Ceklic Tamara

Konkurencija na slobodnom trzistu pruza najsire poslovne mogucnosti za sve ucesnike I obezbedjuje najbolju alokaciju resursa,time poboljsava efikasnost upotrebe faktora proizvodnje.

Znacaj – istaknut Programom jedinstvenog trzista 1992.godine.

Politika konkurencije - spoj dva suprotna podsticaja (koncentracija poslovanja I borba protiv trustova)

Vlada-ravnotezu

1) Konkurentnost troskova 2) Cenovna konkurentnost3) Relativna rentabilnost(diskriminacija

cena)

Merenje konkurentnosti:a) Indeks specijalizacije trgovine (IST)b) Indeks specijalizacije proizvodnje

(ISP)

Konkurencija u robi – globalnog karaktera-cenovna komponenta

Konkurencija u uslugama – lokalnog karaktera- necenovna dimenzija(reputacija)

Primer: u situaciji kada ne postoji razmena, monopol u

zemlji A proizvodi dobro X

zemlja B - postoji slobodna konkurencija za to isto dobro

=> cene za dobro X nize u zemlji B

=> Ako je dozvoljena slobodna trgovina ,zemlja B ce izvoziti dobro X u zemlju A.

Ovaj primer je pokazao da razlike u strukturi trzista mogu da opravdaju razmenu cak I kada zemlje imaju edenticne tehnologije proizvodnje I raspodelu faktora

Politike konkurencije mogu se klasifikovati prema: paradigmi struktura-ponasanje-ucinak

Uticaj ove paradigme je takav da ucinak na odredjenom trzistu zavisi od interakcije izmedju strukture trzista I ponasanja kupaca i prodavaca na njemu.

Struktura - se odnosi na organizaciju proizvodnje I distribucije

Ponasanje -utvrdjuje kako se preduzece ponasa u svom poslovanju

Ucinak - se odnosi na ciljeve ekonomske organizacije

Pokazatelji strukture trzista:

Racio koncentracije- za odredjen br.preduzeca pokazuje intenzitet pritiska

konkurencije na privredne ucesnike.Ako je ovaj odnos relativno visok onda on pokazuje da je trzisna moc koncentrisana u prilicno malom broju preduzeca

Hirsman-herfindalov indeks(HHI)- za sva preduzeca na trz.

alternativno I potpunije merilo, sve se vise koristi u borbi protiv oligopola. Njegov iznos je negde izmedju 0 I 100 (100-monopol)

donosi smanjenje neophodne kollicine faktora za proizvodnju robe ili usluge => kao sto na grafikonu pokazuje srelica.

To autput cini jeftinijim I konkurentnijim.

Konkurencija=> pozitivan uticaj na inovaciju

dugorocni efekti?Ako inovacijadecentralizaciju I ako povecava konkurenciju onda Konkurencija >Inovacija

Ako konkurencija centralizaciju –sirenje trz imapozitivan efekat na inovaciju samo na kratak rok

Uticaj konkurencije: osim uticaja na cene I troskove Potstice tehnicki napredak prosiruje potrosacev izbor poboljsava kvalitet robe I usluga I racionalizuje organizaciju preduzeca.

Konkurentnost robe I usluga jedne zemlje moze se povecati: obezvredjivanjem domace valute I/ili smanjenjem zarada. Ipak najzdraviji nacin - povecanje produktivnosti.

Grupa zemalja koja generise najveci deo inovacija relativno je mala I stabilna tokom vremena:

Britanija,Nemacka,SAD,Francuska,Svajcarska, Svedska,Japan.

Zasto neke zemlje inoviraju a neke ne? razlike u obimu lokalnog

trzista ,konkurencija I ponuda vestina,istrazivanje I razvoj

Patenti zamena za inovacije SAD je privreda sa najvecim br.inovacija na

svetu.Preostali broj patenata koncentrisan je u Japanu,Nemackoj,Francuskoj,Britaniji,Kanadi,Tajvanu,Svajcarskoj, Italiji, Svedskoj, Holandiji I Junoj Koreji.

Nemackaproizvodnji hemikalija I u oblasti visoko kvalitetne tehnike

Britanija pop muzika i izdavastvo Ialija moda I dizajn SAD proizvodnja racunara I softvera I filmska

industrija

Intraindustrijska trgovina =trgovina diferenciranim proizvodima

nastaje kada jedna zemlja istovremeno izvozi I uvozi proizvode koji za potrosace predstavljaju bliske supstitute.

diferencijacija nastaje kada se dodaju razlicite karakteristike osnovnom dobru ili komponenti

koristi od trgovine diferenciranom robom ostvaruju kroz potrosacev izbor.

Mogucnosti za intraindustrijsku trgovinu povecavaju se sa stepenom ekonomskog razvoja,slicnostima u ukusima,otvorenosti za trgovinu I geografskoj blizini,sto smanjuje troskove transportai servisiranja posle prodaje.

Znacaja deo trgovine medju razvijenim zemljama

Odgovornost komisija Evropske unije Osnovna pravila EU o politici

konkurencijeUgovoru iz Rima I odlukama Evropskog suda pravde

Najveci rezultat Programa iz 1992 uklanjanje necarinskih barijera na

unutrasnju trgovinu u EU Glavne koristi od Programa

dugorocne dinamicke dobiti (a nesamo smanjenje troskova unutrasnje trgovine u EU,koja je nastala kao rezultat ukljanjanja necarinskih barijera

Prednosti I pretnje za nove drzave clanice:

PREDNOSTI:

pristup novom trzistu

porast potraznje stabilnije poslovno okruzenje efikasnije donosenje zakona laksi izvoz I uvoz bolji pristup kapitalu bolje finansijske usluge novi kupci I dobavljaci pristup fondovima EU

NEDOSTACI: Iskusna I kapitalom opremljena

konkurencija Rast troskova proizvodnje Novi zakoni Strategijki uslovi(lokacija,distribucija) Jezicki uslovi Odliv intelektualaca

dva razloga za spoljasnje otvaranje EU u cilju jacanja konkurencije :

1. unutrasnja trgovina EU uglavnom intraindustrijska

2. potreban je konkurentski pritisak izvan EU da ublazi oligopolisticku strukturu I poveca konkurentnost.

EU ima sopstvena pravila za ponasanje

na trzistu.Ona se odnose na : ogranicenje konkurencije zloupotrebu dominantnog polozaja i drzavnu pomoc

Ugovor iz Rima zabranjuje sve tajne dogovore izmedju preduzeca koji mogu imati negativan uticaj na unutrasnju trgovinu EU

Privatne prakse koje ogranicavaju konkurenciju ukljucuju:

direktno ili indirektno odredjivanje cena I ostalih uslova razmene

ogranicenje ili kontrolu proizvodnje,trzista,tehnickog razvoja

deljenje trzista primenu nejednakih uslova u jednakim

transakcijama sa razlicitim klijentima

Ipak postoje izuzeci. Dogovor ili praksa mogu biti proglaseni

saglasnim sa zajednickim trzistem akopreduzece dokaze da su :

prednosti koje proizilaze Iz dogovora vece od efekata koji su stetni po konkurenciju,

ako doprinose poboljsanju proizvodnje ili distribucije robe,

promovisanju ekonomskog I tehnickog napretka

omogucavajuci potrosacima fer udeo u dobiti koja sledi

Komisija takodje moze odobriti grupno izuzimanje opasnost nedostatak transparentnosti.

Sve industrije u EU koristile su merdzere I akvizicije.

Pre konacne primene Programa 1992. preduzeca su prilagodila svoju poslovnu strukturu I poslovanje-aktivnosti vezane za

koncentraciju beleze stalno usporavanje McKinsey nisu svi merdzeri I akvizicije preduzeca bili

poslovni promasaji ali se tvrdnje o uspesnosti fuzionisanog preduzeca moraju uzeti sa oprezom.

EU 1990. uvela pravni instrument za ex ante kontrolu merdzera

dominantan polozaj uticaj na konkurenciju. Dominantna pozicija moze se obezbediti na sledeci

nacin:

Preduzeca mogu posedovati vestine inoviranja ne samo za proizvode vec I za oblast rukovodjenja I planiranjaPutem merdzera I akvizicija preduzecaKroz prakse anti-konkurentnog poslovanjaKroz konkurentu I riskantnu politiku utvdjivanja cena(na osnovu niskih ocekivanih troskova proizvodnje u buducnosi)Ukoliko im drzava dodeli takvu licencu(komunalne usluge-snabdevanje vodom,gasom..)

Ugovor iz Rima ne zabranjuje dominantan polozaj

ex ante vec njegovu zloupotrebu expost efekat Komisija proverava 3 faktora:

postojanje dominantnog polozaja njegovu zloupotrebu negativan uticaj na razmenu izmedju zemalja

clanica Potreba za izvesnim stepenom koncentracije u

nekom industrijama je neophodna

sistemi trgovinske zastite I subvencije carinska I necarinska zastita obezbedjuje

subvencijju koja se isplacuje direktno na relaciji potrosaci – proizvodjaci.

subvencije idu domacim proizvodjacima ali ne direktno od potrosaca vec od poreskih obveznikaka vladi a onda proizvodjacima.

isti cilj ali se razlikuju u transparentnosti I nacinu dostavljanja sredstava.

Pomoc koja se moze smatrati saglasnom sa Ugovorom

Spoljnotrgovinski bilans Srbije

spoljnotrgovinskim deficit u 2005. godini dostigao četvrtinu vrednosti bruto domaćeg proizvoda.

On predstavlja glavni činilac i visokog nivoa deficita tekućih transakcija, što je jedan od glavnih problema srpske privrede, i čija vrednost je porasla sa nivoa od 3,3%.

dva pokazatelja kreću u istom smeru.deficit tekućih transakcija je znatno niži od spoljnotrgovinskog deficita, zahvaljujući tome što se konstantno ostvaruje suficit bilansa nerobnih tekućih transakcija.

nerobne tekuće transakcije najvažniji su tekući transferi.Prihod po osnovu tekućih transfera u najvećoj meri čine doznake radnika zaposlenih u inostranstvu i otkup deviza.

Među nerobnim transakcijama značajni su i suficit na strani usluga i priliv donacija iz inostranstva.

Suficit usluga je velikim delom rezultat priliva po osnovu tradicionalnih usluga kao što su saobraćaj i građevinarstvo,a poslednjih godina u njemu sve veći značajima i turizam

Na strani kapitalnih transakcija najvažnije stavke koje omogućavaju finansiranje deficita tekućih transakcija su strane direktne investicije i zaduživanje uinostranstvu

srpska privreda zavisi od uvoza sirovina i energenata nije realno očekivati smanjenje robnog uvoza Srbije.

može očekivati je smanjenje, možda čak i eliminisanje deficita tekućih transakcija kroz brži rast izvoza robe, suficit na strani usluga i porast priliva izvozno orijentisanih stranih direktnih investicija.

koje grupe proizvoda ostvaruju suficit u razmeni ?

postoji samo jedna grupa proizvoda iz trocifrene SMTK kod koje je učešće suficita u vrednosti BDP veće od 1%, a to su neplatirani valjani čelični proizvodi.

dve grupe imaju učešće spoljnotrgovinskogsuficita u BDP -u veće od 5‰ (šećer, i voće i voćni proizvodi bez sokova)

i jedna sa učešćem od 4‰ (automobilske gume).

U strukturi robnog izvoza Srbije dominiraju proizvodi prerađivačke industrije, sa učešćem od 94% u 2005. godini.

zahvaljujući trima oblastima – metalskoj, prehrambenoj i hemijskoj industriji iz kojih je u 2005.godini potekla polovina srpskog izvoza robe.

grinfild ulaganja što bi trebalo da u mnogo većoj meri utiče na rast robnog izvoza

2001.2001. 2005.2005.

Pr.osnovnih Pr.osnovnih materijalamaterijala

18%18% Pr.osnovnih materijalaPr.osnovnih materijala 23%23%

Pr.prehrambenih Pr.prehrambenih pr.i picapr.i pica

15%15% Pr.prehrambenih pr.i Pr.prehrambenih pr.i picapica

16%16%

Pr.odevnih Pr.odevnih predmeta I krznapredmeta I krzna

8%8% Pr.hemikalikja I Pr.hemikalikja I hemijskih pr.hemijskih pr.

11%11%

Pr.proizvoda od Pr.proizvoda od gume I plastikegume I plastike

7%7% Pr.proizvoda od gume Pr.proizvoda od gume I plastikeI plastike

8%8%

Pr.hemikalija I Pr.hemikalija I hemijskih prhemijskih pr

7%7% Pr.ostalih masina I Pr.ostalih masina I uredjajauredjaja

7%7%

iznad prosečnu stopu rasta izvoza imali su sektori koje karakteriše

primarna proizvodnja ili niži stepen finalizacije proizvoda

izvoz energenata, proizvodnja opreme i proizvoda široke potrošnje rasli po stopi nižoj od proseka.

Sa ovakvim trendovima korespondira i kretanje nivoa pokrivenosti uvoza izvozom.

Navedena kretanja se pretežno mogu oceniti kao nepovoljna.

Sektori koji su najviše doprineli rastu izvoza, a beleže i bolju pokrivenost uvoza izvozom su resursno intenzivni i radno intenzivni sektori u kojima se po pravilu nalaze proizvod niže dodate vrednosti i koje pretežno karakteriše cenovni vid konkurencije na svetskom tržištu.

smanjuje se učešće upravo onih grupa proizvoda na kojima bi bilo poželjno da se u budućnosti zasniva konkurentnost naše zemlje, a to su tehnološko-intenzivni proizvodi, kao i proizvodi za široku potrošnju koji se prodaju na tržištima na kojima vlada konkurencija kvalitetom.

Prosecna godisnja stopa rasta izvoza (o1 - 05) %

Pokrivenost uvoza izvozom u %

2001 2005

0 Hrana I zive zivotinje 30% 82% 132%

1 Pica I duvan 44% 13% 48%

2 Sirove materije osim goriva 22% 49% 42%

3 Mineralna goriva I maziva 35% 6% 8%

4 Zivotinjska I biljna ulja I masti 24% 207% 208%

5 Hemijski proizvodi 39% 20% 34%

6 Proizvodi svrstani po materijalu 34% 57% 74%

7 Masine I transportni uredjaji 19% 27% 17%

8 Razni gotovi porizvodi 19% 112% 81%

9 Proizvodi I transakcije nepomenuti

-28% 70% 54%

Ukupno 28% 40% 43%

Dinamika i struktura spoljnotrgovinske razmene po

oblastima struktura izvoza po oblastima SMTK

tokom posmatranog perioda nije suštinski promenila,budući da i dalje dominiraju :

poljoprivredni proizvodi,odeća, metali i nekolicina intermedijarnih grupa proizvoda

deset oblasti,ostvaruju suficit u razmeni pokrivenosti uvoza izvozom ima iznad prosečnu vrednost.

Međutim,postoji čak šest koje beleže pogoršanje izvoz, u apsolutnom iznosu, rastao sporije nego uvoz.

četiri oblasti koje su u 2005.godini imale bolju pokrivenost uvoza izvozom nego u 2001. su žitarice,šećer, gvožđe i čelik i plastične materijale

Tabela 10 – oblasti sa najvecim ucescem u izvozu

2001. 2004.

84

Odeca 10,2% 67 Gvozdje I celik 13,6%

05

Povrce I voce 8,1% 68 Obojeni metali 8%

68

Obojeni metali 6,2% 05 Povrce I voce 5,8%

67

Gvozdje I celik 5,4% 84 Odeca 5,4%

62

Proizvodi od kaucuka

5,1% 89 Razni gotovi proizvodi nepomenuti

4,8%

85

Obuca 4,1% 62 Proizvodi od kaucuka 4,5%

89

Razni gotovi proizvodi nepomenuti

3,8% 04 Zitarice I proizvodi od zita 4,0%

69

Proizvodi od metala nepomenuti

3,3% 06 Secer, proizvodi od secera I med

3,9%

79

Ostala transtportna sredstva I oprema

3,3% 69 Proizvodi od metala nepomenuti

3,4%

65

Predivo, tkanine I tekstilni proizvodi

3,2% 57 Plasticne mase u primarnim oblicima

3,0%

na bazi segmentacije grupa proizvoda prema trocifrenoj SMTK , u zavisnosti od toga da li se proizvodi razmenjuju na tržištima na kojima dominiraju cenovni ili necenovni faktori konkurentnosti.

jedinične vrednosti uvoza i izvoza mogu da ukazuju na kvalitativnu dimenziju konkurentnosti.

ukoliko neka zemlja ima više jedinične vrednosti izvoza, to znači da ona uspeva da iste proizvode proda po višim cenama u odnosu na konkurente, što upućuje na postojanje određenih necenovnih dimenzija konkurentnosti koje je ta zemlja razvila i koje su važnije od cene.

0

5

10

15

20

25

30

35

40

2001 2002 2003 2004 2005

jv izvoza

jv uvoza

četiri grupe proizvoda prema tome da li su konkurentni svojim cenama ili kvalitetom ili ne :

Prvi segment : Px>Pm i Qx>Qm,konkurišu kvalitetom.

Drugi segment : karakteriše cenovna konkurentnost, Px<Pm i Qx>Qm

Treći i četvrti segment odlikuje nekonkurentnost. Za proizvodeiz trećeg segmenta važi da je Px>Pm i

Qx<Qm Kod proizvoda iz četvrte grupe . Px<Pm i Qx<Qm

Najveći deo robne razmene sa inostranstvom Srbija obavlja sa Evropskom unijom.

• tokom2005. godine EU ima učešće od 54% u robnom izvozui 50% u robnom uvozu Srbije.

Zemlje iz okruženja njihovo zbirno učešće u izvozu iznosi nešto preko trećine,a u uvozu oko 10%

• SEFTA Rusije, Kine, SAD i Ukrajine, njihov značaj je

uglavnom vezan za učešće u srpskom uvozu, dok je vrednost izvoza u ove zemlje, iakoima rastući trend, uglavnom nevelika.

I nakon demokratskih promena 2000priliv stranih direktnih investicija (SDI ) u 2001. godini je bio relativno skroman.(165 miliona USD)

investiciona klima u tom trenutku još uvek se smatrala nepovoljnom

od ukupnog iznosa stranih investicijakoje su ušle u našu zemlju dominantan deo došao putem privatizacije, mada je u poslednje vreme sve

učestalija pojava grinfild investicija i akvizicija.