Via Poslovno Tehnika kola Seminarski radTema:daljinsi video nadzorStudent:: Branko Jelisavi in 31/06

Uice 2007

Uvod Analogni sistemi video-nadzora polako odlaze u istoriju. Postoje mnogi razlozi za to. Komplikovani su za korienje, skupi su za odravanje i nefleksibilni su. Tehnika reenja th sistema godinama se nisu menjali. Analogni signal iz video kamere povezan je na jedan video procesorski ureaj. Sva oprema je centralizovana u kontrolnoj sobi u kojoj je nekoliko monitora, videorekordera i sl. Takav kocept reenja nije menjan godinama i zadovoljavao je samo kod reenja sa malim brojem kamera. Uvoenjem optike reavao se samo jedan problem problem udaljenosti kamera od mesta nadzora. Uzimajui u obzir dananje zahteve, gde razliite slube i osobe ele sa vie mesta da prate ta snimaju kamere, a sa druge strane sve vea primena i razvoj raunarske mree doveli su do gotovo potpunog potiskivanja analognog sistema video nadzora. Dananji moderni, digitalni mreni video sistemi reavaju mnoge probleme a i efikasniji su i jeftiniji. Kontrolna soba se moe smestiti bilo gde (u svaku slubu) i bilo kada, jer za njeno funkcionisanje je potreban samo mreni kabl i raunar.

Koncept video nadzora, baziran na raunarskim mreama daje veliku efikasnost, drastino smanjuje ukupnu cenu sistema video nadzora (u odnosu na analogni sistem), jer se ve postojea raunarska mrea koristi za prenos video (i audio) signala. Kvalitet snimljene slike je bitno bolji nego kod analognog sistema, presnimavanje (kopiranje) je bez gubitka kvaliteta slike, pretraivanje je brzo i jednostavno (po kameri, vremenu, dogaaju,...) a moderni algoritmi rada takvih sistema omoguuju i smanjenje broja zaposlenih na obezbeenju, na praenju proizvodnje rada...Osim toga osoblju koje radi na obezbeenju umnogome olakava rad. Npr. kod sistema sa vie desetina kamera, veina slika su nebitne informacije. Automatsko preusmeravanje slike na monitor (uz mogunost zvunog signala) i ukljuivanje kamere s obzirom na unapred definisani dogaaj (npr. otvaranje vrata, prozora, pokret, vatra, dim, vlaga, zaustavljana maina, zaustavljena traka...) osobama odgovornim za sigurnost odmah daje informaciju da se neto deava i pokazuje im o emu se radi

Glavne osobine digitalnih sistema video nadzora preko mree:- istovremeni nadzor, snimanje i pregledanje snimljenog materijala - brz pristup bilo kojoj kameri, bilo kada, bez obzira na udaljenost, bez obzira da li jo neko koristi istu kameru i bez obzira na lokaciju korisnika - "kontrolana soba" nalazi se svuda i stalno - pristup odreenim informacijama i nivoima se regulie preko lozinke - lako i jeftino unapreenje sistema - odlian kvalitet snimljenog materijala - jednostavno snimanje kopija na udaljenim lokacijama (sigurnost podataka) - na svakoj slici se nalazi naziv lokacije, datum i vreme - lako i jednostavno tampanje bilo koje slike na papir - napredni algoritmi kontrole (pred alarmno snimanje, maskiranje odreenih podruja, automatsko snimanje...) napredno i brzo pretraivanje baze snimljenog video materijala (po lokaciji, datumu, vremenu, alarmnom dogaaju...)

Izgradnjom samo jedne mree (LAN, WAN, itd.) znaajno se tede sredstva, jer se ista mrea koristi i za podatke i za video-nadzor .Pristup mrei preko razliitih komunikacionih medijuma (GSM, GPRS, Internet, ADSL, ISDN, obina telefonska linija) ovlaenim korisnicima prua i mogunost daljinskog nadgledanja i kontrolu radnog procesa kao i procesa proizvodnje, bez obzira na njihovu fiziku lokaciju.Dakle moderni digitalni sistemi su viestruko efikasniji i fleksibilniji od uobiajenih analognih sistema video-nadzora. Ukupna cena digitalnih sistema video-nadzora je viestruko nia od neefikasnih i nefleksibilnih analognih sistema.

Video nadzor preko mree Osnovni pojmoviPrincipjelna ema realizacije video nadzoraDajem principjelnu emu realizacije video-nadzora preko raunarske mree.

Kao to vidimo iz eme, potrebne su nam kamere i video-server. I nita vie. Naravno i raunarska mrea na koju emo prikljuiti video-server

Koliko to kota?Cena zavisi od projekta, tipu digitalnog servera, vrsti i lokaciji kamera. Sagledavajui sve osobine (koje se mogu porediti) digitalni sistemi su jeftiniji od klasinih analognih. Naravno, tu su i osobine koje analogni sistemu uopte nemajuta je video-serever?Video-server je "stand alone" (samostalan) ureaj za lokalni i daljinski video nadzor, snimanje i alarmiranje. To nije PC raunar i nema Windowse. Radi se o kompletnom reenju i visoko specijalizovanom hardveru i RTOS-u (real time operating system).

Postoje ulazi za alarme na koje se povezuju razliiti senzori (pokreta, vrata/prozor, dim, vatra, ugljen-monoksid, voda, lom stakla, alarmi iz proizvodnje, itd.) Ureaji imaju ulaze i za releje kojima se upravlja sa udaljene lokacije (za ukljuivanje i iskljuivanje drugih ureaja, npr. svetlo, elektrine brave...) Ureaji imaju mogunost telemetrije i daljinsko upravljanje sa kamerama. Tu je i web-server za slanje podataka preko lokalne i internet mree. Tu je i hard disk, za snimanje podataka od nekoliko dana do nekoliko meseci. Video-serveri su spremni za tehnologije koje nam dolaze (UMTS, Gigabit Ethernet, Brze Beine Mree) bez ikakvih dodatnih investicijaPrincip rada video-serveraVideo-server pretvara dolazni analogni signal sa kamera u digitalni, vri njegovu kompresiju, pretvra ga u IP pakete koje alje preko LAN prikljuka u lokalnu mreu. Na taj nain svaki raunar u mrei ima pristup svim opcijama (naravno uz softver koji je besplatan i uz poznavanje lozinke za pristup ureaju.)

Instalacija softvera Instalacija softvera na raunar na kojem se eli pratiti video-nadzor je krajnje jednostavna. "Pozove" se server, otkuca ifra i server e program koji je smeten u njemu automatski instalirati na Va raunar.

Zato video-server od proizvoaa "Dedicated micros"? Mogli bih da navodimo dosta vrhunskih performansi ovog video-servera: od toga da je odnos cena/performanse ubedljivo najbolji od svih drugih svetskih proizvoaa pa do toga da je to britanski proizvod, da je Britanija prva zemlja u svetu po broju kamera, po broju umreenih kamera.... naveemo samo podatak da "Dedicated micros" pokriva 75 % svetskog trita video-servera. Ako je 75 % svetske populacije koje je izabralo video-server od ovog proizvoaa pogreilo, pogreiti ete i Vi pri izboru

Modeli video-servera / snimaa od firme "Dedicated micros"

a. Eco 4 b. D4 c. Digital sprite d. BX2 e. DV-IPModel DV-IP je "iskljuivo" mreni video-server. Kad kaemo "iskljuivo" mislimo na sledee. Ostali modeli imaju i kompozitni izlaz, ostavila se mogunost da emo dati video-server postaviti u "kontrolnu sobu" (portirska soba) i prikljuiti monitor na njega. Naravno na svim modelima postoji i mreni prikljuak za mreu. DV-IP je ureaj koji je "raskinuo" tradiciju da se uz njega povezuje klasian monitor. Namenjen je iskljuivo mrei.

Na osnovu svojih karakteristika, na osnovu vrlo povoljne cene u odnosu na ostale ureaje, svojoj nameni da radi iskljuivo na mrei, naa preporuka je DV-IP. Glavni "nedostatak" ovog ureaja je, ako imamo kontrolnu sobu (portirsku sobu) moramo u nju postaviti umesto monitora raunar koji je prikaen na mrei. Najbolje je da sada pogledate uporedne karakteristike svih "Dedicated micros" video-servera/snimaa koji su sastavni deo ovog dokumenta. Na taj nain uvideete razliku izmeu pojedinih modela a istovremeno se spremiti za upoznavanje sa osobinama DV-IP koje e biti izloene u daljem tekstu.ta je DV-IP?

DV-IP je digitalni video-server. Ima prikljuke za 4,9 ili 16 klasinih kamera Ima hard disk kapaciteta 40, 80, 160 ili 320 GB Video snimak sa kamera se prati na bilo kom raunaru u mre

Ve smo ranije rekli kako se stavlja video-server u mreu. DV-IP se povezuje na raunarsku mreu, kao i svaki drugi video-server. Ponovimo jo jednom: osim video-servera nije nam potreban ni jedan dodatni ureaj (osim kamera, napajanja i raunarske mree). Mesto DV-IP u mreiOSNOVNE OSOBINE DV-IP-a

Slika se posmatra uivo sa kamera. Broj slika u sekundi koje ureaj moe procesirati je 50. Da bih stvorili sliku, koja e izgledati kao u realnom reimu, potrebno je obraditi 25 slika. Ako na ureaj prikljuimo max. broj kamera od 16, dobiemo 50/16=3.125 slika u sekundi po kameri. To je sasvim dovoljno za sisteme tehnike zatite. U budunosti oekujemo da se dostigne da sa svih 16 kamera imamo realnu sliku. Jedini proizvoakoji je to dostigao je "Pelco", koji je izloio ureaj na sajmu u Birmingenu, maja 2004. godine, koji je u stanju da procesira 16 kamera u realnom reimu. Treba napomenuti da su proizvodi "Pelc-a" postavljeni od "Bele kue" do amerikih nosaa aviona i da je cena znatno via od ostalih videoservera u tom rangu. Ako ste zainteresovani za potpunije karakteristike proizvoda "Pelco", kao i cene kontaktirajte nas. Isto tako treba imati na umu da treba fajl veliine 25x16x(veliina slike) preneti preko raunarske mree u jednoj sekundi. Kalkulator prorauna potrebnog kapaciteta hard diska. Posmatranje slike uivo Naini posmatranja slike

Sliku na monitoru raunara moemo posmatrati sa jedne kamere, sa 4,9,16 kamera istovremeno, moemo posmatrati sekvencijalno. Ti je i setovanje da se slika na monitoru pojavi automatski sa one kamere gde se neto deava u njenom vidnom polju...

Kod analogne tehnike snimanja imali smo trake, koje smo morali da menjamo svaka 24 asa. Trake smo uvali najee 15 dana, i onda smo ih presnimavali. Svakim presnimavanjem gubili smo kvalitet. Pretraivanje snimljenog materijala je bilo dugo i zamorno. Trajalo je satima, a najee i danima. Kod digitalne tehnike, pretraivanje je trenutno. Imamo izbor pretraivanja po sledeim kriterijumima: vremenu: ukucamo datum, sat, minut i sekundu i naravno kameru i trenutno vidimo ta je kamera snimila tog trenutka. VMD alarmu: pregledamo snimke samo kada je neko uao u vidno polje kamere definisanom alarmu: pregledamo snimke samo po unapred definisanom alarmu, odnosno dogaaju: Kad je neko uao na vrata, kad je neko uzeo sa stola markirani objekat, kad se upalilo svetlo, kad je maina stala, kad je traka stala, kad se pojavio dim, kad se pojavio ugljen monoksid, kad se uo pucanj, kad se desio lom stakla, kad se... primera je bezbroj. Na ekranu imamo listu dogaaja. Izborom odreenog dogaaja videemo ta je kamera snimila na toj lokaciji. Sledea slika prikazuje spisak alarma koji su se desili, sa koje kamere se desio dogaaj, datum i vreme .Pretraivanje snimljenog materijala po datumu ili dogaaju

Upravljanje pokretnim kamerama

Imamo mogunost preko raunara u mrei da upravljamo pokretnim kamerama. Najee se danas postavljaju speed-dome kamere

Mogunost dodavanja hard-diskovaImamo mogunost dodavanja diskova do kapaciteta od nekoliko terabajta.Snimanje materijala na raunaru....Osim snimanja materijala na raunaru, imamo i mogunost tampanja slike, zamrzavanja slike, slika u slici..

Via Poslovno Tehnika kola

Seminarski rad

Tema : Uspostavljanje komunikacije izmeu dva raunara beinim putem do 1km udaljenosti

Student; Branko Jelisavi in 31/06

Uice 2007

UVOD

Jo od ranih pocetaka razvoja Interneta (osamdesetih godina prolog veka) uoeno je da korisnici ovaj novi vid umreavanja racunara najvie koriste u svrhe komunikacije. Taj trend se i kasnijom ekspanzijom razvoja interneta odrao do dananjih dana. Istraivanja pokazuju, da i danas kao i pre desetak godina preko 90% korisnika interneta koristi u svrhe komunikacije, a preostalih 10% kao pretraivanje (popularno nazvano surfovanje) ili razmenu podaka bilo u licne ili poslovne svrhe. U prvim danima interneta komunikacija se odvijala putem elektronske pote, a odmah zatim i putem IRC-a (Internet Relay Chat servisa) tj. komunikacije u realnom vremenu putem kucanja poruka koje se razmenjuju sa trenutno aktivnim korisnicima. Pocetkom devedesetih godina prolog veka taj vid komunikacije, a najvie zaslugom pojavljivanja naprednih operativnih sistema tipa Windows 95, se preneo i na komunikaciju glasom i slikom (web kamere) putem raznih servisa (najrasprostranjeniji je tada bio Microsoft Netmeeting). No, nedovoljno razvijena infrastruktura, kao i slab protok podataka (mala brzina protoka) su doveli do toga da je ovaj vid komunikacije bio prakticno dostupan samo korisnicima u razvijenim zemljama sveta.

BEINE RAUNARSKE MREE Mobilna telefonija je ve dugo svuda oko nas. Da li nas neto slino u blioj budunosti eka i na polju raunarskih mrea ? Beina komunikacija postaje sve zastupljenija i na tom polju, a trend rasta e biti jo izraeniji. Glavni razlozi za to su usvajanje IEEE 802.11 standarda za beini Ethernet (Wireless Ethernet), njegovo prihvatanje od ogromne veine proizvoaa, kao i znaajan tehnoloki napredak po pitanju brzine i pouzdanosti beine komunikacije. Poto je u pitanju nova i jo nedovoljno poznata tehnologija, kod korisnika je, s jedne strane, prisutno nepoverenje, a sa druge nerealni zahtevi i oekivanja. Ovim tekstom elimo da vam pribliimo svet Wireless LAN mrea (WLAN).

STANDARDI Iako su ranije postojale alternative, danas se IEEE 802.11 standard apsolutno nametnuo na tritu. To treba pozdraviti jer za to postoje dobri razlozi, a i korisnici e imati manje briga u vezi meusobne kompatibilnosti opreme od razliitih proizvoaa. Samo u sluaju izuzetno specifinih i i retkih primena, reenje treba traiti van okvira IEEE 802.11 standarda. Da bi smo razumeli mogunosti dananjih WLAN-ova moramo se detaljnije pozabaviti IEEE 802.11 standardom. Kao i iroko rasprostranjeni 'oieni' Ethernet standard IEEE 802.3, tako i Wireless Ethernet IEEE 802.11 obrauje prva dva od ukupno sedam nivoa ISO/OSI modela povezivanja - fiziki nivo (PHY - Physical Layer) i nivo veze (MAC - Media Access Control Layer). Kod Wireless Ethernet-a fiziki nivo vie nije UTP, BNC ili fiber optiki kabl ve etar kroz koji se emituju infracrveni ili radio talasi. Infracrvena (Infrared - IR) tehnologija se danas izuzetno retko koristi za WLAN komunikaciju tako da se njom neemo baviti. Radio komunikacija kod WLAN-ova se obavlja u tzv. ISM (Industrial, Scientific & Medical) opsegu uestanosti koji je svuda u svetu prihvaen kao opseg za ije korienje nije potrebna nikakva dozvola. ISM u stvari ine tri opsega frekfencija: 902 - 928 MHz, 2.400 - 2.483,5 MHz i 5.728 - 5.750 MHz. Od njih se, u ovom trenutku, najee koristi opseg oko 2.4 GHz, mada treba oekivati i sve veu primenu opsega oko 5.8 GHz. WLAN-ovi koriste Spread Spectrum modulacije proirenog spektra koje signal rasprostiru po irokom opsegu frekfencija i koje su dovele do prave male revolucije. Nije ni udo, jer one omoguuju da vie korisnika istovremeno deli isti frekfentni opseg bez meusobne interferencije, i pruaju mnogo veu otpornost na smetnje i prislukivanje od modulacija 'uskog' spektra.

PITANJE SIGURNOSTI Pitanje sigurnosti je jedno od najee postavljanih kada su u pitanju WLAN mree. Moda e to mnoge iznenaditi, ali brojni analitiari i eksperti za pitanja sigurnosti smatraju WLAN mree sigurnijim od klasinih oienih mrea. Za to postoje veoma jaki argumenti, a ne zaboravimo da i oiene mree imaju svoj beini deo, tj. da emituju zraenja iji intenzitet nije mali, naroito kod dananjih UTP mrea. Kada je u pitanju sigurnost, glavne razlike izmeu LAN i WLAN mrea potiu od razliitog fizikog nivoa. Neemo se ovde baviti brojnim ranjivostima oienih LAN mrea ve emo ukratko obraditi nekoliko sigurnosnih mehanizama koje su na raspolaganju kod WLAN-ova, a koji se ne sreu u 'oienom' svetu. Spomenimo ponovo da sama Spread Spectrum tehnologija, kao to smo rekli, garantuje visok stepen sigurnosti. Pored nje mnogi Wireless ureaji imaju ugraene opcije za kriptovanje. IEEE 802.11, standarno predvia sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korienju kljua i RC4 algoritma za kriptovanje. Korisnici koji ne znaju klju ne mogu pristupati WLAN-u. Kriptovanje se neuporedivo lake implementira kod WLAN-ova to je rezultiralo pojavom dosta nezavisnih proizvoaa specijalizovanih za WLAN Security softver. Da bi neko pristupao WLAN mrei mora imati informacije o radio opsegu, korienom kanalu i podkanalu, sigurnosnom kljuu i password-ima za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. To je mnogo vie podataka nego kod klasinih oienih mrea i ini WLAN mree veoma sigurnim. Kao zanimljivost, za kraj spomenimo i da Infrared komunikacija prua ultra sigurnost na fizikom nivou jer IR talasi ne prolaze kroz vrste prepreke kao to su zidovi. To smanjuje broj moguih primena ali garantuje da se u okviru jedne prostorije moe formirati IR mrea koja e biti savreno izolovana od spoljnog sveta.

OPREMA I NJENE PRIMENE U okviru WLAN-ova koriste se Wireless mrene ISA, PCI ili PCMCIA kartice i Wireless pristupne stanice (Access Point). Wireless mrena kartica je po svemu slina 'klasinim' mrenim karticama osim to umesto konektora za kabl, ima konektor za antenu. Za sve vie nivoe umreavanja, i 'klasina' i Wireless mrena kartica se ponaaju identino i potpuno transparentno. Access Point nije beini hab, ve bi smo mogli da ga definiemo kao brid izmeu LAN i WLAN mree. On, dakle, ima LAN port (po pravilu Ethenet) i WLAN port, tj. prikljuak za antenu. Slui da Wireless radne stanice pristupaju oienoj mrei, i obratno da korisnici iz oiene mree pristupaju WLAN-u. Spomenimo da se Access Point moe koristiti i kao 'eksterna' Wireless mrena kartica za umreavanje samo jednog raunara u WLAN. Postoje dve osnovne topologije ili tipa Wireless Ethernet mrea. Prva je tzv. 'ad-hoc' ili peer to peer mrea koju ine samo Wireless radne stanice. Svaka stanica moe direktno komunicirati sa bilo kojom drugom stanicom u okviru WLAN-a. Maksimalan broj radnih stanica u WLAN-u je toliki da se u praksi teko moe dosegnuti. Ad-hoc mree se brzo instaliraju, mobilne su i esto su privremenog karaktera. Druga tip Wireless Ethernet mree je tzv. infrastrukturna u kojoj Wireless radne stanice komuniciraju preko Access Point-a, bilo meusobno, bilo sa radnim stanicama u oienoj mrei. Tu se javlja i pitanje 'roaming'-a koje nam je poznato i iz mobilne telefonije, a predstavlja prelazak Wireless stanice sa jednog Access Point-a na drugi.

ANTENE I DOMET Domet Wireless ureaja zavisi od antena koje se koriste. Po irini ugla emitovanja postoje dva tipa antena. Prve su omni - direkcione antene koje signal emituju svih 360 i omoguuju point to multi-point komunikaciju. Nije neophodna optika vidljivost ali se domet znaajno smanjuje zavisno od prepreka. Eksterne omni antene imaju pojaanje i do 15dB s kojim se postie domet i do 10 - 20km. Dobra strana je to se sa ovakvim antenama mogu pokriti itava podruija i umreiti svi mobilni ili stacionarni korisnici i cele LAN mree koje se nalaze u okviru dometa. Jedan od pravaca razvoja Wireless Etherneta je i Internetu pristup baziran na ovome principu. Pokrivanje celih podruija je pria za sebe, tu postoje posebne metode za merenje snage signala u pojedinim delovima, potrebno je iskustvo u vezi refleksije i difrakcije signala na preprekama i dr. Loa strana omni antena je to se signal razbacuje na sve strane, pa ga moe primati i onaj ko nebi trebalo. Zato je ipak preporuka da se koristiti vie usmerenih antena spojenih na ureaj preko tzv. antenskog splitera. ISM opseg kod nas nije previe korien a izbegavanje omni antena tamo gde je to mogue garantuje da e tako biti i u budunosti. Wireless kartice i Access Point-i se standardno isporuuju sa malim onmi - dipol antenama iji je domet na otvorenom oko 250m, dok je u zatvorenom 50 - 150m zavisno od tipa objekta. Drugi tip antena su uni - direkcione (usmerene) antene koje obino imaju ugao emitovanja od 10 do 70 i prvenstveno su namenjene za point to point vezu, mada naravno mogu raditi i point to multi-point. Mogu imati i dosta velike snage emitovanja od preko 20dB, pa samim tim i vei domet koji see do nekoliko desetina kilometara. Kod usmerenih antena, po pravilu, je neophodna optika vidljivost. Najvei domet koji se moe postii je oko 60-70 km, a korienjem odreenih tehnika i vie. Na tako velikim rastojanjima usmeravanje antena postaje sloen zadatak koji zahteva posebnu aparaturu i obuen kadar. Spomenimo samo da se na ovakvim rastojanjima mora raunati i na efekte kao to je zakrivljenje Zemljine lopte to povlai neophodnost montae antena na visoke objekte. Mogu se koristiti i tzv. repeating stanice, tj. jedan link se moe realizovati u nekoliko skokova posebnih linkova. Koje je antene optimalno koristiti zavisi od konkretne primene i topologije terena. Postoji dosta pratee opreme za antene koja je esto veoma korisna i preporuljiva. Pomenuemo zatite od elektrinih pranjenja (Lightening Protection) koje je veoma poeljno koristiti ako se antena montira na mesto koje nije dobro zatieno gromobranom. Interesantni su i ve spomenuti antenski spliter-i (Antenna Splitter) koji omoguavaju da se na jedan Wireless ureaj spoji nekoliko antena.

IZNENADNA PONUDA Cisco, 3Com, Nortel, Cabletron i druge velike firme na polju raunarskih mrea su se takoe ve ukljuile u trku i, skoro preko noi, poele da nude svoja Wireless Ethernet reenja. Metod za to je jednostavan i sastoji se u kupovini malih firmi specijalizovanih za Wireless Ethernet ili u OEM proizvodnji. Budunost IEEE 802.11 standarda je time zagarantovana, a pred korisnicima je sve tea dilema oko izbora optimalne tehnologije - Wireless Ethernet ili razni xDSL-ovi, ISDN, Frame Relay i dr. Wireless Ethernet je danas potpuno zrela tehnologija, nezamenljiva u mnogim sitacijama kao to su instalacija mree u istorijskim objektima pod zatitom drave, zatim na mestima gde je postavljanje kablova teko, preskupo ili ak nemogue ili pak tamo gde se mrea mora instalirati brzo ili gde korisnici moraju biti mobilni. Wireless Ethernet esto predstavlja najjednostavnije i najoptimalnije reenje jer jedna Wireless kartica nekada moe zameniti stotine metara fiber optikog kabla i sve peripetije oko njegovog postavljanja. Ono to je sigurno je da e klasine oiene LAN mree jo dosta dugo biti dominantne, ali da e udeo WLAN-ova naglo rasti i da e se stvari u budunosti verovatno preokrenuti. S obzirom na poveanje brzine Wireless Ethernet-a postavlja se pitanje isplativosti dodatnih ulaganja u kabliranje kategorija 6 i pogotovu kategorije 7 (koje, uzgred budi reeno, jo zvanino nisu ni usvojene). Dok se iskoriste potencijali usvojenog standarda za kategoriju 5E koji podrava i Gigabit Ethernet 1000Base-T mree na 1000 Mb/s, doi e do napredka Wireless Ethernet-a koji sada teko moemo predvideti i koji e moda potpuno potisnuti oiene mree.

DETALJNIJE O NOVOJ VOIP TEHNOLOGIJI (Voice Over Internet Protokol Prenos Glasa preko internet protokola)VOIP Prednosti VoIP u odnosu na standardnu (fiksnu/mobilnu)telefoniju- Besplatni Pozivi (PC==>PC ili SipPhone==>SipPhone)- Pozivi na druge telefone su 6-10 puta jeftiniji (PC==>Phone)- Mogucnost telekonferencija (istovremeni poziv na vie telefona)- Istovremeno slanje podataka (Tekst,Grafika,Video...) Prelazak klasicne telefonije na IP mree obecava nam u buducnosti manje trokove telefoniranja i primenu novih aplikacija. Ovaj prelazak, takode, predstavlja i izazov da se na pravi nacin ukomponuju dve potpuno razlicite tehnologije i filozofije. Poto se osnovne postavke u voice i data svetu znacajno razlikuju, njihovo spajanje predstavlja znacajan problem za mrene operatere kojima je cilj da prue visok kvalitet voice usluga na koji smo i navikli. Zbog toga je prenos govora preko IP mrea (VoIP) trenutno vrlo aktulena tema medu IT profesionalcima. Ovaj clanak ima nameru da prui informaciju o tome ta je neophodno ispuniti da bi se pruio visok kvalitet prenosa govora putem paketnih mrea, kao i da ukae na neke strategije za njegovo postizanje, cak i na zaguenim mreama.VoIP mrea se cini sloenom jer ukljucuje i voice i data komponente. Ranije su ove dve tehnologije koristile potpuno razlicitu filozofiju, odvojenu infrastrukturu i imale razlicite operatere. Mree za prenos govora su oduvek bile odovjene od mrea za prenos podataka, jer je prenos govora zahtevao potpuno drugacije karakteristike mrea.

Mree za prenos podataka rade na principu paketnog prenosa. Prenos podataka je relativno neosetljiv na kanjenje i diter, ali je nedopustiv gubitak podataka. Kada su u pitanju podaci filozofija je drugacija. Glavna preokupacjija je da se podaci pouzdano prenesu putem nepouzdanih medija, bez obzira na kanjenje. U svetu prenosa podataka opseg na mrei se uvek deli i zato su zaguenja i kanjenja vrlo cesta. Mree za prenos govora rade na principu komutacije. Saobracaj na ovim mreama je osetljiv na kanjenje i smetnje. Filozofija prenosa govora je bila da se obezbedi "pet devetki" pouzdanosti (99,999%), zbog prirode govornih komunikacija. Telefonski prenos govora koristi samo njima dodeljen opseg u mrei tako da se kanjenje vrlo retko javlja kao problem. Faktori koji uticu na kvalitet prenosa podataka su sasvim drugaciji od onih koji uticu na prenos govora. Na primer, na podatke, koji su "bursty" (u jednom trenutku alju se i primaju na citavom opsegu komunikacijskog kanala, a u drugom koriste samo mali deo opsega) kanjenje generalno i ne utice. S druge strane na kvalitet prenosa govora, koji je semplovan, kodiran i emitovan konstantnom brzinom uticu cak i vrlo mala kanjenja.