centralno - planska ekonomija vs slobodna ekonomija (zablude koje iz ekonomske krize vode u globalni...

8/3/2019 CENTRALNO - PLANSKA EKONOMIJA VS SLOBODNA EKONOMIJA (Zablude koje iz ekonomske krize vode u globalni soc…

http://slidepdf.com/reader/full/centralno-planska-ekonomija-vs-slobodna-ekonomija-zablude-koje-iz-ekonomske 1/11

PublicAdministrationResearch

Beograd,2010

LjiljanaTatićUSrbijiseuglavnomsmatradajeraspravaosocijalizmudeplasiranailiokončana.Ipak,onikojitosmatrajuneuviđajudaseneke“greške”socijalizmaponavljajuuaktuelnim teorijama socijalnih država pa i same Evropske Unije, kao i u praksimnogihsavremenihpolitičkihpartijailidanekeprincipesocijalizmadržavekoristeuborbiprotivoveekonomskekrizekojapotresaceosvet.Polazećiodpretpostavke da jeodlika društva (individualna)sloboda i spontanost,ovajradzaključujedajesvakipokret (ideologijailipolitičkiprogram)koji težidatakvucelinu pojmi kao nešto što može iz temelja da bude rekonstruisano premaaktuelnomplanuljudskograzuma,osuđennapropast.KrozHajekovuanalizuidejesocijalnepravdekaonedovoljnoodređenogpojma,zaključuje

seu raduda je ta ideja često zamišljan poželjan ideal,dok pokušajiostvarivanja vode poništenjuvladavineprava,kaoivećojekonomskojneefikasnosti.

CENTRALNO-PLANSKAEKONOMIJAVSSLOBODNAEKONOMIJA

(Zabludekojedruštvoizekonomskekrizeuvodeuglobalnisocijalizam)



FDUA-PublicAdministrationResearch LjiljanaTatić

Beograd,2010 2

http://static5.businessinsider.com/image/4bf14a147f8b9a43721e0300/editorial-sidebar-merkel-sarkozy-greece.gif

TableofContents

UVOD-Štajeuzapravosocijalizam?!!! 3

Kobnaidejakonstruktivizma 3

Kobnaidejamogućnosticentralneakumulacijeznanja 4

Kobnaidejasocijalističkogračuna 5

Kobnaidejatotalitarizma,ikakoprotivnje? 7

Iluzijasocijalnepravde 9

ZAKLJUČAK 10




Beograd,2010 3

UVOD-Štajeuzapravosocijalizam?!!!

Kadasekaže”socijalizam”običnosemislina‚‚zbirnipojamzaidejeipolitičkestruje koje su, pre svega, počev od 19. veka, nastojale da ostvare socijalnujednakostipravdutakoštoćesuzbitiizrabljivanjeljudi.Uovusvrhuiznosisezahtevdaseprivatnasvojinanadsredstvimazaproizvodnjupravnoilifaktičkipretvoriuzajedničkuilinarodnusvojinu“.iDanasovajpojamživizahvaljujućistrogimregulacijamatržištaodstranedržave,jake države, koja intervencijama u ime socijalne pravde vrši preraspodeludohodaka,kršećitimeindividualneslobodegrađanaiutirućiputsocijalizmunanovimosnovama.Premisesocijalizma,(poredopširneargumentacijeotomekakojeciljonoštojenajbolje za društvo), su ipak štetne za ogromnu većinu pojedinaca u društvu(možda su čak i antisocijalne). Polazeći od pretpostavke da je odlika društva(individualna) sloboda i spontanost, ovo razmatranje zaključuje da je svakipokret (ideologijailipolitičkiprogram)kojitežidatakvucelinupojmikaonešto što može iz temelja biti rekonstruisano prema aktuelnom planuljudskograzuma,osuđennapropast.Zbognedovoljnoodređemogznačenja

pojmaSOCIJALNEPRAVDEiHajekovomanalizomsameteidejezaključujesedajekrozčestozamišljanpoželjanidealtetakozvanesocijalnepravde,dokpokušajiostvarivanjatogidealavodeponištenjuvladavineprava,kaoivećojekonomskojneefikasnosti.

IdejakonstruktivizmaIdejadruštvenihplanera,kojuHajekvidikaokobnupoljudskucivilizaciju,rađasesatvrdnjamamislilaca,počevodXVIIveka,dajeljudskirazumustanjuda

preoblikujesvetokosebepremasvojimželjamaivlastitomplanudarazummožeizmeniti tok evolucijeiodrediti njen budućipravac;datradicija jestepredmetkritičkogpromišljanja,itrebajeodbacitikaonerazumnuukolikosenemožedanaučnodokaženjenaispravnost,potpunoshvationasama,njenasvrhaisvinjeniefekti.Poredtogaštonezadovoljavaovekriterijume,čitavatradicijasetretiraikao teret, izvordruštvenih nepravdi, i kaoosnova otuđenja.Hajekprepoznajesličnostkonstruktivističkogracionalizmaisocijalističkogmišljenja,ističućidajeciljsocijalizmaiekonomskogplaniranjazapravo‚‚ništamanjenegodapotpunoiznova planira našmoral, zakon i jezik i, na toj osnovi, smrvi stari poredak inavodno nepravedne uslove koji sprečavaju instituciju razuma i ispunjenjeistinskeslobodeipravde.“ii




Beograd,2010 4

IdejamogućnosticentralneakumulacijeznanjaNajvažnijagreškasocijalizmajestetaštojeusukobusačinjenicamaotomekakoseznanjeoukupnim raspoloživimresursimamožedobiti i koristiti. Centralno

planiranje ekonomskog poretka, usled datosti svih relevantnih informacija oresursima,sistemapreferencija,iispravnogračunakojićeupravljatikompletnimznanjem i alokacijom sredstavanaraspolaganju, jestemoguće.Međutim, kakotakvokompletno znanjesvih raspoloživih sredstavanepostoji, planiranje nijemoguće.Tojerazlogzaštoplanskeagencijenisunigdebileumogućnostidanavaljannačinprikupe,prenesu,preradeiiskoristetržišneinformacije.Znanje koje je za ekonomski plan relevantno odnosi se na znanje posebnihokolnostivremenaimesta.Onojeudruštvurasutonamnogepojedince.Činegamnogejedinstveneinformacije,anjegovaefikasnaakumulacijaujednomcentrubiće nemoguća. ‚‚Posebne informacije koje pojedinac poseduje, on potpuno

koristisamousvojimsopstvenimodlukama.Nikonemožeprenetidrugomesvešto zna – dosta informacija se izvuče tek u pravljenju individualnog planaakcije.“iiiPriroda samog znanja rasutog u društvu je takva da je ono subjektivno(percipirano) i neodvojivo od subjektivnog kognitivnog aparata: posebnognačina izbora i klasifikacije podatakaiv To znači da priroda znanja razlikujenaučnoznanjeodznanjaposebnihokolnostivremenaimesta(“theknowledgeofparticularcircumstancesoftimeandplace’’).

Za prvu vrstu znanja,(naučno znanje) po pravilu, utvrđena je objektivnaprocedura kojom se stiče i prenosi, moguće je imenovati stručnjake koji ćeraspolagatisumomtogznanja.Ali,drugavrstaznanjaZnanjeposebnihokolnostivremenaimesta)seznatnorazlikujeodprveivelikajegreškapretpostavitidajepodložna istim procedurama prikupljanja.Stoga je nemoguće iznaći modelobjektivnog saznavanja, niti objektivne i planske metode prikupljanjasubjektivnihfaktora.Ukupnost znanja koja se centralnim planom mogu iskoristiti nije nikomepoznata,panemožebitikontrolisana.Decentralizovanjeplaniranjaiodlučivanja,podeljeni autoritet u društvenim porecima sa tržišnom privredom, dovodi do

efikasnijeg korišćenja znanja koje postoji u društvu. Pojedinci dobijajumogućnost da prema sopstvenom izboru donose individualne planove akcijakroz koje će najbolje iskoristiti svoje znanje i sposobnosti. Ovo je jedan odvažnijihaspekataindividualneslobode,onakvekakojeHajekodređuje.Zaefikasnuproizvodnju važna je i interakcija pojedinaca, koji,komunicirajući,kombinujuapstraktne informacije i dolazedo cena. Kroz cene koje za tržišnurazmenupostavljaindividualnipreduzetnik,ikrozodlukekojedonosioalokacijisopstvenih resursa, ostalim učesnicima tržišta daje signale i čini dostupnimmnogeinformacije. Tržišteikonkurencijaćepokazatikojisuplanoviispravniakojipogrešni,kaoikakodasenekiplanostvariuznajmanjiutrošak.Težećidaeliminišukonkurenciju,proizvođačićeproizvoditištojeftinijeitakouvećatiukupni proizvod.




Beograd,2010 6

dešavaće se da se neke robe proizvede više negošto je potrebno.U tom slučaju preduzeća će, da bi nastavila poslovanje, tražiti od regulatora, to jest države,nadoknadu gubitaka kroz isplatu subvencija. Davanje subvencija jednom vodiće(pored dodatnih troškova transfera) ograničenju proizvodnje u drugom sektoru.Pošto suresursi ograničeni, prilivanje više sredstava nego što jebilo predviđeno

planomnajednomesto,vodioduzimanjusredstavananekomdrugommestu,što praktično znači smanjenje proizvodnje nekih roba, koju će osetiti potrošači usocijalističkojprivredi.Sistem tržišneprivredevode i regulišucene,postavljeneu konkurentskoj trci.Cene su tako podešene da pokrivaju troškove rada i materijala potrebnog zaproizvodnju.Profitćetakovoditinapretkuirazvojupreduzeća.Otomekoliko,ičega, trebada bude proizvedeno u tržišnoj privredi odlučuje semehanizmomponudeitražnje.Potrošači,prostoodlučujućise(iline)dakupeizvesniproizvodpodatojceni,‚‚govore“dokojejemeredatarobapotrebna.Količinaproizvodaseondauspostavljatakodamarginalniproizvođačneostvarujeniprofitnigubitak.Konstrukt savršene konkurencije u ekonomiji podrazumeva atomiziranustrukturuponudeitražnje,gdenijedanakternijeumogućnostidaindividualnoutičenanivocena,savršenuinformisanost,potpunusloboduulaskaiizlaskanatržište.Ucentralno-planskojprivredipravekonkurencijenema,zatoštojedržavavlasniksvihresursa,semrada.Zapotrebecentralnoplanskeprivredemodelslobodne konkurencije je neoptimalan, jer sprovođenje ekonomskog planazahteva stanje državnog monopola. Problem za komandnu privredu jeste i

nedostatak određene strukture podsticaja, što odlučujuće utiče na njenuneefikasnost.Usistemusaprivatnomsvojinomprincipaljevlasnikdokjeagentmenadžer.Principaltrebadanavedeagentadaposaoobavljau njegovukorist,postavljanjemodređenihpodsticajnihmehanizama.43Prvi oblik kontrole jestevlasnička kontrola koju sprovode akcionari formiranjem kontrolnog tela. Drugioblikkontrolejestetržištekapitala,gdepostojimogućnostdakompanijapostaneatraktivna za preuzimanje, bilo usled lošeg poslovanja kompanije, gde njenavrednostopadne,bilozatoštojeuspešna.Trećioblikjestemogućnostbankrotstva,koje se proglašava u slučaju da kreditori preuzmu firmu. U centralno-planskoj privredi uslovi bankrotstva su drugačiji, mogućnost preuzimanja ne postoji. Ne postoji ni tržište zamenadžere, već se isti delegiraju iz redova partije,koja ih ismenjuje.Jošjedanproblemregulatorneekonomskepolitikeuvezisakontrolisanjemcenaikoličinerobekojaseproizvodi,jesteutomeštosamakontroladonosidodatnetroškove. Izneti ovakvo zapažanje, u Hajekovom slučaju, ne znači i branitipotpunu deregulaciju,da senimalo nemenjaju zatečene institucije, ili laissez-fairekapitalizam.Regulativetržištaidržavneintervencijemogubitiopravadaneuslučajevimakadanjihovaprimenadonosiprednostivećenegoštosutroškovisprovođenja.Hajekpredviđamogućnostdatržišteneuspedasamostalnoobavineke funkcije, na primer usled eksternalija. Tada je na državi da nadoknadi

propušteno. Načelo slobodne konkurencije Hajek zagovara kao načeloorganizacijejednogliberalnogdruštvenogporetka.Trebalobiprepustititržištuda




Beograd,2010 7

spontano reguliše što veći broj aktivnosti u društvu. Ipak, u nekim slučajevima,slobodna konkurencija ne daje očekivane rezultate, što opravdava regulaciju i fondove države (nastale ubiranjem poreza) na tim poljima: javno obrazovanje,minimalnenadnice,socijalnoosiguranjeiosiguranjeodkatastrofa.

Ovakve tvrdnje mogu sugerisati da se istraži ‚‚treći put“ između dirigovaneekonomijeilaissez-fairesistema.Oneostavljajuiprostoranekimprigovorimazanekonsekventnost.Kao štoprimećujeKolombato (Colombatto),v ispuštajućidadovoljnoprecizira izuzetke u kojima državadobija legitimitet da interveniše ikoristi prinudu, ta njena mogućnost dolazi u konflikt sa načelom širokeindividualneslobode,kojeHajekzagovara.Nejasanjeodgovornapitanjeukojimslučajevimatovladaznaboljerešenjeproblema,ikojisukriterijuminaosnovukojihsekonkurencijaocenjujekaoneefikasnanaizvesnompolju.Akojenejasnopodkojimseuslovimadopuštapolitičkovođenjeekonomskeaktivnosti,mogućejedasenekadadozvoliieksproprijacijaimovineiliprinudnanaplata.viPrigovorima za cilj da pokaže da je u Hajekovoj kritici socijalizma akcenat više naosporavanju kolektivizma, a ne na kršenju individualne slobode koje nastajeeksproprijacijom i prinudom, i da ga stoga ne obavezuje, kao što to na prvipogledizgleda,daradikalnobranikonceptljudskihpravaiprivatnesvojine,nitidapotpunozatvorivrataprinudi,paisocijalističkoj.

Idejatotalitarizma,ikakoprotivnje?Povodkomunista i socijalista zauvođenjeplanskihi regulatornihprivredavećodavno(odkadajezavršenadebataosocijalističkomračunu,vođenadvadesetih godinaprošlogveka,ukojojsu,,pobedili“zastupnicitržišteprivrede) nijeverauvećuefikasnosttakvogsistemauodnosunakapitalistički.Ideali koji danas dolaze u prvi plan jesu društvena pravda, veća materijalnajednakostljudiivećaekonomskasigurnost.Iakonijedatonijednodovoljnojasnoobjašnjenjedruštvenepravde,ona se, uzdrugadvapojma, povezujesaidejompravičnijepreraspodeledruštvenogdohotka.U socijalizmu, centralno državno telo je to koje putem preraspodele dohotka

trebadasvimgrađanimaomogućiblagostanje.Dabitopostiglo,onomoradaisplanira i kontroliše ekonomski sistem prema nekom unapred određenomstandardu. Međutim, planiranje raspodele neodvojivo je od planiranjaproizvodnje,aovopakideuzplaniranjepotrošnje,kontrolukoličinerobeivisinecena(jersvakiproizvodmorabitidostupansvakomgrađaninu).Zbog međuzavisnosti svih ekonomskih pojava postaje nemoguće zaustaviti iograničiti planiranje. Moć ekonomskog planera i kontrolora postajeneograničena. Kako planska i kontrolna aktivnost u rukamadržavnog aparatavodi neograničenoj moći prinude, sledi da ona nužno vodi i ograničavanjuekonomskihslobodaiostalihindividualnihsloboda,paitotalitarizmu.




Beograd,2010 8

Liberalnonačeloindividualizma,pokomepojedincumorabitiostavljenodasledisopstveneizbore,ciljeveipreferencijedoktimeneugrožavadruge,narušavaseprinudomdržave dasledineki zajednički cilj, ili hijerarhijutakvihcijeva.Utakvujednuhijerarhijuciljeva,proglašenuplanom,nemogućejeuključiti više od jednog sektora potreba i skale vrednosti, dok će potrebe i

vrednostiostalihpojedinacanužnoostajatizanemarene.Demokratskeinstitucijeusocijalizmugubesvojupravufunkciju,izvišerazloga.Naprimer,nemogućejedonošenjeekonomskogplanaizakonakojiomogućujunjegovuimplementacijuuparlamentu.Plan,kaokoherentnakoncepcija,zahtevapotpunusaglasnostu vezisasvakimnjegovimdelom.Uparlamentujemogućepostići samo parcijalnu saglasnost, jer su interesi ljudi u pravcu ekonomskihaktivnosti nepomirljivo različiti. Čak i kada svi predstavnici u parlamentu pripadajujednojpartiji,iimajuistoideološkoubeđenje,istorijapokazujedasuitada postojala sukobljena gledišta. Jedini način za postizanje saglasnosti jestestrah od autoriteta i opresije, koji postaje nužni instrument svih totalitarnihrežima,paionihkojiželedaodržeprividdemokratije.Donošenjeplanaizakonase,podizgovoromvećeefikasnosti,uglavnomdelegirastručnjacima,manjinskojgrupi,čijeodlukeposlaniciprihvatajupodprinudom.Usocijalizmu,demokratijaponištavasamusebe,neomogućavaograničenjevlasti i zaštitu individualne slobode, otvarajući put diktaturi. Još većiproblemzasistemesaplanskomiliregulisanomprivredomjesteneostvarivostvladavineprava.Ovajidealpodrazumevadajevlada‚‚usvimsvojimpostupcimavezana unapred utvrđenim i proklamovanim pravilima – pravilima kojaomogućavajudasepredvidisapriličnomsigurnošćukakoćevlastupotrebljavati

moć prinude u datim okolnostima, i da pojedinac planira svoje individualneposlovenaosnovuovogaznanja.Iakoovajidealnikadanemožesavršenodaseostvari,poštosuizakonodavciionikojimajesprovođenjezakonapoverenoljudikojimogudapogreše,suštinskastvarjeda senanajmanjumogućumeru ograniči sloboda odlučivanja, ostavljena izvršnim organima kojiimajumoćprinude.“viiVladatrebadodoneseopštaiformalnapravilakojasutakvada: 1. njihovikonkretniefektiupojedinačnimslučajevimaostajunepoznati; 2. imajuoblikkojikoristisvimljudima,uvećavajućipodjednakosvačiješanse,kojineciljaselektivnonapotrebe,željei ciljeveodređenihljudi,i važiunepredviđenimokolnostima;političariih donose pod ‚‚velom neznanja“ posebnih okolnosti; ovaj kriterijum jestezapravotestuniverzalizacije,poistovećensatestompravednostipravila; 3. morajubitinegativnogkaraktera;svakipojedinacćebitislobodandaodabereiradisveštoformalnimzakonomnijezabranjeno.Ustvari,vladatrebadaotkrijepravila,kojasunastalaevolutivno,spontano,dugim

nizomiskustavazajednica,ibrojnimpokušajimaipogreškama.Onačestonemogubitijasnoformulisana,alionaseprepoznajuutradicijijednognaroda.




Beograd,2010 9

Suprotno, sadržajni zakoni će imati jasno predviđene posledice, zavisiće odtrenutnihokolnostivremenaimesta,izadovoljavaćestvarnepotrebeiinterese,balansirajući ih između različitih grupa ljudi. Ovakvi zakoni se donose uporecimaekonomskogplaniranjakolektivističkogtipa i selektivnošću primene

omogućavajuarbitrarnostvlasti.ZahtevimakojeHajekpostavljapredformalnapravila, pa i celom određenju vladavine prava, Kolombato prigovara da vodenapuštanjunekihnačelaliberalaisamoprotivrečnosti.Legitimnojedonetionopravilokojenezadireuprostorindividualneslobodeinijeselektivno,usmisludaseneznakojećegrupeudruštvuodnjegaimatišteteilikoristi.Međutim,usvajanjejednogtakvogkriterijumaostavljamestazaključkudaipotezikojisupoželjnisaliberalnepozicijekršeHajekovpojamvladavineprava.Ukidanjelošegpravila(trgovinskihbarijera,naprimer)usuprotnostijesaovimpojmomsamozato što je poznato koja grupa ljudi trpi štetu nastalu ukidanjem. Pojamvladavine prava, kod Hajeka, izgleda kao nezadovoljavajuće sredstvo zaograničenjedržavnearbitrarnostiiprinude.Poredfunkcijezadovoljenjadruštvenihpotrebavantržišta,KolombatonalaziuHajekovimdelimajošjednuulogudržave:obezbeđivanjeinametanje(pravnog)okvira povoljnog za razvoj ličnosti i neometano sprovođenje indivudualnihakcija,tj.stavljanjanasnaguvladavineprava.Tomeseprigovarazbogostavljanjamesta za društveni korak-po-korak inžinjering i dizajn institucija, nasuprotpređašnjem zagovaranju očuvanja institucionalnog nasleđa, i insistiranja naprincipu spontaniteta nasuprot konstruktivizmu. Prigovor je konstruisan daukaženatodaosudomkonstruktivizmaisajentizmaHajekipaknijeosudiosvakinjihov oblik (što se očekuje sa stanovišta doslednog libertarijanizma), već

dopuštakonstruktivizamprosvećenihpolitičaraizakonodavaca.

Iluzijasocijalnepravde

,,Pravda je skup apstraktnih pravila pravednog ponašanja, koja univerzalnovaže.“F.A.fonHajekOdređenjem opštih pravila kao idealnih u vladavini prava , Hajek iscrtavasopstvenu teoriju pravde, kako bi je mogao suprotstaviti socijalističkoj.

Evolutivno i spontano nastala pravila negativnog karaktera ne daju pozitivnudefinicijupravde,većdefinišuoblastunutarkojeimasmislagovoritiopravdi.Tojezaštićenidelokrugpojedincaiprostornjegoveindividualneslobode.Pravičnoje ono što je proizvod individualne odluke pojedinca u sferi u kojoj on imamogućnost da slobodno odlučuje. Svaki pojedinac ima jednaku sferu slobode,definisanu tako da ostavlja mesta za slobodu drugih. Pravednost jeste stvarpostupaka i procedura pojedinačnog subjekta, kome se može pripisatiodgovornostzadonetuodluku.Pravdanijestvarishodairezultata,jeroninemogubitizagarantovaniipredviđeniuzočuvanjeslobode.Idejapravdekojusuzastupalisocijalisti,aočuvanajeidanaskaociljnekih

modernihevropskihdržava,jestedruštvenailidistributivnapravda.Onasedefinišenaskupuishodairezultata.




Beograd,2010 10

Nepravednojedapojedinciiligrupedobijajumanjenegoštozaslužuju,idanekegrupe budu siromašnije od drugih, a društveno je pravedno ostvarivanjedohodaka po zasluzi, kao i što veće materijalne jednakosti preraspodelom odstranedržave.

Dvaglavnaproblemanastajusaovakvomkoncepcijompravde.Prvo,objektivnojeneodredivapojedinačna ili grupna (moralna) zasluga.Nepostoje imanentnevrednostiuslugazadruštvou celini inadnicenemogubitiproporcionalne timvrednostima,niti potrebama onogakoji pružausluge.Bilokojauslugamožeimativrednostsamozaonogakojeocenjuje .Naknademožeodređivatisamotržište kao odgovor vrednovanja potražioca usluge. Drugo, svaki pokušajpreraspodele zahtevao bi široku državnu intervenciju, primenu sile i prinude.Intervencionističkaekonomijazahtevazadržavudodatnemoćiinadležnosti,štoodgovara stalnoj tendenciji vlasti ka širenju, a u suprotnosti je sa zahtevomliberalazanjenimograničavanjem.Poredtoga,koncepcijamaterijalnejednakostiusukobu jesa formalnom jednakošću ili jednakošćupredzakonom.Vlastnećeostavljatitržištudaregulišenadnicevećće(progresivnimporezima,ilizakonimakojiiduuprilogsamosiromašnijojgrupi)pazitidanedođedovelikihrazlikauprimanjima: oduzimanjem će ostvarivati jednakosti. Da bi se osiguralajednakost u materijalnim položajima, neizbežno je nejednako postupatipremagrađanima.

ZAKLJUČAKDruštvena pravda isključuje formalnu pravdu i urušava prostorindividualneslobode.Iakointiutivnoprihvatljiva,onajenepomirljivasavladavinompravaislobodompod zakonom: ona ih onemogućava. Moćne društvene grupe, zagovarajućiekonomski egalitarizam redistributivnim intervencijama, primenom sile iprinude,poredotvaranjavratatotalitarnomdruštvuizazivajuprivredninerediintervencionistički haos. Dok se sprovodi nejasna i zavodljiva fikcija pravdedruštveniproizvodsesmanjujeiprivredapostajemanjeefikasna.

Društvenapravdajeiluzijapravdekojaponištavasamupravednost.Društvonijeosoba, i ne može pravedno ili nepravedno raspodeljivati koristi, već je jednaapstraktnim pravilima uređena struktura aktivnosti mnogih pojedinaca.Rezultati igre uz pridržavanje pravila nikada se ne sviđaju svima. Iako takvatržišna igranosi sasobomi gubitnike,dokazano jedavodi rastustanovništva,civilizacijskomiprivrednomprogresu.Kršenje konstitutivnih pravila i vladavine prava u ime sticanja privilegija iizuzećaodigrejerseunjojmožei izgubiti,potkopavatemeljesvakogdruštva.Zahtevzadruštvenompravdomjestenjegovavlastitakontradikcija:nedruštven

jeinepravedan.Samsocijalizamisvizahtevizasocijalnompravdom,izgledajustoga,ujednomdubljemsmislu,antisocijalni.




Beograd,2010 11

iRolfHase,HermanŠnajder,KlausVajgelt,Leksikonsocijalnetržišneprivrede,FondacijaKonradAdenauer,Beograd,2005,str.380iiF.A.fonHajek,KobnaIdeja,CID,Podgorica,1998,str.78.iiiF.A.fonHajek,KobnaIdeja,CID,Podgorica,1998,str.88.ivHajek,utekstu“TheuseofknowledgeinSociety”(AmericanEconomicReview,1945)vEnricoColombatto,HayekandEconomicPolicy,WorkingPaperSeries,No18/2004,UniversitadiTorinoandICERviIbid,str.8.Hajekje,poKolombatu,bezuspešnopokušaodaograničiarbitrarnostdržaveuvođenjemnačelavladavineprava,očemućebitirečidaljeutekstuviiF.A.Hajek,Puturopstvo,GlobalBook,NoviSad,1997,str.113.i114.

centralno - planska ekonomija vs slobodna ekonomija (zablude koje iz ekonomske krize vode u globalni...

Documents