carstvo Životinja - beskiČmenjaci-

CARSTVO IVOTINJA- BESKIMENJACI-

Simetrija telaSimetrija tela je organizacija delova tela oko osa simetrijeTipovi:Sferna simetrijaRadijalna (zrana) simetrijaBilateralna (dvobona) simetrija

Radijalna simetrijaBilateralna simetrijaDupljari, bodljokociPljosnati, valjkasti, lankoviti crvi, mekuci, zglavkari, hordati

SegmentacijaSegmentacija je izdeljenost tela na lanke segmenteKod homonomne segmentacije telesni segmenti se ne razlikuju (javlja se kod lankovitih crva)Kod heteronomne segmentacije telesni segmenti se razlikuju meu sobom (javlja se kod zglavkara)Segmentacija moe biti spoljanja (kad je celo telo izdeljeno na lanke) i unutranja (kada je ograniena samo na pojedine sisteme organa)

kina glistarakribaHomonomna segmentacijaHeteronomna segmentacijaUnutranja segmentacija

CefalizacijaCefalizacija je obrazovanje glavenog regiona kod ivotinjaU prednjem delu telu izdvaja se glaveni region u kojem se koncentriu ula i nervni sistem. Takoe dolazi do otvaranja usnog otvora na glaviCefalizacija je posledica aktivnog naina ivota (kretanja prema napred) i bilateralne organizacije tela

Telesne dupljeTelesna duplja je prostor izmeu telesnog zida i creva ispunjen tenouPostoje dve telesne duplje: pseudocelom i celomSuneri, dupljari i pljosnati crvi nemaju telesnu dupljuPseudocelom imaju valjkasti crviCelom imaju lankoviti crvi, mekuci, zglavkari, bodljokoci i hordatiCelom se razlikuje od pseudoceloma jer ima svoj sopstveni epitel (sluzokou), koji se naziva peritoneum

TELESNE DUPLJEPSEUDOCELOMCELOMPljosnati crvi nemaju telesnu duplju

Klasifikacija ivotinjaCarstvo ivotinja, sa oko 1.500.000 opisanih vrsta podeljeno je na 34 tipa99,2 % svih vrsta ivotinja svrstano je u 9 najbrojnijih tipova: suneri, dupljari, pljosnati crvi, valjkasti crvi, mekuci, lankoviti crvi, zglavkari, bodljokoci i hordati

dop 2pm

, -

33

:

; ;

, , , .

1 - 2 , , , ,

3 - 6 , ; , , ;

7 - 10 , 9 ; , , ,

- 11 - 16 , , ,

17 - 20 , , , ,

21 - 24 : , , , ,

25 - 28 : , , , ,

- 29 - 33 , , , ,

dop 2dj

, -

33

:

; ;

, , , .

1 - 2. , , , , ; , ; , , ;

3 - 6 , , ; , 9 ; , , ,

7 - 10 , , ,

11 - 14 , , , , ; : , ,

- 15 - 20 : , , , , , ,

21 - 24 , , , , ,

25 - 28 : (, ), , , , , ; , .

- 29 - 33,

dop 4

, -

30

:

; ;

, , , .

1 - 2 . . . . . . , , .

3 - 6 , . . . .

7 - 10 . . . . , .

- 11 - 16 : , , , , . . . . : , . : .

17 - 20 . . . : .

21 - 24 . . : . , . , . , .

- 25 - 30,

dop 3dj mica

, -

33

:

; ;

, , , .

1 - 2 .

3 - 6 . . . .

7 - 10 . .

11 - 14 .

- 15 - 20 . . . . . . , , .

21 - 24 . .

25 - 28 : , , , , . . . .

29-31 . : , . : . : ; . . .

32-33 : . :

Sheet1

II-4

raspored1

5511.4012.25

6III-2612.3013.20

7/0II-2III-27/013,2014.05

1IV-4114.1515.00

2II-6II-6II-1215.0515.50

3IV-5II-2II-1II-4316.0516.50

4II-5II-3II-5IV-4416.5517.40

5II-4IV-4..IV-5517.5518.40

6II-3IV-5618.4519.30

1II-3IV-5188.45

2II-4IV-4IV-428.509.35

3II-5II-3II-5IV-539.5010.35

4IV-5II-2II-1II-4410.4011.25

5II-6II-6II-1511.4012.25

6IV-4612.3013.20

7/0II-2III-27/013,2014.05

1III-2114.1515.00

2..215.0515.50

5511.4012.25

6III-2612.3013.20

7/0II-2III-27/013,2014.05

1IV-4114.1515.00

2II-6II-6II-1215.0515.50

3IV-5II-2II-1II-4316.0516.50

4II-5II-3II-5IV-4416.5517.40

5II-4IV-4..IV-5517.5518.40

6II-3IV-5618.4519.30

1II-3IV-5188.45

2II-4IV-4IV-428.509.35

3II-5II-3II-5IV-539.5010.35

4IV-5II-2II-1II-4410.4011.25

5II-6II-6II-1511.4012.25

6IV-4612.3013.20

7/0II-2III-27/013,2014.05

1III-2114.1515.00

2..215.0515.50

Sheet2

I V O T I NJ E

I V O T I NJ E

I V O T I NJ E

I V O T I NJ E

troslojni, sa tkivima

suneri

dvoslojni, bez tkiva

radijalno simetrini

bilateralno simetrini

dupljari

bez telesne duplje

sa telesnom dupljom

pljosnati crvi

pseudocelom

celom

valjkasti crvi

protostomije

deuterostomije

mekuci, lankoviti crvi,zglavkari

bodljokoci, hordati


suneri


radijalno simetrini


dupljari

bez telesne duplje

sa telesnom dupljom

pljosnati crvi

pseudocelom

celom

valjkasti crvi

protostomije

deuterostomije


bodljokoci, hordati


suneri


radijalno simetrini


dupljari

bez telesne duplje

sa telesnom dupljom

pljosnati crvi

pseudocelom

celom

valjkasti crvi

protostomije

deuterostomije


bodljokoci, hordati


suneri


radijalno simetrini


dupljari

bez telesne duplje

sa telesnom dupljom

pljosnati crvi

pseudocelom

celom

valjkasti crvi

protostomije

deuterostomije


bodljokoci, hordati

klasif ziv


suneri (5000)


radijalno simetrini


dupljari (9000)

bez telesne duplje

sa telesnom dupljom

pljosnati crvi (20000)

pseudocelom

celom

valjkasti crvi (12000)

protostomije

deuterostomije

mekuci (100000), lankoviti crvi (15000),zglavkari (1200000)

bodljokoci (7000), hordati (60000)


suneri (5000)


radijalno simetrini


dupljari (9000)

bez telesne duplje

sa telesnom dupljom


pseudocelom

celom


protostomije

deuterostomije




suneri (5000)


radijalno simetrini


dupljari (9000)

bez telesne duplje

sa telesnom dupljom


pseudocelom

celom


protostomije

deuterostomije



sundjeri

klasif ziv (2)



radijalno simetrini


bez telesne duplje

sa telesnom dupljom

pseudocelom

celom

protostomije

deuterostomije


suneri (5000)


radijalno simetrini


dupljari (9000)

bez telesne duplje

sa telesnom dupljom


pseudocelom

celom


protostomije

deuterostomije




suneri (5000)


radijalno simetrini


dupljari (9000)

bez telesne duplje

sa telesnom dupljom


pseudocelom

celom


protostomije

deuterostomije



dodatna

, -

33

:

; ;

, , , .

1 - 2 .

3 - 6 .

7 - 10 . , ,

- 11 - 16 , , ,

17 - 20 . __________

21 - 24 .

25 - 28

- 29 - 33 , , , ,

SUNERI

Suneri (tip: Porifera = Spongia)Najprimitivnije ivotinjeAsimetrinog oblikaTelesni zid im je dvoslojannemaju tkiva, ali imaju vie tipova elijaive u morskoj i (manji broj) u slatkoj vodiSesilni su, privreni za stene ili druge organizme u vodiive pojedinano ili u kolonijamaoko 6000 vrsta

Graa telaKod najjednostavnijih predstavnika oblik tela je peharastU telesnom zidu su prisutne mnogobrojne pore koje vode u centralnu upljinu spongocel sa jednim veim otvorom oskulumom na vrhuKroz pore, spongocel i oskulum prolazi voda u jednom smeru koja donosi hranljive estice i kiseonikhoanociteporeoskulum

Telesni zidSpoljanji sloj graen je od pljosnatih elija pinakocitaUnutranji sloj graen je od hoanocita elija sa kragnom i biemIzmeu 2 sloja nalazi se pihtijasta masa mezogleja u kojoj su razbacane elije amebocite i skeletne iglice ili vlakna

Vrste amebocitaelije koje vare hranuPigmentne elije (daju boju)elije koje stvaraju skeletelije koje stvaraju polne elije

Skelet suneraMineralniOrganski - ronikrenjakiIzgraen od iglica - spikulaIzgraen od vlakana spongina povezanih u mreusilikatniod kalcijum karbonataod silicijum-dioksida

Skelet sunera

IshranaVarenjeDisanjeIzluivanjeFiltracioni nain ishraneUnutarelijsko: u amebocitamaPovrinom telaPovrinom telaivotni procesi

Razmnoavanje suneraBespolnoPolnoFragmentacijom telaPupljenjem: spoljanjim i unutranjim (pomou gemula unutranjih pupoljaka)HermafroditiIndirektno razvie: iz zigota se razvija larva koja se metamorfozira

DUPLJARI

Dupljari - arnjaci (tip: Cnidaria)Oko 9000 vrstaHidre, meduze, korali i morske saseive u morskoj i (manji broj) u slatkoj vodiTroslojni organizmi, sa tkivimaRadijalno simetriniPokretni ili sesilniive pojedinano (solitarni) ili u zajednicama (kolonijalni)

Postoje dva morfoloka oblika dupljara: polip i meduzaKod meduze se usni otvor nalazi sa donje strane tela, a kod polipa sa gornje strane telausni otvorusni otvorpipcigastrovaskularna duplja

Graa tela hidrePeharast oblik telaNa gornjem kraju je usni otvor okruen pipcimaUsni otvor vodi u gastrovaskularnu duplju gde se vri varenje

Telesni zidSpoljanji sloj graen je od epitelomiinih elija, arnih elija, lezdanih elija i nervnih elija (nervni sistem je mreast)Unutranji sloj graen je od epitelomiinih elija koje imaju bieve, a mogu da formiraju i lane noiceIzmeu 2 sloja nalazi se deblja ili tanja pihtijasta masa mezogleja

Skelet dupljaraUnutranji skeletSpoljanji skelet u obliku igala u mezogleji oko tela u obliku pehara

IshranaVarenjeDisanjeIzluivanjePipcima hvataju hranu i unose u gastrovaskularnu dupljuU gastrovaskularnoj duplji i u elijama unutranjeg slojaPovrinom telaPovrinom telaivotni procesi

Razmnoavanje dupljaraBespolnoPolnoPupljenjemHermafroditi ili odvojenih polovaRazvie: indirektno (preko larve)

Smena generacijaPravilno smenjivanje bespolnog i polnog razmnoavanja u ivotnom ciklusu vrstekolonijalni polip (bespolna generacija)meduza (polna generacija)jajna elijaspermatozoidzigotlarva planulamlad polipSmena generacija kod vrste Obelia

Podela dupljaraarnjaci se dele na 3 klase (grupe):

Hidre i srodniciMeduzeMorske sase i korali

Classis: HydrozoaHydra sp.Obelia sp.

Classis: Scyphozoa

Classis: AnthozoaMorske sase

Korali

PLJOSNATI CRVI

Pljosnati crvi (tip: Platyhelminthes)Oko 20 000 vrstaTrepljasti crvi, metlji i pantljiareTroslojni, bilateralno simetrini organizmi, sa glavenim regionomBez telesne dupljeTelo im je spljoteno u leno-trbunom pravcuPokretni, slobodnoivei ili paraziti

Oblik tela trepljastih crvaTelo je u obliku lista, ploice ili trake, veliine od 1 cm do pola metraSpljoteno je u leno-trbunom pravcuU prednjem delu izdvaja se glaveni region u kojem su glavene ganglije i oi

Graa telaNa povrini tela je epidermis (sa trbune strane epidermis ima treplje)Ispod koe su miiiIzmeu telesnog zida i creva je parenhimkoamiiitelesni zidparenhimcrevo

Crevni sistemNervni sistemDisanjeIzluivanjeNepotpuno crevo: usni otvor, prednje i srednje crevoVrpast: glavene ganglije od kojih polaze nervne vrpcePovrinom telaPreko protonefridija: sistema kanalia koji se slepo zavravaju u parenhimuSistemi organa i ivotni procesiulaOi, mehanoreceptori, hemoreceptori

usni otvordrelocrevonervne vrpceglavene ganglijeNervni sistemCrevni sistem

RazmnoavanjeBespolnoPolnoDeoba tela - regeneracijaOdvojenih polova ili hermafroditiRazvie: indirektno (preko larvenog stupnja)

Trepljasti crviPlanaria sp.

MetiljiSpoljanji ili unutranji parazitiVeliki metilj kao odrastao organizam parazitira u unim kanalima stalnog domaina (goveda, ovaca, ponekad i oveka), a prelazni domain, u kojem se razvijaju larve, je barski pu

PantljiareIskljuivo unutranji paraziti, parazitiraju u crevuGraene su od glave koja ima kukice i pijavke za privrivanje, vrata u kojem nastaju novi lanci, i niza lanaka tzv. lancaGovea i svinjska pantljiara imaju za prelaznog domaina svinju i goveda, a za stalnog oveka (ive u crevu)

Najopasnija za oveka jer se larve (ehinokoke u obliku mehura) razvijaju u unutranjim organima ovekaStalni domain je pas kod kog ova pantljiara ivi u crevuPsea pantljiara

VALJKASTI CRVI

Valjkasti crvi (tip: Nematoda)12000 vrstaive slobodno ili parazitskiStanite: morska, slatka voda, zemljite; paraziti biljaka, ivotinja i ovekaNesegmentisani, bilateralno simetrini organizmi, sa telesnom dupljom pseudocelomTelo je oblo, izdueno, zailjeno na oba kraja, ne razlikuje se glaveni regionParaziti oveka su oveja glista, deja glista i trihina

Graa telaNa povrini su kutikula i epidermis (pokoica), ispod se nalaze miiiIzmeu telesnog zida i creva je telesna duplja pseudocelom

koacrevopseudocelommiii

Crevni sistemNervni sistemDisanjeIzluivanjePotpuno crevo: usni otvor, prednje, srednje, zadnje crevo i analni otvorVrpast: od okolodrelnog prstena polaze uzdune nervne vrpcePovrinom telaPreko konih lezdaSistemi organa i ivotni procesiulaulo dodira, ulo mirisa, fotoreceptoriRazmnoavanjePolno, odvojeni polovi; razvie direktno ili preko larve

Paraziti ovekaoveja glistaDeja glistaTrihinaLarve trihine u miiima

Filarija ivi u limfnim sudovima, izaziva njihovo zaepljenje, to dovodi do gomilanja tenosti u tkivima, njihovog oticanja i upalnih procesa tzv. slonovske bolesti ili elefantijaze; ova bolest prisutna je tropskim predelimaFilarija

KRAJ PRVOG DELAU drugom delu bie predstavljeni mekuci, lankoviti crvi, zglavkari i bodljokoci

carstvo Životinja - beskiČmenjaci-

Documents