brak i porodica - Тајна Је Ово Велика

40
Тајна је ово велика Омилија: За кога треба да се венча? Св. Јован Златоуст Љубав није нешто човечанско, него нешто од Бога усађено у човеку. Тога ради оставиће човек оца и мајку и прилепиће се својој жени (Еф. 5, 31). После изношења овог закона, (апостол) Павле каже: Тајна је ово велика (Еф. 5, 32). По чему је велика? Кажи ми Павле! То је једна тајна, да девојка која се тако дуго у својим одајама тако дуго држала, која свог младожењу раније није видела, која од првог дана за њим чезне, њега воли као своје сопствено тело, и обрнуто, да човек једну жену, коју пре није познавао, са којом раније никада није говорио, од првог дана она му је преча од свих других: његових пријатеља, фамилије, па и од својих сопствених родитеља. Исто тако родитељи: у једном човеку кога пре никада често нису виђали, никада познавали, одједном поверавају њихову ћерку и један мираз... Они не тугују и нису увређени, него одају хвалу и сматрају да је то нешто жељено, да је њихова ћерка и са њом велико богатство из куће однето. О свему овоме је размишљао (апостол) Павле, како оба супружника спојивши се заједно, напуштају своје родитеље, и како то сједињење има већу силу од дуговремене навике (у животу). Ту је он увидео да ова љубав није нешто човечанско већ да је Бог њу у људима усадио и они који дају њихове ћерке, и ћерке, које су дате (та љубав) је навела да то са радошћу чине. Зато он каже: Ово је тајна велика! Исто као једно новорођено дете, без знања да прича, већ од првог погледа, распознаје своје родитеље, исто су тако млада и

Upload: joj84

Post on 09-Dec-2015

254 views

Category:

Documents


8 download

DESCRIPTION

O braku i porodici

TRANSCRIPT

Page 1: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Тајна је ово велика Омилија: За кога треба да се венча? Св. Јован Златоуст

Љубав није нешто човечанско, него нешто од Бога усађено у човеку.

Тога ради оставиће човек оца и мајку и прилепиће се својој жени (Еф. 5, 31). После изношења овог закона, (апостол) Павле каже: Тајна је ово велика (Еф. 5, 32). По чему је велика? Кажи ми Павле! То је једна тајна, да девојка која се тако дуго у својим одајама тако дуго држала, која свог младожењу раније није видела, која од првог дана за њим чезне, њега воли као своје сопствено тело, и обрнуто, да човек једну жену, коју пре није познавао, са којом раније никада није говорио, од првог дана она му је преча од свих других: његових пријатеља, фамилије, па и од својих сопствених родитеља. Исто тако родитељи: у једном човеку кога пре никада често нису виђали, никада познавали, одједном поверавају њихову ћерку и један мираз... Они не тугују и нису увређени, него одају хвалу и сматрају да је то нешто жељено, да је њихова ћерка и са њом велико богатство из куће однето.

О свему овоме је размишљао (апостол) Павле, како оба супружника спојивши се заједно, напуштају своје родитеље, и како то сједињење има већу силу од дуговремене навике (у животу). Ту је он увидео да ова љубав није нешто човечанско већ да је Бог њу у људима усадио и они који дају њихове ћерке, и ћерке, које су дате (та љубав) је навела да то са радошћу чине. Зато он каже: Ово је тајна велика! Исто као једно новорођено дете, без знања да прича, већ од првог погледа, распознаје своје родитеље, исто су тако млада и младожења кроз сами поглед спојени, без да их је неко саставио или да их је неко опоменуо, или да их је неко о томе саветовао.

Светост и значај брака Јевсевије, архиепископ Могиљевски

Постоје код нас, браћо, такве везе које склапа и освећује Сам Бог и које, због тога, нема право да уништи никаква људска власт. Које су то везе? Оне које сачињавају и на које се ослања сав наш друштвени живот. То су најважније везе породичне, грађанске и црквене; за њих се може рећи: што је Бог саставио, човек да не растави. Која је веза на првом месту? Ван сваке сумње, супружничка.

Page 2: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Колико је важна веза међу супружницима види се из тога што ју је Бог створио још у Рају, те је Бог одредио и важан циљ те везе: И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их. И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу (1. Мојс. 1:27, 28).

Значи, у браку је корен сваког људског друштва, и благослов Божији, дат супружницима, обухвата цео људски род. Зато велика добробит проистиче од оних бракова који не губе благослов Божији, али и велико зло — од оних супружника који својом кривицом губе тај благослов, или пак склапају своје бракове без икаквог благослова — својевољно. Тако су лоши бракови, склопљени против воље Божије, увећали разврат у свету пре потопа и навукли страшни Божији гнев на цело човечанство.

Господ Исус Христос је показао важност брака не само на тај начин што је изволио да на браку у Кани Галилејској први пут покаже чудотворну моћ Своју, него и тиме што је у Цркви Својој открио за супружнике—Хришћане посебан извор благодати, уврстивши њихов брак међу Свете Своје Тајне. Тајна је ово, т.ј. тајна брака, велика; а ја говорим за Христа и за Цркву (Еф. 5:32), тако описује Апостол високи значај брака хришћанског. Велика је, каже, Тајна Брака, зато што је то приказ пресветог брака Христа са Црквом. Из тог високог поимања хришћанског брака проистичу све обавезе хришћанских супружника.

И, пре свега, зар Хришћани који ступају у брак нису дужни да се на прави начин припреме за тако важну и свету везу која се склапа за цео живот? Црква од оних који улазе у брак захтева извесну пунолетност — највише због тога да би они могли да схвате значај брака и важност оних обавеза које преузимају на себе уласком у брак. Црква такође захтева да будући супружници добро знају Закон Божији, да би кроз неко време могли да уче вери и побожности децу коју ће им даривати Бог. При томе се онима који су пунолетни даје слобода да пристану или не пристану на понуђени брак; забрањује се било каква принуда на брак, да би та веза била—брак из љубави, а не веза ропска. Уосталом, каква треба да буде љубав оних који ступају у брак? Не страствена и слепа која не размишља и не разуме значај брачне везе, него разборита, разумна, покорна вољи Божијој и заштићена страхом Божијим. Ако се младожења и млада тако добро припреме за Свету Тајну Брака, за њих ће угодно бити и извршавање оних важних обавеза које за собом повлачи ова веза коју освећује Црква.

Главне и заједничке обавезе хришћанских супружника су: љубав и верност ово су врлине које највише њихов брак приближавају браку Христа и Цркве. Нека љубав њихова буде чиста, без пристрасности према било каквој користи овоземаљској, љубав која је у сваком случају спремна да и душу да за свога сапутника; верност супружника треба да буде несаломива, непромењена до смрти, верност која је не само далека од дела, него и од мисли и осећања прељубничких. Нека супружници сматрају да једно другом припадају и да једно тело сачињавају— према Светом Писму: И биће двоје једно тело (1. Мојс. 2:24).

Page 3: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Тако нас учи и свети Апостол: Жена није господар од својега тела, него муж, тако и муж није господар од својега тсла, него жена (1 Кор. 7:4). У заједничке обавезе супружника спада такође њихова узајамна помоћ, коју Хришћани не треба да ограничавају само на свакодневне потребе, него треба да то прошире и на духовне потребе, т.ј. треба да помажу једно другом и на путу спасења, да учвршћују једно друго у вери и нади на Бога, да се моле не само једно за друго, него и једно са другим, те да и на тај начин формирају, у свом малом кругу, кућну цркву. Посебно је све то потребно онда када им Бог подари децу, потребно је, кажем, због тога да би се њихова деца продуховљавала кроз хришћанске врлине својих родитеља.

Које су посебне обавезе мужа и које посебне обавезе жене? Оне произилазе из тог односа у који ставља реч Божија мужа према жени и жену према мужу. Јер је муж глава жени, каже Апостол (Еф. 5:23), а жена се назива телом ове главе. Као што глава управља телом, предвиђајући опасности за њега, штити га, тако и муж има власт да управља у кући, има обавезу да чува и штити жену своју; он треба да се првенствено брине о издржавању и њеном и целе породице. Управо тако наређује Апостол: Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја тела; јер који љуби своју жену, себе самога љуби. Јер нико не омрзну на своје тело, него га храни и греје, као и Господ Цркву (Еф. 5:28, 29).

Шта се каже за жену? Жене, слушајте своје мужеве као Господа... Но као што Црква слуша Христа, тако и жене своје мужеве у свему (Еф. 5:22, 24). Речено је такође: а жена да се боји својега мужа (Еф. 5:33). Каква се овде послушност подразумева, какав страх? Послушност из љубави и страх из љубави. Јер је таква послушност и страх Цркве према Христу, са чиме пореди Апостол и однос жене према мужу. Шта је то послушност и страх из љубави? Послушност у свему ономе што није у супротности са законом, што је добровољно, слободно и искрено; не мучан, ропски страх, него добродушан и пријатељски, т.ј. прибојавање и брижна обазривост да се нечим не повреди вољени и поштовани сапутник.

Уосталом, зар и муж није дужан да поштује жену? И њему прописује апостол Петар да одаје поштовање жени. Тако и ви, мужеви, живите са својим женама по разуму, и поштујте их као слабији женски сасуд (1. Петр. 3:7). О каквом се поштовању ради? Као помоћнице, као домаћице у кући, као мајке деце, а посебно, према речима истог тог Апостола, као и сунаследнице благодатног живота. У том погледу, т.ј. на путу спасења, потпуно су једнака права и предности и мужа и жене, како сведочи апостол Павле: нема мушкога ни женскога, јер сте ви сви једно у Христу Исусу (Гал. 3:28). Да ли жена са своје стране нема права да даје корисне савете мужу? Некада је Сам Бог заповедио Аврааму да послуша Сарин глас, када је она бранила част свог сина Исаака (1. Мојс. 21:12). Тако и хришћанска супруга — нека држи до части своје породице, а ако примети необазриве поступке мужа — нека се труди да га кротко упозорава на погрешке и да га разуверава. Уосталом, побожна жена може и треба да благотворно делује на мужа не толико речју, колико примером: да ако, пише апостол Петар, неки не вјерују речи, онда понашањем жене и без речи буду придобијени (1. Петр. 3:1).

Page 4: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Исти тај апостол Петар наређује хришћанским женама да се труде да се украсе не лепом одећом, него више понизношћу и стрпљивошћу: Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; него у скривеноме човеку срца, у непропадљивости кроткога и тихог духа, што је пред Богом драгоцено (1. Петр. 3:34). Ето, то је истинска лепота која ни у старости неће увенути; ето, то су украси достојни сваког поштовања, који не само да нису губитак за породицу, него чине њено највеће богатство! Јер, честита жена, према речима цара Соломона, вреди више него бисер... ослања се на њу срце мужа њезина: и добитка неће недостајати (Прич. 31:10, 11).

Упитаћете: како треба гледати на живот ван брака, какав у наше време многи воде? Треба, браћо, разликовати чист, целомудрени живот и живот ванбрачни нечист, незаконит.

Први је украс Хришћанства, те се похваљује у речи Божијој; а други се осуђује и учењем Јеванђеља и природним законом, а бешчасти и име Хришћанина. Против толико нечасног живота је довољно навести следеће речи Апостола: Брак нека у свему буде частан и постеља брачна чиста, а блудницима и прељубочинцима судиће Бог (Јевр. 13:4).

Молитва за удају

Господе, Боже Вечни, Ти си растављене довео до јединства и установио међусобну нераскидиву везу мушкарца и жене. Од Тебе бива да су муж сједињује са женом ради помоћи и продужења људског рода, зато дај и мени Господе да се сретнем и здружим са човеком који ме разуме и коме бих могла рећи све. Сједини ме са таквим који би ме искрено, супружански љубио целога живота. Дај, Господе, да пронађем онога који разликује љубав од страсти и похотљивости. Даруј ми, Господе, човека који ће увек искати и тражити моју душу и моје срце, а не само моје тело. Ти сам Господе Спаситељу на свети начин изврши тајанствени и чисти брак међу нама да будемо сложни душом и телом, да међусобно обогаћујемо свој брачни живот, да једно друго не оставимо осиромашене и упропаштене, већ да као супружници будемо побожни, једнодушни и задовољно срећни. Преславни Господе још Ти се молим да ономе кога тражи душа моја и мени дарујеш да у наш живот унесемо радост и Твој мир, да нађемо непролазну љубав којом нас Ти љубиш и да уживамо у здравој и доброј деци. Амин.

Друга, краћа молитва

Свемилостиви Господе, спаси ме грешне и сујетне љубави и подари ми човека на спасење моје. Амин.

Page 5: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Коме се молити

Св. Николају Чудотворцу Св. Спиридону Тримитунском Чудотворцу Св. Ап. Симону Зилоту Св. Митрофану Вороњешком

Савети младенцима

Породица може да вам надокнади сав свет, али вам свет неће никада надокнадити породицу. Дом пружа срећу коју не може дати читав свет. ...

Укрцали сте се, у ствари, у један чун. Живот око вас је као море. Доста је да се једно од вас нагне не обазирући се на оног другог и већ је чун у опасности да се преврне и да се утопите. Будите опрезни! Кад год треба да се окренете, односно, да учините нешто важније, увек рачунајте и на свог брачног друга.

Будите као два ока у глави. Куда крене једно, нека крене и друго. Здраве очи сложно живе, сложно раде, сложно се радују. ...

У браку није све дозвољено. У брачном се животу не сме силом наметати своја воља, нити се смеју истеривати лична права као да се налазите у адвокатској канцеларији или на суду. Опасно је за брачну срећу ако муж жени, или жена мужу, упорно намеће своју вољу. Друкчије би наши домови изгледали када би његови чланови више мислили на своје дужности а мање на своја права.

Обично се догоди да онај који на силу тражи своја права, на крају остане празних руку.

Не заборављајте да је љубав стрпљива, да љубав чека, да је тактична и нежна. Крута сила, опора власт, строго право и слична средства тираније су смрт за слогу и љубав. ...

Срећа се осмехује само златној средини. Превелика строгост парализује. ...

Чувајте равноправност у међусобној подређености. Погледајте два ока у глави: једно је на једној, друго на другој страни. Свако ради засебно али гледају заједно. Ако једно оболи и друго пати.

Page 6: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Волите се као два ока у глави. Чувајте једно друго као што чувате очи у глави и ваш ће брак бити извор благослова и среће. ...

"Љубав је капљица небеске росе која пада озго у чашу живота да му заслади горчину" — написао је неко. Ваша патња и болови, ваша страдања и ваша старост — све ће мирисати као пролећни цвет ако све то обавија љубав, она хришћанска, права брачна љубав која највише воли Бога, а онда свог брачног друга. Та љубав смирује, преображава и усрећује. ...

Дом и породица најчешће се распадају зато што супружници својим мислима и својим срцима лутају по туђим баштама и по туђим срцима, па им онда сопствени брак и кућа постају несносни. ...

Вољена особа је највеће благо онога ко је воли и јединствена на читавом свету. У Светом писму налазимо јасно изражену ову мисао. Вереник каже: "Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама." А невеста вели: "Што је јабука међу дрвећем, то је драги мој међу момцима" (Песма над песмама 2:2). ...

"Што је Бог саставио, човек да не раставља" (Матеј, 19:6), гласи Божја заповест. Брак је дар Божји и стога је он нешто свето. Али брак се проживљује на земљи, и зато је понекад тежак. Брак није трговачки посао, није он само залога за уживање или забаву. Брак је пењање на гору среће, а на сваку се висину обавезно долази узбрдицом. ...

Свети апостол Павле написао је Коринћанима да љубав "све сноси, све верује, свему се нада, све трпи" (I, 13:7). Љубав није украс, нити је само излив нагомиланих младалачких осећања. Љубав је тешка заповест, али је та тешкоћа од Бога благословена и освећена; толико је моћна да отвара врата Раја. Хришћанска брачна љубав почива на жртви, она надживљује све и уводи у Радост. ...

Нервоза, болест и нестрпљивост срећу се на сваком кораку.

Брачни друг може понекад бити тежак, па ипак он је најдражи терет.

Постоји прича како су неки освајачи опколили један град. Наредили су да жене и деца напусте град и дозволили су да могу понети само оно што изнесу на леђима. Сутрадан почели су кроз градска врата излазити жене и деца, и свака је жена на леђима носила свога мужа... ...

Page 7: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Закон је Христов: "Носите бремена једни других" (Гал. 6:2). То значи: не тражи само од оног другог да те усрећи, него нека свако од вас настоји да један другога учини срећним. Правило брачне среће је: бићете онолико срећни колико се једно за друго будете жртвовали, колико једно друго будете помагали. ...

Један баснописац је испричао: Преко потока било је постављено брвно уместо мостића. С једне и друге стране наишла је по једна коза и кад су дошле до средине брвна, стале су једна према другој пошто нису могле да се мимоиђу. Недостајало им је разборитости да се сете да једна треба да се врати док она друга не прође. Али нагон их је ипак научио шта да учине. Једна од њих се спустила на колена и испружила, тако да је друга коза могла прећи преко ње.

Закон прилагођавања који влада у природи мора се стално примењивати и у браку.

...

Бурма је знак трајности, освећења, светости. Није довољно само ставити прстен на руку, него је потребно чувати верност и молити се Богу да помогне у томе.

Срећу треба чувати, а срећа је у љубави, у слози, вршењу Божјих заповести, особито у верности. ...

"Што год заиштемо примићемо од Бога, јер заповести Његове држимо и чинимо што је Њему угодно" (Јов. 3:22). Када на овој грешној земљи будете обоје могли то да кажете, знајте да је ваша срећа на врхунцу. ...

"ДА" које сте изјавили свештенику на почетку обреда свете тајне брака, значи: Трудићу се да останем веран свом брачном другу, да га волим истинитом љубављу, да испуњавам заповести Божје, да останем уз свог брачног друга као Христос уз Цркву.

Угледајте се на Господа Христа за кога св. апостол Павле вели да у Њему "не би ДА и НЕ, него само ДА" (II Кор. 1:19). Тако исто и ви будите увек људи од ДА. Људи од карактера, љубави, пожртвовања. Нека гесло вашег живота буде: радите на изградњи своје брачне среће као да све зависи од вас, а молите се Богу за њу као да она зависи само од Бога. Бог ће тада помоћи да ваш труд буде лак, плодан, благословен и користан и за небо и за земљу.

Никад се по души младе мајке не проспе миље као онога дана кад први пут причести своје дете. Дивне мисли тада испуне њену душу: "Бог ми га је дао, а ја сам га данас Богу привела. Дете ми се причестило, с Богом сјединило... Бог тебе чува, радости моја".

Page 8: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Смемо ли да ускратимо ту радост себи и деци својој? Дете је највећи дар Божји, најдрагоценији цвет нашега живота. Па кад цвеће собно негујемо и износимо на сунце да му живот одржава, смемо ли децу одвојити од сунца вечног живота — Христа Бога нашега? Боже сачувај!

За брачну срећу

Човек се уплаши пред страшним невољама и бедом које настају због све већег пораста разведених бракова у данашње време. Колико напуштене деце, колико унесрећених живота, колико тешких искушења! Свештеници, психолози и социјални радници настоје да зауставе ту епидемију која разара огроман број бракова. Али, често, њихова помоћ долази касно, кад је несрећа неизбежна и када су снаге зла јаче од снага добра и породица осуђена на пропаст.

У многим кућама постоји један орманић у којем је смештена домаћа приручна апотека. Мала посекотина која је у почетку безопасна и прође од мало алкохола и комадића „фластера", ако се запусти и инфицира може да нам зада велике невоље. Тако је и у духовном погледу. Од малих породичних размирица које се не залече на време ствара се дубок раздор. Зашто онда да у ту нашу домаћу приручну апотеку не ставимо и неколико духовних мелема за лечење душевних рана.

Стотине брачних парова прошло је кроз моје саветовалиште. Многи од њих обратили су ми се на време и приметио сам да су се неки, наизглед ситни савети, показали веома корисним.

Један мудар човек је рекао да волети у ствари значи умети запазити и остварити потребе оног другог. Међутим, то се не учи за дан—два. Већина од нас ступила је у брак више расположена да прима него да даје. Па ипак, муж и жена који се стварно воле наћи ће начина да испуне овај савет.

Брак је толико идеализован да се обично мисли да ћемо у њему непрестано пливати у блаженству па, кад се те наше наде не испуне, гневимо се и нападамо оног другог. Пре извесног времена дошла ми је била једна госпођа и стала да ме засипа тужбама против мужа. Рекао сам јој:

— Ваш муж није анђео, него обичан човек. Не тражите од њега немогуће. Боље је да размислите чиме ћете ви њега усрећити. Изненадићете се колико ће то и вама донети праве радости.

Често се дешава да муж или жена зажеле да се повере једно другоме, али онај други, заузет својим послом, „нема уши да чује". Брак лагано али сигурно пропада кад муж и жена престану да разговарају удвоје.

Page 9: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Ево и неколико практичних савета који вам могу помоћи да поново успоставите нарушену хармонију у браку.

Немојте се устезати, кад год осетите потребу, да кажете једно другом лепу реч, да будете пажљиви, да поклоните једно другом неку ситницу, да похвалите једно друго.

Радите заједно. Заједнички труд и заједнички успех донеће вам дубоке и истинске радости. Могу то бити и безначајни послови као што је, на пример, обделавање врта или прање кола — главно је да сте вас двоје заједно.

Разонодите се заједно. Има људи који су толико искомпликовали домаћи живот да су постали прави робови својих обавеза. У почетку не стижу, а после више и не желе, да заједно у нечем уживају. Жена обично говори: Иди без мене, ја не могу да запустим кућу и децу. Муж се изговара: Уморан сам, пођи без мене. И тако се брачни парови неосетно лишавају малих радости од којих је изаткана срећа. За разоноду удвоје имамо безброј прилика. Одлазак на излет у природу, шетња по снегу, седење једног покрај другог крај пећи невероватно зближује. Уколико буде у вашем животу више тих малих задовољстава, утолико ће ваш брак бити срећнији.

Одмарајте се заједно. Можда ће неко рећи: Ах, свештеничка посла! Ипак, покушајте. Ја не тврдим да су сви домови у којима се одржава заједничка молитва сложни и срећни. Али, у току свих ових година колико скупљам податке о несрећним браковима, нисам међу њима наишао ни на један где су муж и жена практиковали заједничку молитву. С друге стране, не знам ниједан брак у којем се одржава заједничка молитва да је разведен. Бог је рекао да тамо где су двоје сабрани у Његово Име и Он је трећи међу њима. То заједничко стајање пред Господом смирује и враћа равнотежу породичном огњишту.

Мој отац је био свештеник као што сам и ја. Сећам се да ми је испричао једну духовиту причу. Наиме, неки човек је сањао да се нашао у ризници Божјих дарова које су анђели делили људима. Човек се обратио анђелу и рекао: „Доста ми је беде и невоље на земљи — ратова, сиромаштва, лажи и изневерених нада. Молим Те, подај ми нешто од тих прекрасних Божијих дарова". Анђео му је одговорио: „Ми овде немамо готових производа, него дајемо људима само семе среће. Од човека зависи хоће ли то добро семе донети род или неће".

Тако вам је и у браку.

Др Н. В. Пил, Свештеник

Page 10: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

О љубави и слози у брачном животу Свети Јован Златоуст

Код нас је жена потчињена мужу, што је и исправно; јер би једнакост могла изазвати непријатељство, па и због тога што је у почетку од жене потекло искушење; она није потчињена одмах после стварања: када је Бог довео мужу, ништа слично од Бога она није чула, а и муж јој ништа такво није изрекао, него је рекао да је она кост од његових костију и тело од његовог тела, а о власти и покоравању ништа није говорио; али, када је она злоупотребила своју власт, поставши од помоћнице кушатељка и када је уништила све, онда је чула праведне речи: И воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега (1 Мојс. 3:16). Обзиром да је тај грех могао изазвати непријатељство у нашем роду, јер после таквог догађаја не би било повод за мир то што је жена потекла од мужа, већ обрнуто — управо то што се она, потекавши од њега, није смиловала на свој уд, још би више љутило мужа; онда ју је Бог, видевши злобу ђавољу, заштитио тим речима као зидом, уништивши таквом пресудом непријатељство које би уследило после завођења и поставивши на тај начин нешто попут бедема против природне страсти, против злопамћења које би повукао за собом грех. Према томе, власт мужа над женом је природна. И некадашње жене су своје мужеве називале господарима и уступале им право на предност. Рећи ћеш због тога што су и они волели своје жене? Знам то и не заборављам; али када ми говоримо о твојим обавезама, не говори о обавезама других. Адам је такође пребацивао кривицу на своју жену, она на змију, али им то ништа није помогло. Немој ми то говорити, него се потруди да са највећом могућом разборитошћу извршаваш своје обавезе према мужу. Као што и мужу твоме, када га уверавам да треба да те воли и поштује, не дозвољавам да се позива на заповест дату жени, него захтевам од њега да изврши оно што му је наложено. Због тога се и ти труди да извршаваш своје обавезе и показуј покорност своме мужу. Ако желиш да се потчињаваш мужу ради Бога, онда ми не наводи његове обавезе; него усрдно извршавај оне које је теби поверио Законодавац. Особито се у томе састоји послушност Богу да се не крши закон, чак и у случају да сама подносиш супротно. Ко воли оног ко њега воли тај не чини ништа важно; а ко воли оног ко њега мрзи тај је превасходно заслужио победне венце. Тако размишљај и ти: ако будеш трпела окрутног мужа, добићеш светао венац, а ако он буде тих и кротак за шта ће те Господ наградити? То не говорИхМ да бих мужевима дао повод за окрутност, него да убедим жене да трпе и сурове мужеве. Јер, када свако буде настојао да извршава своје обавезе, онда ни ближњи неће оклевати да уради то исто. Тако, када је жена спремна да подноси љутитог мужа, ни муж неће вређати жену када је гневна, те ће онда код њих у свему владати мир не ремећен таласима, као да су у пристаништу. Тако је било и некада; свако је извршавао своје, не водећи бригу о обавезама свог ближњег.

Гледај: Авраам је повео са собом рођака, а жена га није грдила због тога. Он јој је наредио да иде на далек пут, а она се томе није супротставила, него се покорила. Затим, после многобројних напора, труда и рада поставши господар свега, он је уступио предност Лоту, што Сару не само да није разочарало, него она није ни уста

Page 11: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

отворила да каже нешто што многе жене данас кажу када виде да њихови мужеви, приликом сличних деоба, добијају мање од других, посебно ако су ови "мањи" од њих, грде их, називају их и глупим, и неразумним (тј. лудим, залуђеним), и бојажљивим, и лењим. Она, пак, није рекла нити помислила ништа слично, него је била задовољна свим што је он урадио. И штавише: када је Лота сустигла велика опасност после избора који је начинио он лично давши стрицу лошији део, те када је праотац, чувши за то, наоружао све своје укућане и са њима сам кренуо на целу персијску војску, она га није задржавала нити је рекла, на пример: "Куд идеш, сам себе водиш у пропаст, излажући се таквим опасностима, спремајући се да крв проспеш за човека који те је увредио и дограбио оно што је твоја својина? Ако не мислиш на себе, сажали се на мене, која сам оставила кућу, завичај, пријатеље и родбину и кренула са тобом на такав пут, не осуђуј ме на удовство и све невоље које уз то иду." Ништа слично она није рекла нити помислила, него је све то поднела ћутке.

Због тога ти, жено, не очекуј доброту од мужа, да би после могла да покажеш и своју; у томе неће бити ничег значајног; и ти, мужу, не очекуј добру нарав од своје жене да би после тога и сам могао да будеш мудар; то више неће бити подвиг, али нека свако од вас, како рекох, први извршава своје обавезе. Јер, ако туђим људима који нас ударе по једном образу треба да окренемо и други, онда тим пре треба подносити суровост мужа. Кажем то не да би муж тукао жену, не; то је крајње понижење — не за ону која добија батине, него за онога ко бије, али ако си ти, жено, из неког разлога ушла у брак са таквим мужем, ти не тужи, него замишљај каква те награда очекује и добар глас још за овоземаљског живота. А и вама, мужеви, рећи ћу: никаква погрешка не треба да вас натера да бијете своју жену. Шта ја кажем — жену? За племенитог мужа је недопустиво да туче чак слушкињу, да диже на њу руку. Ако је нечасно да муж бије слушкињу, онда је још нечасније дићи руку на слободну жену. То нам кажу и законодавци који су ван Цркве, који не терају жену да живи са мужем који је бије, јер је недостојан заједничког живота с њом. Заиста, крајње је недело — своју животну сапутницу, која од ко зна када дели са тобом твоје муке, тући као робињу. Такав муж, ако се уопште може назвати мужем, а не звери, по мом мишљењу, једнак је убици оца или убици мајке. Јер, ако нам је дата заповест да жена остави оца и мајку, не да би их увредила, него ради извршења Закона Божијег, па и за саме родитеље је то толико жељени час, да се они, иако остављени, радују и учествују у брачном сједињавању деце са великом усрдношћу, зар није онда крајње безумље вређати ону којој је Бог наредио да остави родитеље? И да ли је то само безумље? Или и срамота? Ко, реци ми, може то да поднесе? Каква реч може да изрази када се вика и вапаји разлежу улицама, када суседи и пролазници притичу ка кући оног ко чини овако гадну ствар, као да нека звер руши све што се унутра налази? Боље би било кад би земља прогутала таквог безумника, него да се после тога опет појави међу светом.

Жена се, рећи ћеш, понаша дрско? Али, сети се да је она — женско, слабо ткање, а ти муж. Ти си зато и одређен да њом управљаш и да јој будеш глава да би подносио слабост потчињене. Настој да своју владавину учиниш сјајном, а таква ће она бити онда кад не будеш срамотио потчињену. Као што је цар тим више достојан

Page 12: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

поштовања, што више уздиже углед сопственог потчињенога управитеља, а када унижава и срамоти његово достојанство, онда прилично срозава и сопствени углед; тако и ти, срамотећи потчињену ти управитељицу, знатно унижаваш и углед сопствене власти. Дакле, имајући све то у виду, буди разборит, а уједно призивај у памет и оно вече када ти је отац, позвавши те, дао своју кћи — као својеврстан залог на чување и, одвојивши је од свега, од мајке, од себе самога и од куће, поверио сво старање о њој твојој власти. Помисли да си ти касније од Бога са њом имао децу, да си постао отац, те зато буди понизан према њој.

Зар не видиш како земљорадници ђубре на све начине земљу која је примила семе, макар она имала хиљаду недостатака, макар она не била плодна, макар из ње прорастали корови или макар била изложена поплавама услед свог положаја? Исто тако поступај и ти; онда ћеш ти први уживати у њеним плодовима и миру. Жена је лука и најважнији лек од душевног немира. Ако будеш водио рачуна да та лука буде слободна од утицаја ветрова и узбурканости, онда ћеш у њој наћи велики мир, вративши се споља; а ако је будеш љутио и бринуо, сам себи спремаш преопасан бродолом. Дакле, нека тога не буде, него нека буде супротно. Ако се у кући деси нешто лоше њеном кривицом, теши је, а не повећавај њену бригу. Чак да изгубиш своју имовину — то неће бити горе од нетрпељивости оне са којом живиш; ма какву кривицу јој нашао, ништа неће бити неподношљивије од размирица са женом. И зато, нека љубав са њом буде за тебе најдрагоценија. Ако треба подносити тешкоће других, онда тим пре треба подносити недостатке жене. Ако је убога, немој је грдити; ако је неразумна, не осуђуј је, него боље се потруди да је научиш; јер је она — део тебе, а ви сте — једно тело.

Али, рећи ћеш, она је брбљива, склона пијанству, љутита? У том случају не треба се љутити, него бити брижан, молити се Богу, убеђивати, уразумљивати је и чинити све да би се победила њена страст. Ако је, пак, будеш тукао и мучио, нећеш је излечити од болести; грубост се побеђује понизношћу, а не обостраном грубошћу. Уједно, не заборављај ни на Божију награду. Јер, ако ти, имајући прилику да је отераш, не урадиш то из страха Божијег, него будеш подносио њене мане из поштовања према Закону који забрањује да се жена одбаци, онда, ма како да је велика њена болест, ти ћеш добити неописиву награду, а пре тога ћеш имати и велику корист, учинивши је послушном, а и себе научивши да будеш према њој понизнији. Прича се да је један древни философ (Сократ), који је имао жену опаку, брбљиву и склону пијанству, на питање зашто је подноси одговарао — да му она служи као кућни учитељ у вежбању љубави према мудрости, јер, настављао је он, вежбајући са њом свакодневно, ја постајем понизнији са другима. Да ли вас је ово усхитило? А мени је врло жалосно то да су пагани по мудрости превазишли нас, којима је дата заповест да за узор имамо Анђеле или, боље рећи, заповеђено нам је да у понизности подражавамо Самом Богу. Поменути философ из тог разлога није отерао своју љутиту жену; а неки кажу да се из тог разлога он и оженио њоме. Али, пошто многи људи нису разумни у толикој мери, ја за убудуће саветујем да се на све начине трудите да пронађете жену добре нарави и оличење честитости; ако се пак деси да направите грешку и да у свој дом доведете жену лошу или, чак, неваљалу, онда треба бити попут оног философа, исправљати је свим могућим

Page 13: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

мерама, сматрајући то дело важнијим од било ког другог. Трговац не шаље брод на море и не почиње трговину пре него што одреди заједно са својим пословним другом оне услове који би их обојицу смирили. Тако ћемо и ми предузети све оне мере које би унутар нашег брода сачувале мир са сапутницом на нашем животном попришту; онда ће и све остало код нас бити мирно, те ћемо безбедно препловити море овог живота. О томе ми треба да се бринемо више него о кући, робовима, новцу, пољима или чак о грађанским обавезама; најдрагоценије треба да нам је то да не смемо да имамо сукобе и свађе са својом сапутницом; јер ће тада и све остало да нам крене добро; и у стварима духовним ћемо имати више успеха, ако будемо као истомишљеници носили бреме овог живота; а испунивши све то, добићемо и добробит која нам је припремљена и које нека будемо достојни, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, са Којим је Оцу, заједно са Светим Духом, слава, сила, част, сада и увек и у векове векова. Амин.

(26. Беседа на Прву посланицу Коринћанима)

Мужеви и жене

"Необична ствар, каже Св. Тихон, необична и, истовремено, достојна жаљења! Где би требало, наизглед, да постоји најискренија љубав, ако не између мужа и жене? По самој својој природи човек воли оца и мајку; али Свето Писмо каже: ... оставиће човек оца својега и матер своју, и прилепиће се к жени својој; и биће (двоје) једно тело (1 Мојс. 2:24). Према томе, муж и жена су — једно тијело, према речима из Светог Писма. А ко је непријатељ своме телу? Јер нико не омрзну на своје тело, него га храни и греје (Еф. 5:29). Али, колико је понекад непријатељства и међу тим особама које су толико чврсто повезане! Ето тако делује лукавство ђавоље: где оно види више љубави, ту и улаже више напора да раскине спој љубави и да унесе своју мржњу. А колико од тога зна да буде штете — не може се описати!"...

Али, како избећи то зло? Чујмо мудре савете истог Светитеља: муж, каже он, треба да воли своју жену: Мужеви, волите своје жене, поучава Апостол, а као пример наводи Самог Христа, Сина Божијега, Који воли Своју Цркву (Еф. 5:25). Жeна треба не само да воли свога мужа, него и да му се потчињава. Жене, покоравајте сс својим мужевима, као што треба у Господу (Кол. 3:18). Обоје треба да остану верни једно другоме, да држе до тога да им супружничка постеља буде непорочна, јер је речено: Брак нека буде у свему частан, и постељa брачна чиста, а блудницима и прељубницима судиће Бог (Јевр. 13:4). Ни муж жену, ни жена мужа не треба да остави до смрти; „како су једно другом обећали пред Богом, тако треба да остану нераздвојни до краја живота". Ево главних обавеза мужа и жене према савету Св. Тихона: муж — да воли своју жену, жена — да се потчињава мужу, а обоје — да буду верни једно другоме. Обратите пажњу: мужевима је речено само: волите, али не и: потчињавајте се, јер је муж глава жени као што јс Христос глава Цркви (Еф. 5:23). А жени је речено: воли и покоравај се, јер је и Апостол заповедио: Али, жени не допуштам да учи нити да влада мужем (1. Тим. 2:12). "Нека се не стиди ни

Page 14: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

данас, каже Св. Тихон, жена да мужа свога назива господаром, ако жели да буде кћи свете Саре!"

Ево правила односа између мужа и жене које је утврдио Сам Бог! И нема срећније породице од оне у којој се поштују та правила, — где муж воли жену, жена воли мужа и покорава му се, где обоје живе у слози, тако да не постоји ни једна ствар у њиховој кући која се не би решавала заједнички, саветовањем — и у невољи и у радости; несрећа и срећа — све се дели на пола! Коме није познато да је и несрећа коју кажеш блиском пријатељу — само на половину несрећа; и радост коју поделиш са неким веома блиским — већ двострука радост? А који је пријатељ мужу ближи него жена, и ко је за жену ближи и дражи од мужа? О, како је срећан муж коме је Бог нослао честиту жену; према речима Премудрога — јер она вреди више него бисер (Прич. 31:10). Срећна је породица у којој муж и жена живе у узајамној љубави, благословена је та породица од Господа! Али, чим се у породици поремете та, Самим Богом утврђена, правила у односима између мужа и жене, не надај се ничем добром, та породица је далека од среће. А ремете се ова правила онда када — или жена узима превласт над мужем, или муж тиранише жену, или пак, најзад, уз сву разборитост мужа, жена не жели да зна за своје обавезе и у свему пркоси мужу.

И стварно: погледајмо кућу у којој жена, што се каже, командује мужу. Муж је спреман да без размишљања угађа свим њеним прохтевима. Како је тешко гледати таквог човека! Он је безумно воли и угађа јој у свему без размишљања, али том безумном љубављу само штети и себи и њој... Она постаје својеглава и хировита; а он постаје, једноставно, слуга својој жени; она је његов идол, он не сме ни да мрдне без њене дозволе, ни реч да изусти; жена се меша у све његове послове, не само у домаћинству, него и у друштвеном раду, мада се она нимало у те ствари не разуме; али муж не сме да јој се супротстави; он се плаши њеног бездушног погледа, стрепи од њене нељубазне речи. Деца све то виде и престају да поштују оца, мајка увек стоји иза њих, сакрива све њихове несташлуке и глупости... И тешко том мужу меког срца, тешко целој тој породици! Желите ли да сазнате докле може довести такво извртање поретка који је Сам Бог установио?

Сетите се Соломона, тог најмудријег међу премудрим царевима. Ради хирова његових жена он је изградио у својој престоници много паганских храмова идолима, па је и сам приносио жртве идолима.

Сетите се Ирода који се није усудио да одбије својој жени (јер је он добро знао да то кћи тражи по наговору своје мајке). Шта? Страшно је и изговорити! Главу једног од највећих Пророка! Сетите се, најзад, хиљада примера, када су деца, коју су мајке размазиле, терала из куће рођенога оца, па, уједно, нису ни мајци остајала дужна!...

—Али се дешава и супротно. Догађа се, на пример, да муж своју жену скоро да не сматра за људско биће. Побесни он у пићу и, ето, на коме да покаже своју власт? На жени... Нешто у послу није како треба — опет је жена крива... И у послу, и ван тога, и у бесу, и у шали — на јадну жену се сваљују батине и псовке... "То је моја

Page 15: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

жена; што желим, то и чиним са њом!" тако размишља безумни муж. И колико муке трпи таква паћеница, колико мора да поднесе та понизна жена — само Бог зна!... А када схватиш да се то догађа у хришћанској породици, међу православним људима, тако те је срамота пред неким Јеврејима, који боље од оваквих православаца поступају са својим женама! "Пријатељи моји, поучава један добри свештеник, — жена уопште није мужевљева робиња, него пријатељица, помоћница његова, како је Господ одредио. Према томе, зар муж не треба да се баш тако — као са равноправном пријатељицом — и опходи са њом? Жену је Бог створио намерно из мужевљевог ребра: значи, не жену, него себе ми каљамо понижавајући је, те против себе лично, против свог тела и крви се окрећемо у таквим ситуацијама. Даље, жена је мајка твоје рођене деце; батинама је ти понижаваш у њиховим очима. Њу ти је дао Сам Бог, а ти си наочиглед читаве Цркве обећао да ћеш је волети до гроба; она, као и ти, учествује у даровима Духа Светога; она је, као и ти, члан Свете Цркве и твоја сунаследница у Царству Небеском. А ти њу, сунаследницу Христову, бијеш и тиранишеш? "Али, она је то заслужила?" —рећи ћеш ти. А ти не заслужујеш да те Бог кажњава сваког сата за твоја недела? Да ли си заборавио колико си пута поткрадао своју породицу, пропијајући породични иметак? Заборавио си грехе неверства према својој жени? "Али, она је свадљива!" А да ли си ти био увек нежан према њој и да ли си је благошћу настојао исправити?— "Она је глупа!" — А ти си паметан, ако мислиш да ћеш је батинама научити памети?...

Свети апостол Павле саветује: Мужеви, љубите жене своје и не срдите се на њих (Кол. 3:19).

Тако и ви, мужеви, живите са својим женама поразуму, и поштујте као слабији женски суд и као сунаследнице благодати живота (1. Петр. 3:7). Запамтите: нема мушкога рода ни женскога, јер сте ви сви једно у Христу Исусу (Гал. 3:28), сви су једнаки, а већи је онај ко више угађа Њему!

Дешава се, најзад, и то да, ма како разборито поступао муж, он никако не може да заведе ред у кући; жена се у све меша, и мада ништа није у стању да уради, у свему тера инат мужу, или пак ништа и не жели да ради, препушта децу и домаћинство само мужу, бави се само собом и дотеривањем.

Шта тек рећи о женама—пијаницама? Шта може бити одвратније од пијане жене?... Јасно да ту не може бити ни говора о жени — добром саветодавцу; и заиста је боље живети са лавом и змијом, него са таквом женом! (Сир. 25: 18) ...Трпи, трпи понеки несрећни муж такве жене, па остави све и сам оде — где? — да утапа своју тешку невољу у пићу...

Али не, несрећни мој брате у Христу! Не иди тамо, не уништавај своју душу! Тај ти је крст Господ послао; па и он је понео уместо мене и тебе крст — и то какав тежак!... Он жели да ми будемо сапатници са Њим у Његовој патњи: ето, он онима које воли шаље тешке крстове... Поднеси стрпљиво свој крст до краја; не плаши се његове тежине; Ко га је ставио на тебе, Тај ће ти и помоћи: јер Он је Господ

Page 16: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Милостиви... А ко зна, можда, Он ће због твоје стрпљивости и твоју жену усмерити на пут спасења? О, каква ће то за тебе бити радост, и не само за тебе, него и за све Анђеле небеске!... Амин.

О обавезама мужа и жене Свети Теофан Затворник

Личне обавезе сваког од супружника проистичу из схватања о улози сваког од њих. Муж је глава жени. Одавде следи да муж: а) мора да има и да показује своју власт над женом, да не понижава себе и не уступа водећу улогу због малодушности и страсти, јер је ово срамота за мужеве. Само ово не сме да буде деспотска власт, већ власт заснована на љубави. Нека ти жена буде друг и натерај је да ти буде покорна снагом своје љубави. б) У свим пословима она за тебе мора да буде прва, највернија и најискренија саветница, прва којој се поверавају тајне. в) Мораш да пазиш на њу, да се бринеш о њеном умном и моралном усавршавању, снисходљиво и трпељиво отклањајући оно што није добро, а усађујући добро, а да оно што је непоправљиво у телу и нарави подносиш благодушно и благочестиво. г) Али никако не смеш дозволити да је развратиш својом небригом и самовољом. Муж је убица, ако смирена, кротка и побожна жена уз њега постане расејана, својеглава и без страха Божијег... д) Брига о моралности, исто тако не представља препреку да се задовољи њена жеља за општењем са спољним светом, али уз његову сагласности.

Жена, пак, са своје стране: а) мора да у свему слуша мужа, да на све начине своју нарав приклања његовој нарави и да му буде потпуно предана и да ни поступцима ни мишљу чак ни не планира ништа без његове воље. б) И зато тачно да извршава све његове одлуке, савете, заповести и да не допушта ни мисао о томе да остане при своме, и уопште ни у чему да не жели и не показује своје главешинство. в) У случају несагласности да буде попустљива и трпељиво да подноси све што јој не буде по вољи; другачије нећеш сачувати драгоцени мир. г) Исто тако ово јој не ускраћује обавезу да се брине о добром владању свога супруга. Својом мудрошћу и утицајем она може променити рђаво понашање свога мужа; у крајњој мери она не сме да не брине о њему, и колико има снаге и ума, треба да делује на њега и да га погађа као из огња. д) Зато саму себе треба да украшава најпре врлинама, а да јој украшавања друге врсте буду страна, узгредна, од којих се лако одрећи, нарочито када треба да се поправи стање. ђ) На крају треба да се сећа да је на њој да брине о домаћим пословима, макар то било само њихово извршавање... Њена дужност је да делује у позитивном смеру; ако види нешто што није у реду да каже и поправи или да уради.

Page 17: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Подела обавеза у породици и њено јединство

Господ је уградио у организам мушкарца и жене, како физичке, тако и душевне особености, тако да они једно друго допуњују. Ако је за мушкарца углавном својствена мужевност, физичка снага и издржљивост, затим обдареност како интелектуална, тако и за разне вештине, женама у већем степену одговара снага љубави, предусретљивост срца, нежност у осећањима итд. Као последица овога проистиче и идеална подела низа породичних обавеза. Материјално издржавање породице пада на мужа, а домаћи послови и брига о деци - првенствено на жену.1 Васпитавање деце, природно, обавезује оба родитеља.

По закону који је Бог установио за људе муж је хранилац породице и зато не може да све своје време проводи у породици. Али зато мајка мора да припада породици и деци. Њихово васпитање и брига о породици представља њен дуг пред Богом , државом, друштвом и мужем.

Удаљавање мајке од породице због зарађивања је највећа несрећа за децу, то је и породична несрећа, нарушавање целине и јединства породице. Најчешће је то доказ недовољне љубави према деци, знак духовне болести мајке и њеног маловерја. Зарађивање и удаљавање од деце због тога може да буде оправдано само код удовица. Али и овде при тврдој вери и снажној молитви Господу и Богородици, могу се избећи недаће и наћи начин да се прехрани без напуштања деце. Бог је Бог милости, који ће "сиромаха и удовицу примити". И свемогући Господ налази храну за удовице, не одвајајући их од деце. Можда ће бити потребно да се суочи са недаћом и нуждом, али су оне неупоредиве у односу на несрећу одвајања деце од матере. У Историји Цркве постоје многобројни примери побожник удовица. Позната је старозаветна прича о чудесном прехрањивању удовице у Сарепту Сидонском. Ова удовица је била побожнија од свих израиљских удовица и због овога није оскудевала у време велике глади, као што сам Господ сведочи о овоме (3 . Цар. 17,10; Лк. 4):

Дубоки познавалац живота цар и пророк Давид овако говори: "Бијах млад и остарјех, и не видјех праведника остављена, ни деце његове да просе хљеба." (Пс. 36, 25). А оно што је имало места у Старом Завету, тим пре се остварило у Новом, када се благодат неизмерно умножила. Зато нико не може да одвоји децу од мајке, која је с вером предала себе у руке Промисла Божијег и која пре свега тражи Царство Божије. Таква породица представљаће домаћу цркву, као што је то било у првим вековима хришћанства. У таквој породици, повезаној љубављу у једну целину, владаће другачији односи у поређењу с огреховљеним светом, и неће бити генерацијског јаза - између "старих" и "младих".

Породица представља утврђење, на које "непријатељ рода људскога" неуморно напада.Подела породице је ужасна ствар. О томе Спаситељ говори: "Ако се дом сам по себи раздијели, тај дом не може опстати" (Мк. 3, 25). Главни услов опстанка целине породице и чврстине духовник основа преданих деци, представља узајамна

Page 18: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

повезаност, љубав међу члановима породице. Чувајмо јединство породице у љубави, памтимо и у породици најпре испуњавајмо заповест која је прва по значењу, а последња по времену када је Господ изрекао: "Да љубите једни друге, као што ја вас љубих" (Јн. 13, 34).

Хришћанска породица, отац, мати, деца, су образ Свете Тројице на земљи. И као што је Св. Тројица, једна целина, тако је и права хришћанска породица једна целина повезана љубављу. У томе је и залог њене бесконачне радости у вечности. И нека супружницимама непоколебљиво јединство породице буде главни светионик кроз живот.

Достизање јединства породице је слично достизању тајне Свете Тројице - достизању антиномије Њене "неспојивости и нераздељивости". Онај ко заиста воли, не живи собом и за себе, већ животом онога и за онога кога воли: његове мисли и осећања посвећени су само животу вољених. Његова душа је неодвојива од оних које воли и не могу је одвојити ни удаљеност места, ни протицање времена. Љубав је јача од смрти, и ништа не може да савлада и победи љубав.

У породици истински хришћанској, која живи љубављу, отац не живи свој живот, него животом жене и деце, а жена животом мужа и деце, а деца душом неодвојивом од вољених родитеља. Љубав брише границе индивидуализма и делове сједињује уједну нераздељиву целину.

Из књиге Н. Е. Лестова "Пут к савршеној радости"

________________

1 Домаће, породично васпитање налази се у рукама мајке. Такво васпитање, које се добија од жене, може се назвати женственим. Могућ је негативан утицај таквог васпитања у случају да је оно искључиво, и у породици оно бива уравнотежено утицајем мушкарца. иди на врх стране

Page 19: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

О равноправности мушкараца и жена Нема више мушког и женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу. (Гал 3, 28)

Свуда се чују размишљања о изједначавању права лица мушког и женскоr пола у разним областима друштвеног, породичног, па чак и црквеног живота. Како на ово гледа Реч Божија? Она допушта једнакост мушкараца и жена само у односу на дело спасавања душа. Спасење душе доступно је сваком човеку према вери у Господа Исуса Христа. Вера сједињује све верујуће у Господа Исуса Христа у једно, тако да овде нема разлике између мушког и женског пола, као што нема разлике између верујућих Јудејана и пагана, робова и слободних. Јер сви верујући у Христа посредством духовног рођења кроз Тајну Крштења постају Божија чеда по благодати усиновљења Богу. Јер "ако си ми син, и насљедник си Божији кроз Христа" (Гал. 4,7). Сваком крштеном је, као сину Божијем у Христу Исусу, доступно наслеђе вечног блаженства у Царству Небескоме. Лицима мушког и женског пола у једнакој мери припада учешће у овом блаженству, као и учешће у свим блазима Христове земаљске Цркве. Сви крштени сједињени у храму Божијем, без разлике у половима, једнако су вољени и блиски Оцу Небескоме, као што су вољена и блиска телесном оцу рођена деца, браћа и сестре који живе с њим. Зато апостол Петар саветује мужеве да указују част својим хришћанским женама "као сунасљедницама благодати живота" (1.Пет.3,7). Право на ово наслеђе женама припада у једнакој мери.

Вредност жене се ванредно узвисила у лицу Богоматере, која је стала изнад сваког створења, јер је послужила спасењу људи кроз оваплоћење од Ње Сина Божијег, стала је чак и изнад Херувима и Серафима, који јој се клањају као Господарици и Царици. Што се осталих жена тиче, посебне части удостојиле су се оне, које су својим светим животом засијале на земљи, и стекле на Небесима исту славу као свети мушкарци.

Али без обзира на високо место лица женског пола у односима који су описани, оне су дужне да мушкарцима уступају предност у другим односима. Од времена прародитељског грехопада, жена је, као прва грешница, потчињена власти мужа, кога је она увукла у грех. "И воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар" (Пост. 3,16).

Власт мужа над женом у паганско време била је нарочито тешка: она је била робиња у немилости мужа. Уз то је њен значај био понижен и многоженством. Чак је и међу изабраним народом било допуштено многоженство, и мужевима је било дато право да се разводе од жена по сопственој вољи, док жене незадовољне мужем нису имале то право. У хришћанском свету многоженство је уништено; право да тражи развод у случају брачног неверства дато је не само мужу, већ и жени. Али власт над женом остала је на снази и у Новом Завету. "Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу, јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви.

Page 20: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима (Еф.S, 22-24).

Какав год да је муж, добар или лош, нежан или суров у опхођењу са женом, она мора да му се покорава, и колико год да је горак њен живот, не треба да тражи раздвајање од њега, осим у случају брачног неверства. "Што је Бог саставио, човек да не растави." Тако звани борци за еманципацију жена, устају против нераскидивости брачне везе и траже, како за мушкарце, тако и за жене, пуну слободу развода под било каквим наизглед добрим или лошим изговором. Испуњење овог захтева било би праћено најпогубнијим последицама, и повело би у уништавање породичног живота, у безгранични разврат.

Шта рећи о друштвеном положају жена? По мишљењу бораца за повећавање женских права, њихов друштвени положај мора да буде исти као положај мушкараца. Не сме јој се одузети право да буде судија, министар, градоначелник, професор, адвокат, па чак и војник. Али праведности ради, треба рећи, да све то превазилази снагу жене, која по самој својој природи у поређењу с мушкарцем поседује мање умне и телесне силе. За све то су неупоредиво способнији мушкарци. Апостол Павле заповеда жени да ћути у Цркви (1 Кор. 14,34-35). Постоје и таква физичка стања у којима се налази жена, када јој је забрањено да прелази праг храма. Истина, међу светим женама, биле су и такве које су послужиле Цркви на апостолски начин, као на пример равноапостолна Марија Магдалина, Царица Јелена, велика руска кнегиња Олга, просветитељка Грузије Нина. Али таква црквенодруштвена делатност била је својствена врло малом броју жена, које су имале особено призвање за то од Бога. Христос је призвао на апостолско служење само мушкарце. Исто тако по вољи Господњој и наследници њиховог служења, бивали су и бивају, само лица мушког пола. Исто то треба рећи и за високе грађанске дужности. Жене су увек биле удаљаване од њих, а нису их ни саме тражиле. Постојао је мали број блиставих изузетака. У историји је забележено неколико жена које су управљале државом, и међу њима водеће место заузима руска царица Екатерина Велика. Али не треба такође заборавити да су све жене које су царевале имале министре и уопште помоћнике у управљању мушкарце, а не жене.

Против тежње жена за високим образовањем не би смело ништа да се каже, тим пре што има оних које по уму не заостају за мушкарцима. Ипак треба и овде рећи истину да ових изузетака није много. У историји научних знања, покретачи науке, уметности и заната били су само мушкарци, женама је припадала част да само усвајају плодове тог рада. У овом смислу универзитетско образовање може да буде за њих веома корисно. Но без обзира на високу вредност универзитетског образовања, оно може да служи само као украс жени због задовољавања њене жеље за познањем, али никако не представља суштинску потребу, јер жене не могу да га примене у друштвеном ангажовању и да га учине практично употребљивим у разноврсним видовима служења друштву. Њена директна улога је породични живот. Положај жене као мајке у породици, као васпитачице деце, као домаћице и помоћнице мужа јесте највиши положај. Пошто је васпитачица деце, њој није

Page 21: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

ускраћен ни утицај на друштвени живот. Нека она учи своју децу страху Божијем, љубави према Цркви и Отацбини и радним навикама. Кроз ово она припрема корисне делатнике за друштво и државу и тиме им чини велику услугу, много већу него да је постала државни чиновник. Државна служба би је само удаљила од породичног живота, недостајало би јој слободе и времена да учествује у подизању деце. Свесно или несвесно дошло би до тога да ово свето дело преда у руке најамницима, који би користећи се тиме да их нико не контролише почели да небрижно обављају свој посао, и уместо да васпитавају, почели би да развраћују децу. Исто тако и кућа би могла да почне да пропада, ако би мајка породице, због обавеза у друштвеној служби, била спречена да пази на домаће послове. Главни призив жене, састоји се од служења добру породице. Ништа јој не служи више на част него материнско старање о деци, и ништаје толико не може утешити, као искрена и заслужено узвраћена љубав и поштовање деце.

Жене које стреме да изједначе свој положај с мушкарцима, узалуд мисле да ће тиме постати значајније у очима мушкараца. Не, неће овим заслужити поштовање мушкараца. Они који истински цене женске вредности неће ценити спољашњи положај жене, већ њене моралне квалитете. Њен најлепши украс је женствена скромност, стидљивост, честитост, кроткост, уздржљивост језика, брига о деци, о мужевљевом спокоју, о домаћинству. Нека се она понаша тако, да се мушкарци у њеном присуству држе с поштовањем према њој, и не дозвољавају себи да учине или кажу нешто што би увредило њену скромност и достојанство. На лошем су гласу жене које тежећи к једнакости с мушкарцима усвајају њихове рђаве навике, као што је пушење дувана на пример, или учествују у њиховим нескромним разговорима, забави и доколици. Такве жене губе право на поштовање и изазивају подсмех и презир према себи. Жена која цени своје достојанство, никада себе неће понизити до тако јадног положаја.

Из текста епископа Висариона "Положај лица женског пола у хришћанском, породичном и друштвеном животу"

Проблеми у браку

Православно етичко учење о браку одржава и учење да интимни односи у оквиру брака имају вишеструке физичке, психолошке и духовне димензије које се тичу тајне брака и Божијег промишљања о нама из љубави. Због тога, зачињање деце (или немогућност да се зачне) је Божија воља за одређени пар. По дефиницији, Божија воља не може бити окрутна или пристрасна већ је она одраз Његове неизмерне мудрости и промисла.

Питање планирања породице у браку пре свега је питање (животних) вредности, питање самодисциплине и покорности Божијој вољи. Све чешће и чешће свештеници сусрећу верене парове који немају намеру да рађају децу након

Page 22: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

венчања - или барем то желе да одложе на неодређено време.Ово ствара сукоб, јер у светој тајни брака свештеник се моли за богато потомство пара као знак Божијег благослова.Сигурно је чисто лицемерство молити се за овакав благослов ако пар не жели да има децу!

Често је случај да се долазак деце одлаже вештачки из тзв. "економских разлога". Али ови разлози не стоје увек. Некада се заправо ради о изабраном хедонистичком животном стилу и избегавању родитељства а не о стварним економским разлозима. Због тога што је живот увек дар од Бога, Свемоћног Животодавца, венчани парови би требало да се посаветују са својим свештеником по питању контроле рађања. Задатак је свештеника да он делује као огледало пара, указујући им где је могуће да они нешто чине из себичности а где не. На сличан начин, пар који планира зачеће на вештачки начин - бебе из "епрувете", вештачко оплођење и слично, мора се посаветовати са својим свештеником. Можда је Божија воља да бездетни парови усвоје дете.

Црквене норме, бивајући нормама Јеванђеља, више су од оних (ово)светских и од норми медицинско -научних кругова. На пример: данас чујемо да ниједно нежељено дете не треба да буде рођено. На изглед ово звучи "исправно".

Али је норма Јеванђеља више: све бебе без обзира на околности, морају бити и жељене и вољене! То је фина али значајна разлика. А дужност је одраслог православног хришћанина да развије способност да може да прави ову разлику. Обилона благодат да се ово чини даје се у самој светој тајни брака, ако сами супружници то искористе. Насилни побачај (абортус) из било којег разлога, чак и у случају физички или генетски деформисане бебе у материци, је грех убиства због чега је забрањен канонима Цркве.

Питање поновног венчања (након развода или смрти једног супружника) везано је за дисциплину и Божије промишљање у нашим животима.Као саосећајно снисхођење слабостима људске природе и нашој Богом датој потреби за другарством (дружењем), Православна Црква дозвољава, под одређеним условима, до три брака. Али Црква мора бити опрезна по питању разведених који желе да поново ступе у брак. Искусивши једну већ промашену везу, Црква не жури да да благослов за нешто што може постати други (или трећи) пропали брак - са свим могућим последицама по невину децу.

У случају удовица и удоваца, Црква је попустљивија. Али у генерацијама побожних православаца Старога Света није било неуобичајено да онај који би обудовео (нарочито ако су му деца ваћ била одрасла) молитвено проникне у Божију вољу и да увиди да му је боље да ступи у монаштво или преда свој живот на службу ближњем уместо да се потруди да оформи нову заједницу у овом свету. Овде, такође молитвено руководство свештеника може бити од помоћи.

Page 23: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

УПУСТВА НЕПЛОДНИМ СУПРУЖНИЦИМА ПРИКУПЉЕНА ИЗ СВЕТОГА ПИСМА

На јужној страни саборне Хиландарске цркве, сваком поклонику пада у очи високо узрасла и снажно разграната винова лоза, полегла по својој пергули. Њено стабло долази из зида, на метар и по одстојања од земље, из гроба светог Симеона (Стевана Немање), који се налази поред истог зида, са унутрашње стране храма. — Хиландарско предање о тој лози каже следеће: — Кад је од смрти светог Симеона (13. фебр. 1200) протекло седам година и када је свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир, да би припремио пренос моштију светог Симеона за Србију, ради мирења завађене браће, онда су Хиландарски монаси неутешно плакали. Тада се свети Симеон јави на сну игуману Методију и каже како је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће за утеху Хиландарском братству из празног гроба његовог изнићи лоза, и док она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива. — Да се та лоза одржала и до у наше дане, да иста сваке године без изузетка богато рађа, иако јој се, сем орезивања, никаква друга нега не указује, нити се какве мере против филоксере или других болести и штеточина предузимају, — представља велико чудо Божије, и тиме велику моралну утеху и духовно ободрење за наше Хиландарско братство, а и за све верујуће Србе.

Али та лоза није само по томе изузетна. Она има и једно друго својство. — Од њеног плода разрешује се неплодност супружника, који са вером и молитвом прихвате ово чудотворно средство.

Најстарије сачувано предање о овоме потиче из године 1585, када је један Турчин довео свог сина првенца да би га оставио у Хиландару на службу Богу, — јер га је добио, као и другу своју децу, по употреби грожђа светог Симеона.

Од онда до данас, наш свети манастир непрестано дели поклоницима, или доставља поштом онима који му се писмено обрате — ово чудотворно грожђе.

Некад су из Русије долазили поклоници у масама на Свету Гору и ово грожђе много тражили. Данас је потражња за њим са свих страна из Грчке, јер су, нарочито у последње време, резултати од његове употребе — задивљујући.

Овде је вредно навести један случај, поучан за оне, који буду једном хтели да се користе грожђем светог Симеона. Реч је о госпођи Катарини Р. из града Солуна, која је била предложила своме мужу да траже из Хиландара грожђе светог Симеона. Али овај на то није пристао, јер му недостајаше вера. Међутим, његова супруга постара се сама да до овог грожђа дође и почне да поступа по упутству о употреби истог, вршећи и део обавеза, који је, према том упутству, требао да обавља и њен супруг. Када их је Господ благословио првим зачећем, ова је жена поверила своме мужу њен поступак и та је породица остала потом из благодарности у сталној вези са нашим манастиром.

Page 24: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

И Срби из ранијих времена, онда када су се Хиландарски монаси кретали кроз свој народ, знали су за ово чудотворно грожђе. У нашем Хиландару има још и данас старих штампаних упутстава о употреби његовој. Али задњих деценија оно није тражено, а нове генерације о њему више и не знају.

Кроз приказивање "филма о Хиландару", наши сународници и у Отаџбини и у заграничној дијаспори, сазнали су у задње време опет све потребно и о лози светог Симеона. Први који је после гледања тог "филма" затражио грожђе са те лозе, а потом заимао пород, био је брат Никола Ђ. из Вустера (Енглеска).

Како је сад учестала потражња за грожђем светог Симеона и са српске стране, то је Управа нашег манастира одлучила да обнови и у новој форми изда оно старо упутство о употреби овог чудотворног грожђа.

С обзиром да су људи нашег времена ослабили вером, а свако чудо, па и ово које се појављује кроз грожђе светог Симеона, захтева јаку веру, то је пре употребе овог чудотворног грожђа потребно себе на том плану припремити. Ево и једног искуства у вези тога: — Недавно се, опет у граду Солуну, десио овакав случај: Један свештеник који није имао порода, узео је при пролазу кроз наш Хиландар, грожђе светог Симеона, али је одуговлачио са његовом употребом. Једног дана га замоли нека његова парохијанка, да јој набави исто грожђе, а он јој радо уступи своје следовање. — Неко време после тога, једне недеље по Светој Литургији, ова жена, сва озарена радошћу, захвали се поменутом свештенику понова на оном дару. — "... да сам имао њену веру и ја бих имао данас порода" , рекао нам је сад скоро тај свештеник, када је опет пролазио кроз наш манастир.

Од Светог Писма нема бољег уџбеника за учење вере, нити од свакодневног живота бољег терена за њено практиковање. Господ наш Исус Христос, у време свог бављења на земљи, питао је увек онога на коме је чинио чудо исцелења — верујеш ли? Или би после исцелења рекао дотичном: — Вера твоја поможе ти! — Дакле, наша је вера увек предуслов, да би Господ учинио на нама Своје.

Ми препоручујемо стога у овом правцу читање 11. главе у посланици Јеврејима, где се нарочито о вери, њеној моћи и њеном значењу, у нашем животу говори. Такође читати и упоредна места наведена са стране поменутог Али како нашу веру подржава и умножава усрдна молитва, то и њој треба посветити нарочиту пажњу. Они који у молитвеној заједници са Господом живе, узимају Његова обећања из Св. Писма, као на пример: — Иштите и даће вам се; тражите и наћићете: куцајте, и отвориће вам се (Мат. 7, 7); или — Све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити, и биће вам (Марко 11, 24), — и траже од Господа — али упорно! — да ова обећања на њима испуни. И Он то увек и радо чини као Отац наш небески, јер нам Господ Исус на једном месту у светом Јеванђељу каже : — Кад дакле ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле (Матеј 7, 11).

Page 25: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

И наши свети оци Симеон и Сава били су јаком вером покренути да напусте светску славу и дођу на Свету Гору, да би из свог Хиландара, опет са вером, препородили цео свој Српски народ, служећи

му и до данас пред Господом. — Нека би они и вама бесплодним супружницима били пример и подстрек у вери, код остварења ваше родитељске чежње за породом. Молите се њима да подрже вашу веру и допуне ваше молитве својим заступништвом пред Престолом Свевишњег Животодавца.

………………………..

Ми умољавамо супружнике , које Господ, по употреби грожђа светог Симеона, благослови породом , да то јаве нашој Управи, како би се повременим објављивањем тога јачала вера и других бездетних супружника.

MONASTERE HILANDARMont Athos Grece

………………………..

Они, који желе да по Божјем благослову имају плод утробе своје, треба да се обрате молитвама својим св. Симеону Мироточивом, који је био подвижник Свете Горе Атонске кад је оставио своје царство српско; који је сазидао манастир Хиландар, у коме је после многих и великих трудова за богоугодни живот и умро, те за то добио од Бога дар да чини чуда — да дреши неплодност оних супружника, који вером њему прибегавају. Тога ради, бере се грожђе и гранчице са оне винове лозе, која је чудним начином израсла из самог гроба светог Симеона. — У једно следовање спадају три зрна грожђа и једно парче од орезане лозе. Ово се парче ставља у пола оке освећене воде (650 грама) и од исте узимају оба супружника да пију пре сваког јела за 40 дана. Потом узима супруг једно зрно грожђа, а супруга остала два. — За ових 40 дана супружници треба да испуњавају следеће правило: — Да једу само посну храну — храну припремљену без меса, јаја, млечних производа, масти, рибе, уља и вина — дакле, искључиво на води.

Подразумева се да ово правило супружници испуњавају свих 40 дана, осим суботе, недеље и црквених празника (црвено слово) — кад је разрешено припремати храну са биљним уљем и пити вино.

Овај пост треба постити ван утврђених (великих) постова — Васкршњег (Часног) поста (или Свете четрдесетнице), Апостолског (Петровског), Госпојинског (Богородичног или Успенског) и Божићног поста.

Најбоље је договорити се са свештеником да се крај овог поста поклопи са недељом или каквим празником (тј. када се служи Света Литургија) ради обавезног причешћа супружника.

Page 26: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

Молимо супружнике да нам се јаве (да дају своја имена ради помињања на Литургијама током 40 дана) пре почетка испуњавања овог правила.

Кроз овакав почетак Господ ће благословити супружнике да подигну што више потомака и да их васпитају и утемеље у православном благочешћу. Тиме ће свом и њиховом животу дати пун смисао у вечној Истини, а роду нашему значајно допринети у оздрављењу духовном и телесном, јер је у супротном осуђен на изумирање.

— Да чине свакодневно по педесет поклона, 25 ујутру са молитвом: Господе Исусе Христе Сине Божји помилуј нас, и 25 увече са молитвом: Преподобни очи Симеоне, моли Бога за нас. Ко жели може и да удвоји поклоне, тј. да дода још педесет поклона дневно са молитвом: Пресвета Богородице, спаси нас. За све то време треба да се супружници од своје супружанске постеље уздржавају. По истеку тих 40 дана дужни су супружници да се исповеде и причесте тајном Св. Причешћа и тада ће им Господ, по вери њиховој с благословом својим даривати плод утробе њихове.

После зачећа, за све време трудноће и дојења детета, супрузи су дужни да потпуно прекрате супружанске сношаје и да живе у чистоти.

Из живота пророка Самуила видимо, да је мати његова Ана три године дојила свога сина Самуила, живећи све то време одвојено од супружанске постеље у чистоти, а за тим имала још деце и ако су је сви сматрали да је неплодна, јер "где хоће Бог тамо се побеђују природни закони", а рађање деце је дар Божији, а не људски проналазак, јер Господ вели: "Ја сам онај који ствара човека и гради дух у човеку". Апостол заповеда родитељима да бивају у посту и молитви и, да супружанска задовољавања потчињавају вишим циљевима, да би имајући жене били, као да их и немају (Коринћ. 1. посл. ст. 57).

Затим наглашава супружницима: да не буду робови тела, него духом да ходе, јер сви Хришћани призвани су од Бога не у нечистоту, већ у светињу.

Погледајмо животиње, које по закону природе, који им је дат од Бога још при стварању целог света, до данас строго чувају тај закон у апсолутној тачности, јер после зачећа плода не дозвољавају сношај, не само после раскрштања са бременом, него и за све време дојења. А човек, као што и сами видите, постаје по неки пут гори од скота и подајући се страсним пожудама, заборавља на своје достојанство, које му је дано од Бога, који га је створио по својој слици и своме подобију, те нарушава закон Божји повредом природе и изазива тиме на своје потомство праведни гњев Божји. Последице праведнога гњева Божјега су још и следеће: неверство супруга, растројство и свака беда, неизлечиве болести од којих деца пате, рана и превремена смрт мужа или жене, као и миле им деце. Ко би још могао изређати ужасне појаве гњева Божијега над супружницима, који изгубе страх Божји и пођу путем телеснога умовања које је непријатељ Богу, и над онима који се не

Page 27: Brak i Porodica - Тајна Је Ово Велика

покоравају Богу и његовом закону. Такви убијају себе, пород свој и потомство своје до трећега и четвртога појаса и лишавају себе за навек царства небеснога.

Супружници су дужни и пре разрешења њихове неплодности, да строго пазе и чувају правила црквена, која су за супружнике установљена, а на име: супружанске постеље треба да буду једна од друге одељене у ноћи уочи празничних и недељних дана, уочи среде и петка, за време сва четири поста, које је црква установила, а нарочито за време свете Велике Четрдесетнице, тј. Великог Поста. Остало пак време могу у чедности и страху Божијем употребити на супружански живот. Јер је Господ дао човеку жену за помоћ за заједнички живот, и благословио их и рекао им: "Растите и множите се", али не ради пожудног сладострашћа, које не зна ни времена, ни мере у својој неуздржљивости.

Стога вас молимо благословени Хришћани, духовна чеда наша у Христу Исусу, и љубазна браћо по крштењу: чувајте своје свето супружанство у свакој чистоти и правди Божјој, следујући свима заповестима Божјим, и тада ће Небесни Лекар душе и тела разрешити вашу неплодност и увидећете на породици својој благослов Вишњега. А за чињење дела милосрђа вашега према сиромашној браћи Христовој, не само да ћете добити дар рађања деце, већ ћете наследити Царство небесно, које је обећано онима који Бога љубе, и бити у заједници са свима онима, који угодише Богу делима милосрђа, у чему нека нам помогне истинити Господ наш Исус Христос, заступништвом Пречисте и Преблагословене Матере Његове Дјеве Марије, молитвама Светог Симеона Мироточивог чудотворца и свих светитеља Атонских, да сви наследимо блажени крај Живота, и пређемо из овог привременог живота у вечни, где ћемо до века прослављати Најсветије Име Пресвете, Живоначалне и нераздељиве Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, коме нека је слава у све векове, Амин.

Благослов Српске Царске Лавре, манастира ХИЛАНДАРА Света Гора Атонска