1 Boanska odeda.O tome, kako zadobiti smirenje protjerej Vjeeslav Tulupov 1. deo Znaenje i sutina smirenja2. deo Smirenomudrenost3. deo Unutranje samouniavanje4. deo Spoljasnje samounizavanje5. deo Najkrai put za zadobijanje smirenja6. deo Bakarne trube. Ispiti slave7. deo Zakljucak o smirenju Predgovor U pravoslavnu Gruziju su 1208. godine ule trupe muslimanske vojske na elu sa sultanom persijskog grada Ardebilja.Na Vaskrs, u zoru, muslimani su iznenada upali u grad Ani, i opljakavi ga, ubili 12 hiljada hriana. Gruzijska carica Tamara, saznavi ta se dogodilo, naredila je svom poznatom vojskovoi Zahariju Mhargrdzeli, da se osveti. Vojskovoa je saekao da pone muslimanski post i krenuo je sa vojskom u Persiju. U noi punog meseca, njegovi odredi su okruili grad Ardebilj. U zoru, kada su se graani tek poeli buditi iz sna, i mule s minareta oglasili zavretak posta, Gruzini su zauzeli grad. On je po nareenju Zaharije bio sruen do temelja. 12 hiljada njegovih stanovnika su bili ubijeni. Kazna je stigla i zarobljenog ardebiljskog sultana. Posle toga sluaja muslimani su prestali da napadaju gruzijsku zemlju na velike hrianske praznike. Za vreme vladavine carice Tamare Gruzijska zemlja je dostigla sami vrh svoje moi. Tamarine vojskovodje su proslavili Gruziju mnogim uspenim ratovima i bitkama. Uporedo s tim carici je bilo strano bilo kakvo ratovanje. Naprotiv, Tamara je uvek teila da rei sukobe putem mirnih pregovora. Njena vojska je sve vreme zauzimala pozicije odbrane i prelazila u napad samo onda, kada ih je na to prinuavao protivnik. Kao to svedoe arapski i persijski izvori, u Gruziji su za vreme Tamarinog carevanja, muslimani iveli u boljim socijalnim uslovima, nego u mnogim islamskim dravama. Blagoverna carica je zamenila smrtnu kaznu i ak je zabranila kanjavanje ljudi ibanjem. Svake godine je izdvajala jednu desetinu iz prihoda, za pomo onima kojima je bilo potrebno i esto bi cele noi ila odeu za siromane.Tamara se svaki dan molila na liturgiji u dvorskoj crkvi. Savremenici su se divili njenoj mudrosti, smirenju i blagoestivosti. Radi svoga pravednog ivota ona je pribrojena broju svetih.Kako je u linosti carice Tamare spojena krotost hrianke i vrstina carice? Zato je Gruzijska vojska po njenom nareenju nanosila protivniku udarce kao odgovor? Poto su muslimani znali rei Spasitelja o tome da posle udarca po jednom obrazu, hrianin treba da okrene i drugi obraz, mogli su da oekuju od gruzijske carice drugaiji stav prema svojim osvajakim napadima. Ili blagoverna Tamara nije imala smirenje? Ova dobrodetelj je naravno krasila svetu caricu, ali o hrianskom smirenju u svim vremenima mnogi su imali nepravilnu predstavu. Protivnici Hrista su uvek irili miljenje o smirenju, kao o karakternoj crti ropske prirode, pritisnute teretom hrianskih dogmi. Ali na primeru gruzijske carice mi se moemo uveriti u suprotno.U ovoj knjizi e itatelj saznati o sutini smirenja, o putevima za dostizanje smirenja i uvideti da zadobiti ovu veliku dobrodetelj moe samo ovek sa snanom voljom i hrabrim srcem. Glava I ZNAENJE I SUTINA SMIRENJASmirenje pobeuje zamke avolaSvi mi, koji ivimo na zemlji, nalazimo se u velikoj opasnosti. Zato? Zato to, po reima apostola Petra, u svetu koji nas okruuje avo ide kao lav riui i trai koga e progutati (1 Pet.6.8.). Niko od nas ne moe spasiti svoju duu ako ne pobedi u borbi sa palim anelima. Zlobni demoni, koji su sami dospeli u ad, postavili su pred sobom cilj da i oveanstvo pogube u njegovom bezdanu. Oni sablanjavaju oveka, vezuju ga strastima i dovode do pada u greh. Za to neisti duhovi koriste sva raspoloiva sredstva. Poto nemaju mogunosti da nasilno nateraju ljude da ine bezakonja, demoni to ine lukavstvom. Kako se mi moemo suprotstaviti zlobi avola? To je pitanje muilo hrianske podvinike od davnih vremena. Jednom je prepodobni Antonije Veliki video duhovnim oima sve mree avola, prostrte po svetu. Uzdahnuvi, on je rekao:-Teko rodu ljudskome! Ko se moe osloboditi od ovih mrea?Kao odgovor prepodobni je uo glas svie:- Smirenomudri se spasavaju od njih, i one ne mogu ni dotaknuti takvoga.Sve zamke avola razruavaju se smirenjem. to se mi vie usavravamo u smirenju uz pomo Boiju, tim se manje podvrgavamo opasnosti da budemo preleeni i pogubljeni od strane zlobnih demona. Zli duhovi se nevidljivo bore s nama preko pomisli, a vidljivo posredstvom drugih ljudi, od kojih mi trpimo nepravedna vreanja i ugnjetavanja. Ako demoni uspevaju da u potpunosti ovladaju nekim ovekom, tada oni poinju da ga koriste za jo grublje napade prema nama.O jednom od takvih iskuenja je bilo govora u Otaniku.Starcu - pustinjaku je doao posednut ovek. Iz usta nesrenika je stalno izlazila pena, i njegov spoljanji izgled je bio uasan. Videi starca, on ga je udario po obrazu. Pustinjak je postavio drugi. Demon, ne izdravi smirenje pustinjaka, istog asa je izaao iz oveka.avo, napadajui nas preko drugih ljudi, namerava da u naim srcima prouzrokuje prema njima gnev i neprijateljstvo. U vreme slinih iskuenja mi treba da ispoljimo posebnu ljubav prema oveku koji na nas vri pritisak, i smirivi se pred njim da pobedimo avola. Naravno to se odnosi na na lini ivot. Zlo, koje svesno stremi da uniti drutveni poredak, da zbrie s lica zemlje celi narod, ili da pogubi bar jednog oveka, treba da se odseca najjaim metodima.U istoriji crkve su poznati sluajevi kada se avo lino javljao velikim svetiteljima i hteo da prenese na njih svoju zlobu.Tako je jednom prepodobni Makarije Egipatski nosio u keliju palmine granice za pletenje kotarica. Iznenada je na svom putu sreo avola, koji je zamahnuo srpom i hteo da ga udari, ali nije mogao. - Makarije! - obratio se on svetome, - radi 2 tebe ja trpim veliku muku, jer nisam u moi da te pobedim. Eto, i ja inim sve to ini i ti. Ti posti - i ja nita uopte ne jedem - ti bdi - i ja nikada ne spavam. Ali jedno ima u emu si ti iznad mene.- ta bi to moglo biti? - pitao ga je prepodobni. - Tvoje smirenje, - odgovorio je avo, -eto zbog ega se ja ni ne mogu boriti protiv tebe. Obmanjujui ljude satana moe da uzme lik Hrista, angela i svetih. Javljajui se u takvom obliku hrianima, on nastoji da ih dovede u stanje duhovne prelesti. Jednom davno je avo stao u liku angela ispred jednog egipatskog podvinika i pobuujui u njemu slavoljublje, rekao je:- J a sam arhangel Gavrilo koji sam poslan tebi!- Pogledaj!, -smireno i prostoduno je molio starac. Da nisi ti nekom drugom poslan? J er ja sam nedostojan toga da mi se alju angeli. Posle ovih rei avo je istog asa nestao.Demoni, budui prekomerno nagli i gordi, pribliivi se smirenomudrenom oveku, gube svu svoju silu zlobe, i sve njihove zamke se pretvaraju u nita. Egipatski podvinik, ava Mojsije je govorio, da onaj koji ima smirenje, smiruje demone, a onaj koji nema smirenje podsmeh je demonima. Smirenje je osnova svih dobrodetelji.U crkvenim predanjima je sauvano mnogo primera o velikom znaaju smirenja za duhovni ivot oveka. Evo jednog od njih. U davna vremena hrianka se nala na pustom ostrvu, gde je 40 godina provela u podvizima posta i molitve, trpei razna liavanja. Na kraju je uz ostrvo pristao brod, i ona se vratila na rodnu grudu. Otila je kod jednog velikog podvinika, i ispriala mu o svome pustinjskom podvigu. Sasluavi je paljivo, starac je pitao:- A moe li prihvatiti uvrede jednako kao blagougodne mirise?- Ne, oe, zbunjeno je odgovorila hrianka.- Tada nisi nita zadobila za 40 godina svoga podviga, bio je zakljuak starca koji nije bio utean.Tako, provevi dugo godina van ljudskog drutva, nesretna otelnica nije zadobila ono glavno - smirenje, bez kojega sve ostale dobrodetelji gube na snazi. Poznati duhovni pisac iz davnih vremena, prepodobni Ava Dorotej, poredio je proces spasenja due sa gradnjom kue. Pisao je da graditelj treba da na svaki kamen stavlja kreni rastvor, jer bez njega kamen moe da se srui i celo zdanje da bude razrueno. Za duhovni dom hrianina cigle predstavljaju dobrodetelji, a kre predstavlja smirenje. Svako dobro delo koje se ini bez njega, ne donosi oveku nikakve koristi. Tim povodom je mudra egipatska podvinica blaena Sinklitikija rekla, da kao to u davna vremena nije bilo mogue sagraditi brod bez eksera, tako nije mogue ni spasti se bez smirenomudrenosti. U naem duhovnom ivotu daske su dobrodetelji, a ekseri - smirene misli o njima. J ednom je kod optinskog jeroshimonaha Anatolija (Zercalova) dola ena koja je molila za blagoslov da ivi sama, da bi mogla nesmetano da posti, da se moli i da spava na golim daskama. Starac joj je rekao:- Zna li ti da djavo ni ne jede, ni ne pije, niti spava, pa ipak u bezdanu ivi jer nema smirenja. Pokoravaj se u svemu volji Boijoj - eto ti podviga; smiravaj se pred svima, ukoravaj sebe u svemu, nosi s blagodarnou bolesti i nevolje - to je vie od svih podviga!Drugoj svojoj duhovnoj kerki, koja je molila za blagoslov da kupi Jevanelje i Psaltir, prepodobni Anatolije je posavetovao:- Da kupi moe, ali najvanije je posluanje bez lenjosti, smiravaj se i sve trpi. To e biti vie od posta i molitve.Znaaj smirenja za uspean duhovni rast hrianina jeste u tome da ono ima osobinu da uva duu od gordosti. Koliko god ovek da zadobije dobrodetelji i koliko god da se vie priblii Bogu, smirenje ne samo da mu ne dozvoljava da vidi svoju svetost, nego, naprotiv jo vie ga pogruava u spoznaju o sopstvenoj grehovnosti. Shimonah Nikodim, atonski podvinik XIX veka, dobio je od Boga veliki dar suza; mogao je da plae po svojoj elji, onoliko koliko je hteo. Njegov duhovnik, primetivi kod njega ovu dobrodetelj, pitao ga je:- Ima li odavno taj dar? - Dve i po godine, - odgovorio je shimonah Nikodim, - od onog vremena, kada sam posle besede s tobom o tom daru Boijem, nainio tebi poklon i molio od tebe blagoslov da traim taj dar Boiji. A do tada sam ja sebe tri godine s tekoom prinuavao na svakodnevne suze.Na to priznanje, duhovnik mu je rekao:- Ti si dobio ovaj dar za posluanje, a ne zbog svojih zasluga. Znaj da se svaki dar Boiji uva smirenjem. uvaj se od preuznoenja, nikoga ne osuuj i sve vreme sebe ukoravaj. Drugi isto imaju taj dar, ali smatraju sebe niim od svih. Sveti oci su zapazili da Bog daje hrianinu dobrodetelji ne zbog duhovnih podviga, nego zbog smirenomudrenosti. Po meri uzrastanja oveka u smirenju, Gospod vie umnoava i Svoje darove.Smirenje - izvor mira i radostiJedna od sestara amordinske obitelji za sluajni propust je dobila od namesnice strogi ukor. Sestra je htela da objasni razlog svoje krivice, ali razljuena namesnica nije htela nita da uje i istog asa je pred svima zapretila da e joj narediti da radi poklone. Bolno i uvreeno se oseala amordinska sestra. Ali ona je u sebi potisnula samoljublje, zautala je i smireno zamolila od namesnice oprotaj. Doavi u keliju sestra je umesto stida i smuenosti, iznenada osetila u svom srcu neobjanjivu radost. Istoga dana uvee ona je ispriala sve to se dogodilo prepodobnom Amvrosiju Optinskom, koji je, poto je sasluao njenu priu rekao:- Ovaj sluaj je promisao. Zapamti to. Gospod je hteo da ti pokae, kako je sladak plod smirenja, da bi ti, osetivi ga jednom, uvek prinuavala sebe na smirenje: ispoetka na spoljanje, a posle na unutranje. Kada ovek prinuava sebe na smirenje, Gospod ga tei, i upravo to i jeste ona blagodat koju Gospod daje smirenima. Samoopravdanje se samo ini olakavajuim sredstvom, ali u stvari donosi dui mrak i smuenost.Re smirenje ima u svojoj osnovi re mir. To ukazuje na to da smireni ovek uvek prebiva u miru s Bogom, sa samim sobom i sa drugim ljudima. Poznati egipatski podvinik, ava Pafnutije je priao kako je u vreme svoje mladosti uvek odlazio velikim starcima, iako su oni iveli u pustinji na udaljenosti od dvadeset milja od njega. Ava Pafnutije im je otkrivao sve svoje misli. Oni su mu uvek govorili jedno te isto:-Gde god da si, uvaj smirenje, i bie spokojan. 3 Smirenje donosi oveku mir, radost i blagodatnu bezbrinost. Ono stvara ova oseanja kod hrianina nepokolebljivim, ak bez obzira na nevolje i svetsku sujetu. Ako mi, pri svim iskuenjima budemo pribegavali pod pokrov Smirenja, tada emo nai jedinstveno pravilno reenje svih svojih problema. Spasenje nije mogue bez smirenja Jedna monahinja, duhovna kerka optinskog starca Anatolija, u svom pismu je izrazila molbu da joj starac da uputstvo o tome, kako da ne skrene sa puta spasenja. Prepodobni je u odgovoru napisao: Poni od smirenja, radi sa smirenjem, i zavri sa smirenjem, i upodobie se svetima. Ovaj put, i jeste put smirenja, najsigurniji i, kako govore oci, bez padova. J er, gde moe da padne smireni, kada on smatra sebe gorim od svih? Starac Anatolije je bio itelj Optine pustinje, koja je bila jedan od duhovnih centara Rusije. U ovoj obitelji su vaspitavanju monaha u smirenju pridavali prvostepenu vanost. Osnivai optinskog starestva prepodobni Lav, Mojsej i Makarije su stremili da usade u due svojih uenika pre svega duh smirenja i krotosti. Budui da su oni bili ivi primeri smirenomudrosti, smatrali su smirenje temeljem duhovnog ivota hriana. Ovo miljenje se kod optinskih staraca formiralo blagodarei dubokom izuavanju Svetog Pisma, dela svetih otaca i linoga asketskog opita. Optinski starci su u svome manastiru preporodili duhovne tradicije drevne hrianske blagoestivosti.Oni koji su poloili osnove ove tradicije o smirenju izjanjavali su se mnogo puta, uvek istiii njegovu bezuslovnu neophodnost za spasenje oveka. Tako je, prepodobni Jovan u svojoj uvenoj knjizi Lestvica pisao, da je avo samo radi svoje gordosti spao sa neba, a car David, kako je on sam o sebi govorio, nije postio, nije bdio, nije leao na goloj zemlji, ali se smiravao, i spasao ga je Gospod. Sveto smirenje otvara dveri nebeske, i bez njega niko ne moe ui u nebeske predele. Smirenje i bez dela mnoga sagreenja ini oprostivim, - nastavlja prepodobni Isak Sirin. Nasuprot tome, i dela ,bez smirenja, su beskorisna, ak nam donose mnogo loega. Ono ta je so za svako jelo, to je smirenje za svaku dobrodetelj. I ako ga zadobijemo, ono e nas uiniti sinovima Boijim i bez dobrih dela privesti Bogu.. Radi istinitosti treba istaknuti, da iako samo smirenje moe spasiti oveka, s druge strane ako je smirenje uz ostale dobrodetelji, proces spasenja protie blagoprijatnije. Prepodobnoga Jovana Proroka su jednom pitali, na kakav nain se moe bre spasiti. Veliki starac je odgovorio, da bre od svih spasava svoju duu onaj, koji uz smirenju dodajeje i druge duhovne podvige. Sporije se spasavaju oni, koji imajui smirenje, umesto podvinitva, trpe vreanja od blinjih. Jo sporije se spasavaju hriani, koji vladaju jedino smirenjem. Brzo, ili sporo, ali u vidu smirenja mi emo ui u Carstvo Boije. Bez smirenja su sve nae nade na spasenje uzaludne. Sutina smirenja U emu se sastoji sutina smirenja? Ovo pitanje je uvek interesovalo hrianske podvinike. Da bi se ono razjasnilo, kako govori prepodobni Jovan Lestvinik, jednom se sastalo nekoliko duhonosnih mueva. J edan od njih je rekao:-Smirenje se sastoji u neprestanom zaboravljanju svojih dobrih dela. -Smirenje se sastoji u tome, da sebe smatramo u svemu poslednjim i najgrenijim od svih ljudi, - rekao je svoje miljenje drugi.-Smirenje je saznanje o svojoj nemoi i slabosti, - rekao je trei.Drugi podvinici su dali nekoliko odreenih osobenosti smirenja, ali ni jedno od njih nije bilo potpuno. Sasluai sve, prepodobni J ovan Lestvinik je sabrao sva miljenja ovih blagoestivih mueva.S prepodobnim Jovanom Lestvinikom u svome shvatanju smirenja saglasan je i prepodobni Isak Sirin. On pie da je smirenje nekakva tajanstvena sila, koja se u svoj svojoj punoi daje od strane Boga samo svetima. Smirenje predstavlja sveukupnost svih dobrodetelji i prema tome uvenava oveka koji je dostigao duhovno savrenstvo 1. Smirenomudrenost je odevanje u Boansko. U njega se obuklo ovaploeno Slovo i preko njega se prieujemo u telu naem. I svaki, obuen u njega, zaista se upodobljava Onome Koji je siao sa Svoje visine, koji je sakrio dobrodetelj veliine Svoje i slavu Svoju prikrio smirenomudrou, da tvar ne bi izgorela vienjem ovoga2. Ko se odene u odedu smirenja, taj se oblai u Samoga Hrista 3. Ali ak ni taj ovek ne moe objasniti ljudima njima dostupno shvatanje sutine smirenja, on samo ima mogunost da je oseti sam. Iako je naem racionalnom miljenju nedostupno shvatanje prirode smirenja, mi moemo videti priznake smirenomudrenosti u oveku. Takvih priznaka ima mnotvo, ali glavno je bestrae i potpuno predavanje oveka volji Boijoj. Ova dva priznaka smirenja je mogue posmatrati, naprimer, kod prepodobnog Salamana Molanika.Sveti Salaman se naselio na zapadnoj obali Eufrata u malu kolibicu, koju je potpuno zatvorio, i vrata i prozor. J ednom godinje je izlazio napolje kroz podzemni izlaz, i uzimao zalihe hrane. Lokalni episkop, doznavi za pravednika, poeleo je da ga posveti u in svetenika. Uklonivi deo zida kolibice, poslanici episkopa su uzeli Salamana i predali ga vladici, koji je i rukopoloio prepodobnog. Posle nekoga vremena, episkop, tako ne uvi od podvinika ni jedne rei, naredi da ga vrate u kolibicu, i da zid postave opet. Meutim, itelji naselja Kapersani, gde se rodio prepodobni, zagrejali su se eljom da vide svetoga u svome selu. Jednom nou, oni su uzeli Salamana, doveli ga u Kapersanu i naselili ga u ranije sagraenu kolibu. Pri svom preseljenju Salaman se nije bunio, nije se protivio i ak nije rekao ni rei. Uskoro su stanovnici naselja u kojem je prepodobni iveo ranije, isto tako nou doli do njegovog novog mesta stanovanja, kolibicu poruili i odveli Salamana na ranije mesto prebivanja. Smireni molanik ni ovaj put se nije protivio, i nije zahtevao da ga ostave na miru.Takvo je bilo smirenje velikih svetih. U kakvoj meri ovu dobrodetelj moe, bolje reeno obavezno treba da zadobije svako od nas. Na koji nain? O tome e biti rei u sledeem poglavlju. GLAVA II Spoznaja sopstvene nemoi Sveti oci esto upotrebljavaju re smirenje i smirenomudrenost kao sinonime, ali ipak su im pridavali razliito znaenje. Po svetootakom shvatanju smirenomudrenost je pravilan nain ovekovih misli o samome sebi i o svetu koji ga okruuje. Upravo smirenomudrenost raa smirenje, koje ne predstavlja nita drugo, nego stanje unutranjeg mira srca. Sledi, da ako mi elimo da zadobijemo smirenje, treba prvo da postanemo smirenomudreni. ta je karakteristika smirenomudrosti i na koji nain se ona moe dostii? Prije svega treba rei da se smirenomudrost raa u oveku od saznanja sopstvene nemoi i sopstvene nitavnosti. Pravednik je smatrao sebe udovitem Prepodobni Makarije Optinski je u pismu jednoj od svojih mnogobrojnih duhovnih eda pisao, da je on ispunjen gordou i da lei u gresima, i ako bi se kod nje otvorile oi ona bi videla samo mali deo njegovih zlih dela, te da bi ispred nje stajalo udovite. Takoje pisao 4 starac, koji je dostigao meru duhovnog savrenstva. Iako takvo miljenje svetoga o sebi samome ne zauuje, u svetlosti Slave Boije pravednik jasnije primeuje svoje ljudske nedostatke, to mu daje povod za jo vee smirenje.uveni moskovski protojerej Aleksej Meev rukovodio je duhovnim ivotima hiljade Moskovljana, imao je dar prozorljivosti i inio uda. Na dan njegove etrdesetogodinjice sluenja bila mu je uruena patrijarijska povelja. Kako o sebi nije imao visoko miljenje, starac je bio tako dirnut da se rasplakao. Za vreme propovedi i besede otac Aleksej je esto spominjao svoju nitavnost i nazivao je sebe ubogim. Govorio je on to s takvom uverenou, da su se srca onih koji bi ga sluali stezala od tuge prema njemu i oni su bili spremni da zaplau zajedno s njim. Kod svetih je spoznaja svoje nitavnosti bila veoma duboka i sveobuhvatna. Mi bi trebalo da sledimo njihov primer i neprestano da negujemo ovo oseenje u svome srcu. Radi toga treba to ee razmiljati o svojoj grehovnosti i misleno predstavljati sebe nitavnom trunicom praine u beskrajnoj Vaseljeni trunicom praine, izgubljenoj u vremenu i dogaajima u istoriji oveanstva. Zaista, neophodno je da o tome razmiljamo sa izvesnim oprezom, da nas ne bi misli o svojoj nitavnosti i grehovnosti dovele do malodunosti. Seajui se svojih slabosti i grehova, ne bi trebali da zaboravimo na veliku ljubav Gospoda prema nama, Koji je pripremio svojim smirenim slugama obitelji u Carstvu Nebeskom. Ne oekujui od sebe nita slavno u duhovnom smislu, mi trebamo svu nadu na svoje spasenje da poloimo na Boga i u Njemu J edinome da nalazimo duhovnu silu i utehu.Kako da ponemo spoznavati svoju sopstvenu nemo? ovek najbolje osea svoju sopstvenu nitavnost, kada razmiljanja o svojim gresima i nemoima, uz pokajne molitve pred Bogom. Poznata podvinica, monahinja Andaliona je ispriala kako je jednom nou u svojoj keliji itala pokajni kanon s molitvom, u kome se ovek poredi s crvom i zemnim prahom. Iznenada se u njenoj dui pojavilo duboko saznanje o svojoj nitavnosti. Ovaj oseaj je bio toliko snaan i pri tome utean, da su suze obilno potekle iz oiju podvinice. Celu no do kraja ona je provela u molitvenim metenijama, poklanjajui se do zemlje.Treba napomenuti, da saznanje svoje grehovnosti, ako je ono od Boga, treba uvek da bude propraeno blagodatnom radosti, a ne uninijem. Iguman Teodosije (Popov) je iveo u mirovini u skitu Optinske pustinje. On je ve dostigao veliku visinu duhovnog ivota, ali demoni su ga esto napadali kroz pomisli uninija. Za vreme jednog takvoga iskuenja otac Teodosije je gotovo pao u oajanje. Otiao je prepodobnome Amvrosiju Optinskome i plaui rekao: -Oce, pomozi izgiboh! Svinja sam ja, a ne monah: koliko godina nosim mantiju, a u meni nema nita monakog. J edino to je za mene je svinja!Nasmeio se starac Amvrosije svojim krotkim osmehom, stavio je ruku na rame naklonjenom pred njim igumanu i rekao: -Tako i misli, misli tako o sebi, oe igumane, do same svoje smrti. Ali doie i to vreme, kada e se o meni i o tebi, svinjama, jo i pisati! Ove rei su se pokazale prorokim: o ivotu i duhovnim podvizima prepodobnog Amvrosija i igumana Teodosija na usavravanje sledeih narataja bile su napisane knjige. Tako proslavlja Gospod pravednike, koji su zaista smatrali sebe velikim grenicima. Sveti nisu videli svoje zasluge Jednom su poslunici ave Arsenija Velikog doli do njegove kelije i uli kako se on moli: -Boe, ne ostavi me! Ja nisam uinio nita dobro pred Tobom, ali daruj mi, po blagodati Tvojoj, da postavim dobar poetak. Tako jedan od najpoznatijih svetitelja pravoslavne Crkve nije video svoju veliinu a, tim vie, molio se o tome, da mu Gospod pomogne da pone spasavati svoju duu. Takav odnos prema sopstvenom duhovnom ivotu bio je svojstven mnogim pravednicima. Prepodobni Makarije Veliki je jednom sedeo u svojoj keliji, i iznenada je pred njim stao angel, poslan od Boga. -Makarije!- obratio se on prepodobnome, - ne boj se napada nevidljivih vragova, jer na blagi Vladika nee odstupiti od tebe i nee prestati da te podrava. Snai se, utvruj se, hrabro pobeuj protivnike, ali delima svojim nemoj se preuznositi, da te ne bi ostavila Boanstvena pomo i da ne bi pao padom udnim. Ava Makarije, uvi rei angela, zaplakao je i rekao: -ime da se ja preuzviavam, kada se dua moja kao razvratna bludnica, hrani smradom neistih pomisli, koje donose zli duhovi. Ove rei je izgovorio ovek, koji je zadobio bestrae, inio mnoge duhovne podvige i udostojio se da dostigne vii stepen svetosti. Ipak, niko od ljudi ne moe neprestano da se sea svojih nemoi, ako ga ne uznemirava neko iskuenje, od kojega on iznemogne. Tako kako veliki sveti, pobedivi sve svoje strasti, vie nisu mogli biti iskuani niim materijalnim, Gospod je doputao demonima da uznemiruju Negove izabranike pomislima, dajui tako pravednicima da preko smirenja dostignu jo vee savrenstvo. Sveti su postepeno dostizali takvu ubeenost u svoju nitavnost, da ovu niko i nikada nije mogao da pokoleba. Mlai savremenik prepodobnog Makarija ava Sisoje Veliki, kada se pribliio smrti, legao je na odar, i iznad njega su se skupili njegovi drugovi-pustinjaci. Iznenada su starci primetili da je njegovo lice zasijalo kao sunce. -Evo, doao je ava Antonije Veliki, - rekao je umirui, a neto posle dodao: -Evo, doao lik proroka. Posle nekoga vremena lice prepodobnoga Sisoja je jo vie zablistalo nebeskom svetlou i on je rekao: -Evo, vidim lik apostola. Sijanje, koje je dolazilo od svetoga, postepeno se pojaavalo, i on je poeo razgovarati sa nevidljivim posetiocima. Starci su ga pitali: -S kim ti, oe , razgovara? Doli su angeli da me uzmu, a ja ih molim da me jo neko vreme ostave radi pokajanja. -Ti, oe, - rekoe monasi, - nema potrebe za pokajanjem. -Ne, ja sam uveren, da jo nisam ni poeo sa pokajanjem, - odgovorio je ava Sisoje, i svetlost njegovog lica je dostigla takvu silu, da su svi koji su se nali u blizini bili zahvaeni trepetom. Gledajte, eno Gospod, rekao je: Donesite mi izabrani sasud pustinje, - rekao je prepodobni i predao duh svoj u ruke Boije. I istoga asa se cela njegova kelija ispunila neobjanjivim miomirisom. Ava Dorotej je pisao, da se vii stepen smirenja sastoji u tome, da se svi svoji duhovni podvizi pripisuju Bogu. Kao grane drveta koje se naklanjaju prema zemlji pod teinom plodova, tako i pravednici, im se vie pribliavaju Bogu, tim se vie smiravaju i vide sebe 5 grenijim.Uzimajui primer od svetih, mi treba uvek da se seamo toga, da sami po sebi nita ne znaimo, a svoje uspehe na putu spasenja da objanjavamo da je to pomo Boija. Treba imati vrstu uverenost, da bez stalnog pokroviteljstva Gospoda mi ne moemo uraditi nita dobro i korisno za svoju duu. Zaboraviti dostojanstvo Prepodobni Arsenije Veliki je pre svoga udaljavanja u egipatsku pustinju mnoge godine proveo pri dvoru vizantijskog imperatora Teodosija Velikog. Bio je blistavi dvorjanin i jednim od najobrazovanijih ljudi toga vremena. Pod njegovim rukovodstvom su se vaspitavali budui imperatori Arkadije i Gonorije. Postavi monah, Arsenije je dostigao duhovno savrenstvo. Ovladavi svetskim znanjima i ogromnim asketskim iskustvom, prepodobni je mogao da napie dragocene knjige po mnogim duhovnim pitanjima. Iako su ga molili, on se ni jednom nije izjasnio ni po jednom bogoslovskom problemu, ak je i pisma retko pisao i veoma nerado. Spoznavi svoju nitavnost, sveti nije smatrao da je mogue da neto pie ili da objavljuje javno radi pouavanja. Otvarao je usta radi pouavanja samo nekim svojim uenicima. Podvinik XX veka karagandinski starac shiarhimandrit Sevastijan po snazi svojega sluenja trebao bi pouavati narod sa amvona. Ipak je on za vreme propovedi najee itao iz knjiga poznatih propovednika, nita od sebe ne dodajui. Starac je objasnio ovo time, da on predstavlja malo pismenog oveka, koji nema ni dar reitosti, ni odgovarajui glas za to. Meutim, meu njegovom mnogobrojnom duhovnom decom bilo je mnogo veoma obrazovanih ljudi, meu kojima i profesor Moskovske duhovne akademije, episkop Pitirim. Kako ovde ne navesti rei prepodobnoga Jovana Lestvinika da se prvoshodnim stepenom smirenja javlja savreno neverovanje svojim dobrim delima i neprestana elja za uenjem.Svako od nas ima u ovoj ili onoj meri neke izuzetne kvalitete. Ipak bi ih trebali obavezno zaboraviti, da nam ne bi smetali da sagledamo svoju nitavnost. Treba se seati, da nae pozitivne osobine, uroene ili steene, predstavljaju darove Boije. Njihovo postojanje u nama zavisi samo od volje Boije. Radi toga treba svojim mislenim pogledom to je mogue ee obuhvatiti sve svoje slabosti, nedostatke i strasti. Takvo sozercanje e nam pomoi da predamo zaboravu vrline i da realno ocenimo svoje mogunosti. Prepodobnog Amvrosija Optinskog su jo za ivota potovali njegovi savremenici za velikog svetoga, ali on sam se prema takvom miljenju odnosio sa velikom ironijom. J ednom je prepodobni Amvrosije Optinski bio okruen ogromnom grupom poklonika, i neko je glasno, u ushienju rekao o njegovoj pravednosti i o tome, da se pred njom svi klanjaju. Na to je starac s osmehom ispriao sledei sluaj: -Jednom je pokojni car Nikolaj Pavlovi iao po ulici Peterburga. Susrevi vojnog pisara, pitao ga je: Odakle ti? Iz depoa, vae imperatorsko velianstvo, raportirao je pisar. Re depo - je strana re, - zapazio je car, -ona se ne menja (po padeima). Pisar je na to rekao: Pred vaim velianstvom sve se menja.Odnos prepodobnog Amvrosija prema sopstvenoj svetosti zasnivao se na dubokom poznavanju ovekove prirode, koja se nalazi u palom stanju.Kada mi ivo oseamo svu pogubnost svoga karakternog pada, kod nas se javlja stremljenje ka duhovnom preporodu. Poinjemo da se snano trudimo za spasenje due, ali vrlo brzo se uveravamo u svoju nemo. Uspesi na putu spasenja kod nas se javljaju samo onda, kada mi, odbacivi nadanje u sebe, svu nadu polaemo na pomo Boiju. Jednom je optinski starac Nektarije, pokazujui rukom na prirodu koja ih je okruavala, rekao arhimandritu, a buduem mitropolitu, Venjaminu (Fedenkovu): -Pogledajte, kakva krasota sunce, nebo, drvee, cvetovi...A, eto, pre niega nije bilo! Ni-e-ga! I Bog je iz niega stvorio takvu krasotu. Tako i ovek: Kada on iskreno doe do ovog saznanja, da je on nita, tada Bog poinje da od njega stvara veliko. Shiigumana Antonija Optinskog su trideset godina bolele noge. Noge su mu do kolena bile pokrivene stranim ranama, iz kojih je curila krv. Desilo se, da je prepodobnog posetio poznati pravoslavni mislilac I. V. Kirijevski. Videvi starceva stradanja, on je rekao: -Eto, oce, ostvaruju se rei Pisma, da mnoge nevolje imaju pravednici: kakav teak krst je poloio na vas Gospod! Tako i jeste, - primetio je prepodobni Antonije, da e pravedni imati nevolje, ali kod mene su ove rane, kako sveti prorok David govori, mnoge rane grenome.Ako se mi nadajui se na milosre Boije, budemo neprestano seali svoje nitavnosti i grehovnosti, tada se naa dua smirava, a srce se nalazi u skruenosti. Tada Gospod, videi nae smirenje, ukroava u nama gordost i daje nam blagodat da se drimo skromno, prezirui zemne strasti i da se s podsmehom odnosimo prema slavi vidljivog sveta. Glava III 3. deo Unutranje samouniavanje Oseaj smirenja se nalazi u ovekovom srcu, ali se raa od smirenomudrenog stanja uma. Ako elimo da budemo smireni hriani, tada je, uporedo sa spoznajom svoje nemoi, neophodno da imamo i pravilno gledanje na ljude i na odnos prema njima. Smirenomudrost pred blinjima u oblasti mislenog, postepeno e nas dovesti do smirenja pred njima i u praksi. Radi toga, da bismo saznali, na koji nain moemo zadobiti smirenje pred ljudima, bolje od svega je da se obratimo opitu svetih. Tako su, prepodobnom Grigoriju Sinaitu, koji je bio iz bogate i uvene porodice, u manastiru dali posluanje u kuhinji. Vie od tri godine se on trudio za dobro bratije i celo vreme je mislio, da slui ne ljudima, nego anelima. Kuhinju je sveti smatrao Boijim svetilitem i oltarom. Smirenje prepodobnoga Grigorija pred ljudima zasnivalo se ne njegovoj ljubavi prema njima. ovek, koji je ispunjen ljubavlju, iskreno smatra sebe gorim od svih ljudi. Imajui takvo miljenje o sebi, smirenomudri hrianin je uvek spreman da ini usluge svojim blinjima, ak iako se te usluge odnose na neki malo cenjeni oblik dela sluenja. Ljubav prema ljudima, protkana smirenomudrenou, odnosi se na sve ljude bez razlike na njihova ubeenja, nacionalnost, nain ivota i poloaj u drutvu. Smireni hrianin voli ak i javne grenike, smatrajui, da uzrok njihovih bezakonja nema koren u njima samima, nego u demonima, koji su obmanuli slabe due. Starac Mojsije, koji je ostavio usamljivanje u Rosljavskim umama, naselio se u Optini pustinji, gde je ubrzo postao namesnik. Mnogo godina kasnije u otvorenom razgovoru su ga pitali, kako se on oseao, naavi se, umesto sred umske tiine, u vrtlogu domaih poslova i usred ljudi razliitih zvanja. Nasmeivi se, starac je odgovorio, da se vie od svega trudio da na sve gleda blagim i istim oima, a prema svetskim osobama, koje su ga poseivale, odnosio se kao prema svetima, pravednima i prepodobnima, misleno uniavajui sebe pred njima. Podraavajui prepodobnom Mojseju, i mi smo duni da vidimo svakog oveka kao prekrasno stvorenje Boije, ukraeno Njegovim likom i predodreeno za bogoupodobljenje. Nama je neophodno, po primeru prepodobnog Mojseja, da smatramo da su svi ljudi ljubljena deca 6 Boija i pri kontaktu s njima da unutranje uniavamo sami sebe, seajui se sopstvenih grehova, slabosti i strasti. Pri tome treba da se trudimo da svakom oveku dajemo priznanje kao viem od sebe i po talentima, i po dobrodeteljima. Ako budemo tako postupali sa svom usrdnou, tada neemo videti u naim blinjima nikakve nedostatke, koji ponekad zaista i pomrauju u njima lik Boiji. Stradajui od teke bolesti, kratko pre smrti, arhimandrit Mojsej je u besedi s jednim od duhovnih drugova rekao: -Drugi moda samo misle, da su oni gori od svih, a ja sam za pedeset i sedam godina monatva iskustvom i stvarno spoznao da sam ja gori od svih. Slinog miljenja o sebi su bili i svi sveti. Tako je, jeroshimonah Nektarije, poslednji saborno izabrani Optinski starac, budui da je bio duhonosni nastavnik mnogobrojne pastve, sa smirenjem uvek ovako govorio o sebi: -Ja sam poetnik, ja se uim, izgubio sam svaki smisao...Ja sam najstariji u obitelji po godinama, vie od pedeset godina sam proiveo ovde, a najmanji sam po dobrodetelji. J a mrav, puzim po zemlji i vidim sve rupe i jame, a bratija je veoma visoko, do oblaka se podie. Pravednici se nisu zanimali ispitivanjem, da li je ovaj ili onaj ovek dostojan uvaavanja. Oni nisu obraali panju na mnotvo njegovih oiglednih nedostataka. Njihove misli su bile prikovane samo za to, da ne bi zbog nekog razloga zaboravili na to, da je svaki ovek lik Boiji i da sva naa dela u odnosima prema blinjima Hristos prima tako, kao da se ona odnose na Njega Samoga. Mi treba da se seamo, da se naa elja da ne primeujemo tue grehove i slabosti javlja samo kao blaga namera, ali to je jo uvek daleko od istinskog smirenja. Kada hrianin dostigne savrenstvo u ovoj dobrodetelji, on uopte ne moe videti nedostatke u drugim ljudima, zbog toga jer on vidi samo svoje sopstvene grehe. Upravo takvoga oveka, ispunjenog istinskom smirenomudrou, sreo je na svome ivotnom putu prepodobni Antonije Veliki. Jednom je on, molei se u svojoj keliji uo glas Svie: -Antonije! Ti jo nisi priao u meru obuara, koji ivi u Aleksandriji. elei da vidi oveka, koji je dostigao duhovno savrenstvo, prepodobni je ustao rano ujutro, uzeo ezlo i pourio u Aleksandriju. Kada je u gradu sa mnogo ljudi naao ukazanog mu obuara, ovaj se krajnje zaudio, kada je video kod sebe u gostima uvenog podvinika. J o vie se zanatlija zaudio reima velikog starca, koji ga je zamolio da mu ispria o svojim duhovnim podvizima. Obuar je rekao: -Ne znam za sebe, da sam ja uinio nekada ili neto dobro. Radi toga ustajui rano sa postelje, pre nego to krenem na posao, govorim sam sebi: Svi stanovnici ovoga grada, od velikoga do maloga, ui e u Carstvo Boije za svoje dobrodetelji, a ja u jedan otii u venu muku radi mojih grehova. Ove iste rei ponavljam u svome srcu pre nego to legnem da spavam. uvi priznanje obuara, prepodobni Antonije je rekao: - Zaista, sine moj, ti si kao iskusni zlatar, sedei mirno u svojoj kui, zadobio Carstvo Boije. A ja, iako ceo ivot i provodim u pustinji, nisam zadobio duhovnoga razuma, nisam dostigao meru saznanja, koju si ti izrazio svojim reima. ovek, kojem je strano hriansko smirenje, moe pomisliti, da neprestano samouniavanje dovodi duu do uninija ili ak do oajanja, ali to, naravno, nije tako. Gospod daje svojim slugama da okuse plodove svojih duhovnih napora ve u zemaljskom ivotu. Svetitelj Ignjatije (Brjananinov) se seao, da je u mladosti, dok je bio poslunik, jednom raznosio hranu u manastirskoj trpezariji, i postavivi jelo na sto, za kojim su sedeli drugi poslunici, u mislima je rekao: Uzmite od mene, sluge Boije, ovo ubogo sluenje. Iznenada je njegovo srce ispunila takva radost, da se on ak zateturao. Blagodatno stanje due mladi podvinik je oseao posle jo oko mesec dana. Drugi put je budui episkop uao u prosfornicu (mesto gde se prave i peku prosfore, prim. prev.) i sa unutranjim samuniavanjem se nisko poklonio bratiji koja je tamo radila. Iznenada je blagodat sa takvom silom osenila njegovu duu, da je on telesno iznemogao i morao je odmah da ode i da legne na postelju. Hrianin, koji stremi da dostigne savrenstvo u smirenomudrosti, treba da gleda ne sve ljude kao na pravednike, a sebe da smatra nedostojnim da se ak i naziva ovekom. Kada je prepodobni Arsenije Veliki, ostavivi visoki poloaj pri imperatorskom dvoru, doao u egipatski Skit i izjavio prezviterima svoju nameru da primi monatvo, njega su odveli prepodobnome J ovanu Kolovu. Starac, ispunjen Duhom Svetim, je reio da stavi Arsenija na ispit. Kada su monasi seli za trpezu, on ga nije pozvao za sto, nego ga je ostavio da stoji. Arsenije, uprevi pogled u zemlju, stajao je i mislio, da stoji u prisustvu Boga pred Njegovim anelima. Kada je poeo da jede, prepodobni Jovan je uzeo komadi dvopeka i bacio ga bivem imperatorskom visokom inovniku. Arsenije, videvi ispred sebe suhi hleb, pomislio je: Starac, slian angelu Boijem, je video da sam ja slian psu, ak da sam gori od psa, i zato mi je dao hleb tako, kako se daje psu. Pojeu i ja hleb onako, kako ga jedu psi. Posle ovakvih misli Arsenije je etvoronoke doao do hleba, uzeo ga zubima, odneo u oak i tamo pojeo. Prepodobni Jovan, posmatrajui ponaanje Arsenija, je rekao prezviterima: -On e biti iskusan monah! Kada je prolo neko vreme, prepodobni Jovan Kolov je dao Arseniju keliju blizu svoje kelije i poeo je da deli s njim svoje bogato duhovno iskustvo. Dubina smirenomudrosti otkriva se onome hrianinu, koji smatra sebe niim ne samo od svih ljudi, nego gorim od beslovesnih ivotinja, i ak od demona. Jeroshimonah Sergej, autor izuzetne knjige Pisma Svetogorca, jednom je razgovarao o smirenju s svetogorskim zatvornikom ocem Timotejem. - Da bi dostigli savrenstvo u svoj visini jevaneljskog smirenja, - rekao je zatvornik, - ovek treba da priui sebe da misli i da veruje, da je on gori ne samo od ivotinja, nego i od demona. - Pomiluj, to je ve previe, - uznegodovao je jeroshimonah Sergije, - to se ne uklapa u shvatanje o visokom dostojanstvu nae due. To da sam ja gori od ivotinja, to je razumljivo, ali gori od demona?! Rei tako o oveku, iskupljenom krvlju Bogooveka, ne samo da nije lepo, nego je ak greno. - Po vaoj uenoj gordosti, moe biti i tako, - s osmehom je rekao otac Timotej, - ali sa strane nae monake neukosti to je neosporna istina, potvrena Jevaneljem. Svaki, koji ini greh, jeste sluga grehu a zajedno s tim i avolu, koji se naziva naelnikom zla. A ko je od nas tu grehu, ko nije rob bezakonja? A rob, moe li biti vii od svoga vladike? Mi smo gori od demona i po tome, to za njega nije prolivena 7 dragocena krv Bogooveka i nije za njega prinesena rtva iskupljenja. A mi smo otkupljeni krvlju Vladike, i s Njegove strane su upotrebljena sva sredstva za nae spasenje. Tako, jesmo li mi bolji od demona, ako sve to zanemarujemo? Razumljivo, duplo smo gori od njega. Samoukoravanje pri iskuenjima Prepodobni Amvrosije Optinski je priao, da je jednom impertor Nikolaj I doao u zatvor i poeo da pita zatvorenike, za kakve prestupe je ko od njih osuen. Svi zatvorenici su se trudili da ubede cara u svoju nevinost i govorili o nepravednom zatoenju u zatvor. Onda je imperator priao jednome od njih i upitao ga: -A ti, zbog ega si ovde?-Radi velikih grehova mojih! Za mene je i zatvor malo, - odgovorio je sa skruenjem srca zatvorenik.Imperator Nikolaj I se zadivio reima zatvorenika, i okrenuvi se inovnicima, rekao:-Odmah ga pustite na slobodu. Na smirenomudreni odnos prema ljudima poinje da se podvrgava ispitima, kada mi trpimo od njih nevolje i iskuenja. Moemo sa uverenou smatrati sebe gorim od svih u mirnom stanju duha, ali pri nevoljama to nam polazi za rukom mnogo tee. Ovde se javlja glas samoopravdanja, i mi jurimo da naemo krivca za nae nesree. Zbog toga da nas nae smirenomudrije ne ostavi u iskuenjima, neophodno je da se postojano zanimamo samoukoravanjem. ta je to samoukoravanje? Samoukoravanje to je unutranje okrivljavanje samog sebe u grehovnosti i nevaljalosti. Zanimajui se samoukoravanjem, mi trebamo da vidimo razloge svojih grehovnih padova, iskuenja i beda u sebi samom, a ne u drugim ljudima ili vanjskim okolnostima. Samoukoravanje predstavlja nasilje nad naim iskrivljenim biem, tako jer je nama, koji se nalazimo na zemlji u palom stanju, svojstveno da smatramo sebe u svemu ispravnim i da dokazujemo svoju ispravnost uz pomo svakakvih lukavstava. U isto vreme samoukorevanje nam slui kao sredstvo za ispravljanja nae pale prirode. Kako da se nauimo da se pravilno samukoravamo? Hajde da se okrenemo iskustvu poznatih podvinika blagoea. J eroshimonah Antonije, itelj Kijevo-Peerske Lavre, u mladosti je bio poslunik u Optinskom skitu i duhovni sin starca Lava. Sauvala su se njegova seanja o tome, kako ga je prepodobni Lav uio samukorevanju i borbi sa samoopravdanjem. Posvaa se mladi poslunik s nekim i ubedi sam sebe u svoju potpunu ispravnost. Ipak ga savest grize, i on ode kod starca da mu ispria ta se desilo. Starac bi ga paljivo sasluao, ak ponekad i podsticao. Poslunik bi se osmelio i ve bez ikakvog ustezanja, slobodno bi poeo da pravda sebe. Tada bi ga starac prekinuo i rekao: -E, dobro, znai, ti si u pravu, a onaj je kriv. Znai ti i ja smo kvit: ti si sada pravedan, i ti nema ta da trai kod mene. Idi, onda, s Bogom ti si spasen. A mene ostavi, jer moj posao je da ulaem trud i vreme za grenike. Idi, onda, sa svojom pravednou, a nama, grenim, ne smetaj. Da bi popravio stvar i da povrati sebi blagonaklonost starca, mladi ovek poinje jo vie da sebe opravdava i da dokazuje, da ga starac nije tako shvatio. Ali kao odgovor uo bi rei starca: -Znai ti si jo ispravniji. Idi, onda, idi eno iza vrata grenici ekaju, a ti im smeta. Poslunik izlazi od prepodobnog, oseajui se kao svezan po rukama i nogama. Otiao je u svoju keliju, da bi se smirio, ali tamo, obrnuto, tuga mu razdire srce sa jo veom silom.On se vratio starcu i trudi se da mu objasni o nezasluenosti svojih stradanja. Otac Lav je saglasan sa tim, da on nevino strada, i opet ga provodi van iz kelije. Posete sa slinim rezultatom se produavaju sve do tada, dok poslunik ne spozna svoju krivicu i ne pone da ukorava samoga sebe. Tada se i starac Lav ,od nesalomivog sudije, pretvara u samu nenu, edoljubivu majku. Namesnik Optinske pustinje arhimandrit Mojsej, za razliku od svoga sapodvinika starca Lava, imao je drugi karakter i koristio se drugim metodima. Cilj kod starca Mojsija je bio isti, kao i kod prepodobnog Lava: obavezno nauiti svakoga monaha samoukorevanju. Jednom je,obilazei manastir, on priao bratiji, koji su prali krastavce, skupljene za zimnicu. Obraajui se starijem od njih, otac Mojsej je rekao:-Krastavci su , izgleda, sitni?-Ne, oce, krastavci su odlini, na vreme obrani, - rekao je monah. Posle nekoga vremena, kada se sreo s njim, arhimandrit je opet ponovio, da su krastavci, ini mu se, bili sitni. Tokom dve nedelje arhimandrit je nekoliko puta krotko govorio monahu svoje miljenje o krastavcima, tako da je ovaj poeo za to da se ljuti i, na kraju, je reio da to razjasni sa starcem. Doao je kod njega i rekao:-Oce, vi ste mi povodom krastavaca nekoliko puta govorili, da su oni sitni, i ja sam vam protivreio, oporostite Boga radi.-Samo to sam ja, brate, i ekao, - rekao je arhimandrit Mojsije monahu, koji je, na kraju, ukorio samoga sebe. Posle toga je starac, ne govorei vie o krastavcima, umirio batovana i ispratio ga s mirom. Rodion Nikiti Ponomarev, u monatvu jeroshimonah Ilarion, je stupio u redove poslunika Optinske pustinje u vreme namesnitva arhimandita Mojsija. On je na praksi usvojio nauku duhovnog ivota velikih optinskih staraca i na kraju je sam postao namesnik skita i duhovnik manastira. Prepodobni starac Ilarion je uio mlae da ukazuju potovanje starijima, da izbegavaju protivreenje i da ni u kojem sluaju ne budu drski. On je savetovao da se ne protivrei starijima ak ni tada, kada oni, kako im se ini, nepravedno prave prigovore. U tom sluaju umesto objanjavanja, korisnije je samo rei: Oprostite Boga radi. Sa takvim ponaanjem mi neemo nita izgubiti u miljenju drugih, ve naprotiv, dobiemo. Za spasenje due je korisno smatrati sebe u svemu krivim i poslednjim od svih, i ne pribegavati ka samoopravdavanju, koje proizilazi od gordosti. Gordima se Bog protivi, smirenima daje blagodat. Trebamo shvatiti, da ak ako smo mi i u pravu ili ako nismo tako krivi, kako misli naelnik, ipak pred Bogom, kao i svi ljudi, smo krivi zbog mnogih grehova. Gospod opravdava samo one, koji u svome srcu imaju saznanje da su veliki grenici. 8 U Borisoglebskom manastiru, koji se nalazi u blizini Rostova, podvizavao se prepodobni Irinarh. Neki neradni monasi, izoblieni podvinikim ivotom svetoga, oklevetali su starca kod namesnika igumana Germogena i uspeli da ga time udalje iz manastira. Prepodobni Irinarh se uputio u Rostov i naselio se tamo u manastiru svetoga Lazara, gde je produio svoj podviniki trud. Meutim, iguman Germogen i bratija, uvidevi svoj nepravedni postupak, reili su da mole starca Irinarha da se vrati nazad u Borisoglebski manastir. Monah kojega su poslali je predao molbu prepodobnome, o ovaj se vratio na ranije mesto gde je iveo. Preuzevi na sebe svu krivicu zbog progona iz manastira, prepodobni Irinarh je smireno govorio: -Gospode, bratija pravedna, i oni pravedni trud Tebi prinose, a ja, smradni, lien sam dobrodetelji. J eroshimonah Josif Optinski je bio za svoje savremenike ivi primer samoukorevanja. Jedan od njegovih uenika, koji je dugo vremena posmatrao starca, pisao je:Nepravda, uzaludno razdrauje obinog oveka, ali kada on, kroz panju svoje savesti, naui da nalazi krivicu u sebi, tada on prije svega sudi i osuuje sam sebe i stoga sud blinjega prihvata, kao zasluenu mu od Boga kaznu za grehove i ne samo da se ne razdrauje, nego i blagodari blinjemu. Pri strogoj panji prema svojoj savesti i uz pomo prosvetljujue blagodati kod oveka umesto samouverenosti, malo-pomalo nastaje samoukoravanje i pravilan pogled na sebe, ili samopoznanje, i tada sva ranija gruba posrnua terete njegovu duu, a ubudue se sve primeuje do samih najsitnijih detalja i uznemiruje osetljivu savest, i kao rezultat se dobija ve postojanao, iskreno ukoravanje sebe za sve to nam se deava protivno zakonu Boijem. Treba da se ukoravamo u svim ivotnim situacijama: u vreme odmora i u vreme ispita, pri zasluenim kaznama i u periodu kada stradamo bez krivice. Naravno da je teko da se zanimamo samoukoravanjem, da trpimo svakakve nepravde, ali nita lake nije ukoravati samog sebe, onda kada hvale nae stvarne ili navodne dobrodetelji. Jednako, pobedivi gordost, moemo ukoravati sebe ak i tada, kada nas uznose do neba. J edanput je jedan jeromonah posetio shimonaha Pajsija, koji se podvizavao na jednom od vrhova Svete Gore, i u raygovoru s njim, izmeu ostalog, rekao:-Stare, u svetu ste vi veoma slavni, i ljudi imaju o vama dobro miljenjeStarac je zavrteo glavom i pitao jeromonaha:-Sada, kada si se sputao dole, jesi li ti proao kraj kanti za smee?-Proao sam, stare.-Pa eto, tamo lee neke limene konzerve od lignji, i kada ih obasjava sunce, one jako blistaju, tako da ih ja mogu videti ak odavde. Neto slino se deava i sa onim ljudima, koji govore o meni. Oni vide odsjaj sunca na limenki konzerve a ja sam upravo ta limenka a oni misle da je to zlato. A priu blie, i vide, da su to strare limene konzerve. Samoukoravanje nas vodi ka smirenomudrosti i useljava u nae due mir pri svim ivotnim tekoama. Duhovna korist od samoukorevanja je oigledna. Za zadobijanje ove dobrodetelji trebali bi neprestano naglas ili u mislima, u zavisnosti od situacije, da osuujemo sebe u svim za to podobnim sluajevima. U poetaku takvog duhovnog delanja to se obavlja gotovo mehaniki, bez odgovarajueg raspoloenja srca. Ali vremenom, ako mi usrdno produimo da se vebamo da osuujemo sami sebe, srce e se sjediniti sa umom i roditi istinsko samoukoravanje, koje e postati nerazdvojna osobina naeg karaktera. Trudei se na zadobijanju samoukorevanja, mi treba da stremimo ka idealu ove dobrodetelji. U emu se ona sastoji? Po reima prepodobnog Petra Damaskina, istinski smirenomudri nikada ne prestaje da ukorava sebe samoga, kada bi i ceo svet napadao na njega i vreao ga. Smireni hrianin voli kada ga uniavaju ljudi, jer to harmonino upotpunjava njegov podvig samoukorevanja. *** Kao zakljuak naveemo sledee delove iz sadraja tree glave: Da bismo zadobili smirenomudreni odnos prema ljudima, potrebno je zanimati se unutarnjim samouniavanjem pred njima. Za to nam je potrebno:*smatrati sebe grenijim od drugih, nedostojnima i duhovno slabima;*u svim sluajevima ivota stavljati sebe nie od svojih blinjih i ne traiti nikakvog prvenstva od njih;*poznavati sopstvene grehove i slabosti i ne obraati panju na nedostatke drugih ljudi;*u svakom oveku videti prekrasno tvorenje Boije. U svim iskuenjima, vezanim za druge ljude, potrebno je da pribegavamo samoukorevanju, koje u vreme ivotnih ispita ukrepljuje u nama smirenomudrije. Pri samoukorevanju mi treba da: *predamo sebe volji Boijoj; *uzroke nevolja koje su nas snale traimo u sebi, a ne u delima drugih ljudi;*spoznamo da se ivotna ispitivanja javljaju istovremeno i kao kazna za nae grehe, i kao sredstvo za ispravljenje naih nedostataka; *priznajemo da smo dostojni ne samo iskuenja koja su nas zadesila, nego po naim gresima jo veih nevolja. Deo 4. Spoljasnje samouniavanje Posle toga kada zadobijemo smirenomudri nain miljenja i nauimo se smirenom ponaanju, treba da proemo kroz najodgovorniju fazu na putu sticanja dobrodetelji smirenja: kroz vanjsko uniavanje pred ljudima. Upravo u ovoj etapi se ispituje i uvruje naa smirenomudrenost. Poznati bogoslov protojerej Valentin Svencickij u besedi sa Sergejem Fudeljem je rekao jednom: -Eto, mi uimo o ljubavi i smirenju, a desi se da nam u autobusu stanu na nogu, i mi istoga asa toga oveka ne moemo podneti. Moe se sve vreme misliti o svojoj nitavnosti pred Bogom, imati smireni izgled i znati krotko besediti s ljudima, a da se pri tome bude veoma daleko od istinskog smirenja, koje se kali samo pod udarima vanjskih iskuenja. Znajui to, mnogi podvinici su sami stremili tome, 9 da bi se prekalili u vatri vreanja, klevete i ugnjetavanja. Tako je, moskovski mitropolit Filip koji je pripadao uvenom plemikom rodu Koljievih, u tridesetogodinjem uzrastu ostavio slubu pri carskom dvoru i tajno otiao u Solovecki manastir. Ovde je budui svetitelj, koji je sakrio svoje poreklo i zvanje, sa usrem u prostoti srca ispunjavao sve to su mu govorili da radi. Cepao je drva, kopao u bati zemlju, prenosio kamenje i ak iznosio pomije. Mnogo puta su ga neki od monaha vreali i tukli , ali inok Filip se nikada nije gnevio i s radou je podnosio sva ugnjetavanja. Kada mu je iguman dao posluanje u kuhinji, on je smireno radio za bratiju, loei vatru i cepajui drva. Onaj koji je iskreno smirenomudar, - pie prepodobni Isak Sirin, - taj, budui uvreen, ne smuuje se i ne govori nita u svoju zatitu, nego prima klevete, kao istinu, i ne trudi se da uverava ljude, da je on oklevetan, nego moli za oprotaj. Ti misli o sebi, da ima u sebi smirenja. Ali drugi su sami sebe okrivljivali, a ti, od strane drugih okrivljen, ne moe to da podnese i smatra sebe smirenomudrim. Ako hoe da zna, da li si ti smirenomudar, tada ispitaj sebe u reenom: ne nae li se zbunjenim kada te vreaju? Neki pravednici su se radi neprestanog usavravanja u dobrodetelji smirenja trudili da uvek imaju pored sebe oveka, koji bi ih podvrgavao unienjima. Starici Pelagiji Ivanovnoj, naslednici prepodobnog Serafima po duhovnom rukovoenju divjejevskih inokinja, dali su veoma surovu poslunicu Matronu. Pelagija Ivanovna, koja je uzela na sebe podvih jurodstva, prvih godina svoga ivota u Divejevu ponaala se veoma nemirno: bezumno, trala po manastiru i bacala kamenje u prozore. Za sve to je Matrona tukla tako jako, da na kraju krajeva sestre Divejevskog manastira nisu izdrale i molile su igumaniju da udalji Matronu od pratnje blaene. Pelagiji Ivanovnoj su dali dobru i krotku devojku Varvaru. Ipak ova promena se nije svidela blaenoj: jer su je liili vanjskog uniavanja! Pelagija Ivanovna se trudila na sve naine da se izbavi od krotke Varvare, i na kraju krajeva je u tome uspela. Naravno, ljudima, koji ne mogu da izdre ni male uvrede, gotovo da je nemogue da shvate, otkuda su pravednici, slini Pelagiji divjejevskoj, crpeli snagu za svoje podvige. Zavesu nad ovom tajnom raskriva jedan smireni starac, koji je jednom bio podvrgnut kazni i beau. U vreme podnoenja sramote iznenada, ja sam osetio, - sea se starac, - toplotu u celom mome telu i pri njoj nekakvu neobjanjivu reima umrtvljenost, posle ega je iznenada isplivala iz srca elja da me pred svim narodom posrame i da dobijem udare od krvnika na trgu za moje grehove. Pri tome sam se zarumeneo u licu; neiskazana radost i sladost su me zahvatili celog; od kojih sam prebivao tokom dve nedelje u zanosu, kao van sebe. Tada sam shvatio s jasnou i s tanou, da se sveto smirenje u muenicima, u sjedinjenju sa Boanstvenom ljubavlju, nije moglo nasititi nikakvim muenjima. Muenici su primali ljuta muenja, kao darove, kao prohladno pie, koje gasi u njima neodoljivu e smirenja. Smirenje je neizreciva blagodat Boija, neiskazano dostina samo duhovnim oseanjem due. e za vanjskim uvredama kod pravednika je bila tako velika, da su je oni stavljali ispred svih radosti i uteha sveta. Jednom je episkop Pereslavski Silvester ispriao knezu Potemkinu o visokom duhovnom ivotu starca jeromonaha Kleope. Negova svetlost knez, poelevi da ga vidi, istog asa je poslao za podvinikom linu koiju. Posle nekog vremena izmeu monaha i vlastelina je poela beseda. Kleopa se veoma dopao Potemkinu. Njegova svetlost je hteo da ga predstavi gospoi carici, ali starac je smatrao da je za njega bolje da se udalji u svoju Vavedenjsku pustinju. Na putu ga je napao vojnik i silno istukao. Oficir, poznanik Kleopin, videvi ga hteo je da kazni vojnika, ali starac ga je molio: - Ne dirajte vojnika Bog je naredio! Kleopa, ne proslavljaj se! Putovao u koijama! Bio u dvorcu! Opitni nastavnik, starac Kleopa paljivo je pratio duhovno stanje itelja svoga manastira i trudio se svim moguim silama da rei njihove unutarnje probleme. Jedan put je neki poslunik izjavio da se udostojio udnog vienja. Otac Kleopa je rekao monasima da ga izvreaju. Poslunik, koji nije mogao da podnese vreanja, smutio se, doao starcu Kleopi i rekao: - Ja ne mogu da ivim, mene vreaju! - Kako ti moe da kae da si se udostojio vienja, a ne moe da trpi? pitao je starac. Ti si brate, verovatno, u prelesti. Pod glavu kamen staviti, postiti, na goloj zemlji spavati to je nita. Nauite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem - rekao je Gospod, a udesa i javljanja to nije obavezno. Na slian nain je i Lav Optinski urazumljivao svoje uenike, koji bi ponekad upali u ushieno fantaziranje.Bio je u Optini jedan brat, koji je esto dosaivao ocu Lavu s molbom da mu dozvoli da nosi verige. Starac, koji je lino skinuo verige sa veoma mnogih svojih duhovnih eda, dugo vremena je objanjavao bratu, da nije u verigama spasenje. Na kraju, elei da ga ispita, otac Lav je pozvao manastirskog kovaa i rekao mu ovako: Kada doe kod tebe jedan brat i kada te bude molio da mu napravi verige, daj mu dobar amar. Posle nekog vremena brat je opet dosaivao ocu Lavu, koji mu je rekao: -Pa, idi, idi kod kovaa, zamoli ga da ti napravi verige. Brat je sa radou otrao u kovanicu i obratio se kovau: -Bauka je blagoslovio da napravi za mene verige. -Kave verige za tebe? prigovorio je zauzet poslom kova i snanom rukom dao amar fantazeru. Ne oekujui da e se stvar tako odvijati, brat nije pretrpeo uvredu i istom merom je uzvratio kovau, posle ega su se oba uputila na sud starcu. Kovau je, naravno istog asa bilo oproteno. A bratu, koji je eleo da nosi verige, starac je rekao: -Kuda se ti gura da nosi verige, kada ni jedan amar nisi mogao da otrpi? Starci koji su smiravali svoje poslunike vanjskim unienjima, trudili su se da im pokau svu iskvarenost pale ovekove prirode. Oni su u praksi otkrivali njihovom pogledu slabost volje, nedalekovidnost razuma i ostraenost srca. Starci su postavili pred sebe zadatak da ubede svoja eda da se ne prihvataju pre vremena duhovnih podviga, koji prevazilaze njihove sile, nego da savesno ispunjavaju proste jevanjeljske zapovesti. Oni su znali, da prividni uspesi u visokim duhovnim delovanjima mogu baciti neutvrene due uenika u gordost, kao i da e ih kretanje putem Hristovih zapovesti obavezno privesti smirenju. Blaeni su oni, koji usvajaju nauk staraca! Iako je uvek bilo i ljudi, na osnovu kojih je nastala poslovica: Nije kod konja hrana. 10 U skitu Optine pustinje dvadeset pet godina se podvizavao poslunik Stefan. Bio je poreklom od bogatog roda kurskih trgovaca. U svetu je on imao znatan kapital i veliku dvospratnu kuu. Stupivi u manastir jo kao mlad ovek, Stefan je za mnoge godine poslunitva bio od bratije uvaen i bio je ak blizak starcu Amvrosiju. Ljubitelj duhovnih knjiga, on se posebno interesovao za dela svetitelja J ovana Zlatoustog. Sastavivi iz dela svetoga zbornik izreka, Stefan ga je izdao za svoja sredstva bez blagoslova manastirskog namesnitva. To je, naravno, od strane poslunika bilo naruavanje manastirskih pravila, jer se vaspitavanje bratije u obitelji zasnivalo na odsecanju sopstvene volje i na potpunom posluanju starcima. Tako ni svojevoljni postupak Stefana nije ostao neprimeen. Namesnik manastira arhimandrit Isakije je pozvao sebi poslunika i pokazavi mu na novoizdanu knjigu, pitao ga: -ije je ovo?-Moje.-A ti gde ivi?-U skitu.-Znam, u skitu. A ko je blagoslovio ovo tampanje?-Sam sam odtampao, odgovorio je Stefan.-E, ako si sam, da tvoja knjiga ovde i ne prie. Je si li razumeo? Idi! strogo je rekao otac Isakije. Stefan se tako razgnevio na nastojatelja za prigovor, da ak nije rekao o svojoj uvreenosti ni duhovniku. Kad je dolo vreme postriga poslunika u monahe, manastirsko namesnitvo je reilo zbog samovolje da uspori oblaenje Stefana u mantiju. ak ga ni to nije urazumilo. On se jo vie naljutio i napustio manastir, ne marei za svoj dvadesetpetogodinji podvig. Uselio se Stefan u svoju veliku kuu u rodnom kraju, u kojoj je posle pet godina odlaska iz Optine i umro. Ovaj primer namerno ilustruje onu istinu, da delovanje uvreda na nas ne zavisi od naina vreanja ili stepena zlobe onih koji nas vreaju, nego od naeg duhovnog raspoloenja. Obratite panju: arhimandrit Isakije nije uopte uvredio Stefana, nego mu je napravio strogi prigovor radi njegovog dobra. Ipak reakcija od strane poslednjega uopte nije bila poslunika. Ako mi za vreme vanjskih uniavanja gubimo trpljenje, tako projavljujemo svoju duhovnu nemo. Tog trenutka iz naega srca se podie skrivena u njegovim dubinama gordost. Ako mi iskreno smatramo sebe najgrenijim i loim slugama Boijim, tada nas ugnjetavnja i vreanja ne mogu oneraspoloiti. Naprotiv, oni nam donose radost, jer blagodarei njima dolazi do oienja grehova i ispravljenja naih nedostataka. Ko mrzi beae, taj mrzi smirenje Ava Dorotej je pisao: Veruj, da su beaa i ukorevanja lekovi, koji lee gordost tvoje due, i moli se za one koji te ukoravaju, kao za istinite lekare due tvoje, jer si se uverio da ko mrzi beae, mrzi i smirenje, i ko izbegava one koji ga ogoravaju, taj bei od krotosti. Dragoceno uenje. Ako mi budemo oslukivali ove rei, tada emo sve nae neprijatelje, one koji nas vreaju i izobliavaju poeti da prihvatamo kao najbolje prijatelje. Nevolja je u tome, to mi esto podnosei uvrede s trpljenjem, ipak u dubini srca oseemo neprijatnost prema onima koji nas vreaju. Stoga su sveti starci, koji su odlino poznavali psihologiju paloga ovekovog bia, uvek paljivo i mudro uniavali svoja duhovna eda. Jednom je prepodobni Sevastijan Karagandinski, govorei o naravima ljudi, rekao: Eto, ove ljude ne treba dirati, oni, po gordosti, ne mogu podnetu ni primedbe, ni ukore. A, druge, po njihovom smirenju, moe. Ponekad je starac pred svima ukorevao nekoga od svojih smirenih uenika, da bi urazumio one, kojima se nije smelo direktno kazati o propustima i nedostacima. Takve i sam nije izobliavao, i drugima nije dozvoljavao, nego je ekao, trpio i molio se, dok se ovek ne bi sam obratio s pokajanjem Bogu i duhovnom ocu. Bilo je sluajeva kada je prepodobni Sevastijan terao starije da mole za oprotaj od mlaih, uvreene je smiravao, a nanosioce uvreda titio. Njegovi iskusni uenici su se radovali ovim ispitima smirenja, shvatajui, da se u svemu to ini starac skriva duhovna mudrost. Ko moe s radou da podnese uvredu, - pisao je prepodobni Isak Sirin, - ak imajui u rukama sredstvo da je uzvrati, takav je primio utehu od Boga po veri u Njega. I ko sa smirenjem trpi podignute na njega optube, taj je dostigao savrenstvo, i njemu se dive sveti angeli. J er nema ni jedne druge dobrodetelji toliko visoke i teke. Znajui za to, starci su kroz uniavanja vodili silne duhom svoje uenike ka savrenstvu, uvajui pri tome one koji su slabiji. Rukovodei ivotom svojih duhovnih eda, belgorodski starac shiarhimandrit Grigorije je voleo da im postavlja ispite iz smirenja. Izgrdi, deavalo se, pred svima za one grehe, za koje ovek nije kriv, i gleda njegovu reakciju da li e se uvrediti ili ne? Starac je pouavao: Smirenje to je osnova svih dobrodetelji. Klas, kada je prazan, vije se na sve strane, a kada je pun zrna, naklanja se, i vetrovi mu vie nisu strani. Tako i ovek: prazan se vije tamo amo, a smireni se i pored svih iskuenja ne moe povrediti.Mnogi od onih koji su proli kolu shiarhimandrita Grigorija, na kraju su postali igumani, arhimandriti, episkopi. Ako mi stremimo da zadobijemo smirenje, treba stalno da molimo Boga za pomo. Stalno pri tome treba pamtiti pouke ave Doroteja: Svaki koji se moli Bogu:Gospode, daj mi smirenje, - treba da zna, da on moli Boga, da On poalje njemu nekoga da bi ga uvredio. I tako, ako neko njega vrea, tada i on sam treba sebi da dosauje i da uniava sebe misleno, da bi u to vreme, dok drugi njega smirava izvana, on sam smirivao sebe iznutra. Primer takvoga uniavanja sa unutarnjim samoukorevanjem moe se nai u opisu ivota prepodobnog Makarija Optinskog. Namesnik Optine pustinje arhimandrit Mojsej je jednom zamolio starca jeroshimonaha Makarija da primi pod svoje duhovno rukovodstvo novopostriene monahe. Otac Makarije je molbu namesnika primio kao nareenje i odgovorio na nju poklonom. Posle toga je on priao svome starcu jeroshimonahu Lavu, kao i uvek okruenom mnotvom svojih duhovnih eda, i kratko mu ispriao o svojoj besedi sa namesnikom. -I znai , ti si se saglasio? naroito strogo ga je upitao otac Lav.-Da, gotovo da sam se saglasio, ili, bolje reeno, nisam smeo da ne prihvatim, - odgovorio je otac Makarije.11 -Da, to je svojstveno tvojoj gordosti, - rekao je jeroshimonah Lav, a zatim, uzevi na sebe grozan izgled, poeo je glasno pred svima da ukoreva svoga znamenitog duhovnog sina. Otac Makarije je stajao sa sputenom glavom, smireno se klanjao i povremeno ponavljao:-Kriv sam, oprostite radi Boga, bauka!Svi prisutni su sa strahopotovanjem zadivljeno neko vreme ovo posmatrali, kako jedan veliki starac uniava drugoga, nita manje velikoga, starca. Kada je otac Lav zautao, starac Makarije, poklonivi se njemu do nogu, krotko je izustio:-Oprostite, bauka, blagoslovite da ne prihvatim?-Kako da ne prihvati? Sam izmolio, a da ne prihvati? Ne, sada ve ne treba otkazati, posao je zavren, - rekao je otac Lav, koji i nije imao nameru da liava mlade monahe opitnog nastavnika, nego je samo iskoristio priliku, da bi pokazao svojim duhovnim edima primer istinskog smirenja. Kako primati uniavanja od mlaih i potinjenih? Vaspostavljajui smirenje u drugima, sveti, radi sopstvenog usavravanja nisu proputali prilike da i sami prime uniavanja od svojih poslunika i uenika. J ednom je u Zosimovoj pustinji jeroshimonah Aleksej, duhovnik poznat u celoj Rusiji, razgovarao sa pridolim studentom Duhovne Akademije. Kelejnik starca, otac Makarije, oistivi samovar (ruski ajnik, prim. prev.), nalio ga je, razgoreo i rekao: -Ja idem po vodu u kapelicu, a vi bauka, gledajte, da ne bi samovar pokipeo.Starac Aleksej je za vreme razgovora sa studentom zaboravio na samovar, i ovaj se od silnog kipljenja sav zalio vodom. Otac Makarije, kada se vratio iz kapelice, sa ukorom je rekao:-Bauka, i to niste mogli da uradite! Sada je sav moj trud bio uzaludan, a ja sam pola dana istio samovar!uvi ukor kelejnika, starac Aleksej mu je pao pred noge i poeo da trai oprotaj:-Oprostite mi, oe Makarije, nisam dobro uradio.Ne gledajui na pokajanje uvenog starca, otac Makarije je jo dugo gunao. Ukazujui znake panje i uvaavanja ljudima, u mnogome ravnim nama ili koji zauzimaju poloaj u drutvu vii od naeg, mi pre ispunjavamo na dug, nego to projavljujemo smirenje. Istinito smirenomudrije se iskazuje tada, kada mi, po reima svetoga Jovana Zlatoustoga, ustupamo onome, koji je vidljivo nii od nas, i ukazujemo potovanje onima, koje smatraju gorim od nas. Uopte, ako mi budemo rasuivali, tada neemo nikoga ni smatrati niim od sebe, nego emo svim ljudima davati prvenstvo u odnosu na sebe. Jer se u tome i sastoji smirenomudrost, da onaj, koji imajui ime da se preuznosi, uniava se, smirava se i ponaa se skromno. Tada se on i uznosi na istinsku visinu po obeanju Gospoda, koji govori: Onaj koji se smirava uzvisie se. Jednom je bilo odreeno starcu igumanu Agapitu da bude na elu sabornog sluenja u hramu Svete Trojice Kijevo-Peerske Lavre.On je doao u hram zajedno sa svojim sasluiteljima u odreeno vreme. Istina, jedan od svetenosluitelja iz nekog razloga nije doao. To je bio jeromonah, koji se posle postriga u monatvo jedno vreme nalazio pod duhovnim rukovodstvom oca Agapita. Sada je on zauzimao jednu od dunosti u manastirskoj administraciji. Ne doekavi jeromonaha, slubu su poeli bez njega. Posle nekog vremena jeromonah se ipak pojavio u hramu i veoma ga je uvredilo to, to ga nisu ekali. Pri tom je on igumanu Agapitu izrekao prilino grub prigovor. Videi gnev jeromonaha i nimalo ne protivreivi, starac mu se poklonio do nogu i smireno traio od njega oprotaj. Starac Agapit je mogao lako da podnese drsko ponaanje jeromonaha radi toga, to ga je on, bez obzira na svoj in, zasluge i uzrast, u stvari smatrao u svemu boljim od sebe. Ako mi ne samo u mislima, ve svim svojim biem poverujemo u prvenstvo drugih ljudi pred nama, tada se nikada neemo uvrediti ni na kakve uvrede s njihove strane. Mi emo videti u bliskima pre svega obraz i lik Boiji, i neemo porediti na i njihov poloaj u drutvu. U XIX veku na Atonu se podvizavao jeromonah Anikita, u svetu knez irinski-ihmatov. Ostavivi u Rusiji slavu svoga drevnog roda i visoki poloaj u drutvu, on je spasavao svoju duu u zemaljskom udelu Presvete Bogorodice. Jednom je putujui morem na poklonikom putovanju , starac Anikita reio da prenoi u manastiru na ostrvu Patmos. Odlazei sa broda, on je zamolio svoga poslunika Nikitu, koji je ostao na brodu, da mu ranije ujutro donese mast. No je protekla mirno. Ujutro,ipak, Nikita nije doao. Pribliilo se podne, i bivi knez je poeo da razmilja o odsustvu poslunika. Posle dugog vremena, Nikita se na kraju pojavio. Uzimajui od njega mast, starac Anikita je primetio: -Kako se ti ne boji Boga, brate: pogledaj ja sam ti rekao da mi donese mast u zoru, a kada si se ti pojavio?-Tebi se ne moe ugoditi! zapaljivo je viknuo poslunik, ali nije uspeo ni da kae jo neto, kada je otac Anikita pao njemu do nogu i rekao:-Oprosti mi, radi Boga. J a sam te, brate, uvredio! Smirenje starca je porazilo Nikitu, i on se isto tako poklonio njemu do nogu. Drugi poslunik, koji je prisustvovao ovoj sceni, budui shimnik Gerontije, seao se, da ga je sve to dovelo u takvo umiljenje, da se i on spustio do nogu Anikiti i zalivajui se suzama, nije mogao da shvati zato plae, kao dete, i zato lei kod nogu starevih. Hrianin, koji smiri svoje srce, prestaje da ceni svoj poloaj meu drugim ljudima i ne obraa panju na njihovu grubost, napade, uvrede i klevetu. Takav ovek vidi jedino samoga sebe i poraavajui se svojom nitavnou, zanima se samo svojim ispravljanjem. Dobrovoljno uniavanje pred ljudima Na putu sticanja smirenja mi ni u kom sluaju ne smemo da se zaustavljamo, jer svako stajanje znai da ponovo idemo nazad. Uspevati u podvigu smirenja moe se samo neprestanim kretanjem napred. Ipak, ako nas ne vreaju, ne ugnjetavaju i niko nas ne kleveta, tada teoretsko uniavanje samoga sebe mnogo plodova nee doneti. ta initi, ako u naem ivotu nedostaje vanjskih povoda za smirenje? Naravno, u takvom sluaju ne bi trebali sami da provociramo blinje na loe ponaanje prema nama. S nae strane to bi bilo podsticanje njih na sagreenje. Bolje od svega, u odsustvu vanjskih unienja, je da se ponaamo tako, kao da ona postoje.12 Shiiguman Antonije, u mladosti je izabrao sebi za duhovnika svoga starijeg brata arhimandrita Mojseja, i ceo ivot se odnosio prema njemu sa velikim strahopotovanjem. Kada je i sam postao uvaeni starac, produio je da se smirava pred ocem Mojsejem, kao poslednji poslunik. ivei u Optinskoj pustinji u mirovini, prepodobni Antonije nikada nije ulazio bez poziva u namesnikove kelije, koje je zauzimao njegov stariji brat. Obino bi stajao u prijemnoj sobi sve dok ga arhimandrit Mojsej ne bi sam primetio i pozvao ga. Ulazei u namesnikove odaje, prepodobni, premetajui se na bolesnim nogama, nikada nije sedao, nego je ekao da mu to kau. Ako su bili posetioci,u prisustvu arhimandrita Mojseja, on se uvao u dubokom utanju i samo nekad sa pola glasa bi pozdravio nekoga ili bi s potovanjem odgovarao na pitanja koja su mu postavljena. Sve rei duhovnika je prihvatao bespogovorno, kao Volju Boiju. Kod bratije Optine pustinje ponaanje shiigumana Antonija je izazivalo uenje, ali istovremeno je ono sluilo i kao pouan primer za mlade monahe. Prepodobni starac Mojsej se sa svoje strane odnosio prema bratu s iskrenim uvaavanjem i esto se savetovao s njim po duhovnim pitanjima. On je pravi monah, a ja nisam monah, govorio je o svom bratu arhimandrit Mojsej, i na svoj nain se smiravao pred njim. Ipak, poznavajui srdanu elju brata i ne pravei mu prepreke da se usavrava u smirenju, on nije smetao ocu Antoniju da se uniava pred njim i esto mu se obraao kao prema posluniku. Posle smrti velikog starca Mojseja za namesnika je bio postavljen otac Isakije, koji je u to vreme bio mlai jeromonah Optine pustinje. Prepodobnom Antoniju je takva promena u ivotu manastira dala novi povod za samouniavanje. Ne gledajui na razliku u uzrastu i na svoj poseban poloaj u obitelji, poeo je da se smirava pred mladim namesnikom, kao prosti poslunik, i da mu pokazuje isto potovanje koje je ranije pokazivao prema arhimandritu Mojseju. Otac Isakije, koji se odnosio prema prepodobnome Antoniju kao prema velikom duhonosnom oveku, mnogo puta ga je pokuavao nagovoriti da promeni svoje ponaanje, ali bez rezultata. Ponekad se zbog oseaja potovanja otac Isakije klanjao prepodobnom do zemlje, i tada bi starac, ne smotrei na teenje krvi iz rana na nogama, isto pravio zemni poklon. Da bi izbavio starca od fizikog stradanja, namesnik mu je onda prestao ukazivati potovanje na takav nain. Jednom je otac Isakije pred poetak praznine trpeze rekao da postave stolicu za shiigumana Antonija pored njegovog, namesnikog mesta. Primetivi to, prepodobni je, iako je bio umoran od produene slube, zamolio oca Isakija da mu dozvoli da za vreme trpeze proita sa katedre pouke iz knjige, kao to je bilo uobiajeno u obitelji. Na takav nain se on uklonio od asti da sedi pored namesnika, iako je za svo vreme trpeze morao da stoji na svojim bolesnim nogama. Ne bismo trebali da mislimo, - pisao je svetitelj J ovan Zlatousti, - da stojimo ispod svoga dostojanstva, onda kada se sami smiravamo. J er tada uistinu mi bivamo vie: tada smo posebno i dostojni potovanja. Ljudi koji su potpali pod svetske strasti, vole da se samopotvruju jedni pred drugima. Mi, pak, hriani, treba da se zanimamo uniavanjem pred blinjima. Upravo u tome se sastoji istinsko samoutvrivanje pred Bogom. Bilo kakvo utrkivanje s drugim ljudima, neminovno nas vodi u gubitak duhovnoga mira i u nicanje slavoljublja u naem srcu u sluaju uspeha, ili uninija pri porazu. Sve, to nas ini veim od drugih ljudi, nikako nam ne slui u duhovnim uspesima. Sveti su se trudili da svode na minimum ak i one prednosti, koje su im pripadale po pravu. Kada bi svetitelj Nektarije sluio sa drugim episkopom, on nikada nije zauzimao kod prestola prvo mesto, ak i ako mu je ono pripadalo po pravu stareinstva. Svetitelj Nektarije bi se u ovakvim sluajevima oblaio samo u mali omofor, a umesto mitre odevao bi prosti monaki klobuk (kapu). Iz ljubavi prema ljudima sveti su ponekad inili uda, iako su pri tom oni znali, da e ih blinji proslavljati. Ipak u srcima pravednika elja da pomognu onima koji stradaju je pobeivala elju za nepojavljivanjem! Istina, svaki put posle udotvorstva sveti su morali da se uniavaju, da bi izbegli slavoljublje. Tako je jednom posle Boanstvene liturgije starac J akov J evbejski govorio s narodnom u trpezariji. Kada je zavrio i krenuo da poe, neoekivano je pred njim pala devojka i poela da se udara i da vie u besomunom napadu. Starac je blagoslovio opsednutu, pomolio se, i ona se umirila. Svi prisutni pri ovakvom udu su se zadivili sili njegove molitve. Uvee, posle poveerja, starac Jakov je reio da rastera misli o svojoj svetosti kod oevidaca jutarnjeg dogaaja. On im se poalio na to , da mu niko od njih nije priao da pomogne u tekom trenutku, ostavljajui ga samog da se bori sa besomunom. Pravednik je uniavao sebe pred njima, predstavljajui se nemonim ovekom! Sveti su stremili da sakriju svoje duhovne podvige. Kad im to nije polazilo za rukom, oni su inili postupke, kojima bi mogli, kakao se njima inilo, da umanje potovanje prema sebi od strane njihovih potovalaca. Za prozorljivost, udesa i podvinitvo prepodobni Sevastijan Karagandinski uivao je neobino potovanje svojih mnogobrojnih duhovnih eda. U njegovoj parohijskojzajednici, prvoga dana Velikoga posta hranu obino nisu nikome davali. Samo uvee, posle velikog kanona, dozvoljeno je bilo uzeti komadi prosfore. Iznenada je bauka u dvanaest sati danju rekao da skuvaju krompir, a u tri sata, kada se ohladio, pojeo je polovinu krompira. Smiravajui sam sebe, on je rekao: -Eto, oci moji koji sasluuju - poste, a ja ne. J a sam bolestan, ja sam naruio post. Smirenje urazumljuje grenike Smirenomudri vlada takvom riznicom, koja duhovno obogauje ne samo svog vlasnika, nego i ljude koji ga okruuju. Deava se to zbog toga, jer se smirenje moe predavati od jedne ovekove due drugoj. U Glinskoj pustinji su se jednom uvee srela dva inoka. Za vreme besede razgovor je postepeno preao na glinskog zatvornika jeroshimonaha Makarija, i jedan od inoka je rekao: -Zato se on zatvorio? U zatvoru je dobro spasavati se, ne vide se sablazni. Eto, ako bi on iveo ovako, kao mi, koji vidimo sablazni i kao da ih i ne vidi, tada bi to bio veliki podvig! Posle besede ovaj inok se uputio u svoju keliju. Njegov put je prolazio pored kelije oca Makarija. Kada je on bio ispred nje, iznenada su se vrata otvorila i pred njega je stao zatvornik, koji je krotko rekao: -Oprosti mi, brate, oprosti grenome i nemonome, koji ne moe da se podvizava tako, kako se vi podvizavate i koji sam se od sablazni sveta osamio u keliji. Oprosti mi, radi Boga. 13 Sudija tuih dela, poraen smirenjem i prozorljivou starca, pao mu je do nogu i sa skruenjem molio od njega oprotaj. Ako mi elimo da nekoga privuemo hrianstvu ili da ga odvratimo od grehovnog ivota, tada e nam u tome pomoi vie smirenje, nego umne rei i dokazi. Naravno, to je isto neophodno, ali treba poeti upravo od smirenja. Uzrok svakog greha gordost. Zato je svaki grenik koji se ne kaje opsednut u ovoj ili onoj meri ovom strau. Upravo mu ona smeta da prinese pokajanje pred Bogom. Na gordeljivca nee ostaviti utisak ni nae znanje, ni um: on smatra da ih ima u veoj meri nego drugi ljudi. Na njega moe uticati samo smirenje, koje je kod njega u potpunosti odsutno. J ednom je u Sarov iz radoznalosti doputovao neki general-major. Odeven u prekrasni mundir, on se diio svojim ordenjem. Razgledavi manastirske graevine, general je hteo ve da se pozdravi sa manastirom, ali je sreo itelja Alekseja Prokudina i porazgovarao je s njim. Sabesednik je predloio generalu da, pre nego to ode iz Sarova, ode kod velikog starca Serafima. General nije hteo, ali je popustio pred upornim nagovorima Prohudina. Samo to su gosti uli u keliju, starac Serafim im je krenuo u susret, i poklonio se generalu do nogu. Takvo smirenje uvenog podvinika je porazilo generala. Prokudin, koji je primetio da on ne bi trebalo da ostane u keliji, izaao je , a general je ostao sam sa prepodobnim. Posle nekoliko minuta iz kelije se zauo pla. General je ridao. Kao malo dete. Posle pola sata vrata su se otvorila, i prepodobni Serafim je ispod ruke vodio generala, koji je nastavio da plae, pokrivi lice rukama. Ordenje je zaboravio u keliji prepodobnoga. Manastirsko predanje govori da je njegovo ordenje samo od sebe palo za vreme besede sa starcem. Prepodobni Serafim, donevi stvari vojnog naelnika iz kelije, stavio mu je ordenje na uniformu. Na kraju je general priao da je on proao celu Evropu, poznaje mnogo ljudi raznoga roda, ali prvi put da je video takvo smirenje, s kakvim ga je sreo Sarovski starac. Porazila je generala i prozorljivost, kojom je prepodobni razotkrio pred njim sav njegov ivot, ukljuujui i najtajnija dela. Izmeu ostalog, kada mu je palo ordenje s grudi, prepodobni Serafim je rekao: -To je zbog toga to si ih ti dobio nezaslueno. Dragi itaoe, obrati panju, ak je i veliki starac prepodobni Serafim Sarovski poeo da pomae oveku u delu njegovog spasenja od smirenoga poklona pred njim. Sveti je znao, da na generala nee ostaviti utisak ni udesa, ni prozorljivost, ako pre toga ne ukroti njegovu gordost. Samo posle toga kada je prepodobni smirenjem pobedio gordost generala, on je delovao na njegovu duu svojom blagodatnom silom. Ako je tako postupio veliki svetac, tada tim vie jednako treba da inimo i mi, koji nemamao natprirodne darove. Vie nego mnogo takvih situacija susreemo u naem ivotu, u kojima se moemo koristiti smirenjem za obraanje ljudi koji nas okruuju Hristu. Kod jeroshimonaha Serafima Virickog su bile dve duhovne kerke: starica Pulherija i Aleksandra. Njih je vezivalo jako druenje, i one su ivele u istoj kui. Jednom je jedna od njih otila u prodavnicu i stala u red za namirnice. Stanovnici Virica, znajui za slabo zdravlje starice, zamolili su prodavaicu da je poslui preko reda. Starica je dala novac za trista grama sitnog eera, koji su odmah izmerili i dali joj ga. Za to vreme pijani ovek, koji je stajao napred, vidno naljutivi se na to jer je morao da eka, doao je do starice i pljunuo joj u lice. Svi koji su stajali u redu su se uznemirili i poeli da viu na huligana, a starica je obrisala pljuvaku i rekla: -Blagodarim ti, zlato. Ti si jedini od svih pravilno prosudio o meni, ja se na tebe ne ljutim, i vi nemojte da viete na njega. Pijanog su zaprepastile ove rei i postieno je otiao iz prodavnice. Starica je, doavi kui ispriala o ovome svojoj drugarici i na kraju prie rekla: -ovek gine, treba ga spasavati! Pulherija i Aleksandra, naloile su na sebe post, i poele su da se mole za pijanicu. A one same tako slabe, da nije jasno, kako se na nogama mogu drati. Posle nekoliko dana ena pijanice je saznala za njegov mrski postupak i zapretila mu: -Sve dok se ne izvini pred staricom, neu da te vidim, ne treba da dolazi kui! ovek je galamio, ali videi vrstinu ene, otiao je staricama. Ove su ga doekale prijatno, razgovarale s njim, i, pozvale ga da opet doe, poele su jo usrdnije da se mole za njega. U svojim molitvama one su molile i pokojnog starca Serafima Virickog da spasi pijanicu. udotvorna pomo svie je dola veoma brzo. ovek je prestao da se opija, poeo je da pomae staricama u domainstvu i da ide u crkvu. Ovaj sluaj jo jednom potvruje istinu, da prihvatajui se ispravljenja javnog grenika, nama valja da najpre pred njim pokaemo smirenje i tek onda da delujemo na njega reima, ljubavlju i molitvom, koji e mu pomoi da stane na put spasenja. Ovu duhovnu zakonitost mi treba da imamo u vidu uvek, kada se desi da se obraamo maloverujuim hrianima ili ljudima, koji se nalaze van Crkve Hristove. *** Pre nego to preemo na sledee poglavlje, napravimo rezime iz gore napisanog. *Kada nas vreaju i ugnjetavaju, nae smirenje se ispituje u praksi.*Veoma je vano da nauimo da podnosimo vanjska uniavanja. Upravo ona i uvruju u nama smirenomudrenost.*Mnogi pravednici radi usavravanja u smirenju, nastojali su da imaju oko sebe oveka, koji bi ih neprestano podvrgavao vreanjima. Nemamo svi mi snagu da sledimo primer svetih u ovome, ali bar se neemo sklanjati od onih uniavanja, koja nam se deavaju ne po naoj volji.*Mi treba da volimo sve, koji nas vreaju i ugnjetavaju. Oni predstavljaju duhovne lekare, jer lee nae due od veoma opasne bolesti gordosti.*Posebnoje spasiteljno trpeti uniavanja od ljudi, koji su mlai od nas, koji su nai potinjeni ili zauzimaju poloaj u drutvu koji je nii u odnosu na na socijalni status. Takva uniavanja imaju veoma smiravajue dejstvo na duu.*Kada se mi dugo vremena ne podvrgavamo ugnjetavanju i uvredama, korisno je zanimati se uniavanjem pred ljudima. Samo u tome treba imati meru, jer moemo dobiti smireni izgled i ponaanje, a izgubiti smirenomudreno stanje due.*Jedno od duhovnih pokretaa, koji nas pobuuju na zadobijanje smirenja, treba da bude razumevanje toga da ova dobrodetelj ne spasava samo lino nas, nego predstavlja blago i prijatno dejstvo i na nae blinje. 14 5. deo Najkrai put za zadobijanje smirenja Posluanje kao kola smirenja Poznati duhovni nastavnici su za jedno od najboljih sredstava dostizanja smirenja smatrali prebivanje oveka pod rukovodstvom starca. Jedan uenik optinskog starca Leonida (u shimi Lava), primetivi u njemu posebno otvoreno duhovno raspoloenje, jednom ga je upitao: -Bauka! Kako ste vi zadobili takve duhovne darove, koje mi u vama vidimo? -ivi prostije,- odgovorio je starac,- Bog nee ni tebe ostaviti. Leonid je uvek bio poslednjim u obitelji i nikada nikakvo posluanje namesniku nije odbio. Na kraju velikih praznika drugi bi, ponekad, urili u crkvu, a Leonida su slali u sala za senom za konje pridolih gostiju, a posle ga umornog bez jela slali na kliros da peva, i on se bez ropota pokoravao. Trudi se i ti tako da ivi, i tebi e Gospod javiti Svoju milost.Odrekavi se u poslunitvu svoje grehovne volje, ovek predaje sebe u ruke opitnog nastavnika, sposobnog da ga privede u Carstvo Nebesko. Istinski poslunik je duan da se u svemu povinuje svome starcu i da odbaci sve svoje elje, koje su protiv volje duhovnika. U duhovnom ivotu nema sitnica, stoga je posluniku potrebno da ispuni sve tano, bez iskljuenja, odluke nastavnika, ma kako da mu se one inile malo vanim. Poslunik ne treba da veruje svome razumu, koji se nalazi u vlasti strasti, negoje obavezan da se u svemu rukovodi savetima svoga Bogom prosveenoga starca. Namesnik optinske pustinje arhimandrit Mojsej je postojano traio od inoka, da oni za svako delo trae blagoslov starijih i da nita ne preduzimaju po svojoj volji. Kakvo god da je uspeno i korisno delo za obitelj, koje se uini bez blagoslova, otac Mojsej nikada nije odobravao. Govorio je da samovolja dovodi do slavoljublja i da na kraju nanosi tetu dui. Ako se delo obavlja po blagoslovu, tada oveka Gospod pokriva od svega loeg radi posluanja, i on dobija duhovnu korist za svoju duu. Obilazei manastir,jednom je arhimandrit Mojsej pozvao sebi ekonoma i upitao ga:-Tamo je bila hrpa smea, a sada je ne vidim, kuda je nestala?-Ta, ja sam rekao da ga poiste,- odgovorio je ekonom.-Zato ti nisi mene za to pitao, imao sam drugu nameru s tim smeem. Ti u svemu provodi svoju volju, radi bez blagoslova. Treba o svemu pitati.Naravno, otac Mojsej je imao poverenja u ekonoma i cenio je njegovo iskustvo, ali, videi u svome sabratu izdanke gordosti, on ga je kroz posluanje pouavao smirenju. ovek je sazdan Bogom sa slobodnom voljom. Ipak, to nije znailo, da je on imao neogranienu slobodu u svojim eljama, odlukama i postupcima. ovekova volja je jo do prvog grehovnoga pada bila odreena granicama zakona Boijega. Adam i Eva, ispunjavajui zapovesti Boije, okusili su punou blaenstva, jer su se njihov ivot i sloboda nalazili u okvirima tih zapovesti. Van granica Boanskih pravila za oveka blaenstva nisu postojala. Naruivi volju Boiju, ovek je izgubio svoju duhovnu slobodu i potpao pod vlast greha i avola.U poslunitvu dolazi do oslobaanja duha hrianina od vlasti pale ovekove prirode. Poslunik se odrie od svoje nestvarne zemne slobode, i starac ograniava njegov ivot strogim i tanim jevaneljskim zapovedima. Time se posluniku daje, koliko je to mogue u zemaljskom svetu, da ostvari u sebi prvosazdanu slobodu ovekovu. Znajui za to, ak su se i veliki sveti trudili da ne izlaze iz meusobnog posluanja jedni drugima.Tako je, ava Pajsije priao, kako su ava Or i ava Afre iveli u velikoj saglasnosti do same smrti. Ava Afre je imao veliko posluanje, a ava Or veliko smirenje. J ednom im je neko doneo neveliku ribu. Ava Afre, spremajui jelo, samo to je zabo no, a iznenada ga je pozvao sebi ava Or. Afre je pourio na poziv starca i ostavio no u ribi, ak ne uinivi rez do kraja. Ava Pajsije, koji ih je posmatrao, zadivio se njegovom posluanju i posebno tome, to on nije ak ni zamolio starca da malo prieka.-Ava Afre! Kako si ti zadobio takvo posluanje? pitao je ava Pajsije.-To nije moje, nego starevo, - odgovorio je Afre, odrekavi se sopstvene dobrodetelji u korist ave Ora. Onda je on predloio avi Pajsiju da pogleda na smirenje njegovog starca. Radi toga je ava Afre skuvao ribu i namerno pokvario deo variva i dao ga avi Oru. Starac je pojeo pokvareno jelo, ne rekavi ni rei. Ava Afre ga je upitao:-J e li dobro spremljeno?-Veoma dobro! odgovorio je starac. Onda mu je ava Afre dao varivo od veoma dobro prigotovljene ribe i upitao:-Zar nisam pokvario prvi deo jela?-Da, saglasio se ava Or, - malo si ga pokvario. Posle toga kada sam otiao od njih trudio sam se da ispunjavam ubudue to, to sam video kod njih, seao se posle ava Pajsije. Kada hrianin odbacuje slobodu svoje volje i veru u svoj razum, on se u sutini odrie od svega grehovnog, strasnog i egoistinog, to je zaloeno u njemu praroditeljskim grehopadom i njegovim sopstvenim naruavanjem zakona Boijega. Za ivot u potpunom posluanju starcu, ueniku je potreban vrst karakter koji se pri tome treba neprestano uvravati Boanskom blagodau. Takoje prepodobni J ovan Kolov,otiavi u egipatsku pustinju, iveo u posluanju kod starca. J ednom je ava zabo u zemlju suvo drvo i rekao: -Svaki dan polivaj ovo drvo dok ono ne donese plod.Voda je bila veoma daleka od njihovog prebivalita, stoga je Jovan iao po nju veerom, a vraao se ujutro. Posle tri godine neprestanog truda suvo drvo je donelo plod. Starac, ubravi plod, doneo ga je na sabor bratije i rekao: -Okusite plod posluanja! Da, putem posluanja mi moemo brzo i bez suvinog truda zadobiti smirenje. I pored nae elje i ak postojanja u nama neophodnih kvaliteta, to nije dovoljno za istinsko poslunitvo. Zato je prije svega potreban iskusni starac, koji bi vladao Boanstvenim darom duhovnog pouavanja. Ovaj dar se nikako ne daje svim podvinicima. Tim povodom je svetitelj Ignjatije pisao: Neophodan uslov pokoravanja (poslunika) jeste da duhonosni nastavnik, koji bi voljom Duha umrtvio palu volju potinjenoga mu u Gospodu, u ovoj paloj volji umrtvljava i sve strasti. Pala i izopaena volja ovekova nalazi u sebi stremljenje ka svim strastima. Oigledno, da umrtvljavanje pale volje, koje se odvija velianstveno i pobedonosno voljom Duha Boijega, ne moe biti ostvareno palom voljom nastavnika, kada je i sam 15 nastavnik jo porobljen strastima. Mnoge moemo nazvati dobrim duhovnicima, ali staraca- nastavnika je u svim vremenima uvek bilo veoma malo. UENJE POSLUNIKA SMIRENJU Vekovima su istinske kole smirenja bili manastiri. Primajui novoga poslunika u obitelj, starci su pre svega postavljali pred sebe zadatak da najprije unite u njegovom srcu gordost i da mu usade smirenje. U dobrim manastirima u ovom smislu nisu pravili izuzetke ni prema kome. Bilo kakav visoki poloaj da je imao ovek u drutvu, posle davanja zaveta posluanja, u manastiru bi ga podvrgavali tradicionalnim metodama unutarnjeg i vanjskog uniavanja. Namesnik skromne Smolenske Zosimove pustinje iguman German, primajui u svoju obitelj protoprezvitera Uspenskog sabora Moskovskog Kremlja oca Fjodora veoma se plaio da ovaj ima strast samouverenosti. Stoga su u obitelji odmah poeli da smiravaju oca Fjodora, koji je u monatvu dobio novo ime Aleksej. Prvo njegovo posluanje je bilo pevanje na klirosu i obavljanje bogosuenja.Prema njemu su se obraali surovo, davali mu poslednje mesto i odedu mu davali najloiju. I iako su uskoro oca Alekseja postavili za duhovnika, morao je da pretrpi i na klirosu. Dirigent hora je tada bio jeromonah Natanail, bivi operski umetnik, koji je zavrio konzervatorij i sinodalnu akademiju, dobar muziar, ali nervozan i nemiran ovek. Jednom je prekinuo oca Alekseja i grubim tonom mu poeo prigovarati: Ovo nije Uspenski sabor, nemojte zaboraviti, ovde se ne drei. Imao sam dobar glas, - priao je posle otac Aleksej o tom sluaju, - i ja sam hteo to da pokaem, ali u tom sluaju ja sam bio duan da sluam svoga duhovnog sina, koji je u ovom sluaju bio moj nastavnik. Otac Aleksej je poeo smireno, od sve due da trai oprotaj od oca Natanaila. I ovaj je posle dugo godina spominjao ovaj sluaj s umiljenjem. Na kraju je jeroshimonah Aleksej postao poznat kao duhovnik, ispunjen boanskom blagodau. Svi ruski starci su dobijali smirenje preko posluanja. Oni su tano ispunjavali zavet drevnoga svetitelja: Ko prvo nije iveo u posluanju, taj ne moe zadobiti smirenje, jer svaki, koji se sam od sebe nauio umetnosti, hvali se time. U skit Optine pustinje je 1873. godine stupio Nikolaj Tihonov, budui starac jeroshimonah Nektarije. Veliki optinski starci Amvrosije i Anatolije, providei u mladiu svoga naslednika, poveli su ga ka duhovnoj zrelosti istinski monakim putem. Uei Nikolaja smirenju, oni su esto skrivali svoju ljubav prema njemu polujurodstvujui i alei se. Deavalo se, doe mladi k starcu Amvrosiju, a ovaj mu kae:-Zato ti ide besposlen? Bolje da sedi u svojoj keliji i da se moli!Zabolelo bi to Nikolaja, i on bi otiao svome duhovnome ocu bauki Anatoliju. A ovaj kae:-Zato ti eta besposlen? Doao si da praznoslovi? Otiao bi Nikolaj u svoju keliju, pao bi pred obraz Spasitelja i svu no plakao:-Gospode! Kakav sam ja veliki grenik da me ni starci ne primaju. Posle mnogo godina Nikolaj je postao uveni starac Nektarije, naslednik slave prepodobnih otaca Optine pustinje. U svojoj duhovnoj delatnosti on se neprestano rukovodi