carla rose -naucite photoshop cs za 24 sata

of 420/420

Post on 21-Oct-2015

90 views

Category:

Documents

21 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • xiii

    8 8 11 16 17 23 23

    24 24 30 34

    35 35 42 43 45 47 49

    50 50 53 58 59 63 63

    64 65 68 76 77

  • 78 82 92 93 94

    95 96 109

    110 110 110 119 123

    124 124 126 132 135

    137 137 152

    153 153 160 166

    167 167 169 171 178

  • 179 180 204 206 211

    213 213 217 223 224

    225 .226 .238 ,242

    248 248 255 258 261 265

    267 268 272 274 279 281 282 283 284 285 286

  • 287 288 290 293 299 300 300 304 305

    306 306 307 308 311 311 313 315 315 315 316

    318 318 320 322 327 331 334 338

    339 339 344 345 346 347 355 358 359

  • 360 360 369 373

    375 376 378 383 385 389 390

    393 394 395 400 402 405 408 408 409 410 410

    411 411 412 412 413 414 415 416 417 418 418 419 419

    420

  • 8

    24

    35

    50

    64

    78

    95

    110

    124

  • Photoshop je i dalje vrhunski grafiki program, iako se veoma razlikuje od svoje prve verzije objavljene pre trinaest godina. Mada se uglavnom upotrebljava za retui-ranje fotografija i obradu slika, moete ga koristiti i za izradu novih slika - od poetka ili doradom postojee fotografije. U Photoshopu ak moete i da slaete tekst, da obina slova pretvorite u sjajna, metalna ili trodimenzionalna, pufnasta, i da uradite jo tota. Mnogo je zabavniji od video igrice, a nije tako teak kao to moda mislite.

    Snalaenje u Photoshopu Kada prvi put otvorite Photoshop, videete njegovu kutiju sa alatkama na levoj strani ekrana, traku sa opcijama alatki (Tools Options) odmah ispod menija pri vrhu ekrana, i nekoliko skupova plutajuih paleta s desne strane. (Ako radite na Macu, videete i deo radne povrine i/ili prozore aktiviranih programa.) Neete videti radno podruje zato to Photoshop, za razliku od mnogih programa, ne otvara nov dokument automatski. To ima smisla, zato to ete u Photoshopu najee obraivati slike iz drugih izvora. To mogu da budu slike sa digitalnog fotoaparata ili skenera, slike koje ste preuzeli sa Interneta, ili fotografije sa CD-a. U lekciji 2, Otvaranje i snimanje", nauiete sve o otvaranju ovih slika. Zasad emo napraviti prazan dokument da biste mogli da isprobate neke Photoshopove alatke.

  • 9 Lekcija 1

    Zapoinjanje nove slike File-New je prva stavka u prvom Photoshopovom meniju. Kada je izaberete, otvo-rie se okvir za dijalog New (slika 1.1). U polje Name upiite ime nove datoteke - na primer, Nova slika - ili ga zasad ostavite prazno. U narednim odeljcima ukratko je opisano kako da ponete s radom na novoj datoteci.

    V e l i i n a s l i k e Veliinu slike ete najlake izabrati iz padajue liste Preset (slika 1.2). U njoj su navedene uobiajene veliine papira u SAD i Evropi, veliine monitora, i veliine ekrana D V D ureaja. U Photoshop CS dodat je i irok spektar TV i video formata, ukljuujui PAL i HDTV. Naravno, moete i sami da zadate veliinu slike - irinu i visinu - u pikselima, centimetrima, inima, takama, pajkovima ili broju kolona koje slika zauzima. Navedenim mernim jedinicama pristupate preko odgovarajuih padajuih lista, koje otvarate kada pritisnete dugme sa strelicama nagore i nadole pored merne jedinice (pogledajte sliku 1.1).

    SLIKA 1.2 Ako na listi nema potrebne veliine papira ili ekrana, izaberite opciju Custom i unesite dimenzije.

  • Osnove 10

    Zasad izaberite opciju Default Photoshop Size. Dobijate radnu povrinu veliine 7 x 5 ina, pogodnu za veinu poslova.

    R e z o l u c i j a Termin rezolucija se odnosi na broj taaka boje po inu (ako tampate), odnosno broj piksela po inu (ako sliku gledate na ekranu). Rezolucija slike je vana zato to odreuje kvalitet. Vee rezolucije daju kvalitetniju sliku, ali trae vie memorije. Rezolucija veine slika koje viate u tampi iznosi od 150 do 300 dpi (taaka po inu, engl. dots per inch).

    S druge strane, rezolucija raunarskog monitora je mnogo manja - 72 dpi. Prema tome, rezoluciju uvek podeavajte u zavisnosti od izlaznog medija. Zasad zadrite rezoluciju 72 dpi zato to emo sliku gledati samo na ekranu. Iz istog razloga, podesite opciju Color Mode na RGB Color, kao to je prikazano na slici 1.1. RGB je model boja za prikazivanje na monitorima. (Sve o korienju boja i modelima boja naui-ete u lekciji 5.)

    U padajuoj listi Background Contents izaberite stavku White da biste dobili belo platno" za slikanje.

    Kada pritisnete OK u okviru za dijalog New, otvorie se nov prozor. To je aktivni prozor, a platno je veliki beli pravougaonik u njemu. U Photoshopu moe istovre-meno biti otvoreno vie prozora, ali samo jedan moe da bude aktivan. Aktivni pro-zor je uvek u prednjem planu. U njemu pravite i obraujete slike.

    Postavite pokaziva mia u donji desni ugao prozora pa pritisnite i povucite. Prozor se poveava, ali veliina platna ostaje ista. Poto otvorite novu datoteku, veliinu platna moete promeniti samo ako izaberete Image-Canvas Size. Ova komanda omoguava da zadate novu visinu i irinu platna (slika 1.3). Pritiskanjem jednog od osam belih kvadrata u oblasti Anchor, zadajete oblast u odnosu na koju se platno iri ili skuplja. (Naravno, ako promenite veliinu slike, menja se i veliina platna. Meutim, promenom veliine platna moete da podesite prostor oko postojee slike.)

  • 11 Lekcija 1

    Opcija Relative je veoma korisna. Ako je potvrdite, platno se poveava tako da se dobija okvir oko slike. To je zgodno ako imate nekoliko fotografija razliite veliine, a elite da ih smestite u identine okvire za Web stranu ili tampani dokument. Odaberite odgovarajuu veliinu - na primer 2% za uzan okvir - i poveajte sve slike za isti procenat.

    Kutija sa alatkama Kutija sa alatkama, slino umetnikom ateljeu, sadri sav pribor koji ete koristiti za crtanje, bojenje, brisanje i svaku drugu obradu slika. Ako ste koristili neku od prethodnih verzija Photoshopa, eka vas nekoliko iznenaenja. Pojedine alatke su pro-menile mesto i dobile nove mogunosti, a ima i nekoliko izuzetnih novina. Photoshopove alatke svrstavamo u etiri kategorije:

    alatke za izbor alatke za slikanje alatke za putanje, tekst i oblike alatke za prikaz

    Pogledajmo na brzinu sve ove alatke. (Kasnije emo navesti vie detalja o njima.) Na slici 1.4 prikazana je kutija sa obeleenim alatkama.

  • Osnove 12

    SLIKA 1.4 U Photoshopovoj kutiji sa alatkama, alatke su grupisane po vrsti.

    Alatke za izbor Na vrhu kutije je grupa alatki za izbor cele slike ili dela slike. Postoje tri podvrste alatki za izbor: okviri za izbor, lasa i arobni tapi. Izabrano podruje je na ekranu oznaeno trepuim okvirom za izbor koji se na engleskom zove marquee, po bio-skopskim svetleim reklamama koje se pale i gase. Povlaenjem alatki Marquee i Lasso obuhvatate deo slike koji hoete da izaberete. Slika 1.5 prikazuje potpalete alatki za izbor Marquee i Lasso.

  • 13 Lekcija 1

    Alatka Magic Wand bira oblasti slike prema boji. Moete zadati potreban stepen slinosti boja, a zatim pritisnuti alatkom da biste izabrali sve piksele date boje ili samo susedne piksele koji odgovaraju zadatom stepenu slinosti. Poslednja u ovom skupu je alatka Move. Poto napravite selekciju, upotrebite alatku Move da biste pre-mestili izabrano podruje na drugo mesto na slici.

    Alatke za slikanje U grupi alatki za slikanje nalaze se etkica (Brush), olovka (Pencil) i peati (Stamp). Sve one - na ovaj ili onaj nain - nanose boju" na platno, ba kao i njihovi klasini pandani. Olovci i etkici moete da promenite debljinu i ugao. Ove dve alatke dele mesto u kutiji sa alatkama. Na traci sa opcijama alatki postoji dugme kojim se etkica pretvara u raspriva (vazdunu etkicu), i kliza kojim se podeava intenzitet mlaza rasprivaa - ba kao u stvarnom svetu. Pomou peata kopirate deo povrine slike koji odgovara obliku aktivne etkice i prenosite ga tamo gde pritisnete miem.

    Postoje i razliite gumice koje, kao to pretpostavljate, briu delove slike. Moete koristiti blok gumicu ili brisati bilo kojom etkicom. Tu su i dve gumice za specijalnu namenu: gumica za brisanje pozadine (Background Eraser) i arobna gumica (Magic Eraser). Upotrebite ih da biste automatski obrisali pozadinu, odnosno izabranu boju.

    Deo slikarskog kompleta su i tri specijalne alatke za retuiranje: Healing Brush, Patch i Color Replacement (nova u Photoshopu CS).

    Alatka Healing Brush bolje od peata retuira sitne detalje na slici zato to deluje samo na fleke, nabore ili ogrebotine koje elite da uklonite, a ne utie na okolne povrine.

    Alatka Patch krpi" vee povrine i beavno ih uklapa u pozadinu. Alatka Color Replacement zamenjuje izabranu boju drugom bojom. Korisna je za, na primer, korigovanje boje oiju.

    Istorijska etkica je veoma korisna alatka pomou koje moete - zajedno s paletom History - selektivno ponitavati i ponavljati proizvoljan broj operacija i poteza etkicom. Umetnika istorijska etkica (Art History Brush) omoguava da pri slikanju simulirate razliite umetnike stilove.

    Alatka za prelive (Gradient) omoguava da napravite pozadine ija se boja menja od jedne do druge, pa ak i kroz itav spektar. Kanta s bojom (Paint Bucket), koja deli mesto sa alatkom za prelive, izliva" boju prednjeg plana na izabranu povrinu slike.

    Na kraju, postoje i alatke koje pomeraju, zamagljuju i menjaju intenzitet slike. To su alatke Blur/Sharpen/Smudge i Dodge/Burn/Sponge. Druga i trea alatka iz svakog skupa nalaze se na potpaletama. Ove alatke su detaljno opisane u lekciji 7, etkice i umetnike alatke", u lekciji 8, Digitalno slikanje" i u lekciji 9, Pomeranje boja".

  • Osnove 14

    Alatke za putanje, tekst i oblike Ove alatke nije tako lako klasifikovati kao alatke za slikanje i alatke za izbor. Slovo T predstavlja alatku za tekst kojom se tekst dodaje na sliku. Alatka za putanje (Path), predstavljena sliicom pera, crta putanje - to je jedan od naina za crtanje linija ili oblika. Kada nacrtate liniju ili oblik, alatkama Path moete izabrati deo putanje i preoblikovati ga. Alatke za putanje mogu se koristiti i kao alatke za izbor i kao alatke za slikanje. U lekciji 13, Putanje", nauiete da radite sa svim alatkama Path.

    Pomou alatki za oblike (Shape) moete da crtate i popunjene i nepopunjene oblike, ukljuujui pravougaonike, elipse, poligone (mnogouglove) i proizvoljne oblike. Alatka za crtanje linija (Line) takoe je deo ovog skupa alatki. Njom crtate prave linije koje se, kada drite pritisnut taster Shift, ograniavaju na pravce pod uglom od 45 ili 90 stepeni - kao da za crtanje koristite klasian T-lenjir i trougao. Na slici 1.6 prikazane su alatke Shape i neki od proizvoljnih oblika.

    * Alatka za napomene (Notes) funkcionie analogno utim, samolepivim listiima za poruke. Koristite ih da biste, tokom rada, u dokumente dodali napomene. Napomena moe da se smesti ili na platno, ili na susedne povrine. Moete koristiti ak i glasovne poruke, pod uslovom da je na va raunar prikljuen mikrofon. Napomene se ne vide na odtampanoj slici.

    Alatke za prikaz Postoje dve alatke za podeavanje prikaza: aka (Hand) i alatka za zumiranje (Zoom). Alatka za zumiranje je oznaena sliicom lupe, a alatka Hand - sliicom otvorene ake. Alatka Zoom omoguava da uveliate prikaz slike tako sto ete alatkom

  • 15 Lekcija 1

    pritisnuti negde na platnu, ili da ga umanjite tako to ete pritisnuti alatkom drei taster Alt (Windows), odnosno Option (Macintosh). Pritisnite i povucite alatkom za zumiranje da biste obuhvatili odreeni deo slike.

    Kada uveliate prikaz slike, slika je obino prevelika da biste je videli celu. Alatka aka pomera sliku unutar prozora i veoma je korisna nakon uveliavanja slike alat-kom Zoom. Upotrebite alatku Hand da biste na zgodno mesto pomerili deo slike koji elite da vidite ili obradite (slika 1.7). Koristiete je i za pomeranje objekata ili teksta na slojevima, o emu se govori u lekciji 11.

    U ovu kategoriju moemo ukljuiti i pipetu (Eyedropper), bira boja (Color Sam-pler) i alatku za merenje (Measure). Pipetom uzimate uzorak boje koju pritisnete, ime ta boja postaje aktivna tako da njome moete da slikate. Mesto na ekranu koje pritisnete alatkom Color Sampler oznaava se kao referentna taka, a svi podaci o boji te take smetaju se na paletu Info. U jednom trenutku moete uvati infor-macije o najvie etiri uzorka. Alatka Measure se koristi za merenje dimenzija i uglova na slici. Pritisnite i povucite liniju da biste izmerili rastojanje izmeu dve take. Rastojanje e biti prikazano u prozoru Info. Da biste izmerili ugao, prvo nacr-tajte liniju od koje ete da merite. Zatim postavite kursor na jedan kraj linije. Drei pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac), povucite od krajnje take linije u pravcu ugla.

    P r e i c e za a latke Svaku alatku moete izabrati tako to ete je pritisnuti miem u kutiji sa alatkama, ali Photoshop nudi jo laki nain za pristup alatkama. Umesto da pritisnete alatku koju elite da koristite, otkucajte odgovarajue slovo.

  • Osnove 16

    Da biste se prebacivali s jedne na drugu alatku na potpaleti, drite Shift i priti-skajte slovo preice sve dok ne doete do alatke koja vam treba. U tabeli 1.1 dat je spisak alatki i njihovih preica. Obeleite ovu stranu da biste lako pronali tabelu dok ne zapamtite sve preice za aktiviranje alatki.

    sa opcijama alatki U ranijim verzijama Photoshopa, opcije alatki su bile smetene na paletu slinu paletama Layers ili History. U verziji 6 nauili smo da koristimo traku sa opcijama alatki. Kad menjate alatke, izgled trake se menja da bi se prikazale opcije raspoloive za datu alatku. Ako traka nije prikazana na ekranu, izaberite stavku Options u meniju Window, ili dvaput pritisnite bilo koju alatku.

    Na traci postoji i opcija Tool Preset (gotovi modeli, tj. skupovi unapred podeenih parametara alatke). Nalazi se na levom kraju trake i prikazana je na slici 1.8 (kada je aktivna alatka Brush). Koristite je da biste sauvali odreene skupove parametara za alatke koje esto upotrebljavate.

  • 17 Lekcija 1

    Sadraj menija Meniji du vrha ekrana sadre komande koje omoguavaju da otvarate datoteke i radite s njima. Pritisnite meni da biste ga otvorili a zatim izaberite komandu. Ako se pored stavke menija nalazi strelica, izborom te stavke otvorie se podmeni; ukoliko su pored stavke menija tri take, otvorie se okvir za dijalog.

    Meniji File i Edit Prva dva menija su File i Edit. Photoshopovi meniji File i Edit bie poznati svima koji su koristili neke druge programe za Windows ili Macintosh. Meni File omoguava da radite s datotekama: da ih otvarate, zatvarate, snimate, uvozite, izvozite, tampate, i da izaete iz programa. Tu je i nekoliko opcija za automatizaciju koje e vam pomoi da utedite vreme, a o kojima ete uiti u lekciji 18, Specijalni efekti i korisni trikovi".

    Pretraiva datoteka (File Browser), uveden u Photoshopu 7, znatno je poboljan u novoj verziji programa. Sada moete - dok gledate fotografiju ili skeniranu sliku -videti sve podatke o njoj, a moete dodavati i sopstvene kljune rei da biste pomogli pretraivau da lake pronae i otvori datoteke. Kada otvorite File Browser, moete da pretraite izabrane direktorijume sa slikama. Kad pronaete direktorijum, sve slike koje se nalaze u njemu bie prikazane kao slajdovi (slika 1.9). Da biste otvorili sliku, pritisnite je dvaput. Videete i sve raspoloive informacije o slici, ukljuujui njenu veliinu, model boja, datum i vreme kada je snimljena, proizvoaa i model korienog fotoaparata, i druge podatke.

  • Osnove 18

    U meniju Edit nalaze se sve komande za obradu dokumenata koje poznajete iz drugih aplikacija: Cut, Copy, Paste, Clear i - najvanija od svih - komanda Undo. Tu su i komande za transformisanje pomou kojih moete da poveavate, smanjujete, iskoavate, deformiete i rotirate selekcije.

    Meniji koji vam moda nee biti poznati (ako niste proveli dosta vremena radei u drugim grafikim programima) jesu:

    Meni Image Meni Image, prikazan na slici 1.10, ima nekoliko podmenija. Prvi od njih, Mode, omoguava da izaberete reim boja u kojem ete raditi. U veini sluajeva radiete u reimu RGB zato to je to nain na koji monitor prikazuje boje. Reimi boja se detaljno opisuju u lekciji 5. Dragi podmeni, Adjustments, verovatno ete koristiti za svaku sliku na kojoj budete radili. U njemu se nalaze sve vrste podeavanja boja, od automatskih korekcija nivoa i boje, do klizaa za podeavanje kontrasta, pretvaranje crvenih rua u plave itd. Alatke iz podmenija Adjustments opisane su u lekciji 6, Podeavanje boja".

    U meni Image smetene su i alatke koje ste ve videli - za poveavanje slike i platna na kome se ona nalazi, kao i dodatne alatke za invertovanje boja, posteriza-ciju, pa ak i za korigovanje boja i zasienja na osnovu primera.

    Meni Layer Moglo bi se tvrditi da je najmonija osobina Photoshopa mogunost rada na razliitim slojevima. To vam omoguava da kombinujete slike, pravite kolae i korigujete boje ne strahujui da ete pokvariti originalnu sliku. Razmiljajte o tome kao o radu sa vie transparentnih folija. Svaki sloj je potpuno odvojen od drugih. Na jednom sloju moete slikati, menjati mu providnost, ili raditi bilo ta drugo a da pri tom ne naruite pozadinu niti delove slike koji se nalaze na drugim slojevima.

  • 19 Lekcija 1

    Meni Layer otvara okvire za dijalog za izradu novih slojeva. Sadri i mnoge komande za kombinovanje slojeva, rad sa njima, primenjivanje stilova i efekata slojeva, i podeavanje boja. Slika 1.11 prikazije sadraj menija Layer. U lekcijama 6 i 11 nauiete kako da radite sa svim vrstama slojeva.

  • O s n o v e 2 0

    Meni Select Imate alatke za izbor - zato vam onda treba i meni Select? Komande iz menija Select - zajedno sa alatkama za izbor - omoguavaju da modifikujete izabrane oblasti. Moete poveati ili smanjiti selekciju za proizvoljan broj piksela, ili joj umekati ivice tako da izgleda kao da se stapa s pozadinom na koju ste je postavili. U lekciji 3, Naini izbora", nauiete sve trikove za biranje delova slike i rad sa selekcijama.

    Meni Filter Filtri ine da rad u Photoshopu bude zabavniji. Meni Filter sadri petnaestak kategorija filtara: neki zamagljuju ili izotravaju sliku, drugi je deformiu, a trei je pretvaraju u imitacije poznatih slikarskih pravaca, crtee drvenim bojicama ili skulpture od neonskih cevi. Toliko toga moete raditi s filtrima da su im posveene ak tri lekcije: lekcija 14 Filtri koji poboljavaju sliku", lekcija 15, Filtri koji slici daju umet-niki izgled" i lekcija 16, Filtri za izobliavanje i ostale zanimljive efekte".

    Meni View Poput alatke Zoom, meni View ima komande pomou kojih moete da uveliavate i umanjujete prikaz slike. Kao to vidite na slici 1.12, u meniju View su i komande za upravljanje lenjirima, voicama i mreama koje omoguavaju da precizno izmerite i postavite objekte na radnoj povrini. Komanda Show otvara podmeni za pristup mreama, voicama, napomenama i isecima.

    Lenjire moete podesiti da mere u pikselima, centimetrima, inima, takama, pajkovima ili procentima. Izaberite merne jedinice koje najbolje poznajete. Podeavate ih u okviru za dijalog Preferences koji se otvara kada izaberete Edit-Preferen-ces-Units & Rulers (Windows), odnosno, Photoshop-Preferences-Units & Rulers (Mac OS X). Merne jedinice koje ovde izaberete vae i u okviru za dijalog New (pogledajte ponovo sliku 1.1). Kada pripremate dokumente za Web, najbolje je da podesite lenjire na piksele.

    Voice su linije koje postavljate preko slike da biste precizno pozicionirali tekst ili neki drugi element koji dodajete slici.

    Kada postavite voicu, moete je pomerati samo alatkom Move. (Voicu moete postaviti bez obzira na to koja je alatka aktivna.) Da biste sakrili voice, izaberite View-Show-Guides da uklonite kvaicu pored naziva opcije. Za uklanjanje svih voica izaberite View-Clear Guides. Voice ete fiksirati (zakljuati) ako pritisnete Alt+Ctrl+; (Windows), odnosno Option+Command+; (Mac).

  • 21 Lekcija 1

    P o s t a v l j a n j e v o i c a Da biste postavili vodice, pratite sledee korake:

    1. Izaberite View-Rulers da biste videli lenjire na ivicama platna. 2. Ako hoete da postavite horizontalnu voicu, stavite pokaziva

    mia na lenjir pri vrhu prozora i vucite nadole. Videete liniju kako klizi niz platno dok vuete mia. Na levom lenjiru vidite poloaj linije.

    3. Ako hoete da postavite vertikalnu voicu, stavite pokaziva mia na lenjir s leve strane prozora i vucite nadesno. Videete liniju kako klizi preko platna dok vuete mia. Na gornjem lenjiru vidite poloaj linije. Primer je prikazan na slici 1.13.

    4. Da biste promenili orijentaciju vodice dok vuete, drite pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac).

    Komanda Show Grid, koja se takoe nalazi u meniju View (View-Show-Grid), postavlja celu mreu voica preko slike, kao sloj providnog milimetarskog papira. Komande Snap To olakavaju pozicioniranje elemenata, na primer bloka teksta. U sutini, one ine da mrea bude namagnetisana" tako da privlai sve objekte koji joj se priblie.

  • Osnove 22

    Meni Window Veini Photoshopovih komandi moete pristupiti na vie naina. Najlake je koristiti palete. Photoshopove palete sadre informacije o slici, parametre za kontrolu znakova i pasusa pri korienju alatke za tekst, i opcije za mnoge alatke iz kutije sa alatkama. Osim toga, palete omoguavaju izbor veliina i oblika etkica, definisanje boja, i pristup paletama Layers, Paths i Channels. Tu su i palete Actions i History, koje vam pomau da radite efikasnije, da vidite ta ste uradili, i da se - ako treba -vratite na neku prethodnu fazu rada. Meni Window (slika 1.14) prikazuje i sakriva ove palete. Ako su otvorene i palete koje ne elite jo da koristite, na primer Actions, zatvorite ih da ne bi zauzimale prostor na ekranu.

  • 23 Lekcija 1

    Meni Help Poslednji meni je Help, pomou kojeg pristupate Photoshopovoj obimnoj ugraenoj bazi podataka za pomo tokom rada. Tu se nalazi skoro celo uputstvo za rad i dobra funkcija pretraivanja. Koristim je veoma esto.

    Podeavanje parametara programa Kako budete bolje upoznavali Photoshop, poeleete da promenite nain na koji on obavlja odreene poslove. Na primer, koristiete sistemski bira boja umesto Photo-shopovog, ili ete u jednom projektu koristiti centimetre, a u drugom piksele. Moda ete hteti da promenite boju voica zato to je suvie slina boji pozadine fotografije. Sve ove izmene, i mnoge druge, obavljaju se u okviru za dijalog Preferences, koji se otvara kada izaberete Edit-Preferences (na Macu OS X, Photoshop-Preferences). Okvir za dijalog General Preferences prikazan je na slici 1.15.

    Pritiskajte dugme Next da biste pregledali sve okvire za dijalog Preferences. Moda ete naii na parametre koje ne razumete. Zasad ostavite podrazumevane (ponuene) parametre. Kada nauite vie o programu, moete se vratiti i promeniti parametre po potrebi.

    Saetak U ovoj lekciji ste poeli da se snalazite u Photoshopovom prozoru i nauili ste da napravite nov dokument (praznu stranu). Zavirili ste u kutiju sa alatkama i u Photo-shopove menije, te nauili kako se postavljaju i koriste vodice, mree i lenjiri. Na kraju, saznali ste gde se podeavaju parametri programa.

  • Rad s datotekama Snimanje dokumenta Ponitavanje i ponavljanje operacija

    Da biste mogli da uradite bilo ta zanimljivo u Photoshopu CS, treba da nauite kako da otvarate i prikazujete datoteke. Photoshop moe da otvori veliki broj formata datoteka, pa moete da radite na slikama iz mnogih izvora. Ako imate skener ili digitalni fotoaparat, moete da u Photoshop uitate slike koje ste snimili pomou ovih ureaja. Osim toga, moete koristiti i fotografije iz kolekcija na CD-ovima, ili slike koje ste preuzeli s Interneta ili iz drugih mrenih izvora. U ovoj lekciji bie rei i o nainima za snimanje radova zato to ete, ako ne sauvate rad, izgubiti sve izmene koje ste uneli.

    Rad s datotekama Photoshop moe da otvori i snimi sliku u mnogim formatima. Formati su naini uvanja informacija u datoteci, tako da se one mogu koristiti u drugim aplikacijama, tampati, ili postaviti na Web stranu i koristiti na Internetu.

    U svetu operativnog sistema Windows, formati datoteka su definisani troslovnim oznakama tipa datoteka (tj. nastavcima imena datoteka), kao to su .doc za dokumente iz programa za obradu teksta i . bmp, za rasterske slike (bit mape). U Win-dowsu moete da iskljuite prikazivanje oznaka tipova datoteka, tako da ih moda neete videti, ali, ne brinite, one su tu.

    Korisnici Macintosha treba da upotrebljavaju oznake tipova datoteka samo ako dele datoteke s nekim ko radi na PC raunam, ili ako ih postavljaju na Web. Opciju Append File Extension ukljuujete i iskljuujete u okviru za dijalog Preferences-File Handling.

    Najee korien format datoteke u Photoshopu jeste njegov matini format. Oznaka tipa je .psd (Photoshopov dokument). Mana korienja Photoshopovog matinog formata jeste to to druge aplikacije moda nee moi da ga otvore. Da biste prenosili datoteke izmeu aplikacija, da biste ih tampali ili objavljivali na Webu, morate ih sauvati u kompatibilnom formatu.

  • 25

    U Photoshopu CS postoji nov format datoteke - Large Document Format (. psb -lake ete ga zapamtiti kao Photoshop Big"). Namenjen je za vrlo velike datoteke. Razvijen je da bi se zadovoljile potrebe korisnika monih, multimegabitnih digi-talnih fotoaparata, i da biste mogli da obraujete i snimate velike dokumente s vie slojeva. Poto je nov, ovaj format nije kompatibilan sa starijim verzijama. Datoteke koje snimite u formatu .psb moi ete da otvorite samo u Photoshopu CS. Format .psb ukljuujete i iskljuujete u okviru za dijalog Preferences-File Handling. Ako delite datoteke s korisnicima starijih verzija Photoshopa, iskljuite ovu opciju.

    Sledi spisak i kratak opis uobiajenih formata. Photoshop moe da radi i sa mnoaim druaim arafikim formatima.

    Bitmap (.bmp) - Standardni grafiki format u Windowsu. GIF (.gif) - GIF je akronim od Graphics Interchange Format. To je jedan od tri uobiajena grafika formata koje moete koristiti za objavljivanje radova no Webu. Poto je komprimovan, bre se prenosi modemom. JPEG (. pg) - JPEG je akronim od Joint Photographic Experts Group. JPEG je takoe popularan format za Web. PDF (.pdf) - Portable Document Format iz Adobeovog programa Acrobat daje dokumente koji se mogu itati na razliitim platformama. PNG (.png) - Akronim od Portable Network Graphic. Noviji i, verovatno, bolji format za Web grafiku, koji kombinuje dobru kompresiju GIF-a sa JPEG-ovon neogranienom paletom boja. Meutim, stariji itai Weba ga ne podravaju (O ovim formatima i objavljivanju dokumenata na Webu govoriemo u lekciji 24, Photoshop za Web"). TIFF ( . t i f ) - Akronim od Tagged Image File Format. Datoteke ovog tipa mogu da se snime tako da se mogu koristiti ili pod Windowsom ili na Macintoshu. To je esto i optimalan format za aplikacije namenjene pripremi za tampu, kao to su PageMaker i QuarkXPress. Poboljani TIFF (engl. enhanced TIFF) jeste slian format koji podrava snimanje slojeva, ali moda nije kompatibi lan sa svim programima za pripremu tampe. Ako imate problema sa otvaranjem datoteka, drite se osnovnog formata TIFF. EPS (.eps) - Encapsulated PostScript je jo jedan format koji se esto upotre-bljava u pripremi za tampu. On koristi jezik PostScript za opisivanje izgleda strane, a kompatibilan je i sa Windowsom i sa Mac raunarima. PICT (.pet) - Format prvenstveno namenjen Macintoshu, a takoe se koristi u pripremi za tampu.

    Raw (.raw) - Sirovi" format koji uva informacije o slici u obliku najfleksi-bilnijem za prenoenje datoteka izmeu aplikacija i raunarskih platformi.

    Opisani formati, zajedno s nekim rede korienim - kao to su Targa i Scitex CT - dostupni su u okvirima za dijalog Save: File-Save i File-Save As. Samo potraite padajuu listu. Na slici 2.1 prikazan je okvir za dijalog Save As sa raspoloivim formatima.

  • 26

    Ako radite na Macintoshu i treba da razmenjujete datoteke s korisnicima drugih tipova raunara, otvorite okvir za dijalog Preferences-Saving Files. Ukljuite opcije za dodavanje oznake tipa datoteke i za njihovo ispisivanje malim slovima (vano za korisnike starijih verzija Windowsa).

    Otvaranje datoteka Datoteke se u Photoshopu otvaraju lako kao i u ostalim aplikacijama. Moete da otvorite onoliko slika koliko elite ili koliko moe da stane u memoriju. Ako je dato-teka odgovarajueg tipa (tj. formata koji Photoshop prepoznaje), dovoljno je da je dvaput pritisnete da biste je otvorili i istovremeno pokrenuli Photoshop. Ako je Pho-toshop ve pokrenut, moete ili dvaput pritisnuti datoteku ili izabrati komandu File-Open. Trei nain je da prevuete kompatibilnu datoteku koju hoete da otvo-rite na ikonicu programa Photoshop CS.

    Kada otvorite okvir za dijalog, Photoshop prikazuje sve datoteke koje moe da otvori. Na slici 2.2 prikazan je Photoshopov okvir za dijalog Open. Kao to vidite, ako pritisnete Preview, Photoshop e prikazati umanjene prikaze svih slika koje ih imaju.

  • 27

    Da biste napravili umanjene prikaze, izaberite Preferences-File Handling i iz liste Image Previews izaberite opciju Always Save.

    Umanjeni prikaz (engl. thumbnail - nokat palca) jeste umetniki termin za mini-jaturnu verziju slike i zove se tako zato to najee nije vei od nokta.

    Kao to ste videli, Photoshop podrava veinu grafikih formata. Verovatno negde na disku imate neke grafike datoteke, pa hajde da pronaemo jednu i da je otvorimo.

    Izaberite Fi le-Open ili pritisnite Ctrl+O (Windows), odnosno Command+O (Mac) da biste otvorili okvir za dijalog Open. U okviru za dijalog pronaite datoteku s kojom elite da radite Pritisnite je dvaput, ili istaknite njeno ime pa pritisnite dugme Open.

    Korienje prikazivaa slika Ako imate samo nekoliko datoteka sa slikama i ako uredno uvate datoteke na raunam, lako ete pronai dokument koji traite. Meutim, ako ste kao ja, datoteke e biti svuda, a njihova imena bie nasumini brojevi koje slikama dodeljuje foto-aparat. Zato je Photoshopov prikaziva slika (engl. browser) moja omiljena alatka. Da biste ga otvorili, izaberite File-Browse (slika 2.3).

  • Otvaranje i snimanje 28

    U padajuoj listi gore levo pronaite direktorijum. im ga izaberete, prikazae se ...slajdovi" svih slika koje on sadri. Ako izabrani direktorijum ima poddirektorijume, oni e biti prikazani sliicama omotnica. U gornjem levom oknu vidite gde se nalazi datoteka koju ste otvorili. Ako va digitalni fotoaparat ili skener uva podatke o slici, u donjem oknu ete pronai razne informacije: na primer, parametre objektiva i blende fotoaparata, da li je data ekspozicija zahtevala korienje blica, i taan minut i sekund kada je slika snimljena - znai, gotovo sve to treba da znate izuzev toga gde je slika snimljena. U stvari, danas postoje i digitalni fotoaparati za speci-jalne namene, sa ugraenim GPS sistemom (sistemom za globalno pozicioniranje), koji vam mogu rei i gde je slika snimljena.

    Pregledajte direktorijume i slike u njima dok ne naete onu koja vam treba. Dvaput pritisnite umanjeni prikaz slike u desnom ili levom delu prozora da biste otvorili original.

    Uvoenje datoteke Komanda Import (File-Import) omoguava da u Photoshopu otvorite slike sni-mljene u formatima za ije su uvoenje u Photoshop potrebni dodatni moduli, kao i datoteke koje nisu na vaem disku. To su najee datoteke dobijene pomou ske-nera ili digitalnog fotoaparata, Scitex datoteke i PICT resursi (Mac).

  • 29 Lekcija 2

    U i t a v a n j e d a t o t e k a iz digitalnih f o t o a p a r a t a Slike iz veine digitalnih fotoaparata mogu da se uitaju direktno u Photoshop. Dodatni filtar ili prikaziva slika dobijate zajedno s fotoaparatom. Smestite ga, ako tako pie u uputstvu, u direktorijum Plug-ins. (Ne zaboravite da morate izai iz aplikacije pre nego to instalirate dodatne module. Ako ih instalirate dok Photoshop radi, program ne moe da ih vidi sve dok ne izaete iz njega i ponovo ga pokrenete.) Da biste uitali sliku, prikljuite kabl fotoaparata u prikljuak Com 1 (Windows), prikljuak za modem (Macintosh), ili USB prikljuak, ako ga imate. Zatim izaberite File-Import i model aparata iz kog uitavate sliku. Slike se prikazuju na ekranu kao na stolu za pregledanje slajdova - slino kao u Photoshopovom prikazivau slika. Moete da vidite veu sliku ili da saznate vie datalja o njoj ako je pritisnete dvaput, ili ako izaberete opciju Get Info. Ipak, ne moete da pritisnete sliku i da oekujete da e se otvoriti u Photoshopu. Ona e se otvoriti u sopstvenom prozoru preko celog ekrana, a da biste je obraivali u Photoshopu, morate je otvoriti iz Photoshopa.

    Korisnici operativnog sistema Mac OS X mogu otvoriti fotografije i iz programa iPhoto - Macove aplikacije koja ne zahteva dodatni softver da bi uitala slike iz najrazliitijih digitalnih fotoaparata. Na slici 2.4 prikazana je mala zbirka fotografija uitanih direktno iz fotoaparata Nikon CoolPix 5700. Pomou programa iPhoto veoma je lako napraviti fototeke, a u njega moete i uvesti slike koje ste obradili u Photoshopu da biste brzo napravili prezentaciju sa slajdovima.

  • Otvaranje i snimanje 30

    Camera R o w Camera Row je format koji je 2002. godine Adobe uveo kao dodatni modul, i prodavao ga zasebno. Poto se pokazao korisnim i popularnim, ukljuen je u Photoshop CS. On omoguava direktno uitavanje fotografija iz digitalnog fotoaparata, bez prevoenja datoteke u format fPEG. O n uzima sirove podatke iz fotoaparata, i daje vam - u osnovi - digitalni negativ". Pri kopiranju svake slike u raunar, moete joj korigovati boje, izotravati je, kompenzovati deformacije nastale zbog upotrebe sfer-nog soiva, i primeniti druge tehnike dorade.

    U i t a v a n j e d a t o t e k a iz T W A I N i n t e r f e j s a Komande TWAIN Acquire i TWAIN Select, koje se nalaze u podmeniju File-Import, ne uitavaju slike. One samo omoguavaju da pokrenete odgovarajui softver za skener koji moe da se koristi iz Photoshopa i da ga koristite za uitavanje skeniranih slika. Photoshop podrava standarde skeniranja TWAIN, TWAIN32 i TWAIN_32. Vie informacija nai ete u uputstvu za skener.

    Snimanje datoteke Najvanije je da svoj rad snimate esto. Raunari su skloni neoekivanim otkazima i grekama. Snimanje traje samo nekoliko sekundi, a sigurno vam nije svejedno da li ete morati da radite sve iz poetka ili ete samo ponovo otvoriti datoteku ako raunar padne.

    Kada prvi put snimate sliku, videete okvir za dijalog Save As (slika 2.5). Imenujte datoteku, izaberite odgovarajui format iz padajue liste i pritisnite dugme Save. Da biste snimali datoteku tokom rada, izaberite File-Save ili pritisnite Ctrl+S (Windows), odnosno Command+S (Mac).

  • Pored poznatih komandi Save i Save As, Photoshop ima jo komandi za snimanje, na primer Save As a Copy, koja se nalazi u okviru za dijalog Save As. Komanda Save As a Copy, kao i komanda Save As, omoguava da snimite datoteku pod novim imenom i na novom mestu. Razlika je u tome to, posle komande Save As nastavljate da radite na toj novoj datoteci.

    Ako koristite komandu Save As a Copy, snimate kopiju datoteke kakva je u tom trenutku, a nastavljate da radite na originalnoj datoteci, a ne na kopiji. Komanda Save As a Copy je naroito korisna za pravljenje rezervne kopije dokumenta pre nego to napravite veliku izmenu, na primer, smanjenje dubine (broja) boja ili poveanje kompresije pri snimanju u format JPEG, kao i za snimanje datoteke u drugom formatu. Pretpostavimo da pravite logotip svoje kompanije i elite da ga koristite i za klasinu tampu i za Web. Dokument koji ete tampati snimite u formatu TIFF ili EPS, a dokument za Web snimite komandom Save As a Copy u formatu JPEG ili PNG. Imenu datoteke automatski se dodaje re copy.

    Poslednja komanda za snimanje datoteka, smetena u meniju File, jeste Save for Web. Ona nudi parametre pomou kojih moete da optimizujete sliku za Web, i omoguava da vidite i izaberete stepen JPEG kompresije koji daje najmanju sliku prihvatljivog kvaliteta. Slike za Web moete snimiti ili u Photoshopu ili u programu ImageReady. Ako ne koristite animacije i druge efekte iz programa ImageReady, potpuno je svejedno gde ete snimiti datoteku. O ovome e detaljnije biti rei u lekciji 24.

    Smanjivanje datoteke Kada ponete da radite s razliitim Photoshopovim datotekama, primetiete da vam se disk ubrzano puni. Photoshopove datoteke veoma lako i brzo mogu da postanu vrlo velike, a moete ih smanjiti na nekoliko naina:

    smanjite rezoluciju ili fizike dimenzije slike smanjite broj boja na paleti korienoj za sliku koristite format koji komprimuje sliku koristite usluni program za komprimovanje posle snimanja datoteke spojite slojeve u matinim Photoshopovim datotekama obriite alfa kanale koji vam vie ne trebaju

    31

  • Otvaranje i snimanje 32

    Smanjivanje rezolucije nije preporuljivo ako nameravate da tampate sliku. Ukoliko ete sliku gledati samo na monitoru ili na Webu, smanjite rezoluciju na 72 dpi. Ipak, budite svesni da ete ponovnim poveanjem rezolucije - ako se predomi-slite - smanjiti kvalitet slike. Rezoluciju moete da promenite u okviru za dijalog Image-Image Size. Neka ne bude manja od 72 dpi.

    Smanjivanje broja boja postie se smanjivanjem njene dubine izraene u bitima. Ako to uradite, moda e boje na ekranu i u tampi delovati isprano. Ako radite u sivim tonovima (tj. ako na slici nema boja), smanjite dubinu boja na 8 bitova tako to ete izabrati stavku Grayscale u podmeniju Image-Mode. Dobiete 256 nijansi sive, to je vie nego to tampa moe da odtampa. Ako elite da koristite kompri-movan format, izaberite TIFF sa LZW kompresijom, ime se datoteka pri snimanju automatski svodi na najmanju moguu veliinu. Metoda koja se pri tom koristi je takozvana kompresija bez gubitaka (engl. lossless compression), tako da se slika ne degradira i boje ne deluju isprano. LZW kompresiju (koja je dobila ime po svojim tvorcima, Lempelu, Zivu i Welchu) koriste i formati GIF i PostScript.

    Postoje i formati, kao to je JPEG, koji primenjuju kompresiju s gubitkom (engl. lossy compression). Kao to i ime govori, neki podaci se gube pri komprimovanju slike. Na primer, umesto 20 nijansi plave na slici neba u formatu TIFF, moda ete na istoj slici u formatu JPEG imati samo 5 nijansi plave. Naravno, razlika se vidi. Naalost, kom-presija je neophodna kada postavljate slike na Web, u multimedijsku prezentaciju i, uopte, kada su ogranieni vreme uitavanja ili prostor za smetaj datoteka. JPEG datoteke zauzimaju najmanji prostor na disku. Treba da zapamtite da se JPEG datoteka pri ponovnom snimanju u tom formatu dodatno komprimuje, ime se gubi jo podataka. Ako dugo radite na JPEG datoteci, moe vam se dogoditi da na kraju dobijete neupotrebljivu sliku. Ukoliko nameravate da due obraujete sliku, snimite je kao Photoshopovu datoteku. Nemojte da je prevodite u format JPEG sve dok je pot-puno ne obradite i ne pripremite za postavljanje na Web stranu. Ako morate da doradite sliku, bacite JPEG datoteku i radite sa Photoshopovom verzijom.

    Kada elite da sauvate datoteke za buduu upotrebu, sauvajte ih kao Photosho-pove dokumente (sa oznakom tipa . psd), ili u nekom drugom formatu s kojim volite da radite, a zatim ih komprimujte pomou uslunih programa kao to su PKZip, WinZip, ili Stufflt. Svi ovi programi primenjuju kompresiju bez gubitaka i sabijaju datoteke sa slikama za 20 do 50%. Komprimovanje JPEG ili GIF datoteka relativno je beskorisno zato to su one ve komprimovane. Dodatnim komprimovanjem moete utedeti samo jo nekoliko procenata.

    Slika 2.6 je tipina digitalna fotografija koju sam snimila u nekoliko razliitih for-mata. (Original je irok oko 13 cm i snimljen je na 200 dpi.) U tabeli 2.1 dati su uobiajeni formati i veliine datoteka koje su bile potrebne za smetanje ove slike. Prikazana verzija je u matinom Photoshopovom formatu, PSD.

  • 33

    Izbor formata Kako da izaberete pravi format kad ih ima toliko? Nije tako teko. Sve dok radite na slici, snimajte je kao Photoshopov dokument (. psd). Videete da to ima smisla, naroito kada budete nauili da radite sa slojevima, zato to Photoshopov matini format uva slojeve, dok veina ostalih formata trai da sve slojeve spojite u jedan. Kada spljotite" slojeve, ne moete ih ponovo razdvojiti. Prema tome, sve dok mislite da ete se vraati na sliku i doraivati je, snimajte je kao Photoshopov dokument.

    Kada zavrite obradu slike i budete spremni da je stavite u drugi dokument da biste je odtampali na PostScript tampau, snimite je u formatu EPS. Ako niste sigurni gde e se slika tampati, snimite je u formatu TIFF zato to je TIFF kompatibilan s veinom

  • Otvaranje i snimanje 34

    tampaa i programa za pripremu tampe. Ukoliko nameravate da sliku postavite na Web stranu, izaberite format GIF - ako se radi o crteu, slici sa velikim jednobojnim povrinama, ili slici na kojoj je koriena ograniena paleta boja. S druge strane, ako se radi o fotografiji ili slici sa kontinualnim tonovima (tj. mnotvom boja), izaberite JPEG ili PNG. Ukoliko elite da uitate sliku u neki drugi grafiki program da biste je doradili, izaberite BMP (Windows), odnosno PICT (Macintosh). To su najkompatibilniji opti grafiki formati za ove dve platforme.

    Ponitavanje i ponavljanje operacija Poevi od Photoshopa 5, Adobeovi programeri su konano udovoljili zahtevima korisnika i uveli paletu History i alatku History Brush. Paleta History uva spisak svih alatki koje ste koristili i svih izmena koje ste uneli, a broj prethodnih operacija koje se uvaju zadajete u meniju opcija palete History. Osim toga, moete napraviti i "snimke" dokumenta tokom rada i koristiti ih kao snimljena stanja (faze) na koja moete da se vratite. Na slici 2.7 prikazana je paleta History za sliku koja je pretrpela mnogo izmena.

    Moete da pritisnete bilo koji prethodni korak da biste se vratili na njega ukoliko vam se ne svia ono to ste u meuvremenu uradili. Paleta History je na neki nain korisnija od zadavanja komande Undo vie puta, zato to omoguava da se vratite na odreeni korak i selektivno ponitavate i ponavljate operacije. Sto je jo vanije, ona omoguava da snimate dokument tokom rada, a da ipak posle moete da se vratite na prethodno stanje. U prethodnim verzijama Photoshopa, kao i u nekim drugim programima, komanda Undo nije bila dostupna nakon to ste snimili doku-ment. O paleti History i istorijskoj etkici (koja omoguava da ponitite proizvoljan deo izmena) bie vie rei u lekciji 7, etkice i umetnike alatke".

    Naravno, uvek moete da pritisnete Ctrl+Z (Windows), odnosno Command+Z (Mac) da biste ponitili prethodnu operaciju, pa jo jednom da biste opozvali poni-tavanje. Za ponitavanje vie sukcesivnih operacija, pritisnite Ctrl+Alt+Z (Windows), odnosno Command+Option+Z (Mac).

  • Zaista ste napredovali. Nauili ste da unesete slike u Photoshop i da ih otpremite iz njega. Sledei korak je da nauite da radite sa slikama i da ih menjate. Pre nego to ponete, morate da izaberete deo slike koji elite da obraujete. Selekcije su ba ono to im ime kae - delovi slike koje ste izabrali.

    Alatke za izbor Postoji nekoliko naina da izaberete deo slike. Moete koristiti bilo koju alatku za izbor: okvire za izbor, lasa ili arobni tapi. Razliite alatke za izbor postoje zato to ponekad morate da napravite selekciju na poseban nain, na primer da izdvojite jedan oblik sa slike ili da izaberete samo nebo. Photoshopove alatke za izbor omoguavaju da izaberete celu sliku ili samo jedan piksel. Da biste se podsetili, na slici 3.1 prikazane su alatke za izbor. (Potpalete su pomerene da biste mogli da vidite ta se na njima nalazi.) U donjem desnom uglu vidite i alatku Slice koja se koristi za Web animacije. Sve o tome nauiete u lekciji 24, Photoshop za Web".

    Pravougaoni i eliptini okviri za izbor Svi okviri za izbor (alatke Marquee) nalaze se u gornjem levom uglu kutije sa alat-kama. Da biste izabrali pravougaoni okvir, pritisnite njegovu sliicu u kutiji sa alat kama ili slovo M na tastaturi. Da biste izabrali eliptini (ovalni) okvir, opet pritisnite pravougaoni okvir u kutiji sa alatkama ali nemojte da putate taster mia. Kad se otvori potpaleta, izaberite stavku Elliptical Marquee. Na isti nain birate i preostala dva okvira za izbor: Single Row (za izbor jednog reda) i Single Column (za izbor jedne kolone).

  • 36 Lekcija 3

    Kada je aktivan pravougaoni okvir, pritisnite Shift+M da biste preli na eliptini okvir i obratno. Ova dva okvira funkcioniu na isti nain, a sliica u gornjem levom uglu kutije sa alatkama i u gornjem levom uglu trake sa opcijama alatki menja se u zavisnosti od toga koja je alatka aktivna.

    Da biste isprobali ove alatke, prvo otvorite novu datoteku (vratite se na prvu lekciju, Osnove" ako ne moete da se setite kako se to radi). Da biste imali dovoljno prostora za komotan rad, prihvatite ponuene vrednosti za veliinu slike.

    1. Pritisnite alatku Marquee u kutiji sa alatkama. Kada pomerite kursor na platno, videete da je on u obliku krstia.

    2. Dok je kursor na platnu, pritisnite i drite taster mia i nacrtajte okvir za izbor. Eksperimentiite i sa eliptinim okvirima za izbor. Pokuajte da steknete oseaj za to kako se iscrtavaju okviri za izbor kada ih povlaite iz razliitih pravaca.

    Ako pritisnete i drite taster Shift nakon to ste napravili prvu selekciju a pre nego to ste ponovo pritisli taster mia, moete napraviti dodatne selekcije. (Videete znak + ispod krstia.) Kada se izabrane oblasti preklope, one e se spojiti i formirati jedinstvenu, veu selekciju. Na slici 3.2 prikazane su i pojedinane, jednostavne selekcije i kombinacije selekcija koje daju sloenu selekciju nalik na batensku kuicu.

    Da biste nacrtali pravilan kvadrat ili krug, izaberite opciju Fixed Aspect Ratio iz padajue liste Style na traci sa opcijama alatki, i unesite vrednost 1 u polja za irinu (Width) i visinu (Height), ili samo pritisnite taster Shift dok crtate oblik miem. Izaberite opciju Fixed Size da biste napravili vie selekcija iste veliine.

  • 37

    Da biste ponitili izbor povrine unutar druge povrine (i dobili ono to grafiari zovu ubuena oblast", engl. knockout), drite Alt (Windows), odnosno Option (Mac), dok crtate unutranji oblik. (Videete znak minus ispod krstia.) Na primer, ako ste izabrali krug, pa u njemu nacrtali drugi, manji krug drei pritisnut taster Alt (Windows), odnosno Option (Mac), dobiete selekciju u obliku evreka.

    Tanki, horizontalni (Single Row) i vertikalni (Single Column) okviri za izbor omoguavaju da izaberete jedan red piksela, horizontalno, odnosno vertikalno. esto su korisni za ienje ivica objekta.

    Kada radite sa selekcijama, vano je da zapamtite da moete obraivati samo povrine unutar okvira za izbor. To je jedina aktivna oblast na platnu. Prema tome, kada napravite selekciju, moete da preduzmete bilo koju akciju, ali - pre nego to nastavite - morate iskljuiti selekciju, tj. ponititi izbor dela slike, tako to ete pritisnuti Izvan izabrane oblasti nekom alatkom za izbor, ili pritisnuti Ctrl+D (Windows), odnosno Command+D (Mac). Sve dok to ne uradite, moete da men jate samo podruje unutar granica selekcije. S druge strane, ovo ogranienje moe da bude veoma korisno ako treba da nacrtate i obojite sloen oblik. Sastavite oblik kombinovanjem vie selekcija, kao to sam ja uradila na slici 3.2. Zatim ga moete obojiti pomou kante s bojom, popuniti prelivom, ili upotrebiti slikarsku etkicu bez bojazni da ete obojiti i neto van granica selekcije. Selekciju moete iskoristiti ak i za brisanje dela slike. Ako obojite stranicu ili je prekrijete slikom, a zatim na njoj napravite selekciju odreenog oblika, pritiskanjem tastera Backspace/Delete lako moete ukloniti aktivnu, izabranu oblast.

    Laso Okviri za izbor su veoma korisni ali, pre ili kasnije, pojavie se potreba da birate i nepravilne oblike. Na primer, moda ete morati da izaberete jedan cvet iz buketa ili da - kao na slici 3.3 - uklonite macu sa stola.

    Korienje osnovne alatke laso za izbor objekta zahteva mirnu ruku, dobar vid i odlinu koordinaciju pokreta, kao i istog mia i istu podlogu za mia. Kao i kada koristite okvire za izbor, selekciji napravljenoj alatkom laso moete dodavati povrine tako to ete drati taster Shift dok birate dodatne delove objekta.

  • 38 Lekcija 3

    Poligonalni laso Poligonalni laso se ponaa gotovo isto kao obian laso. Razlika je - kao to i ime alatke sugerie - u tome to poligonalni laso daje nepravilne, ravnostrane selekcije, tj. selekcije sastavljene od vie pravolinijskih segmenata. Kada pravite detaljne selekcije, bie vam lake da koristite poligonalni laso, jer se njime lake upravlja. Umesto da povlaite liniju oko objekta, kao s obinim lasom, pritisnite poligonalnim lasom da biste postavili take izmeu kojih Photoshop ubacuje pravolinijske segmente. Moete postaviti proizvoljan broj taaka na proizvoljnim meusobnim nastojanjima. Slika 3.4 prikazuje alatku poligonalni laso u akciji.

  • Naini izbora 39

    Da biste napravili selekciju poligonalnim lasom, pratite sledee korake:

    1. Pritisnite alatku laso u kutiji sa alatkama i drite pritisnut taster mia dok se ne otvori potpaleta.

    2. Izaberite alatku poligonalni laso. (To moete da uradite i ako preskoite prvi korak i samo pritiskate Shift+L dok ne doete do poligonalnog lasa.)

    3. Pritisnite taster mia dok je kursor iznad platna a zatim pome-rajte mia. Linija prati poligonalni laso gde god da ga vuete.

    4. Pritisnite ponovo. Nacrtan je prvi segment linije i postavljena sle-dea taka od koje moete vui. Povucite liniju i opet pritisnite. Poto imate dve linije, na raspolaganju su vam dve mogunosti: moete nastaviti crtanje poligona oko dela slike, ili dvaput pritisnuti taster mia da biste zavrili selekciju. Kada se kursor priblii poetnoj taki selekcije, uz njega e se pojaviti krui koji ukazuje na to da e se selekcija zavriti ako pritisnete taster mia.

    5. Pritisnite taster mia da biste zavrili selekciju.

  • 40

    Magnetni laso Magnetni laso je jedna od alatki koje najee koristim. Dok je povlaite oko oblika s relativno dobro definisanim ivicama, ona prianja uz ivicu. Izaberite je i koristite kao to ste koristili poligonalni laso. Magnetni laso pronalazi ivice na osnovu razlike u kontrastu, pa je najefikasniji za izbor nepravilnih objekata koji se istiu na pozadini. Parametre alatke moete podesiti na traci sa opcijama. Parametar Detection width definie koliko treba da ste blizu ivice da bi je magnetni laso prepoznao (slika 3.5). Parametar Edge contrast definie koliko treba da se razlikuje svetloa piksela da bi ih alatka prepoznala. Parametar Frequency odreuje koliko esto laso postavlja upo-rine take (engl. anchor points). (Uporine take su oznaene vorovima, tj. kva-dratiima na liniji. Povlaite ih da biste podesili liniju.)

    arobni tapi Adobeovi programeri nisu mogli da smisle bolje ime za ovu fantastinu alatku. Njeno ime govori samo za sebe - arobni tapi (engl. magic wand).

    arobni tapi je drugaija alatka za izbor. Dosad smo opisivali alatke koje biraju piksele na osnovu njihovog poloaja na slici. arobni tapi bira piksele na osnovu

  • 41

    vrednosti boja. To omoguava da iz pozadine izdvojite objekte koji se nalaze u pred-njem planu, na primer svetionik. Moda ete morati da kombinujete nekoliko selek-cija drei taster Shift, kao to smo uradili na slici 3.6 da bismo izabrali ceo objekat.

    Kao i prethodno opisane alatke, i arobni tapi moe da pravi i spaja selekcije ako drite taster Shift dok pritiskate oblasti koje hoete da izaberete.

    arobni tapi bira susedne piksele na osnovu slinosti boja. Stepen tolerancije se moe podesiti na traci sa opcijama. Parametar Tolerance se ovde odnosi na osetljivost arobnog tapia na razlike u boji.

    Pravilo je lako zapamtiti. to je nia vrednost parametra Tolerance, to je arobni tapi osetljiviji na razliku u boji (manje je tolerantan). Na primer, ako zadate veu vrednost (vrednosti mogu da budu od 0 do 255), arobni tapi e izabrati sve vari-jacije boje koju ste prvobitno odabrali.

    Parametri na traci sa opcijama omoguavaju da izaberete sve delove slike koji odgovaraju izabranoj boji, ili samo piksele koji se dodiruju. Ako, na primer, na slici imate nekoliko utih cvetova, a vrednost parametra Tolerance je visoka, izabraete onoliko cvetova ili njihovih delova koliko dozvoljava zadata vrednost tolerancije. Ako potvrdite opciju Contiguous na traci sa opcijama, kada pritisnete cvet izabraete samo one njegove delove koji zadovoljavaju zadatu vrednost tolerancije i iji se pik-seli dodiruju. Na slici 3.7 toleranciju sam podesila na 32 i pritisnula sam po jednom u svakom primeru. Na slici desno bila je potvrena opcija Contiguous, a na slici levo nije.

    arobni tapi je najbolje koristiti za biranje objekata koji su preteno jedne boje, na primer cveta. Ova alatka je idealna kada treba da izaberete nebo na slici pejzaa. Uskoro ete saznati kako to da uradite, ali pre toga morate da nauite jo neke tri-kove za pravljenje selekcija.

  • 42

    Meni Select Moda ste zapazili da, pored alatki za izbor o kojima je bilo rei, postoji i meni Select (slika 3.8). Najkorisnije komande menija verovatno su gornje etiri. Komanda Selects All postavlja okvir za izbor oko celog platna. Komanda Deselect uklanja okvir za izbor sa slike. Reselect vraa okvir za izbor ako ste sluajno ponitili selek-ciju. Komanda Inverse omoguava da izaberete sve osim jednog objekta tako to ete izabrati taj objekat a zatim invertovati selekciju. Na primer, kada bih imala sliku limuna na tanjim, mogla bih da izaberem limun, a zatim komandu Inverse da bih izabrala tanjir. Invertovanje je izuzetno korisno i uskoro e vam postati jedna od omiljenih komandi.

    Opcija Feather Opcija Feather omoguava da napravite selekcije sa rasplinutim, umekanim ivi-cama, umesto sa otrim. Veoma je korisna kada hoete da izaberete objekat s jedne slike i da ga prenesete na drugu, zato to dodaje blago zamuenje koje pomae da se objekti prirodnije stope. Moete koristiti okvir za dijalog Feather Selection (slika 3.9) da biste zadali koliko piksela ivice treba umekati. Eksperimentiite sa umekanim selekcijama da biste pronali optimalne parametre.

  • 43

    Da biste napravili umekanu selekciju, uradite sledee: 1. Aktivirajte odgovarajuu alatku za izbor i pomou nje to pre-

    ciznije izaberite deo slike ili objekat na slici. 2. Odaberite Select-Feather da biste otvorili okvir za dijalog

    Feather Selection. 3. Unesite vrednost u polje Feather Radius. Ponite s vrednou 5 pa

    je poveavajte ili smanjujte dok ne dobijete selekciju koja vam odgovara.

    4. Kopirajte selekciju i prenesite je u novu datoteku da biste videli rezultat umekavania.

    Modifikovanje selekcija Podmeni Select -Modify nudi jo neke opcije za rad sa selekcijama. Opcija Border menja selekciju tako da umesto celog objekta bude izabrana samo njegova ivica. U odgovarajuem okviru za dijalog moete zadati debljinu ivice. Opcija Smooth je korisna ako vam je pri izradi selekcije alatkom laso drhtala ruka. Smooth izravnava neravnine na okviru za izbor za zadati broj piksela. Opcije Expand i Contract proiruju, odnosno skupljaju selekciju za broj piksela zadat u okviru za dijalog.

    Biranje velikih povrina esto treba izabrati veliki deo slike, na primer nebo, da biste ga potamnili ili izme-nili na drugi nain a da pri tom ne izmenite druge delove slike. Na slici 3.10 prika-zana je fotografija sa velikom povrinom neba i veoma komplikovanim objektom koji ga delimino zaklanja. Izmeu grana i lia postoje procepi, a svetliji delovi cvetova veoma su sline boje kao nebo.

    Sliku moete preuzeti sa Samsove Web lokacije pomenute u uvodu. Potraite datoteku crabapple. j pg. Ona e se otvoriti i u Photoshopu za Windows i u Photoshopu za Mac.

    Da biste izabrali nebo na ovoj slici, pratite sledee korake: 1. Izaberite arobni tapi. 2. Postavite opciju Tolerance na vrednost 20, kao to je prikazano na slici 3.11.

    To vam omoguava da izaberete samo sline nijanse plave. Nemojte potvrditi opciju Contiguous da biste mogli da izaberete plave delove neba izmeu listova.

  • 44

    4. Drite pritisnut taster Shift i izaberite dodatne delove neba i oblaka sve dok ne izaberete celo nebo.

  • 45

    5. Paljivo pogledajte izabrane oblasti. Da li ste izabrali i plave ili bele povrine koje nisu delovi neba? Uzmite alatku laso i drite Alt/Option dok crtate liniju oko delova slike iji izbor elite da ponitite. Moda ete morati to da uradite nekoliko puta.

    6. Sada moete izmeniti boju neba, pritisnuti Delete da biste ga uklonili, ili ga moete obraditi na neki drugi nain. Slika 3.13 prikazuje fotografiju sa uklo-njenim nebom.

    Naite jo neku sliku s velikim povrinama neba i vebajte sami. Nije teko. Ne zaboravite - ako izaberete vei deo neba (ili neeg drugog) nego to elite, komandom Undo ete ponititi izbor poslednjeg dela, a ostatak selekcije e biti aktivan.

    Isecanje i kopiranje Ako ste u bilo kom drugom programu koristili mogunosti isecanja, kopiranja i pre-noenja, moi ete da ih koristite i u Photoshopu. Komande su identine, a i rezultati. Komande Cut, Copy i Paste nai ete u meniju Edit.

    Ove tri operacije omoguavaju da pozajmite" deo jedne slike i da ga dodate drugoj. U sledeem primeru dodaemo prijatelje usamljenom galebu. Na slici 3.14 izabran je galeb. Opcija Feather je podeena na 3 piksela da bi se galeb bolje uklopio u okolinu kada se prenese na novo mesto. Slika je prikazana sa uvelianjem 500%. Upotrebite komandu Copy (Edit-Copy) ili pritisnite Ctrl+C (Windows), odnosno Command+C (Mac), da biste kopirali pticu na Clipboard.

  • 46

    Sada prenesite galeba (komandom Edit-Paste ili Ctrl+V, odnosno Command+V) tako da popuni prazan prostor i popravi kompoziciju (slika 3.15). Sve dok je galeb na Clipboardu, moete na sliku postaviti proizvoljan broj njegovih kopija. Jedan galeb sa slike 3.15 preokrenut je horizontalno da bi gledao u suprotnom smera kako ne bi sve ptice bile iste. Raznolikost galebova moete poveati i tako to ete nekima pro-meniti veliinu, ili ih malo deformisati.

  • 47

    Obrezivanje Obrezivanje (engl. cropping) je odseccmje neeljenih delova slike. Moete ga smatrati specijalnom vrstom pravljenja selekcije, zbog ega su, verovatno, tvorci Photoshopa alatku za obrezivanje (engl. crop toot) smestili u onaj odeljak kutije sa alatkama gde se nalaze okviri za izbor (slika 3.16). Kada povlaite alatkom za obrezivanje oko dela slike koji elite da zadrite, potvrdite opciju Shield na traci sa opcijama da bi ostatak slike potamneo a vi bolje videli ta se dogaa. Naravno, sliku moete obrezati i ako napravite selekciju pravougaonim okvirom za izbor, a zatim iz menija odaberete komandu Image-Crop.

    Da biste obrezali sliku, otvorite bilo koju sliku i uradite sledee: 1. Izaberite alatku za obrezivanje iz kutije sa alatkama ili pritisnite

    C na tastaturi. (Ikonica alatke lii na dva preklopljena pareta mat kartona u obliku slova L koju koriste umetnici kada prave kompoziciju slike.)

    2. Povlaite alatkom preko slike drei pritisnut taster mia. 3. Pomou ruica na uglovima okvira za obrezivanje fino podesite

    selekciju. Oblast van okvira e potamneti pa ete moi da vidite ta uklanjate.

    4. Kada ste okvir za obrezivanje podesili kako treba, dvaput priti-snite unutar njega da biste obrisali delove slike van okvira.

  • 48

    Photoshopovu alatku za obrezivanje moete koristiti ak i za popravljanje perspektive. Potvrdite opciju Perspective na traci sa opcijama. Prvo povucite voicu s levog lenjira da biste videli ta bi trebalo da bude ravno a nije. (Pritisnite Ctrl+R, odnosno Command+R da biste prikazali lenjire.) Povlaite alatku za obrezivanje preko slike iju perspektivu treba da podesite, kao to je fotografija nagnute kue na slici 3.17. Kada nacrtate okvir za obrezivanje, potvrdite opciju Perspective, a zatim pritisnite jedan od uglova okvira i povlaite ga dok stranica okvira ne bude paralelna sa zidom kue. Ponovite postupak i za drugu stranu kue.

    Pritisnite dugme sa kvaicom na desnom kraju trake sa opcijama da biste prime-nili izmene ili dvaput pritisnite unutar okvira za obrezivanje. Slika 3.18 prikazuje rezultat. Sada kua izgleda dobro, dimnjak stoji ravno i sve je u redu sa svetom.

    Otvorite bilo koju sliku i vebajte obrezivanje. Zapamtite, ako odseete previe, ponitite operaciju komandom Undo. Ukoliko je prekasno da primenite komandu Undo zato to ste u meuvremenu uradili jo neto, otvorite paletu History i na njoj pritisnite korak koji je prethodio obrezivanju. Moete izabrati i File-Revert da biste se vratili na poslednju snimljenu verziju slike. Sve dok ne zatvorite datoteku, moete nastaviti da obrezujete i da se vraate na prethodna stanja pomou palete History.

  • 4 9

    Saetak Alatke za izbor spadaju u najmonije Photoshopove alatke. One omoguavaju da selektivno obraujete sliku.

    Pokuajte da razvijete oseaj za to kada moete upotrebiti selekcije. One vam mogu utedeti dosta vremena kada elite da popunite prostor bojom ili slikom, kada treba da obradite samo deo slike, kada hoete da selektivno posvetlite ili podesite odreene povrine, ili kada treba da izdvojite deo slike iz vee celine.

    Selekcije e se pominjati u celoj knjizi pa moete da se vratite na ovo poglavlje da biste se podsetili detalja.

  • Vrlo retko e veliina i oblik slike na kojoj radite odgovarati poslu za koji ste je name-nili. Moda ete morati da poveate ili smanjite objekat kada ga kopirate s jedne slike na drugu. Ponekad e biti potrebno da ispravite nagnut horizont, ili ak krivi toranj iz Pize. Moda ete samo morati da okrenete nekoga na slici tako da gleda ulevo umesto udesno, ili da obrnete objekat naglavake. Sve ovo, i mnogo vie, moete uraditi pomou samo nekoliko pritisaka na taster mia ili nekoliko jednostavnih komandi. Da li ste spremni? Istraivanje transformacija emo poeti poveavanjem ili smanjivanjem slike.

    Menjanje veliine U Photoshopu je lako promeniti veliinu slike ili bilo ega na njoj. Imate dve mogunosti: da promenite veliinu slike ili da promenite veliinu platna. Ako promenite veliinu slike, ona postaje vea ili manja. Ako promenite veliinu platna, poveae se povrina oko slike. Ova druga mogunost je zgodna ako vam treba vie prostora oko objekta, a ne elite da smanjujete samu sliku.

    Promena veliine slike Da biste promenili veliinu slike, otvorite okvir za dijalog Image Size (slika 4.1). Tu moete videti veliinu slike u pikselima ili u procentima. U delu Document Size moete videti i veliinu koju e slika imati kada se odtampa. Ta veliina je izraena u inima, centimetrima, takama, pajkovima, kolonama ili procentima. Merne jedinice birate iz padajuih lista.

  • 51

    Kada prvi put otvorite okvir za dijalog Image Size (Image-Image Size), ako za irinu (Width) i visinu (Height) u oblasti Pixel Dimensions izaberete mernu jedinicu percent (procenat), videete podrazumevanu vrednost, 100%. Najlaki nain da poveate ili smanjite sliku jeste da se uverite da je potvrena opcija Constrain Pro-portions pri dnu okvira za dijalog, pa da upiete novu procentualnu vrednost u jedno od polja i pritisnete OK. Kao magijom, promenie se i ostali brojevi da bi prika-zali tane vrednosti procentualnog poveanja ili smanjenja slike. Zasad ignoriite opciju Resample Image i ostavite je na Bicubic. Saznaete ta ona znai kada vam to bude trebalo, u lekciji 23, tampanje i saradnja s drugim programima".

    Opcija Scale Styles je nova u Photoshopu CS i vrlo je korisna. Ako ste na tekst ili objekat sa slike primenili stil, na primer senku ili reljefni efekat, opcija Scale Styles e obezbediti da veliina senke ili visina reljefa bude usklaena sa ostatkom slike. Ostavite ovu opciju potvrenu.

    Kako menjate parametre u okviru za dijalog Image Size, Photoshop e automatski aurirati podatak o veliini slike (iza natpisa Pixel Dimensions) na vrhu okvira za dijalog.

    Promena veliine platna Poveavanjem platna dobijate dodatni radni prostor oko slike a veliina slike se ne menja. Poto se dodatni prostor na platnu boji tekuom bojom pozadine, proverite da li vam ta boja odgovara pre nego to poveate platno. Ja uvek poveavam platno dok je izabrana bela boja pozadine. Smanjivanje platna je jo jedan nain za obrezivanje slike. Ne preporuuje se zato to moete bespovratno izgubiti deo slike.

    Da biste promenili veliinu platna, otvorite okvir za dijalog Canvas Size (Images Canvas Size) i zadajte irinu i visinu platna (slika 4.2). Iz padajuih lista moete da izaberete merne jedinice, kao to je opisano za okvir za dijalog Image Size. Photoshop izraunava i prikazuje novu veliinu datoteke im unesete vrednosti.

  • 52

    Na mrei Anchor zadajte poloaj slike na platnu. Pritisnite srednji kvadrati kako biste postavili sliku na sredinu uveanog platna, ili bilo koji od ostalih kvadratia da biste je smestili na neko drugo mesto na platnu. Slika 4.3 prikazuje rezultat postavljanja slike na levi sredinji deo platna. Veliina slike se nije promenila, ali je platno vee i dodat je tekst. Konani rezultat je prikazan s desne strane.

    Promena veliine selekcije Moete promeniti i veliinu izabranog objekta. Da biste to uradili, prvo izaberite objekat ili deo slike koji hoete da izmenite. Upotrebite bilo koju alatku za izbor. Dok je jo aktivan okvir za izbor, odaberite opciju menija Edit-Transform-Scale. Oko izabranog objekta bie postavljen okvir slian okviru za obrezivanje (slika 4.4). Povucite bilo koju ugaonu ruicu okvira da biste promenili veliinu selekcije. Pri tom drite pritisnut taster Shift da biste ouvali proporcije slike. Ako povuete neku od bonih ruica okvira, poveaete samo visinu ili samo irinu selekcije.

  • Rotiranje Mnogo je razloga zbog kojih ete eleti ili morati da rotirate sliku. Ako imate ske-niranu sliku ili sliku s digitalnog fotoaparata koja treba da bude vertikalna, ali se otvara kao horizontalna, rotiranjem za 90 reiete problem. To se esto deava kada koristite skener zato to je esto lake skenirati sliku horizontalno, bez obzira na stvarnu orijentaciju njenog sadraja (slika 4.5).

    53

  • 54

    Da biste rotirali celu sliku, koristite podmeni Image-Rotate Canvas (slika 4.6). Izaberite opciju 90 CW (u smeru kretanja kazaljke na satu) ili 90 C C W (u obrnutom smeru) da biste okrenuli sliku koja je postavljena bono, ili 180 ako je uitana slika okrenuta naglavce.

    Rotiranje za odreeni ugao Da biste platno rotirali za ugao razliit od 90 ili 180 stepeni, izaberite Image- Rotate Canvas-Arbitrary. Otvorie se okvir za dijalog Rotate Canvas (slika 4.7). Unesite ugao rotacije u stepenima. Ako niste sigurni, zadajte nasuminu vrednost. Uvek moete ponititi operaciju ili ponovo otvoriti okvir za dijalog pa opet rotirati, ili promeniti smer rotacije. Pritisnite odgovarajue radio-dugme da biste zadali smer rotacije: CW za rotiranje u smeru kretanja kazaljke na satu, a C C W za rotiranje u obrnutom smeru. Zatim pritisnite dugme OK da biste primenili rotaciju.

  • 55

    Korienjem okvira za dijalog Rotate Canvas lako je popraviti sliku sa iskrivljenim horizontom. Fotografija na slici 4.8 snimljena je u tre-nutku kad sam padala na pesak. Sreom, ispravljanje nagnutog hori-zonta nije nikakav problem za Photoshop. Pronaite ovu fotografiju na Samsovoj Web lokaciji pa emo zajedno da je obradimo. Datoteka se zove Old Orchard Beach.jpg.

    Gledajui sliku moete lako da zakljuite da je treba rotirati za nekoliko stepeni u smeru obrnutom od smera kretanja kazaljke na satu. Pratite sledee korake:

    1. Izaberite celu sliku. Povucite vodicu s gornjeg lenjira da biste lake ispravili horizont. Samo pritisnite lenjir i, ne putajui taster mia, povucite vodicu do mesta na kome bi trebalo da se nalazi linija horizonta (slika 4.8). Izaberite Image-Rotate Can-vas- Arbitrary da biste otvorili okvir za dijalog Rotate Canvas. Unesite ugao za koji mislite da je horizont nagnut.

    2. Pritisnite radio-dugme CW da biste spustili desnu stranu linije horizonta, odnosno CCW da biste spustili levu stranu. Na slici 4.9 vidi se platno rotirano za 3 stepena CCW. (Na traci sa opcijama prikazana je vrednost -3.) Sada je horizont ravan, ali ivice slike vie nisu horizontalne. Obrezivanjem ete ponovo dobiti prave uglove i istovremeno poboljati kompoziciju slike.

  • 56

  • 57

    Rotiranje selekcije Selekcija se rotira na isti nain kao to joj se menja veliina - a ne okree se celo platno. Prvo napravite selekciju, pa izaberite Edit-Transform-Rotate da biste oko nje postavili granini okvir. Povucite bilo koju ugaonu ruicu da biste rotirali sele-kciju oko njenog sredita. Sredinju taku moete videti kao sliicu mete na sredini selekcije sa slike 4.12. Ako treba da rotirate sliku u odnosu na neku drugu taku, pre-vucite sredinju taku na drugo mesto i onda rotirajte selekciju.

  • 58

    Slobodno transformisanje Opciju menija Edit-Free Transform moete koristiti da biste sproveli bilo koju od opisanih izmena. Povlaite ruice - ponekad i uz pritiskanje modifikatorskih tastera - da biste rotirali ili iskoavali objekte, menjali im veliinu ili ih na drugi nain izobliavali do mile volje. Numerikim parametrima transformacija moete pristu-piti na traci sa opcijama. Da bi se selekcija izobliila u odnosu na centar okvira za izbor, drite taster Alt/Option dok povlaite. Da bi transformacija bila slobodna, pritisnite Ctrl/Command. Za iskoavanje selekcije pritisnite Shift+Ctrl (Windows), odnosno Shift+Command (Mac).

    Obrtanje Obrtanje (engl. flipping) zvui kao neto to radite palainkama a ne slikama, ali opti efekat je isti. Kada obrnete palainku, pee se druga strana. Kada obrnete sliku, vidite njen odraz u ogledalu. Objekat moete obrnuti horizontalno ili vertikalno. Slika 4.13 prikazuje oba sluaja.

  • Obrtanje se razlikuje od rotiranja zato to menja orijentaciju slike - gore-dole ili levo-desno. Naravno, ponekad ete morati da primenite i rotiranje i obrtanje da bi slika ili izabrani objekat izgledali kako treba. Na slici 4.14 prikazani su efekti rotacije. Da bih napravila ovu kompoziciju, otkucala sam re Rotate, a zatim sam je kopirala i rotirala svaku kopiju.

    Transform i sanje selekcija Kao to ste videli, veliina i orijentacija moe se promeniti celom platnu ili samo iza-branom objektu. Metode transformacije koje slede mogu se primeniti samo na selek-cije, a ne na celu sliku (izuzev kada pre zadavanja transformacije izaberete celu sliku).

    59

  • 60

    Iskoavanje selekcija U renicima pie da iskoavanje (engl. skew) znai postavljanje pod uglom". Kada iskosite objekat u Photoshopu, moete postii i vie od prostog iskoavanja. Moete ga uvrnuti, rastegnuti i izobliiti kao da je nacrtan na paretu gume a ne na ekranu. Komanda Skew, koja se nalazi u meniju Edit-Transform-Skew, omoguava da uvrete objekat u svim pravcima. Samo pritisnite ruice selekcije i povlaite. Da biste primenili izmenu, ili pritisnite kutiju sa alatkama, ili dvaput pritisnite unutar selek-cije, ili pritisnite taster Enter/Return.

    Iskoavanje je slino obrezivanju sa ukljuenom opcijom Perspective i moe se koristiti za istu svrhu: popravljanje naruene perspektive. Razlika je u tome to se komanda Skew primenjuje na selekciju a ne na celo platno, pa moete ispraviti poje-dinane objekte nepravilnog oblika. Slika 4.15 prikazuje venanje na kome cevi orgulja samo to nisu pale mladi na glavu. Poto je fotografija snimljena iroko-ugaonim objektivom, zidovi i nametaj izgledaju kao da su iskoeni. Na slici 4.15 izabrala sam orgulje alatkom poligonalni laso.

    Primeniu komandu Skew (Edit-Transform-Skew) da ispravim orgulje. Slika 4.16 prikazuje ovaj korak.

  • Sada samo treba da popunim prazan prostor koji je nastao iskoavanjem orgulja. Poto je selekcija i dalje aktivna, mogu da je pomerim malo udesno, na najbolje mesto. etkicom sam obojila preostale rupe", a rezultat se vidi na slici 4.17.

    Izobliavanje selekcija Sve alatke za transformisanje rade slino. One se neznatno razlikuju po nainu na koji menjaju selekciju. Komanda Distort (Edit-Transform-Distort) menja selekciju slino kao komande Scale i Skew, ali - umesto da promeni veliinu slike - komanda Distort je sabija ili razvlai. Na slici 4.18 prikazana je lutka, i kako bi verovatno izgledala da nije lutka nego prava osoba.

    Izaberite objekat na nekoj slici i vebajte iskoavanje i izobliavanje. Ne zabora-vite da su ove komande dostupne samo kada okvir za izbor trepe, pokazujui da postoji aktivna selekcija.

    Promena perspektive selekcije Komanda Perspective je jedna od najkorisnijih u Photoshopu. Kada treba da napra-vite sliku koja izgleda kao da se gubi u daljini, alatka Perspective je nezamenljiva. Rad sa njom je potpuno intuitivan. Kada povlaite ugaonu ruicu, susedni ugao postaje slika u ogledalu - ako udaljavate mia od selekcije, i slika u ogledalu se udaljava; ako ga pribliavate, pribliava se i susedni ugao.

    Razlika izmeu komandi Perspective i Distort sastoji se u tome to se primenom komande Distort izobliava samo jedan ugao selekcije, dok Perspective automatski podeava dva susedna ugla - bez obzira na to to povlaite samo jednu ugaonu ruicu.

    Na slici 4.19 primenila sam perspektivu na fotografiju stuba uz kapiju. U ovom sluaju elela sam da stub i ovan izgledaju duplo vei nego u stvarnosti.

    61

  • 62

  • 63

    Komanda Liquify Ne moraju sve transformacije da budu korisne. Ljudi iz Adobea dodali su u Photo-shop i neto to vie lii na divnu igraku nego na alatku. Igraka se zove Liquify i njom moete da rastopite" sliku, tj. da je prevedete u teno stanje. Moete napra-viti vrtloge, klobuke, suenja i - uopte - divno se zabavljati. Ova alatka se nalazi u meniju Filter. Otvorite sliku ili samo navrljajte neto na platnu i igrajte se alatkom Liquify. Na slici 4.20 je moj pokuaj da rastopim lutku.

    Saetak Transformacije su vana mogunost Photoshopa, naroito kada kombinujete elemente razliitih slika. esto je neophodno da smanjite ili poveate objekat ili celu sliku. Upotrebite okvire za dijalog Image Size i Canvas Size da biste podesili veliinu slike, odnosno veliinu radne povrine (platna). Photoshop omoguava i da trans-formiete izabrane objekte izduivanjem, izobliavanjem ili pramenom perspektive. Bilo koju od ovih transformacija moete da obavite tako to prvo zadate komandu iz menija da biste oko objekta postavili okvir, a zatim povlaite bone i ugaone ruice okvira. Provedite odreeno vreme vebajui transformisanje - kasnije e vam to mnogo koristiti.

  • Boja je svuda oko nas i to je srea o kojoj retko ko razmilja. Okruuje nas svuda - kao vazduh - ali kada primetite da postoji, odmah postajete svesni njenih i naj-manjih varijacija. Pogledajte nijanse zelene boje drveta koje vidite kroz prozor. Zapazite koliko se te nijanse razlikuju od zelene boje trave. Posmatrajte igru svetlosti i senki - to zaista fascinira.

    U ovoj lekciji prouavamo razliita svojstva boje - i u Photoshopu i u ivotu. Neke informacije date na poetku moda e vam delovati pomalo egzotino, ali - na due staze - korisno je da znate i takve stvari. U svakom sluaju, to vie znate o bojama i nainima na koje ih Photoshop koristi, to bolje po vas. Ne brinite, pokuau da sve to ipak bude to krae i bezbolnije.

    Pre nego to ponemo, treba rei da ete najbolje nauiti sve ovo ako pokrenete Photoshop na raunaru. Neke informacije moete usvojiti i samo itanjem, ali pravo uenje poinje tek kada krenete da radite u Photoshopu. Dva su razloga za ovo:

    Kao to je poznato, ovek bolje pamti kada neto sam uradi. Nain na koji Photoshop koristi boje veoma je intuitivan. Neka vam paleta Color bude stalno otvorena (Window-Color) i posmatrajte klizae. Zapazite kako se njihov poloaj menja s promenom modela boja - obratite panju i na slinosti i na razlike.

    U Photoshopu se koriste dva osnovna termina vezana za rad s bojama: modeli (engl. models) i reimi (engl. modes). Modeli su naini definisanja boja. Reimi su naini rada sa bojama zasnovani na modelima.

  • 65

    Modeli boja opisuju razliite naine predstavljanja boja na papiru i na ekranu raunarskog monitora. Postoje sledei modeli boja:

    RGB (Red, Green, Blue - crvena, zelena, plava) CMYK (Cyan, Magenta, Yellow, Black - cijan, magenta, uta, crna) HSB (Hue, Saturation, Brightness - ton, zasienje, svetloa) CIE Lab

    U ovom poglavlju prvo su opisani modeli za prikazivanje i opisivanje boja, a zatim Photoshopovi reimi, tj. naini rada s bojama u Photoshopu.

    Modeli boja Slika 5.1 prikazuje Photoshopov bira boja - Color Picker. Pristupate mu kada priti-snete bilo koji od dva velika kvadratna uzorka boje pri dnu kutije sa alatkama. Color Picker ima veliki kvadratni blok boja unutar kojeg moete pritisnuti miem da biste izabrali odreenu nijansu, a ima i polja koja prikazuju numerike vrednosti kompo-nenata izabrane boje u sva etiri modela boja. Pored toga, Photoshop nudi i paletu Color, prikazanu na slici 5.2. Ako nije otvorena, otvorite je tako to ete izabrati opciju menija Window-Color. Na dnu palete Color nalazi se traka koja obuhvata ceo spektar boja, plus crnu i belu. Kada je pritisnete, postaviete Color Picker na iza-brani opseg boja.

  • 66

    Model RGB Model RGB, koji koriste raunarski monitori i TV ekrani, dodeljuje vrednosti od 0 do 255 svakoj od tri RGB komponente (crvenoj, zelenoj i plavoj boji). Na primer, za istu zelenu (kao to vidite na prethodnoj slici), vrednosti crvene i plave komponente su 0, a zelene 255. Kada su vrednosti sve tri komponente 255, dobijate belu boju, a kada su te vrednosti 0 - crnu.

    U ovom kontekstu, vrednost oznaava relativnu jainu boje. Poto se u modelu RGB boje svetlosti meaju da bi se dobila bela boja, puna jaina je 255. Kada kombi-nujete sve tri boje s vrednostima 128 (pola od 255), dobijate srednjesivu boju.

    Model CMYK Model CMYK, koji se koristi pri tampanju, definie boje prema procentualnom sadraju cijana, magente, ute i crne. To su etiri boje tamparskog mastila (pigme-nata), kako u vaem mlaznom tampau kod kue, tako i u skupim, visokorezolu-cijskim laserskim tampaima u boji i u tamparskim mainama koje koriste grafiki studiji i tamparije. estobojni mlazni tampai koriste jo i svetlije varijante cijana i magente.

    Model HSB Umetnici obino definiu boju pomou skupa parametara koji se zovu HSB. Photo-shop takoe podrava ovaj model boja. H je prvo slovo engleske rei Hue (ton) i to je osnovna boja sa kruga boja; na primer, crvena, plava ili uta. Izraava se u stepe-nima (od 0 do 360), koji odgovaraju poloaju boje na krugu boja. 5 potie od rei Saturation (zasienje) i odnosi se na jainu boje. Izraava se procentom boje uma-njenim za koliinu sive koju data boja sadri. Za istu boju (pigment), bez primesa sive, kae se da je 100% zasiena. Zasienje neutralne, bezbojne sive iznosi 0%. Zasiene boje se nalaze na obodu kruga boja, a kako prilazite sreditu kruga zasi-enje se smanjuje. Ako pogledate Appleov Color Picker na slici 5.3, lake ete ovo razumeti. Slovo B zamenjuje re Brightness (svetloa); odnosi se na relativnu nijansu ili svetlou boje i takoe se meri u procentima - od 0% (crna) do 100% (bela). Svetloa u modelu HSB ekvivalentna je vrednosti u modelu RGB.

  • 67

    Model CIE Lab CIE Lab je najsveobuhvatniji od svih opisanih modela boja. On definie iri opseg boja (gamu) od ostalih modela, pa ga Photoshop koristi pri prevoenju boja iz jednog modela u drugi. Lab boja se definie preko svetloe (engl. luminance) i jo dve kompo-nente (a i b) koje idu od zelene do crvene (komponenta a), odnosno od plave do ute (komponenta b). Lab boja ne zavisi od ureaja, to znai da opseg boja definisan u ovom modelu nije ogranien na opseg boja koje se mogu odtampati ili prikazati na

  • 68

    odreenom ureaju. Meutim, verovatno neete esto koristiti model Lab. Zato emo se sada usredsrediti na modele koji se najee koriste i na ono to treba da znate da biste poeli da radite s bojama.

    Reimi i modeli boja Ako ne poznajete teoriju boja, zaboravite model CIE Lab. On je tu i Photoshop ga kori-sti u pozadini, ali vi ne treba o tome da brinete. Ostala tri modela - HSB, RGB i CMYK - mnogo e vie uticati na va rad u Photoshopu. Razlika izmeu modela i reima je jednostavna. Modeli su naini definisanja boja. Reimi su naini rada s bojama koji su zasnovani na modelima. HSB je jedini model kome nije pridruen odgovarajui reim. Za modele CMYK i RGB u Photoshopu postoje odgovarajui reimi rada. Postoje i reimi za rad u crno-beloj tehnici, u sivim nijansama i sa ogranienim brojem boja.

  • Bitmap Grayscale Duotone Indexed Color RGB Color CMYK Color Lab Color Multichannel

    Photoshopovi reimi koji postoje u meniju Image-Mode:

    69

    Najee ete koristiti samo etiri reima rada: Grayscale, RGB, CMYK i Indexed Color. Pogledajmo ih detaljnije.

    Bitmap i Grayscale Poeemo s dva osnovna reima rada s bojama u Photoshopu - Bitmap i Grayscale.

    Reim Grayscale nudi 256 nijansi sive u opsegu od bele do crne, dok reim Bitmap za prikazivanje slika koristi samo dve boje: belu i crnu (slike 5.4 i 5.5).

    Obratite panju na veliku razliku u kvalitetu slike. Na slici u sivim tonovima prelazi izmeu nijansi sive su glatki, dok su na slici napravljenoj u reimu Bitmap prelazi grubi. Postoji nekoliko naina za prevoenje slike u reim Bitmap, o emu e biti rei malo kasnije u ovoj lekciji.

  • 70

    Kada je slika namenjena za crno-belu tampu ili tampu u sivim tonovima - na primer, kao deo biltena ili broure - ima smisla da radite u reimu Grayscale. Ako sami uradite konverziju - umesto da tamparu poaljete sliku u boji - moi ete da se uverite da e se slika odtampati kako treba. Kada je pogledate na ekranu, videete da li treba posvetleti tamne oblasti, ili pojaati intenzitet svetlosivih tonova da biste istakli vie detalja. Moete podesiti kontrast cele slike ili doterati problematina mesta.

    Da biste preveli sliku u reim Grayscale, izaberite Image-Mode-Grayscale. Program e traiti dozvolu da odbaci informacije o bojama. Pritisnite OK da potvr-dite izbor i sve boje sa slike pretvorie se u sive nijanse. Ukoliko sliku hoete da preve-dete u reim Bitmap - na primer, radi dobijanja odreenih efekata - prvo je morate prevesti u Grayscale, a zatim u Bitmap.

    RGB RGB je reim za rad sa slikama u boji koje e se prikazivati na ekranu monitora. Ako pripremate slike koje e na kraju postati deo kompjuterske prezentacije, video-mate-rijala ili Web strane, drite se reima RGB da biste dobili najbolji prikaz boja. Ukoliko je slika namenjena iskljuivo Webu, i dalje preporuujem da podesite boje u reimu RGB, a da na kraju - ako odluite da je snimite u formatu GIF - prevedete sliku u reim Indexed Color. Ako radite u reimu Indexed Color, ne moete da koristite ni Photoshopove filtre ni slojeve. To je suvie veliko ogranienje!

  • Indexed Color Kada odgovara konkretnoj primeni, reim Indexed Color je divan. Web dizajneri su teorijski ogranieni na 216 boja koje su zajednike PC i Macintosh raunarima. Indexed Color je paleta, ili - tanije reeno - skup od 256 boja. U ovom reimu tano znate ta dobijate, a ako vam se ne svia nijedna od paleta koje nudi Photoshop, moete napraviti sopstvenu. Mnogi Web dizajneri koriste palete reima Indexed Color da bi obezbedili konsistentne boje. Drugi upotrebljavaju proizvoljne boje jer znaju da veina korisnika ionako ne kalibrie monitore.

    Reim Indexed Color je idealan za World Wide Web, a sadri i namensku Web paletu. Meutim, Indexed Color vas ne ograniava na 216 boja. Na slike uraene u modelu Indexed Color umetnuti su meutonovi. Ako se nalazite u reimu RGB, izaberite Image-Mode-Indexed Color da biste pogledali okvir za dijalog Indexed Color (slika 5.6).

    71

    Dodavanje meutonova (engl. dithering) znai da se neke boje kombinuju, tj. susedni pikseli se rasporeuju tako da na ekranu izgleda kao da je dodata nova boja. U stvari, pikseli zadravaju prvobitnu boju - ili najblii ekvivalent u sistemu indeksi-ranih boja - to moe da se vidi na jako uveanom prikazu slike.

    Kada radite u reimu Indexed Color, Photoshop vam nudi vei broj paleta: Exact - Ako izaberete ovu opciju, koristie se paleta boja koje se nalaze na RGB slici. Opcija Exact je dostupna samo ako na originalnoj slici ima manje od 256 boja. System (Mac OS) - Ova opcija koristi Macovu sistemsku paletu. System (Windows) - Ova opcija koristi Windowsovu sistemsku paletu. Web - Paleta Web koristi 216 boja, kao to je ranije pomenuto. Ako namera-vate da svoj rad objavite na Webu, najbezbednije je da koristite ovu paletu. U suprotnom, moe se dogoditi da nekompatibilne boje ne budu prikazane kada korisnik uita sliku u ita Weba (engl. Web browser). Uniform - Boje na paleti Uniform dobijaju se uzorkovanjem boja iz celog spektra boja.

  • 72

    Perceptual - Ova opcija generie namensku paletu dajui prioritet bojama na koje je ljudsko oko osetljivije. Selective - Opcija Selective daje paletu slinu onoj koja se dobija opcijom Per-ceptual, ali obuhvata iri opseg boja i zadrava boje za Web. Adaptive - Najbolji izbor za veinu slika u reimu Indexed Color. Tokom kon-verzije, ova opcija uzima u obzir najee koriene boje na originalnoj slici. Pomou palete Adaptive dobiete sliku koja najvie lii na originalnu. Custom - Ako vam ne odgovara nijedna od ponuenih paleta, uvek moete da napravite sopstvenu. Postupak ete nai u uputstvu koje ste dobili uz Pho-toshop. Previous - Ova opcija pamti i aktivira paletu koju ste koristili kada ste posle-dnji put preveli sliku u reim Indexed Color.

    CMYK Kao to je ranije reeno, reim CMYK treba da koristite samo ako pripremate sliku za tampu. Ako prevedete sliku u reim CMYK neposredno pre tampe i uzmete u obzir upozorenja o gami, moi ete da proverite da li e vaa lepa, uta banana ili cvet u tampi ispasti blatnjavo braon, a jarkoplavo nebo - ljubiasto.

    Gama je opseg boja koje mogu da se odtampaju kombinovanjem etiri tampar-ske boje - cijana, magente, ute i crne (CMYK). Neke boje su izvan game (engl. out of gamut) i ne mogu verno da se odtampaju. Vrlo jarke boje, posebno narandaste i zelene, esto su izvan game pa dobijate upozorenje o gami (engl. gamut warning) kada prevodite sliku iz reima RGB u CMYK. Upozorenje o gami pojavljuje se na paleti Color, u obliku utog trougla sa znakom uzvika.

    Prelazak iz jednog reima boja u drugi Da biste konvertovali sliku, izaberite reim boja iz menija Image-Mode.

    Mada Photoshop za promenu reima boja koristi model Lab, koji ima najiri opseg boja, to nije garancija da e boje posle konverzije ostati iste kao na originalnoj slici.

    Opte pravilo je sledee, i ponovo ga naglaavam: radite u reimu RGB ak i ako pripremate slike za tampu. Prevedite kopiju slike u CMYK neposredno pre slanja u tampariju. Da biste videli da li su sve boje na slici u opsegu CMYK boja, izaberite View-Gamut Warning. Ukoliko nameravate da objavite slike na Webu, takoe kori-stite RGB, ili - ako imate problema s veliinom datoteka - koristite Indexed Color. Kada ovo znate, manje ete se nervirati to Web strana koja izgleda divno na kan-celarijskom Macintoshu deluje udno na vaem kunom PC-ju, ili to je uta boja na odtampanoj slici braonkasta.

    ta ako reim koji elite da koristite nije dostupan u meniju Image-Mode? Ne brinite. Tano je da pojedini reimi ponekad nisu dostupni, ali uvek moete da preve-dete sliku u reim Lab, a zatim u eljeni reim. Na primer, ako ste napravili ili uitali

  • 73

    sliku u reimu Indexed Color, opcija CMYK nee biti dostupna. Imate dve mogu-nosti: prevedite sliku u Lab ili u RGB, a zatim u CMYK. Ali, budite oprezni. Proverite da li su boje koje ste dobili ba one koje elite. Moda ete morati dodatno da pode-site boje u reimu CMYK da bi slika, kada se odtampa, izgledala kao na ekranu.

    Zabave radi, zato ne bismo neto konkretno uradili pre nego to nastavimo? Poto su slike u knjizi crnobele, kroz vebe ete bolje razu-meti pojmove i tehnike o kojima smo govorili. Pogledajmo jednu ivopisnu sliku i ispitajmo kako reimi utiu na prikaz boja.

    1. Pronaite ivopisnu sliku i otvorite je. Fotografiju sa slike 5.7 moete da uitate sa Samsove Web lokacije. Zove se Y e l l o w L i l y . Da biste stigli na Web lokaciju, usmerite ita Weba na adresu h t t p : / / www. s a m s p u b l i s h i n g . c o m / . U polje Search upiite P h o t o -s h o p i n 24. U listi koja se pojavljuje potraite original ove knjige i pritisnite hipervezu. Na matinoj strani prezentacije knjige pronaite hipervezu Related Materials i pritisnite je da biste doli do datoteka. Ako u zagradi iza imena slike na naslovnoj traci prozora ne pie RGB, izaberite I m a g e - M o d e - R G B Color. To je polazna taka za va dalji rad. Ako je monitor pravilno podeen, trebalo bi da vidite vrlo lepe boje.

  • 74

    2. Izaberite Image-Mode-Grayscale. Pojavljuje se okvir za dijalog sa pitanjem da li elite da odbacite informacije o bojama. Priti-snite OK. Photoshop nastavlja da ispituje sliku i prevodi sve boje u 256 nijansi sive, poevi od bele do crne. Na statusnoj traci u dnu prozora videete kako se smanjila dato-teka sa slikom. Razlog je to je koliina informacija o slici u boji mnogo vea od one koja je potrebna da bi se prikazala slika u sivim tonovima. U ovom sluaju, datoteka se smanjila za vie od 1 MB.

    3. Pre nego to nastavite, morate da vratite sliku u prvobitno, RGB stanje. Izaberite File-Revert. Kada Photoshop pita da li elite da vratite poslednju snimljenu verziju slike, pritisnite OK. Ovog puta ete prevesti RGB sliku u CMYK. Ovaj proces je veoma vaan ako