business&it - · pdf file34 marlo farm studije sluČaja ... ko ji e s art di ci onalno...

Cloudcomputing

gubitnici & pobednici

Business&ITČasopis o poslovnoj primeni savremenih tehnologija

Broj 6 • maj 2016.

Business&IT

Digitalizacija poslovnih procesa Analitičke usluge

u oblaku

Javni cloud, privatni cloud ili nešto treće

BYOD | Pri va tni ure đa ji u po slov nom o kru ženju

ROI Pov ra ćaj in ves ti cijeEnkRIPcIJA Za šti ta po slov nih po da taka

COMING Computer Engineering

Toše Jovanovića 7, 11000 [email protected], www.coming.rs, 011/35 44 644

COMING Cloud

ERP

CRM

ECM

BI

Exchange

Lync

IaaS

SaaS

PaaS

Backup

Disaster recovery

vShape®

Virtualization Solutions from a Single Provider

www.fujitsu.com/fts/vshape

vShape®



vShape®



vShape®



36 Zaštita poslovnih podataka39 Upravljanje logovima40 Replikacija virtuelnih mašina42 Za jednostavniji timski rad

TEHnOLOGIJE

44 DevOps za cloud organizaciju46 Veeam VAS948 Privatni uređaji u poslovnom okruženju50 Specijalističke obuke

O FFTO PIc

26 Mašinski fakultet niš30 Međunarodna škola Beograd32 niš-ekspres34 Marlo Farm

STU DI JE SLU ČAJA

10 Javni cloud, privatni cloud ili nešto treće?12 Digitalizacija poslovnih procesa14 Analitičke usluge u oblaku16 Platforma za moderne aplikacije17 Agregacija servisa u oblaku18 Razmišljaj kao dizajner20 Uz cloud do očuvanja životne sredine22 Povraćaj investicije24 Praćenje rada cloud servisa

Cloud computing i poslovanje

TEMA BROJA

4 Business&IT

Sadržaj

Business&IT #6Sadržaj

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 004

BUSINESS & IT : časopis o poslovnoj

primeni savremenih tehnologija / urednik Milena Redžić. - 2013 (okt.)- . - [Beograd] :

Coming : PC Press, 2013- (Beograd : JPC). - 30 cm

ISSN 2334-8771 = Business & IT

COBISS.SR-ID 201180172

ImpresumIzdavač

COMINg – Computer EngeneeringToše Jovanovića 7, 11030 Beograd

Telefon: 011/3544-644Mail: [email protected]

Web www.coming.rs

Glavna i odgovorna urednicaJovana Samardžić

Izvršni urednikMarko Herman

SaradniciAleksandar Pavlović, Drago

Samardžić, Jovana Samardžić, Katarina Đurić, Liana Obadić, Milan Vujović, Miroslav Kržić, Nebojša Ilić, Nedeljko Kuduz, Nikola Milovanović, Milena Redžić, Milan Banić, Slobodan

Malbašić, gordana Miladinović

Dizajn i DTPAndrija Ćeranić i Vojislav Simić

RedakturaBojana Nedeljković

Prodaja oglasnog prostoraCOMINg – Computer Engeneering

Za izdavačaPC Press d.o.o.

Osmana Đikića 4, 11108 Beograd 12, Telefon: 011/2080-220

Mail: [email protected] www.pcpress.rs

DirektorkaVesna Čarknajev

Direktor Pc Press izdanjaDejan Ristanović

MarketingAndrijana Maksimović

Damijan JovićAleksandra Cvijetić

ŠtampaRotografika

Copyright © 2016 COMINg d.o.o.

Po što va ni či ta oci,

Na me ra nam je da vam sa sva kim no vim bro jem na šeg ča so pi sa pred sta vi mo ak tu el ne tren do ve iz o blas ti in for ma ci onih te hno lo gi ja i nji ho ve pri me ne u po slov-nom o kru že nju i za do volj stvo nam je da ču je mo da mno gi od vas mo gu da pro na đu bar po je dno re še nje ko je pre po zna ju kao ade kva tno za una pre đe nje po slo va nja svo je fir me.

Ula ga nje kom pa ni je u IT re sur se, po se bno u o dre đe na IT re še nja, po ne kad za me na džment, bar u prvom tre nut ku, mo že da i zgle da ne is pla ti vo; sa dru ge stra ne, broj ni su pri me ri kom pa ni ja ko je in ves ti ra ju u ve li ki broj pro je ka ta vi so kog ri zi ka. Ka ko bi kom pa ni je os tva ri le pot pu ni pov ra ćaj ula ga nja u IT, pa čak i pro fit, sma tra-li smo da je va žno da go vo ri mo o te mi ROI (Re turn of In ves tment). ROI pred stav lja ve oma ko ris tan ana li tič ki alat, ko ji je po ka za telj o dno sa uku pnih oče ki va nih ko ris ti i uku pnih oče ki va nih tro ško va pro jek ta.

Ka da se već do ti če mo pov ra ća ja in ves ti ci ja, ne mo že mo a da ne spo me ne mo sve pre dnos ti clo ud com pu ting-a, či ji si no nim sva ka ko jes te eko no mi čnost. U sva kom bro ju pred stav lja mo vam ra znov rsne pre dnos ti clo ud com pu ting-a, ko je se po se-bno o dno se na u šte de ko je se os tva ru ju ko ri šće njem ovog re še nja, a u ovom bro ju po se bno smo se o svrnu li na te mu u šte de elek tri čne ener gi je, zbog če ga ovu te hno lo-gi ju zo ve mo još i „ze le na te hno lo gi ja“. U ovom kon tek stu, te mu clo ud com pu ting-a po sma tra li smo i sa as pek ta clo ud pro vaj de ra, o dno sno clo ud a gre ga to ra i clo ud bro ke ra i o svrnu li se i na nji ho ve ulo ge u pru ža nju ovih u slu ga.

U ovom bro ju pred stav lja mo i De sign Thin king, ko ji o zna ča va ka ko me to do lo gi ju (skup ala ta) ta ko i sam pro ces re ša va nja pro ble ma. Po sle dnjih go di na ova ide ja sti če sve vi še pris ta li ca me đu po je din ci ma i or ga ni za ci ja ma. De sign Thin king pred stav lja ino va ti van, ho lis tič ki i na po tre be ko ri sni ka u sred sre đen pris tup na la že nju re še nja za pro ble me ko ji nas mu če.

O be ne fi ti ma ra zli či tih IT re še nja naj bo lje go vo re nji ho va im ple men ta ci ja i prak-ti čna pri me na kod ko ri sni ka, pa će te, kao i do sa da, ima ti pri li ku da se upo zna te sa no vim stu di ja ma slu ča je va, a u ovom bro ju po se bno i zdva ja mo ši ro ku pri me nu po slov nih re še nja kao što je BI (Bu si ness In te li gen ce) za ve li ke po slov ne sis te me.

Ka ko bi u sva kom bro ju na šeg ča so pi sa bi le zas tu plje ne te me ko je će za in te re so-va ti či ta oce, po zi va mo vas da sa ra đu je te kroz pred stav lja nje no vih te hno lo gi ja, kao i da nam se o bra ti te sa pi ta nji ma i pre dlo zi ma te ma za ko je sma tra te da su ak tu el ne i va žne za po slo va nje va še kom pa ni je.

Jo va na Sa mar džić

5

Uvodna reč

VestiBusiness&IT

SavezekonomistaSrbijeiUdruženjekorporativnihdi rek to ra Srbije or ga ni zo va li su 23. Kopa onik bi znis forum, ko ji se tra di ci onal no o drža va pod po kro vi telj stvom pred se-dni ka Vla de Re pu bli ke Srbije. Sva ke go di ne Fo rum oku pi oko 600 uče sni ka, uva že nih pred stav ni ka aka dem ske zaje dni ce, držav nih zva ni čni ka, čla no va di plo mat skog ko ra, po slov nih lju di i me dija.

Je dna od is ta knu tih te ma ove go di ne bi la je „U ko rak sa te hno-lo škim pro do ri ma“, ko ja se o dno si la na in for ma ci one te hno lo gi je i te hno lo ške ino va ci je. Za ključ ci na ovu te mu su da je di gi ta li za ci ja prvi ko rak u pro ce su pri hva ta nja bu du ćnos ti po slo va nja, dok je clo ud alat ko ji će nam sa svim i zve sno po mo ći na tom pu tu. Na ovu te mu ra zgo va ra li su pred stav ni ci mno gih po zna tih ICT kom pa ni ja.

Održan3.skup a dmi nis tra to ra u Ni šuJedinstveniuniverzitetskinaučno‑nastav‑niinformacionisistem(JUNIS)Univerzite‑tauNišu,kojiovegodineobeležava30. go di šnji cu, i kom pa ni ja CO MINg or ga ni zo va li su 7. i 8. a pri la tre ći po re du Skup a dmi nis tra to ra.

Prvi dan sku pa bio je na me njen pred stav lja nju sis-tem skih re še nja i re no mi ra nih pro i zvo đa ča iz o blas ti mre ža i sis te ma, a mo gla su se ču ti pre da va nja na te mu Veeam re še nja za be kap, pred stav lja nje prvog ni škog IXP – NA IS SIX-a, pri ča o Edu ro am u slu zi AM-RES-a, kao i pred stav lja nje Clo ud Con nect ser vi sa.

Dru gi dan sku pa bio je po sve ćen ra di oni ca ma na te mu LDAP sis te ma, Veeam Ba ckup & Re pli ca ti on re-še nja, vir tu el nih uči oni ca i tan kih kli je na ta.

Ko pa onik bi znis fo rum 2016.

6 Business&IT

Vesti

VMwarejepredstavionajnovijuverzijuVMwareAirWatchEnterpri‑seMobilityManagement(EMM)platforme. AirWatch 8.3 je klju čni ele-ment ko ji omo gu ća va kre ira nje di gi tal nog po slov nog o kru že nja. Ko ri sni ci će sa da bi ti u mo gu ćnos ti da pris tu pe bi lo ko joj vir tu el-noj a pli ka ci ji, uz svest o to me da je po se ban fo kus stav ljen na za šti tu pri va tnos ti.

NoviVMwareAirWatch

Rast cloudtržišta

Globalnotržištezajavnecloudsistemedostićićeovegodinevrednostvećuod204milijardedolara,štoje16,5%višeuodnosunaprethodnu. U slu ge ve za ne za jav ne clo ud sis te me nas tav lja ju da po ka zu ju vi so ke sto pe ras ta na ce lo ku pnom trži štu i oče ku je se da se ovaj trend nas ta vi i u na re dnoj go di ni. Sna žan i kon ti nu iran ra zvoj po ka zu je da su clo ud u slu ge sve ši re pri hva će ne i zbog to ga što kom pa ni je sve vi še pri me nju ju stra te gi ju di gi tal nog po slo va nja.

KompanijaCOMINGćeuBeo-gradu 5. oktobra 2016. godine održati 13. IT konferenciju, sa ci ljem da pred sta vi ak tu el ne tren do ve iz o blas ti in for ma ci-onih te hno lo gi ja.

Uče sni ci kon fe ren ci je ima će pri li ku da slu ša ju pre da va nja na te mu clo ud in fras truk tu re i u slu ga, za šti te po da-ta ka i a pli ka tiv nih re še nja, kao i da se upo zna ju sa stu di ja ma slu ča ja ko je se

ba ve pri me nom ovih re še nja u do ma-ćim kom pa ni ja ma. Po red to ga, mo ći će da sa zna ju ko je to no vi te te spre ma ju vo de će IT kom pa ni je, kao što su Veeam, Ne tApp i VMware. Di rek tan di ja log i po-de la is kus ta va stvo ri će kod uče sni ka ja-snu sli ku o to me ko je od pred stav lje nih re še nja i te hno lo gi ja mo gu da pri me ne u svo jim kom pa ni ja ma i ka ko da po slo va-nje uči ne efi ka sni jim.

Na ja va 13. IT kon fe ren ci je

7

Kom pa ni ja gar tner pre dvi đa da će glo-bal na ula ga nja u

in for ma ci one te hno lo gi je ove go di ne dos ti ći 3,5 bi li ona, što je pad od 0,5% u o dno su na 2015. go di nu. Po nji ho vim ana li za ma, ne će bi ti ni šta bo lje ni u na re dnih ne ko li ko go di na – pre dvi đa nje je da će od 2017. do 2020. go di ne ula-ga nja po ras ti za sa mo 2-3%.

Ka ko je to mo gu će, s ob zi-rom na sve ve ći zna čaj te hno-lo gi je za mo der no po slo va nje? Po rast upo tre be clo ud te hno lo-gi je je u srži ovog pre dvi đa nja. Ce na te hno lo gi je je sve ni ža za hva lju ju ći nis koj ce ni i ve ćoj efi ka snos ti clo ud-a. Dru gi zna-ča jan ra zlog le ži u či nje ni ci da

kom pa ni je, pri hva ta ju ći clo ud ser vi se, to ra de ta ko što bi ra ju u slu ge ko je naj vi še ko ris te nji ho vim ra zli či tim sek to ri ma. On da se ta ula ga nja čes to po-sma tra ju kao i zdva ja nje iz bu-dže ta po je di nih sek to ra, a ne kao IT ula ga nje. Re zul tat je taj da sve ve ći deo IT ula ga nja ne do la zi di rek tno iz IT bu dže ta, pa rast po tro šnje na in for ma-ci one te hno lo gi je de lu je ma nji ne go što jes te.

Ova dva tren da se ra zvi-ja ju pa ra lel no, što či ni da pro me na u o dno su na go di ne sta bil nog IT ras ta i zgle da dra ma ti čno. Ipak, iako IT ula ga nja pa da ju, kom pa ni je do bi ja ju sve ve ću vre dnost od in for ma ci onih te hno lo gi ja

(bez ob zi ra na to ko ih unu tar kom pa ni je „du ži“).

Ko su po be dni ci, a ko gu-bi tni ci u ovim pro me na ma? gu bi tni ci su pro i zvo đa či ko ji za vi se od cen tra li zo va nog IT-ja, kao što su kom pa ni-je ko je pra ve so ftver ska i har dver ska re še nja za ve li ke kom pa ni je, kao i kon sul-tan tske fir me. Po be dni ci su sek to ri kom pa ni ja ko ji ko ris te spe ci fi čne te hno lo ške re sur se, na ro či to oni ko ji upo tre blja-va ju agil ni je i je ftini je clo ud com pu ting re sur se.

Cen tral na IT struk tu ra ta ko đe mo že bi ti na gu bi tnič-koj stra ni, jer se nje na po nu da sma nju je, dok ne što od ser vi-sa pre la zi na sek to re. Ali cen-

tral na IT struk tu ra mo že bi ti i na po be dnič koj stra ni, jer i da lje pru ža va žno o bje di nje no u prav lja nje, a mo žda i do de-lji va nje clo ud ser vi sa, što da je IT-ju ve ću vre dnost za kom pa-ni ju. Da li će IT sek tor zav rši ti na po be dnič koj ili gu bi tnič koj stra ni za vi si od to ga u če mu je nje go va vre dnost.

Za kraj, vre di is ta ći da pad IT in ves ti ci ja, ko ji pri jav lju-ju ku će kao što su gar tner i IDC, za pra vo ne mo ra bi ti lo ša vest. To je sva ka ko do bra vest za clo ud com pu ting, kao i za kom pa nij ske sek to re ko ji su ra ni je, u o kvi ri ma o bje di-nje nih sis te ma, bi li „gra đa ni dru gog re da“.

Jo va na Sa mar džić �

Ko gu bi, a ko do bi ja, dok clo ud i zla zi iz ne po sre dne kon tro le IT‑ja?

Tema broja

8 Business&IT

ABAK

• Op ti mi za ci ja pO slOv nih prO ce sa va še kom pa ni je mo der nim te hno lo gi ja ma •

• U šte di te nO vac i fo ku si raj te se na rast va šeg po slo va nja •• pra ti te pO slO va nje u sva kom tre nut ku i bi lo gde •

– pra će nje li do va (po ten ci jal nih ko risni ka), pla ni ra nje i pra će nje ci lje va pro da je (tar ge ti)

– kre ira nje mar ke tin ških kam pa nja i sla nje ema ilo va, pra će nje re aliza cije

– pri jem za hte va za u slu ge i pra ćenje ak tiv nos ti ti ma na re ša va nju pro blema

– in te gra ci ja sa ERP sis te mom ili ne kim dru gim na bi lo ko joj lo ka ci ji.

• Aplikativnarešenjazaupravljanjedo ku men ta ci jom i elek tron skim sa držajem pre du ze ća:

– ču va nje po da ta ka i pris tup sa bi lo ko je lo ka ci je pre ko en krip to va ne ko mu ni ka cije

– de lje nje pro je ka ta i tim ski rad – kre ira nje pre zen ta ci ja i por tala – ko la bo ra ci ja i ko mu ni ka ci ja, blo

go vi i in te gra ci ja sa dru štve nim mre ža ma.

– BI – po slov no i zve šta va nje o svim po slov nim pro ce si ma i po po sebnim za hte vi ma ko ri sni ka.

Pra te ći svet ske tren do ve u o blas ti in forma ci onih te hno lo gi ja, kom pa ni ja CO MING – Com pu ter En gi ne ering na pra vi la je sis tem sa mo der nim a pli ka ci ja ma za ra zne ko ri sni ke i kom pa ni je. Po se bno i zdva ja mo sle de će mo gu ćnos ti ovog sis te ma:• Aplikativnarešenjazavođenjekom pa ni ja – ERPsistemDynamicsNav sa mo du li ma za po slov ne pro ce se:

– pro da ja i mar ke ting sa mo gu ćnošću in te gra ci je sa va šim so ftve rom

– ma ga cin sko po slo va nje i na bav ka, pla ni ra nje la gera

– fi nan si je i ra ču no vod stvo sa mo du li ma za o snov na sred stva, o bra čun za rada

– ka drov ska slu žba, pra će nje radnog vre mena

– pro i zvo dnja, o bra čun ce ne koštanja

– ser vis, vo đe nje pro je ka ta itd.

• Aplikativnarešenjazavođenjeproda je i u slu ga kom pa ni ja – MicrosoftCRM sis tem za kom pa ni je ko ji ma tre ba pro da ja, mar ke ting, u slu ge bez ra ču novod stva i fi nan si ja:

Ono što bi smo mo gli po se bno na glasi ti o ovom sis te mu jes te sle de će:

• Možetekombinovatioveaplikacijeiplaćatisamoonoštokoristite.• Nemainvesticionihtroškovaimožeteodmahraditiusistemu.• Imatenaraspolaganjuprobniperiod,kojijebesplatan.• MožetedakoristiteOffice365imogućnostintegracijesaovimaplikacijama.

Ova kav na čin ko ri šće nja mo der nih a pli ka ci ja za va šu kom pa ni ju po dra zume va mi ni mi zo va nje ri zi ka pri uvo đe nju i im ple men ta ci ji svet skih ERP, CRM i osta lih re še nja, uz mak si mi zo va nje u slu ga iz o blas ti IT sis te ma.

Za po ru či va nje i ko ri šće nje na ve de nih u slu ga kom pa ni ja CO MING – Com puter En gi ne ering pri pre mi la je po se bne po go dnos ti za sve ko ri sni ke ko ji po ša lju za htev na ema il:

pro da ja.abak@co ming.rs

Svi pro gra mi zasavremenu kancelariju

najednommestu

Jav ni clo ud, pri va tni clo ud ili

ne što tre će?Pri uvo đe nju clo ud re še nja pred kom pa ni ja ma je i zbor ko ji za vi si

od ve li či ne, po tre ba i re sur sa...

Tran zi ci ja u cloud

Clo ud ili ne? Ta di le ma vi še ne pos to ji, kao što odav no ne ma dvo um lje nja ni oko po tre-be za vir tu eli za ci jom. Clo ud je da nas naj če šće ko ri šćen

ter min u IT in dus tri ji i sko ro da ne ma ni la ika ko ji ne bi mo gli da o bja sne mo gu-ćnos ti i pre dnos ti ove te hno lo gi je.

Iako je već sa da zna ča jan broj ko ri sni-ka i ko ri snič kih a pli ka ci ja u clo ud-u, ova te hno lo gi ja se i da lje ra zvi ja i u stru čnim ča so pi si ma i na por ta li ma broj di le ma se um no ža va. Ono što se ne mo že os po ri-ti jes te či nje ni ca da je ova te hno lo gi ja dos ti gla pu nu zre lost i da mo že da is pu ni i naj te že za dat ke ko ju pred nju sta ve ko-ri sni ci.

Kom pa ni je ko je be le že u brzan rast čes to se na la ze u si tu aci ji da im je po tre-bno pro ši re nje IT re sur sa. Bez ob zi ra da li uvo de do da tne a pli ka ci je za e-ma il, stri-

ming ili dru ge kri ti čne a pli ka ci je ko je za hte va ju do da tne re sur se, po slo vod stvo mo ra do ne ti o dlu ku da i znaj mi re sur se kod clo ud pro vaj de ra ili da i zgra di, o dno-sno pro ši ri sop stve nu IT in fras truk tu ru.

Ne za vi sno od to ga da li tra že po dršku za kri ti čne a pli ka ci je ili je dnos tav no u prav lja ju dnev nim ak tiv nos ti ma, IT po-tre be va ri ra ju od kom pa ni je do kom pa ni-je. Na kra ju, naj bo lja o dlu ka do la zi upo-zna va njem sa po nu đe nim pre dnos ti ma i stra te gi ja ma ko je da ju naj bo lje re zul ta te i po re đe njem uku pne ce ne in ves ti ci ja i pro duk ci onih tro ško va (TCO).

Broj ni su fak to ri ko je tre ba ra zmo tri ti ka da do no si te o dlu ku da li da i zgra di te ili da i znaj mi te clo ud re sur se u da ta-cen-tru, u klju ču ju ći i vir tu eli za ci one iza zo-ve, ra zli či ta clo ud com pu ting o kru že nja i na čin na ko ji kom pa ni je u prav lja ju ra zli či tim IT iza zo vi ma. Vrlo je va žno

da ra zmo tri te sve op ci je, da bis te do ne li o dlu ku ko ja naj vi še od go va ra po tre ba ma va šeg po slo vanja

Sop stve ni da ta‑cen tarAko gra di te sop stve ni da ta-cen tar, pro-ce nje ni tro šak gra đe vin skih ra do va po kva dra tnom me tru i zno si oko 2.000 ev ra. Ako je ne op ho dno da i zgra di te sop stve nu op tič ku mre žu da bis te do-prli do svo je uda lje ne lo ka ci je, do da tni tro ško vi mo gu i zno si ti oko 10.000 ev ra po ki lo me tru. Ve li ke kom pa ni je su u sta nju da po kri ju sve tro ško ve i zgra dnje, kao i tro ško ve IT oso blja, u klju ču ju ći i o drža va nje in fras truk tu re, mo ni to ring i do da tno hla đe nje, uko li ko bu de po tre-bno. To zna či da i zgra dnja sop stve nog da ta-cen tra ima smi sla na du ži rok, i to za ve će kom pa ni je sa ve li kom ko li či nom vre dnih po da ta ka.

10 Business&IT

Te ma broja

Na kon i zgra dnje sop stve nog clo ud da ta-cen tra, po slov ne pre dnos ti su to što kom pa ni ja ima pot pu nu kon tro lu nad svo jim po da ci ma, be zbe dno šću, ope ra ci ja ma i o kru že njem, što im da je ose ćaj si gur nos ti. Or ga ni za ci je će ima ti pot pu nu kon tro lu pris tu pa, na pa ja nja i tem pe ra tu re. S dru ge stra ne, i zgra dnja sop stve nog da ta-cen tra pred stav lja ve li-ku fi nan sij sku in ves ti ci ju.

I znaj mlji vanjeMa nje kom pa ni je, u klju ču ju ći i one sa clo ud com pu ting re še nji ma, za hte va ju o dre đe ni pros tor za da ta-cen tar i re sur se za rast svog po slo va nja. Star tap kom-pa ni je, na pri mer, mo gu ima ti po tre be za sa mo je dnim ili tri do če ti ri or ma ra i ve zom i zme đu kom pa ni je i i znaj mlje nih re sur sa. U ovim slu ča je vi ma, zbog tro-ško va je ne o prav da no gra di ti sop stve nu da ta-cen tar in fras truk tu ru.

Po red sred sta va za i zgra dnju da-ta-cen tra, pos to je i dru gi zna čaj ni tro ško-vi. Po ve ra va nje ovih po slo va pro vaj de ru do no si mno ge pre dnos ti za kom pa ni je ko je ne mo gu po dne ti ve li ke tro ško ve i zgra dnje sop stve ne IT in fras truk tu re.

ko nek tiv nost: Mno gi clo ud pro vaj-de ri nu de mo gu ćnost i zbo ra ko nek tiv-nos ti pre ko vi še pro vaj de ra, ko ji naj vi še

od go va ra ju kom pa ni ja ma i nji ho vim po slov nim po tre ba ma i fi nan sij skim u slo vi ma.

U ku pna ce na ko šta nja (TcO): I znaj mlji va nje IT re sur sa omo gu ća va ma nja ini ci jal na ula ga nja. Po red to ga, pos to ji mo gu ćnost i zbo ra i zme đu ve ćeg bro ja po nu đa ča, bez po tre be za za po šlja-va njem oso blja za da ta-cen tar ili stal nim pla ća njem za o drža va nje o pre me, ta ko da po slo va nje ima zna čaj no ni žu ce nu ko šta nja (TCO).

Ska la bil nost: Kao što je ra ni je po me nu to, ka da gra di te da ta-cen tar, do da tne na bav ke i in sta la ci je su po-tre bne ka da do đe vre me da po ve ća te broj or ma ra sa o pre mom. Me đu tim, kod i znaj mlji va nja clo ud pro vaj de ri su o prem lje ni ta ko da omo gu će kom pa ni-ja ma ne sme tan rast, do da tne IT re sur se i brzo i je dnos tav no u prav lja nje ras tu ćim IT po tre ba ma.

Po u zda nost: Ek sper tski tim pro vaj-de ra je stal no na ras po la ga nju u sa mom da ta-cen tru i u sta nju je da brzo re agu je, što omo gu ća va ko ri sni ku vi so ku po u-zda nost.

Re dun dan tnost: Ka da i znaj mlju je te re sur se kod po u zda nih clo ud pro vaj-de ra, pru ža vam se vi še mo gu ćnos ti za re dun dan tnu ko nek tiv nost, ta ko da su pri is pa da nju bi lo kog in ter net pro vaj de-ra va še kri ti čne a pli ka ci je i per for man se in fras truk tu re za šti će ne.

Be zbe dnost: Clo ud pro vaj de ri vam omo gu ća va ju non-stop be zbe dnost ve-oma so fis ti ci ra nim ala ti ma, ko je ma le kom pa ni je ni su u sta nju da se bi pri u šte, za je dno sa bi ome trij skim lo go va njem na svim pris tu pnim tač ka ma, što omo gu ća-va ko ri sni ci ma da bu du spo koj ni, jer su nji ho vi po da ci za šti će ni vi so kim i na pre-dnim te hno lo gi ja ma.

Dra go Sa mar džić �

Uko li ko va ša kom pa ni ja iz bi lo kog ra zlo ga že li da po sedu je svoj pri va tni clo ud sis tem, a za to ne ma po tre bna in ves ti ci ona sred stva, da nas je mo gu će, već i u Srbi ji, da i znaj mi te clo ud re sur se ko ji će bi ti sme šte ni na va šoj loka ci ji i bi ti pod pot pu nom kon tro lom, iza va šeg fi rewall-a.

Vaš pri va tni clo ud će bi ti ek sten zi ja jav nog clo ud-a pro vaj de ra, a ce lu u slu gu će te pla ća ti na me se čnom ni vou. Na rav no, po red in fras-truk tu re mo že te i znaj mlji va ti i sve os ta le clo ud ser vi se, od plat for-me do so ftve ra, kao i non-stop po dršku iza ko je sto ji tim in že nje ra ko ji ski da ve li ki deo te re ta sa vas.

Ti pi čan pri mer mo že bi ti ka da kom pa ni ja, umes to da pris tu pi ne op ho dnoj za me ni ra ču na ra na ko ji ma se vi še ne mo že in sta li ra ti no va ver zi ja ope ra tiv nog sis te ma, že li da uve de VDI in fras truk tu-ru, za ko ju ne ma do volj no in ves ti ci onih sred sta va. U tom slu ča ju mo že se za hte va ti od clo ud pro vaj de ra da na svo joj lo ka ci ji na pra vi ek sten zi ju clo ud sis te ma i is po ru či ser vis za VDI, u klju ču ju ći i tan ke kli jen te, a sve to na pla ću je se kao u slu ga.

cLO UD IZA FI REwALL-A

IT POTREBE VARIRAJU OD kOMPAnIJE DO kOMPAnIJE, A nAJBOLJA ODLUkA DOLAZI S UPOZnAVAnJEM SA POnUđEnIM PREDnOSTIMA I STRATEGIJAMA kOJE DAJU nAJBOLJE REZULTATE I POREđEnJEM UkUPnE cEnE InVESTIcIJA I PRODUkcIOnIH TROŠkOVA

11

Di gi ta li za ci ja pred stav lja naj vi ši ni vo in te gra ci je sis te ma. Sho dno to me, tre ba lo bi da ona bu de je dan od o snov nih ala ta za rast i ra zvoj, ka ko po je di na čnih kom

pa ni ja, ta ko i priv re de u ce li ni.

Poslovanje

Di gi ta li za ci ja po slov nih pro cesa

12 Business&IT

Te ma broja

Di gi ta li za ci ja je (pre ma de-fi ni ci ji) pro ces pre vo đe nja je dnog o bjek ta, sli ke, zvu ka, do ku men ta ili si gna la u di-gi tal ni o blik, dok di gi tal nu

stra te gi ju mo že mo de fi ni sa ti kao plan ko jim se de fi ni še na ko ji na čin će di gi ta-li za ci ja ne ka kvog pro ce sa bi ti i zvrše na. Ona sa so bom do no si još poj mo va ko je bi tre ba lo o bja sni ti, a ka ko je ova te ma ve oma ak tu el na i va žna za ra zvoj, ka ko kom pa ni ja, ta ko i dru štva, o dlu či li smo da i u ovom bro ju go vo ri mo o njoj.

“Ku pac je uvek u pra vu!“ – ovu re če-ni cu sva ki pro da vac prvo ču je i na uči. Za što? Od go vor je je dnos ta van: ma lo ku-pa ca, a mno go pro da va ca, i svi oni že le da o svo je što ve će par če trži šnog ko la ča. U pra vo zbog to ga kom pa ni je kon stan-tno tra že na či ne da kup cu uvek pru že ne što ma lo vi še od kon ku ren ci je, ne bi li ih prvo pri do bi li, a ka sni je i za drža li. S dru ge stra ne, kup ci su se zbog ovo ga po-pri li čno „ra zma zi li“ i nji ho va oče ki va nja kon stan tno ras tu.

Da bi kom pa ni je mo gle da is pu ne oče ki va nja trži šta po tre bno je da ču ju šta ono ima da im ka že i na đu op ti ma lan na čin da od go vo re na te za hte ve. Brzo, kva li te tno, efi ka sno i eko no mi čno – to

vi še ni su do da tne po go dnos ti za kup ca, već im pe ra tiv za pro dav ca, što nas, ko na-čno, upu ću je na di gi ta li za ci ju po slov nih pro ce sa kao re še nje ko je do vo di do op ti-mal nog ko ri šće nja svih re sur sa.

Pos tav lja njem di gi tal ne stra te gi je kom pa ni je de fi ni še se na ko ji na čin će se kre nu ti u pro ces di gi ta li za ci je po slo va-nja. U pret ho dnom bro ju go vo ri li smo o de vet kom po ne na ta di gi tal ne stra te gi je, uz na po me nu da se nji ho vi pri ori te ti ra-zli ku ju u za vi snos ti od ra zli či tih fak to ra – in dus trij ske gra ne ko joj pri pa da ju, cilj-nog trži šta, o blas ti de lo va nja i sl. Po red to ga, sa da bi smo ih gru bo po de li li na kom po nen te ko je se o dno se na in ter nu di gi ta li za ci ju i na one ve za ne za ko mu ni-ka ci ju sa ek ster nom jav no šću.

In ter ni pro cesiPri de fi ni sa nju di gi tal ne stra te gi je tre ba se, na rav no, po za ba vi ti pre sve ga di gi ta-

li za ci jom in ter nih po slov nih pro ce sa. Pre pos tav lja nja di gi tal ne stra te gi je, tre ba lo bi de talj no ana li zi ra ti sve po slov ne pro-ce se. Po se bno je va žno de fi ni sa ti do dir ne tač ke ra zli či tih po slov nih pro ce sa, jer tu se naj sna žni je ose ća ju efek ti di gi ta li za-ci je. Cilj je uvek is ti – auto ma ti za ci ja svih po slov nih pro ce sa, uz pot pu no eli mi ni-sa nje ru čnog uno sa po da ta ka i du pli ra-nja po sla.

Do bar pri mer di gi ta li za ci je po slov-nih pro ce sa bi la bi di gi ta li za ci ja pro da je auto bus kih ka ra ta. Uze će mo za pri mer kom pa ni ju či ja je o snov na de la tnost me đu grad ski auto bus ki pre voz pu-tni ka. Di gi ta li za ci ja pro ce sa pro da je auto bus kih ka ra ta po dra zu me va la bi in te gra ci ju svih pro daj nih mes ta, u klju-ču ju ći i auto bu se u ko ji ma je mo gu će ku pi ti kar tu. Na ovaj na čin in for ma ci ja o sva koj pro da toj kar ti bi la bi dos tu-pna na svim pro daj nim mes ti ma, te se i zda va nje du plih ka ra ta ne bi mo glo do go di ti. Ta ko đe, ova kav sis tem omo-gu ćio bi uvid u ta čan broj pu tni ka ko ji ula ze/i zla ze na us pu tnim sta ni ca ma, što bi po ve ća lo is ko ri šće nost auto bus-kih ka pa ci te ta.

S dru ge stra ne, in te gra ci ja ovog sis-te ma sa os ta lim po slov nim pro ce si ma

pru ži la bi uvid u re al no sta nje sis te ma u sva kom tre nut ku. Na taj na čin me-na džment kom pa ni je mo gao bi mno-go je dnos tav ni je da do no si o dlu ke o po ve ća nju/sma nje nju bro ja po la za ka na o dre đe nim li ni ja ma, o po tre ba ma uvo đe nja no vih li ni ja i ge ne ral no o uvo-đe nju no vih pro i zvo da, u slu ga, mar ke-tin ških kam pa nja i os ta lim stra te ški va žnim pi ta nji ma.

Je dan ova kav sis tem omo gu ćio bi či-tav spek tar no vih u slu ga, ko je bi sva ka ko do ve le do po ve ća nja trži šnog ude la. Ta ko bi se, na pri mer, sa već di gi ta li zo va nim pro ce som pro da je ka ra ta, vrlo je dnos-tav no mo gla uves ti no va u slu ga – on li ne pro da ja ka ra ta, što bi i zve sno do ve lo do po ve ća nja pro da je.

Ek ster ni pro cesiMo že se za klju či ti da di gi ta li za ci ja pred-stav lja naj vi ši ni vo in te gra ci je, o dno sno

da se pot pu nom in te gra ci jom svih po-slov nih pro ce sa i sis te ma o tva ra mo gu-ćnost di gi ta li za ci je i onih pro ce sa ko ji se o dno se na ek ster nu jav nost.

Do bar pri mer mo gla bi bi ti di gi ta li za-ci ja pro ce sa na bav ke. U slu ča ju pot pu ne in te gra ci je sis te ma, o tva ra se mo gu ćnost in te gra ci je sis te ma i sa do bav lja či ma. Na ovaj na čin op ti mi zo vao bi se i pro-ces pro da je, jer bi kup ci, po red uvi da u sta nje na la ge ru kom pa ni je, ima li uvid i u sta nje kod do bav lja ča, bez do da tnog sla nja upi ta i če ka nja na nje gov od go vor. Sva ka pro me na kod do bav lja ča, ili u bi lo kom pro daj nom o bjek tu, bi la bi vi dlji-va i os ta lim uče sni ci ma u pro i zvo dnom i/ili pro daj nom lan cu, u za vi snos ti od de la tnos ti kom pa ni je, te bi bi lo mno go je dnos tav ni je, brže i efi ka sni je od go vo ri ti na ko ri snič ke za hte ve.

Ta ko se vra ća mo na di rek tan uti caj ko ji di gi ta li za ci ja po slov nih pro ce sa mo-že i zvrši ti na uku pno po slo va nje. Ova ko de fi ni san pro ces na bav ke op ti mi zo vao bi tro ško ve za li ha i pru žio po slo va nju pros-tor za una pre đe nje.

Sta nje stvariTre nu tno sta nje u do ma ćim kom pa ni ja-ma ni je sjaj no. Za bri nja va i po da tak da tek oko 14% kom pa ni ja ko ris ti ne ka-kvo ERP re še nje (a pli ka tiv no re še nje za u prav lja nje re sur si ma kom pa ni ja), ko je se sma tra za ne op ho dan alat na pu tu ka pot pu noj in te gra ci ji sis te ma. Po sma tra-no iz ovog u gla, de lu je da Srbi ja kas ka za os tat kom sve ta.

Či nje ni ca je, ta ko đe, da je IT o blast u na šoj zem lji ra zvi je na, što je pre dnost ko ju bi sva ka ko tre ba lo is ko ris ti ti. IT je u o sno vi di gi ta li za ci je i sa do bro pos tav-lje nom di gi tal nom stra te gi jom, ka ko po-je di na čnih kom pa ni ja, ta ko i priv re de u ce li ni, mo že mo di gi ta li za ci ju da is ko ris-ti mo kao je dan od glav nih ala ta za rast i ra zvoj kom ple tne priv re de.

Mi le na Re džić �

SA DOBRO POSTAVLJEnOM DIGITALnOM STRATEGIJOM, kAkO POJEDI nAČ nIH kOMPAnIJA, TAkO I DRžAVE UcELInI, MOžEMO DIGITALIZAcIJU DA ISkORISTIMO kAO JEDAn OD GLAVnIH ALATA ZA RAST I RAZVOJ kOMPLETnE PRIVREDE

POSTAVLJAnJEM DIGITALnE STRATEGIJE kOMPAnIJE DEFInIŠE SE nA kOJI nAČIn ćE SE kREnUTI U PROcES DIGITALIZAcIJE POSLOVAnJA

13

cloud

Analitičke u slu ge u o blaku

Za sav re me no pre du ze će po da ci o po slo va nju (naj ši re mo gu će shva će no) pred stav lja ju dra-

go cen re surs i o sno vu za ja san uvid u re zul ta te po slo va nja, po u zda no pla ni-ra nje i pra će nje os tva re nja pla no va. Pri tom se u ob zir mo ra ju uze ti „čvrsti“ po da ci (ra ču no vod stvo, lo gis ti ka – ti pi-čno pre dmet o bra de u ERP sis te mi ma), ali i „me ki“ po da ci (ko ji ne po se du ju tran sak ci onu kon zis ten tnost prvih, ali su obim ni i mno go go vo re o o kru že nju, kli jen ti ma i sl.).

Za po u zda nu oce nu po slo va nja po tre-bno je ope ri sa ti i je dnim i dru gim ti pom po da ta ka, ali se stvar ni uvid u re zul-ta te i po u zda na pre dik ci ja (ko li ko je to ra zum no oče ki va ti) mo gu ste ći tek sta-tis tič kom ana li zom. Sta tis tič ke te hni ke ši ro ko su zas tu plje ne u svim te hnič kim i hu ma nis tič kim na u čnim dis ci pli na ma, ali se i po red to ga ret ko prak ti ku ju u pre-du ze ći ma. Ra zlo ge za to tre ba tra ži ti u ne dos tat ku stru čnih ka dro va (ma te ma ti-ča ra), kao i u ne dos tat ku pris tu pa so fis-ti ci ra nim ala ti ma za sta tis tič ku o bra du (po go to vo ako se za hte va ana li za ve li kog se ta po da ta ka u re al nom vre me nu).

O zbilj na pre pre ka uvo đe nju po me nu-tih te hni ka je i ne dos ta tak do volj no du ge is to ri je – umes to da se po da ci/do ku men-ti traj no ču va ju (u di gi tal nom o bli ku, na rav no), oni čes to pro pa da ju (nes ta ju iz vi do kru ga pre du ze ća). Ta ko pre du ze će, umes to da što du že (ko li ko god je to mo-gu će) pam ti svo ju is to ri ju, os ta je sa „krat-kim“ pam će njem. S dru ge stra ne, čak i kad bi se hte lo, u pre du ze ću ne mo že da

se pam ti „sve“ (šta god to zna či lo), već se pri ana li za ma mo ra ju ko ris ti ti jav no dos-tu pni i zvo ri (na in ter ne tu). Ovo za hte va zna čaj no dru ga či je te hni ke pri ku plja nja i o bra de po da ta ka, ko je su na šim pre du ze-ći ma još ma nje po zna te i dos tu pne.

Svi po bro ja ni ra zlo zi (kao i mno gi dru gi) na ve li su CO MINg da ini ci ra ra zvoj u slu ga za ana li tič ku (sta tis tič ku) o bra du u svom o bla ku ra ču na ra (gde su tre nu tno na ras po la ga nju u slu ge, ko je su de talj no opi-sa ne u dru gim tek sto vi ma ovog i zda nja).

Ko je su to ti pi čne u slu ge ko je će us ko ro bi ti na ras po la ga nju ko ri sni ci ma? To su:1. skla di šte po da ta ka u o blaku2. skla di šte nes truk tu ri ra nih po da-

ta ka/do ku me na ta u o blaku3. pris tup jav nim re sur si ma na in-

ter ne tu pri i zra di ana li za za po tre be kli jenta

4. flek si bil ni ala ti za ad hoc ana li ze za kraj njeg ko ri snika

5. o snov ne sta tis tič ke ana li ze u o blaku

6. na pre dne sta tis tič ke ana li ze 7. te hni ke op ti mi za ci je (na la že nja

op ti mal nih re še nja)8. na pre dna po slov na re še nja za sno-

va na na sta tis tič kim/op ti mi za ci onim mo de li ma.

Prva če ti ri vi da u slu ga sma tra mo pri-li čno uobi ča je nim i ne će mo ih ov de da lje de talj ni je o bra zla ga ti. Sa mom o bja vom u slu ga pos ta će ja sno šta sa drže i ko me su na me nje ne.

O snov na ide ja na pre dnih re še nja (5-8) je da se ko ri sni ci ma pru ži po moć pri for-mu li sa nju pro ble ma, i zbo ru re še nja, im-ple men ta ci ji i ka sni je, u fa zi ek splo ata-ci je i kon ti nu ira nih po bolj ša nja. Da kle, ko ri sni ku bi na ras po la ga nju bi la ne pre-ki dna stru čna po moć, ne sa mo in že nje ra za du že nih za u slu ge u o bla ku već, pre sve ga, sta tis ti ča ra (ma te ma ti ča ra) ko ji su ov la da li spe ci ja li zo va nim me to da ma, kao i stru čnja ka u pre dme tnim o blas ti-ma (na pri mer: pla ni ra nje u ma lo pro da ji, i zra da pro gno za pro da je i sl.).

O snov ne sta tis tič ke ana lizeŠto se sa me te hno lo gi je ti če, no ve CO-MINg-ove ana li tič ke u slu ge u o bla ku za sno va ne su na mo der nim re še nji ma za u prav lja nje ba za ma po da ta ka u me mo ri ji (Mi cro soft SQL Ser ver 2014/6, SAP HA NA i na pre dnim sta tis tič kim bi bli ote ka ma za ove ba ze), kao i na, sad već mo že mo re ći stan dar dnoj, sta tis tič koj bi bli ote ci R.

Od ele men tar nih i pri me ni naj bli žih me to da na vo di mo sa mo sle de će: ana li za

Od skla di šte nja po da ta ka ka po u zda nim pro gno za ma i op ti mi za ci ji alo ka ci je, o dno sno dis tri bu ci je re sursa

14 Business&IT

Te ma broja

i i zra ču na va nje sta tis ti ka za za da ti uzo-rak, (auto)ko re la ci ja, re gre si ona ana li za, sta tis tič ko tes ti ra nje hi po te za uz, na rav-no, ele men tar ne sta tis ti ke, od i zra ču na-va nja o snov nih sta tis tič kih po ka za te lja, ra znih vrsta od stu pa nja i sl.

Na pre dne sta tis tič ke ana lizeNa pre dne sta tis tič ke ana li ze za hte va ju zna čaj no uče šće stru čnja ka za ek splo ra-ci ju po da ta ka (da ta sci en tist) i sta tis ti ku, bri žlji vu pri pre mu i či šće nje po da ta ka (da-ta cle an sing), i zbor pra vil nih al go ri ta ma i po u zda nu in ter pre ta ci ju re zul ta ta ana li za.

Od naj va žni jih na pre dnih me to da na vo di mo dve:• I zra da pro gno za na o sno vu ras po-lo ži ve i oči šće ne is to ri je (na bav ke, sta nja za li ha, pro da je ili dru gih vre men ski za-vi snih pa ra me ta ra), ana li za tren do va sa i bez uče šća se zon skih fak to ra i po pus ta, re gre si ona ana li za, ana li za ose tlji vos ti re še nja i od stu pa nja i sl. Ova kvu ana li-zu ko ri snik mo že da za ka že is po ru kom ula znih po da ta ka u CO MINg o blak u pro pi sa nom for ma tu i da na sli čan na čin do bi je re zul ta te, uz do pun sku ana li zu

re zul ta ta ko ju je sa či nio sta tis ti čar (vi de ti ilus tra ci ju). Ako kli jent pri to me ko ris ti ne ku od o snov nih u slu ga skla di šte nja po da ta ka (skla di šte po da ta ka u o bla ku) ope ra ci je se i zvo de nad nje go vim skla di-štem bez im por ta/ek spor ta po da ta ka.• klas ter ska ana li za i kla si fi ka ci ja je me tod ko ji se ko ris ti za kla si fi ka ci ju naj ra zli či ti jih či ni la ca po slo va nja. Na pri mer: gru pi sa nje po tro ša ča u za da ti broj kla sa u ma lo pro da ji i o dre đi va nje a tri bu ta po go dnih za po u zda nu kla si fi-ka ci ju, kla si fi ka ci ja pro daj nih o bje ka ta i sl. – vrlo va žna te hni ka ko ja se ko ris-ti za pos tav lja nje i pra će nje os tva re nja pla no va mar ke tin ških ak ci ja. Pri to me, sa me me to de su uni ver zal no pri me nji ve u ra zli či tim sfe ra ma ži vo ta (bi znis, jav ne u slu ge itd.). Na ras po la ga nju je či tav set me to da za kla si fi ka ci ju, kao što su naj-bli ži su se di, na iv na Ba je so va kla si fi ka ci-ja, sta bla o dlu či va nja i dru gi.

Te hni ke op ti mi za cijeOva u slu ga omo gu ći će ko ri sni ci ma for-mu li sa nje i re ša va nje pro ble ma op ti mi za-ci je ko ji se čes to sre ću u prak si: op ti-mal na alo ka ci ja re sur sa u ma lo pro da ji (iz dis tri bu tiv nih cen ta ra u pro dav ni ce, me đu pro dav ni ca ma), op ti mi za ci ja (mi-ni mi za ci ja tro ško va) po pus ta u se zon-skoj pro da ji (ti pi čno za se gment ode ća/

obu ća ili bi lo kom dru gom ko ji je u ve zi sa mo dnim tren do vi ma), mi ni mi za ci-ja tro ško va i zra de pro i zvo da sa ve li kom va ri ja ci jom mo gu ćih in pu ta (va ri jan tne sas tav ni ce), op ti mi za ci ja tro ško va ti pi-čnih za la nac snab de va nja: mi ni mi za ci ja tro ško va drža nja za li ha, tro ško va tran-spor ta, vre me na snab de va nja i dr.

Ove u slu ge za sno va ne su na te hni ka-ma li ne ar nog pro gra mi ra nja (sa po dva-ri jan ta ma i zra de ce lo broj nog ili me šo-vi tog pro gra ma), uobi ča je nim za ovaj pro blem. Sas tav ni deo ana li ze je i ana li za ose tlji vos ti re še nja na va ri ja ci je klju čnih pa ra me ta ra. Efek ti ko ji su do ka za ni u prak si (ma lo pro da ja) me re se po ve ća-njem pro da je od 5-7% (o grom no po ve ća-nje s ob zi rom na ula ga nja!) i sma nje njem tro ško va re/alo ka ci je ro be me đu pro daj-nim o bjek ti ma na pre ko 20%.

Na pre dna po slov na re šenjaOva u slu ga omo gu ća va ko ri sni ci ma da im ple men ti ra ju na ve de ne o snov ne i na-pre dne te hni ke u svom pre du ze ću, ne pre-ki dan mo ni to ring re še nja u pri me ni i da lja pri la go đa va nja i po bolj ša nja. U slu ga se is po ru ču je u o bla ku i ne za hte va ni ka kve po če tne in ves ti ci je. Po se bno is ti če mo uče-šće kva li fi ko va nih sta tis ti ča ra u ra zvo ju i to kom ce log ži vo tnog ci klu sa re še nja. Miroslav Kržić �

Podaci o prodaji, zalihama i promocijama

Modul za prenos podataka

Alati krajnjih korisnika

Nedeljno naručivanje po SKU – Reorganizacija šifara proizvoda

Sistem za predviđanje

Optimizacija snabdevanja

Analiza izgubljene prodaje

Baza podataka

PRI MER IZ PRAkSENa ilus tra ci ji je pri ka za no re še nje pro jek to va no za je dnu rus ku ma lo-pro daj nu kom pa ni ju iz se gmen ta mo dne in dus tri je. Re še nje se ko ris ti za pro gno zu pro da je, alo ka ci ju i dis tri bu ci ju ro be, kao i za pla ni ra nje mar ke tin ških ak ci ja/po pus ta.

na pre dna re še nja za pro gno zu pro da je i op ti mi za ci ju snab de vanja

15

Xama rin je plat for ma za kre ira nje a pli ka ci ja za pa me tne te le fo ne i ta blet ure đa je ko ja omo gu ća-

va da pro gram ski kod bu de is ko ri šćen i do 100% za ra zli či te ope ra tiv ne sis te me iOS, An dro id ili Win dows. Ova plat for ma pru ža sna žne per for man se i pre gle dan in ter fejs, a pri tom pro gra me ri ko ji ko-ris te plat for mu ni su u slov lje ni po zna va-njem je zi ka ka kvi su C ili Ja va.

Tri ti pa a pli ka cijaDa bi smo bo lje upo zna li plan ra zvo-ja Xama rin plat for me po tre bno je da shva ti mo ka ko su a pli ka ci je za mo bil ne ure đa je prav lje ne. Pos to je tri ti pa mo bil-nih a pli ka ci je ko je pro gra me ri kre ira ju: na tiv ne a pli ka ci je, web a pli ka ci je i nji ho-va kom bi na ci ja.

Na tiv ne a pli ka ci je po kre ću se di rek-tno na mo bil nim ure đa ji ma. Stav lja ju u fun kci ju sve do dat ke dos tu pne na ure đa ju, kao što su ka me ra i sen zo ri, ak ce le ro me tar, kom pas itd. One su čes to bo ga ti je fun kci-onal nos ti ma, ko je su dos tu pne in tu itiv no, sa pu nim pris tu pom har dver skim kom po-nen ta ma mo bil nog ure đa ja. Ovaj pris tup za hte va po zna va nje O bje cti ve-C je zi ka za iOS, o dno sno Ja va je zi ka za An dr oid.

Dru gi tip či ne web a pli ka ci je, ko je se po kre ću po mo ću web browser-a. Da bi ih ko ris ti li ko ri sni ci tre ba da star tu ju web browser i uku ca ju URL. To im one mo gu-ća va pun pris tup har dver skim kom po-nen ta ma ka kav ima ju na tiv ne a pli ka ci je; sto ga su nji ho ve mo gu ćnos ti o gra ni če ne. Me đu tim, nji ho va do bra stra na jes te to da se pro gram ski kod mo že na pra-

kre ira nje Xama rin

a pli ka ci je na Mac-u

vi ti u je dnoj plat for mi (HTML 5, MVC, PHP, Ja vas cript...) i svi pris tu pni ure đa ji i zvrša va ju is ti pro gram ski kod u svo jim web browser-ima.

Tre ći pris tup pred stav lja kom bi na ci ju pret ho dna dva i po dra zu me va ko ri šće-nje do brih stra na oba pris tu pa – sa je dne stra ne mo gu ćnost ko ri šće nja ka me re i os ta lih har dver skih kom po nen ti, a sa dru ge stra ne ko ri šće nje je dne plat for me za mno go fun kci ja ko je se po zi va ju sa ovih ure đa ja.

Ka ko ra di ti sa Xama rin‑om?Po tre bno je in sta li ra ti Xama rin Stu dio, ko ji u klju ču je ra zne bi bli ote ke i plu gin za Vi su al Stu dio. Mo že se bi ra ti ra zvoj no o kru že nje Xama rin Stu dio ili ko ris ti ti Vi su al Stu dio. Po red to ga, in sta li ra ju se emu la to ri, po mo ću ko jih na va šem ra ču-na ru mo že te da vi di te re zul ta te pro gra-mi ra nja mo bil nih a pli ka ci ja pre ne go što ih pre ba ci te na mo bil ni te le fon.

Va žno je na gla si ti da za po če tni ke pos to ji i bes pla tna ver zi ja Xama rin-a, ko-ja omo gu ća va sa mo ko ri šće nje je dnos tav-ni jih pro gra ma i u ko joj ne mo gu da se po zi va ju go to ve bi bli ote ke fun kci ja.

Ne delj ko Ku duz �

16 Business&IT

Te ma broja

O DLI kE X AMA RIn A PLI kA cIJA

• ko ris te stan dar dne kon tro le i ko man de i ve oma su in tu itiv ne.• Je dnos tav na upo tre ba API pris tu pa – Xama rin ima pris tup spek tru fun kci onal nos ti i go to vih bi bli ote ka fun kci ja.• Ra de ve oma brzo i kom paj li ra ju se op ti mal no, ta ko da mak si mal no ko ris te per for man se har dve ra.

Plat for ma za mo der ne a pli ka cijeUpotrebom VMware tehnologije virtuelizacije moguće je značajno uštedeti u troškovima nabavke i eksploatacije opreme za datacentre i znatno podići kvalitet servisa koje datacentar pruža

Xama rin

Rad na Xama rin a pli ka ci ji kroz Vi su al Stu dio

kon fi gu ra ci ja pa ra me ta ra kroz

Vi su al Stu dio

Clo ud com pu ting u sve tu uzi ma ma ha, a i u Srbi ji je ve li ki broj kli je na ta već pre se lio svo je po-

slo va nje u ra ču nar ski o blak, de li mi čno ili u pot pu nos ti. Me đu tim, pra te ći ra zvoj u slu ga clo ud pro vaj de ra, uoča va se da će ra zli či te vrste ser vi sa bi ti hos to va ne kod ra zli či tih clo ud pro vaj de ra, jer ko ri snik ne mo že na ći sve po tre bne ser vi se na je dnom mes tu.

Ko ri sni ci će svo je ser vi se i znaj mlji va-ti kod ve ćeg bro ja clo ud pro vaj de ra, što im mo že za da ti gla vo bo lju oko ugo va-ra nja po je di na čnih ser vi sa i u prav lja nja ser vi si ma kod ve ćeg bro ja pro vaj de ra. Sa te hnič ke stra ne, po se ban pro blem pred stav lja um re ža va nje sa ve ćim bro-jem clo ud pro vaj de ra, a da ko ri snik pri tom ima uti sak kao da su svi ser vi si na je dnom mes tu.

Po red clo ud bro ke ra, u po sle dnje vre-me po jav lju ju se kom pa ni je ko je se ba ve a gre ga ci jom clo ud ser vi sa vi še clo ud pro vaj de ra ko je on da sa je dnog mes ta is po ru ču ju ko ri sni ci ma. Clo ud a gre ga to-ri pre uzi ma ju na se be i fun kci ju auto-ma ti za ci je ra da sa vi še clo ud pro vaj de ra, ta ko da ko ri snik sve ser vi se pre uzi ma od clo ud a gre ga to ra, bez po tre be da im ple-men ti ra sku pu auto ma ti za ci ju ra da sa vi še pro vaj de ra.

Ka ko ova kva in te gra ci ja obu hva ta u slu ge vi še clo ud pro vaj de ra, ovaj na čin ugo va ra nja i is po ru ke ser vi sa da le ko je is pla ti vi ji za ko ri sni ka od ku po vi ne po je di na čnih u slu ga od ne ko li ko ra zli-či tih clo ud pro vaj de ra. Clo ud a gre ga tor za u zvrat mo že ima ti ko ris ti od na pla-te u slu ga od clo ud pro vaj de ra za da lju pro da ju ser vi sa u ra ču nar skom o bla ku, a is tov re me no mo že ima ti i svo je clo ud ser vi se, ko je mo že is po ru či va ti u pa ke tu sa u slu ga ma os ta lih pro vaj de ra.

Poj mo vi clo ud a gre ga tor i clo ud bro-ker ko ris te se po ne kad kao si no ni mi,

A gre ga ci ja ser vi sa u o blakuUpo tre ba clo ud ser vi sa ra zli či tih pro vaj de ra mo že bi ti kom pli ko va na, a re še nje pred stav lja ju clo ud a gre ga tori

clo ud com pu ting

Korisnik,kompanijainstitucija

ali me đu nji ma ipak pos to ji zna čaj na ra zli ka. Ulo ga clo ud bro ke ra sli čna je ulo zi kon sul tan ta i po sre dni ka i zme đu ko ri sni ka i clo ud pro vaj de ra, dok je clo ud a gre ga tor na ne što vi šem ni vou – ova ulo ga ana lo gna je ulo zi sis tem-in te gra-to ra ko ji, ko ris te ći vi še ra zli či tih pro i-zvo da, za ko ri sni ka di zaj ni ra i i zgra đu je je dan slo že ni ji sis tem.

Mo del radaPo slov ni mo del clo ud a gre ga ci je i da lje se ra zvi ja. Kod ne kih a gre ga to ra u po-nu di je o gra ni čen broj ser vi sa spa ko van u ra zli či te pa ke te, dok se kod dru gih pos te pe no i kon stan tno ra zvi ja ju no vi pa ke ti i nu di ši ra le pe za ser vi sa u ra ču-nar skom o bla ku, bi lo sop stve nih ili od dru gih clo ud pro vaj de ra.

Je dan od pri me ra za pa ket clo ud u slu ga ko je a gre ga tor mo že po nu di-

ti je su o bje di nje ne ko mu ni ka ci je kao u slu ga (Uni fi ed Com mu ni ca ti ons as a Ser vi ce – UCa aS). Ova u slu ga sas to ji se od vi še ra zli či tih te hno lo gi ja. Clo ud a gre ga tor mo že kom bi no va ti i in te gri-sa ti clo ud ba zi ra ne audio, mes sa ging i vi deo con fe ren cing u slu ge ra zli či tih UC clo ud pro vaj de ra u je dan pa ket UCa aS ser vi sa.

Us pe šnost clo ud a gre ga to ra de li mi čno za vi si od mo gu ćnos ti skla pa nja sa ve za sa ra znim clo ud pro vaj de ri ma, či je ser vi se clo ud a gre ga tor is po ru ču je. Ide al no je ka da je taj sa vez tran spa ren tan za ko ri-sni ke ser vi sa a gre gi ra nih pre ko je dnog ko ri snič kog in ter fej sa. Ako su clo ud pro-vaj de ri u sla bom sa ve zu, clo ud a gre ga to ri će mo ra ti da ulo že vi še na po ra u in te-gra ci ju ser vi sa za ko ri sni ke i ope ra tiv nu po dršku ko ju im pru ža ju.

Dra go Sa mar džić �

17

Na slov tek sta je slo bo dan pre vod ter mi na De sign Thin king, ko ji u zem lji nas tan ka (SAD) o zna ča va ka ko me to do lo gi ju (skup

ala ta) ta ko i sam pro ces (pos tu pak) re ša-va nja pro ble ma. Po sle dnjih go di na, ova ide ja (sa da već mo že mo re ći me tod) sti če sve vi še pris ta li ca me đu po je din ci ma i or ga ni za ci ja ma (uni ver zi te ti, pre du ze ća, in sti tu ci je).

Mo žda bi se mo glo po mi sli ti da nam još je dan u ni zu „me to da“ ni je po tre ban, ali za pra vo ni je te ško ra zu me ti za što se s vre me na na vre me po ja vi ne ka no va ra zvoj na pa ra di gma: oči gle dno je da je pos to je ća za pa la u te ško će.

Šta je to što je du go go di na va že će pris tu pe re ša va nju pro ble ma do ve lo u te ško će? S je dne stra ne, o kru že nje u kom ži vi mo sve je slo že ni je, pro ce si se u brza va ju i pri to me ne pre ki dno me nja ju. Šta vi še, u brza va se i sam tem po pro me-na (ka ko sim pa ti čno re če na TV-u je dna in ter vju isa na že na: „Da nas vre me krat ko tra je!“), svi su uvek (hte li – ne hte li) u po kre tu, da i ne go vo ri mo o to me da smo ne pre ki dno uza jam no po ve za ni (i ka da to že li mo i ka da ne že li mo). Ovo po dje dna-ko va ži za po je din ce i za pre du ze ća i os-ta le dru štve ne tvo re vi ne. S dru ge stra ne, ose ća se ne dos ta tak em pa ti je u užoj i ši roj dru štve noj za je dni ci, ne dos ta tak pa žnje i že lje da se ra zu me ju po tre be po je din ca

(ma nje-vi še go vo ri se o „ma si“ ili ma nje pe žo ra tiv no o „jav nos ti“, „dru štvu“).

O sno va DT pris tupaZa us peh sa da šnjih i još vi še bu du ćih re še nja, ne op ho dno je pri li kom nji ho vog di zaj na uze ti u ob zir sve na ve de ne fak-to re, od ko jih ne ke vrlo va žne (em pa ti ja, ho lis tič ki pris tup – kao kon trast re duk ci-oni zmu) tra di ci onal ne me to de ne po zna-ju ili ih prak ti ku ju kraj nje ru di men tar no.

De sign Thin king je u pra vo ta kav, ino-va ti van, ho lis tič ki i na po tre be ko ri sni ka u sred sre đen pris tup na la že nju re še nja pro ble ma ko ji nas mu če, bi lo kao po je-din ce, bi lo kao so ci jal ne gru pe, pre du ze-ća, in sti tu ci je.

Dru gim re či ma: stva raj pro to ti po ve ili um ri!

De sign Thin king

Ra zmi šljaj kao di zaj ner

18 Business&IT

Te ma broja

Ide ja se ra zvi ja već vi še de ce ni ja, da bi se u po sle dnjih ne ko li ko go di na uo bli či la na sle de ći na čin: Fo kus pri re ša va nju pro ble ma je na vre-

dnos ti ma i po tre ba ma lju di. Pri to me se mo ra uči ni ti na por da se te po tre be ra zu me ju; po tre bni su uživ lja va nje (em pa ti ja), pov ra tna spre ga i vo lja da se sve to u gra di u bu du ća re še nja.

Vi še ek spe ri men ti sa nja je klju čni ele ment pro ce sa di zaj na; uče sni ci su ak tiv ni či ni oci ko ji ko mu ni ci ra ju ra zme nom smi sle nih ar te fa ka ta (tvo-re vi na, pro to ti po va).

Mul ti dis ci pli nar ni pris tup – rad sa lju di ma iz ra zli či tih pro fe si ja, sa ra zli-či tim is kus tvi ma.

Bi ti spre man za su oča va nje sa „uv-rnu tim“ pro ble mi ma, tra ga ti za re še nji ma ra do zna lo i op ti mis tič ki, in te gri sa ti stva ri (ho lis tič ki), mi sle ći pri to me na ši ri kon tekst

Po što va ti prin ci pe De sign Thin king pris tu pa u o dno su na ci lje ve i pri me-nje ne me to de.

Vi še o ovo me mo že se na ći u i zvo ri-ma, kod auto ri te ta ka kvi su Tim Brown (IDEO.com), d.scho ol (Stan ford Uni ver-sity) – ne pro pus ti te da ih kon sul tu je te!

Ni gel Cross ra zli ku i zme đu tra di-ci onal nih, pre ov la đu ju ćih me to da u ume tnos ti, na uci, in že njer stvu i ma te-ma ti ci u o dno su na di zaj ner ski pos tu pak na la zi u taj min gu: ume tni ci i na u čni ci ope ri šu u fi zič kom sve tu ka kav on jes te da nas (stvar no ili sim bo lič ki), dok ma-te ma ti ča ri ope ri šu u sve tu ap strak ci ja, ko je su ne za vi sne od is to rij skog vre me-na. Di zaj ne ri, s dru ge stra ne, mo ra ju za stvar no da u zmu za mi šlje nu bu du ćnost i da opi šu ka ko će ono što je pre dvi đe no bi ti os tva re no.

Ka ko te če pro ces?De sign Thin king pos tu pak pro la zi kroz sle de će fa ze:

RA ZU ME VA nJE PRO BLE MA (Un der stand) – ste ći po če tni uvid u pro blem;

PO SMA TRA nJE ko ri sni ka (Ob ser-ve) – po sma tra ti ko ri sni ke u nji ho vom ra dnom o kru že nju, po sma tra ti o kru že-nje, pros tor;

In TER PRE TA cI JA RE ZUL TA TA (Po int of View) – in ter pre ti ra ti em pi rij-ske na la ze;

GE nE RI SA nJE IDE JA (Ide ate) – brej nstor ming se si je ko je će ge ne ri sa ti

što je mo gu će ve ći broj ide ja (pro ši ri ti pros tor re še nja);

PRO TO TI PI I Ek SPE RI MEn TI-SA nJE (Pro totype) – i zgra dnja pro to ti pa ko ji će bi ti pri ka zan dru gim uče sni ci ma (su ža va nje pros to ra re še nja, ek spe ri men-tal na fa za);

TEST, IM PLE MEn TA cI JA, PO-BOLJ ŠA nJA (Test) – tes ti ra nje, im ple-men ta ci ja, po bolj ša nje di zaj na (da lje su že nje pros to ra re še nja).

Pro ces, iako se pri ka zu je kao li ne aran, u stva ri je vi so ko ite ra ti van – sli ko vi to pri ka za no na dru goj ilus tra ci ji. Da kle, usav rša va njem pro to ti po va i tes ti ra njem pos tu pno se su ža va pros tor re še nja, sve dok se ne do đe do onog ko je za do vo lja va pos tav lje ne kri te ri ju me us pe šnos ti.

Ala ti ko ji se pri to me ko ris te – ne ki od onih ko ji se ne na la ze u tra di ci onal noj ku ti ji za alat i ko je na vo di mo sa mo kao ilus tra ci ju: “Uđi te u ko žu“ po če tni ka u po slu; Ko ris ti te vi deo-za pi se; In ter vjui ra di „uživ lja va nja“ u si tu aci-

ju dru gog su bjek ta; Em pa tij ska ma pa; Ma pa pu ta; Prin ci pi di zaj na; Na me ta nje o gra ni če nja; I zra da pro to ti pa uz uče šće ko ri sni ka; Pro to tip „Ča ro bnja ka iz Oza“; Ma pa re ak ci ja (fid bek), i mno gi dru gi.

Po red na ve de nog, HPI D-Scho ol iz Pot sda ma uvo di još dve zna čaj ne kom-po nen te: Pro men ljiv (flek si bi lan) ra dni pros tor (za po tre be DT ti mo va); pri to me se zi do-vi ko ris te za be le že nje i ra zme nu ide ja; Mul ti dis ci pli nar nost – pro is ti če iz ve ro va nja da ino va ci je nas ta ju kao po sle di ca for mi ra nja gru pa ko je gra de sop stve nu kul tu ru sa ra dnje i spo so bnos ti sa gle da va nja pro ble ma iz ra zli či tih per-spek ti va. Dru gim re či ma: De sign Thin-king je „le pak“ ko ji ra zli či te dis ci pli ne spa ja u je dnu ce li nu i omo gu ća va us peh pro jek ta.

DT se brzo ši ri i pri hva ćen je kao no va fi lo zo fi ja na la že nja re še nja u mno gim vo de ćim fir ma ma, od uni ver zi te ta (Stan-ford, HPI) do kom pa ni ja (SAP, IKEA, gE i de se ti ne dru gih). Ovaj kra tak uvod sa mo je na ja va da će ova te ma bi ti stal no pri su tna i de talj ni je o bra đi va na u na šim bu du ćim i zda nji ma.

Mi ro slav Kržić �

19

Gar tne ro va is tra ži va nja na te mu u šte da ko je se pos ti žu upo tre bom clo ud re še nja na glo bal nom ni vou ka žu da 2020. go di ne mo že mo da oče ku je mo u šte de od oko 28 mi li jar di do la ra, u o dno su na sa da šnje 2 mi li jarde

Ze le na te hno lo gija

Uz clo ud do očuvanja životnesredine

Clo ud com pu ting je te hno lo gi-ja ko ja omo gu ća va de lje nje i ko ri šće nje ra ču nar skih re sur sa

pu tem in ter ne ta. Da nas je ovo glo bal no pri hva će na te hno lo gi ja, či je uti ca je na ži vo tnu sre di nu mo že mo da ana li zi ra mo i u tvrdi mo da li je ona za is ta „ze le na“.

Clo ud te hno lo gi ja za slu žu je ime ze le-na te hno lo gi ja jer nje na upo tre ba omo-gu ća va u šte de elek tri čne ener gi je kroz efi ka sni je ko ri šće nje har dve ra, o dno sno kroz upo tre bu ma njeg bro ja ure đa ja, što zna či i ma nji u tro šak elek tri čne ener-gi je. Clo ud di rek tno uti če na oču va nje ži vo tne sre di ne i kroz mo del ko ri šće-nja sa mo onih re sur sa ko ji su kraj njem ko ri sni ku po tre bni, u tre nut ku ka da su mu po tre bni. Pri ot ka zi va nju clo ud u slu ge pos to je ći re sur si nas tav lja ju da se ko ris te, ali od stra ne dru gog ko ri sni ka, tj. nji ho va is ko ri šće nost je mak si mi zo-va na. S dru ge stra ne, ko ri snik ko ji vi še

ne že li da ko ris ti clo ud u slu ge ne os ta je op te re ćen o drža va njem i da ljim tro še-njem ener gi je na o pre mu ko ja mu vi še ni je po tre bna za rad.

Vršno op te re ćenjeJe dan od za da ta ka IT oso blja bi lo ko je kom pa ni je jes te obe zbe đi va nje ne ome ta-nog ra da kom pa nij skog in for ma ci onog sis te ma u vre me vršnog op te re će nja IT o pre me. Tra di ci onal no, o pre ma je di men-zi oni sa na i na bav lja na ta ko da mo že da za do vo lji ova vršna op te re će nja, što je za po sle di cu ima lo go mi la nje o pre me ko ja tro ši ve li ku ko li či nu ener gi je u pe ri odi-ma nis ke op te re će nos ti sis te ma. Clo ud omo gu ća va tre nu tno po ve ća nje ka pa-ci te ta ko ji se ko ris te, a za tim i nji ho vo sma nje nje ka da vršna op te re će nja pro đu, što do vo di do zna čaj nih u šte da.

Kao ilus tra ti van pri mer mo gu po slu-ži ti po tre bni re sur si na ni vou ve ćih sis-

te ma. Kao što je na gra fi ko nu pri ka za no, da bi smo op slu ži li po tre be npr. in dus-trij ske pro i zvo dnje, zdrav stva, škol stva ili jav nog sek to ra je dne drža ve, mo ra li bi smo da in ves ti ra mo u re sur se ko ji od-go va ra ju zbi ru svih ne op ho dnih re sur sa u vre me nji ho vog naj ve ćeg op te re će nja. To je po sle di ca po tre be sva kog od po me-nu tih pod sis te ma da obe zbe di o pre mu ko ja mu je po tre bna da za do vo lji vršno op te re će nje re sur sa za sop stve ni rad. Clo-ud je omo gu ćio da svi ovi sis te mi ko ris te re sur se iz is tog „bu na ra“, tj. da ta-cen tra. Ovaj kon cept omo gu ća va di men zi oni sa-nje je dnog zbir nog da ta-cen tra ta ko da on za do vo lja va po tre be naj vi šeg me đu vršnim op te re će nji ma pod sis te ma. To je mo gu će jer svi pod sis te mi ne ma ju is tov-re me no po tre bu za zna čaj nim re sur si ma.

Sa dru ge stra ne, clo ud da je mo gu-ćnost ko ri šće nja u pra vo onih re sur sa ko ji su sis te mu po tre bni u da tom tre nut ku,

20 Business&IT

Te ma broja

što se ta ko đe vi di na gra fi ko nu. Prostor između ljubičaste i crvene li ni je pred-stav lja u šte de u ko ri šće nju re sur sa ko je bi bi le os tva re ne upo tre bom clo ud-a. Ovaj gra fi kon je grub mo del re al nih u šte da ko je se os tva ru ju upo tre bom clo ud-a ka da se ova te hno lo gi ja pri me nju je na ni-vou ve ćeg sis te ma. U sve tu pos to je do bri pri me ri drža va ko je su os tva ri le ova kve u šte de. Je dna od njih je, re ci mo, Fin ska.

Još je dan di rek tan uti caj clo ud o kru-že nja na za šti tu ži vo tne sre di ne do la zi od cen tra li za ci je po slov nih po da ta ka, što omo gu ća va ču va nje po da ta ka na cen-tral nom čvo ri štu, a za tim i je dnos tav nu sin hro ni za ci ju bez po tre be za kon stan-tnim ra dom na mre ži, što po no vo vo di ka zna čaj noj u šte di elek tri čne ener gi je.

Op ti mi za ci ja re sursaDo pri nos clo ud te hno lo gi je svet skoj eko-no mi ji je o gro man. Da na šnja do mi na ci ja on li ne eko no mi je pri pi su je se u pra vo clo-ud-u, jer bez nje ga ne bi ni bi la mo gu ća. Sa po ve ća njem bro ja kom pa ni ja i or ga ni za-ci ja ko je ko ris te clo ud te hno lo gi ju ima mo pri ro dno sma nji va nje ko ri šće nja dru gih re sur sa, kao što su pa pir, na fta i sl.

Za oču va nje ži vo tne sre di ne po se bno je zna ča jan pre la zak ve li kih kor po ra ci-ja u clo ud, jer je op šte po zna to da su baš ova kve kom pa ni je naj ve ći svet ski za ga-đi va či i po tro ša či ener gi je. U da na šnje vre me čes to ni je ne op ho dno da pu tu je mo ka ko bi smo oba vi li ne ki po sao – in ter-net i clo ud omo gu ći li su da svo je po slo ve

obav lja mo brže i sva ka ko be zbol ni je za na še o kru že nje. Ve ro va tno naj ve ći do pri-nos clo ud te hno lo gi je oču va nju ži vo tne sre di ne jes te sma nji va nje glo bal ne se če šu ma za rad pro i zvo dnje o grom nih ko li-či na pa pi ra, ko je su se ra ni je ko ris ti le.

Clo ud je omo gu ćio op ti mal no ko ri-šće nje pri ro dnih re sur sa i u pri me ri ma iz sva ko dnev nog ži vo ta. Vi še ne mo ra mo da sop stve nim auto mo bi li ma o dla zi-mo u pro dav ni ce ka ko bi smo do šli do že lje nih pro i zvo da – ta ko se sma nju je emi si ja u gljen-di ok si da u a tmos fe ru, ali i po tro šnja ener gi je za gre ja nje, hla đe nje i o sve tlje nje pro dav ni ca.

Dru ga stra na me daljeMe đu tim, ne ki pri me ri upo tre be clo ud-a kao ze le ne te hno lo gi je ni su ta ko sjaj ni. John En ga tes, CTO u kom pa ni ji Ra ckspa-ce, pri me tio je da uku pan po zi ti van uti caj clo ud com pu ting te hno lo gi je na glo bal nom ni vou ni je pri bli žan oče ki va-

nom jer se kom pa ni je či je je po slo va nje ori jen ti sa no ka clo ud-u ne ba ve i zgra-dnjom po slov nih mo de la ko ji omo gu-ća va ju za šti tu ži vo tne sre di ne. Je dan od pri me ra ko je je imao u vi du je e-pro da ja, ko ja je na glo bal nom ni vou za drža la mo-

del po je di na čne is po ru ke ro be kup ci ma, umes to zbir ne, pa ta ko uku pna emi si ja u gljen-di ok si da u a tmos fe ru po ti re sve po zi tiv ne efek te na o kru že nje pos ti gnu te u šte dom kroz clo ud u ovom se gmen tu po slo va nja.

Clo ud je te hno lo gi ja ko ja zna čaj no do pri no si oču va nju ži vo tne sre di ne, ali sa mo ka da se u i zgra dnji clo ud mo de la po slo va nja, po red eko nom skih, o bra ti pa žnja i na eko lo ške as pek te. Je di no uz ade kva tnu za kon sku re gu la ti vu i o drživ pris tup po slo va nju clo ud mo že za is ta da pos ta ne je dna od vo de ćih ze le nih te hno-lo gi ja bu du ćnos ti.

Ka ta ri na Đu rić �

0

20

40

60

80

100 Ukupni resursi u CLOUD-u

Ukupni resursi u upotrebi u CLOUD-u

Ukupni resursi

Javni sektor

Zdravstvo

Obrazovanje

Proizvodnja

Industrija1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

cloud omogućava uštedu resursa i plaćanje samo za ono što je upotrebljeno

cLOUD TEHnOLOGIJA ZASLUžUJE DA JE nAZIVAMO ZELEnA TEHnOLOGIJA JER nJEnA UPOTREBA OMOGUćAVA UŠTEDU ELEkTRIČnE EnERGIJE kROZ EFIkASnIJE kORIŠćEnJE HARDVERA, ODnOSnO kROZ UPOTREBU MAnJEG BROJA UREđAJA

21

Pro ce na je da tek 10% ukupnog IT bu dže ta pro se čne kom pa ni je o dla zi u svrhe

ras ta i ra zvo ja. S dru ge stra ne, ve ći deo ulo že nog nov ca o dlazi na pro jek te ko ji no se vi so ke

ni voe ri zi ka. U ta kvoj si tu aci ji jav lja se po tre ba za ula ga njem u pro jek tni me na džment i ko

ri šće njem ROI ana li ze.

ROI

Re turn Of In ves tment (ROI) je ana li tič ki po ka za telj odnosa ko ji pri ka zu je o dnos uku pnih

oče ki va nih ko ris ti i uku pnih oče ki-va nih tro ško va pro jek ta. Naj če šće se ko ris ti u fa zi oda bi ra pro jek ta, upo-re đi va nja vi še pro je ka ta, pla ni ra nja pro jek ta, da kle, pre po čet ka re ali za ci je pro jek ta, kao po da tak ko ji po ma že u pro ce ni is pla ti vos ti.

U to ku re ali za ci je pro jek ta, ROI ana li-za je ko ri sna jer da je uvid u re alis ti čnost pla ni ra nog pov ra ća ja in ves ti ci je, te mo že bi ti oki dač za o dlu ku u prav cu nas tav-ka re ali za ci je pro jek ta, pro me na u pla nu ili čak u prav cu za us tav lja nja re ali za-ci je pro jek ta. ROI ana li zu ima smi sla spro ves ti i na kon re ali za ci je pro jek ta, u pe ri odu ek splo ata ci je, ka da je pre ci zan po ka za telj za uku pne efek te os tva re ne pro jek tom.

O snov no pra vi lo pri spro vo đe nju ana-li ze jes te da pro jek ti ko ji ima ju ROI od 100% ili ma nje ni su is pla ti vi, dok je uvek bo lje o dlu či ti se za pro je kat ko ji za do vo-lja va is ti po slov ni cilj, ali sa ve ćom ROI vre dno šću.

Ar gu ment za me na džmentROI je sja jan pro daj ni alat, po se bno ka da se ko ris ti od ne kog pro jek ta pri ka zu ju top-me na džmen tu ili fi nan sij skim di rek-to ri ma. Ta ko đe, omo gu ća va op ti ma lan oda bir in ter nih pro je ka ta ko ji za do vo lja-va ju una pred de fi ni sa ne nor me (npr. in-ter na nor ma je da će se re ali zo va ti sa mo pro jek ti ko ji ima ju pov ra ćaj in ves ti ci je od 190% ili vi še).

Da bi se spro ve la ROI ana li za ne op-ho dno je ra zu me va nje i sa gle da va nje uku pnog uti ca ja pro jek ta na po slo va nje, što je či ni sjaj nim ala tom za stva ra nje

Povraćajin ves ti cije

22 Business&IT

Te ma broja

ši re sli ke o pro jek tu pre nje go ve re ali-za ci je. ROI ana li za je mer ljiv po ka za telj ko na čnih po slov nih ci lje va ko ji se že le os tva ri ti pro jek tom.

Pri me na ove ana li ze ni je uvek je dnos-ta van za da tak, jer je u prak si čes to ne mo-gu će nov ča no i zra ža va nje o dre đe nih ko ris ti i tro ško va ne kog pro jek ta. Ovo se po se bno o dno si na IT pro jek te. U IT-ju je čes to pro ble ma ti čno pri ka za ti ko ris ti od npr. Di sas ter Re co very re še nja, ko je na prvi po gled i zgle da kao ve li ka in ves ti-ci ja bez vi dlji vih ko ris ti. Čest pri mer je i te ško ća u kvan ti fi ko va nju ko ris ti od uvo đe nja ERP-a ili bi lo kog dru gog po-slov nog re še nja.

Sa dru ge stra ne, do bro ura đe na ROI ana li za je vrlo efi ka san na čin za o bja-šnja va nje ko ri snos ti pro jek ta, te je ne pro-ce njiv alat u do go vo ru sa me na džmen-tom kom pa ni je o op ti mal noj alo ka ci ji bu džet skih re sur sa. Oda tle i do la zi glav-na mo ti va ci ja pro jek tnih me na dže ra da se po za ba ve te ško mer lji vim ko ris ti ma i tro ško vi ma pro jek ta i da ipak pro na đu na čin da ih nov ča no pri ka žu.

Ne i zbe žna ana lizaIz u gla po slo dav ca, uvek je po želj no oče ki va ti od za po sle nih da uz pre dlo ge pro je ka ta ura de i ROI ana li zu. Za re pe-ti tiv ne pro jek te mo že se oče ki va ti sve ve ća pre ci znost u o bra ču nu, jer je sva ki pret ho dni pro je kat na uk za na re dni. Opet, uko li ko se ra di ROI ana li za za

pro je kat ko ji je je din stven, ni ka da ra ni-je i zve den u toj or ga ni za ci ji ili ši re, za ko ji je te ško na ći sli čan ra di po re đe nja i kvan ti fi ko va nja po ten ci jal nih ko ris-ti i tro ško va, ROI ana li za na i zves tan na čin pri mo ra va pro jek tne me na dže-re u or ga ni za ci ji da do bro ra zmi sle o sva kom as pek tu pro jek ta i po ku ša ju da pre dvi de nje go ve efek te. Ovaj ko rak je zna ča jan, jer ka da me na dže ri je dnom

Fa za 1: De fi ni sa nje mak si mal nih uku pnih gu bi ta ka ko je kom pa ni-ja mo že da po dne se zbog pre ki da ra da IS.

Fa za 2: Kvan ti fi ko va nje uku pnih gu-bi ta ka ko je bi kom pa ni ja ima la zbog pre ki da ra da od 6 sa ti, dan, 10 da na, 15 da na i sl.

Fa za 3: Upo re đi va nje prva dva ra ču na i do no še nje za ključ ka o naj-du žem pe ri odu u ko jem je kom pa-ni ja sprem na da trpi gu bit ke zbog pres tan ka ra da IS.

Fa za 4: Ana li za po nu da za i zgra dnju di sas ter re co very re še nja i oda bir one po nu de za ko ju je uku pna in ves ti-ci ja ma nja od i zno sa mak si mal nih

uku pnih gu bi ta ka ko je je kom pa ni ja sprem na da pre trpi zbog pres tan ka ra da IS, a ko je će omo gu ći ti opo ra vak po slo va nja za vre me u ko jem je kom-pa ni ja u sta nju da trpi gu bit ke. Ovaj pris tup po dra zu me va po sma tra nje uku pnih gu bi ta ka kom pa ni je ko je ona se bi ne sme da do zvo li kao os tva re nu ko rist ko ja se re ali zu je i zgra dnjom DR re še nja. Ovo ni je je di ni, ali jes te je dan od na či na da se uz po moć ROI ana li ze do ne se o dlu ka o naj po go dni jem re še-nju za o dre đe no po slo va nje.

Iden ti fi ka ci ja po me nu tih tro ško va i nji ho vo nov ča no i zra ža va nje u bi lo ko joj or ga ni za ci ji ni su je dnos tav ni, a pos ta ju sve slo že ni ji uko li ko se ra di o ve ćem i slo že ni jem sis te mu.

PRI MER PO RE đE nJA ZA DR RE ŠEnJE

pos ta nu sve sni mo gu ćih pra va ca os-tva re nja pro jek ta, oni ima ju pros to ra da se pri pre me za ra zli či te sce na ri je ko ji ih oče ku ju u is ho du.

Iz u gla na ru či oca po sla, ta ko đe je po-želj no oče ki va ti ura đe nu ROI ana li zu uz pre dlog pro jek ta. Pre ci zno i zra ču nat ROI u ovom slu ča ju sve do či o is kus tvu na sli čnim pro jek ti ma.

Slo bo dan Mal ba šić i Ka ta ri na Đu rić �

23

Praćenje ra da clo ud ser visaSer vi se ko je ko ris ti te u clo ud o kru že nju ne mo že te fi zič ki obi ći ka da to po že li te, ali za to je tu COMING mo bil na a pli ka ci ja ko ja vam po ma že da pra ti te sve ak tiv nosti

Mo ni to ring

Na kon du gih i te ških pre go vo ra sa clo ud pro vaj de rom, ana li ze ROI-ja, ana li ze va ših po tre ba

i ono ga što pro vaj der u slu ga ili clo ud pro vaj der nu de, o dlu či li ste da va šu in-fras truk tu ru za me ni te ne kom „ne vi dlji-vom“, ta mo da le ko. Va še a pli ka ci je, ko je su vam bi le ta ko bli zu, sa da su u ne kom uda lje nom da ta-cen tru, a va ša ser ver-sa-la, u ko ju ste mo gli da uđe te sva kog tre nut ka i pro ve ri te sta tu se o pre me, sa da je ne obi čno ti ha i pra zna.

Na kon ne ko li ko ne de lja ili me se ci, pro je kat pre se lje nja in fras truk tu re i a pli ka ci ja u clo ud je zav ršen, va še po slo-va nje te če ne ome ta no, a pli ka ci je ra de po u zda no, a va ši za po sle ni, na kon prvih ne do umi ca, po či nju sve vi še da ve ru ju u no va re še nja, ko ja su im sa da dos tu pna na sva kom mes tu – od ku će, u ho te lu, na aero dro mu...

Va ša fi nan sij ska slu žba sva kog me-se ca ure dno do bi ja fak tu ru za ko ri šće nje clo ud u slu ga, no vih ser vi sa, po sao ide

do bro, fak tu ra ide na pla ća nje, sve de lu je re gu lar no i vrlo ure dno.

S vre me na na vre me do bi je te po ne ku pri med bu od va ših za po sle nih da ni su mo gli da se ko nek tu ju od ku će, pa ni su na vre me pri pre mi li ne ki i zve štaj ili une-li plan, ta ko da po sao po ne kad ma lo trpi zbog no vih te hno lo gi ja i vi ste uve re ni da je sve u re du, ali ipak po ne delj kom uju tro na zo ve te te le fo nom clo ud pro vaj de ra da ga pi ta te šta se de ša va lo to kom vi ken da, da li je bi lo ne kih pro ble ma u ko mu ni ka-ci ja ma i sl. Pro vaj der vam sa mo uve re no da je od go vor da je sve u re du „sa nji ho ve stra ne“ i da je pro blem si gur no „na va šoj stra ni“. Na kon to ga tra ži te i zve štaj o ra du ser vi sa i čes to do bi ja te ne ra zum lji ve po dat ke, ko ji on da idu na da lju ana li zu unu tar va še fir me, kod ne kog IT spe ci ja-lis te; u sva kom slu ča ju, ne ma te po u zda-nu in for ma ci ju o to me šta se de si lo i „ko je za pra vo kriv“ za to što va ši ra dni ci ni-su us pe li na vre me da ura de ne ki po sao i/ili su ima li zas toj u ra du.

S dru ge stra ne, po tre be za po sle nih ras tu, pa us ko ro do bi ja te pi ta nja u ve zi s ve li či nom ma il box-ova, da li je mo-gu će da se oni pro ši re, ko li ko pros to ra na fajl-ser ve ru ima te, ko li ko je is ko ri-šćen ka pa ci tet lin ka ko ji ste mo ra li da pla ti te da bis te ose ti li pre dnos ti no vih te hno lo gi ja. Ova pi ta nja va ma tre ba da po slu že da bis te pla ni ra li svo je re sur se u go di na ma ko je do la ze, da bis te na vre me pre go va ra li sa pro vaj de ri ma i obe zbe di li naj bo lje ce ne za no ve ili pro ši re nje u slu-ga ko je već ko ris ti te.

Ak tiv no pra ćenjeSva ova pi ta nja i ne do umi ce mo gu se (la ko) ot klo ni ti, pro ak tiv nim mo ni-to rin gom va ših re sur sa i a pli ka ci ja, auto ma ti za ci jom pro ce sa i zda va nja i zve šta ja, on li ne sta tu si ma ko je mo že te ima ti a da ne ula zi te u va šu ser ver-sa lu, o dno sno da ne kon tro li še te po je di na čne kom po nen te va šeg sis te ma i ne po zi va-te te le fo nom pro vaj de ra kad god po mi-

24 Business&IT

Te ma broja

sli te da ne što ni je u re du sa u slu ga ma ko je do bi ja te.

CO MINg je pre po znao po tre be svo jih ko ri sni ka i svi ma po nu dio – pot pu no bes pla tno – mo bil nu a pli ka ci ju či ji je za-da tak da u sva kom tre nut ku ima ažur ne po dat ke ko ji su od in te re sa ko ri sni ci ma clo ud u slu ga. Ti po da ci mo gu bi ti sta-tis ti ke o is ko ri šće nos ti re sur sa (ve li či na dis ka, na pri mer), tre nu tno sta nje sis-te ma, por tal ko ji omo gu ća va da pra ti te va še po slo va nje kroz BI, CRM ili bi lo šta dru go što je po je di na čnoj kom pa ni ji in te re san tno. Po da ci ko ji se pre zen tu ju mo gu da bu du u CO MINg clo ud-u, kod ko ri sni ka ili kod ne kog dru gog pro vaj-de ra; za da tak a pli ka ci je je da a gre gi ra te po dat ke i pri ka že ih ko ri sni ku. Ta ko će kli jent ko ji ko ris ti sa mo u slu ge in fras-truk tu re do bi ja ti po dat ke o in fras truk-tu ri, dok će ko ri snik ko ji ima CRM, BI ili NAV u slu gu u clo ud-u mo ći da oda be re pri kaz ko ji ga in te re su je i do bi je po dat ke na svom mo bil nom te le fo nu.

Ono što je va žno na po me nu ti jes te da ko ri snik pre ko ove a pli ka ci je mo že da nad gle da i sop stve nu (pri va tnu) in fras-truk tu ru i sta nje svo jih ser vi sa. Po tre bno je da se ko ri snič ka in fras truk tu ra na je dnos ta van na čin po ve že pre ko https pro to ko la sa CO MINg clo ud-om i od tog tre nut ka sta nje in fras truk tu re kli jen ta pos ta je dos tu pno sa mo nje mu, o dno sno svim za po sle ni ma ko ji ima ju pra va na

uvid u sta nje o dre đe nih a pli ka ci ja, ser-vi sa ili in fras truk tu re ko ji se na la ze u pri va tnom clo ud-u, o dno sno na pri va tnoj in fras truk tu ri ko ri sni ka.

Ta ko ko ri sni ci CO MINg clo ud-a, kao i ko ri sni ci sop stve ne, pri va tne in fras truk-tu re, mo gu da do bi ju sve po tre bne in for-ma ci je o sta nju svo jih ser vi sa ili a pli ka-ci ja u pri va tnoj in fras truk tu ri, a pli ka ci ja

u clo ud in fras truk tu ri i da na je dnom mes tu ima ju o bje di njen po gled na IT u slu ge ko je pru ža ju svo joj kom pa ni ji.

Ko ri sne in for ma cijeTa ko đe, ko ri sni ci će kroz ovu mo bil nu a pli ka ci ju mo ći da do bi ju i sve os ta le op šte in for ma ci je, no vos ti iz sve ta IT te-hno lo gi ja, naj no vi je o bja ve i sl.

Na pri ka za nim snim ci ma e kra na vi di se spi sak ser ve ra ko ji se ko ris te u clo ud in fras truk tu ri, kao i upo zo re nja da je pros tor ko ji se ko ris ti na dis ko vi ma pre-ma li u o dno su na po tre be.

Na ovaj na čin ko ri snik prak ti čno ima tre nu tnu kon tro lu nad svo jim re sur si ma,

čak i bo lju ne go u vre me ka da su oni bi li sme šte ni u nje go voj ser ver-sa li. Ko ri snik u slu ga mo že bez po zi va nja bi lo ko ga da pro ve ri fun kci onal nost svog sis te ma, vi di tre nu tno ko ri šće ne re sur se, po tra ži sta-tis ti ku za pret ho dni pe ri od, a u slu ča ju da ne što po đe ka ko ne tre ba, da do bi je SMS po ru ku i/ili no ti fi ka ci ju kroz mo-bil nu a pli ka ci ju da ne što sa re sur si ma ili

ser vi si ma ni je u re du. Ta ko đe, ko ri sni ku su dos tu pne i in for ma ci je o svim re dov-nim ser vi si ra nji ma ko ja se spro vo de na clo ud sis te mi ma. Sve ovo je od ve li ke va žnos ti za fun kci oni sa nje va ših sis te-ma ko je ste pos ta vi li u clo ud, a na ma kao pro vaj de ru je ve oma zna čaj no da vam pru ži mo bla gov re me nu i ta čnu in for ma-ci ju o ni vou u slu ge ko ju vam pru ža mo.

A pli ka ci ja je dos tu pna u ver zi ja ma za An dro id, iP ho ne i Win dows Pho ne plat for mu, pot pu no je bes pla tna i mo gu je ko ris ti ti svi. Vi še o a pli ka ci ji, o to me ka ko je in sta li ra ti i ko ris ti ti, mo že te na ći na a dre si www.co ming.rs/mo bi le app.

Slo bo dan Mal ba šić �

Po če tni e kran a pli ka cije

ka da se oda be re ko-ri snič ki deo, pri ka-zu je se lo gin e kran (pu tem Go o gle ser vi sa), što o dre đu-je pra va ko ri sni ka u da ljem ko ri šće nju a pli ka cije

na kon us pe šnog lo go va nja, u za vi snos ti od ulo ge ko ja mu je do-

de lje na, ko ri snik mo že da do bi je spi sak svo jih ser ve ra ko je ko ris ti u clo ud in fras truk tu ri, ili sta nje

po je dinačnog ser vera

SVA PITAnJA I nEDOUMIcE MOGU SE OTkLOnITI PROAkTIVnIM MOnITORInGOM RESURSA I APLIkAcIJA, AUTOMATIZAcIJOM IZDAVAnJA IZVEŠTAJA I OnLInE STATUSIMA kOJE MOžETE IMATI A DA nE UđETE U SERVER-SALU

25

Ma šin ski fa kul tet Uni ver zi te ta u Ni šu, kao je di ni ma šin-ski fa kul tet na po dru čju

ju go is to ka Srbi je, vi še od pet de ce ni ja us pe šno os tva ru je tro ja ku mi si ju ko ju či ne o bra zo va nje, na u čni rad i uče šće u ra zvo ju i tran sfor ma ci ji dru štva. Od sa mog o sni va nja, on je pre uzeo ulo gu je-dnog od po kre ta ča o bra zov nog, na u čnog, priv re dnog i dru štve nog ra zvo ja Ni ša i re gi ona. U pro ce su za sni va nja mo der nog ev rop skog o bra zo va nja u Srbi ji, Ma šin ski fa kul tet u Ni šu ne pres ta no po bolj ša va svo je stu dij ske pro gra me i uvo di no va nas tav na sred stva i no ve me to de nas-ta ve, ka ko bi stu den ti ste kli sav re me na zna nja i os po so bi li se za prak ti čni rad u pre du ze ći ma.

Po čev od 2012. go di ne, fa kul tet je spro veo tro go di šnju re for mu o bra zo va-nja u o blas ti in dus trij skog ra zvo ja pro i-zvo da na Ka te dri za ma šin ske kon struk-ci je, ra zvoj i in že nje ring pre ko pro jek ta Im pro ve ment of Pro duct De ve lo pment Stu di es in Ser bia and Bo snia and Her ze-go vi na – I PROD (http://i prod.mas fak.ni.ac.rs) ko ji je fi nan si ra la Ev rop ska Uni-ja u o kvi ru TEM PUS pro gra ma. U o kvi ru pro ce sa re for me o bra zo va nja im ple men-

ti ra na je i no va ra ču nar ska in fras truk tu-ra, ko ja je omo gu ći la zna tno po bolj ša nje kva li te ta o bra zov nog pro ce sa i dos tu-pnost ra ču nar skih re sur sa stu den ti ma.

Sta nje pre im ple men ta cijeSta nje in for ma ci onog sis te ma na Ka-te dri za ma šin ske kon struk ci je, ra zvoj i in že nje ring bi lo je ve oma lo še jer je ka te dra ras po la ga la zas ta re lom ra ču nar-skom o pre mom, na bav lje nom u pe ri odu 2004-2008. go di ne. Ka ko je ka te dra ras po la ga la sa sve ga 10 ra dnih mes ta, nas ta va je mo ra la bi ti or ga ni zo va na u pod gru pa ma, a čes to je i vi še stu de na ta ko ris ti lo je dan ra ču nar to kom ve žba nja.

Po red zas ta re lih ra ču na ra, ka te-dra je po se do va la i je dnu Dell Pre ci si on T5600 ra dnu sta ni cu, sa 12 je zga ra i 32 gB RAM-a, na bav lje nu pre ko HE TIP IPA pro jek ta 2013. go di ne, a či ji su re sur si de lje ni sa dru gom ka te drom (vi še od 20 ko ri sni ka, pro se čno 3 on li ne) i 5 li cen ci so ftver skog pa ke ta za si mu la ci ju u pro-ce su ra zvo ja pro i zvo da ANSYS sa HPC (High Per for man ce Com pu ting) do dat-kom za 36 pro ce sor skih je zga ra.

Zbog in ten ziv nog ko ri šće nja od stra-ne stu de na ta i sla bog po što va nja pra vi la

ko ri šće nja uči oni ce, go to vo po lo vi na ra-dnih sta ni ca bi la je ne ope ra tiv na od sre-di ne se mes tra. Na kra ju sva kog se mes tra bi la je po tre bna re in sta la ci ja ope ra tiv nog sis te ma i sveg so ftve ra ko ji je ko ri šćen u o bra zov nom pro ce su. Ve oma čes to do la-zi lo je i do blo ki ra nja IP a dre sa ra ču na ra zbog pre ve li kog mre žnog pro to ka i pov-re de autor skih pra va od stra ne a dmi nis-tra to ra Aka dem ske mre že Srbi je. Po red to ga, ra dna sta ni ca Dell Pre ci si on T5600 ima la je pre ve li ko za uze će re sur sa, pri če mu je ko ri šćen sa mo deo mo gu ćnos ti ras po lo ži ve ANSYS li cen ce, jer na ve de na ra dna sta ni ca omo gu ća va ko ri šće nje sa-mo 12 od pos to je ćih 36 je zga ra.

No va in fras truk turaO snov na za mi sao pri im ple men ta ci ji no-ve ra ču nar ske in fras truk tu re bi la je da se uve de vir tu el na des ktop in fras truk-tu ra i da se na vir tu eli zo va nim ser ve-ri ma po di gne ra ču nar ski mi ni-klas ter vi so kih per for man si (HPC klas ter). Ka ko je har dver ska o pre ma de fi ni sa na još pri pri ja vi I PROD pro jek ta u o kvi ru TEM PUS pro gra ma EU, na kon jav ne na bav ke ra ču-nar ske o pre me bi lo je po tre bno spro ves ti na ve de nu za mi sao u prak si.

Unapređenje in for ma ci one in fras truk tu re

u visokom obrazovanju

Ma šin ski fa kul tet niš

Nas ta va na Ma šin skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Ni šu po di gnu ta je na zna čaj no vi ši ni vo im plemen ta ci jom no ve o pre me i kre ira njem vir tu el nog o kru že nja...

26 Business&IT

Ca se Study

S ob zi rom na to da je CO MINg po be-dio na ten de ru za na bav ku ra ču nar skog har dve ra, nje go vi in že nje ri de fi ni sa li su re še nje hi bri dne vir tu eli zo va ne in fras-truk tu re ko ja u se bi o bje di nju je fun kci je vir tu el ne des ktop in fras truk tu re, HPC klas te ra i vir tu eli za ci je o snov nih ser-vi sa Ma šin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Ni šu. De fi ni sa no re še nje je din stve no je na pros to ru ju go is to čne Ev ro pe, jer je po prvi put im ple men ti ra na in fi ni band mre ža vi so kih per for man si i zme đu čla-no va hi bri dne in fras truk tu re.

In že nje ri kom pa ni je CO MINg i zvrši li su in sta la ci ju i po de ša va nje sto ridž-sis-te ma i ser ve ra, vir tu eli za ci ju ser ve ra i de fi ni sa nje vir tu el ne des ktop in fras truk-tu re i o bra za ca vir tu el nih ma ši na, kao i in sta la ci ju i po de ša va nje in fi ni band mre že i zme đu ser ve ra i su bnet me na dže-ra ne op ho dnog za nje no fun kci oni sa nje. Hi bri dna in fras truk tu ra tre nu tno po kre-će 102 vir tu el ne ma ši ne, ko je obav lja ju ra zli či te fun kci je:•80virtuelnihradnihstanicanaWin

dows 7 ope ra tiv nom sis te mu;•3virtuelnanodaHPCklastera(24

je zgra, 128 gB RAM, re sur si se po ve ća-va ju u slu ča ju po tre be);

•infrastrukturniservisi(webserverzano vi i sta ri sajt Ma šin skog fa kul te ta, DHCP ser ver, vCen ter, View ser ver, tri li cen cna ser ve ra, po mo ćne vir tu el ne ma ši ne i o bras ci vir tu el nih ma ši na).

Po red har dve ra na bav lje nog pre ko I PROD pro jek ta, kom pa ni ja CO MINg do ni ra la je Ma šin skom fa kul te tu Uni-ver zi te ta u Ni šu i 20 ze ro kli je na ta sa mo ni to ri ma i pra te ćom o pre mom, što je omo gu ći lo fa kul te tu da for mi ra još je dnu ra ču nar sku uči oni cu.

Re zul ta ti im ple men ta cijePri me na vir tu el ne des ktop in fras truk-tu re zna čaj no je una pre di la ras po lo ži ve ka pa ci te te i dos tu pnost ra ču nar skih re-sur sa stu den ti ma, jer je je di ni pre du slov da stu den ti pris tu pe svo jim ra ču na ri ma pos to ja nje in ter net ve ze. Svi stu den ti na Ka te dri za ma šin ske kon struk ci je,

ra zvoj i in že nje ring ima ju ne pres ta ni pris tup svo jim per so na li zo va nim vir-tu el nim ma ši na ma, čak i od ku će ili u po kre tu (ta ble ti, pa me tni te le fo ni), sa li cen ci ra nim so ftve rom ko ji se ko ris ti u pro ce su o bra zo va nja u o blas ti ra zvo ja pro i zvo da.

Re in sta la ci ja ope ra tiv nog sis te ma sa svim so ftve rom de ša va se go to vo tre-nu tno, ta ko da su pre va zi đe ni pro ble mi sa ne fun kci oni sa njem in fras truk tu re u sled ne pra vil nog ko ri šće nja ra ču na-ra od stra ne stu de na ta. Uz to, uvo đe nje do men skih na lo ga za po tre be vir tu el ne in fras truk tu re omo gu ći lo je a dmi nis-tra to ri ma pun uvid u mo gu ća krše nja

1 GbE

INFINIBAND

Prva in fi ni band mre ža vi so kih

per for man si u ju-go is to čnoj Ev ropi

O PRE MA I SO FTVERSer ver•HPProLiantDL380pGen8Sto ridž•NetAppFAS2220aMre žna o prema•CiscoWSC2960S24TSS•VoltaireGridDirector4036Ze ro cli ent•LG23CAV42KSo ftver•VMwareEssentialsPlusKit•VMwareHorizonView

27

pra vi la pri li kom pre uzi ma nja sa drža ja sa in ter ne ta i even tu al nu pov re du autor-skih pra va. O gro man na pre dak uči njen je i skra ći va njem vre me na po tre bnog za o drža va nje ra ču na ra i in sta la ci ju no vih ver zi ja so ftve ra. Ta ko je, na pri mer, za in-sta la ci ju no ve ver zi je so ftve ra Auto desk In ven tor Pro fes si onal po tre bno sve ga 30 mi nu ta, u o dno su na vi še od je dnog da-na, ko li ko bi bi lo po tre bno za in sta la ci ju so ftve ra na e kvi va len tnom bro ju „nevir-tu eli zo va nih“ ra dnih sta ni ca (80 ra dnih sta ni ca) od stra ne je dnog a dmi nis tra to-ra. For mi ra nje no ve ra ču nar ske uči oni ce po di glo je i kva li tet o bra zov nog pro ce sa jer je sa da sva kom stu den tu obe zbe đe no nje go vo ra dno mes to na ve žba ma.

HPC klas ter ko ris te stu den ti na mas-ter i dok tor skim stu di ja ma za po tre be ra da na pro jek ti ma ili za po tre be is tra-ži va nja u o kvi ru mas ter ra do va i dok tor-skih di ser ta ci ja. Uvo đe nje HPC klas te ra omo gu ći lo je stu den ti ma da re ša va ju da le ko ve će i kom plek sni je pro ble me, uz zna čaj nu u šte du vre me na. U o dno su na Dell Pre ci si on T5600 ra dnu sta ni cu, ko ja ima sa svim so li dne per for man se, os tva-re no je u brza nje od pro se čno 30%, što za vi še dnev ne ana li ze i te ka ko ima zna ča-ja. Ta ko đe, stu den ti su us pe li da i zvrše o dre đe ne ana li ze ko je ni su mo gle bi ti i zvrše ne na sta roj o pre mi, zbog ne dos tat-ka me mo rij skih re sur sa.

Pri me na in fi ni band mre že vi so kih per for man si omo gu ći la je i do 10 pu ta ve-ći mre žni pro tok i do 2 pu ta ma nje la ten ce pri mre žnoj ko mu ni ka ci ji u o dno su na gi ga bi tnu mre žnu in fras truk tu ru, što ima zna ča jan uti caj na fun kci oni sa nje vir tu-

eli zo va nog HPC klas te ra. Im ple men ta ci ja HPC klas te ra omo gu ći la je i da ve ći broj stu de na ta vrši ana li ze is tov re me no, uz mi ni ma lan uti caj na tra ja nje ana li za.

Na o sno vu ana li ze pro se čnog op te re-će nja hi bri dnog klas te ra, us ta nov lje no je da sis tem mo že da op slu ži i go to vo 30% ve ći broj ko ri sni ka od tre nu tnih po tre ba. Ta ko đe, uz mi ni mal ne in ves ti ci je mo-gu će je zna čaj no po ve ća ti per for man se sis te ma, či me se ču va pos to je ća in ves ti ci-ja i obe zbe đu je nje na du go traj nost.

Uko li ko bi na pred opi sa no re še nje bi lo os tva re no kla si čnim ra dnim sta ni ca ma i for mi ra njem za se bnog HPC klas te ra, ini-ci jal ni tro ško vi za for mi ra nje in fras truk-tu re bi li bi go to vo dvos tru ko ve ći. Po red in ves ti ci onih tro ško va, zna čaj ne u šte de os tva ru ju se i u po tro šnji ener gi je – kod kla si čne in fras truk tu re po tro šnja ener gi-je mo že bi ti i do 5 pu ta ve ća.

Za klju čakIm ple men ti ran je ve ro va tno prvi in fi ni-band vir tu eli zo va ni hi bri dni klas ter u re gi onu ko ji obav lja fun kci je HPC klas te-ra, pru ža vir tu el nu des ktop in fras truk-tu ru i de li mi čno kon so li du je da ta-cen tar Ma šin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Ni šu, či me je pos tav lje na o sno va pot pu ne uni fi ka ci je IT in fras truk tu re fa kul te ta. Na ve de no re še nje po dra zu me va da le ko ni že tro ško ve im ple men ta ci je i ek splo-ata ci je u o dno su na kla si čna „ne vir tu eli-zo va na“ re še nja i pred stav lja da le ko bo lje re še nje za pru ža nje in for ma tič kih u slu ga u o bra zo va nju, zbog ve će flek si bil nos ti i ras po lo ži vos ti re sur sa.

Mi lan Ba nić �

kLJU ČnO O IM PLE MEn TA cIJI

Iza zovi•Ograničenbudžetiprojektnofinansira

nje una pre đe nja in for ma ci one in fras-truk tu re.

•Zastarelaračunarskainfrastruktura.•Niskaraspoloživostresursausledčestih

kva ro va ra dnih sta ni ca.•BlokadaIPadresazbogprevelikogmre

žnog pro to ka i pov re de autor skih pra va.•Nemogućnostiskorišćenjaraspoloživih

so ftver skih re sur sa.

Pre dnosti•Unapređenjeraspoloživihkapaciteta

i ras po lo ži vos ti ra ču nar skih re sur sa stu den ti ma.

•Značajnoskraćenjevremenapotrebnogza o drža va nje ra ču na ra i in sta la ci ju no-vih ver zi ja so ftve ra.

•Uvidupreuzimanjesadržajasainterneta i mo gu će pov re de autor skih pra va.

•Prevazilaženjeproblemasanefunkcioni sa njem in fras truk tu re u sled ne pra-vil nog ko ri šće nja ra ču na ra od stra ne stu de na ta.

•Uvođenjeračunarskogklasteravisokih per for man si (HPC) omo gu ći lo je stu den ti ma da re ša va ju da le ko ve će i kom plek sni je pro ble me, uz zna čaj nu u šte du vre me na.

•Primenainfinibandmrežeznačajnouti če na po ve ća nje efi ka snos ti HPC klas te ra.

•Nadogradnjasistemaiziskujeminimal ne tro ško ve, uz zna čaj no po ve ća nje ka pa ci te ta i per for man si.

•Značajnosnižavanjeinvesticionihieksplo ata ci onih tro ško va.

Pro je kat Im pro ve ment of Pro duct De ve lo pment Stu di es in Ser bia and Bo snia and Her ze go vi na (N° 530577-TEM PUS-1-2012-1-RS-TEM PUS-JPCR) fi nan si ran je od stra ne Ev rop ske ko mi si je u o kvi ru TEM PUS IV pro gra ma. Čla nak o dra ža va sta vo ve auto ra i Ko mi si ja ne mo že bi ti od go vor na za bi lo ka kvu upo tre bu in for ma ci ja ko je se na la ze u tek stu.

28 Business&IT

Ca se Study

VETAR U LEĐA VAŠEM IT SEKTORUpruža IGEL Universal Desktop Converter 2

Bez obzira koju virtuelnu infrastrukturu ili Cloud rešenje koristite, IGEL Thin & Zero Clients se bez problema integriše u IT okruženje vašeg preduzeća. Za jednostavan i bezbedan pristup podacima – svejedno odakle. Čak i za postojeći hardver imamo spremno rešenje za vas: Universal Desktop Converter 2 (UDC2) – IGELs Software Thin Client.

Udahnite novi život postojećoj desktop strukturi sa UDC2:

Bezbedan pristup za VDI i Cloud Services

Objedinjena daljinska administracija svih uređaja

Efikasno i ka budućnosti orijentisano rešenje za Desktop

facebook.com/igel.technology twitter.com/igel_technology

Ovde možete saznati više o IGEL UDC2: www.igel.com/udc

Many functions. One device.

Me đu na ro dna ško la u Be o-gra du je o snov na i sre dnja ško la o sno va na 1948. go di ne.

Tre nu tno ško lu po ha đa ne što vi še od 350 uče ni ka, po re klom iz 39 drža va sve ta. Nas ta va se o dvi ja na en gles kom je zi ku, a uče ni ci su po de lje ni u gru pe od po 15 uče ni ka. Me đu na ro dna ško la u Be o-gra du a kre di to va na je od stra ne Sa ve ta me đu na ro dnih ško la (CIS) i U dru že nja ško la i fa kul te ta No ve En gles ke (NE ASC), ta ko da je pro gram nas ta ve pri la go đen ško la ma ko je su deo ove gru pa ci je. Sve ovo omo gu ća va je dnos tav nu ra zme nu uče ni ka iz ce log sve ta.

Kao i ve ći na mo der nih ško la, Me đu-na ro dna ško la u Be o gra du po ku ša va da ide u ko rak sa sav re me nim te hno lo gi ja-ma, pa je i ko ri šće nje in ter ne ta pos ta lo ne izos tav ni deo nas ta ve. Svi uče ni ci ško le na ko ri šće nje do bi ja ju lap top ra ču-nar, ko ji im omo gu ća va lak še i efi ka sni je pra će nje nas ta ve. Me đu tim, ka ko bi de ca to kom nas ta ve bi la što bo lje fo ku si ra na, ve oma je va žno im ple men ti ra ti ne ki vid kon tro le in ter net pris tu pa i mo ni to rin-ga sa o bra ća ja. Cilj ove kon tro le je da se o gra ni či ili u pot pu nos ti za bra ni pris tup

Be zbe dnost učenika

na in ter netuUvo đe nje in ter ne ta u pro ces nas ta ve do no si no ve iza zo ve,

za ko je re še nje pred stav lja kva li te tan fi rewall ure đaj

MŠB

30 Business&IT

Ca se Study

ne pri me re nim web stra ni ca ma i o gra ni či pris tup dru štve nim mre ža ma.

Sa dru ge stra ne, in ter net je pre pun pre tnji i ma li ci o znih sa drža ja, či ji je cilj da kom pro mi tu ju ra ču nar ili čak ce lu mre žu. Pre uzi ma njem i po kre ta njem ne kog ma-li ci o znog faj la, čak i u vi du obi čnog Word do ku men ta, kraj nji ra ču nar mo že pos ta ti deo za ra že ne bo tnet mre že i na taj na čin mo gu se kom pro mi to va ti po da ci na ra ču-na ru, pa i sam ko ri snik ra ču na ra.

Re šenjeDa bi se uče ni ci mak si mal no za šti ti li od ra znih pre tnji sa in ter ne ta i da bi se obe-zbe di la kon tro la in ter net sa o bra ća ja, u Me đu na ro dnoj ško li u Be o gra du o dlu či li su da im ple men ti ra ju sav re me ni mre žni fi rewall ure đaj. Ne ki od za hte va ko je je ovaj ure đaj mo rao da za do vo lji bi li su: • kva li te tan i po u zdan ure đaj za fil-tri ra nje URL-ova i mo gu ćnost kon tro le sa o bra ća ja na ni vou a pli ka ci ja;• in te gra ci ja ure đa ja sa a cti ve di re-ctory ser ve ri ma i mo gu ćnost gra nu lar-nog kre ira nja po li sa ba zi ra nih na iden ti-te ti ma ko ri sni ka;• mo gu ćnost iden ti fi ka ci je ra ču na-ra ko ji ni su čla no vi do me na ško le, ko ri-šće njem cap ti ve por ta la;• za šti ta od ma li ci o znog so ftve ra, de tek ci ja i pre ven ci ja ko mu ni ka ci je sa bo tnet cen tri ma;• kva li te tan ser vis za mo ni to ring i lo go va nje sa o bra ća ja, mo gu ćnost kre ira-nja i zve šta ja ba zi ra nih na po je di na čnim ko ri sni ci ma;• si gu ran uda lje ni pris tup za smar-tfo ne i ra ču na re ko ri šće njem SSL VPN-a.

Po red to ga, ure đaj je mo rao ima ti ta kve per for man se da po drži do 1.000 is tov re me nih ko ri sni ka, bez us po ra-va nja in ter net ve ze. U Me đu na ro dnoj ško li u Be o gra du o dlu či li su se za pro i zvod kom pa ni je Check Po int, li de ra u o blas ti mre žnih fi rewall ure đa ja i pro i zvo da iz o blas ti kon tro le in ter net sa o bra ća ja.

Kva li tetCheck Po int je so ftver ska kom pa ni ja o sno va na 1991. go di ne i du go go di šnji je li der u za šti ti in ter net ko ri sni ka. Ova kom pa ni ja je pro na la zač sta te ful fi rewall in spek ci je, fun kci onal nos ti bez ko je ni je mo gu će za mi sli ti ni je dan sav re me ni fi rewall ure đaj. Ure đa ji su ba zi ra ni na kon cep tu so ftver skih blej-do va, što omo gu ća va da se vi še fun kci-

onal nos ti in sta li ra na is ti ure đaj.Check Po int sis tem za kon tro lu sa o-

bra ća ja ra zli ku je vi še od 6.000 in ter net a pli ka ci ja, dok je vi še od 200 mi li ona web stra ni ca ra zvrsta no u pre ko 170 ka te go-ri ja. Si gur no sne po li se kre ira ju se kroz je-dnos ta van i in tu iti van gra fič ki in ter fejs, ko ri šće njem cen tra li zo va ne kon zo le. Ure-đa ji se mo gu in te gri sa ti sa AD ser ve ri-ma, ta ko da si gur no sne po li se mo gu bi ti ba zi ra ne na iden ti te ti ma ko ri sni ka i AD gru pa ma, a mo gu bi ti i vre men ski o gra-ni če ne. Check Po int po se du je mo gu ćnost o gra ni ča va nja pro to ka po o dre đe nim a pli ka ci ja ma, što omo gu ću je o gra ni ča va-nje ne kih a pli ka ci ja, po put YouTu be-a, da is ko ris te ka pa ci tet lin ka i u gro ze nor ma-lan rad os ta lim ko ri sni ci ma mre že.

Još je dna od oso be nos ti Check Po int-a ko je ga či ne naj bo ljim u se gmen tu na-pre dnih fi rewall ure đa ja jes te mo gu ćnost de talj nog i zve šta va nja i mo ni to rin ga in ter net sa o bra ća ja. Smar tE vent kon zo la

omo gu ća va ko re la ci ju ne ko li ko mi li ona lo go va dnev no, či me se is ti ču naj va žni ji do ga đa ji u mre ži. Sve ovo zna tno uma nju-je vre me ko je je a dmi nis tra to ri ma po tre-bno da pro na đu naj no vi je pre tnje u mre ži, a pli ka ci je ko je naj vi še tro še in ter net pro-tok, ra ču na re za ra že ne vi ru si ma i sl.

Sa sva ko dnev nim po ve ća njem bro ja in ter net pre tnji, ve oma je te ško osi gu-ra ti kraj nji ra ču nar i nje go vog ko ri-sni ka. Ha ke ri sva ko dnev no smi šlja ju sve in te li gen tni je na či ne ka ko bi se do ko pa li po ver lji vih po da ta ka, ta ko da i na jis ku sni ji ko ri sni ci ra ču na ra mo gu o tvo ri ti ne ku phis hing web stra ni cu ili do ku ment za ra žen vi ru som. Sa mo im-ple men ta ci jom ne kog fi rewall ure đa ja no ve ge ne ra ci je, po put Check Po int-a, či je se an ti vi ru sne i URL ba ze ažu ri-ra ju na sva kih par mi nu ta, uče ni ci i nas tav ni ci ško le mo gu bi ti si gur ni da su be zbe dni na in ter ne tu.

Mi lan Vu jo vić �

MEđUnARODnA ŠkOLA U BEOGRADU POkUŠAVA DA IDE U kORAk SA SAVREMEnIM TEHnOLOGIJAMA, PA JE I kORIŠćEnJE InTERnETA POSTALO nEIZOSTAVnI DEO nASTAVE

31

a dmi nis tra tiv nim za hte vi ma. Op ti-mal no u prav lja nje ova kvim sis te mom pos ta lo je iza zov sa ko jim je me na džment mo rao da se su oči. Ta ko su pos tav lje-ni no vi ci lje vi, ko ji su po dra zu me va li po ve ća nje pro duk tiv nos ti i efi ka snos ti, uz po ve ća nje kon ku ren tnos ti na trži štu. Uoče na je po tre ba za mo der ni za ci jom in for ma ci onog sis te ma.

Prvu fa zu auto ma ti za ci je po slo va nja kom pa ni ja je pos ti gla im ple men ta ci-jom Mi cro soft Dyna mics NAV re še nja za u prav lja nje re sur si ma u po slo va nju, či me je pos ti gnu ta cen tra li za ci ja po da ta ka, uz je dnos tav nost u u prav lja nju po slo-va njem. Kom pa ni ja je po če la da ko ris ti je dno po slov no re še nje ko je po kri va sve po slov ne pro ce se, za ra zli ku od tri o dvo-je ne a pli ka ci je – za knji go vod stvo, ma ga-cin i trgo vi nu – ko je su ra ni je ko ri šće ne.

Na ovaj na čin re še ni su pro ble mi du-pli ra nja po sla i ne us kla đe nos ti sa drža ja i zve šta ja. Me đu tim, ka ko pos tav lje ni ci lje-vi po dra zu me va ju po ve ća nje pro duk tiv-nos ti i efi ka snos ti, kom pa ni ja se su sre la i sa po tre bom re ša va nja pro ble ma ve za nih za u prav lja nje po slov nim po da ci ma ge ne-ri sa nim kroz Mi cro soft Dyna mics NAV.

Po da ci su sa da sre đe ni i us kla đe ni, ali i da lje ne pos to ji na čin za nji ho vo me đu-so bno u kršta nje i sa gle da va nje po slo va-nja iz mno štva po da ta ka ra di do no še nja po slov nih o dlu ka. Kom pa ni ji je po tre ban sis tem brzog i pa me tnog po slov nog o dlu-či va nja, pre sve ga na stra te škom, a on da i na ope ra tiv nom ni vou. Ova kva fun kci-onal nost in for ma ci onog sis te ma je kom-pa ni ji Niš ek spres po tre bna ra di mak si-mal nog is ko ri šće nja pos to je ćih re sur sa, od go vo ra na brze pro me ne na trži štu, ali i zbog sa gle da va nja mo gu ćih sce na ri ja ko-ji oče ku ju kom pa ni ju pri li kom do no še nja ra zli či tih stra te ških o dlu ka.

Još je dan iza zov na pu tu ka po tre bnim fun kci onal nos ti ma jes te i o gra ni čen bu-

zna ta i po u slu ga ma tu ris tič ke agen ci je za aran žma ne u zem lji, ali i po gru pnim pu to va nji ma i đač kim ek skur zi ja ma u zem lji i inos tran stvu.

Kroz či tav vek pos to ja nja, Niš ek spres je pro la zio kroz ra zli či te fa ze ras ta i ra zvo-ja, pa ta ko 2015. go di ne kom pa ni ja pre la zi u no vi, mo der ni ji i ve ći po slov ni pros tor.

Po slov ni iza zoviNiš ek spres je i zras tao u sis tem sa vi še od 1.500 za po sle nih, sa pro i zvo dnim po go nom, ga ra žnim kom plek som, ugos-ti telj skim o bjek ti ma, sa o pre mom za o drža va nje ma ši na i vo zi la i zna čaj nim

Kom pa ni ja Niš ek spres ba vi se grad skim, me đu grad skim i me-đu na ro dnim pre vo zom pu tni ka.

Ot po če la je sa ra dom dav ne 1951. go di-ne, sa de set do tra ja lih tram va ja i se dam sta rih auto bu sa. Da nas, sa vi še od 400 kom for nih vo zi la za pre voz pu tni ka, Niš ek spres ide u ko rak sa po tre ba ma trži šta.

Niš ek spres ima re do van me đu na-ro dni pro gram vo žnje ka Ma ke do ni ji, Hrvat skoj, Slo ve ni ji, Ne mač koj, Aus-tri ji i Bu gar skoj. O svo jim ko ri sni ci ma bri ne i kroz pro gram po pus ta i po se bnih po go dnos ti za stu den te, đa ke, de cu, pen-zi one re i po ro di ce. Kom pa ni ja je pre po-

Poslovno izveštavanje u industriji putničkog

prevoza

niš ek spres

Uvo đe nje re še nja za po slov no i zve šta va nje omo gu ći lo je me na džmen tu kom pa ni je Niš ek spres da po bolj ša uvid u

po slov ne re zul tate

32 Business&IT

ca se Study

ta ko i po je di na čnim, mo gu da ih upo re-đu ju i tre nu tno uoče us ka grla u po slo va-nju. Ra ni je je za ove i sli čne pro ce se bi lo po tre bno dos ta vre me na.

Svi i zve šta ji pri ka zu ju se kroz po zna ti Excel do ku ment, pa je edu ka ci ja za po sle-nih za ko ri šće nje BI re še nja bi la je dnos-tav na. U sle di lo je tre nu tno pri hva ta nje re še nja, na op šte za do volj stvo za po sle nih i me na džmen ta.

Ra ni je je u pra va kom pa ni je če ka la na i zve šta je, a u tre nut ku nji ho vog dos pe ća ima la sli ku iz pro šlos ti. Da nas, sva kog ju-tra po la ze od po da ta ka ko ji su re le van tni i po tre bni za re alan uti sak o po slo va nju, što je ne op ho dno za pre ci znost i us pe-šnost u ra du. Ne ki od tih i zve šta ja su:• vre dnost re zer vnih de lo va po tro še-nih u to ku ju če ra šnjeg da na;• od kog do bav lja ča i ko ji de lo vi se naj-vi še kva re;• ko li ko du gu ju kup ci i i znos dos pe lih po tra ži va nja;• bi lans us pe ha po me se ci ma, o dno-sno pri ho di, ras ho di itd.

Naj ve ća vre dnost od im ple men ta ci-je BI re še nja jes te mo gu ćnost kre ira nja i zve šta ja bez po drške stru čnih kon sul-ta na ta, bez zas to ja, u re al nom vre me nu i sa re le van tnim po da ci ma. Po red pre de fi-ni sa nih, za po sle ni mo gu je dnos tav no da kre ira ju i no ve i zve šta je, po že lji i po tre bi.

Ne delj ko Ku duz �

kLJUČnE PREDnOSTI

In TE GRI SA nO RE ŠE nJEMo gu ćnost da se na je dnom mes tu pra te po da ci i in for ma ci je u ve zi sa

svim po slov nim pro ce si ma.

PO DRŠkA O DLU ČI VA nJURe še nje ko je me na džmen tu pru ža

do bar uvid u po slo va nje, uz la ko uoča-va nje us kih grla u po slov nim pro ce-si ma, pra će nje tro ško va, pla ni ra nje i

do no še nje po slov nih o dlu ka.

BI U cLO UD-UTe hno lo gi ja ko ja je omo gu ći la brzu i

po u zda nu im ple men ta ci ju bez in ves ti-ci onih tro ško va.

džet kom pa ni je Niš ek spres za in ves ti ci ju u na do gra dnju in for ma ci onog sis te ma.

Pro ces im ple men ta cijeVeć upo zna ti sa pre dnos ti ma ko ri šće nja so ftve ra kao u slu ge u clo ud-u, u kom-pa ni ji Niš ek spres o dlu ču ju da im ple-men ti ra ju BI re še nje (re še nje za po slov no i zve šta va nje i po dršku o dlu či va nju) kao u slu gu u CO MINg clo ud o kru že nju. Ova o dlu ka do bi ja po se ban smi sao u sve tlu či nje ni ce da je BI re še nje Mi cro soft pro-i zvod, ko ji do stiže pu nu fun kci onal nost kao na do gra dnja na pos to je ći Mi cro soft Dyna mics NAV.

Im ple men ta ci ja BI re še nja ot po če la je u sep tem bru, a zav rše na u de cem bru 2015. go di ne. Ne op ho dan pre du slov za im ple men ta ci ju bi le su do bro opi sa ne po-slov ne tran sak ci je u ba zi po da ta ka, ko je su već pos to ja le u NAV-u.

Prvi ko rak u im ple men ta ci ji bi lo je iden ti fi ko va nje o blas ti ko je tre ba ana-li zi ra ti, a sle de ći de fi ni sa nje struk tu ra ta be la i po slov ne lo gi ke, uz ide ju da se is to rij ski po da ci ne me nja ju, ali da pos-to ji sis tem za je dnos tav no do pu nja va nje

ta be la po da ci ma za či jim pri ku plja njem mo že da se ja vi po tre ba.

U sle di la je im ple men ta ci ja ETL pro ce-sa, ko ji omo gu ća va da se po da ci iz tran-sak ci onog sis te ma (NAV-a) pre ba cu ju u pret ho dno di zaj ni ra ne ta be le u BI o kru že-nju. Pro ces pre ba ci va nja po slov nih po da-ta ka vrši se to kom no ći, u vre me naj ni že di na mi ke ra da kom pa ni je Niš ek spres.

Sle de ći ko rak bi la je pro ce du ra kre-ira nja tzv. ko cki, ele me na ta sis te ma ko ji o zna ča va ju o blas ti i zve šta va nja, kao što su ana li za pro da je, na bav ka ma te ri ja la, ana li za fi nan si ja i ra ču no vod stva, itd. „Ko cke“ po ma žu kraj njim ko ri sni ci ma da u in tu itiv nom BI o kru že nju na je dnos-ta van na čin kre ira ju ana li ze i i zve šta je.

Im ple men ta ci ja je us pe šno zav rše na i u sle di la je fa za ek splo ata ci je i o drža va nja re še nja.

Os tva re ni re zul tatiPrvi re zul ta ti bi li su uo člji vi o dmah po im ple men ta ci ji. Ko ri sni ci BI re še nja su, bez po mo ći pro gra me ra ili kon sul ta na-ta, do bi li mo gu ćnost za kre ira nje ve li kog bro ja i zve šta ja u sa mo par kli ko va. Sa da za po sle ni kom pa ni je Niš ek spres mo gu tre nu tno da do bi ju po dat ke o npr. po tra-ži va nji ma i du go va nji ma, ka ko zbir nim

33

ERP u industriji di stri bu cijeveterinarskih proizvodaKom pa ni ja Mar lo Farma je po tre bu za obe zbe đi va njem bo ljeg uvi da u po slov ne pro ce se i re zul ta te re ši la uvo đe njem ERP re še nja u clo ud o kru ženju

Sa vi še od 20 go di na is kus tva, Marlo Farma je li der na trži-štu dis tri bu ci je ve te ri nar skih

le ko va i o pre me. Kom pa ni ja je s ra dom ot po če la kao skrom na po ro di čna fir ma i vre me nom, do brim po slo va njem, i zra sla u va žnog uče sni ka u dis tri bu tiv nom lan cu ve te ri nar skih le ko va na do ma ćem trži štu. O po slov nom us pe hu kom pa ni je sve do če ime na ne kih od naj ve ćih pro i-zvo đa ča ve te ri nar skih le ko va i o pre me či ji je Marlo Farma zas tu pnik, a me đu nji ma su MSD, Bayer i ICF.

Kom pa ni ja se na trži štu is ti če brzi-nom i ni vo om kva li te ta is po ru ke ro be za vi še od 800 svo jih kli je na ta, me đu ko ji-ma su naj broj ni je ve te ri nar ske sta ni ce. U slu ga ove kom pa ni je i zdva ja se bo ga-tim i zbo rom ar ti ka la i mo gu ćno šću skla-

Mar lo Farm

di šte nja ro be za po tre be kli je na ta. Marlo Farma tre nu tno mo že da po nu di vi še od 130 ar ti ka la za sve vrste ži vo ti nja.

Po se ban zna čaj u kom pa ni ji Marlo Farma pri da je se obe zbe đi va nju kva li te-ta is po ru ke ro be i ko ri snič koj po dršci. U tu svrhu, kom pa ni ja kon stan tno ula že u ana li zu trži šta, što joj omo gu ća va da kli-jen ti ma po nu di ino va tiv ne pro i zvo de.

Po slov ni cilj kom pa ni je je da uz po-moć ko le ga iz bran še, an ga žo va njem o dlu čnih i vi so ko kva li fi ko va nih stru-čnja ka, pre va zi đe oče ki va nja kli je na ta i tre nu tne in dus trij ske stan dar de.

Po slov ni iza zoviU kom pa ni ji Marlo Farma pri da ju naj ve-ći zna čaj pro ce si ma re gis tra ci je, ca ri-nje nja, skla di šte nja, pro mo ci je, pro da je

i brze is po ru ke ro be. Naj ve će iza zo ve u po slo va nju kom pa ni ja pre po zna je u pra vo u ovim pro ce si ma, ko ji se spro vo de za ve li ki broj ko ri sni ka, ko ji be le ži stal ni po rast. Ta ko đe, u kom pa ni ji pos to ji i že lja da u slu gu mak si mal no pri la go de sva kom kli jen tu, što do no si sop stve ne, no ve iza zo ve.

Čest je slu čaj da je rok tra ja nja ve-te ri nar skih le ko va 2 go di ne. Pos to je ća po slov na a pli ka ci ja ne da je mo gu ćnost in te gra ci je ovog i sli čnih po da ta ka od va žnos ti u po slov nu do ku men ta ci ju. Ovo je je dan od pre po zna tih ra zlo ga zbog ko jih se po ne kad de ša va ju is po ru ke ro be či ji je rok tra ja nja is te kao. Cilj kom pa ni je je da pot pu no eli mi ni še ova kve pro pus te.

Po red to ga, me na džment se su oča va sa o zbilj nim iza zo vi ma u u prav lja nju

34 Business&IT

Ca se Study

kom pa ni jom, zbog ne mo gu ćnos ti tre nu-tnog uvi da u re al no sta nje po slo va nja ra-di do no še nja po slov nih o dlu ka. I zve šta je o po slo va nju kom pa ni je mo gu će je do bi ti iz pos to je će po slov ne a pli ka ci je, ali sa zna čaj nim za ka šnje njem.

Mo ti vi sa ni ovim po slov nim iza zo vi-ma, me na dže ri kom pa ni je Marlo Farma pre po zna li su po tre bu za uvo đe njem in te gri sa nog po slov nog in for ma ci onog sis te ma za sve po slov ne pro ce se. No vo po slov no a pli ka tiv no re še nje mo ra lo bi bi ti alat za pos ti za nje sis te ma ti čnos ti i pre ci znos ti, de fi ni sa nos ti pro ce sa za sva-kog za po sle nog, tran spa ren tnos ti unu tar fir me i auto ma ti za ci je po slo va nja, ka ko bi se oso blje kon cen tri sa lo na rast i ra zvoj po slo va nja, a ne na ope ra tiv ne pro ble me.

Su oče ni sa o dlu kom o im ple men ta ci ji in te gri sa nog po slov nog re še nja, me na dže-ri su ana li zi ra li po nu du po slov nih re še nja na trži štu i o dlu či li se za im ple men ta ci-ju Mi cro soft Dyna mics NAV re še nja kao u slu ge u CO MINg clo ud o kru že nju.

Im ple men ta ci ja re šenjaPrva fa za im ple men ta ci je re še nja bi la je ana li za po slov nih po tre ba sva kog ode-lje nja kom pa ni je Marlo Farma. I zra đe na je do ku men ta ci ja ko ja sve do či o spe ci fi-čnim za hte vi ma sva kog ode lje nja, či me je de fi ni san ko na čni obim im ple men ta ci-je po slov nog re še nja.

U sle di lo je us kla đi va nje i po ve zi va-nje svih po je di na čnih za hte va u pro ce su di zaj na ko na čnog i zgle da kom pa nij skog in for ma ci onog sis te ma. Ovo je ko rak u ko jem je me na džment kom pa ni je po se-bno u klju čen u pro ces. Na re dni ko rak ni je bio mo guć pre ko na čnog odo bre nja me na dže men ta.

kLJUČnE PREDnOSTI

Brzi na od go vo ra na za hte ve trži šta

Kom pa ni ja Mar lo Farma auto ma ti zo-va la je ve li ki deo ope ra tiv nih ra dnji u svom po slo va nju, či me je sma njen ri zik od gre ške, una pre đe na in ter na

ko mu ni ka ci ja, i zgra đe na plat for ma za pra će nje va žnih kom po nen ti za kva li-tet pru ža nja u slu ge i u brzan od go vor na za hte ve trži šta, uz vi ši ni vo kva li-

te ta pru ža nja u slu ga.

ni vo in te gra ci je re še nja i brzi na im ple men ta ci je

Mi cros tft Dyna mics NAV je u pot pu-nos ti pri la go đen tre nu tnim po slov nim

po tre ba ma i re še nje je ko je će i u bu-du ćnos ti mo ći da is pra ti rast i ra zvoj po slo va nja kom pa ni je Mar lo Farma.

Op ti mi za ci ja tro ško vaMar lo Farma ko ris ti re še nje kao

u slu gu u CO MINg clo ud-u, za ko ju pla ća na me se čnom ni vou, u skla du

sa re sur si ma ko je ko ris ti. Na ovaj na čin kom pa ni ja je i zbe gla po če-

tnu in ves ti ci ju u po tre ban har dver i li cen ce, a kroz u slu gu sa se be ski da

od go vor nost za o drža va nje i o bnav lja-nje in fras truk tu re i do bi ja mo gu ćnost

tre nu tnog po ve ća nja ili sma nje nja ka pa ci te ta ko je ko ris ti, u za vi snos ti

od svo jih po tre ba.

Tim pro gra me ra i in že nje ra da lje je pri la go dio so ftver sko re še nje u skla du sa svim za hte vi ma i pri pre mio plat for mu u CO MINg clo ud o kru že nju za in sta la ci ju i rad re še nja. Re še nje je uve de no fa zno, pri če mu je po se ban zna čaj pri dat edu ka ci ji i po dršci za po sle ni ma kom pa ni je, ka ko bi pri hva ti li no vi sis tem i us pe šno ot po če li rad u nje mu.

Pos ti gnu ti re zul tatiKa ko je kom pa ni ja Marlo Farma pret-ho dno bi la ko ri snik po slov ne a pli ka ci je ko ja se svo jom fun kci onal no šću po ka za la kao ne za do vo lja va ju ća, o dlu ka o im ple-men ta ci ji Mi cro soft Dyna mics NAV-a bi la je do bar i zbor jer se ra di o svet skom re še nju ko je će ras ti za je dno sa po tre-ba ma po slo va nja. Da kle, u Mar lo Far mi su ovom o dlu kom eli mi ni sa li po tre bu za po ten ci jal nom no vom in ves ti ci jom u a pli ka ci ju za u prav lja nje po slo va njem u bu du ćnos ti.

Ne ki od re zul ta ta pos ti gnu tih uvo-đe njem no vog po slov nog re še nja su: je-dnos tav nost ko ri šće nja, pra će nje ku pa ca po ra zli či tim ka te go ri ja ma, auto mat sko pov la če nje ko mer ci jal nih u slo va pri kre ira nju po slov ne do ku men ta ci je, de ta-ljan pri kaz kar ti ce kon ta ka ta, pra će nje i una pre đe nje pro daj nih ci lje va, auto mat-sko pra će nje sta nja na la ge ru sa o kvir-nom in for ma ci jom o pris ti za nju ro be, auto ma ti zo va no pra će nje ser ti fi ka ta, niz po se bno pri la go đe nih i zve šta ja i tre nu tni uvid u stvar no sta nje po slo va nja.

Re še nje je is po ru če no kao u slu ga u CO MINg clo ud o kru že nju, što je za Mar lo Farmu zna či lo eli mi na ci ju in ves ti ci onih tro ško va za o pre mu i li cen ce, jer kom pa-ni ja sa da pla ća sa mo re sur se ko je ko ris ti, što su i zno si ko ji se o bra ču na va ju na me se čnom ni vou.

Još je dna va žna pre dnost pos ti gnu ta im ple men ta ci jom Mi cro soft Dyna mics NAV re še nja jes te nje go va in te gra tiv na moć za da lji rast i ra zvoj po slo va nja, pa u kom pa ni ji Marlo Farma pla ni ra ju da u blis koj bu du ćnos ti ERP na do gra de CRM re še njem. Ka ta ri na Đu rić �

TRžI ŠTE nAS PRI MO RA VA DA SMA nJU JE MO TRO ŠkO VE I BRžE DO nO SI MO O DLU kE, kAO I DA PRE cI ZnI JE RAS PO LA-žE MO VRE ME nOM I RE SUR SI MA. ZA SVE PO ME nU TE FAk TO-RE, SVE OBU HVA TnI In FOR MA cI OnI SIS TEM JE nE OP HO DAn.

Mar ko Mi rić, di rek tor ope ra cija

RA nI JE SMO SVE Ak TIV-nOS TI OBAV LJA LI U DU žEM VRE MEn SkOM PE RI ODU. DYnA MIcS nAV nAM JE OMO GU ćIO DA SVA kI UnOS PO DA TA kA BU DE SA ČU-VAn, O BRA đEn I DOS TU PAn nA IS TOM MES TU, TA kO DA SMO SkRA TI LI VRE ME DOS TAV LJA nJA In FOR MA-cI JA DRU GIM STEJ kHOL-DE RI MA. In FOR MA cI JE SU DOS TU PnE U RE AL nOM VRE ME nU U SA MOM ERP-U.

Mar ko Mi rić, di rek tor ope ra cija

35

Po sma tra ju ći ra dna o kru že nja u vre me nu za na ma, osi gu ra-va nje ose tlji vih kom pa nij skih po da ta ka svo di lo se je dnos-tav no na za klju ča va nje vra ta,

za po šlja va nje fi zič kog obe zbe đe nja i i zda va nje le gi ti ma ci ja za po sle ni ma. U mo der nom ra dnom o kru že nju mo bil nost je sve pri su tni ji trend, ko ji omo gu ća va za po sle ni ma da ra de gde god da se na-la ze, umes to u za tvo re nom i kon tro li sa-nom kan ce la rij skom o kru že nju.

Fo res te ro vo is tra ži va nje iz 2014. go di-ne (For res ter’s Bu si ness Te chno grap hics glo bal Te le com and Mo bi lity Wor kfor ce Sur vey) po ka za lo je da 52% da na šnje ra-dne sna ge ba rem ne ko li ko pu ta me se čno ra di van kan ce la ri je. Je dan od glav nih ri zi ka mo bil nos ti je opa snost od gu bit ka ili kra đe ra ču na ra. Ako ra ču nar dos pe u po gre šne ru ke, a po da ci ni su za šti će ni,

na pa dač ima pris tup sve mu što pos to ji na tom ra ču na ru. Ka ko bi se za šti ti le od gu bit ka po slov nih po da ta ka, ko ji mo že da u zro ku je ne sa mo fi nan sij sku šte tu već i kom pro mi to va nje re pu ta ci je, kom-pa ni je mo ra ju da im ple men ti ra ju ne ki od sis te ma za šti te po da ta ka.

Bi lo ko ji ope ra tiv ni sis tem mo že bi ti po de šen za auto ri za ci ju ko ri sni ka pri star to va nju, ali ova me ra ne pru ža ade kva tan ni vo za šti te. Da bi smo lak še ra zu me li pro blem, ko ris ti će mo pri mer po kre ta nja ra ču na ra sa Win dows ope ra-tiv nim sis te mom (sli ka 1).

Ope ra tiv ni sis tem pri ka zu je po če-tni e kran za auten ti fi ka ci ju ko ri sni ka. Win dows po tvrđu je ko ri sni ka i nas tav lja pro ces po kre ta nja, pri ka zu jući des ktop i star tu ju ći a pli ka ci je. Iako pro ces auten-ti fi ka ci je mo že da spre či ne ov la šće ne oso be da ko ris te ra ču nar, on ne šti ti

sa me po dat ke od ne ov la šće nog pris tu pa. Ši ro ko dos tu pnim me to da ma na pa dač da nas mo že vrlo la ko za obi ći Win dows auto ri za ci ju. Ta ko đe, on mo že i fi zič ki da u klo ni hard-disk i pris tu pi mu sa dru gog ra ču na ra.

Na je fi ka sni ji na čin da se ko ri snič ki po da ci na ra ču na ru za is ta za šti te jes te ši fro va nje, ko je one mo gu ća va nji ho vo či ta nje od stra ne ne ov la šće nog ko ri sni-ka. Pos to je dva glav na ti pa ši fro va nja po da ta ka: ši fro va nje faj lo va i fol de ra (fi le/fol der encrypti on) i ši fro va nje ce log dis ka (full-disk encrypti on – FDE).

Ši fro va nje faj lo va i fol deraOvaj me tod po dra zu me va ši fro va nje sa-mo o dre đe nih faj lo va i fol de ra. Re zul tat je za šti ta sa mo o dre đe nih po da ta ka (sli ka 2), a svi ne ši fro va ni po da ci su i da lje po-dlo žni pris tu pu ne ov la šće nih ko ri sni ka.

Za šti ta po slov nihpo da taka

U vre me ka da sve ve ći broj za po sle nih ra di van pros to ra svo je kom pa ni je, za šti ta po da ta ka pos ta je sve va žnija

En krip cija

36 Business&IT

Te hno lo gije

sak faj lo va ko ji se ši fru ju, one su po dlo žne pris tu pu od stra ne ne ov la šće nog ko ri sni-ka. Na pri mer, ne ov la šće ni ko ri snik ko ji je u sta nju da do bi je lo kal nu lo zin ku za VPN kli jent mo že da do bi je pris tup i kom pa-nij skoj VPN mre ži, što bi mo glo da u gro zi ceo kom pa nij ski sis tem.

Ši fro va nje ce log diskaUpo tre bom ovog sis te ma disk je pot pu-no ši fro van, u klju ču ju ći sve da to te ke ope ra tiv nog sis te ma, pa čak i priv re me ne da to te ke kre ira ne u o dre đe nim a pli ka-ci ja ma. Ovo re še nje za hte va auto ri za ci ju ko ri sni ka pre ne go što do zvo li ure đa ju da se po kre ne (sli ka 3). Bez auto ri za ci je,

in for ma ci je ko ri sni ka su ne upo tre blji ve.Ko ris te ći a cti ve di re ctory (AD) si nhro-

ni za ci ju, FDE ima mo gu ćnost da pri ka že ko ri sni ku sa mo je dan e kran za auto ri za ci-ju, što mo že dos ta da olak ša sva ko dnev ni rad sa sis te mom. Za ve ri fi ka ci ju ko ri sni ka FDE mo že da ko ris ti je dan od tri na či na: ši fra, pa me tna kar ti ca ili to ken. Mo gu ća je i upo tre ba bi lo ko je kom bi na ci je na ve-de nih na či na ve ri fi ka ci je, ra di po di za-nja ni voa si gur nos ti. Ta ko đe, mo gu će je de fi ni sa ti ra zli či te ti po ve ve ri fi ka ci je za ra zli či te ko ri sni ke. Bez ob zi ra ko ja me-to da auto ri za ci je se oda be re, FDE mo ra u sva kom tre nut ku da omo gu ći a dmi nis tra-tor ski pris tup za šti će nim po da ci ma.

Slika 3 - Sis tem ši fro va nja

ce log diska

Slika 2 - Sis-tem ši fro va-

nja faj lo va i fol dera

Slika 1 - Mi cro soft win dows pro ce du ra star to va nja sas to ji se od pet ko raka

Pri in sta li ra nju i po de ša va nju sis te ma ši fro va nja ko ri snik obi čno pre ci zi ra ko je vrste faj lo va i fol de ra že li da za šti ti. Ka da pro gram za ši fro va nje ra di, svi po da ci sa ču va ni u pre de fi ni sa nom ti pu faj la ili fol de ra bi će auto mat ski ši fro va ni. Me đu-tim, po što ovi pro gra mi ši fru ju po dat ke se lek tiv no, dve glav ne sla bos ti ko je po ka-zu ju je su o sla nja nje na ko ri snič ko zna nje i nes po so bnost da ga ran tu ju za šti tu kri ti čnih da to te ka, kao što su ope ra tiv ni sis tem i faj lo vi sa sa ču va nim ši fra ma.

Sis tem ši fro va nja faj lo va i fol de ra se u za šti ti ose tlji vih po da ta ka o sla nja na sa-me ko ri sni ke, ta ko je sam po se bi po dlo-žan ljud skim gre ška ma. Pri me ri ne kih od ko ri snič kih gre ša ka je su ne ču va nje po da ta ka u fol de ru ili ti pu faj la ko ji je po de šen za ši fro va nje, slu čaj no ko pi ra nje po da ta ka u ne za šti će ne fol de re i sli čno.

Da bi se obe zbe di la pot pu na si gur nost, ne op ho dno je da se po red ko ri snič kih po da ta ka za šti te i sis tem ske da to te ke, kao i da to te ke ko je sa drže ko ri snič ke lo zin ke. Ako ta kve da to te ke pri li kom pos tav lja nja sis te ma ni su ek spli ci tno u klju če ne u spi-

37

FDE sis te mi su je dnos tav ni za im ple-men ta ci ju, bez ob zi ra na broj ko ri sni ka. Sa ma im ple men ta ci ja sis te ma obi čno se o dvi ja u če ti ri fa ze. Pro ve ra kom pa ti-bil nos ti je fa za u ko joj obu če no oso blje pro ve ra va ko ri snič ki sis tem, ka ko bi se osi gu ra lo da ne će bi ti pro ble ma sa kom-pa ti bil no šću pri li kom im ple men ta ci je sa mog re še nja. Sle di fa za po de ša va nja ala ta, ko ja obu hva ta in sta la ci ju ala ta po tre bnih za u prav lja nje FDE sis te mom, im ple men ta ci ju sis te ma po drške i obu ku oso blja za pru ža nje po mo ći u naj če šćim ko ri snič kim pro ble mi ma, kao što je npr. re se to va nje ko ri snič kih lo zin ki.

Sle di fa za tes ti ra nja, u ko joj se FDE in sta li ra na o dre đe ni broj kom pa nij skih ra ču na ra. Ti pi čna tes tna fa za obu hva-ta 10 do 50 ra ču na ra. Na kon ini ci jal-nog ak ti vi ra nja, FDE in sta li ra draj ver za ši fro va nje/de ši fro va nje, ko ji de lu je kao fil ter i zme đu ope ra tiv nog sis te ma i hard-dis ka, ka ko bi se osi gu ra lo da se svi po da ci ko ji se na nje mu na la ze, kao i oni ko ji se či ta ju i upi su ju, ši fru ju/de ši fru ju u ho du. Pri po sle dnjem ko ra ku in sta la-ci je FDE auto mat ski po či nje pro ces ši fro-va nja hard-dis ka. To kom ovog pro ce sa po da ci se ši fru ju brzi nom od oko 20-30 gB na sat, a ši fro va nje ni je ose tlji vo na nes tan ke stru je ili is klju či va nje ra ču na-ra. Ako ra ču nar i zgu bi na pa ja nje ili se is klju či to kom ini ci jal nog ši fro va nja, FDE je dnos tav no nas tav lja ši fro va nje ka da se ra ču nar sle de ći put u klju či. Pro ces ini ci jal nog ši fro va nja u pot pu nos ti ra di u po za di ni, ta ko da ko ri sni ci mo gu po kre-ta ti i dru ge a pli ka ci je, o dno sno nas ta vi ti ne ome tan rad na ra ču na ru.

Na kra ju, pre la zi se na eta pu pu ne im ple men ta ci je, ko ja po dra zu me va in sta la ci ju FDE sis te ma na sve kom pa nij-ske ra ču na re. Za hva lju ju ći vi so kom ni-vou auto ma ti za ci je pri li kom im ple men-ta ci je, mo gu će je in sta li ra ti FDE sis tem i na ne ko li ko sto ti na ra ču na ra ne delj no.

Be zbe dno sni ri zi ci u po slo va nju uvek su pos to ja li. Me đu tim, sa ra zvo jem kon-cep ta mo bil nos ti u ra du i sve ma sov ni jim ko ri šće njem pri va tnih ure đa ja u po slov ne svrhe (BYOD), ure đa ji i po da ci na nji ma pos ta ju sve i zlo že ni ji ri zi čnom o kru že nju. To od kom pa ni ja za hte va pro me ne, prven-stve no na po lju si gur no snih pro ce du ra, ka ko bi se o drža la kon tro la i si gur nost kom pa nij skih po da ta ka, a u is to vre me pod sta kla po ve ća na pro duk tiv nost ko ju no vi tren do vi mo bil nos ti do no se.

Alek san dar Sta no je vić �

38 Business&IT

Te hno lo gije

U sve kom pli ko va ni jim o kru že nji ma broj do ga đa ja pro gre siv no ras te, te je po tre bno re še nje ko je omo gu ća va la ko ra zu me va nje ono ga što se u IT in fras truk tu ri de ša va...

Sa ra zvo jem IT in fras truk tu re ras te i ko li či na lo go va ko je kre-ira ju nje ni ra zli či ti ele men ti, pa

se da nas u je dnom pro se čnom IT o kru že-nju ge ne ri še i po ne ko li ko hi lja da log-do-ga đa ja u se kun di. U bor bi sa to li kom ko li či nom po da ta ka, po tre bno je pro na ći na čin ne sa mo za nji ho vo cen tra li zo va no skla di šte nje i pre tra ži va nje već i za auto-ma ti zo va nu ana li zu i i zve šta va nje. Ov de na sce nu stu pa ju re še nja za u prav lja nje lo go vi ma, ko ja za IT a dmi nis tra to re pred stav lja ju ne izos ta van alat u pro ce-su mo ni to rin ga i u tvrđi va nja o snov nih u zro ka pro ble ma u in fras truk tu ri.

VMware vRe ali ze Log In sight pred-stav lja log-me na džment re še nje na me-nje no u prav lja nju lo go vi ma u he te ro ge-noj in fras truk tu ri, di zaj ni ra no ta ko da obe zbe di big da ta ska la bil nost, uz je dnos-tav nost u im ple men ta ci ji i ko ri šće nju. Log In sight se mo že ko ris ti ti za pri ku plja nje lo go va sa bi lo kog i zvo ra sa po drškom za syslog ili Log In sight API, kao i iz Win-dows i Li nux ope ra tiv nih sis te ma.

Za hva lju ju ći upo tre bi ma šin skog uče nja, re še nje po se du je u gra đe no pre po-zna va nje struk tu re lo go va i gru pi sa nje sli čnih do ga đa ja. Fun kci onal nos ti ana li ze i i zve šta va nja mo gu se pro ši ri ti in sta la ci-jom bes pla tnih con tent pa ke ta ko ji do no se pri la go đe ne vi zu eli za ci je, pre tra ge i pra vi-la za kla si fi ka ci ju. Na mar ke tu je tre nu tno dos tu pno oko 50 pa ke ta ra zli či tih ven do ra, me đu ko ji ma su i VMware, EMC, HP, Cis-co, Pa lo Al to i Ju ni per.

In te gra ci ja i pre gledVRe ali ze Log In sight se o dli čno in te gri-še sa VMware o kru že nji ma, u klju ču ju ći

i dvo smer nu in te gra ci ju sa vRe ali ze Ope-ra ti ons-om, ko ja obe zbe đu je po ve zi va nje do ga đa ja i je dnos tav nu tran zi ci ju i zme đu in ter fej sa dva re še nja. Ta ko đe, Log In sight do la zi sa vSphe re con tent pa ke tom i po se-du je mo gu ćnost auto ma ti zo va ne kon fi gu-ra ci je svih ESXi hos to va u in fras truk tu ri za sla nje lo go va ser ve ru, kao i pre de fi ni sa-ne ša blo ne za kon fi gu ra ci ju OS age na ta za pri ku plja nje vCen ter Ser ver lo go va.

Im ple men ta ci ja re še nja je je dnos tav na, po što se dis tri bu ira u vi du vir tu el nog ure-đa ja, ta ko da je Log In sight u brzo na kon de fi ni sa nja o snov nih mre žnih pa ra me ta-ra dos tu pan za a dmi nis tra ci ju pre ko web in ter fej sa, ko ji je po de ljen na dva de la.

Prvi je das hbo ards, ko ji sa drži gra fič-ki pri kaz in for ma ci ja iz lo go va i ve ze ka pre de fi ni sa nim pre tra ga ma. Ko ri sni ci mo gu kre ira ti sop stve ne das hbo ard-ove i

ko ris ti ti one ko ji do la ze uz con tent pa ke-te. Dru gi je deo za in te rak tiv nu ana li zu, kroz ko ji se mo že vrši ti pre tra ga i fil tri-ra nje pri ku plje nih do ga đa ja.

Ska la bil ne per for manseU srcu Log In sight-a na la zi se cen tral no no-SQL skla di šte, za ko je je mo gu će de fi-ni sa ti pa ra me tre za drža va nja i ar hi vi ra-nja. Skla di šte je op ti mi zo va no za sme-šta nje log-po da ta ka i nji ho vu pre tra gu i ana li zu u re al nom vre me nu, pa ta ko Log In sight im ple men ta ci ja sa mi ni mal nim re sur si ma od dva vir tu el na pro ce so ra i 4 gB me mo ri je po drža va pri ku plja nje i do 400 do ga đa ja u se kun di (EPS) sa 20 i zvo-ra. Re še nje po se du je i sca le-out ar hi tek tu-ru ko ja omo gu ća va ska li ra nje per for man-si do da va njem no vih in stan ci u pos to je ći klas ter, sa fun kci onal nos ti ma ba lan si ra-nja op te re će nja i vi so ke ras po lo ži vos ti.

Uko li ko se na bav lja kao ne za vi san pro i zvod, li cen ci ra nje i pla ni ra nje Log In sight in sta la ci je je zna tno je dnos tav-ni je u po re đe nju sa dru gim log-me na-džment re še nji ma, po što za vi si od uku-pnog bro ja ele me na ta in fras truk tu re ko ji pred stav lja ju i zvor log-po da ta ka – tzv. OSI (ope ra ting system ima ge).

Log In sight je u klju čen u sve vRe ali ze i vClo ud edi ci je li cen ci, a od ove go di ne svi sa da šnji i bu du ći ko ri sni ci vCen-ter Ser ver Stan dar da do bi ja ju pra vo na ko ri šće nje Log In sight za 25 OSI-ja. Ova edi ci ja po se du je po dršku za in sta la ci ju VMware-ovih con tent pa ke ta, me đu ko-ji ma su i pa ke ti za vSphe re, NSX, Ho ri-zon i vRe ali ze Ope ra ti ons.

Ne boj ša Ilić �

U prav lja nje lo go vima

Ska la bil na ma ni pu la ci ja događajima

vRe ali ze Ope ra ti ons i vRe ali ze Log In sight in te gra ci ja

39

Di sas ter re co very backup pos ta je va žan tek on da ka da stvar no za tre ba. Da ne bi bi lo pre ka sno – tu je i eko no mi čna clo ud DR op ci ja uz Veeam Clo ud Con nect fun kci onal nost

Veeam clo ud con nect

Po čet kom 2014. go di ne Veeam je pred sta vio Clo ud Connect op ci ju u o kvi ru Veeam Ba-ckup and Re pli ca ti on v8 ala ta. Ova op ci ja je u tom mo men-

tu omo gu ća va la kraj njim ko ri sni ci-ma uda lje ni be kap na in fras truk tu re ser ti fi ko va nih Clo ud Con nect pro vaj de-ra. Ko ri sni ci ma je da ta mo gu ćnost da je dnos tav nim uno še njem pris tu pnih kre-den ci ja la do bi ju na ras po la ga nje do da tni pros tor za skla di šte nje off-si te be ka pa (tzv Ba ckup-as-a-Ser vi ce). Opo ra vak ma ši na na in fras truk tu ru clo ud pro vaj-de ra bio je mo guć, ali je po dra zu me vao opo ra vak ma ši na iz be ka pa, što je sa so bom no si lo i niz do da tnih ope ra ci ja i re kon fi gu ra ci ja to kom pos tup ka opo rav-ka, ka ko bi se opo rav lje ne ma ši ne do ve le u fun kci onal no sta nje.

Vre me nom je Clo ud Con nect usav rša-van, ta ko da je od ver zi je 9 Ba ckup and Re pli ca ti on ala ta uve de na i mo gu ćnost re pli ka ci je vir tu el nih ma ši na na in fras-truk tu re ser ti fi ko va nih Clo ud Con nect pro vaj de ra, či me su se ste kle mo gu ćnos ti za nji hov brz i je dnos ta van opo ra vak. Uve de ne su i op ci je pot pu nog i de li mi-čnog fa ilo ver-a, ko ji ko ri sni ci mo gu ma nu el no da ini ci ra ju.

Opo ra vak od ka tas trofeVrlo čes to po tre be bi zni sa za hte va ju pos to ja nje di sas ter re co very (DR) re še nja, ka ko bi se vre me opo rav ka i po sle di ce ko je bi po slo va nje trpe lo u sled pre ki da sve li na pri hva tlji vu me ru. U prak si ma li broj or ga ni za ci ja je u sta nju da obe zbe di sred stva za fi nan si ra nje se kun dar nog da ta-cen tra, ko ja se o gle da ju kroz:• in ves ti ci ona ula ga nja u har dver i so ftver ske li cen ce na se kun dar nom da-ta-centru

• tro ško ve pro jek to va nja i im ple-men ta ci je se kun dar nog da ta-centra• in ves ti ci ona ula ga nja u spe ci ja li-zo va ne di sas ter re co very alate• ope ra tiv ne tro ško ve se kun dar nog da ta-cen tra (na jam pros to ra, po tro šnja elek tri čne ener gi je, lin ko vi i zme đu da-ta-cen ta ra, do da tni ljud ski re sur si za o drža va nje).

Or ga ni za ci je se im ple men ta ci jom se-kun dar nog da ta-cen tra naj če šće su oča-va ju sa sko ro du pli ra nim tro ško vi ma za IT in fras truk tu ru. Sa dru ge stra ne, ve ro-va tno ća do ga đa ja ko ji bi ini ci rao po kre ta-nje DR lo ka ci je je re la tiv no ma la da bi se o prav da la ve li ka ula ga nja u se kun dar ni da ta-cen tar. DR re še nja ba zi ra na na clo ud o kru že nju pred stav lja ju kom pro mis, jer su u sta nju da obe zbe de mo gu ćnost opo-

rav ka ser vi sa u slu ča ju ka tas tro fe, bez do da tnih ula ga nja u no vi da ta-cen tar. Ko ri sni ci ma ove u slu ge su na ras po la-ga nju pro ce sor ski, me mo rij ski, mre žni i sto ridž re sur si clo ud pro vaj de ra, ta ri fi-ra nje se vrši po pay-as-you-go mo de lu, a clo ud pro vaj de ri naj če šće u klju ču ju u pret pla tu o dre đen broj da na za ko ri šće nje DR ser vi sa u slu ča ju ka tas tro fe.

U mno gim zem lja ma fi nan sij ski pro-pi si na la žu po je di nim ti po vi ma or ga ni-za ci ja pos to ja nje mo gu ćnos ti opo rav ka u sled ka tas tro fe. Na ro dna ban ka Srbi je je Ured bom o mi ni mal nim stan dar di ma u prav lja nja in for ma ci onim sis te mom fi nan sij ske in sti tu ci je de fi ni sa la oba ve ze fi nan sij skih in sti tu ci ja u po gle du za šti te po da ta ka i obe zbe đi va nja kon ti nu ite ta po slo va nja. Ured bom je pro pi sa no pos-

Re pli ka ci ja vir tu el nih ma šina

Ar hi tek tura sistema

40 Business&IT

Te hno lo gije

to ja nje me ha ni za ma za šti te u slu ča ju ka tas tro fe za sve fi nan sij ske in sti tu ci je ko je po slu ju na te ri to ri ji Re pu bli ke Srbi-je. In sti tu ci je ko je su obu hva će ne ovom ured bom su ban ke, dru štva za osi gu ra-nje, pru ža oci u slu ga fi nan sij skog li zin ga i pen zi oni fon do vi.

Li cen ci ranjeClo ud Con nect u slu ga je dos tu pna svim pos to je ćim ko ri sni ci ma Veeam Ba ckup and Re pli ca ti on ala ta. Pos to je tri ni voa li cen ci ra nja: Stan dard, En ter pri se i En-ter pri se Plus. Pre po ru ka je da ko ri sni ci ko ji ko ris te Clo ud Con nect ser vis ko ris te WAN ak ce le ra ci ju, ka ko bi se u brzao tran sfer po da ta ka. WAN a cce le ra ti on kom po nen ta za po tre be Clo ud Con nect ser vi sa dos tu pna je u En ter pri se i En ter-pri se Plus edi ci ja ma Veeam Ba ckup and Re pli ca ti on ala ta.

Veeam se ge ne ral no li cen ci ra po bro ju fi zič kih so cket-a in fras truk tu re ko ja se be ka pu je. Ko ri sni ci ko ji ne ma ju im ple men ti ran Veeam mo gu i znaj mi-ti li cen ce od clo ud pro vaj de ra i ta da se in fras truk tu ra li cen ci ra na me se čnom ni vou, po bro ju vir tu el nih ma ši na ko je se be ka pu ju, što pred stav lja po volj no i flek si bil no re še nje za ko ri sni ke ko ji ra zma tra ju op ci je be ka po va nja i DR-a u clo ud o kru že nju.

Ar hi tek turaNa ilus tra ci ji je pri ka za na re fe ren tna to po lo gi ja Clo ud Con nect re še nja, ko ja u klju ču je ko ri snič ku i in fras truk tu-ru clo ud pro vaj de ra. Kraj nji ko ri snik us pos tav lja ve zu sa clo ud pro vaj de rom po sred stvom SSL/TLS ko nek ci je, či me su ko mu ni ka ci oni tro ško vi sve de ni na mi ni mum, s ob zi rom da ne ma sku pih i znaj mlje nih lin ko va ili do da tne o pre me pre ko ko je se o dvi ja re pli ka ci ja po da ta ka.

Ko ri snič ki be kap-ser ver, di rek tno ili po sred stvom WAN ak ce le ra to ra, us pos-tav lja en krip to va nu ve zu sa Clo ud Con-nect gej tve ji ma. U za vi snos ti od vrste sa o-bra ća ja Clo ud Con nect gej tve ji pro sle đu ju sa o bra ćaj do be kap-ser ve ra ili vir tu el ne in fras truk tu re Clo ud Con nect pro vaj de ra.

Clo ud pro vaj de ri, u za vi snos ti od ugo vo re ne vrste u slu ge (be kap u clo ud-u i/ili DR u clo ud-u), za sva kog ko ri sni ka de fi ni šu re zer vi sa ne re sur se za po tre be be ka pa (sto ridž-pros tor) i DR-a (in fras-truk tur ni re sur si).

Be kap u clo ud-u je op ci ja ko jom se ko-ri sni ku stav lja na ras po la ga nje do da tni pros tor, sme šten na in fras truk tu ri clo ud pro vaj de ra. Ko ri sni ku su na ras po la ga-nju op ci je za de fi ni sa nje i or ga ni za ci ju be kap-po li sa, kao i pro ce du ra za opo ra-vak, kao da je u pi ta nju lo kal ni re po zi to-ri jum za sme šta nje po da ta ka.

DR u clo ud-u se o sla nja na sli čan me-ha ni zam, gde se na in fras truk tu ru clo ud

pro vaj de ra sme šta ju re pli ke pro duk ci-onih vir tu el nih ma ši na. Ko ri sni ku su na ras po la ga nju op ci je za de fi ni sa nje fa-ilo ver pla no va, gde je mo gu će je dno zna-čno de fi ni sa ti re do sled i na čin opo rav ka pro duk ci onih vir tu el nih ma ši na.

Ko ri sni ci DR u slu ga u clo ud-u ima ju na ras po la ga nju op ci je za po kre ta nje de li mi čnog ili pot pu nog fa ilo ver-a. Ope ra ci je po kre ta nja fa ilo ver pla no va i fi na li zi ra nja opo rav ka mo gu se ini ci ra-ti iz ko ri snič ke Veeam in fras truk tu re, pre ko Clo ud Con nect por ta la, ali i od stra ne clo ud pro vaj de ra, što omo gu ća va opo ra vak i u slu ča ju ka da je ko ri snič-ka Veeam in fras truk tu ra ne dos tu pna zbog ka tas tro fe na lo ka ci ji ko ri snič kog da ta-cen tra.

CO MING‑ova po nudaCO MINg je zva ni čni Clo ud Con nect par-tner, pa ko ri sni ci ma pru ža i ko ri šće nje u slu ga be ka pa i DR-a u clo ud-u po sred-stvom Veeam Clo ud Con nect te hno lo-gi je. U svo joj o snov noj po nu di CO MINg kraj njim ko ri sni ci ma nu di op ci je:• Be kap u clo ud-u, ko ji po dra zu me-va mo gu ćnost ko ri šće nja uda lje nog re-po zi to ri ju ma za sme šta nje be ka po va nih po da ta ka. Ta ri fi ra nje se vrši me se čno, po u tro še nom pros to ru na dis ko vi ma.• DR u clo ud-u, ko ji po dra zu me va mo gu ćnost ko ri šće nja in fras truk-tur nih re sur sa u slu ča ju ka tas tro fe. Ta ri fi ra nje se vrši na me se čnoj ba zi, na o sno vu obi ma šti će ne in fras truk-tu re (pro ce sor ski, me mo rij ski, sto ridž re sur si). O snov na po nu da u klju ču je 30 da na za ko ri šće nje in fras truk tur nih re sur sa u slu ča ju ka tas tro fe i 4 re dov na go di šnja DR tes ta.• U prav lja nje be ka pom, ko je po-dra zu me va u slu ge im ple men ta ci je i u prav lja nja be kap-in fras truk tu rom. Li cen ce za ko ri šće nje be kap-so ftve ra i znaj mlju ju se na me se čnom ni vou, a nji ho va ce na za vi si od bro ja vir tu el nih ma ši na.

U prak si se po ka za lo da se or ga-ni za ci je naj če šće o dlu ču ju za op ci ju be kap u clo ud-u, i to kao se kun dar nu ili ter ci jar nu op ci ju za ču va nje po da-ta ka. Ova kvom or ga ni za ci jom be ka pa mo gu će je i zbe ći tra di ci onal ni pris tup ar hi vi ra nju po da ta ka upi som na tra ke. Op ci ja DR-a u clo ud-u je pri hva tlji va za or ga ni za ci je ko je ima ju po tre bu ili oba ve zu za pos to ja njem me ha ni za-ma opo rav ka u slu ča ju ka tas tro fe, ali ne ma ju pla no ve za do da tna ula ga nja u i zgra dnju se kun dar nih da ta-cen ta ra.

Alek san dar Pav lo vić �

To po lo gija sistema

DISASTER REcOVERY REŠEnJA BAZIRAnA nA cLOUD OkRUžEnJU PREDSTAVLJAJU kOMPROMIS, JER SU U STAnJU DA OBEZBEDE MOGUćnOST OPORAVkA SERVISA U SLUČAJU kATASTROFE, BEZ DODATnIH ULAGAnJA U nOVI DATA-cEnTAR

41

Efi ka sna ko mu ni ka ci ja i zme đu za po sle nih i sa spolj nim sa ra dnici ma uti če na po slov ne re zul ta te... Cis co ima re še nje!

Uko li ko va ša kom pa ni ja tra ži eko-no mi čno i je dnos tav no re še nje za za htev ne po tre be web ko la bo-

ra ci je, ka ko u o kvi ru ti mo va za po sle nih, ta ko i sa sa ra dni ci ma van kom pa ni je, pra-vi od go vor mo že da pru ži Cis co Spark.

Ra ni je po znat kao Pro ject Squared, Cis co Spark je po slov na a pli ka ci ja za web kon fe ren ci je ko ja kom bi nu je tek stu al-ne po ru ke (chat), audio, vi deo i de lje nje sa drža ja i nu di no vo is kus tvo u o kvi ru sav re me nih na či na ko mu ni ka ci je. Spark je od go vor kom pa ni je Cis co na iza zo ve sa ko ji ma se za po sle ni su oča va ju u svom sva ko dnev nom ra du: ka ko uči ni ti da pro jek tni ti mo vi bu du stal no po ve za ni, ka ko je dnos tav no i brzo, na si gu ran i po-u zdan na čin po de li ti ide je i in for ma ci je sa lju di ma unu tar i i zvan kom pa ni je.

Naj bi tni je o dlikeSpark je za sno van na Cis co Col la bo ra ti on Clo ud plat for mi no ve ge ne ra ci je ko ja nu-di naj bo lje u kla si re še nja za web kon fe-ren ci je i o bje di nje ne ko mu ni ka ci je.

Ti mo vi ma pru ža je din stve no vir-tu el no mes to gde mo gu ra di ti za je dno, o dno sno kon fe ren cij sku sa lu se li u vir tu-

el ni svet. Čla no vi ti mo va na je dnos ta van na čin mo gu pre uze ti Spark a pli ka ci ju, kre ira ti vir tu el nu so bu, za po če ti sas-ta nak i po zva ti dru ge, unu tar ili i zvan or ga ni za ci je, da se pri dru že uno še njem e-ma il a dre se. Da lje, čla no vi ti ma mo gu be zbe dno sla ti po ru ke, de li ti faj lo ve i za-po či nja ti gla sov ne i vi deo po zi ve. Faj lo vi se pos tav lja ju unu tar clo ud-a i traj no su dos tu pni svi ma unu tar ti ma.

Spark o dli ku je in tu iti van di zajn, uz po dršku za go to vo bi lo ko ji ure đaj – ra-ču nar sa Win dows ili Mac OS-om, iPad, iP ho ne ili An dro id. Ta ko đe, ser vi su se mo že pris tu pi ti i di rek tno iz web brow-ser-a (po drža ni su Fi re fox, Chro me i In ter net Explo rer), ta ko da se ko ri sni ci mo gu pri ja vi ti sa bi lo kog ra ču na ra ko ji je po ve zan na in ter net.

Po red to ga, Spark se in te gri še sa dru gim po slov nim ala ti ma, kao što su ka len dar i a dre sar, što do da tno po ve ća-va efi ka snost ti mo va. Uz je dnos tav nost upo tre be, Spark pru ža i pot pu no si gur nu ko mu ni ka ci ju, to kom ko je je obe zbe đe no pot pu no krip to va nje sa drža ja. Do da tna si gur nost mo že se pos ti ći i za hte vi ma pre ma za po sle ni ma da ko ris te svo je

kor po ra tiv ne kre den ci ja le (SSO) i lo zin ke od go va ra ju će kom plek snos ti.

Pro ši riv i dos tu panCis co je kom pa ni ja ma os ta vio pros tor da sa me uti ču na ra zvoj Spark-a, na na-čin ko ji će naj vi še od go va ra ti nji ho vim po slov nim po tre ba ma. De ve lo pe ri ma so ftve ra na ras po la ga nju su mo ćni, o tvo-re ni API-ji pre ko ko jih mo gu kre ira ti ino va tiv ne i ko ri sne ser vi se i na taj na čin pro ši ri ti fun kci onal nos ti a pli ka ci je i nje-nu pri me nu.

Spark se mo že ko ris ti ti pot pu no bes-pla tno, uz o dre đe na o gra ni če nja. Bes-pla tna va ri jan ta, po red sla nja po ru ka i faj lo va, do zvo lja va kre ira nje web kon fe-ren ci je za do tri uče sni ka, uz mo gu ćnost vi deo-po zi va nja (sa pri ka zom ak tiv nog go vor ni ka) i de lje nja e kra na.

Pret pla ta za Mes sa ge&Me et Spark ser vis pru ža do da tne mo gu ćnos ti: mo-de ra ci ju vir tu el nih so ba, sin hro ni za ci ju sa ak tiv nim di rek to ri ju mom i sin gle sign-on pri jav lji va njem, kao i pro ši re nje web kon fe ren ci je do čak 25 uče sni ka u o kvi ru vir tu el ne so be.

Gor da na Mi la di no vić �

Vi še o Cis co Spark ser vi su mo že te sa zna ti na www.cis cos park.com, a za do da tna pi ta nja i pre dlo ge mo že te se o bra ti ti RRC Cis co ti mu na e-ma il a dre su cis [email protected]

cis co Spark

Je dnos tav ni jitim ski rad

42 Business&IT

O ffto pic

OffIcE365 se odnosi na pakete pretplate koji obuh-vataju pristup Office aplikacijama i drugim uslugama za produktivnost koje se koriste preko interneta (cloud usluge). OffIcE365 obuhvata pakete za kućnu i poslovnu upotrebu. OffIcE365 paketi za preduzeća obuhvataju i usluge kao što su SkypeforBusiness za web sastanke, ExchangeOnline rešenje za poslovni e-mail, i OneDriveforBusiness dodatni online storidž.

Mnogi OffIcE365 paketi za preduzeća obuhvataju i najnovije verzije Office aplikacija koje je moguće instalirati na računare i druge uređaje. Na ovaj način su dostupne sledeće aplikacije: Word, Excel, PowerPoint, OneNote, Outlook, Publisher, i Access. (Publisher i Access se mogu instalirati samo na računare s Windows operativnim sistemom.) Office aplikacije možete instalirati na Windows i Mac računare, Android tablet i smartfon uređaje, iPad, i iPhone. Kad imate aktivnu OffIcE365 pretplatu koja uključujuje Office aplikacije za instalaciju na računare, uvek imate najažurnije verzije aplikacija.

Zahtevi na e-mail: [email protected]

COMiNg – Computer EngeneeringToše Jovanovića 7, 11030 Beograd

COMING pONuda mesečna cena

microsoft Office 365 od 4,50 evra

microsoft Dynamics naV 2016 od 46 evra

microsoft Dynamics cRm 2016 od 35 evra

microsoft sharePoint od 23 evra

Tran sfor ma ci ja na či na ra da ti mo va za du že nih za clo ud in frastruk tu ru sve je bi tni ja, a VMware ima ala te ko ji je olak ša vaju

Sve ve ći broj kom pa ni ja u sva ja po se bne pro ce se za u prav lja nje VMware clo ud te hno lo gi ja ma. S ob zi rom na to da ti mo vi za-du že ni za te pro ce se os tva ru ju

sve ve ću zre lost im ple men ta ci je clo ud o kru že nja, kom pa ni je po či nju da ra zmi-šlja ju o pri me ni De vOps pris tu pa, ali ih bri ne ka ko će to uti ca ti na njih.

Šta je De vOps?Pos to ji vi še in ter pre ta ci ja De vOps-a. Su štin ski, mno ge ka rak te ris ti ke ovog pris tu pa već pos to je u ve ći ni clo ud or ga-ni za ci ja ko je do bro fun kci oni šu. gle da no

iz tog u gla, De vOps vi še i zgle da kao evo-lu ci ja, ne go kao re vo lu ci ja u na či nu ra da IT sek to ra kom pa ni ja.

De vOps se mo že po sma tra ti iz tri u gla – lju di, pro ce sa i te hno lo gi ja. gle da-no kroz pri zmu o dno sa pre ma lju di ma, De vOps je fi lo zo fi ja ko ja nas to ji da ra zbi je tra di ci onal ne or ga ni za ci one si lo se, a po se bno strik tno ra zdva ja nje ti mo va ko ji se ba ve ra zvo jem a pli ka ci ja i u prav-lja njem in fras truk tu rom. Uobi ča je no je po sma tra nje ra zvoj nih ti mo va kao ve sni ka pro me na, a a dmi nis tra tor skih ti mo va kao ču va ra sta bil nos ti, o dno sno kao dva ti ma sa su pro tnim ci lje vi ma, što

do vo di do ne efi ka snos ti. De vOps pris tup to me nja. Kad go vo ri mo o pro ce si ma, De vOps u na čin ra da in te gri še prin ci pe agile ra zvo ja. Stan dar dno se agile prin-ci pi ko ris te ra di kon ti nu al nog kre ira nja pro gram skog ko da sprem nog za pro duk-cij sko o kru že nje, ali uz De vOps se ovaj na čin ra zmi šlja nja pre no si na u prav lja nje ce lom in fras truk tu rom.

Na kra ju, De vOps obu hva ta pri me nu ra znov rsnih te hno lo gi ja ko je omo gu-ća va ju efi ka sni ji rad i auto ma ti za ci ju kad god je ona ras po lo ži va. Ta ko se za u prav lja nje i zvor nim ko dom a pli ka ci ja ko ris ti git, za pre gled ko da ger rit, a za

De vOps za clo ud or ga ni za ciju

Tran sfor ma cija

44 Business&IT

O ffto pic

u prav lja nje kon fi gu ra ci ja ma ala ti kao što su Pup pet, Shef, An si ble i Sal tStack. U te hno lo šku o sno vu za De vOps na čin ra da spa da ju i VMware ala ti vRe ali ze Co des-tre am za o bjav lji va nje a pli ka ci ja, kao i vRe ali ze Auto ma ti on i vRe ali ze Ope ra-ti ons za do de lji va nje re sur sa i pra će nje ra da in fras truk tu re.

Vi še od pro gra meraTi mo vi za ra zvoj a pli ka ci ja u De vOps fi lo zo fi ji ni su o gra ni če ni na svoj pri mar-ni po sao. Pro gra me ri u sva ja ju sve ši ra zna nja, a to obu hva ta i pi sa nje pro gram-skog ko da ve za nog za kom ple tnu auto-ma ti za ci ju pro ce sa ra zvo ja, po kre ta nja i u prav lja nja a pli ka ci ja ma. To zna či da de ve lo pe ri u sva ja ju zna nja ko ja tra di ci-onal no „pri pa da ju“ ti mo vi ma za u prav-lja nje a pli ka ci ja ma, te da ih pri me nju ju na clo ud ser vi se, o dno sno na do de lji va-nje re sur sa (VMware vRe ali ze Auto ma-ti on), auto ma ti za ci ju po de ša va nja mre že (VMware NSX) i auto ma ti za ci ju pra će nja ra da (VMware vRe ali ze Ope ra ti ons).

Pre ba ci va nje tih ak tiv nos ti sa ti mo va za u prav lja nje na ra zvoj ne ti mo ve o sno va je „in fras truk tu ra-kao-kod“ pris tu pa, ko ji je uobi ča je na o sno va za De vOps.

Van zo ne kom foraJe dna od klju čnih o dli ka, o dno sno ve-šti na ko je su po tre bne svim čla no vi ma ti ma jes te spo so bnost da se pre va zi đu gra ni ce i zme đu si lo sa.

Tra di ci onal ne IT or ga ni za ci je te že da ra zdvo je ti mo ve ko ji se ba ve pro jek to va-njem i u prav lja njem. To je pris tup ko ji o dla zi u za bo rav, jer u clo ud ti mo vi ma se ra zli či te ulo ge po ve zu ju i me đu so bno pro ži ma ju, što ceo tim či ni efi ka sni jim.

To zna či da sa da pro gra me ri kre ira ju ra dne pro ce se ko ji obu hva ta ju ne sa mo po-kre ta nje in fras tuk tu re, već auto ma ti zu ju mo ni to ring i kon fi gu ri sa nje to kom ra da. Deo ti ma ko ji u prav lja ser vi si ma učes tvu je u nji ho vom de fi ni sa nju, kao i do de lji va nju re sur sa, a ima i ulo gu kon takt-tač ke za re ša va nje ko ri snič kih pro ble ma. Ar hi tek te sis te ma ima ju uti caj na de fi sa nje obi ma i ce na ser vi sa ko ji će bi ti po nu đe ni, iako to ni je nji hov pri mar ni za da tak.

Ovaj trend pos to ji već ne ko vre me, a De vOps pris tup ga po di že na sle de ći ni-vo, spa ja njem „dev“ i „ops“ ti mo va.

Za po slov ne ci ljeveTrend da se fun kci oni sa nje IT ti mo-va kom pa ni ja us kla đu je sa po slov nim

ci lje vi ma i u kla pa u pos to je će pro ce se pri su tan je već du že vre me. Sa De vOps fi lo zo fi jom ugao po sma tra nja se me nja, o dno sno po jav lju je se ulo ga ar hi tek te ser vi sa ko ji tu ma či po slov ne za hte ve i na o sno vu njih pos tav lja fun kci onal ne ar hi tek tu re, ko je do pri no se ra du ce le or ga ni za ci je. Ide se i ko rak da lje, pa se a pli ka ci je ko je nas ta ju u IT ode lje nju, umes to u svrhu pros te po drške, smi šlja-ju sa ci ljem da i sa me do no se pri hod, pa ra zvoj a pli ka ci ja pos ta je in te gral ni deo

po slov nih pro ce sa. Za kraj, is ti če mo da je clo ud tim ko ji do bro fun kci oni še i već o dra ni je ima us pos tav lje ne mno ge po zi tiv ne o dli ke po tre bne za De vOps spre man za na re dni ko rak, u ko jem će bi ti an ga žo van na kon ti nu al nom una-pre đi va nju ra zvo ja i auto ma ti za ci ji a pli-ka ci ja i in fras truk tu re. U tom po slu su im VMware Clo ud Na ti ve Apps o dli čna po drška za kre ira nje a pli ka ci ja op ti mi-zo va nih za rad u clo ud o kru že nju.

Pi er re Mon cas sin �

kA kO DA PRI PRE MI TE TIM ZA DE VOPS

•Ohrabritezamenuulogameđuklju čnim čla no vi ma ti ma, ra di sti ca nja is kus tva sa ra zli či tim ve šti na ma i fun kci ja ma.

•Kontinualnorazvijajtepozna va nje ra da sa ala ti ma za clo ud auto ma ti za ci ju. To mo že obu hva ta ti na pre dne tre nin ge sa ala ti ma kao što su vRe ali ze Auto ma ti on i vRe ali ze Ope ra-ti ons, kao i ra zvi ja nje op štih ve šti na ve za nih za ana li zu i pro jek to va nje.

•Obezbeditepostojanjeključnihulo ga ve za nih za ope ra tiv ne po slo ve i do da tno ih i zlo ži te pro ce si ma ra zvo ja a pli ka ci ja i u prav lja nja po slo va njem.

•Razvijajtesvestoagile pris tu-pu kroz for mal ne tre nin ge i/ili kroz is ti ca nje na jan ga žo va ni-jih čla no va ti ma.

•Razvijajteveštinevezanezakon ti nu al no po kre ta nje ser vi-sa, npr. kroz pi lot-pro je kat sa vRe ali ze Co des tre am re še njem.

45

Sa vi še od 250 no vih fun kci onal nos ti, Veeamovo re še nje pred stav lja no vu eru dos tu pnos ti za kom pa nije

Nova generacijadostupnosti

Veeam VAS 9 Kom pa ni ja Veeam, po sve će-na ino va tiv nim re še nji ma ko ja fir ma ma omo gu ća va ju stal nu dos tu pnost, ne dav no je pred sta vi la re še nje Veeam

Ava ila bi lity Su ite v9.Naj no vi ja ver zi ja ovog na gra đi va nog

re še nja obu hva ta vi še od 250 no vih fun-kci onal nos ti i po bolj ša nja, ka ko bi kom-pa ni je mo gle da za do vo lje svo je po tre be za stal nom dos tu pno šću, o dno sno da bi se omo gu ći lo is pu nja va nje ugo vo ra o ni-vou u slu ge (SLA) za cilj no vre me i tač ku opo rav ka (RTPO) za ma nje od 15 mi nu ta, za sve a pli ka ci je i po dat ke.

Pre ma is tra ži va nju For res ter-a i ma-ga zi na Di sas ter Re co very Jo ur nal, spro ve-de nom na glo bal nom ni vou me đu do no-si oci ma o dlu ka u si tu aci ja ma opo rav ka na kon ka tas tro fe, u 35% kom pa ni ja sma tra ju da je je dan od naj ve ćih iza zo va sa ko ji ma su se su oča va li u si tu aci ji opo-rav ka od ha va ri je ili ve li kog po re me ća ja u po slo va nju – ne uje dna če nost oče ki va-nja od te hno lo ških mo gu ćnos ti. Is tra ži-va nje je po ka za lo da me na dže ri i di rek-to ri tra že od svo jih IT ode lje nja bo lju dos tu pnost, dok je IT slu žba ma te ško da ta oče ki va nja uvek i is pu ne. Veeam Ava-ila bi lity Su ite v9 to me nja i omo gu ća va kom pa ni ja ma svih ve li či na da po nu de 24/7 dos tu pnost.

„Kom pa ni je su da nas za htev ni je ne go ika da ra ni je, jer stva ra ju sve ve će ko li či-ne po da ta ka i že le da uvek mo gu da im pris tu pe. Da bi smo im to omo gu ći li, IT ode lje nja se su oča va ju sa te škim te re-tom“, ka že Ra tmir Ti ma šev, pred se dnik u pra ve Veeam-a. „Veeam Ava ila bi lity Su ite v9 is pu nja va te po tre be naj sna žni-jim i naj ska la bil ni jim re še njem do sa da, ko je uje dno ima pre gršt fun kci onal nos ti. go to vo 42.000 ko ri sni ka pri ja vi lo se za no vos ti pre pred stav lja nja u slu ge, što je dvos tru ko vi še u o dno su na pret ho dnu ver zi ju i po ka zu je že lju kom pa ni ja da se po kre nu od na sle đe nih be kap-re še nja pre ma ino va tiv nim re še nji ma za dos-tu pnost. Svo jim naj no vi jim re še njem Veeam po tvrđu je po zi ci ju kom pa ni je ko ja je u sta nju da is pu ni po tre be da na-šnjeg ‘always-on’ po slo va nja.“

Sto ridž‑in te gra cijeVeeam Ava ila bi lity Su ite v9 pru ža kom-pa ni ja ma sto ti ne po bolj ša nja, a no ve fun-

O ffto pic

46 Business&IT

kOn TRA DIk cI JA I ZME đU PO TRE BE DA PO VE ćA MO BRZI-nU I FLEk SI BIL nOST RE Ak cI JE IT-JA I IS TOV RE ME nOG nAS TO JA nJA DA SMA nJI MO OP TE RE ćE nJE SkLA DI ŠTE nJA PO DA TA kA kOD MnO GIH STVA RA kOM PLEk SnU I OP TE RE-ćE nU IT In FRAS TRUk TU RU. VEEAM-OVO RE ŠE nJE Un LI MI-TED ScA LE-OUT BA ckUP RE PO SI TORY TRE BA DA UMA nJI TA kVE PRI TIS kE, TA kO ŠTO ćE PO JE DnOS TA VI TI cI LJA nO MES TO SkLA DI ŠTE nJA ZA I ZRA DU SI GUR nO SnE kO PI JE. TO ćE PO JE DnOS TA VI TI A DMI nIS TRA cI JU, UZ IS TOV RE ME-nU VE ćU FLEk SI BIL nOST A DMI nIS TRA TO RA ZA BE kAP I VIR TU ELI ZA cI JU, JER I TA kO IMA JU VA žnI JE STRA TE ŠkE ZA DAT kE OD U PRAV LJA nJA SkLA DI ŠTE nJEM PO DA TA kA.

Ja son Bu ffin gton, vi ši ana li ti čar za za šti tu po da ta ka u kom pa ni ji ESG

kci onal nos ti omo gu ća va ju izu ze tno brz opo ra vak, i zbe ga va nje gu bit ka po da ta ka, po tvrđe nu za šti tu, is ko ri šća va nje po da-ta ka i pot pu nu pre gle dnost. Pred stav lja-mo vam ne ke od naj va žni jih no vi na.

Uve de na je EMC VNX i VNXe in te gra-ci ja hi bri dnih sis te ma za skla di šte nje po-da ta ka, ta ko da je omo gu ćen ni ži RTPO s fun kci onal nos ti ma Veeam Ba ckup from Sto ra ge Snap shots i Veeam Explo rer for Sto ra ge Snap shots. Ta in te gra ci ja omo-gu ća va IT pro fe si onal ci ma brzu i zra du si gur no sne ko pi je sa EMC VNX ili VNXe sni ma ka, i to 20 pu ta brže od kon ku ren-ci je, kao i je dnos ta van opo ra vak po je di-na čnih faj lo va za dva mi nu ta ili brže, bez me đu ko ra ka, sa mi ni mal nim uti ca jem na pro duk ci ju vir tu el nih ma ši na.

No va je i do da tna pri mar na in te gra-ci ja HPE, Ne tApp i EMC sto ri dža. Uz Veeam On-De mand San dbox za Sto ra ge Snap shots i po bolj ša nja u fun kci onal nos-ti be ka pa za EMC, HPE i Ne tApp sto-ridž-re še nja, ula ga nje u re še nja za ra zvoj i tes ti ra nje mo že bo lje da se is ko ris ti, kao i da se u klo ni uti caj be kap-ak tiv nos ti na ra dno o kru že nje.

Di rek tni NFS pris tup za bi lo ko je pri-mar no skla di šte nje za sno va no na NFS-u omo gu ća va po bolj ša nje per for man si be-ka pa i sma nju je uti ca j be kap-ak tiv nos ti na VMware vSphe re ser ve re.

Broj na una pre đenjaNo vi Veeam Explo rer za Ora cle do no si je din stve nu mo gu ćnost opo rav ka iz Ora-cle ba za po da ta ka na ni vou tran sak ci je, u klju ču ju ći sa mos tal nu si gur no snu ko pi-ju tran sak cij skog lo ga, ka ko bi ko ri sni ci mo gli da opo ra ve ba zu po da ta ka u ta čno

o dre đe nom tre nut ku i ti me pos ti gnu nis ku ci lja nu tač ku opo rav ka (RPO). Uz to, mo guć je brz i je dnos ta van opo ra vak po je di na čne ba ze po da ta ka „na klik“, a tu je i po drška za ba ze po da ta ka ko je po-kre ću Win dows i Li nux ser ve ri, u pot pu-nos ti kom pa ti bil na sa Ora cle Auto ma tic Sto ra ge me na džmen tom (ASM)

No va je i fun kci onal nost eDis co very za Veeam Explo rer za Mi cro soft Exchan-ge. Ona je ko ri sna za us kla đi va nje sa prav nim re gu la ti va ma i pro ce du ra ma držav ne a dmi nis tra ci je, a omo gu ća va i zvoz de talj nih i zve šta ja, pri če mu je na ve de no šta je ta čno po vu če no, oda kle i po ko jim kri te ri ju mi ma pre tra ge. Ova op ci ja nu di i pro ce nu ve li či ne re zul ta ta pre tra ge.

Uve de na su i zna čaj na po bolj ša nja za rad sa Mi cro soft-ovim po slov nim a pli ka ci ja ma. Omo gu će ni su opo ra vak gro up Po licy O bjects pos tav ki, in te gra-ci ja DNS upi sa i kon fi gu ra ci ja o bje ka ta par ti ci je sa Veeam Explo rer for Mi cro soft A cti ve Di re ctory, pot pu ni opo ra vak sa Veeam Explo rer-om za Mi cro soft Sha-re Po int, kao i opo ra vak na ni vou ta bli ca sa Veeam Explo rer-om za Mi cro soft SQL ser ver.

Opo ra vak i ska li ranjeVAS 9 re še nje omo gu ća va pot pu nu in-te gra ci ju, kao i brze i po u zda ne na či ne za re pli ka ci ju ra dnih pro ce sa u clo ud o kru že nju, što obu hva ta i Di sas ter Re-co very as a Ser vi ce (DRa aS) sa zna čaj no po bolj ša nim cilj nim vre me nom opo rav-ka (RTO). Kre ira njem te hno lo gi je ko ja si gur no i ne pri me tno vo di ko ri sni ka pre-ma pro ve re nom do bav lja ču u slu ga ko ga

VEEAM AVA ILA BI-LIT Y SU ITE V9 DO nO-SI kLJU ČnU RA ZLI kU nA TRžI ŠTE DRA AS-A. FUn kcI OnAL nOST VEEAM cLO UD cOn-nEcT RE PLI kA cI JA OMO GU ćI ćE nAM DA kOM PA nI JA MA SVIH VE LI ČI nA PO nU DI-MO PRA VE U SLU GE ZA OPO RA VAk OD kA TAS-TRO FE, SA SnA žnIM SLA-OVI MA. RA DU-JE MO SE ŠTO ćE MO nAS TA VI TI DA IS PU-nJA VA MO SVO JE OBE-ćA nJE DA kOM PA nI-JA MA OMO GU ćA VA MO STAL nU DOS TU PnOST, SA nJI HO VOM PRO-PAR TnER ZA JE DnI-cOM SVET SkE kLA SE.

Ian McClarty, pred se dnik kompa ni je Phe onixNAP

ko ri snik oda be re, Veeam-ovi ko ri sni ci vi še ne mo ra ju sa mi kre ira ti i o drža-va ti mes to za opo ra vak od ka tas tro fe, što zna či da mo gu zna čaj no da sma nje slo že nost sop stve ne IT in fras truk tu re i tro ško ve ve za ne za nju. Una pre đe-na fun kci onal nost ta ko đe omo gu ća va Veeam-ovim pro vaj de ri ma clo ud u slu ga da ko ri sni ci ma po nu de brz i si gu ran DRa aS sa no vom po nu dom Veeam Clo ud Con nect Re pli ca ti on.

U prav lja nje skla di šte njem si gur no snih ko pi ja je sku po i pred stav lja ve li ki na por za kom pa ni je, što uop šte ni je za ne ma ri vo, jer ek spo nen ci jal ni rast po da ta ka na dma-šu je mo gu ćnos ti tra di ci onal nih re še nja da nji ma u prav lja ju efi ka sno i eko no mi-čno. Veeam-ov no vi Un li mi ted Sca le-out Ba ckup Re po si tory na me njen je u pra vo re ša va nju ta kvih iza zo va, sma nji va njem upo tre be har dve ra za skla di šte nje po da-ta ka, ra di kal nim po je dnos tav lje njem pro-ce sa skla di šte nja po da ta ka i u prav lja njem po slo vi ma skla di šte nja u kom pa ni ja ma, is tov re me no po bolj ša va ju ći pro ces be ka-po va nja po da ta ka i do dva pu ta.

47

Pri va tni ure đa ji u po slov nom

o kru ženjuNa vi ke za po sle nih i nji ho va sk lo nost da ko ris te sop stve ne ure đa je

za po slov ne po tre be pred stav lja ju iza zov za IT sek tor

BYOD

48 Business&IT

O ffto pic

Ana li ti ča ri pre dvi đa ju da će u na re dne dve go di ne broj mo bil nih ure đa ja dos ti ći oko 10 mi li jar di. Ka ko su mo-bil ni ure đa ji sve zna čaj ni ji

deo na še sva ko dne vi ce, u pre du ze ći ma će ras ti broj za po sle nih ko ji že le da svo je li čne mo bil ne ure đa je ko ris te za po slov ne po tre be (po red ure đa ja ko je im obe zbe-đu je po slo da vac). U o grom nom bro ju kom pa ni ja za klju či li su da ne mo gu da spre če svo je za po sle ne da ko ris te mo bil ne ure đa je i u po slov ne i u pri va tne svrhe.

Na to su ih „na te ra le“ i eko nom ske pri li ke, o dno sno po tre ba da za po sle ni bu du što pro duk tiv ni ji. Ka ko su za po sle-ni sve če šće u pri li ci da sa mi ku pe kva li-te tni je smar tfo ne, ta ble te i lap to po ve od onih ko je im mo že obe zbe di ti po slo da-vac, i ta ko bi ti pro duk tiv ni ji – za da tak za kom pa ni je pos ta je da na uče ka ko da oču va ju be zbe dnost svo jih in for ma ci-onih sis te ma.

Upo tre ba pri va tnih ure đa ja, o dno sno BYOD kon cept (BYOD – Bring Your Own De vi ce), zna čaj no uti če na tra di ci onal ni mo del za šti te, s ob zi rom na to da se oni sve če šće ko ris te za pris tup e-ma il po ru-ka ma, ka len da ru, a pli ka ci ja ma i po slov-nim po da ci ma. Kom pa ni je se bo re da ustanove pri hva tlji ve pro ce du re i mo de le po drške ko ji ma će se us pos ta vi ti rav no-te ža i zme đu po tre ba za po sle nih i po tre-be or ga ni za ci je da se ade kva tno za šti ti.

Opasnosti ko je ovaj trend do no si predstavljaju in ten zi vi ra nje već pos to je-ćih ri zi ka, a ve za ne su za za šti tu ure đa ja, za ra zli či te a pli ka ci je, kao i pri pre mu za ne že lje ni sce na rio nes tan ka ure đa ja.

Za šti ta mo bil nih ure đajaNe ka da su kom pa nij ska IT ode lje nja ima la je dnos ta van po sao. Ona su sa mo de fi ni sa la ko ji tip ure đa ja će se ko ris ti-ti, i to je u glav nom zna či lo i zbor je dnog pro i zvo đa ča i de fi ni sa nje ma njeg bro ja mo de la ko ji će bi ti u upo tre bi, s o gra-ni če nim pris tu pom kor po ra tiv nim po da-ci ma. To je za šti tu ce log sis te ma či ni lo je dnos tav ni jom, o dno sno omo gu ća va lo do sle dnu pri me nu po li ti ke za šti te, u glav-nom kroz je din stve no o kru že nje ko je je pri pre mio u pra vo pro i zvo đač ure đa ja ko ji su oda bra ni.

BYOD kon cept fun da men tal no me nja pris tup jer za po sle ni do no se sop stve ne ure đa je, ko ji ne sa mo da su ra zli či tih mo de la i pro izvo đa ča već ne ret ko ko ris te i ra zli či te ope ra tiv ne sis te me. Uz sve to,

oni čes to ni su pri la go đe ni po slov nom o kru že nju.

Nes ta nak ure đajaMi li oni mo bil nih te le fo na bi va ju i zgu-blje ni ili u kra de ni sva ke go di ne, što zna či da pris tup sa drža ji ma na tim ure đa ji ma do bi ja ju ne ov la šće ne oso be. Zbog to ga na zna ča ju do bi ja ju o snov-ne ka rak te ris ti ke smar tfo na kao što su za šti ta lo zin kom i en krip ci ja po da ta ka. Po se ban iza zov pred stav lja či nje ni ca da je te že za šti ti ti ure đaj ko ji se fi zič ki na la zi van sis te ma kom pa ni je, jer u tom slu ča ju ne ov la šće no li ce mo že di rek tnom ma ni-pu la ci jom lak še da pris tu pi sis te mu ne go ka da je reč o ser ve ru ili ra dnoj sta ni ci unu tar kom pa ni je.

Da bi se po ten ci jal ne ne ga tiv ne po sle-di ce ova kve si tu aci je što vi še uma nji le, po tre bno je kod za po sle nih po ve ća ti ni vo sves ti i zna nja o to me ko je sve ri zi ke sa so bom no si nes ta nak ure đa ja, kao i o to me šta je do bra prak sa ka da do ne že-lje ne si tu aci je ipak do đe, a u ci lju za šti te po da ta ka na ure đa ju.

Ri zi ci i a pli ka cijeRa znov rsne a pli ka ci je u brza le su in te-gra ci ju mo bil nih ure đa ja u naš sva ko-dnev ni ži vot. Od gPS a pli ka ci ja, pre ko dru štve nih mre ža, do iga ra, a pli ka ci je su naj vi še do pri ne le re vo lu ci ji pa me-tnih te le fo na. Ka rak te ris ti ke ko ri sne za sva ko dnev ni ži vot ta ko đe pod sti ču za po sle ne da ih ko ris te i za po slov ne po tre be, a to do no si dve gru pe ri zi ka ve za nih za a pli ka ci je.

Prvu pred stav lja ju ma li ci o zne a pli ka-ci je, o dno sno mal ver. Ne se lek tiv na in sta-la ci ja a pli ka ci ja i ne dos ta tak a pli ka ci ja za za šti tu zna če i ve ću šan su da se „pro vu-če“ i ne že lje ni kod. On je čes to skri ven u a pli ka ci ja ma ko je su na pov rši ni upo tre-blji ve i ne ret ko ko ri sne.

S dru ge stra ne, pro blem mo gu pred-stav lja ti a pli ka ci je po dlo žne na pa du, o dno sno one ko je su ra zvi je ne u ci lju pris tu pa nja po slov nim po da ci ma. Uko-li ko ta kve a pli ka ci je ni su do volj no do bro za šti će ne, ri zik za kom pa ni ju je ve li ki.

U prav lja nje mo bil nim o kru že njemBYOD kon cept po ve ća va obim po sla pre-du ze ća, o dno sno IT ode lje nja, ko je mo ra da se po sve ti ade kva tnom o drža va nju mo bil nih ure đa ja, ažu ri ra nju ope ra tiv-nih sis te ma i pru ža nju po drške za po ve-ćan broj ra zli či tih ti po va ure đa ja.

Ta ko đe, pos to je i zna čaj ni skri ve ni tro ško vi ko ji se o dno se na BYOD kon-cept, a ve za ni su za i zbor pra vog mo-de la po drške za kon tro lu tro ško va ko ji pret ho de im ple men ta ci ji. In te gri sa njem do bre po li ti ke za upo tre bu pri va tnih ure đa ja u po slov ne svrhe i pri hva ta-njem stra te gi ja ko je su flek si bil ne i ska-la bil ne, kom pa ni je će bi ti sprem ne da se su oče i sa ne pre dvi di vim ri zi ci ma za be zbe dnost, a uvo đe nje od go va ra ju ćih pro ce du ra i re dov nog tes ti ra nja će po-mo ći or ga ni za ci ja ma da me đu za po sle-ni ma po ve ća ju ni vo zna nja o iza zo vi ma ko je ko ri šće nje li čnih ure đa ja na po slu mo že da do ne se.

Jo va na Sa mar džić �

SA VE TI ZA BO LJU ZA ŠTITU

•Navestikojiuređajisemogu ko ris ti ti.

•Uspostavitistrogusigurnosnu po li ti ku za sve ure đa je.

•Definisatisigurnosnekriterijume.•Ustanovitikoimapristupkojim

a pli ka ci ja ma i po da ci ma.•Odreditikojeaplikacijećebiti

do zvo lje ne, a ko je za bra nje ne. •Definisatipolitikukorišćenja

ure đa ja van po slov nog o kru že nja.

49

Kom pa ni ja CO MINg ula že zna-čaj ne re sur se u o bra zo va nje svo jih ka dro va, kroz pri sus tvo na

vo de ćim svet skim kon fe ren ci ja ma o no vim te hno lo gi ja ma, obu ka ma i ra di oni ca ma. Na ša naj ve ća sna ga o gle da se u to me što se sa no vim te hno lo gi ja ma upo zna je mo na mes tu nji ho vog nas tan ka, kao i kroz par tner ske pro gra me sa vo de ćim svet skim pro i zvo đa či ma har dve ra i so ftve ra.

Bu du ćnost edu ka ci je u do me nu in-for ma ci onih te hno lo gi ja je u shva ta nju

mo de la vo de ćih IT kom pa ni ja. Sve sni smo to ga ko li ko je obu ka onih ko ji se di rek tno ba ve o dre đe nim te hno lo gi ja ma va žna i ko li ko uti če na po slo va nje sa me kom pa ni je. Iz tog ra zlo ga CO MINg već 10 go di na us pe šno vo di tre ning-cen-tar, ko ji je te hnič ki o prem ljen ta ko da is pu nja va sve za hte ve i že lje za usav rša-va njem na ših ko ri sni ka, kao i os ta lih za in te re so va nih stra na.

Na še spe ci ja lis tič ke obu ke su u tre nut ku po nu de te mat ski ve za ne za naj sav re me ni je in for ma ci one te ho lo gi je, a na ši is ku sni in že nje ri, ko ji su is tov-re me no i pre da va či na obu ka ma, tu su da vam pre ne su ne sa mo te oret ska već i prak ti čna zna nja, ste če na kroz os tva re-ne, te hno lo ški na pre dne pro jek te.

Po red pro je ka ta kon so li da ci je in fras-truk tu re u da ta-cen tri ma, po ko ji ma

Br IT infrastruktura Termin

1 Veeam Backup & Replication - Instalacija, konfiguracija i upravljanje 6. IV - 7. IV

2 Vmware vsphere - Instalacija, konfiguracija i upravljanje V6x 10. V - 12. V

3 Vmware vsphere - Instalacija, konfiguracija i upravljanje V6x 20. IX - 22. IX

4 check Point - Konfiguracija i administracija 19. X - 20. X

5 Veeam Backup & Replication - Instalacija, konfiguracija i upravljanje 26. X - 27. X

6 Vmware Horizon - Instalacija, konfiguracija i upravljanje 3. XI - 4. XI

7 Vmware vsphere 6 - Optimizacija performansi virtuelne infrastrukture 22. XI - 24. XI

8 nsX - Konfiguracija i instalacija 7. XII - 8. XII

9 Vmware vsphere - Instalacija, konfiguracija i upravljanje V6x 13. XII - 15. XII

Br IT infrastruktura Termin

1 eRP Dynamics naV 1 19. IV - 20. IV

2 microsoft Dynamics cRm 26. IV - 27. IV

3 migracija u cloud 16. V

4 eRP Dynamics naV 2 24. V - 25. V

5 eRP Dynamics naV 1 12. IX - 13. IX

6 microsoft Dynamics cRm 15. IX - 16. IX

7 cloud computing Foundation 19. VII - 20. VII

8 eRP Dynamics naV 2 29. IX - 30. IX

9 BI poslovno izveštavanje 4. X - 5. X

10 migracija u cloud 10. X

11 cloud computing Foundation 11. X - 12. X

12 cloud computing - napredni 15. XI

Br Projektovanje Termin

1 Project management - osnovni 17. V - 18. V

2 Business continuity plan 1. VI - 2. VI

3 ITIL foundation 26. IX - 28. IX

4 Project management - osnovni 24. X -25. X

5 Project management - napredni 8. XI - 9. XI

6 Business continuity plan 20. XII - 21. XII

Obuka

Kao i uvek, u na šem ča so pi su go vo ri mo o spe ci ja lis tič kim obu ka ma, ko je že li mo da predsta vi mo svi ma ko ji do sa da nisu bi li u pri li ci da ih po ha đaju

Specijalističke obu ke za ITstručnjake

PO SE BnE PO GO DnOSTI

• Za vi še po la zni ka iz is te fir-me po pust od 10% za sva kog po la zni ka.• Za pri ja vu do 60 da na una-pred po pust od 10%.• Za pri ja vu do 30 da na una-pred po pust od 5%.• Za go di šnji ugo vor za 10 i vi še stu de na ta na bi lo ko jem od na-ve de nih kur se va po pust od 30%.

Godišnji plan obukaO pla ni ra nim obu ka ma mo že te se de talj ni je in for mi sa ti pu tem e-ma ila obu ka@co ming.rs ili na na šem web saj tu www.co ming.rs

smo pre po zna tlji vi i za ko je vla da naj ve-će in te re so va nje me đu na šim po la zni ci-ma na na pre dnim obu ka ma iz o blas ti IT in fras truk tu re i clo ud com pu ting-a, u CO MINg-u se po sle dnjih ne ko li ko go di-na or ga ni zu ju i obu ke i ra di oni ce ko je se o dno se na po slov na re še nja.

Bu di te deo in že njer ske za je dni ce ko ja je pro šla na še obu ke i svo je zna nje la ko pre to či te u prak su!

50 Business&IT

O ffto pic

business&it - · pdf file34 marlo farm studije sluČaja ... ko ji e s art di ci onalno...

Documents