cirkularna ekonomija · linearna ekonomija i zasnovan na principu: uzmi – napravi/koristi –...

CIRKULARNA EKONOMIJA

Rezerve prirodnih i energetskih resursa

• Količina resursa, koja se u svetu godišnje koristi, smanjiće se na trećinu trenutnih količina do 2050. godine.

• Globalna potrošnja energije udvostručena je između 1800. i 1900. godine, a tokom XX veka porasla više od dvadeset puta, očekuje se da će do 2030. godine rasti za dodatnih 50%.

• Globalni rast potražnje za vodom takođe će se povećati za 50% u odnosu na trenutnu potražnju.

Porast potrošnje i ograničenost prirodnih i energetskih resursa

Razvoj koncepta cirkularne ekonomije

Pre pojave prve proizvodnje, u prirodnim ekosistemima, materija je kružila u prirodi bez nastajanja otpada. Nije postojalo trošenje prirodnih resusrsa, a samim tim ni stvaranje otpada.


Od poslednje industrijske revolucije, privređivanje se posmatra kao proces koji podrazumeva eksploataciju dostupnih prirodnih resursa, njihovu preradu, oblikovanje u finalne ili poluproizvode, distribuciju i upotrebu, odbacivanje i, konačno, odlaganje. Takav model privređivanja je prepoznat kao linearni model privrede ili linearna ekonomija i zasnovan na principu: uzmi – napravi/koristi – odloži. U linearnom modelu ekonomije, nakon isteka životnog veka proizvoda, on postaje otpad, te se zajedno sa eksploatacijom prirodnih resursa povećava i količina generisanog otpada.


Do sada korišćeni, linearni ekonomski model privrede sa postojećim globalnim obrascima proizvodnje, potrošnje i trgovine uz postojanje ograničenih prirodnih resursa pokazao se neodrživim. Ponovno iskorišćenje otpada kao izvora sirovina i energije predstavlјaju prvi veliki korak u promeni načina razmišlјanja društva. Linearna ekonomija dobila je svoj suparnički koncept u kojem se, umesto kretanja materije i energije u jednom smeru, zastupa kružno kretanje energije i materije. Takav koncept je poznat pod nazivom cirkularna ekonomija.

Pojam cirkularne ekonomije

Trenutno se u svetu samo nekoliko procenata originalne vrednosti proizvoda ponovo vrati u proizvodnju nakon upotrebe.


Cirkularna ekonomija je pristup koji transformiše funkciju resursa u privredi: otpad postaje vredna sirovina u nekom drugom proizvodnom procesu, a sami proizvodi su dizajnirani i projektovani tako da mogu biti popravlјeni, ponovo iskorišćeni, unapređeni ili iskorišćeni kao izvor sirovine umesto da budu (od)bačeni.

Ona predstavlјa svojevrsnu alternativu istrošenom modelu linearne ekonomije, a odnosi se na maksimalnu iskorišćenost upotreblјenih resursa, odnosno da proizvod umesto da bude (od)bačen pre potpunog iskorišćavanja vrednosti, bude iznova i iznova korišćen.


Krajnji cilј cirkularne ekonomije je razvoj društva u kojem je nastanak otpada sveden na minimum sa visokim nivoom ponovnog iskorišćenja kroz kombinaciju ekodizajna, novih poslovnih modela (uklјučujući iznajmlјivanje, popravku i ponovnu upotrebu) i novih reciklažnih tehnologija.

Cirkularna ekonomija predstavlјa instrument za realizaciju cilјeva održivog razvoja i podrazumeva dugoročno ulaganje u sirovinsku i energetsku efikasnost, uz smanjenje štetnih emisija, zamenu fosilnih goriva obnovlјivim izvorima i proizvodnju i trgovinu održivim proizvodima, čime se zatvara krug „proizvod – otpad – proizvod“.


Zbog toga su proizvodi dizajnirani tako da lako mogu da se ponovo upotrebe, rastave i repariraju ili recikliraju. Resurs kao što je rad dobija centralnu ulogu u ekonomskom sistemu, dok ograničeni prirodni resursi dobijaju ulogu podrške.

Osnovni principi cirkularne ekonomije

Osnovni principi na kojima je zasnovana cirkularna ekonomija su:

kreiranje proizvoda koji ne postaju otpad,

razlikovanje potrošnih i trajnih komponenti proizvoda,

oslanjanje na energiju iz obnovlјivih izvora,

otpad je sirovina,

princip „stepenaste“ (uzastopne) upotrebe,

Kreiranje proizvoda koji ne postaju

otpad

Po ovom principu, proizvod ne postaje otpad ukoliko su biološke i tehničke komponente proizvoda projektovane tako da se uklapaju u životni ciklus bioloških i tehničkih materijala, odnosno da mogu da se rastave, renoviraju ili ponovo iskoriste. Dizajn proizvoda koji su kreirani i projektovani po ovom principu naziva se dizajn od kolevke do kolevke, a često se korist i termin ekodizajn. Dizajn od kolevke do kolevke predstavlјa inteligentni dizajn kojim se eliminiše nastajanje otpada. Ovaj dizajn odnosi se na proizvodni proces u kome su proizvodi razvijeni tako da sistem postaje zatvoren krug i zadnja faza – odbacivanje ne postoji. Kada proizvod prestane da bude koristan za potrošača, on postaje nusproizvod i ponovo se vraća na početak procesa proizvodnje.


otpad


otpad

Biološki materijali mogu relativno jednostavno da se vrate u biosferu kroz procese kompostiranje ili anaerobne digestije, dok tehnički materijali treba da budu takvi da mogu ponovo da se upotrebe sa minimalnim ulaganjem energije i da pri tome zadrže visok nivo kvaliteta.

Oslanjanje na energiju iz

obnovlјivih izvora

U cirkularnoj ekonomiji, sistem

mora da se oslanja na obnovlјive

izvore energije. Oslanjanje na

obnovlјivu energiju jedino se može

postići smanjenjem potrošnje

energije.

U cilјu postizanja „zatvorenog

kruženja energije i materijala“ i

otpad se tretira kao obnovlјiv izvor

energije. Biorazgradivi otpad se

procesom anaerobne digestije može

pretvoriti u biogas. Deo

neorganskog otpada, koji se ne

može vratiti u tokove materijala,

takođe se može iskoristiti kao izvor

energije.

Otpad je sirovina

Umesto otpada, materijala koji nema

ili ima malu vrednost, govori se o

nusproizvodu – resursu koji nema

direktnu vrednost za svog poslednjeg

korisnika, ali koji je potencijalno

koristan za ostale učesnike u sistemu.

Kod bioloških materijala to znači

ponovno uvođenje proizvoda i

materijala u biosferu kroz biološke

procese.

Kod tehničkih materijala to

podrazumeva mogućnost za

pobolјšanje kvaliteta materijala.

U industrijskoj simbiozi, u sistemu

cirkularne ekonomije, mreže preduzeća

razmenjuju svoje nusproizvode.

Princip „stepenaste“ (uzastopne)

upotrebe

Princip „stepenaste“ upotrebe zasniva se na izvlačenju dodatne vrednosti

iz proizvoda i materijala njihovom stepenastom primenom u proizvodnji

drugih kategorija proizvoda, a ne onih za koje su prvobitno bili

upotreblјeni (npr. reciklaža ili biološki tretmani).

Primenom ovog principa, ostvaruju se niži marginalni troškovi ponovne

upotrebe materijala, u odnosu na uvođenje u sistem originalnih materijala

i sa njima prateće troškove (rad, energija, materijal).

Mogućnosti cirkularne ekonomije

Primenom principa cirkularne ekonomije postigli bi se sledeći rezultati: ukoliko bi se mobilni telefoni proizvodili tako da budu

jednostavniji za rastavljanje, troškovi ponovne proizvodnje mogli bi biti manji za 50% po telefonu;

većina domaćinstava bila bi u mogućnosti da koristi veš mašine sa najsavremenijom tehnologijom ukoliko bi ih iznajmljivali, a ne kupovali;

troškovi pakovanja, obrade i distribucije piva mogli bi biti niži za 20% ukoliko bi se prešlo na ponovno korišćenje flaša.

Primeri dobre prakse: „VIGGA“, Danska

VIGGA kompanija nastala kao koncept cirkularne ekonomije. Kompanija je stvorena sa idejom kreiranja novog načina potrošnje, baziranog na delјenju i kruženju proizvoda visokog kvaliteta. Kroz koncept pretplate VIGGA nudi visokokvalitetnu dečju odeću, proizvedenu pod odgovarajućim uslovima, na atraktivnoj ceni. Ovo omogućuje da isti komad odeće deli nekoliko dece.

Primeri dobre prakse: Walt Disney World Resort, SAD

Kompanija Walt Disney World Resort šalјe otpad od hrane (uklјučujući i masti, ulјa za kuvanje i ostatke od hrane) iz restorana u svom kompleksu u obližnje postrojenje za anaerobnu digestiju snage 5.4 MW u vlasništvu kompanije Harvest Power. Biorazgradivi otpad se konvertuje u biogas i koristi za proizvodnju električne energije, a čvrst ostatak prerađuje u kompost. Dobijenom električnom energijom napajaju se naselјa Centralne Floride, uklјučujući Walt Disney World Resort, a kompost se koristi kao đubrivo u parkovima Walt Disney World Resort-a.

Primeri dobre prakse: „Philips“, Holandija

Kompanija „Philips“ prodaje osvetlјenje kao uslugu. Cilј kompanije je da poveća broj korisnika svojih proizvoda zadržavajući vlasništvo nad proizvodima i opremi, tako da korisnici ne moraju da plaćaju unapred troškove instalacije. Na taj način kompanija „Philips“ obezbeđuje dobro upravlјanje svojim proizvodima i smanjuje njihov uticaj na životnu sredinu, preuzimajući ih u odgovarajuće vreme za reciklažu ili nadogradnju.

Primeri dobre prakse: Platforma „GoMore“, Danska

Automobil je jedan od proizvoda čiji je kapacitet najmanje iskorišćen u savremenom životu. U Danskoj se, u proseku automobilom vozi 1,4 osobe na putu i automobil provede parkiran oko 23 sati dnevno. Platforma GoMore nudi servis koji omogućava vozačima da pozovu putnike na prevoz na već planirani put. Ovo povećava broj putnika u automobilima i smanjuje broj automobila na ulicama, što omogućava efikasnije putovanje, kvalitetniju za životnu sredinu i doprinosi smanjenju količine otpada. Platforma GoMore je osnovana 2005. godine, i do sada je više od milion korisnika posetilo i koristilo njene usluge. Kao rezultat toga, više od 300.000 mesta u automobilima je prodato u Danskoj.

cirkularna ekonomija · linearna ekonomija i zasnovan na principu: uzmi – napravi/koristi –...

Documents