boris akunjin~levijatan (latinica)

8/10/2019 Boris Akunjin~Levijatan (latinica)

1/251


2/251


3/251


4/251


5/251


6/251


7/251

AVANTURE ERASTA FANDORINA

AZAZEL TURSKI GAMBIT

LEVIJATANAHILEJEVA SMRTPOSEBNI ZADACI

-andar pik-Dekorater

DRAVNI SAVETNIKKRUNISANjE

LjUBAVNICI SMRTIDIJAMANTSKE KOIJE


8/251

BORIS AKUNjIN

Levijatanroman

S ruskog prevelaSonja Boji

Naslov originala:Boris Akunin LEVIAFAN


9/251

Izvodi iz crne fascikle komesara Goa

Zapisnik sa uviaja na mestu zloina, izvrenog 15.marta 1878. godine uvee, u vili lorda Litlbija u Ri de

Grenel (sedmi arondisman grada Pariza)[Fragment]

.. .Iz nepoznatih razloga sva posluga nalazila se u

bifeu, smetenom u prizemlju vile, levo od predvorja(prostorija 3 na shemi 1). Taan raspored mrtvih teladat je na shemi 4.

Legenda:Br. 1 - telo majordoma Etjena Delarija, 48 godina,Br. 2 - telo upraviteljke kue Lore Bernar, 54 godine,Br. 3 - telo linog lordovog lakeja Marsela Prua, 28godina,Br. 4 - telo majordomovog sina Lika Delarija, 11 godina,Br. 5 - telo sobarice Arlet Fo, 19 godina,Br. 6 - telo upraviteljkine unuke An Mari Bernar, 6godina,Br. 7 - telo uvara ana Lesaa, 42 godine, koji jepreminuo u bolnici Sen-Lazar 16. marta ujutro, nedolazei svesti,Br. 8 - telo uvara Patrika Trua-Bra, 29 godina,Br. 9 - telo vratara ana Karpantjea, 40 godina.

Tela oznaena brojevima od1 do 6 nalazila su se usedeem poloaju oko velikog kuhinjskog stola, priemu su se br. 1 doZ ukoila glava oborenih naprekrteneruke, br. 4 srukom podmetnutom pod obraz,br. 5 zavaljeno na naslon stolice, a br. 6 sedi u krilu br.

2. Lica br. 1 do 6 su mirna, bez i najmanjeg znakastraha ili patnje. U isto vreme, brojevi 7-9, kao to sevidi na shemi, lee dalje od stola. Br. 7 dri u ruci


10/251

zvidaljku, a niko od suseda nije prole noi uozvidanje. Na licima tela br. 8 ibr.9 zaleen je izrazuasa ili, u najmanju ruku, krajnjeg zaprepaenja(fotografski snimci e biti Dostavljeni do sutra ujutro).

Nema tragova borbe. Prilikom uviaja na licu mestapovrede na telima nisu naene. Uzrok smrti jenemogue odrediti bez obdukcije. Sudski lekar metrBernem je, po ukoenosti tela, ustanovioda je smrtnastupila u razliita vremena, izmeu 10 asova uvee(br. 6) i 6 asova ujutro, a br. 7 je, kao to je vereeno, preminuo kasnije, u bolnici. Ne ekajuirezultate medicinske ekspertize usuujem sedapretpostavim da su sve rtve bile izloene veoma jakomotrovu sa brzim uspavljujuim dejstvom, a vremeprestanka rada srca zavisilo je ili od dobijene dozeotrova, ili od fizike snage svakog od otrovanih.

Ulazna vrata vile bila su zatvorena, ali ne izakljuana. Meutim, na prozoru zimske bate (taka 8na shemi 1) postoje oiti tragovi obijanja: staklo je

razbijeno, ispod prozora, na uskom pojasu rastresitezemlje vidi se nejasan trag muke cipele sa onom,duine 26 centimetara, picaste i sa potkovanomtiklom (fotografski snimci bie priloeni). Zloinac se ukuu uvukao verovatno kroz vrt, i to nakon to jeposluga bila otputena i utonula u san - u suprotnom,sluge bi neminovno ule zvuk razbijenog stakla. Ipak,nije jasno zato je zloincu, kad su slugeonesposobljene, bilo potrebno da se provlai kroz vrt -ta, mogao je da iz bifea mirno ue u kuu. Dakle,zloinac se iz zimske bate popeo na prvi sprat, gde senalaze line odaje lorda Litlbija (vidi shemu 2). Kao tose vidi na shemi, u levom krilu prvog sprata su svegadve prostorije: salon, u kome je smetena kolekcijaindijskih rariteta, i odmah pokraj salona domainova

spavaa soba. Telo lorda Litlbija je na shemi 2 oznaenobrojem 10 (obrati panju na crte kontura tela). LordLitlbi odevenje u kunu jaknu i suknene pantalone,


11/251

desno stopalo mu je obmotano debelim slojem zavoja.Na osnovu pregleda tela tokom uviaja, smrt jenastupila usled neobino jakog udarca zadatog tekimduguljastim predmetom u predelu temena. Udarac je

nanesen spreda. Tepih je u krugu od nekoliko metaraisprskan krvlju i modanom masom. Krvlju je isprskanai staklena vitrina u kojoj se, sudei prema ploici,nalazila statueta indijskog boga ive (natpis na ploici:Bangalor, II polovina XVII v., zlato). Kao podloga zanestalu statuetu sluile su slikane indijske marame, odkojih jedna takoe nedostaje.

Iz izvetaja doktora Bernema o rezultatimapatoloko-anatomskog pregleda tela dopremljenih iz Ride Grenel

Meutim, dok je uzrok smrti lorda Litlbija (le br.10) jasan, (neobinom se ovde moe smatrati samosnaga udarca, jer je lobanja razmrskana na sedamfragmenata), to se tie brojeva 1 do 9 - opta slika bila

je manje oigledna i zahtevala je ne samo obdukciju,nego i hemijsko-laboratorijska ispitivanja. Zadatak jeunekoliko olakala injenica da je . Lesa (br. 7) umomentu uviaja jo bio iv i, prema nekim karakteris-tinim znacima (suene zenice, usporeno disanje,hladna lepljiva koa, crvenilo usana i unih resica),moglo se pretpostaviti trovanje morfijumom. Naalost,tokom uviaja polazili smo od, reklo bi se, oigledneverzije peroralnog uzimanja otrova i zato smo paljivopregledali samo usnu upljinu i drelo rtava. Potonismo otkrili nikakve patoloke promene, ekspertiza senala u orsokaku. Tek prilikom pregleda u mrtvanici,kod svakog od devet pokojnika otkriven je jedvaprimetan trag injekcije na unutranjem pregibu levoglakta. Mada ovo prevazilazi oblast moje kompetencije,

doputam sebi da sa prilino velikom dozom sigurnostipretpostavim da je ubode nainilo lice sa velikimiskustvom u slinim radnjama. Na taj zakljuak navele


12/251

su me dve okolnosti: 1) injekcije su date veomaprecizno, ni kod koga od pregledanih nije ostaohematom vidljiv golim okom; 2) normalno vreme pada ustanje narkotikog sna iznosi tri minuta, a to znai da

je svih devet uboda nainjeno upravo u navedenomintervalu. Ili je bilo nekoliko izvrilaca (to je maloverovatno), ili jedan ali sa odista iznenaujuomvetinom - ak i ako se pretpostavi da je unapredpripremio po jedan pric za svakoga. Ipak, teko jezamisliti da e ovek pri zdravoj pameti poturiti rukuradi uboda ako je posle te injekcije neko na njegove oive izgubio svest. Dodue, moj asistent, metr oli,smatra da su se svi ovi ljudi mogli nalaziti u stanjuhipnotikog transa, ali ja tokom moje viegodinjeprakse nisam video nita slino. Skreem panju g-dinukomesaru na to da su leevi 7 do 9 leali na podu upozama koje izraavaju jasnu zbunjenost. Pretpos-tavljam da su ovo troje poslednji primili injekcije (ili subili otporniji) i da su, pre nego to su izgubili svest,

shvatili da se njihovim prijateljima deava netosumnjivo. Laboratorijske analize su pokazale da je svakaod rtava primila dozu morfijuma priblino tri puta veuod letalne. Prema stanju tela devojice (br. 6), koja jesvakako umrla prva, injekcija je data izmeu 9 i 10asova uvee, 15. marta.


13/251


14/251


15/251


16/251

Prvi deoPORT SAID - ADEN


17/251

Komesar Go

Na palubu Levijatana se u Port Saidu popeo novputnik i smestio u broj osamnaest, poslednju slobodnukabinu prve klase, a Gistavu Gou se odmah popraviloraspoloenje. Novajlijin izgled mnogo je obeavao:uzdrane i staloene kretnje, nedokuiv izraz lepog lica,na prvi pogled sasvim mladog; ali, kada je objekt skinuopolucilindar, neoekivano su se ukazali prosedi zalisci.Interesantan primerak, pomislio je komesar. Odmah sevidi da je karakteran ovek i, to se kae, s prolou.Dakle, nesumnjivo klijent tatice Goa.

Putnik se penjao brodskim stepenicama

razmahujui putnom vreom za ebe, a znojavi nosaivukli su solidan prtljag: skupe kripave kofere,kvalitetne putne torbe od svinjske koe, goleme pakete sknjigama i ak bicikl na rasklapanje (jedan velik toak,dva mala i snop blistavih metalnih cevica). Na krajupovorke dva nesrenika vukla su gimnastike tegoveimpozantne veliine.

Srce Goa, starog njukala (tako je komesar voleosebe da naziva), ustreptalo je lovakim arom kad opazida pridolica nema zlatnu znaku ni na svilenom reverukicokog letnjeg mantila, ni na sakou, ni na lancu sata.

Toplo, vrue, mislio je Go prodorno pogledujui upomodara ispod gustih obrva i odbijajui dimove izsvoje omiljene glinene lule. Treba rei i to - po emu je,naime, on, stari lisac, zakljuio da e se ubica na brodukrcati ba u Sautemptonu? Zloin je izvren 15.marta, a danas je ve 1. april. Bilo je lako domoi se


18/251

Port Saida dok je Levijatan obilazio zapadnu obaluEvrope. I, molim lepo, kao dva i dva: po tipu - oigledanklijent, plus karta prve klase, plus, najvanije - bezzlatnog kita.

Prokletu znaku sa skraenicom brodskekompanije Dasper-Arto partnerip Go je od prenekog vremena poeo i da sanja, a snovi su bili baodvratni. Na primer, noanji.

Komesar se, sa madam Go, vozi amcem po jezeruu Bulonjskoj umi. Sija sunce, pevaju ptiice.Odjednom, iza kronji drvea izviruje ogromna zlatnanjuka s bezizraajnim okruglim oima, razjapljeniheljusti u koje bi se bez problema smestila Trijumfalnakapija, i pone da usisava jezero. Go, sav u znoju, leena vesla. Ali ispostavlja se da se sve to ne deava uparku nego usred beskrajnog okeana. Vesla se savijaju,kao slamice, madam Go ga bolno bocka kiobranom ulea, a ogromna sjajna telesina zaklonila ve itavhorizont. Kada je stvorenje iz sebe ispustilo fontanu

gotovo do neba, komesar se probudi i drhtavom rukomstade da pipka po stoiu tragajui za lulom i ibicama.Zlatnog kita Go je prvi put video u Ri de Grenel,

dok je pregledao zemne ostatke lorda Litlbija. Englez jeleao razjapljenih usta, u nemom kriku - lana vilicanapola iskoila, iznad ela krvavi sufle. Go je unuo -uinilo mu se da izmeu pokojnikovih prstiju sija zlatnaiskrica; pogledavi malo bolje poeo je da prede odzadovoljstva. Sama od sebe natrala je jedinstvena,zapravo neverovatna srea, kakve ima samo ukriminalistikim romanima. Pokojnik, pametna glava,uruio je istrazi vaan dokaz - ne na tacni, nego nadlanu. Izvoli, Gistave, evo ti. I samo probaj da ispustiiz ruku onoga koji mi je glavu razbio, umree od stida,stari tikvane.

Zlatni amblem (dodue, Go u poetku nije znao da je to amblem - mislio je da je privezak ili nala smonogramom vlasnika) mogao je pripadati samo ubici.


19/251

Za svaki sluaj, komesar je, naravno, pokazao kitamlaem lakeju (eto ko je pravi miljenik sree:petnaestog marta momak je imao slobodan dan, to mu

je i spaslo ivot), ali lakej nikada ranije nije tu stvaricu

video kod lorda. I hvala bogu.Potom su se zavrteli zamajci i zupanici glomaznogpolicijskog mehanizma - ministar i prefekt su naotkrivanje zloina veka poslali svoje najbolje kadrove.Ve pred vee sledeeg dana Go je znao da tri slova nazlatnom kitu nisu inicijali nekakvog rasipnika, ogrezlogu dugovima, ve oznaka tek osnovanog francusko-britanskog brodarskog konzorcijuma. Kit je amblempravog uda od broda, Levijatana, nedavno porinutog uBristolu, koji se spremao za svoj prvi put, u Indiju.

O gigantskom brodu novine trube ve nekolikomeseci. Sada se ispostavilo da je uoi prve plovidbeLevijatana Londonska kovnica novca iskovala prigodnezlatne i srebrne znake: zlatne za putnike prve klase ivie brodske oficire, srebrne za putnike druge klase i

nie oficire. Trea klasa na raskopom brodu, na komesu dostignua savremene tehnike prepletena snevienim komforom, uopte nije bila predviena.Kompanija je putnicima garantovala kompletnu uslugu,tako da na putovanje nije bilo neophodno voditiposlugu. Usluni lakeji i taktine sobarice naekompanije pobrinue se da se na Levijatanu oseate kaokod kue! - glasila je reklama, objavljivana u novinamapo itavoj Evropi. Srenicima koji su rezervisali kabinuza prvo putovanje Sautempton-Kalkuta, zajedno skartom uruen je i zlatan ili srebrn kit, u zavisnosti odklase. A karta se mogla rezervisati u svakoj veojevropskoj luci, od Londona do Konstantinopolja.

No, dobro, amblem Levijatana nije isto to i inicijalivlasnika, i time je zadatak postao malo tei, zakljuio je

komesar. Broj zlatnih znaki dobro je poznat. Trebasamo saekati 19. mart, za taj dan zakazano je sveanoisplovljavanje, otii u Sautempton, popeti se na brod i


20/251

pogledati ko od putnika prve klase nema zlatnog kita. Ilise (to je verovatnije) neko od putnika koji su za velikinovac kupili kartu, jednostavno nee pojaviti na brodu.Upravo taj bie klijent tatice Goa. Prosto ko pasulj.

O, Go nikako nije voleo putovanja, ali ovome nijemogao da odoli. arko je eleo da sam rei zloin veka.Verovatno e onda konano dobiti in divizionera. 1 Dopenzije su mu ostale svega tri godine. Jedna je stvar bitipenzionisan iz treeg platnog razreda, a sasvim druga izdrugog. Razlika je hiljadu i po franaka godinje, ahiljade se ne valjaju po putu.

Dakle, sam je zatraio da krene na put. Mislio je:provozae se do Sautemptona, hm, u najboljem sluajudo Avra, prve stanice, a tamo, na obali, i policija ireporteri. Naslov u Revi parizjen: Reen zloin veka: naa policija na visini zadatka. Ili jo bolje: Staronjukalo Go nije omanuo.

O-ho-ho. Prvo neprijatno iznenaenje komesara jeekalo u pomorskoj filijali u Sautemptonu. Ispostavilo

se da na avoljem brodu postoji itavih sto kabina prveklase i deset za vie oficire. Sve karte su prodate. Stotrideset i dva komada. I uz svaku je poklonjena pozlatna znaka. Ukupno sto etrdeset osumnjienih, nijeloe? Ta, amblem e nedostajati samo jednom, umirivao

je sebe Go.Ujutro 19. marta, sav najeen od vlanog vetra,

umotan u topao al, komesar je stajao pokraj brodskihstepenica, pored kapetana, mistera Dosaje Klifa, iprvog oficira palube, mesje arla Renijea. Doekivali suputnike. Duvaki orkestar je naizmenino sviraoengleske i francuske mareve, na keju je uzbuenoagorila gomila, a Go je sve ljue dahtao grickajuisvoju potpuno nevinu lulu. Avaj, zbog loeg vremena svi

Divizioner (franc. divisionnare) - komandant divizije, divizijski

general; generalski in u francuskoj policiji.


21/251

putnici su bili u ogrtaima, kaputima, pnjelima,pelerinama. Pa sad vidi, ako moe, ko ima znaku a ko

je nema. Bio je to pokloni broj dva.Svi koji su imali da se ukrcaju na brod u

Sautemptonu, stigli su na lice mesta, to je znailo da je, bez obzira na gubitak znake, zloinac ipak doao nabrod. On policajce oigledno dri za kompletne idiote. Ilise nada da e se izgubiti u toj masi? A moda nemadrugog izlaza?

Jedna je stvar Gou postala jasna: morae da seprovoza do Avra. Dali su mu rezervnu kabinu,predvienu za poasne goste brodske kompanije.

Odmah po polasku broda, u velikom salonu prveklase poeo je banket, u koji je komesar polagaoposebne nade - u pozivnici je bilo naznaeno: Ulaz uzzlatan amblem ili kartu prve klase. Ko bi nosio kartu uruci, mnogo je jednostavnije zakaiti lepog, zlatnoglevijatania.

Na banketu je Go olakao duu - svakoga je

pretresao pogledom. Nekim damama je bio prinuen dazabode nos u sam dekolte. Tamo je u udubljenju visiloneto na zlatnom lancu, ali da li je kit ili obianprivezak? Kako da ne proveri?

Svi su pili ampanjac, gostili se akonijama sasrebrnih posluavnika, plesali, a Go je radio: brisao jesa spiska one koji su imali znaku. Najvie petljavinebilo je s mukarcima. Mnogi su, nevaljalci, prikaili kitana lanac sata ili ga gurnuli u dep na prsluku. Komesar

je zato jedanaest puta morao da upita koliko je sati.Iznenaenje broj tri: svi oficiri imali su znake, ali

je zato putnika bez amblema bilo etvoro, pri tom dvojeenskog pola! Udarac koji je glavu lorda Litlbijarazmrskao kao orahovu ljusku bio je takve siline da ga

je mogao naneti samo mukarac, i to ne svaki, nego

prava ljudeskara. S druge strane, komesaru je, kaoiskusnom strunjaku za kriminal, bilo odlino znano dau stanju afekta ili histerije i najslabija dama moe da


22/251

napravi udo. Ima takvih primera koliko ti dua hoe.Eto, prole godine modistkinja iz Neja, mrvica od ene,izbacila je kroz prozor, sa treeg sprata, nevernogljubavnika, punakog rentijera, duplo debljeg i jedan i

po puta vieg od nje same. Dakle, ene koje nemajuznake ne treba iskljuiti iz skupa osumnjienih. Mada,kad je to bilo da ena, pa jo dama iz visokog drutva,ume tako veto da daje injekcije...

Bilo kako bilo, istraga na Levijatanu pretila je da seodui pa je komesar primenio svoju uobiajenutemeljitost. Kapetan Dosaja Klif jedini je odparobrodskih oficira bio upuen u tajnu istrage, i imaoinstrukcije od rukovodstva kompanije da pruineogranienu pomo francuskom uvaru reda i zakona.Go je ovu privilegiju iskoristio na najbezobzirniji nain:zatraio je da se svima koji ga interesuju obroci slue uistom salonu.

Ovde je neophodno objasniti da polazei od zahtevaza privatnou i komforom (u reklami parobroda pisalo

je: Osetiete atmosferu dobrog starog engleskogplemikog imanja), osobe koje su putovale prvomklasom nisu mogle obedovati u ogromnoj sali zaruavanje, zajedno sa est stotina nosilacademokratskih srebrnih kitova, ve su bile rasporeenepo udobnim salonima, od kojih je svaki imao ime iizgledao kao otmena gostinska soba: kristalni lusteri,lakirani hrast i mahagoni, somotom presvuene stolice,blistavo stono srebro, napuderisani konobari i okretnistjuardi. Komesar Go je za svoje ciljeve odabrao salonVindzor, smeten na gornjoj palubi, na samom pramcu:tri zida sva u prozorima, divan pogled, ak ni za.oblanih dana ne mora da se pali svetlo. Somot je ovdebio zlatnosme, a na lanenim salvetama epurio sevindzorski grb.

Oko ovalnog stola sa nogama privrenim za pod(za sluaj velikih talasa), bilo je razmeteno desetstolica s visokim, izrezbarenim naslonima, ukraenim


23/251

raznim andramoljama u gotskom stilu. Komesaru sedopalo to e svi sedeti za jednim stolom, pa naredistjuardu da ploice s imenima rasporedi ne nasumice,ve sa stratekim smislom: etvoro bez amblema stavio

je tano sebi preko puta, da ih, ptiice, ne isputa izvida. Plan da u elo bude smeten sam kapetan, kako jeto planirao Go, nije uspeo. Mister Dosaja Klif (premasopstvenim reima) nije eleo da uestvuje u tojlakrdiji i opredelio se za salon Jork, gde su obedovalinovi vicekralj Indije sa suprugom i dva generala indijskearmije. Jork se nalazio u elitnom delu - na krmi, nasuprotnom kraju od okuenog Vindzora, gde se ustoliioprvi oficir arl Renije. On se od samog poetkakomesaru nije dopao: lice preplanulo, ibano vetrovima,a govori sladunjavo, crna kosa blista od briljantina,brii kao dve kvaice. Pajac a ne mornar.

Za dvanaest dana, koliko je prolo od polaska,komesar je uspeo da dobro osmotri susede iz salona,nauio je svetske manire (to jest da ne pui za vreme

jela i da ne skuplja sos koricom hleba), manje-viesavladao sloenu geografiju ploveeg grada, privikao sena ljuljanje, ali se cilju primakao nije.

Situacija je bila ovakva.U poetku, prvi po stepenu sumnjivosti bio je ser

Redinald Milford-Stouks. Vrlo mrav, ri, snakostreenim zulufima; dvadeset osam do tridesetgodina. Ponaa se udno: as bei zelene ourdenekuda u daljinu i ne odgovara na pitanja, asodjednom ivne i rastoroe se iznebuha o ostrvu Tahiti,o koralnim grebenima, smaragdnim lagunama ikolibama od palminog lia. Psihopata. ta e baronu,potomku bogate porodice, da putuje na kraj sveta, unekakvu Okeaniju? ta on to tamo nije video? Pitanje uvezi sa znakom koju nije imao, postavljeno ak dva

puta, avolji aristokrata prosto je ignorisao. Gledao jekroz komesara, a ako bi ga i pogledao, to je bilo kao dagleda muvu. Snob odvratni. Jo u Avru (stajali su etiri


24/251

sata) Go je otrao na telegraf i poslao upit u Skotland Jard: kao, veli, ko je izvesni Milford-Stouks, da nijeuhvaen u nekakvim izgredima, da se nije poigravaoizuavanjem medicine. Odgovor je stigao pred sam

polazak. Ispostavilo se da nema nieg zanimljivog, a injegovo udatvo se razjasnilo. Ipak, njegovog zlatnogkita nema, riokosog je dakle jo rano brisati sa spiskaklijenata.

Drugi je mesje Gintaro Aono, japanski plemi(tako pie u registru putnika). Azijat ko Azijat: onizak,suvonjav, ne moe mu odrediti godine, retki brii,otar pogled kosih oiju. Za stolom uglavnom uti. Napitanje ime se bavi, zbunio se i promrmljao: Oficirimperatorske armije. Na pitanje o znaki, zbunio se jovie, presekao komesara pogledom punim mrnje i,izvinivi se, izleteo iz salona. Nije ak ni supu pojeo.Sumnjivo? Jo kako! Inae, pravi divljak. U salonu sehladi arenom papirnom lepezom, kao kakav peder izbordela iza Ri de Rivoli. Po palubi se eta u drvenim

papuama, irokom pamunom ogrtau i bez pantalona.Gistav Go jeste, naravno, za slobodu, ravnopravnost ibratstvo, ali ipak takvog makaku ne bi trebalo putati uprvu klasu.

Sada ene.Madam Renata Kleber. Mlada. Verovatno tek prela

dvadesetu. ena vajcarskog bankarskog slubenika.Putuje kod mua, u Kalkutu. Ne moe se rei da jelepotica - iljat nos, ivahna, blagoglagoljiva. Tokomprvog minuta poznanstva obavestila ga je da je udrugom stanju. Toj okolnosti su potinjene sve njenemisli i oseanja. Ljupka, neposredna, ali sasvimnepodnoljiva. Za dvadeset dana uspela je da nasmrtdojadi komesaru brbljanjem o svom dragocenomzdravlju, o vezenju kapica i drugim slinim glupostima.

Pravi hodajui trbuh, mada trudnoa jo nijepoodmakla a stomak se zapravo tek ocrtava. Naravno,Go je ulovio priliku i upitao gde joj je amblem.


25/251

vajcarkinja je zatreptala spokojnim okicama i poalilase da redovno gubi stvari. Deava se, ak je sasvimmogue. Prema Renati Kleber komesar se odnosio sasmesom jeda i pokroviteljstva, ne smatrajui je

ozbiljnom klijentkinjom.A za drugu damu, mis Klarisu Stamp, iskusnidetektiv bio je mnogo vie zainteresovan. Tu neto,reklo bi se, nije isto. Izgleda kao obina Engleskinja,nita posebno: nezanimljiva, svetloplava kosa, ugodinama, maniri spokojni, uglaeni, ali u njenimvodnjikavim oima ponekad zatitra vragolija. Znamo mitakve, viali smo ih. Ko ono breg roni? I opet detaljiivredni panje. Kao, sitnica, glupost, neko drugi ne bi niobratio panju, ali staro njukalo Go ima otro oko.Haljine i kompleti mis Stamp su skupi, novi, poposlednjoj pariskoj modi, tana od kornjaevine (video

je takvu u izlogu na Jelisejskim poljima - trista pedesetfranaka), a kad je izvukla notes, on star, jeftin, iznajobinijeg duana-sitniarnice. Jednom je sedela na

palubi ogrnuta maramom (bilo je vetrovito) u dlakuonakvom kakvu ima madam Go, od psee dlake. Topla,ali ne pristaje engleskoj ledi. I jo jedna stvar jezanimljiva: nove stvari su kod te Klarise Stamp sve do

jedne skupe, a stare su rave i najnieg kvaliteta. Neide, moliu lepo. Jednom ju je, pre fajv-o-kloka, Gozapitao: A to vi, gospoo, nijednom niste stavilizlatnog kita? Ne svia vam se? Meni se ini da jeelegantna stvarica. ta mislite? Pocrvenela je vienego japanski plemi i rekla: Stavljala sam, nego viprosto niste videli. Lae. Ta, primetio bi Go. Imao jekomesar s njom u vezi jednu finu idejicu, ali trebalo jeodabrati odgovarajui psiholoki momenat. Tu emo davidimo kako e reagovati naa Klarisa.

S obzirom na to da je za stolom deset mesta, a

putnika bez amblema etvoro, Go je odluio dakomplet dopuni drugim subjektima; oni su dodue imaliznake, ali su bili zanimljivi, na svoj nain. Radi


26/251

proirenja delokruga istrage, poto su mesta i takoslobodna.

Prvo je od kapetana zatraio da u Vindzor prebaceglavnog brodskog lekara mesje Trufoa. Dosaja Klif je

malo gunao, ali je popustio. Zato je Gou biopotreban glavni lekar, jasno je: on je jedini medicinarna Levijatanu, majstor za davanje injekcija, a njemu popoloaju pripada zlatna znaka. Ispostavilo se da jedoktor nizak punaak Italijan maslinastog tena, elav ivelikog ela, sa licem koje su ukraavali retki,zaeljani pramenovi kose. Komesar ni u mati nijemogao da zamisli ovog kominog tipa u ulozinemilosrdnog ubice. Uz lekara, moralo se odvojiti mestoi za njegovu suprugu. Doktor se oenio pre samo dvenedelje i odluio da spoji lepo i korisno, to jest slubu imedeni mesec. Stolica koju je zauzimala novopeenamadam Trufo bila je ist gubitak. Izabranica brodskogeskulapa, mrava Engleskinja, bez traga osmeha nalicu, izgledala je dvostruko starija od svojih dvadeset

pet godina i u Gou izazivala smrtnu dosadu - kao,uostalom, i veina njenih zemljakinja. On ju je odmahnazvao ovcom zbog belih trepavica i glasa koji je imaoprizvuk blejanja. Na svu sreu, usta je otvarala retko jernije znala francuski, a razgovori u salonu su se, hvalabogu, uglavnom vodili na ovom plemenitom jeziku.Znaku madam Trufo nije imala, ali to je razumljivo -ona nije ni oficir ni putnik.

Komesar je u registru zapazio nekakvog indologa-arheologa Entonija F. Svitajlda i pomislio da e mutakav ba dobro doi jer je i pokojni Litlbi bio od tesorte. Mister Svitajld, krakata motka s okruglimnaoarima i kozjom bradicom, jo tokom prve veeripoveo je razgovor o Indiji. Posle obeda Go je pozvaoprofesora u stranu i oprezno zapoeo razgovor o

kolekciji lorda Litlbija. Indolog-arheolog pokojnika je sprezirom nazvao diletantom, a njegovu kolekcijukunstkamerom skupljenom bez ikakvog naunog


27/251

pristupa. Rekao je i da je jedina prava vrednost tamozlatni iva. Dobro je to je iva naen sam od sebe jerfrancuska policija, kao to je poznato, zna jedino daprima mito. Na ovu nedopustivo nepravednu primedbu

Go se ljutito zakaljao, ali Svitajld mu je samoposavetovao da manje pui. Dalje je naunik oholoprimetio da je Litlbi, po svoj prilici, skupio lepukolekciju slikanih tkanina i marama, meu kojima semogu nai krajnje interesantni primerci, ali to prepripada oblasti domorodakih zanata i primenjeneumetnosti. Nije loa ni atula od sandalovine iz XVIveka, iz Lahora, sa rezbarijom po motivima izMahabharate - i tu je razvezao takvu priu da jekomesar ubrzo zadremao.

Poslednjeg suseda Go je odabrao, to se kae,odoka. U bukvalnom smislu. Komesaru je, naime,nedavno do ruku dola zanimljiva knjiica, prevedena sitalijanskog. Neki ezare Lombrozo, profesor sudskemedicine iz italijanskog grada Torina, razradio je itavu

kriminalistiku teoriju prema kojoj uroeni zloincinisu krivi za svoje asocijalno ponaanje. Prema teorijievolucije doktora Darvina, oveanstvo u svom razvojuprolazi kroz odreene faze, postepeno se pribliavajuisavrenstvu. Zloinac je evolucioni kart, sluajnovraanje na prethodni stupanj razvitka. Veoma je,dakle, lako prepoznati potencijalnog ubicu i razbojnika:on lii na majmuna, od koga smo svi mi potekli.Komesar je dugo razmiljao o proitanom. S jednestrane, u arolikom nizu ubica i razbojnika s kojima se,sticajem okolnosti, sretao tokom trideset pet godinapolicijske slube, nisu svi liili na gorile; nalo se tu itakvih anelia da su ti, kad ih pogleda, od milinekretale suze. S druge strane, i majmunolikih je takoebilo prilino. Uz to, stari Go, osvedoeni antiklerikalac,

nije verovao u Adama i Evu. Darvinova teorija inila setemeljitijom. A ovde mu je, meu putnicima prve klase,za oko zapala jedna prava cveka, ba kao sa slike


28/251

Tipian ubica: nisko elo, siune okice ispod izrazitihobrva, spljoten nos, isturena brada. Komesar jezamolio da i tog Etjena Bualoa, trgovca ajem, smeste uVindzor. Pokazalo se da je to vrlo drag ovek, veseljak,

otac jedanaestoro dece i osvedoeni filantrop.Na kraju se ispostavilo da se ni u Port Saidu, lucikoja dolazi posle Avra, putovanje tatice Goa neezavriti. Istraga se oduila. Pri tome, viegodinjiinstinkt govorio je komesaru da mlati praznu slamu, danema meu tom publikom prave osobe. Nasluivala semuna perspektiva: plovidba itavom avoljommarrutom Port Said - Aden - Bombaj - Kalkuta, a uKalkuti moe da se obesi o prvu palmu. Ne moe se uPariz vratiti podvijena repa! Kolege e ga izvrgnutiruglu, efovi e mu nabijati na nos putovanje prvomklasom o dravnom troku. Jo mogu i da ga prevremena utnu u penziju...

U Port Saidu Go je teka srca dao novac za novekoulje, jer je putovanje ispalo due od predvienog;

snabdeo se egipatskim duvanom i od dosade se, za dvafranka, fijakerom provozao po znamenitoj luci. Nitanaroito. No dobro, golem svetionik, uz to dvaneverovatno dugaka mola. Gradi je ostavljao udanutisak - ni Azija, ni Evropa. Pogleda rezidencijuguvernera Sueckog kanala - reklo bi se Evropa. Naglavnim ulicama sve sama evropska lica: etaju se dameispod belih suncobrana, hodaju isturenih stomakabogata gospoda u eirima i slamnatim kanotjeima. Akad su kola skrenula u domorodaki kvart - smrad,muve, smee koje truli, prljavi arapski gameni prosemilostinju. Zato li samo bogati besposliari idu naputovanja? Svuda je isto: jedni se goje od prodrljivosti,drugi se nadimaju od gladi.

Umorivi se od pesimistikih zapaanja i vruine,

komesar se potiten vratio na brod. A tu, kakva srea -nov klijent. I ini se - perspektivan.


29/251

Komesar ode do kapetana, da se raspita. Dakle,ime - Erast P. Fandorin, ruski dravljanin. Godine ruskidravljanin iz nekog razloga nije naveo. Profesija -diplomata. Stigao iz Konstantinopolja, putuje u

Kalkutu, odatle u Japan, na mesto slube. IzKonstantinopolja? Aha, mora biti da je uestvovao umirovnim pregovorima kojima je nedavno zavrenrusko-turski rat. Go je sve podatke paljivo prepisaona listi, a listi ubacio u platnenu fasdiklu, gde suuvani svi materijali vezani za predmet. Od fascikle senije razdvajao ni na tren, listao je zabeleke, ponovoitao zapisnike i iseke iz novina, a u trenucimazamiljenosti crtao na marginama ribice i kuice. Tu jeizranjalo ono briljivo uvano, iz dubine due. Postaeon divizioni komesar, zaradie pristojnu penziju imadam Go i on e kupiti lepu kuicu negde uNormandiji. Pecae ribu pariski pandur u penziji ipravie domau jabukovau. Nije loe? Eh, kad bi senakupio kapitali do penzije, makar dvadesetak

hiljada...Shvati da mora jo jednom da izae u luku - sreate je parobrod ekao red za ulaz u Suecki kanal; poslatelegram u prefekturu: da li je Parizu poznat ruskidiplomata E. P. Fandorin i da li je u skorije vremeprelazio granicu Francuske republike?

Odgovor je stigao brzo, nakon dva i po sata.Pokazalo se da je prelazio, roeni, i to ak dva puta.Prvi put u leto 1876. godine (dobro, to nije bitno), adrugi put u decembru 1877. godine, to jest pre trimeseca. Doputovao je iz Londona, prijavljen je napasoko-carinskom prelazu u Pa de Kale. Koliko jeboravio u Francuskoj, nije poznato. Sasvim je mogueda se 15. marta jo uvek nalazio u Parizu. Mogao je i uRi de Grenel da svrati sa pricem u ruci, avo ne spava.

Znai, mora se osloboditi mesto za stolom. Najboljebi, naravno, bilo da se izbavi doktorove ene, ali nemoe valjda udariti na svetu instituciju braka. Malo


30/251

razmislivi, Go odlui da u drugi salon otpremi trgovcaajem, koji nije opravdao teorijske nade i koji najmanjeobeava. Neka ga stjuard premesti. Neka kae da senalo mesto u salonu s vienijom gospodom, ili s

ljupkijim damama. Za to i jeste stjuard, da reava takvestvari.Pojava novog lika u salonu izazvala je malu

senzaciju - tokom puta ve su stigli da jedni drugimaprilino dosade, a sad sve gospodin, i tako impozantan.Za sirotog mesje Bualoa, predstavnika prelaznogstadijuma evolucije, niko nije ak ni upitao. Komesar jeprimetio da je najvie ivnula mis Klarisa Stamp,usedelica: razbrbljala se o umetnicima, o pozoritu, oknjievnosti. Go je i sam voleo da u dokolici posedi ufotelji uz dobru knjigu, od autora je posebno izdvajaoViktora Igoa, kod njega nalazi i ivotno i uzvieno, isuze ti navru. A i divno se moe dremati. Za ruske pisceutavih imena on, dakako, nikad nije uo, tako da nijemogao da se ukljui u razgovor. Samo, uzalud se trudila

engleska saraga, suvie je mlad za nju mesje Fandorin.Renata Kleber takoe nije sedela skrtenih ruku:pokuala je da novajliju prikljui jatu svojih posilnih,koje je ona nemilosrdno slala te po al, te posuncobran, te po au vode. Pet minuta poto je veerapoela, madam Kleber je posvetila Rusa u sve okolnostisvoga delikatnog stanja, poalila se na migrenu izamolila ga da trkne po doktora Trufoa, koji danas iznekog razloga kasni. Ali, diplomata je, ini se, odmahproitao s kim ima posla i utivo je, uz aljenje,odgovorio da on ne poznaje doktora. Predusretljivi prvioficir Renije, najodanija dadilja trudne bankarovesupruge, pohitao je da izvri nalog.

Prvi utisak koji je Erast Fandorin ostavio bio je:krt na reima, uzdran, utiv. Za Goov ukus ak

suvie uglaen. Utirkan okovratnik tri kao da je odalabastra, na svilenoj kravati biserna igla, u reveru (fuj,vidi ti njega) crveni karanfil. Gladak razdeljak, svaka


31/251

dlaka na svom mestu, negovani nokti, tanki, crni brkovikao iscrtani ugljem.

Po brkovima se o mukarcu tota moe zakljuiti.Goovi su kao u mora, vise na uglovima usana; to

znai da je to ovek solidan, svestan sopstvenihvrednosti, nije vetropir, ne moe ga zaseniti lanimsjajem. Ako su uvrnuti nagore, pa jo sa zailjenimkrajevima, to je enskaro i bonvivan. Srasli sazaliscima - taj je astoljubiv, mata da postane general,senator ili bankar. Takvi, pak, kao u mesje Fandorina,dolaze od romantinih predstava o sopstvenoj personi. ta bi se jo moglo rei o Rusu? Francuski govoripristojno. Karakteristian detalj - pomalo zamuckuje.Znaku kako nije imao, tako je i dalje nema. Najvieinteresovanja diplomata je pokazao za Japanca,postavljajui mu svakakva dosadna pitanja o Japanu,ali samuraj je odgovarao oprezno, kao da oekuje nekupodvalu. Stvar je bila u tome to novajlija drutvu nijeobjasnio kuda i zato putuje, samo je rekao svoje ime i

dodao da je Rus. Komesaru je Rusova radoznalost bilashvatljiva - ivee u Japanu. Go je zamislio zemlju ukojoj su svi bez izuzetka nalik mesje Aonou, svi ive uminijaturnim kuicama sa izvijenim krovovima i svakomalo prosipaju sebi creva. Hm, da, nee Rusu biti balako.

Posle veere, kada je Fandorin seo u stranu dapopui cigaru, komesar se smesti u susednu fotelju izapali lulu. Pre toga se Go ve bio predstavio novomepoznaniku kao pariski rentijer koji iz radoznalostiputuje na Istok (smislio je takvu priu). Sada je poveorazgovor o poslu, ali izokola, oprezno. Okrenuo jenekoliko puta zlatnog kita na svom reveru (onog iz Ri deGrenel) i rekao, toboe usput, tek da pone razgovor:

- Lepa stvarica. Slaete se?

Rus ispod oka pogleda rever i outa.- isto zlato. ik! - pohvali Go znaku.


32/251

Ponovo iekujue utanje, ali sasvim uljudno. Jednostavno, eka ovek ta e dalje biti. Plave oipaljivo posmatraju. Ima diplomata lep ten, kaobreskva. Rumenilo kao u devojke. Ali nije mamin sini,

odmah se vidi.Komesar odlui da promeni taktiku.- Mnogo putujete?Neodreeno sleganje ramenima.- Vi ste, ini mi se, iz diplomatskog kora?Fandorin utivo nakloni glavu, izvue iz depa

dugaku cigaru i odreza vrh srebrnim noiem.- A jeste li nekad bili u Francuskoj?Opet potvrdno klimanje glavom. Mesje Rus i nije

neki sagovornik, pomisli Go, ali nije imao nameru daodustaje.

- Ja najvie volim Pariz u rano prolee, u martu -sanjalaki ree detektiv. - Najlepe godinje doba!

On prodorno pogleda svog sabesednika preko putai u sebi se zgri: ta e rei?

Fandorin klimnu glavom dva puta. Znaj sad da li je jednostavno primio k znanju ili je saglasan. Ve pomaloiznerviran, Go neprijateljski skupi obrve.

- Dakle, vama se znaka ne dopada?Lula zaita i ugasi se.Rus kratko uzdahnu, gurnu ruku u dep prsluka, s

dva prsta izvue zlatnog kita i konano se udostoji daotvori usta:

- Vidim, gospodine, da vas interesuje moja z-znaka? Evo, izvolite. Ne nosim je zato to ne elim daliim na pazikuu sa ploicom na reveru, pa bila ona iz-zlatna. To je pod jedan. Vi, mesje Go, ne liite narentijera, suvie arate pogledom. A i ta e pariskomrentijeru da stalno vue sa sobom slubenu fasciklu? To

je pod dva. Poto je vama poznata moja profesija, mora

biti da imate p-pristup brodskim dokumentima.Pretpostavljam da ste detektiv. To je pod tri. Sada podetiri. Ako vam je potrebno da neto razjasnite sa


33/251

mnom, ne zaobilazite okolo-naokolo, nego pitajteotvoreno.

Pa, de sad, razgovaraj s takvim ako moe.Go je bio primoran da se izvue kako zna i ume.

On poverljivo apnu isuvie pronicljivom diplomati da jeon obini brodski detektiv koji se brine o sigurnostiputnika - ali diskretno i sa svom mogunomdelikatnou, kako ne bi povredio oseanja otmenepublike. Ne zna se da li mu je Fandorin poverovao, alinije ga vie nita pitao.

U svakom zlu ima malo dobra. Sada je komesardobio ako ne istomiljenika, ono barem sagovornika kojise, uz to, odlikuje i zadivljujuim darom opaanja, a iizuzetno je dobro upuen u kriminologiju.

Njih dvojica su, potom, esto sedeli zajedno napalubi, s vremena na vreme bacali poglede na blagonagnutu obalu kanala, puili (Go lulu, Rus cigaru) ipriali o raznim zanimljivim temama. Na primer, onajsavremenijim metodama identifikacije i utvrivanja

dokaza zloina.- Pariska policija zasniva svoj rad na poslednjoj reinauke - pohvalio se Go. - U prefekturi postojispecijalna sluba za identifikaciju, koju vodi mladigenije Alfons Bertijon. On je razradio itav sistem zaregistraciju kriminalnih elemenata.

- Video sam se da doktorom Bertijonom tokom mojeposlednje posete P-parizu - neoekivano ree Fandorin.- Ispriao mi je o svom antropo-metrijskom metodu.Bertijonaa je dobro smiljena teorija, vrlo dobrosmiljena. Jeste li p-poeli da je primenjujete u praksi?Kakvi su rezultati?

- Zasad nikakvi - komesar slegnu ramenima. - Prvose bertijonai moraju podvrgnuti svi recidivisti, a za tosu potrebne godine. Kod Alfonsa u odseku je prava

ludnica: dovode zatvorenike u okovima, mere ih sa svihstrana, kao konje na vaaru, ispisuju podatke nakartice. Ali, zato e rad u policiji uskoro postati divota


34/251

jedna. Recimo, nalazi na mestu provalne krae otisakleve ruke. Meri, ide u kartoteku. Aha, srednji prstduine 89 milimetara, trai u sekciji br. 3. A tamoregistrovano sedamnaest provalnika sa prstom

odgovarajue duine. Dalje - maji kaalj: proveri ko jeod njih gde bio na dan krae i hvataj onog koji nemaalibi.

- Znai, kriminalci se dele na sekcije prema d-duini srednjeg prsta? - s najivljim intereso-vanjemupita Rus.

Go se nadmeno osmehnu ispod brkova:- To je itav sistem, mladi moj prijatelju. Bertijon

sve ljude deli na tri grupe prema duini lobanje. Svakaod te tri grupe deli se na tri podgrupe - prema irinilobanje. Dakle, podgrupa ima ukupno devet. Podgrupase sa svoje strane deli na tri sekcije - prema veliinisrednjeg prsta leve ruke. Sekcija je dvadeset sedam. Ali,to jo nije sve. U sekciji su tri paketa, prema veliinidesnog uha. Koliko dobijamo paketa? Tano, osamdeset

jedan. Dalja klasifikacija uzima u obzir rast, duinuruku, visinu u sedeem poloaju, veliinu stopala,duinu noge od kolena do zgloba. Ukupno 19.683kategorije! Kriminalac podvrgnut potpunoj bertijonai iupisan u nau kartoteku, nikada nee moi da pobegneod pravde. A pre iroko im polje: predstave se prilikomhapenja izmiljenim imenom i ne odgovaraju ni za tato su ranije napravili.

- To je fantastino - zamiljeno ree diplomata. -Ipak, bertijonaa veoma malo pomae kod razotkrivanjakonkretnog zloina, naroito ako ovek nije ranijehapen.

Go rairi ruke:- Hm, to je problem koji nauka ne moe da rei.

Dok postoje kriminalci, bez nas, profesionalnih

njukala, svejedno se nee moi.- Da li ste imali priliku da ujete neto o otiscimaprstiju? - upita Fandorin i pokaza komesaru usku ali


35/251


36/251

Redinald Milford-Stouks

2. april 1878. godine18 asova i 34 minuta po Griniu

M ila moja Emili,Danas smo uplovili u Suecki kanal. U jueranjem

pismu podrobno sam Vam opisao istoriju i topografijuPort Saida, a sada ne mogu da odolim da Vam nenavedem neke zanimljive i poune podatke o Velikomkanalu, najgrandioznijoj tvorevini ljudskih ruku, kojae sledee godine proslaviti svoju desetogodinjicu. Dali Vam je poznato, oboavana moja eno, da je ovajkanal ovde etvrti po redu, a da je prvi bio proseen jou XIV veku pre Hristovog roenja, za vreme vladavinefaraona Ramzesa? Kada je Egipat poeo da propada,pustinjski vetrovi su to korito zameli peskom. Za vremepersijskog cara Darija, 500 godina pre Hrista, robovi suiskopali nov kanal, koji je 120 000 ljudi kotao ivota.Herodot pie da je plovidba kanalom trajala etiri dana,da su dve trireme mogle slobodno da se mimoiu nedodirnuvi se veslima. Nekoliko brodova iz razbijene

Kleopatrine flote ovim putem se skrilo u Crveno more itako spaslo stranog Oktavijanovog gneva.Posle raspada Rimske imperije, vreme i pesak su

Atlantski od Indijskog okeana ponovo odvojili peanimzidom od sto milja, ali bilo je dovoljno da se na ovojneplodnoj zemlji formira jaka drava sledbenika prorokaMuhameda, i ljudi su ponovo uzeli u ruke motike ipijuke. Plovim du te mrtve, slane zemlje i beskrajnihpeanih dina, neumorno se divei tupoglavojodvanosti i mravljoj pedantnosti ljudskog roda u venoj


37/251

borbi sa svemoguim Hronosom, borbi osuenoj naneminovan poraz. Dvesta godina su arapskim kanalomplovili brodovi natovareni itom, a zatim je zemlja sasvog ela obrisala jadnu boricu, i pustinja je utonula u

hiljadugodinji san.Otac novog Sueca postao je, naalost, ne Britanacnego Francuz, Leseps, predstavnik nacije prema kojojse ja, draga Emili, odnosim s najdubljim i sasvimopravdanim prezirom. Taj prepredeni diplomata jenagovorio egipatskog namesnika da izda ferman zastvaranje Univerzalne kompanije Sueckog morskogkanala. Kompanija je dobila pravo 99-godinjekoncesije budue vodene magistrale, a egipatskoj vladi

je pripalo svega 15% istog prihoda! I jo se ti odvratniFrancuzi usuuju da nas, Britance, nazivajupljakaima zaostalih naroda! Naposletku, mi svojeprivilegije osvajamo maem, a ne zakljuujemo prljaveposlove sa pohlepnim domorodakim podmitljivcima.

Svakoga dana je radnicima koji su probijali Veliki

kanal 1600 kamila donosilo vodu za pie, ali nesrenicisu svejedno umirali hiljadama, od ei, ege i zaraznihbolesti. Na Levijatan. plovi preko mrtvih tela, ja vidimkako ispod peska gole lobanje s rupama umesto oijukeze svoje ute zube. Bilo je potrebno deset godina ipetnaest miliona funti sterlinga da se zavri ovagrandiozna graevina. Zato sada brod od Engleske doIndije plovi skoro dva puta krae nego ranije. Za nekih25 dana stie u Bombaj. Neverovatno! I kakva snaga!Dubina kanala prelazi 100 stopa, tako da ak i nadivovski koveg plovi bez straha, ne rizikujui da senasue.

Danas me je za rukom uhvatio nezadriv smeh,zagrcnuo sam se koricom hleba, zakaljao se i nikakonisam mogao da se smirim. Jadni praznoglavac Renije

(pisao sam Vam o njemu, to je prvi oficir na Levijatanu)s lanim saoseanjem me je upitao ta je razlog mogveselja, a ja sam se jo jae, grohotom smejao. Nisam


38/251

mogao da mu kaem koja je misao izazvala takav smeh:Graditelji kanala su Francuzi, a plodove ubiramo mi,Englezi. Pre tri godine vlada Njenog velianstva je odegipatskog kediva otkupila kontrolni paket akcija, i

sada smo u Suecu gazde mi, Britanci. Uzgred, akcijaKanala koja je nekada prodavana za 15 funti, sada vredi3000! ta velite? Pa, kako da se ne nasmeje?

Uostalom, ja sam Vas sigurno umorio ovimdosadnim detaljima. Ne zamerite, moja draga Emili,nemam druge zabave osim pisanja dugih pisama. Kadakripim perom po pergamentnom papiru, meni se inida ste Vi tu, pored mene, i da s Vama vodim laganirazgovor. Znate, od arke klime poeo sam da seoseam mnogo bolje. Sada se vie ne seam nonihkomarnih snova. Ipak, oni nisu nestali - ujutro, kad seprobudim, jastunica mi je mokra od suza, ponekad iizgriena zubima.

No, to su sitnice. Svaki novi dan, svaka milja putapribliavaju me novom ivotu. Tamo, pod nenim

ekvatorskim suncem, ova strana razdvojenost koja mipotresa duu, konano e se zavriti. O, samo da budeto pre! Jedva ekam da ponovo vidim Va sjajni, nenipogled, draga moja prijateljice.

ime jo da Vas razonodim? Pa, evo, makar opisomnaeg Levijatana - tema je vie nego vredna panje. Uprethodnim pismima isuvie sam pisao o svojimoseanjima i snovima, a jo Vam nisam u svim bojamaoslikao ovaj trijumf britanske inenjerske misli.

Levijatan je najvei putniki brod u itavoj svetskojistoriji, izuzev kolosalnog Grejt Isterna, koji, evo, vedvadeset godina preseca vode Atlantika. il Vern, koji jeopisao Grejt Istern u knjizi Plovei grad, nije video naegLevijatana; da jeste, on bi starog G. I. nazvaoploveim selom. Dok on jo uvek polae telegrafske

kablove po okeanskom dnu, Levijatan moe da prevezehiljadu ljudi i jo 10 000 tona tereta pride. Duina ovogmonstruma koji bljuje vatru prelazi 600 stopa, irina


39/251

dostie 80. Da li Vam je, draga Emili, poznato kako segradi brod? Prvo se prostire na plac, to jest, u posebnojzgradi se, direktno, na glatko uglaanom podu iscrtavabrod u prirodnoj veliini. Crte Levijatana bio je takvih

dimenzija da su morali da izgrade atru veliineBakingemske palate!Ovo udo od broda ima dve parne maine, dva

ogromna toka sa strane i jo jedan gigantski vijak nakrmi. est katarki, koje se diu do neba, opremljene sukompletnom opremom za jedrenje; uz dobar vetar, i kadmaine rade punom snagom, brod razvija brzinu od 16vorova! Na parobrodu su koriena sva najnovijadostignua brodogradnje. To su: dupli metalni trup, kojie sauvati brod ak i pri udaru u stenu; specijalnebone kobilice, koje ublaavaju ljuljanje; kompletnoelektrino osvet-ljenje; vodootporne pregrade; ogromnihladnjaci za iskorienu paru... Ma, ne moe se sve ninabrojati. itavo iskustvo vievekovnog radastvaralakog i nepresunog ljudskog uma sabralo se na

ovom gordom brodu to neustraivo see morske talase. Jue sam, po svom starom obiaju, nasumice otvorioSveto pismo i bio sam potresen - u oi su mi pali redovio Levijatanu, groznom morskom udovitu iz Knjige oJovu. Ustreptao sam, ponovo shvativi da se tamouopte ne govori o morskom zmaju, kako su smatralinai stari, niti o ogromnom kitu, kako tvrde dananjiracionalisti - ne; u Bibliji je oito re upravo o ovomLevijatanu koji se prihvatio da me iz mraka i uasadopremi na svetlost i sreu. Prosudite sami: ini, te vridubina kao lonac, i more se muti kao u stupi. Za sobomostavlja svijetlu stazu, rekao bi da je bezdana osijedjela.Nita nema na zemlji da bi se isporedilo s njim, da bistvoreno bilo da se niega ne boji. to je god visoko

prezire, car je nad svijem zvijerjem 2 . Parni lonac, more

2 Knjiga o Jovu, 41 (22-25).


40/251

se muti kao u stupi - to more mute brodska vitla,svijetla staza - trag iza krme. Pa, to je oigledno!

Obuzeo me je strah, draga Emili. U tim redovimasadrano je neko pretee upozorenje - ili lino meni, ili

putnicima Levijatana, ili itavom oveanstvu. Pa,gordost je, sa stanovita Biblije, neto loe, zar ne? Iako ovek, s njegovim tehnikim igrakama, to je godvisoko prezire, nije li to bremenito nekakvimkatastrofalnim posledicama? Nismo li se mi isuvieuzoholili svojim ivim umom i spretnim rukama? Kudanas sve nosi car gordosti? ta nas eka u budunosti?

I otvorih molitvenik, da se pomolim - prvi put posledugo vremena. Odjednom proitah: Oni misle da ekue njihove trajati dovijeka, i stanovi njihovi odkoljena na koljeno; imenima svojim zovu zemlje.

Ali kada sam, obuzet mistinim oseanjima,drhtavom rukom otvorio Knjigu po trei put, mojuzbueni pogled zapeo je za dosadno mesto iz Brojeva gde se s knjigovodstvenom tanou nabrajaju

prinoenja rtava potomaka Izrailjevih. I umirio sam se,pozvonio srebrnim zvoncem i naredio stjuardu da midonese toplu okoladu. Komfor koji caruje u ovom delubroda odreenom za otmenu publiku, zadivljuje matu.U tom pogledu Levijatan uistinu nema sebi ravnog. Palasu u zaborav vremena kada su se putnici za Indiju iliKinu tiskali u tesnim, mranim sobicima, jedandrugom na glavi. Vi, draga enice, znate kako je u meniduboko razvijena klaustrofobija, ali na Levijatanu ja seoseam kao na prostranom keju Temze. Ovde postojisve potrebno za borbu sa dosadom: i dvorana za ples, imuziki salon za koncerte klasine muzike, i prilinodobra biblioteka. Kabina prve klase po svojojopremljenosti ne zaostaje za sobom u najboljemlondonskom hotelu. Takvih kabina je na brodu sto.

Osim toga ima 250 kabina druge klase sa 600 mesta(nisam tamo ulazio - ne podnosim ubogost); kau dapostoje jo i prostrana brodska spremita. Samo


41/251

personala je, ne raunajui mornare i oficire, naLevijatanu vie od 200 ljudi - stjuardi, kuvari, lakeji,muziari, sobarice. Zamislite, nijednom nisam zaalioto nisam sa sobom poveo Deremija. Neradnik, stalno

je gurao nos u tua posla, a ovde tano u jedanaestdolazi sobarica, sreuje kabinu i izvrava sve mojenaloge. To je udobno i razumno. Po elji moetepozvoniti lakeju da vam pomogne pri odevanju, ali tosmatram suvinim, oblaim se i svlaim sam. U momodsustvu posluzi je strogo zabranjeno da ulazi ukabinu, a ja, kad izlazim, na vrata ipak prilepim vlaskose. Bojim se pijuna. Verujte mi, draga Emili, ovo nijebrod nego pravi grad, svakakav olo se ovuda muva.

Podatke o parobrodu dobio sam uglavnom odzapovednika palube Renijea, velikog zaljubljenika u svojbrod. Uzgred, on je jedan nesimpatian ovek i u meniizaziva veliku sumnju. Iz sve snage se trudi da izgledakao dentlmen, ali mene nije lako prevariti - ja niskoporeklo odmah namiriem. elei da ostavi prijatan

utisak, taj me je subjekt pozvao u svoju kabinu. Svratiosam, ne toliko iz radoznalosti koliko iz elje daprocenim stepen opasnosti koju moe predstavljati ovajgospodin niskog porekla (o njegovoj spoljanjosti vidimoje pismo od 20. marta). Kabina mu je nametenaoskudno, to jo vie pada u oi zbog pretenzija naotmen ton, lien ukusa (kineske vaze, indijskekadionice, banalan morski pejza na zidu, i sl.). Nastolu, meu mapama i navigacionim instrumentimavelika fotografija, portret ene u crnom. Natpis nafrancuskom Sedam stopa ispod kobilice, mili moj!Fransoaz B. Upitao sam da li mu je to ena. Ispostavilose da je mati. Dirljivo, ali ne otklanja sumnju. Imamnameru da, kao i do sada, sam merim kurs na svaka trisata, mada zbog toga moram nou dva puta da ustajem.

Naravno, dok plovimo Sueckim kanalom, to je, ini se,suvino, ali ja ne elim da izgubim vetinu rada sasekstantom.


42/251

Vremena imam vie nego dovoljno i moja dokolica je, osim pisanjem pisama, ispunjena posmatranjemvaara tatine koji me okruuje sa svih strana. U ovojgaleriji ljudskih tipova sretnu se i veoma zanimljivi

primerci. O drugima sam Vam ve pisao, a jue se unaem salonu pojavilo novo lice. Zamislite samo, on jeRus. Ime - Erast Fandorin. Emili, Vi znate kako se jaodnosim prema Rusiji, toj nakaznoj izraslini kojaprekriva pola Evrope i treinu Azije. Rusija nastoji dasvoju religiju, koja je parodija hrianstva, i svojevarvarske obiaje proiri na itav svet; Albion je jedinaprepreka na putu tih novih Huna. Da vlada Njenogvelianstva nije zauzela odlunu poziciju u ovoj istonojkrizi, car Aleksandar bi svojim medveim apamazgrabio i Balkan, i...

Uostalom, o tome sam Vam ve pisao i ne elim dase ponavljam. Uz to, razmiljanja o politici loe delujuna moje ivce. Sada je etiri minuta do osam. Kao tosam Vam ve rekao, Levijatan do Adena ivi po

britanskom vremenu i zato je u osam ovde ve no.Idem da izmerim duinu i irinu, zatim u da veeram inastaviu pismo.

DESET ASOVA I ESNAEST MINUTA

Vidim da nisam zavrio o gospodinu Fandorinu. Onse meni, sad shvatam, dopada, bez obzira na njegovunacionalnost. Fini maniri, utljiv, ume da slua. Morabiti da pripada onom staleu koji se u Rusiji nazivaitalijanskom reju intelligenzia , a to, reklo bi se,podrazumeva obrazovanu evropsku klasu. Sloiete se,draga Emili, da drutvo u kom se evropska klasaizdvaja u poseban drutveni stale, i pri tom se nazivastranom reju, teko da moe pripadati kategoriji

civilizovanih. Mogu da zamislim kakva provalijarazdvaja ovekolikog mistera Fandorina od nekakvogbradatog kossack ili muzhik, koji u toj tatarsko-


43/251

vizantijskoj imperiji ine 90% stanovnitva. S drugestrane, ovakva distanca mora neobino uzvisiti ioplemeniti oveka obrazovanog i misleeg. O tome treba

jo porazmisliti.

Meni se svidelo kako je mister Fandorin elegantno(uzgred, on je diplomata, time se mnogo togaobjanjava) uutkao nesnosnog seljainu Goa, kojitvrdi da je rentijer mada se golim okom vidi: taj tip sebavi nekakvim prljavim poslovima. Neu se iznenaditiako na Istok putuje da kupi opijum i egzotine igraiceza pariske bordele. [Poslednja reenica je precrtana.]Znam, draga Emili, da ste Vi prava ledi i neetepokuavati da proitate precrtano. Malo sam se zaneo inapisao neto nedostojno Vaih ednih oiju.

Dakle, o veeranjem dogaaju. Francuski buruj,koji se u poslednje vreme odvaio i postao neto suviebrbljiv, stao je sa samozadovoljnim izgledom daraspreda o prednostima starosti u odnosu na mladost.Evo, ja sam najstariji od prisutnih - rekao je s visine,

kao da je glavom Sokrat. - Sed sam, podbuo, runjikav,al ne mislite, dame i gospodo, da bi se tatica Gomenjao s vama. Kad vidim razmetljivu mladost koja sepred starou hvali svojom lepotom i snagom, svojimzdravljem, ja joj ni najmanje ne zavidim. Ta, mislim se,nije to nita, nekad sam i ja bio takav. A ti, duice, kozna da li e doekati moje ezdeset i dve. Ja sam dvaputa sreniji nego ti sa tvojih trideset godina, zato tosam ja imao sree da na ovom svetu ivim dva putadue. I gucnuo je vina, veoma ponosan na originalnostsvog miljenja i tobonju nepobitnost svoje logike. Tumister Fandorin, koji do tada usta nije otvorio,odjednom sa veoma ozbiljnim izrazom lica ree: To jeneosporno tako, mister Goe, ako se ivot posmatra uistonjakom duhu - kao nalaenje u jednoj taki bia,

kao veno ,sada. Ali postoji i drugo miljenje, kojeljudski ivot vidi kao jedno, celovito delo, o kome semoe suditi tek kada je proitana i poslednja stranica.


44/251

Pri tom delo moe biti dugako kao tetralogija ili kratkokao novela. Ko bi smeo da tvrdi da je debeli i trivijalniroman neizostavno vredniji od kratke, predivne pesme?Najsmenije je to na rentijer, koji je debeo i trivijalan,

nije ak ni shvatio da se o njemu govori. ak i kada semis Stamp (pametna ali udna persona) zakikotala, a jadosta glasno frknuo, Francuzu nije dolo do svesti,ostao je u svom ubeenju, na emu mu svaka ast.

Istina, u daljem razgovoru, ve za desertom, mesjeGo me je iznenadio svojom razboritou. I odsustvoregularnog obrazovanja ima, eto, svoje prednosti: razumnesputan autoritetima nekad je sposoban zainteresantna i tana zapaanja.

Prosudite sami. Amebolika misis Trufo, ena naegglupana doktora, ponovo je poela medenim glasom datepa o malianu i aneliu kojim e madam Kleberuskoro da usrei svog bankara. S obzirom da misis

Trufo ne govori francuski, njene sladunjave sentence oporodinoj srei, nezamislivoj bez dejeg agora, bio je

prinuen da prevodi njen nesreni suprug. Go je tekodisao, preznojavao se, a zatim je odjedared izjavio: Nemogu se sloiti sa vama, madam. Istinski srenimsuprunicima deca uopte nisu neophodna, jer su mu iena potpuno dovoljni jedno drugom. Mu i ena su kaodve neravne povrine, svaka sa izboinama iulegnuima. Ako povrine ne prileu vrsto jedna uzdrugu, potreban je lepak, bez njega se konstrukcija, to

jest porodica, ne moe sauvati. E, deca su upravo tajlepak. Ako se, pak, povrine idealno podudare, izboinana ulegnue, lepak nije potreban. Evo, uzmite mene imoju Blan. Trideset tri godine smo proiveli kao jednadua, kao rupica i dugme. ta e nam deca? I bez njihnam je divno. Moete li zamisliti, draga moja Emili,buru pravednog gneva koja se sruila na glavu negatora

venih vrednosti. Iz petnih ila, najvie od svih, trudilase madam Kleber, koja u svom stomaku nosi malogvajcaria. Pri pogledu na taj fini stomai koji se na


45/251

svaki nain izlae pogledima, meni se zgri utroba. Tamo vidim mini-bankara koji se svio u klupko spodvijenim briima i naduvenim obrazima. Vremenome se paru Kleber sigurno roditi itav bataljon

vajcarske garde.Moram Vam priznati, moja neno oboavana Emili,da je meni muka od pogleda na nosee ene. One suodvratne! Taj besmisleno-ivotinjski osmeh, na licuodvratan izraz stalnog oslukivanja sopstvene utrobe!Nastojim da se drim to dalje od madam Kleber.Zakunite mi se, draga, da mi nikada neemo imatidecu. Debeli buruj je hiljadu puta u pravu! Zato supotrebna deca? Pa, mi smo i tako beskrajno sreni.

Treba samo saekati kraj ove prinudne razdvojenosti.Sada je dva minuta do jedanaest. Vreme je za

merenje.

Prokletstvo! Prekopao sam itavu kabinu. Mojsekstant je nestao. Ovo nije bunilo! Bio je u krinjicizajedno sa hronometrom i kompasom, a sada ga nema!Strah me je, Emili! O, predoseao sam! Potvrene sumoje najstranije sumnje!

Zato? Zbog ega? Oni su spremni na svakinitkovluk samo da ne dopuste na susret! Kako u sadada proveravam da li parobrod ide pravilnim kursem? To

je Renije, znam ja! Video sam kako me je pogledao kada je prole noi na palubi video kako baratamsekstantom! Hulja!

Idem kapetanu, zahtevau odmazdu. A ako su onizajedno? Boe, Boe, saali se na mene.

Morao sam da napravim pauzu. Toliko sam seuzbudio da sam bio prinuen da uzmem kapi koje mi jeprepisao doktor Dekins. I, kao to mi je savetovao,poeo sam da mislim na lepe stvari. Na to kako emo Vii ja sedeti na beloj verandi i gledati u daljinu,pokuavajui da pogodimo gde se zavrava more a


46/251

poinje nebo. Vi ete se osmehnuti i rei: Mili Redi,ponovo smo zajedno. Zatim emo sesti u kabriolet i poida se provozamo du oba...

Gospode, ta ja to bulaznim! Kakav kabriolet!

Ja sam udovite i meni nema oprosta.


47/251

Renata Kleber

P robudila se u odlinom raspoloenju. iroko seosmehnula zraku sunca koji je pao na njeni okrugliobraz nauljan od leanja na jastuku; oslunula jestomak. Plod je bio miran, ali ona je bila uasno gladna.Do doruka je ostalo jo itavih pedeset minuta, Renatanije imala strpljenja, a da uiva u dokolici ona

jednostavno nije umela. San ju je ujutru naputao istoonako naglo kao to ju je obuzimao uvee - jednostavnobi spustila glavu na sklopljene dlanove i sledeesekunde je ve sanjala nekakav prijatan i veseo san.

Pevuei lakomislenu pesmicu o jadnoj oretzaljubljenoj u odaara, Renata je zavrila jutarnjutoaletu, istrljala svee lice tinkturom lavande, a zatimse brzo i veto oeljala: iznad ela je namestila ike,gustu kestenjastu kosu zategla u rep, a niz slepoonicepustila dve loknice. Ispalo je ba kako treba, skromno iljupko. Pogledala je kroz okrugli prozori. I dalje isto:ravna ivica kanala, uti pesak, bele glinene kuiceubogog seoceta. Bie vrue. Znai, bela ipkana haljina,

slamnati eir sa crvenom trakom i, da ne zaboravi,suncobran - posle doruka obavezna je etnja. Ma, mrzi je da vue suncobran sa sobom. Nije vano, neko e jojga doneti.

Renata se s oitim zadovoljstvom okrenu nekolikoputa ispred ogledala, stade bono, zategnu haljinupreko stomaka. Istinu govorei, za sada nije imalobogzna ta da se vidi.

Zato to je trudnica, dala je sebi za pravo da nadoruak stigne pre vremena, konobari su jo postavljali.


48/251

Renata je naredila da joj odmah donesu sok odpomorande, aj, kifle sa maslacem i sve ostalo. Kadase pojavio prvi sused za stolom, debeli mesje Go,takoe ranoranilac, budua mati ve je zavravala treu

kiflu i spremala se za omlet sa peurkama. Doruak na Levijatanu nije bio neki tamo kontinentalni, ve pravi-pravcati engleski: sa rostbifom, biranim jelima od jaja, spudingom i kaom. Francuski deo konzorcijumapredstavljali su jedino kroasani. Zato je za ruak iveeru u meniju u potpunosti vladala francuskakuhinja. Pa nee valjda u salonu Vindzor sluiti bubreges bobom.

Prvi pomonik kapetana se, kao i uvek, pojaviotano u devet. Brino se interesovao kako se oseamadam Kleber. Renata je slagala da je loe spavala i dase osea kao smrvljena, a sve zbog toga to se prozorina kabini teko otvara i to je zaguljivo. Prvi oficirRenije zabrinuo se i obeao da e lino da pogleda iotkloni kvar. On nije jeo jaja i rostbif, drao je nekakvu

udnu dijetu i hranio se uglavnom zeleniem. Renata ga je alila zbog toga.Polako su pristizali i ostali. Razgovor za dorukom

obino je bio mlak; stariji se jo nisu povratili nakonloe provedene noi; mladi se, pak, jo nisu sasvimrazbudili. Bilo je zanimljivo posmatrati kako sezajedljiva Klarisa Stamp dodvorava mucavcu-diplomati.Renata odmahnu glavom: Zar tako praviti budalu odsebe? Pa, on tebi, draga moja, moe sin da bude,premda ima impozantno prosedu kosu. Da li je za tebe,izafektiranu enu u godinama - takav lepotan?

Poslednji je stigao rii Psihi (tako je Renata u sebinazivala engleskog barona). Razbaruena kosa, oicrvene, uglovi usana podrhtavaju - strava i uas. Alimadam Kleber ga se ni najmanje nije bojala, a u

pogodnim trenucima nije proputala priliku da se maloi razonodi. Tako je i sada s nevino-nenim osmehompruila Psihiu posudu s mlekom. Milford -Stouks (to


49/251


50/251

-Po mom miljenju, cvee je vrhunac Bojegastvaralatva, i gaenje rascvetale livade smatramzloinom.

- U pariskim parkovima to se i smatra zloinom -

kaza mesje Go.- Kazna je deset franaka. I ako dame dozvolestarom neotesanku da zapali lulu, ispriau vam jednuzanimljivu priicu na tu temu!

- O, dame, budite milostive! - uzviknu indolog,cvikera Svitajld, tresui bradom a la Dizraeli. - MesjeGo je tako divan narator!

Svi se okrenue ka trudnoj Renati, od koje jezavisila odluka, a ona smiljeno protrlja slepoonicu.Ne, glava je nije bolela ni najmanje: jednostavno,Renata je odugovlaila prijatan trenutak. Ali, nju jetakoe zanimalo da uje priicu pa je zato, s izgledomrtve, klimnula glavom:

- Dobro, puite. Samo neka me neko hladi lepezom.S obzirom da se zajedljiva Klarisa, vlasnica

raskone lepeze od nojevog perja, napravila da se to nanju ne odnosi, lepezom je morao da je hladi Japanac.Gintaro Aono je seo pokraj Renate i poeo da isprednosa paenice tako usrdno razmahuje svojom lepezomupadljivih boja i s leptiriima da se nakon jednogminuta Renati zamutilo pred oima od togkaleidoskopa. Japanac dobi ukor za suvipu usrdnost.

Rentijer s uivanjem povue dim, pusti oblai izapoe priu:

- Verovali ili ne, ovo je istinita pria. Sluio je uLuksemburkom parku jedan batovan, tatica Pikar.etrdeset godina je zalivao i orezivao cvee, do penzijesu mu ostale svega tri godine. Jednog jutra izae taticaPikar s kantom za polivanje i ugleda kako se ucvenjaku s lalama opruio neki elegantan gospodin u

fraku. Razbakario se na ranom suncu, uiva.Oigledno, noni bekrija - terevenio do zore, nije stigaodo kue, zanemoao. - Go zakilji i pree preko


51/251

prisutnih lukavim pogledom. - Pikar se, naravno,razljutio: lale izgaene, pa veli: Ustajte, mesje, kod nasu parku nije dozvoljeno leanje po cvenjacima! Plaa sekazna, deset franaka. Bekrija malo podie jedan kapak,

izvue zlatnik. Evo ti, - kae - stare, i ostavi me namiru. Odavno se nisam ovako carski odmarao.Batovan uze novac, ali se ne maknu s mesta. Kaznuste platili, ali nemam prava da vas ostavim tu. Izvoliteustati. Tu gospodin u fraku po drugi put otvori oko, alinije urio da ustane. Koliko da ti platim da mi nezaklanja sunce? Platiu koliko god kae akoprestane da mi dosauje i ostavi me da odremam

jedan sat. Tatica Pikar se poea po potiljku, netoizrauna u glavi, mrdajui usnama. Pa dobro, - kae -ako vi, gospodine, elite da dobijete sat leanja ucvenjaku Luksemburkog parka, to e vas kotatiosamdeset etiri hiljade franaka i nijedan su manje. -Sedobradi Francuz se veselo osmehnu, zaklima glavomkao da se oduevljava batovanovom drskou. - I ni

jedan, kae, manje, upravo tako. A treba rei da tajpripiti gospodin nije bio bilo ko, nego bankar Lafitglavom i bradom, najbogatiji ovek u celom Parizu. Lafitnije bio navikao da baca rei u vetar, a rekao je kolikogod kae; nema se kud. Stid ga je da podvije rep i dapovue svoju bankarsku re. Ali i pare su takve da muse ne daju na lepe oi prvom drzniku koji naie. ta mu

je initi? - Go slegnu ramenima oslikavajui krajnjistepen nedoumice. - Lafit na to ree: Staripokvarenjae, dobie ti svoje osamdeset etiri hiljade,ali uz jedan uslov: dokai mi da jedan sat bakarenja uovom tvom ugavom cvenjaku zaista vredi toliko novca.Ako ne uspe da mi dokae, odmah u se dii,odalamiu te tapom po leima, i to sitno izgrednitvoe me kotati etrdeset franaka administrativne kazne.

- aknuti Milford-Stouks se glasno nasmeja iodobravajue klimnu riom grivom, a Go podie prst,pouteo od duvana: Priekajte, veli, s radovanjem, jo


52/251

nije kraj. - I ta mislite, dame i gospodo? Tatica Pikar,ni najmanje se ne pomevi, poe da svodi bilans. Krozpola sata, tano u osam, doi e gospodin direktorparka, videe vas na cvenjaku i poee da se dere da

vas sklonim odavde. Ja to neu moi da uradim zato toete vi platiti ne za pola sata, nego za itav as. Poeuda se prepirem sa gospodinom direktorom i on e meoterati iz slube bez penzije i otpremnine. A ostalo mi jetri godine do penzije. Pripada mi penzija u visini odhiljadu i dvesta franaka godinje. Planiram da poivimu miru jedno dvadesetak godina, to je ukupno vedvadeset i etiri hiljade. Sada stan. Iz dravnog stana eisterati i mene i moju staricu. Postavlja se pitanje: Gdeemo iveti? Mora se kupiti kua. A skromna kuica sabatom negde na Loari staje najmanje dvadeset hiljada.Sada, gospodine, pomislite i na moju reputaciju.etrdeset godina sam verno i poteno grbaio u ovomparku i svako e rei da je tatica Pikar poten ovek. Iodjednom, stid i sram na moju sedu glavu. Pa, to je

potkupljivanje, mito! Mislim da po hiljadu franaka zasvaku godinu estite slube nee biti mnogo u smislumoralne kompenzacije. A to je upravo osamdeset i etirihiljade. Nasmejao se Lafit, udobnije se namestio nacvenjaku i ponovo zatvorio oi. Doi kroz sat vremena- ree. - Dobie, stari majmune, svoju platu. E, to jeta divna priica, dame i gospodo.

-Znai, godina estitosti - hiljadu franaka? -podsmehnu se ruski diplomata. - Nije skupo. Oiglednosa popustom za kupovinu na v-veliko.

Prisutni stadoe ivo da raspravljaju o prii,izraavajui potpuno suprotna stanovita, a RenataKleber uperi zainteresovan pogled u mesje Goa koji jesa zadovoljstvom na licu otvorio svoju crnu fasciklu i,pijuckajui ve prilino hladnu okoladu, zautao

papirima. Zanimljiv egzemplar ovaj dedica, nema ta. Ikakve su mu to tajne tamo? Zato ih zaklanja laktom?


53/251

Renati ovo pitanje nije davalo mira. Nekoliko puta je, s pravom budue majke, ak pokuala da zaviripreko Goovog ramena, dok je ovaj bajao svojomdragocenom fasciklom, ali pakosni brkajlija je prilino

neuljudno zatvarao dosije dami pred nosem, pa joj je joi prstom pretio - no, no.Ipak, danas se desilo neto naroito. Kada je mesje

Go, kao i obino, prvi ustao od stola, iz njegovetajanstvene fascikle neujno je iskliznuo jedan list i tihopao na pod. Rentijer to nije primetio, udubljen u nekesvoje ne ba vesele misli, i izaao je iz salona. Samo tosu se vrata za njim zatvorila, Renata je sa stolice hitropodigla svoje tek malo u struku zaobljeno telo. Ali nijesamo ona imala dobar dar opaanja. Lepo vaspitana misStamp, ko bi rekao da je tako ustra, prva je pritralahartiji.

- Ah, gospodin Go je, izgleda, neto ispustio! -uzviknu ona, ivahno podigavi papir i gutajui gaprodornim okicama. - Sad u da ga stignem, da mu to

dam. Ali madam Kleber je ve kao kletima zgrabila jedan kraj papira i nije nameravala da ga pusti.

- ta je to? - upita ona. - Iseak iz novina? Kako je to zanimljivo!

Sledeeg asa oko dama su se skupili svi prisutni,samo je tupavi Japanac svojom lepezom terao vazduh, amisis Trufo prekorno i s krajnjim negodovanjem gledalana ovakav upad u privacy.

Iseak je izgledao ovako:.


54/251

-O emu oni to? - Renata smeteno namrti elo. -Nekakvo ubistvo, nekakva kolera.

-Kolera s tim oigledno nema nikakve veze - reeprofesor Svitajld. - Jednostavno je tako izrezanastranica. Re je, naravno, o ubistvu u Ri de Grenel.Nemogue da niste uli? Sve novine su pisale o tojsenzaciji.

- Ja ne itam novine - dostojanstveno odgovorimadam Kleber. - U mom stanju to je suvino nerviranje.U svakom sluaju, nemam razloga da sluam kojekakvegadosti.


55/251

-Komesar Go? - prvi oficir Renije zakilji, jo jednom preletevi pogledom lanak. - Ma nije valjda da je to na mesje Go?

Mis Stamp uzdahnu:

-

Ne moe biti! Tu ve prie i doktorova ena. Bila je ovo pravasenzacija, i svi su zagrajali upadajui jedno drugom ure:

- Policija, ovde je umeana francuska policija! -uzbueno je uzviknuo ser Redinald.

Renije promrmlja:- Zato mene kapetan stalno pita za salon Vindzor...Mister Trufo je po obiaju prevodio svojoj supruzi,

a Rus je prigrabio iseak i paljivo ga izuavao.- Ono o indijskim fanaticima je notorna glupost -

izjavio je Svitajld. - To sam tvrdio od samog poetka.Prvo, ne postoje nikakve krvoedne sekte sledbenikaive. A drugo, kao to je poznato, statueta je srenopronaena. Zar bi je religiozni fanatik bacio u Senu?

- Da, to sa zlatnim ivom je zaista zagonetka -klimnula je glavom mis Stamp. - Pisali su da je to biserkolekcije lorda Litlbija. Je li tako, gospodine profesore?

Indolog popustljivo slegnu ramenima:-Kako da vam kaem, gospoo. Kolekcija lorda

Litlbija se pojavila nedavno, pre dvadesetak godina. Zatoliko godina teko je sakupiti neto znaajno. Kau dase pokojnik solidno okoristio za vreme guenjaSipajskog ustanka 1857. godine. uvenog ivu, naprimer, poklonio je lordu neki maharada kome jezbog urovanja sa ustanicima pretio preki vojni sud. Ta,Litlbi je mnogo godina sluio u indijskom vojnomtuilatvu. Neosporno je da njegova zbirka sadriprilian broj vrednih stvari, ali izbor je dosta haotian.

- Pa, kaite mi konano zato je ubijen taj va lord?

- upita Renata. - Evo i mesje Aono takoe nije upuen,zar ne? - ona se, traei podrku, okrenu Japancu koji je stajao malo postrance od svih.


56/251

Japanac se osmehnu samo usnama i nakloni se, aRus se naini kao da aplaudira:

-Bravo, madam Kleber. Vi ste savreno tanoizdvojili n-najvanije pitanje. Pratio sam ovaj dogaaj u

novinama. I po m-mom miljenju, uzrok zloina je ovdev-vaniji od svega. Klju odgonetke je u njemu. Upravozato! S kojim ciljem je ubijeno desetoro ljudi?

- Ah, ba to je jednostavno! - slegnula je ramenimamis Stamp. - Zamisao je bila da se iz kolekcije ukradesve najvrednije, ali zloinac je izgubio hladnokrvnostkad je neoekivano naleteo na domaina. Poao je odpretpostavke da lord nije kod kue. Jedna stvar je,pretpostavljam, ubadati nekog pricem, a sasvim drugarazbiti oveku glavu. Uostalom, ne znam, nisamprobala. - Ona se strese. - Zlotvoru ivci nisu izdrali inije stvar doveo do kraja. A to se tie baenog ive... -mis Stamp se zamisli. - Moda je upravo iva onaj tekipredmet kojim su razmrskali lobanju sirotom Litlbiju.Sasvim je mogue da zloincu nisu strana obina

ljudska oseanja, i da mu je bilo odvratno ili akstrano da u ruci dri okrvavljeno orue ubistva. Doao je do obale i bacio ga u Senu.

- to se tie orua ubistva, ovo je vrlo verovatno -sloio se diplomata. - Ja s-sam istog miljenja.

Usedelica se zacrvene od zadovoljstva i oigledno sezbuni primetivi podsmeljiv Renatin pogled.

- You are saying outrageous things - ukorila jeKlarisu Stamp doktorova ena, sasluavi prevodreenog. - Shouldnt we find a more suitable subject fortable talk? 3

Ali usrdna molba bezline osobe ostade neusliena.- Ja mislim da je ovde najzagonetnija smrt slugu! -

. (.)?


57/251

ukljuio se u kriminalistiku diskusiju i dugajlijaindolog. - Kako su to oni dozvolili da ih bodu svakakvimgrozotama? Da je u njih bila uperena cev pitolja, to bibila sasvim druga stvar! Pa, meu njima su bila i dva

uvara, i svaki je imao kuburu za pojasom. E, tu jezagonetka!- Ja imam svoju hipotezu - nadmeno ree Renije. - I

spreman sam da je branim gde god je potrebno. Zloinu Ri de Grenel izvrio je ovek s izvanrednimmesmerikim sposobnostima. Sluge su se nalazile ustanju mesmerikog transa, to je jedino mogueobjanjenje! ivotinjski magnetizam je strahovitasnaga. Vet manipulator moe da uradi s vama sve tomu padne na pamet. Da, da, madam - obrati se prvioficir misis Trufo, ije se lice nepoverljivo zgrilo. -Apsolutno sve.

- Not if he is dealing with a ladu 4 - strogo odgovoriona.

Umoran od uloge prevodioca mister Trufo obrisa

maramicom oznojeno elo i baci se u odbranu naunogpogleda na svet.- Dozvoliu sebi da se ne sloim s vama - zabrza on

na francuskom, s dosta jakim stranim akcentom. -Uenje gospodina Mesmera odavno je proglaenonauno neprihvatljivim. Snaga mesmerizma, ili kako seon sada naziva, hipnotizma, jako je preuveliana.Uvaeni mister Dejms Brejd ubedljivo je dokazao dahipnotikom dejstvu podleu samo psihiki sugestibilneindividue, a i to samo u sluaju da u potpunosti verujuhipnotizeru i spremne su da se podvrgnu hipnotikojseansi.

- Odmah se vidi, dragi doktore, da niste putovali poIstoku! - Renije se osmehnu i pokaza niz belih zuba. -Na svakoj indijskoj pijaci fakir e vam pokazati takva

Ali ne i u sluaju da ima posla damom (engl.)


58/251

uda mesmerike vetine da e se i najokorelijemskeptiku oi razrogaiti. Ali, nema potrebe govoriti otrikovima! Jednom sam u Kandari gledao javnuegzekuciju. Po muslimanskom zakonu, kraa se

kanjava odsecanjem desne ruke. Procedura je tolikobolna da oni koji su joj podvrgnuti esto umiru odbolnog oka. Ovaj put u krai je uhvaen deak - pravodete. S obzirom da su ga uhvatili ve po drugi put, sudnije imao kud, morao je da lopova osudi na kaznupredvienu erijatom. Ali sudija je bio velikoduanovek i naredio je da pozovu dervia poznatog po svojimudotvornim sposobnostima. Dervi je uhvatioosuenika za slepoonice, pogledao mu u oi,proaputao neto - i malian se umirio i prestao da setrese. Na njegovom licu se pojavio udan osmeh, kojinije iezao ak ni u asu kada mu je delatova sekiraodrezala ruku do samog lakta! Video sam to sopstvenimoima, kunem vam se.

Renata se naljuti:

- Fuj, kako je to odvratno! A i vi, arle, s vaimIstokom! Sad e mi pozliti!- Oprostite, madam Kleber - uzrujao se prvi oficir. -

Samo sam hteo da dokaem da su u poreenju s timnekakve injekcije prava sitnica.

- Ja u sebi ipak dozvoliti da se ne sloim s vama...- Tvrdoglavi doktor se pripremio da brani svoje gledite,ali u tom trenu otvorie se vrata salona i ue da lrentijer, da l policajac - reju, mesje Go.

Svi se okrenue ka njemu pomalo zbunjeni, kao daih je zatekao u nedozvoljenoj raboti.

Go pronicljivim pogledom prelete po licimaprisutnih, ugleda zlosreni iseak u diplomatovimrukama i smrknu se.

- A tu je... Toga sam se i plaio.

Renata prie sivobrkom dedici, nepoverljivo odmeriod glave do pete njegovu masivnu figuru i bubnu:- Mesje Go, jeste li vi stvarno policajac?


59/251

- Onaj komesar Go k-koji je vodio istragu zloinaveka? - precizirao je pitanje Fandorin (tako se, bee,zove ruski diplomata setila se Renata). - ime se ondaobjanjava vaa maskarada i uopte vae p-prisustvo

na brodu?Go je malo mrkao, mrdnuo je nekoliko putaobrvama, maio se rukom za lulu. Videlo se da mu izsve snage radi mozak, da donosi odluku ta mu jeiniti.

- Sedite, moliu lepo, dame i gospodo - neobinoznaajnim i dubokim glasom ree Go i okrenu zasobom klju u vratima. - Poto je ve tako ispalo,igraemo otvoreno. Sedite, sedite, jer se nekome, ne dajboe, noge mogu odsei.

- Kakve su to ale, mesje Go? - nezadovoljno reeprvi oficir. - S kojim pravom vi ovde komandujete, pa

jo u prisustvu kapetanovog prvog pomonika?-To e vam, mladiu, objasniti sam kapetan - Go

ga pakosno pogleda sa strane. - On je upoznat sa

stanjem stvari.Renije se pokunji i zajedno sa ostalima ponovo sedeza sto.

Blagoglagoljivo i dobroduno angrizalo, kakvim jeRenata navikla da smatra pariskog rentijera, ponaaose na sasvim nov nain. U dranju ramena pojavila segospodstvenost, gestovi mu postadoe zapovedniki, oizablistae elinim sjajem. Ve i to kako je mirno isamouvereno odravao otegnutu pauzu, govorilo je omnogo emu. Paljivi pogled udnog rentijera redom sezaustavljao na svakom od prisutnih i Renata je videlakako su se neki pod tim tekim pogledom najeili. Ninjoj samoj, mora se priznati, nije bilo prijatno, ali tuRenata, postidevi se, bezbrino odmahnu glavom: Neka

je i policajski komesar, pa ta? Svejedno je debeli

sipljivi stari, i nita vie.- Dosta s intrigama, mesje Go - podsmeljivo kazaona. - Ja ne smem da se uzrujavam.


60/251

- Razloga za uzrujavanje ima, verovatno, samo jedan od prisutnih - zagonetno odgovori on. - Ali otome emo kasnije. Prvo mi dozvolite da se uvaenojpublici predstavim jo jednom. Da, zovem se Gistav

Go, ali nisam rentijer, avaj, nemam od ega daprimam rentu. Ja sam, dame i gospodo, komesarpariske kriminalistike policije i radim u odeljenju kojese bavi najteim i najzamrenijim zloinima. A moja sedunost zove istraitelj za specijalne zadatke -znaajno podvue komesar.

U salonu zavlada grobna tiina, naruavana samouurbanim apatom doktora Trufoa.

- What a scandal ! 5 - ciknu doktorova ena.- Bio sam prinuen da krenem na ovo putovanje,

pa jo inkognito, zato to... - Go energino stade damrda obrazima raspaljujui poluugaenu lulu - ...zatoto pariska policija ima ozbiljne razloge da pretpostavida se na Levijatanu nalazi ovek koji je poinio zloin uRi de Grenel.

Salonom se poput priguenog utanja pronese jednoduno Ah!- Pretpostavljam da ste vi ve stigli da ovu

tajanstvenu stvar razmotrite sa vie strana. - Komesarduplim podvaljkom pokaza na novinski iseak koji se,kao i ranije, nalazio u Fandorinovim rukama. - I to jonije sve, dame i gospodo. Meni je sasvim pouzdanopoznato da ubica putuje prvom klasom... (ponovokolektivni uzdah)... i, tavie, u ovom se momentunalazi u ovom salonu - bodro zavri Go, sede u atlasnufotelju i s iekivanjem prekrsti ruke malo ispodsrebrnog lanca svog asovnika.

(.)!


61/251

-Nemogue! - uzviknu Renata, nehotice sehvatajui rukama za stomak.

Prvi oficir Renije skoi.Rii baronet se grohotom nasmeja i demonstrativno

poe da aplaudira.Profesor Svitajld konvulzivno proguta pljuvaku iskide naoari.

Klarisa Stamp se skamenila pritisnuvi prstimabro od ahata na kragni.

Japancu nije uzdrhtao ni jedan jedini mii, alinjegov utivi osmeh je momentalno nestao.

Doktor je zgrabio svoju suprugu za lakat, zaboravioda prevede najvanije, ali je misis Trufo, sudei premanjenim oima iskolaenim od straha, i sama shvatila oemu se radi.

Diplomata je tiho upitao:- Motivi?- Moje prisustvo - hladnokrvno odgovori komesar. -

To je dovoljno. Postoje i drugi razlozi, ali oni vam nisu

potrebni... Pa, dobro. - U policajevom glasu je zvualooigledno razoaranje. - Vidim da niko ne uri da seonesvesti i pone da vie: Uhapsite mene, ja sam ihubio! To, naravno, nisam ni oekivao. U tom sluaju,evo kako emo. - On pretee podie svoj kratki prst. -Nikom od ostalih putnika se ne sme priati o ovome.Uostalom, to je i u vaem interesu, vest e se rairitiistog asa i vas e gledati kao okuene. Ne pokuavajteda se prebacite u drugi salon, to e samo pojaati mojesumnje. A i nee vam uspeti, dogovorio sam se skapetanom.

Renata drhtavim glasom prozbori:- Mesje Go, mili moj, zar ne moete makar mene

da potedite ovog komara? Plaim se da sedim za istimstolom sa ubicom. ta ako mi on odjednom kradomice

sipa u au otrova? Sad neu moi ni zalogaj daprogutam. Pa, za mene je opasno da se uzbuujem.Nikome, ama ba nikome neu rei, asna re!


62/251

- alim, madam Kleber, - suvo odgovori detektiv -ali nikakvih izuzetaka nee biti. Imam razloga dasumnjam u svakog od prisutnih, a vi niste poslednja naspisku.

Renata se sa slabim jecajem zavali u stolicu, a prvioficir Renije ljutito lupnu nogom:- ta vi to sebi dozvoljavate, mesje ... istraitelju za

specijalne zadatke! Ovog asa u o svemu obavestitikapetana Klifa!

- Samo napred - ravnoduno ree Go. - Ali nesada, nego malo kasnije. Ja jo nisam zavrio svoj maligovor. Dakle, za sada ne znam ko je od vas moj klijent,mada sam blizu, veoma blizu cilja.

Renata je oekivala da e te rei propratiti reitpogled i sva se pruila napred, ali ne, policajac je gledaou svoju glupavu lulu. Najverovatnije lae - nema onnikoga u vidu.

- Vi sumnjate u enu, to je oigledno! - mis Stampnervozno pljesnu rukama. - U suprotnom, zato biste

nosili sa sobom beleku o nekakvoj Meri Sanfon? I ko jeta Meri Sanfon? Ma ko da je! Kakva glupost sumnjati uenu! Zar je ena sposobna na takvo zverstvo?

Misis Trufo se naglo podie, inilo se da je spremnada odmah stane pod zastavu enske solidarnosti.

- O madmazel Sanfon emo popriati nekomdrugom prilikom - odgovori detektiv, odmerivi KlarisuStamp zagonetnim pogledom.

- A takvih beleaka imam more, i svaka je sasvojom verzijom. - On otvori crnu fasciklu i zautaisecima. Njih je zaista bilo nekoliko desetina. - Sada uvas, dame i gospodo, zamoliti da me vie ne prekidate! -Policajev glas postade nepokolebljiv. - Da, meu nama

je ozbiljan zloinac. Moda i psihopata. (Renata jeprimetila kako se profesor polagano, zajedno sa

stolicom, odmie od ser Redinalda.) Zato vas sve molimda budete oprezni. Ako primetite neto neobino, ak inajmanju sitnicu, odmah k meni. Hm, a najbolje e biti


63/251

ako se ubica iskreno pokaje, i onako nema kud. To jesve.

Misis Trufo kao u koli podie ruku:- In fact, I have seen something extraordinary only

yesterday! A charcoal black - face, definitely inhuman,looked at ine from the outside while I was in our cabin!I was so scared! 6 - Ona se okrenu svom ljubljenom igurnu ga laktom. I told you, but uoi paid no attention! 7

- Oh, - prenu se Renata - meni je jue iz toaletnogpribora nestalo ogledalce u okviru od pravekornjaevine.

Mesje Psihi je, izgleda, hteo neto da kae, ali nijestigao - komesar je ljutito zatvorio fasciklu:

- Nemojte me praviti idiotom! Ja sam staronjukalo. Gistav Go nee izgubiti trag! Ako budepotrebno, iskrcau na obalu svu estitu druinu ireavaemo sa svakim pojedinano! Deset dua jeunesreeno, to nije ala! Razmiljajte, dame i gospodo,razmiljajte!

Izaao je iz salona jako zalupivi vratima.- Gospodo, meni nije dobro - slabim glasom reeRenata. - Idem u svoju kabinu.

- Ispratiu vas, madam Kleber - odmah je skoioarl Renije. - Ovo je prosto neuveno! Kakva drskost!

Renata ga odbi:- Hvala, ne treba. Sama u.Ona nesigurnim korakom presee prostoriju, kraj

vrata se na tren osloni na zid. U hodniku, gde nikog nijebilo, njen korak se ubrzao. Renata je otvorila svojukabinu, izvukla ispod kreveta putnu torbu i gurnularuku, koja je podrhtavala, pod svilenu postavu. Lice joj

, !

, , , , ! (.).

7 , (.).


64/251

je bilo bledo ali odluno. Prsti su zaas napipalimetalnu kutijicu.

U kutijici, hladno svetlucajui staklom i elikom,leao je pric.


65/251

Klarisa Stamp

Neprijatnosti su poele od samog jutra. Klarisa jeu ogledalu ugledala dve nove bore - kao dva jedvaprimetna zraka pruale su se od uglova oiju kaslepoonicama. Sve je to od sunca. Ono je ovde tako

jako da ni suncobran ni eir ne pomau. Klarisa jedugo posmatrala svoj odraz na neumoljivoj glatkojpovrpni, zatezala je prstima kou nadajui se da je tomoda od spavanja i da e se izravnati. A onda,okrenuvi glavu, iza uva je ugledala sedu vlas. Tu se vesasvim rastuila. Moda je to takoe od sunca? Izgorikosa? Ne, mis Stamp, ne zavaravajte se. Kao to reepesnik:

I beli dah novembra zapljusnu bolom srebrne kike.

Doterala se paljivije nego obino. Sedu vlas je bezrazmiljanja iupala. Glupost, naravno. Je li ono DonDon rekao da je tajna enske sree - umee da se navreme pree iz jednog ivotnog doba u drugo, a ena

ima tri doba: kerka, supruga i majka. Ali kako prei izdrugog statusa u trei ako se nikad nisi udavala?Najbolje sredstvo protiv takvih misli je etnja na

sveem vazduhu, i Klarisa je krenula da se proeta popalubi. Bez obzira na njegovu veliinu, Levijatan je veodavno izmeren uzdu i popreko mirnim, sporimkoracima, odnosno njegova glavna paluba, predvienaza putnike prve klase. Po obimu trista pedeset petkoraka. Sedam i po minuta, ako se divite moru i nebrbljate sa poznanicima.


66/251

U rano jutro poznanika na palubi nije bilo i Klarisa je neometano proetala desnom stranom do same krme.Parobrod je ravnomerno sekao mrku povrinu Crvenogmora, od mone elise se prema horizontu pruala lenja,

seda brazda. Oh, kako je vrue.Klarisa je sa zaviu gledala mornare kako perubakarne ploice ograde na palubi ispod nje. Kako im jedobro samo u lanenim pantalonama - ni steznika, nidugakog donjeg vea, ni arapa sa zategnutimpodvezicama, ni dugih haljina. Hteo - ne hteo, mora dapozavidi divljem misteru Aonou koji se po brodukooperi u svom japanskom lafroku, i to nikoga neiznenauje - Azijat.

Zamislila je da lei u platnenoj lealjci potpunonaga. Ne, neka bude u laganoj tunici, kao Grkinja izstare Grke. I nema tu nieg naroitog. Kroz stotinakgodina, kad se oveanstvo konano oslobodipredrasuda, to e biti normalna stvar.

U susret joj je na amerikom biciklu trotokau,

kripei gumama od kauuka, dolazio mister Fandorin.Kau da ovakve vebe izuzetno razvijaju elastinostmiia i jaaju srce. Diplomata je bio u lakomsportskom odelu: karirane pantalone, cipele odgutaperke sa gamanama, kratak sako, bela koulja saraskopanim okovratnikom. Zlatno, preplanulo liceozarilo se srdanim osmehom. Mister Fandorin je utivopodigao kacigu od plute i prozujao pored nje. Bezzaustavljanja.

Klarisa uzdahnu. Ispostavilo se da etnja nije biladobra ideja: samo joj se rublje ovlailo od znoja. Moraeda se vrati u kabinu i presvue se.

Doruak je Klarisi pokvarila kmezava madamKleber. Kakva vetina da se od sopstvene slabosti praviorue za eksploataciju! Upravo u momentu kada se kafa

u Klarisinoj olji prohladila do odgovarajuetemperature, nesnosna vajcarkinja se poalila da joj jezaguljivo i zamolila je da joj popusti steznik na haljini.


67/251

Klarisa se obino pravila da ne uje jadikovke RenateKleber i obavezno bi se naao neki dobrovoljac, al

boris akunjin~levijatan (latinica)

Documents