brubaker odgovorigh

7/25/2019 Brubaker Odgovorigh

1/9

KRIZA IDENTITETA U DRUTVENIM NAUKAMA

Identitet i srodni termini u drugim jezicima imaju dugu istoriju kao tehnikitermini u zapadnoj flozofji od starih Grka do savremene analitike flozofje.Upotrebljavani su za bavljenje starim i trajnim flozoskim problemima

postojanosti usred ispoljene promene i jedinstva usred ispoljene razliitosti.!asprostranjena "argonska i dru#tveno$analitika upotreba terminaidentitet i njemu srodnih izraza% me utim% mnogo je skorija i lokalizovanija.Uvo&enje identiteta u dru#tvenu analizu i njegovo poetno #irenje udru#tvenim naukama i javnom diskursu dogodilo se u 'jedinjenim (r"avama)*$ih godina ++ veka ,s izvesnim predznacima u drugoj polovini pedesetih-.

ajva"nija i najpoznatija putanja #irenja jeste ona kojom su prisvojeni ipopularisani radovi /rika /riksona ,koji je% izme u ostalog% zaslu"an zakovanje termina kriza identi teta-. 0li% kao #to je pokazao 1ilip Glison,Gleason-% postojali su i drugi putevi #irenja.

2ojam identifkacije istrgnut je iz prvobitnog% specifno psihoanalitikogkonteksta ,gde je taj izraz prvi uveo 1rojd- i povezan s etnicitetom% s jednestrane ,preko uticajne knjige Gordona 3lporta 2riroda predrasude 4G. 0llport%5he ature o 2rejudice6% 789:-% i s teorijom sociolo#ke uloge i teorijomreerentne grupe% s druge ,preko radova osoba kao #to su elson 1ut 41oot6 i!obert ;erton-. 'ociologija simbolike interakcije bave


2/9

su% me utim% /rving Goman% koji je radio na perieriji tradicije simbolikeinterakcije% i 2iter ?erger% koji je radio u socijalno$konstruktivistikoj kao ienomenolo#koj tradiciji proizvodnje i posledinog obezvre enja znaenja nepokazuje znake jenjavanja. Ce< sredinom =*$ih je ;akenzi ,D.E.;. ;ackenzie-mogao da identitet okarakteri#e kao re obesmi#ljenu prekomernom

upotrebom% a !obert Aouls ,>oles- da primeti da su pojmovi identiteta i krizeidentiteta postali najistiji kli#ei. 0li% to je bio tek poetak. Godina F*$ih% sausponom rase% klase i roda kao svetog trojstva knji"evne kritike ikulturalnih studija%7 humanistike nauke su se iz sve snage pridru"ileprepirci. 0 govor o identitetu u univerzitetskim krugovima i van njih i danasnastavlja da raste.7: Ariza identiteta kriza prekomerne

I kvalitativni i kvantitativni pokazatelji ukazuju na sredi#nje mesto zapravo naneizbe"nost identiteta kao toposa. 2oslednjih godina pokrenuta su dvanova interdisciplinarna asopisa posve


3/9

I identitet je tako e podjednako i kategorija prakse i kategorija analize. Aaokategoriju prakse upotrebljavaju ga laiki akteri u nekim ,ne svimK-svakodnevnim okru"enjima kako bi sami sebi postali jasni% kako bi im jasnepostale njihove aktivnosti% ono #to dele s drugima i ono po emu se razlikuju

od njih. Upotrebljavaju ga i politiki preduzetnici da ubede ljude da razumejusebe% svoje interese I okolnosti u kojima "ive na odre eni nain% da ubedeizvesne ljude da su ,za neke ciljeve- istovetni me u sobom I istovremenorazliiti od ostalih i da organizuju Iopravdaju kolektivnu akciju koja se vodi naovaj ili onaj nain.

5ako se termin identitet u razliitim svojim oblicima implicira i usvakida#njem "ivotu i u politici identiteta.'vakida#nji govor o identitetu ipolitika identiteta stvarni su i znaajni enomeni. 0li savremena istaknutostidentiteta kao kategorije prakse ne zahteva upotrebu tog izraza kaokategorije analize. !azmotrimo jednu analogiju. acija je na#iroko

kori#


4/9

mnogo siroma#niji i mnogo izve#taeniji nego #to jeste. 2roblematino nije to#to seupotrebljava odre eni termin nego kako se on upotrebljava.

2roblem% kao #to tvrdi Hoik Cakant ,HoM DacNuant- povodom rase% le"i unekontrolisanom stapanjuc socijalnog i sociolo#kog... ili narodskog i

analitikog razumevanja 2roblem je u tome #to se termini nacija% rasa iidentitet vrlo esto analitiki upotrebljavaju manje$vi#e isto kao #to seupotrebljavaju u praksi% na implicitno ili eksplicitnoreifkuju


5/9

svakodnevnih znaenja identiteta i u vezi s tim sve im je nelagodnije. Ipak%ovaj novi teorijski zdravi razum ima svoje probleme. Ukratko


6/9

bi se ta oprianost aksiomatski povezivala s identitetom. Hjudi svuda i uvekpriaju prie o sebi I drugima i nalaze svoje mesto na osnovu repertoarapria koje im na raspolaganjepru"a kultura. 0li u kom smislu sledi da takvanarativna lokacija dodeljuje dru#tve nim akterima identitet ma koliko da jeon vi#estruk% dvosmislen% kratkovek ilikonOiktanR Sta ova meka% savitljiva

predstava identiteta dodaje argumentu o nara$koji se taj termin upotrebljava u ve


7/9

poslednjih godina toliko poznati zapravo obavezni da ih itamo ,i pi#emo-takore


8/9

jasna. U uvodu za zbornik o Gra anstvu% identitetu i dru#tvenoj istoriji,>itizenship Identit% and 'ocial istor- arls 5ili opisuje identitet kaonejasan ali neophodan pojam% i defni#e ga kao akterov do"ivljaj nekekategorije% veze% uloge% mre"e% grup iili organizacije% udvojen s javnompredstavom tog do"ivljajaT javna predstava esto poprima oblik zajednike

prie% narativa.

0li kakva je veza izme u te sveobuhvatne% otvorene defnicije i posla koji 5iliho


9/9

Identitet u tom izuzetno jakom smislu u smislu jastva koje mo"e imperativnoda zahtea akciju koja ugro"ava lini interes% pa i sam "ivot V ima malo ve zes identitetom u slabom ili mekom smislu. Aalhun sam istie nesamerljivostizmeu obinog identiteta samopoimanja% naina na koji ljudi mire interese u

svakodnevnom "ivotu i imperativnog% a#

brubaker odgovorigh

Documents