Za bolji svet

U Z R E N J A N I N U1 4 . j u l a u 2 0 s a t i u P o z o r i { n o m k l u b u

^ETVRTAK, 1 4 . j u l 2 0 1 1 , b r o j 5 0 3 6 , g o d i n a X V , c e n a 3 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) w w w . d a n a s . r s

Valjda smopretekli

Branislav Gruba~ki, Guta iz Zelenog zvona

Valjda smopretekli

IIIzeleno zvonoII zeleno zvono ~ e t v r t a k , 1 4 . j u l 2 0 1 1 . ~ e t v r t a k , 1 4 . j u l 2 0 1 1 .

Gordana Nonin

NOVI OPTIMISTA

P rva najava proslave 20godina postojanja Zelenogzvona zbila se 3. jula naSala{u 137, gde je BranislavGruba~ki Guta pozvao

novinare na radni doru~ak. Prelepsun~an dan, tambura{i i pravivojvo|anski doru~ak, naravno,profesionalna organizacija, bili suoli~enje svega {to je Guta i radio protekledve decenije. Zeleno zvono jezrenjaninski brend koji je za 20 godinabilo doma}in predsednicima,ambasadorima, dr`avnicima, glumcima,rediteljima, slikarima, fotografima,knji`evnicima, muzi~arima, sportistimai drugim sasvim obi~nim, a Zelenomzvonu veoma dragim ljudima. U danukada je Novak \okovi} ostvarivao svojsan na Vimbldonu, pri~ali smo sa~ovekom koji je teniske terene gradiopo~etkom 90-ih kada to ovde uop{te nijebilo popularno. Ali, i njegov se sanostvario, san da uvek u~ini onolikokoliko on mo`e, a to nije malo. Ka`e daima dvoje perfektne dece koja nisuodrastala u perfektnijim vremenima alije on napravio Zeleno zvono kako bi onsam, njegova deca, i drugi Zrenjaninciimali kibuc u neki bolji svet.

Da li ste svesni {ta ste sve uradili zaovih 20 godina?

- Delimi~no. Nekada pomislim„d`aba smo kre~ili“, a na ovakvimsvetkovinama kada obele`avamojubileje, kada se okupe svi ljudi koji suna ovaj ili onaj na~in u~estvovali u celojkreaciji, onda sam zadovoljan i, uslovnore~eno, {to bi rekao Jovan ]irilov -„Sedam sekundi sam sre}an“. On jejednom izjavio da pamti kako je jednombio sedam sekundi sre}an. Kada vidimprijatelje, sre}an sam i znam da }e do}ina proslavu svi koji i treba da do|u. Toje prava satisfakcija. S druge strane -poslovno - ne}u re}i ba{ katastrofa, ali tosve je uvek na ivici, na granici.

I Beograd kao milionski grad iNovi Sad kao najve}i grad uVojvodini, tokom 90-ih imali susamo nekoliko oaza „zdrave pameti“.U Zrenjaninu je takva oaza bilaZeleno zvono. Imate li povratneinformacije o tome koliko je tomesto, programi i koncerti koje steorganizovali u Klubu, zna~iloljudima - da ostanu normalni u timnenormalnim vremenima?

- Imam svest o tome koliko je sve tobilo zna~ajno jer mi prilaze ljudi ~ija sudeca odrasla uz jednu estetiku i etikukoje su bile nesvakida{nje u to vreme.Zahvaljuju}i Klubu, oni su mogli da~uju i druga~ija mi{ljenja i stavove odonih zvani~nih, kojima su bilipreplavljeni posredstvom medija tihgodina. No, sve to u Zelenom zvonubilo je i prili~no subverzivno u odnosuna sve ostalo pa smo zato i razne„po{asti“ imali. Ne trpi se u ovojsredini, u celoj Srbiji pa tako i uZrenjaninu - drugost. Ne da si bolji,nego da si druga~iji. Te{ko je to ~ak i uzsvu toleranciju koja se propagira ipromovi{e. Ne trpi se drugost. A mismo bili druga~iji. Ja sam to iz nekogo~aja zapo~eo, samo iz o~aja zbog svega{to nam se po~etkom 90-ih de{avalo.Klub Zeleno zvono po~eo je da radi apolovina gostiju bila je u Erdutuspremaju}i se da idu u rat koji nismovodili. Znao sam i tada, a bilo mi jejasno i pre toga, na kakvo zlo i ludilosve to mo`e da iza|e. E, sad - {ta je bioodgovor na sve to: da li da se priklju~i{svom tom ludilu jer je to bilo prili~noprofitabilno, ili da ode{ iz zemlje {to jebila druga mogu}nost. Nisam uradio nijedno ni drugo. Da sam oti{ao uinostranstvo, verovatno bih ve}obezbedio egzistenciju, pogotovo zato{to sam i pre toga bio biznismen. Ali,nigde na svetu ne bih bio Guta izZelenog zvona.

Da li se se}ate trenutka kada serodila ideja za Zeleno zvono?

- Se}am se i re}i }u iskreno: o~ekivaosam promene tih 90-ih godina. Pre togasam bio jedan od najboljih prodavacaknjiga, bio sam trgova~ki putnik -akviziter. Po~eo sam na dedinoj ku}i dapravim Zeleno zvono sve jure}i da

ne zakasnim u kapitalizam jer sam znaoda dolazi neko drugo vreme. Bilo mi jepotpuno jasno da vi{e ni{ta ne}e biti kao{to je bilo za vreme komunizma, s tim{to nisam znao da }emo pro}i „najgoreod sve dece“. Hrvati i Slovenci su ve}imali izbore, misli sam da }e i kod nas tobiti sli~no. Verovao sam u ne{to bolje, itu sam pogre{io. Kao kada pitajuSarajlije za{to su ostali u Sarajevu i kakonisu znali {ta im se sprema. Pa, naravnoda nisu znali kad su ljudi verovali unormalno. Tako sam i ja verovao unormalno. Nisam bio ni deo toga panisam mogao ni znati da }e sve to bitiizvedeno na najgori mogu} na~in.Verovao sam da }e se ovde sve zavr{itiipak nekim hapiendom, tranzicijomvlasti, dru{tvenih vrednosti, estetike,etike, ~ega god. Grdno sam se prevario. Iznao sam to odmah, ~im sam otvorioZeleno zvono, a to je bilo 1990, dakle, presvega jo{ goreg {to nam se de{avalo.

Taj prvi klub bio je na hiljadukvadrata i imao je teniske terene koji

su, evo, tek posle dvadeset godina svepopularniji u Srbiji zahvaljuju}iuspesima na{ih tenisera?

- Da, pri~amo danas, u nedelju, kadaNovak \okovi} igra finale Vimbldona ikada je ve} prvi na svetu. A te 1990,kada sam ja po~eo megalomanski dapravim teniski teren, niko nije imaopojma ko je prvak Srbije u tenisu.Ispada da sam sve radio pre vremena.[to bi rekao Lala na samrti, kad gapitaju koja mu je neostvarena ̀ elja -„Nikad nisam uspeo da spojim {unku iparadajz“. Uvek pojede {unku pre nego{to stigne paradajz. Nikad dva dobrazajedno, uvek ispred ne~ega. To sestalno, ovih dvadeset godina, vuklo ikroz poslovni i kroz privatni ̀ ivot - iakoje zeleno zvono nikad nije do zelenegrane, do kraja. Ali smo trajali. [to birekli ovi peva~i novokomponovanemuzike - nije bitno koliko si popularan,va`no je da traje{. E pa, mi trajemo evove} pune dve decenije.

S iskustvom nekoga ko je znao daljudima treba dugo da prihvatepromene, dugo da shvate {ta jenormalno, osnovali ste Novioptimizam koji ima puno {irikoncept od Zelenog zvona?

- Inicijalna kapisla za osnivanjeNovog optimizma bilo je ubistvo Zorana\in|i}a, prvog demokratskogpremijera Srbije. To je nezaobilaznaistorijska ta~ka u ovom veku, u svetu.Dok je bio ̀ iv, nismo mogli to daartikuli{emo na taj na~in, ali on jeste bionovi optimizam sam po sebi. Taporazna ~injenica da su ga ubili oninajgori me|u nama, da su ga uklonili sapoliti~ke, dru{tvene, ̀ ivotne scene... sjedne strane me je deprimirala, ali seisto tako javio prkos i otpor toj ~injenici.Samo sam rekao: pa, ne}e mo}i! Oni

ne}e pro}i. [ta ja mogu da u~inim?Imam ljude oko sebe koji imaju odnosprema na{oj stvarnosti sli~an momodnosu, imam firmu - okupio sam sveto u jednu organizaciju koja je prvo bilaneformalna ali sa vrlo jasnim ciljem - neprihvatanje situacije u kojoj je kraj.Ubice su uspele u mnogo ~emu, alidugoro~no nisu. I ne}e. To je bilainicijacija za Novi optimizam. Uklonilisu \in|i}a, ali valjda nas ima jo{ sa tomidejom i tom vizijom. Nije on bio ba{sam, valjda nas ima jo{. Valjda smopretekli od tog metka. Ima nas, ozbiljnosmo prihvatili tu ~injenicu da njega vi{enema, da su oni vrlo organizovani, aliimamo odgovor na to. Svako u svomdomenu, svako u svojoj pri~i.

Koja je va{a vizija za narednihdeset godina? Krenuli ste da, krozprojekat Recommended Vojvodina,promovi{ete kreativne ljude iprojekte iz Vojvodine?

- Svaka stvar koju radim nije rezultatnekog mog dubokog razmi{ljanja. To jesamo neki ose}aj, intuicija - {ta sam ja,{ta je moje okru`enje u tom momentu,{ta mo`e najbolje da se uradi.Recommended Vojvodina je kao jagodana {lagu Novog optimizma. JesamZrenjaninac, jesam Vojvo|anin, ali sekre}em i po Srbiji i po regionu i ̀ elimdrugima da poka`em ononajrelevantnije iz Vojvodine. VladaVojvodine bira Najbolje iz Vojvodine, amoje je da preporu~im {ta mi iz Novogoptimizma mislimo da je najbolje kadje kultura u pitanju. To ~ak i ne morada bude najbolje, ali to je ono {to mipreporu~ujemo. A posle organizovanihdve hiljade razli~itih doga|aja, mislimda imamo pravo da pone{to ipreporu~imo. [to bi rekao Lala -ponu|en ko po~a{}en.

Poduhvat Novi optimizam za~et je u Zre-njaninu po~etkom 2005. potpisivanjemprotokola o saradnji izme|u Studentskeunije Tehni~kog fakulteta u Zrenjaninui Pozori{nog kluba Zeleno zvono, komesu se potom pridru`ili pojedinci i usta-nove od integriteta.

Tokom prve godine postojanja, putu-ju}i Vojvodinom u atmosferi ekskurzije,„novi optimisti“ dokazali su da autizam iksenofobija nisu trajno stanje iz koga ne-ma izlaza. U sedam mesta sa na{e mape(Zrenjanin, Kikinda, Subotica, Mali I|o{,Ada, In|ija i Novi Sad) promovisani sudobri primeri, organizacije i li~nosti kojesu svojim radom zaslu`ile da se na njihugleda, a verovanjem da mo`emo pokre-nuti mlade ljude, srednjo{kolce, studen-te, otvorena su vrata za saradnju i komu-nikaciju najboljih iz razli~itih sredina.

Nakon pilot projekta, Karavan Novogoptimizma, ova organizacija broji vi{eod 70 tribina posve}enih aktuelnim te-mama socijalnog ̀ ivota u Srbiji i Vojvo-dini, me|u kojima su serije gostuju}ihtribina pod nazivom Kako je nenormal-no postalo normalno, Kultura izme|ujavne brige i tr`i{ta i Inertnost duha -strah od promena u nedostatku koncep-ta, Inteligencija i ljubav, vi{e od 20 ve~e-ri Pametnog utorka realizovanih u sa-radnji sa Zrenjaninskom gimnazijom,ali i vi{e od 150 koncerata doma}ih imuzi~kih grupa iz inostranstva.

U saradnji sa zrenjaninskim DSCMa{tali{te, tokom 2008. promovisana jeu 27 gradova Srbije Nacionalnu strategi-ju za mlade Ministarstva omladine isporta - u vidu karavana Zamisli `ivot...i Skrati pri~u.

Posebno se isti~e inicijativa Novog op-timizma, koja je kao gradski projekat irealizovana 8. maja 2010, imenovanjemzrenjaninskog trga po ubijenom premi-jeru Srbije, dr Zoranu \in|i}u. Dru{tve-no delovanje Novog optimizma na grad-skom nivou, nastavlja sa aktivnim u~e-{}em u realizaciji projekata Zrenjanin -Evropska prestonica kulture 2020. godi-ne i zrenjaninski Market kulture, a svezbog uspostavljanja jasne kulturne poli-tike grada Zrenjanina i koordiniranjaosnovnim ljudskim i institucionalnimresursima u oblasti kulture.

U narednom periodu, nastavi}e se sarealizacijom projekta Kulturno zvono, alii projektom od posebnog zna~aja za No-vi optimizam - Vojvodina Recommen-ded, koji je podr`an od Pokrajinskog se-kretarijata za kulturu.

Me|uregionalni projekat VojvodinaRecommended realizuje se od decem-bra 2010, u vidu promovisanja primeradobre prakse, sa ciljem decentralizacijekulturnih programa i uspostavljanjemtrajnog interkulturalnog dijaloga same|uregionalnim i partnerima na re-publi~kom i lokalnom nivou. Me|ugradovima kojima }e biti ili ve} jeste„preporu~eno iz Vojvodine“ su: NoviSad, Beograd, Ni{, Kragujevac, Zagreb,Osijek, Tuzla, Budimpe{ta, Pe~uj imnogi drugi.

Teku}u godinu }e svakako obele`iti iuspostavljanje aktivne saradnje izme|uNovog optimizma i regionalnog RadijaZrenjanin, na kome se, svake subote od10 do 14 sati, emituje program poduredni{tvom nezavisne produkcije po-kreta Novi optimizam.

Branislav Gruba~ki, Guta iz Zelenog zvona

Valjda smo pretekliZahvaljuju}i Zelenom zvonu, ljudi

su tih godina mogli da ~uju i druga~ija mi{ljenja i stavove od

onih zvani~nih, kojima su bili preplavljeni posredstvom

medija. No, sve to bilo je i prili~no subverzivno u

odnosu na sve ostalo pa smo zato i razne „po{asti“ imali.

Ne trpi se u ovoj sredini, u celoj Srbiji pa tako i u Zrenjaninu - drugost.

Ne da si bolji, nego da si druga~iji. A mi smo

bili druga~iji

“Odgojena publika

Bio sam u mnogo zvona u `ivotu, ali kad je zvono

povezano sa teatrom, muzikom, umetno{}u... i

dobrim vinom, onda je to, valjda, jedino pravo

zvono. I sa ljudima, povezano, naravno. A, u

zrenjaninskom Zelenom zvonu imali smo divne

koncerte, bo`ansku publiku i ve~eru... isto takvu u

konobi (Kod Brice, vi{e ne postoji, prim. ur.).

Kad neko radi tako kako radi „du{a“ Zelenog

zvona, mislim tako dugo na kulturi u provinciji,

kulturi u svom gradu, onda on i odgoji publiku, a

u Zrenjaninu je publika definitivno odgojena i

svako bi je po`eleo.

Rade [erbed`ija, glumac

Zvono za optimizam

Nisam mogla da odolim da ne upoznam Nove

optimiste. Bilo je to pre pet godina. Do{la sam u

O3on i tamo upoznala Gutu. ^oveka koji je svojom

energijom, sopstvenim sredstvima i ~eli~nom

voljom napravio Zeleno zvono. A to Zeleno zvono

proslavilo je njega, Zrenjanin, Nove optimiste,

Vojvodinu i sve nas koji smo imali ~ast da budemo

Gutini gosti. Guta i njegovo Zeleno zvono primer

su kako se mo`e stvoriti elitno mesto i elitna

publika, a sam od sebe je napravio jedinog i

pravog Optimistu.

Vesna Pe{i}, politi~ar

Pravi jatak

Ja sam pravi jatak Zelenog zvona. Verovatno

imam du`i sta` kao voditelj tribina u tom klubu

nego {to politi~ari zajedno imaju sta`a u svom

poslu. Ali ponosan sam na tu ~injenicu jer je

Zeleno zvono simbol Slobodnog Banata. Taj klub je

pomogao da ljudi sa~uvaju svoj gra|anski duh,

pristojnost, otvorenost, kosmopolitizam, hrabrost

i sve ono {to ~oveka ~ini ~ovekom.

@eljko Bodro`i}, novinar - voditelj

tribina u Zelenom zvonu

Vi{e od kluba

Bi}u ja ve~eras u Zrenjaninu da proslavimo 20

godina Zelenog zvona. Zeleno zvono nije samo klub.

Evo za{to: tokom 90-ih, to mesto je bilo za Zrenjanin

centar slobode govora, druga~ijeg pogleda na svet,

druga~ijeg razmi{ljanja. U svakom pogledu bio je

alternativa - u politi~kom, kulturolo{kom pa i

zabavnom smislu - bio je alternativa i iz tog razloga

je nadrastao pojam kluba.

Danica Vu~ini}, novinarka B92

Kulturni doga|aj {irih razmera

Jubilej Zelenog zvona na banatskoj ravnici je

zaista kulturni doga|aj {irih razmera i dokaz

trajanja demokratskog duha koji je animirao na{

legendarni predsednik Guta, ~iji sam ja, kada je

re~ o Novom optimizmu, do`ivotni zamenik.

Tribine koje organizuje ZZ okupljaju uistinu javnu i

intelektualnu elitu ali ne u onom pe`orativnom

smislu ve} u pravom smislu te re~i. Rasprave o

Zoranu \in|i}u i njegovom nasle|u, brojnim

drugim temama iz istorije filma, literature, prava

su zvona Zelenog zvona koja se nadaleko ~uju i

nadam se da }e tako biti i sa ovom otvorenom

tribinom koja ne okuplja samo istomi{ljenike ve}

ljude otvorenog duha kojima je uistinu stalo do

dobra Srbiji i njene prave, autenti~ne slike u svetu.

Mirko \or|evi}, publicista

Ognji{te otpora i slobode

Zeleno zvono je ognji{te otpora i slobode. Li~no

sam duboko vezan za to mesto - svaki put

kad mogu ja odem tamo. Prva promocija moje

knjige Atentat bila je upravo u Zelenom zvonu.

To je mo`da i najbolji pokazatelj koliko

mi to mesto zna~i.

Milo{ Vasi}, novinar

Oplemenjivanje politike kulturom

Meni je drag ovaj jubilej zato {to Zeleno zvono sa

strane kulture `eli da oplemeni politiku. Moram

da ka`em da je kod nas kultura najvi{e

zapostavljena, a sve je vidljivije da se bez kulture

ne mo`e graditi demokratsko dru{tvo. Imamo

mnogo problema, ali najve}i je svakako taj {to

`ivimo u doba antikulture. Posebno mi je drago

{to Zeleno zvono veruje u kulturne vrednosti

Vojvodine, a za to nisu bili sposobni ni

autonoma{i ni antiautonoma{i.

Laslo Vegel, knji`evnik

Jedan ~ovek - 90 posto kulture

Obostrano je zadovoljstvo, i moje i Gutino, kad je

re~ o na{oj saradnji i prijateljstvu. Moji po~eci

vezani su za njega, {to sa nastupima u Zvonu, {to

u Zrenjaninu.

Ho}u da ka`em da je su{tina da bi Zrenjanin

izgubio mnogo da nema Gute, bio bi gotovo pa

mrtav grad. Neverovatno deluje da jedan ~ovek

mo`e da dr`i 90 procenata kulturne scene u tom,

ne tako malom, gradu.

Milan Mumin, rok muzi~ar

Dobre vibracije

Ove godine jedan od najzna~ajnijih klubova u

Vojvodini slavi dve decenije svog postojanja. Iste,

te 2011. i Del Arno bend slavi 25 svojih godina.

Sudbina kluba i biografija benda usko su

povezane. [to se nas u bendu ti~e, te{ko je da bi

postojala alternativna rok scena u Banetu bez

Zvona. Mislim da ne preterujem ako ka`em da bi

Zvono moglo biti i model kako bi u drugim

manjim sredinama trebalo da ne{to postoji, a ne

samo u Beogradu. I, sve je naslonjeno na volju i

energiju jednog ~oveka, jer dr`ava ne `eli da sa

ljudima deli dobre vibracije.

Jovan Mati}, rok muzi~ar

Rekli su

Zeleno zvono nekad

Zeleno zvono danas

Ro|endan ZZProslava 20. ro|endana ZZ bi}e odr`ana ve~eras od 20 sati u prostorijama kluba, kada }e pre-mijerno biti prikazan film Prvih 20. Re~ je o kompilaciji utisaka „slu~ajnih“ prolaznika - sarad-nika i gostiju Zelenog zvona koji su pozvani da odgovore na tri jednostavna pitanja. Ovom pri-likom, tako|e, nastupi}e vrhunski d`ez sastav Gyass Band, koji kroz svoje nastupe izgra|uje no-vi muzi~ki izraz koji je nazvan upravo - gyass. ^lanovi benda ve} godinama sviraju u pratnji nanastupima virtuoznog Lajka Felixa, koji }e se ove ve~eri predstaviti prijateljima Zelenog zvona.Tambura{ki orkestar Melem nastupi}e nakon pono}i.

Drugog dana, 15. jula, u organizaciji Zelenog zvona, zrenjaninskoj publici predstavi}e se ~u-veni Stjepko Gut. Na koncertu Zelenom zvonu, koji se odr`ava u okviru turneje koja }e obi}i Sta-ru Pazovu, Kragujevac, Rumu i Pan~evo, Stjepko Gut nastupi}e u pratnji kvinteta koji ~ine Mi-lo{ Milojevi} - tenor, sopran saksofon, Sava Mileti} - klavir, Du{an Simovi} - kontrabas i Alek-sandar Cvetkovi} - bubnjevi.

Proglas NONovi optimizam je pokret svih gra|ana Vojvodine i Srbije koji podsti~e dru{tveni `ivot, kriti~komi{ljenje i njegovo javno ispoljavanje. Generi{e najbolje ideje lokalne zajednice i predstavljaih na mestima odlu~ivanja. Novi optimizam zagovara pravo na razli~itost, kao vrhunsko pravosvake ljudske individue. Ohrabruje solidarnost me|u ljudima. Javno se suprotstavlja ksenofo-biji, provincijalizmu, fa{izmu i svakom drugom vidu politi~kog ekstremizma. Afirmi{e sve vi-dove stvarala{tva. Okuplja umetnike, nau~nike, preduzetnike, pronalaza~e i druge izuzetnepojedince, sa ciljem da ih kao dobar primer predstavi naj{iroj javnosti. Novi optimisti su aktiv-ni ljudi otvorenog uma koji su istinski zainteresovani za druge ljude.

Zeleno zvono je brend koji ulazi u 20. go-dinu postojanja, spontano koncipirankao centar multiaktivnog de{avanja, i za-hvaljuju}i konstantnim promenama iusavr{avanju, predstavlja sinonim za vr-hunsku uslugu i bogat kulturno-umetni~-ki i zabavni ̀ ivot. Brend koji upravo svo-jim izborom saradnika usmerava sve ve-}i broj posetilaca na kvalitetne usluge testvara novu, pobolj{anu socijalnu klimu.

Svojim stavom iodnosom prema raz-li~itim vidovimaumetnosti, kulturi,izdava{tvu, novinar-stvu, modi, marke-tingu, ugostiteljstvu istvaranjem sopstve-ne produkcije, ovajklub na~inio je prija-teljstva na razli~itimnivoima me|u razli~itim ljudima.

Zvono je osnovano 1991. kao Cafe Piz-zeria Tenis Klub. Od po~etka rada, opre-deljenje su bili kvalitet i urbani sadr`aji.

Pozori{ni klub Zeleno zvono, u Na-rodnom pozori{tu To{a Jovanovi}, posletri godine nastavlja sa sli~nim aktivno-stima i uz pove}anu produkciju i razno-vrsnost programa postaje jedna od naj-

zna~ajnijih kulturnih institucija u regio-nu i deluje ve} 16 godina.

Posebno atraktivan deo prostora Po-zori{nog kluba, predstavlja letnja scena,klub na otvorenom - Atrijum, u kome seu letnjem periodu doga|aju sve aktivno-sti. Osim bazi~nog ugostiteljskog delova-nja, ovaj klub inicira i bogat kulturni i so-cijalni `ivot kako u gradu, tako i u {iremregionu. Vi{e od 500 dru{tveno-anga`o-

vanih tribina na koji-ma su govorili neki odnajistaknutijih dr`av-nika, novinara, knji-`evnika... vi{e od 400promocija knjiga, ~a-sopisa, publikacija...oko 1.500 uspe{nihkoncerata, najrazli~iti-jih muzi~kih umetni-ka kako iz zemlje i re-

giona, tako i iz inostranstva, predstavljajuuobi~ajene programe koji se realizuju uprostoru Pozori{nog kluba Zeleno zvono.

Reputacija najpoznatijeg kluba naovim prostorima je ste~ena potencira-njem na konstantnoj razmeni energijegostiju i doma}ina, kao i na propagira-nju na~ina `ivota sa filozofijom trajnogkvaliteta.

Preporu~eno iz Vojvodine

DVEdecenije

multiaktivnog de{avanja

IV ~ e t v r t a k , 14 . j u l 2011 .zeleno zvono

ZELENO ZVONO Posebno izdanje lista Danas; Priredio Dragan Sto{i}; Tekstovi Gordana Nonin; Grafi~ko oblikovanje Zoran Spahi}.

„Razgovor sa Mirjanom Ka-ranovi}“, ve~e odr`anopro{log meseca u prepu-

nom Atrijumu Pozori{nog kluba Zele-no zvono, ozna~ilo je poslednju tribi-nu pred (kratku) letnju pauzu. Glumi-ca i borac za ljudska prava, MirjanaKaranovi}, od decembra pro{le godi-ne je i laureat nagrade za Dobar primerNovog optimizma, koju joj je istoime-na zrenjaninska organizacija dodelilaobele`avaju}i upravo Me|unarodnidan ljudskih prava.

Moderator razgovora, @eljko Bo-dro`i}, uz Mirjanu Karanovi} ugostioje i novinara, autora teksta O~i MirjaneKaranovi}, Teofila Pan~i}a i VesnuVari}ak, glumicu zrenjaninskog Na-rodnog pozori{ta, koja je diplomiralau klasi Mirjane Karanovi}.

Pan~i} je na po~etku razgovorapro~itao odlomke iz ~lanka posve}e-nog filmu Grbavica Jasmile @bani}, ukome Mirjana Karanovi} igra glavnuulogu. Bave}i se upravo pitanjima rat-nih zlo~ina, ~ija je nose}a tema silova-nje 20 hiljada muslimanki tokom ratau Bosni, Pan~i} je o istakao da je „naj-perverznije od svega upravo to {to Gr-bavica stoji kao autenti~no umetni~kodelo; svima bi nekako bilo mnogo lak-{e da se radi o estetski bezvrednoj i po-liti~ki teledirigovanoj propagandi.Ovako, gledaju}i u o~i tu stra{nu Mir-

janu Karanovi}, treba se jedan-na-je-dan suo~iti sa onim {to se de{avalo tunegde, u blizini, i u na{e ime, dok suna{i u{u{kani malogra|ani po Beogra-du, Negotinu ili Vr{cu hvatali zjala ipsovali zlu planetu koja nama, praved-nicima me|u narodima, uvodi nepra-vedne i ni~im izazvane sankcije“.

Vesna Vari}ak, naglasila je uvi{e navrata kako je premija ima-ti Mirjanu Karanovi} za predava-~a, a u svom obra}anju publici,Mirjana Karanovi} je naglasilapotrebu za borbom za op{ta ljud-ska prava, i primetila da na{e dru-{tvo demokratiju do`ivljava kao

vladavinu ve}ine i pravo sile, i naglasi-la da je to pravo svih ljudi da imajusvoje mesto. „To zna~i ne ugro`avatidrugoga i pomo}i onim ljudima kojine mogu da se za to mesto izbore. De-mokratija je sistem u kome nepresta-no mora{ da se bori{“, rekla je Mirja-na Karanovi}.

Dobar primer Novog optimizmaProgram posve}en Mirjani Karanovi},dobitnici ovog priznanja

Nema „ideologije prose~nosti“Priznanje Dobar primer Novog optimizma dodeljuje se od 2005. Skup{tina pokreta Novioptimizam dodelila je ovu nagrada glumici i borcu za ljudska prava Mirjani Karanovi} - zaispoljavanje i podsticanje kriti~kog mi{ljenja i podr`avanje prava na razli~itost. Glumici jenagrada uru~ena 10. decembra 2010 (na Me|unarodni dan ljudskih prava) u zrenjanin-skom pozori{tu To{a Jovanovi}.

Odluka Skup{tine Novogi optimizma doneta je jednoglasno, vode}i se ciljevima istak-nutim u proglasu pokreta, a koji se ogledaju u podsticanju kriti~kog mi{ljenja i njegovogjavnog ispoljavanja, generisanju najboljih ideja i predstavljanju istih na mestima odlu~i-vanja. Novi optimisti i Mirjana Karanovi} zagovaraju pravo na razli~itost kao vrhunsko pra-vo ljudske individue, javno se suprotstavljaju ksenofobiji, socijalnom autizmu, provinci-jalizmu i „ideologiji prose~nosti“, a svoje ciljeve, i Mirjana Karanovi} i Novi optimisti ostva-ruju kroz kulturno, umetni~ko i svako drugo javno delovanje, u vidu pru`anja podr{ke svimpozitivnim idejama i svetlim primerima.

Da li jevojvo|anskibiti optimistaPi{e: Teofil Pan~i}

^uj, optimizam? Pa jo{ „novi“?! [to bivaljda zna~ilo da je kadgod bilo i nekog i„starog“, mada ga se ne{to ne prise}amo.E, takva stvar je samo onom Gutizrenjaninskom moglo pasti na pamet... Ine samo da je pala, nego je i ostala tamogde je pala, pa jo{ i raste na sve strane.Ako nauka otkrije, izoluje i po~ne dareprodukuje supstancu koja ovom~oveku daje pokreta~ku energiju, daljaeksploatacija nafte posta}e suvi{nianahronizam, na u`as na{ih nesvrstanihprijatelja.

Pa ipak, mnogima je ta stvar odpo~etka nekako sumnjiva. Recimo, da li jeuop{te vojvo|anski biti optimista? Ilibismo to baktanje sa nekakvimpozitivnim o~ekivanjima od sebe i oddrugih radije prepustili nekim „mla|im“kulturama, vitalnijim, {to je ovde odavnopostao eufemizam za violentnuprobojnost koja je od celog darvinizmausvojila samo to da je borba za opstanakjedino merilo stvari? A mi za to vremelepo nazad u svoj u{u{kani dekadentnizabran, na supu, rindflaj{ i pohovano, paposle na otomansku dremku izaspu{tenih firangi... Vidi{, bra{o, da je ionako sve na zlo oti{lo, tu`na je nedelja,nema vi{e starog ~ardaka ni |erma, vernikonj ri|an upokojio se u Gospodinu, a imrkov ne{to poboljeva, jednom staromkontrabasu ̀ ica se razlabavila, od ~etir’konja debela ostao samo jedan, a i njemuse sva rebra vide, devojka s ~arda{nogama udala se za najve}eg klipetu uvaro{i i izrodila mu dva bangava bizgovakoji terori{u ceo sokak, svih osamtambura{a preselilo se s Petrovaradina{to u svet {to na drugi svet, i sve tako,u`as, ~udo i pokora, a Guta nam tu ne{tooptimizuje... Pa mu ni to nije dovoljnonego okuplja reprezentativnevojvo|anske kulturnja~ke snage i probijafrontove na sve strane nude}i ononajbolje odavde, a zgodno upakovano,mo`e za ovde a mo`e i za poneti, sve podegidom Vojvodina recommened!

Ali, bez sve {ale, Vojvodinarecommended (mi) i izgleda kaosu{tinsko ovaplo}enje Gutinog i uop{tegutinskog Novog optimizma: kaoradostan i kreativan napor da se okupi isvima koji su ili bi mogli biti Ljudi DobreVolje prika`e jedna ̀ iva, pulsiraju}akulturna scena koja nastaje i razvija sedanas i ovde, ne gube}i kop~u sanajzdravijom tradicijom lokalnom iglobalnom, a istovremeno bivaju}ibeskompromisno savremena, deluju}ilokalno a misle}i globalno i sameravaju}ise s onim najboljim {to bi se moglo na}i,kvalitetom i zna~ajem transcendiraju}imi ~ine}i jako sme{nim svako provincijalnosamozadovoljstvo ba{ koliko i svakiprovincijalni samoprezir.

Tako to nekako izgleda sa Gutom ionima koji se prime na njegov izvormisterioznog porekla. Ako gdegodnai|ete na to dru{tvo, svratite obavezno.Dosadno vam ne}e biti, a mo`da vas iokrzne koji geler~i} tog na sve stranezra~e}eg optimizma, a to stanje ume~oveku i da se dopadne, kad se jednomodva`i da proba.