ČULNI ORGANIČULNI ORGANI

U sastav čula kičmenjaka ulaze tri tipa čulnih U sastav čula kičmenjaka ulaze tri tipa čulnih elemenata:elemenata:

1.1. primarne čulne ćelije – nastaju prve u primarne čulne ćelije – nastaju prve u evoluciji na površini tela; imaju sposobnost evoluciji na površini tela; imaju sposobnost primanja i prenošenja nadražaja; zadržale primanja i prenošenja nadražaja; zadržale su se u čulu vida i mirisa kod kičmenjaka;su se u čulu vida i mirisa kod kičmenjaka;

2.2. slobodni nervni završeci – ćelije koje leže slobodni nervni završeci – ćelije koje leže dublje ispod površine tela i sa njom su u vezi dublje ispod površine tela i sa njom su u vezi preko nastavaka;preko nastavaka;

3.3. sekundarne čulne ćelije – imaju samo sekundarne čulne ćelije – imaju samo sposobnost primanja, a ne i prenošenja sposobnost primanja, a ne i prenošenja nadražaja; prisutne su u većini čula nadražaja; prisutne su u većini čula kičmenjaka.kičmenjaka.

Prema vrsti draži koju primaju čula Prema vrsti draži koju primaju čula se dele na:se dele na:

1.1. mehanička – primaju draži dodira, mehanička – primaju draži dodira, pritiska a takođe i zvučne i druge pritiska a takođe i zvučne i druge talase;talase;

2.2. hemijska – primaju draži različitih hemijska – primaju draži različitih hemijskih materija u gasovitom i hemijskih materija u gasovitom i tečnom stanju;tečnom stanju;

3.3. optička – primaju svetlosne draži, optička – primaju svetlosne draži, čulo vidačulo vida

Mehanička čulaMehanička čula taktilni organi (čulo dodira) – taktilni organi (čulo dodira) –

najrasprostranjenije i evolutivno najrasprostranjenije i evolutivno najstarije čulo; najstarije čulo;

primaju draži iz spoljašnje sredine i primaju draži iz spoljašnje sredine i unutrašnjih organa; unutrašnjih organa;

predstavljeni su ili slobodnim nervnim predstavljeni su ili slobodnim nervnim završecima ili sekundarnim čulnim završecima ili sekundarnim čulnim ćelijama; ćelijama;

kod kičmenjaka postoje taktilna telašca kod kičmenjaka postoje taktilna telašca koja reaguju na pritisak, temperaturu, koja reaguju na pritisak, temperaturu, bol;bol;

bočni organi – kod vodenih bočni organi – kod vodenih kičmenjaka; nalaze se na glavi i duž kičmenjaka; nalaze se na glavi i duž bočnih linija tela; primaju nadražaje bočnih linija tela; primaju nadražaje pokreta i strujanja vode, pomoću njih pokreta i strujanja vode, pomoću njih se orjentišu u kretanju kroz vodu se orjentišu u kretanju kroz vodu (zaobilaženje predmeta);(zaobilaženje predmeta);

infundibularni organ – postoji kod infundibularni organ – postoji kod amfioksusa i riba; nalazi se na donjoj amfioksusa i riba; nalazi se na donjoj strani međumozga; služi za strani međumozga; služi za orjentaciju riba u pogledu dubine orjentaciju riba u pogledu dubine vode;vode;

statički (ravnotežni) i slušni organi – statički (ravnotežni) i slušni organi – objedinjeni su u zajednički stato-objedinjeni su u zajednički stato-akustički aparatakustički aparat

Organi čula sluha i ravnotežeOrgani čula sluha i ravnoteže

Smešteni su u unutrašnjem uhu.Smešteni su u unutrašnjem uhu. čulo sluhačulo sluha

U pužu je smešten Kortijev organ U pužu je smešten Kortijev organ čije čulne ćelije primaju treperenja čije čulne ćelije primaju treperenja perilimfe.perilimfe.

čulo ravnotežečulo ravnoteže Polukružni kanalići i puž su utopljeni u Polukružni kanalići i puž su utopljeni u

tečnosti (perilimfa) i ispunjeni su tečnosti (perilimfa) i ispunjeni su tečnošću (endolimfa). tečnošću (endolimfa).

U endolimfi polukružnih kanalića su U endolimfi polukružnih kanalića su kristali kalcijum-karbonata koji kristali kalcijum-karbonata koji nadražuju čulne ćelije. nadražuju čulne ćelije.

Kod gmizavaca, ptica i sisara su se razvili i Kod gmizavaca, ptica i sisara su se razvili i pomoćni delovi koji primaju i prenose zvučna pomoćni delovi koji primaju i prenose zvučna treperenja – spoljašnje i srednje uho. treperenja – spoljašnje i srednje uho.

Spoljašnje uho se sastoji od ušne školjke i Spoljašnje uho se sastoji od ušne školjke i spoljašnjeg slušnog kanala koji se završava spoljašnjeg slušnog kanala koji se završava bubnom opnom. bubnom opnom.

Srednje uho obuhvata bubnu duplju sa bubnom Srednje uho obuhvata bubnu duplju sa bubnom opnom i tri slušne koščice. Čekić (malleus) je opnom i tri slušne koščice. Čekić (malleus) je pričvršćen za bubnu opnu, a za njega je pokretno pričvršćen za bubnu opnu, a za njega je pokretno vezan nakovanj (incus). Između srednjeg i vezan nakovanj (incus). Između srednjeg i unutrašnjeg uha je ovalno okno na koje naleže unutrašnjeg uha je ovalno okno na koje naleže uzengija (stapes). uzengija (stapes).

Zvučna treperenja izazivaju treperenja bubne opne, Zvučna treperenja izazivaju treperenja bubne opne, pa se preko slušnih koščica i ovalnog okna prenose pa se preko slušnih koščica i ovalnog okna prenose na perilimfu.na perilimfu.

Čulo vidaČulo vida Oči kičmenjaka pripadaju mehurastom Oči kičmenjaka pripadaju mehurastom

tipu i mogu biti:tipu i mogu biti:

1.1. neparne oči – ima ih mali broj neparne oči – ima ih mali broj kičmenjaka i to kao temeno (kolouste, kičmenjaka i to kao temeno (kolouste, neke ribe i gušteri) i pinealno oko (kod neke ribe i gušteri) i pinealno oko (kod kolousta, a kod ostalih kičmenjaka je kolousta, a kod ostalih kičmenjaka je pretvoreno u epifizu);pretvoreno u epifizu);

2.2. parne očiparne oči

Parne očiParne oči Izgrađene su po tipu zatvorenog očnog Izgrađene su po tipu zatvorenog očnog

mehura (očna jabučica). Očna jabučica mehura (očna jabučica). Očna jabučica obavijena je sa tri opne:obavijena je sa tri opne:

1.1. beonjačom – spoljašnja opna,koja na beonjačom – spoljašnja opna,koja na prednjem kraju obrazuje providnu prednjem kraju obrazuje providnu rožnjaču;rožnjaču;

2.2. sudovnjačom – bogata krvnim sudovima; sudovnjačom – bogata krvnim sudovima; na prednjem kraju obrazuje dužicu na prednjem kraju obrazuje dužicu (različito obojena) koja na sredini ima (različito obojena) koja na sredini ima otvor – zenicu; iza dužice leži očno otvor – zenicu; iza dužice leži očno sočivo;sočivo;

3.3. mrežnjačom (retina) –unutrašnja opna; mrežnjačom (retina) –unutrašnja opna; ona je najsloženiji deo oka; u njoj se ona je najsloženiji deo oka; u njoj se nalaze čulne ćelije:nalaze čulne ćelije:

štapići – odgovorni za razlikovanje svetlosti i štapići – odgovorni za razlikovanje svetlosti i tame; kod sisara su brojniji od čepića;tame; kod sisara su brojniji od čepića;

čepići – odgovorni za uočavanje boja i detalja čepići – odgovorni za uočavanje boja i detalja predmeta; najviše ih ima u sredini mrežnjače predmeta; najviše ih ima u sredini mrežnjače (na liniji koja prolazi kroz centar oka) na (na liniji koja prolazi kroz centar oka) na mestu koje se zove mestu koje se zove žuta mrljažuta mrlja – mesto – mesto najoštrijeg vida.najoštrijeg vida.

Na mestu gde očni nerv izlazi iz oka Na mestu gde očni nerv izlazi iz oka nema čulnih elemenata pa se to mesto nema čulnih elemenata pa se to mesto naziva naziva slepa mrljaslepa mrlja..

Hemijska čulaHemijska čula

Pripadaju im čulo mirisa i ukusa.Pripadaju im čulo mirisa i ukusa.

Čulo mirisa (olfaktivni organi)Čulo mirisa (olfaktivni organi)

Smešteno je u parnim nosnim Smešteno je u parnim nosnim (mirisnim) jamama. (mirisnim) jamama.

Kod kopnenih kičmenjaka mirisne Kod kopnenih kičmenjaka mirisne jame dobijaju i funkciju sprovođenja jame dobijaju i funkciju sprovođenja vazduha do pluća, pa se obrazuje vazduha do pluća, pa se obrazuje nosno-ždrelni kanal koji povezuje nosno-ždrelni kanal koji povezuje mirisne organe sa usnom dupljom.mirisne organe sa usnom dupljom.

Čulo ukusaČulo ukusa Predstavljeno je grupama sekundarnih Predstavljeno je grupama sekundarnih

čulnih ćelija koje zajedno sa potpornim čulnih ćelija koje zajedno sa potpornim ćelijama obrazuju tzv. gustativne ćelijama obrazuju tzv. gustativne kvržice. kvržice. Kod riba su ove kvržice raspoređene po Kod riba su ove kvržice raspoređene po

usnoj duplji, ždrelu pa čak i u koži na usnoj duplji, ždrelu pa čak i u koži na površini tela. površini tela.

Kod suvozemnih kičmenjaka nalaze se Kod suvozemnih kičmenjaka nalaze se samo na jeziku i nepcima, a kod sisara samo na jeziku i nepcima, a kod sisara samo na jeziku.samo na jeziku.

Postoje 4 osnovna osećaja Postoje 4 osnovna osećaja ukusa: slanog, slatkog, gorkog i ukusa: slanog, slatkog, gorkog i kiselog. kiselog.

Najveća osetljivost za pojedine Najveća osetljivost za pojedine nadražaje vezana je za određene nadražaje vezana je za određene zone jezika – vrhom jezika se zone jezika – vrhom jezika se oseća slatko, a zadnjim krajem oseća slatko, a zadnjim krajem gorko itd.gorko itd.

LiteraturaLiteratura

http://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culni_organi_ki%C4%8Dmenjakahttp://www.bionet-skola.com/w/%C4%8Culni_organi_ki%C4%8Dmenjaka Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990. Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990. Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc,

Beograd Beograd Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001 Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001 Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna

knjiga, Beograd, 1986 knjiga, Beograd, 1986 Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997. Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997. Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997. Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997. Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989. Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989. Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990. Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990. Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001. Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001. Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju,

Savremena administracija, Beograd, 1995 Savremena administracija, Beograd, 1995