bolesti pcela

124
Sumlja, reakcija, terapija i preventiva p~elara prakti~ara Milan Jovanovi}

Upload: barbusns

Post on 11-Aug-2015

406 views

Category:

Documents


20 download

DESCRIPTION

Bolesti pcela

TRANSCRIPT

Page 1: Bolesti pcela

Sumlja, reakcija, terapija i preventiva p~elara prakti~ara

Milan Jovanovi}

Page 2: Bolesti pcela

2

Bolesti uzrokovane bakterijama

• Ameri~ka kuga legla• Evropska kuga legla

Parazitski krpelji

• Varoza

• Druge bakterije

Bolesti uzrokovane gljivicama

• Kre~no leglo Ko{ni~ina bubaSindrom nestajanja p~ela - CCD

Bolesti uzrokovane protozoama

• Nozemoza

Page 3: Bolesti pcela

3

Zdravo leglo

Page 4: Bolesti pcela

4

Zdravo leglo

Page 5: Bolesti pcela

5

Zdravo leglo

Page 6: Bolesti pcela

6

Zdravo leglo

Page 7: Bolesti pcela

7

Zdravo leglo

Page 8: Bolesti pcela

8

Zdravo leglo

Page 9: Bolesti pcela

9

Zdrava p~ela

Page 10: Bolesti pcela

10

Zdrava p~ela

Page 11: Bolesti pcela

11

Ameri~ka trule` legla

Page 12: Bolesti pcela

12

Ameri~ka trule` legla

• Uzro~nik je bakterija Paenibacillus larvae, {tapi}astog oblika veli~ine 2,5-5µm x 0,5-0,8µm

• Napada isklju~ivo leglo radilice, matice i trutova

• U isu{enom stanju opstanu najmanje 35 godina a najvi{e 79 (Hachiro Shimanuki and David A. Knox)

• Bolest se karakteri{e klini~kim znacima na poklopljenom leglu

Uzro~nik

Page 13: Bolesti pcela

13

Ameri~ka trule` legla

• Umerena i subtropska oblast svih kontinenata

• Nema je u ve}em delu Ju`ne Amerike, Afrike, Malajskog arhipelaga, indijski podkontinent

• Srbija i Crna Gora

Ra{irenost

Page 14: Bolesti pcela

14

Ameri~ka trule` legla

• Detaljan pregled u rano prole}e, pre naglog razvoja i uno{enja zna~ajnih koli~ina nektara

• Ako se u samo jednom dru{tvu otkrije, 4 km izolacija

• Tutkalo i ukvarena riba• Ka{asta masa

Otkrivanje

Page 15: Bolesti pcela

15

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje

• Uginule larve posle mesec dana se sasu{uju

Page 16: Bolesti pcela

16

Ameri~ka trule` legla

• Jezi~ak

Otkrivanje

Page 17: Bolesti pcela

17

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje

Page 18: Bolesti pcela

18

• Ukoliko je sumljiva ljuspa ili larva ona se otopi u 3-4 mll vode i doda se 1% mleka u prahu(epruveta)

• Epruveta se dr`i na temperatuti od 37 úC

• Ako se rastvor izbistri posle 10-20 munuta, onda su prisutne spore Paenibacillus larvae

Ameri~ka trule` legla

Otkrivanje(Holstov test)

Page 19: Bolesti pcela

19

Ameri~ka trule` legla Putevi preno{enja zaraza

• Grabe`• Naletanje• Preno{enjem okvira• Prihrana zara`enim

medom• Nedezinfikovane ko{nice• Ruke• Oprema i sitni alat• Satne osnove• Rojevi koji poti~u iz

zara`enih dru{tava

Page 20: Bolesti pcela

20

• Samo u mladim larvama spore klijaju• Nakon 53 sata od izvodjenja larve iz

jajeta spora nije u stanju da izazove infekciju

• Kada dodje do klijanja imamo “vegetativni oblik” bakterije kojim se zaraza ne prenosi

• Sa hranom dolazi u organizam larve i klijanje traje 1 dan a umno`avanje se nastavlja u srenjem crevu akroz zid debelog creva bakterija dospeva u telesnu {upljinu larve

Ameri~ka trule` legla Kako dolazi do zaraze

Page 21: Bolesti pcela

21

Ameri~ka trule` legla

• Radikalno uni{tavanje, spaljavanjem p~ela i legla

• Ko{nice i oprema se opaljuju let lampom i rastvorom 2% `ive sode

Suzbijanje

Page 22: Bolesti pcela

22

Ameri~ka trule` legla Suzbijanje

• Natrijum-sulfatijazol(0,5-1,5gr u 5-15 l secernog sirupa)

• Oksitetraciklin(0,25g-0,4g u 5l sirupa)

• 20.oktobra 2005-Tilosin(200gr na 20 gr secera, na svakih 7 dana, 3 puta u rano prole}e)

• Pra{kasto• Biljna mast

U [vajcarskoj je od 1908-1933 sa 7% na 1%

Engleska

Page 23: Bolesti pcela

23

Evropska trule` legla

Page 24: Bolesti pcela

24

Uzro~nikEvropska trule` legla • Bakterija Melissococcus

pluton lancastog oblika 0,5-0,7µm x 1µm, kao sam , u paru ili lancu(ne formira spore)

• To je oboljenje otklopljenog legla ali se uginule larve mogu na}i i u poklopljenim }elijama

• Zara`avanje larvi traje do starosti od 48 sati i to putem hrane, a umno`ava se unutar srednjeg creva

• Sekundarne bakterije mogu ubrzati uginu}e(Bacterium eurydice, Bacilus alvei i Streptococcus faecalis)

Page 25: Bolesti pcela

25

Evropska trule` legla

Otkrivanje

• Larva strada pri starosti od 4-5 dana

Page 26: Bolesti pcela

26

Evropska trule` legla Otkrivanje

• Ako p~ele poklope }elije sa larvama poklop~i}i postaju ugnuti i na njima se mogu pojaviti rupice

Page 27: Bolesti pcela

27

Evropska trule` legla Otkrivanje

• Uginule larve omlitave, poprime `u}kasto braon boju, odaju}i odvratan, kiselkast zadah. Mada ~esto mirisa i nema ili je slab

Page 28: Bolesti pcela

28

Evropska trule` legla Suzbijanje

• Uni{tavanje je najbolje ali nije ovde ekonomski opravdano pa se koristi “[ok roj”metoda

Page 29: Bolesti pcela

29

Evropska trule` legla

• Sterilisati nastavke let lampom

• Sa}e dezinfikovati esencijom(150ml po nastavku), a ramove ostaviti posle toga na promaji 24h

Suzbijanje

Page 30: Bolesti pcela

30

Evropska trule` legla

Page 31: Bolesti pcela

31

Evropska trule` legla Suzbijanje

• Terapija antibiotikom nije preporu~ljiva

• Koriste streptomicin i teramicin {to ranije u prole}e

• Streptomicin 0,5 g /1 litar {.s

• Teramicin 0,5-1g rastvori se u malo vode pa se doda u 500 ml {e}ernog sirupa

Page 32: Bolesti pcela

32

Ostale, manje opasne bakterije koje se javljaju kod p~ela

• Spiroplazmoza(javlja se i kod drugih insekata a i biljaka, nadjene u hemolimfi odraslih p~ela)

• Mikoplazmoza(nalaze se u kanalima hipofaringealnih `lezdi p~ela radilica)

• Pseudomonas apiseptica(nadjena je u hemolimfi odrasle p~ele,infekcija je prolazna a ova bakterija mo`e se na}i u zemlji{tu oko p~elinjaka)

• Bacilus pulvifaciens(obolele larve su svetlo braon do `ute boje i p~ele ih brzo izbace)

• Hafnia alvei(bakterija koja se naj~e{}e sre}e u zajednici inficiranoj varoom destruktor)

Page 33: Bolesti pcela

33

Kre~no leglo

Page 34: Bolesti pcela

34

Kre~no leglo Uzro~nik

• Gljivica Ascosphera apis koja predstavlja organizam sa razdvojenim polovima i kod koje se stvaraju spore(veli~ine 5,8µmµm) samo onda kada dodje do spajanja sa micelijom suprotnog pola

• Micelije su dugi kon~asti organizmi bele boje koji isklijavaju u vidu pupoljka iz spore

• Tela{ca u kojima se formiraju spore imaju sivozelenkastu boju

• Svaka larva koja ugine i koja stvara ciste formira oko 10*-10* spora

Page 35: Bolesti pcela

35

Kre~no leglo Otkrivanje, na~ini zaraze, {irenje i preventiva

• 3-4 dana stare p~elinje i trutovske larve su najosetljivije na spore Ascosphera apis

• Prehladjivanje(sa 35úC na 30 úC)• Mumije zveckaju ako se okvir

protrese• Mumije su hrapave krte, lomljive• U zemlji{tu spore ostaju dugo

aktivne a na sa}u i opremi i posle 15 godina

• Velika uloga naslednog faktora pogotovo krvno srodstvo

• Stara matica i bezmaci• Pove}ana koli~ina legla i smanjen

broj p~ela

Page 36: Bolesti pcela

36

Kre~no leglo

• Nelatanje p~ela predstavlja na~in {irenja

• Preko zime spore mogu ostati u mednoj voljcu p~ele

• Slaba ventilacija i vlaga pogoduju• Zagadjenost vazduha i pove}ana

kiselost ki{a• Drugi faktori, kao {to su

zara`enost virusima i bakterijama, trovanje uti~u na neadekvatno hranjenje larvi a to dovodi do efekta “zahla|enja”

Otkrivanje, na~ini zaraze, {irenje i preventiva

Page 37: Bolesti pcela

37

Kre~no leglo Suzbijanje

• 4% rastvor formalina ubija spore• Temperatura preko 85úC i preko -

16úC• Rastvor 0,7% timola spre~ava rast

Ascospfera apis• Askotom(100ml leka u 30l sirupa,

ili 100ml leka u 5 litara slatke vode, 3 puta u razmaku od 5 dana)

Page 38: Bolesti pcela

38

Nozemoza

Page 39: Bolesti pcela

39

Nozemoza(Nosema) Uzro~nik

• Pra`ivotinja Nosema apis, otkrivena 1758 a opisana 1909(Zender)

• Veli~ina 4,5-6µm x 2-3µm• Potrebno je od 20-90 spora po

p~eli• Spore nosema ceranae su u

proseku manje za oko 1µm• Napada zid srednjeg creva matice,

radilice i trutova• Napada isklju~ivo odrasle p~ele, a

leglo nije podlo`no infekciji• Infekcija nastaje preko usnog

otvora• Klima, vlaga

Page 40: Bolesti pcela

40

Nozemoza(Nosema) Otkrivanje

• Znaci bolesti uglavnom nastaju pred uginu}e:abdomen je uve}an usled nakupljanja sadr`aja nesvarene hrane

• P~ele skaku}u ra{irenih krila, ~esto se skupe u grozd u blizini

• Izmet je te~an, `uto sme|e boje• U toku zime p~ele uginjavaju

uglavnom unutar ko{nice pa se mogu na}i na podnja~i

Page 41: Bolesti pcela

41

Nozemoza(Nosema) Otkrivanje

• Bolesne p~ele imaju smanjeni sadr`aj azota u masnom tkivu 6mg,za razliku od zdravih od 14-23mg

• Do dizenterije dolazi zbog uve}anog sadr`aja vode kod inficiranih p~ela

• Spore se {iri izmetom odraslih p~ela tako {to ih mlade p~ele ingestiraju prilikom ~i{}enja

• Srednje crevo ima prljavo belu boju

Page 42: Bolesti pcela

42

Nozemoza(Nosema) Opstanak

• U medu dr`anom na hladno spore ostaju aktivne 2-4 meseca

• U medu zagrejanom na 59-60úC propadaju za 10 minuta

• U spoljnoj sredini (jun-novembar) zadr`avaju aktivnost od 5-6 nedelja

• U zemlji od 44-71 dan• U vodovodnoj sredini spore mogu

da opstanu 113 dana

Page 43: Bolesti pcela

43

Nozemoza(Nosema) Uni{tenje

• Struje}a vodena para uni{tava spore za 1 minut

• Ako su u vodi, posle zagrevanja vode na 58úC i dr`anja 10 minuta one nestaju

• Direktna sun~eva svetlost 15-32 ~asa, a ko su u vodi na suncu 35-50 sati

• Sa}e zara`eno 80% sir}etna kiselina — 150 ml po nastavku od 3-6 dana

Page 44: Bolesti pcela

44

Nozemoza(Nosema) Suzbijanje

• Fumagilin ili Fumidil B(20g na 25 litara sirupa, to je za 10 dru{tava)

• Nozecid ili nozamevat(50mll u 12,5 l sirupa i 500ml u hranilcu 5 puta u razmaku od 5 dana; ili za dezinfekciju sa}a 50mll sa 5 l vode

• Apiherb• Sir}etna kiselina• Protofil• Pelin(Artemisia absinthium ili

Artemisia cinae Willkomm)• Krystyna Pohorecka, 2004• Grupa istra`iva~a sa univerziteta u

Gizi,Egipat,2007

Page 45: Bolesti pcela

45

Nozemoza(Nosema) Suzbijanje

• 1 kg {e}era+1kg kvasca+400 mll vode skuvati u loncu od 10 litara i to pome{ati sa 5,25 l invertovanog gustog scernog sirupa

• + 19 kg {e}era u prahu• + 55 mll ekstrata pelina u prvu masu• + 68 g sitno mlevene ljute paprike

Ekstrat pelina

• U prole}e beremo mlado li{}e pelina, osu{imo i stavimo u paprnate vre}e

• U toku jula kad pelin procveta(po`uti) beremo cvetne grane i li{}e i osu{imo

• 70% julskog branja i 30% proletnog stavljamo u tegle i napunimo do 2/3

• Tegla se dopuni alkoholom 40 stepeni i odstoji 20 dana

Page 46: Bolesti pcela

46

Varoa destruktor

Page 47: Bolesti pcela

47

Biologija i morfologija

• @enka(1,1x1,6)• Mu`jal(0,75x0,9)• Oblik• Boja• ^etiri para nogu

Page 48: Bolesti pcela

48

Pojava i {irenje

• Jawa, Indonezija (1904)• Japan (1909)• Singapur (1944)• Isto~ni delovi SSSR-a (1952)• Pakistan (1955)• Kina (1959)• Bugarska (1967)• ^ehoslova~ka (1972)

• Rumunija (1975)• Jugoslavija (1976)• Poljska (1976)• Turska (1979)• SAD (1987)• UK (1992)• Ju`na Afrika (1997)• Novi Zeland (2000)

Page 49: Bolesti pcela

49

Razmno`avanje

• Radili~ko leglo(20 ~asova pre zatvaranja)

• Trutovsko(40 ~asova pre zatvaranja)

• 60-70 sati po zatvaranju le`e prvo jaje(mu{ko7) a 24 ~asa posle (`ensko14), 1-5 jaja

• Dolazi do poklapanja razvoja mu`jaka(6,5 dana) i `enke(5,5 dana)

• Parenje, brat-sestra• Oko 80% `enki pola`e jaja u

jednom ciklusu,15-20% dva puta a ima do 7.

• De{ava se da samo posle nekoliko sati infestira novu larvu

Page 50: Bolesti pcela

50

Razmno`avanje

• @enka leti `ivi oko 2 meseca, jesen-zima-prole}e oko 5 vi{e

• Klimatski uslovi uti~u na intezitet zaraze(33st.celz-2.4, 35 st.celz-samo 0.9)

• Varoa odgajana u trutovsk-om leglu da}e 2,28 }erki ako u|e u radili~ku }eliju a 3,67 ako opet u|e u

• Ako je majka odgajana u radili~kom leglu i u|e u radili~ko sa}e 1,92 k}eri a ako u|e u trutovsko da}e 2,48 k}eri.

trutovsku.

Page 51: Bolesti pcela

51

Stepen reprodukcijeSimulacija prema DeGrandi Hofmanu i R .Curry-ju

Pretpostavka — 1. aprila imamo 2000 varoa

Primer 1: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,2

Primer 2: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,54 godine bez tretiranja

Primer 3: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,7 malo vi{e od 1 godine

ve} iste jeseni slabe i ne prezimljavaju

Page 52: Bolesti pcela

52

Dinamika {irenja zavisi od:Spolja{njih faktora

• Gustina zajednica po kilometru kvadratnom(ako je 10 zajednica/km.kv. onda je veoma opasno, svetski prosek 1/km.kv)

• Pa{nih uslova,horizontalna i vertikalna transmisija(rastojanje najmanje 1m, vertikalni sistem odbrane), izdr`ljivost krpelja van ko{nice(na|eno je da krpelj mo`e pre`iveti na cvetu i pre}i na p~elu posle 5 dana…Hartwig,Jedruszuk,’87, a Kevan(1990) je izvestio da je na Floridi na{ao `ivog krpelja na cve}u uve`enog iz Ju`ne Amerike, Pettis i sar(2003) izve{tavaju da je u D`ord`iji na|ena `iva varoa na odse~enom cve}u koje je uve`eno iz Holandije) , brzina prirodnog {irenja se kod nas procenjuje na oko 6 km/godini, dok je u Nema~koj npr. 2-3/godini

Page 53: Bolesti pcela

53

Dinamika {irenja zavisi od:

Reprodukcije a ona od

Unutra{njih faktora

• Plodnost `enke, 6 puta ulaz,mali broj spermatozoida(Harbo, Harris, 1999), mogu}e je da brzina rasta bude 39-40% za 12 dana

• 30-60% se smanjuje razvitak ako se skrati period razvitka radilice ili truta za samo 10%...(Wilkinson i Smith, 2002)

• Higijenskih sposobnosti• Sposobnosti samo~i{}enja(grooming)

Page 54: Bolesti pcela

54

Konvencionalno p~elarenje(Amitraz, Kumafos,fluvalinat)

Organsko p~elarenje

Page 55: Bolesti pcela

55

Konvencionalno p~elarenje

Page 56: Bolesti pcela

56

Organsko p~elarenje

Page 57: Bolesti pcela

57

Stepen zara`enostiPrema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu

Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema broju prirodno opalih varoa

Kontrolni papir postaviti danas npr. u 10 ~asova

posle 3 dana

Brojati i svetle i tamne varoe i broj podeliti sa 3

Granice i stepen o{te}enjaJesen: manje od 10 dnevno Zima: manje od 1 dnevno

Page 58: Bolesti pcela

58

Stepen zara`enostiPrema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu

Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema uzorku p~ela

- Najmanje 300 p~ela iz medi{ta stresti u plast. teglu - Na 1 l vode 1 supena ka{ika deterd`enta- Tegle uvezati u centrifugu i okretati 30 minuta

Granice i stepen o{te}enja%=broj varoa/broj p~ela x 100

Juli: manje od 1%

Page 59: Bolesti pcela

59

Organsko p~elarenje

Page 60: Bolesti pcela

60

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost)

Page 61: Bolesti pcela

61

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost)

• Zavisi od broja `enki koje su uspele da pre`ive suzbijanje predhodne godine, ali ka`e da je efikasnost oko 50%….(Dr. Jovan Kulin~evi},2006)

• Sa dva odsecanja efikasnost ide do 99,4%......(Dr.Mark Goodwin,2001)

• Holandska studija pokazuje efikasnost 93-95% ……(Calis i sar.,1997)

• Tretiranje mravljom kiselinom u avgustu i septembru pokazalo je da 3,5 puta manju zara`enost imaju zajednice koje su bile podvrgnute biotehni~koj metodi odsecanja poklopljenog trutovskog legla u prole}e………….(Anton Imdorf i sar., Liebefeld)

Page 62: Bolesti pcela

62

Anton Imdorf i sarad.,Libefild

Page 63: Bolesti pcela

63

RAM GRADJEVNJAK , CILJ

Page 64: Bolesti pcela

64

Organsko p~elarenje

Page 65: Bolesti pcela

65

FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA

[TA POSTI@EMO?

- Odvajamo deo krpelja od mati~nog dru{tva, Apitol

- Smanujemo rizik od mogu}e interkolonijalne transmisijevirusa, gljivica, protozoa i bakterija koje bi se mogle na}i

u sa}u i medu.

Page 66: Bolesti pcela

66

FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA

APITOL

10 grama(kesica) se pome{a sa pola litra vode i 150 grama {e}era

- 70 mll ove me{avine ide na 1,7 kg p~ela

- 80 mll ove me{avine ide na 2 kg p~ela

EFIKASNOST 95 — 99%

Page 67: Bolesti pcela

67

Sledi najbitniji period uni{tavanja krpelja

(DRUGA POLOVINA JULA-PO^ETAK AVGUSTA)

Page 68: Bolesti pcela

68

Efekti na larve

• Parazitiranje od 1-3 krpelja smanjuje za 10% te`inu, vi{e od 3 - 22%

• 1-3 krpelja po larvi-13% manje hipofaringealne `lezde, vi{e od 3-31%

• 27% je gubitak proteina u hemolimfi ako imamo 1-3, a 50% vi{e od 3

Page 69: Bolesti pcela

69

• Individualna jedinka varoe u proseku popije dvevno oko 0,25 mikrolitara hemolimfe(Moritz, 1981)

• Fluri sar. Su utvrdili da zimske p~ele starosto od 12-165 dana imaju 32-40% vitalogenina od ukupnih proteina ili 250-750µg

• 8µg vitalogenina dnevno, 31-93 dana `ivota• Dolazi do prenosa virusa, preko usnog

aparata(Virus akutne paralize, def.krila,obla~astih krila,ka{mirski,egipatski,me{inasto le-glo,p~elinji virus X,duginih boja)

• Eksperimentalno je dokazano da p~ele zara`ene virusom i bez varoe prilikom hranjenja larve mogu da prenesu virus(Engleska)

Efekti na p~ele

Page 70: Bolesti pcela

70

Organsko p~elarenje

Page 71: Bolesti pcela

71

MRAVLJA KISELINA(na~in primene po Imdorfu i sar.,

Stanimirovi}, Dobri})

Spu`vastom krpom(20x20x0,5)Koncentracija 60%

- Odozgo na satono{e

- 1,5 — 2 mll po ulici p~ela, hladne kiseline, oko 4 st,celz.

- Ponoviti 3 puta u razmaku od 5 dana

- Dva bloka i to : PRVI OD 1 DO 15 AVGUSTA

DRUGI OD 15 DO 30 SEPTEMBRA

Page 72: Bolesti pcela

72

MRAVLJA KISELINA(na~in primene po Imdorfu i sar., Stanimirovi}, Dobri})

Vreme primene

- Ako je spoljna temperatura 12 — 20 st. celz.

DANJU- Ako je spoljna temperatura 20-25 st. celz.

NO]U ILI RANO IZJUTRA

- Ako je spoljna temperatura ve}a od 25 st. celz.

RANO IZJUTRA

Page 73: Bolesti pcela

73

MRAVLJA KISELINA(svodjenje koncentracije 85% na 60%)

Da bi smo dobili 100 mll 60% mravlje kiseline, treba 70 mll 85%-ne kiseline sipati u 30

mll destilovane vode

NE VODU U KISELINU, VE] KISELINU U VODU

Kiselinu kupovati preko ovla{}enih veter. apoteka,u originalnom pakovanju od 1 l(85%)

Page 74: Bolesti pcela

74

MRAVLJA KISELINA

EFIKASNOST

• 90- 95% …..Imdorf sar., Bern inst.Liebefeld• 71 % , Dr. Jovan Kulin~evi}, Srbija• 92 %, Stepani{vili, Gruzija• 90-94%, Smirnov, Rusija• 61-98%, Stanimirovi}, Dobri}, Srbija• 94,2%,Nicholas W. Calderon

Page 75: Bolesti pcela

75

MRAVLJA KISELINA(mere opreza)

• Opasna je po zdravlje jer ima jako nadra`uju}e delovanje na o~i i disajne organe

• Na ko`i stvara opekotine pra}ene ja~im svrabom• Pare mravlje kiseline ne smeju biti u blizini otvorenog plamena

jer mogu izazvati eksploziju• Ako kojim slu~ajem dospe u o~i ISPIRATI VODOM 15 MINUTA

i hitno oti}i lekaru• Nositi rukavice i za{titne nao~are i paziti na smer vetra• Posude sa kiselinom moraju biti jasno obele`ene i dr`ane na

bezbednom mestu(najbolje uvek koristiti originalnu ambala`u)• NIKADA ne sipati VODU U KISELINU ve} KISELINU U VODU.

Page 76: Bolesti pcela

76

Apigard

Organsko p~elarenje

Page 77: Bolesti pcela

77

APIGARDVita (Europe)

Alternativa za mravlju kiselinu

- Gel na bazi timola(od 50 grama — 12,5 grama timola)

- Pona{anje gela: njegove pore se u zavisnosti od temperature skupljaju i {ire

- Dejstvo dvojako: mirisno i kontaktno jer p~ele raznose gel po ko{nici

- Dozvoljen je za organsko p~elarenje

- Prednost je kod visokih temperatura >25 st.celz

Page 78: Bolesti pcela

78

Efikasnost APIGARDA

Oko 90% - Dr. Ralph Buchler

Mana: jedino cena

Page 79: Bolesti pcela

79

Organsko p~elarenje

Page 80: Bolesti pcela

80

• Organska kiselina, nema pojave rezistencije• Prirodan sastojak meda, od 8-300mg/kg a mnogo vi{e je ima

u povr}u i vo}u(spana},lucerka, zelene jabuke, zeleno gro`|e), od 300-17000 mg/kg

• Prvi put protiv varoe 80’-tih godina u SSSR-u• ’94 jedna studija objavljena u [vajcarskom ~asopisu

zainteresova-la nau~nike {irom sveta da usmere ve}u pa`nju ka OK

• Razvijene metode nakapavanja, prskanja, sublimacija ili isparavanje

• Na~in dejstva jo{ nepoznat-pretpostavka, kontaktno• Koncentracije {e}era bitna• Doza otrovnosti - 57,1 mikrogram/p~eli

OKSALNA KISELINA(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Page 81: Bolesti pcela

81

OKSALNA KISELINA(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Metoda nakapavanja(na~in pripreme i primene)

1 litar {e}ernog sirupa 1:1 + 35 grama dihidrata OK

- Sirup da bude mlak pre sipanja OK(temperatura tela)

- Mu}kati do potpunog rastvaranja kristala

- P~ele nakapavati mlakim rastvorom

5 mll po jednoj ulici p~elaDoza: ili u proseku

SLABA — 30 mll, SREDNJA — 40 mll, JAKA — 50 mll

Page 82: Bolesti pcela

82

OKSALNA KISELINA(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

OPREZ !• 1dm²=123-129 p~.• Db>2,7dm x 4,2dm, sa

jedne strane od 878-915 p~. X 2=1756-1831p~. ± 42-250

• U 40mll rastvora(3,5% rastvora) ima 0,175 grama =175000µg

• 175000/1756-1831=92,84-99,65µg

• 100µg je bezbedna granica

Page 83: Bolesti pcela

83

OKSALNA KISELINA(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

EFIKASNOST

Od 95-98%

• Dr.Redemacher,• Dr. A. Imdorf, • Dr. G. Liebig

Dr.A.Nanetti,

Page 84: Bolesti pcela

84

OKSALNA KISELINA(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Metoda nakapavanja(mere opreza)

• Temperatura najmanje 4 st.celz.• Ukapavanje rastvora direktno na p~ele izme|u ramova• Kori{}enje sve`e napravljenog rastvora koji je stajao do 6 meseci

na temperaturi do najvi{e 15 st. celz.• Obavezna za{titna maska, rukavice I nao~are

Page 85: Bolesti pcela

Copyright©Milan Jovanovi}, 2007

Page 86: Bolesti pcela

86

• Istorija• Anatomija odrasle jedinke• @ivotni ciklus• [tete po p~ele i zajednicu• [irenje• Dijagnostika• Suzbijanje i Menad`ment

Pregled

Page 87: Bolesti pcela

87

• Postojbina• Otkri}e• Rasprostranjenost

Page 88: Bolesti pcela

88

Po Neumann i Elzenu(2003)Afrika 1. Ju`noafri~ka republika

2. Bocvana3. Zimbabve4. Zambija5. Angola6. Tanzanija7. Demokratska R. Kongo8. Republika Kongo9. Uganda10. Kenija11. Etiopija12. Eritrea13. Centralno Afri~ka Rep.14. Nigerija15. Gana16. Gvineja Bisau17. Senegal18. Egipat19. Namibija

Page 89: Bolesti pcela

89

Po Neumann i Elzenu(2003)Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave1. Florida (1998)2. Ju`na Karolina (1998)3. D`ord`ija (1998)4. Severna Karolina (1998)5. Nju D`ersi (1999)6. Maine (1999)7. Pensilvanija (1999)8. Minesota (1999)9. Ajova (1999)10. Viskonsin (1999)11. Masa~usets (1999)12. Ohajo (1999)13. Mi~igen (1999)14. Luizijana (2000)15. Njujork (2000)16. Severna Dakota (2000)17. Tenesi (2000)18. Indijana (2000)19. Vermont (2000)20. Marilend (2001)21. Vird`inija22. Delaver (2001)23. Ilinois (2001)24. Misuri (2001)25. Misisipi (2001)26. Arkanzas (2002)27. Alabama (2002)28. Kentaki (2002)29. Zapadna Vird`inija(2003)

Page 90: Bolesti pcela

90

Kanada

Manitoba(2002)

Alberta(2006)

Page 91: Bolesti pcela

91

Po Neumann i Elzenu(2003)

Australija

• Novi Ju`ni Vels (2003)• Kvinslend (2003)

Page 92: Bolesti pcela

92

Meksiko (26 Oktobar,2007)

Page 93: Bolesti pcela

93

• Du`ina je od 5-7 mm• @enka je naj~e{}e 5.7±

0.02mm• Mu`jak je ne{to manji

naj~e{}e 5.5 ± 0.02 mm• @enka je te{ka 14.2 ± 0.2 mg• Mu`jak 12.3 ± 0.2 mg • Boje je braon tamno do crne• Oklop je veoma ~vrst i jak• @ivotni vek (12,16)• Prvog ili drugog dana dobija

sposobnost da leti, a kako stari slabije se kre}e i radijus letenja se smanjuje

• Mo`e da leti i do 10 km, ali mu`jak ima bolje leta~ke sposobnosti

Page 94: Bolesti pcela

94

• Odnos broja mu`jaka i `enki je pribli`no jednak

• @enka je zrela za parenje posle nedelju dana

• Parenje se obavlja naj~e{}e jednom

• Svetlost je smetnja• 5-6 dana mo`e `iveti bez vode

i hrane• Na 21³C smanjuje joj se

aktivnost, a na 18,3³C postaje potpuno nepokretna

Page 95: Bolesti pcela

95

Page 96: Bolesti pcela

96

• 1,4 x 0.26• 1/3 od p~.j.• Naprsline, pukotine..

• Period jajeta od 1-6 dana, naj~e{}e od 2-4• >50% vl.vazd >nema razvitka• Idealno 60%

Page 97: Bolesti pcela

97

• Voskov moljac i larva SHB, 3 para nogu• 10-16 dana traje stadijum• Du`ina po izleganju je oko 9,5 x 1,6mm• Hrani se medom, polenom i mla|im

larvama p~ele radilice• Za razliku od odrasle jedinke larvu privla~i

svetlost• Na kraju stadijuma zlazi iz ko{nice puzi

200 metara i vi{e ako treba

Page 98: Bolesti pcela

98

• Naj~e{}e pada na oko 90 cm od ko{nice i zariva se u dubinu oko 10 cm

• Najbolje je joj godi zemlji{te sa 5-25% vla`nosti• Najvi{e joj odgovara glinena zemlja• Na 30³C pre`ivljava 100% larvi, na 20³C-50%, a na 10³C larva

ne pre`ivljava

Page 99: Bolesti pcela

99

• Od 15 do 60 dana, naj~e{}e 2-4 nedelje

Page 100: Bolesti pcela

100

Najve}e {tete dolaze od larve

• Jede med• Jede polen• Jede larve• Pravi tunele po sa}u• Zaga|uje med

Page 101: Bolesti pcela

101

Page 102: Bolesti pcela

102

• [tete po zajednicu nisu izra`ene ako postoji samo nekoliko jedinki

• Da bi preuzele prostor i uni{tile zajednicu mora ih biti mnogo vi{e

• Nukleusi, oplodnjaci najvi{e ugro`eni

Odrasla jedinka svojim izmetom zaga|uje med.Dolazi do kisele reakcije i fermentacije meda pa med dobija miris “trule pomorand`e

Page 103: Bolesti pcela

103

• Uvoz rojeva• Uvoz matica• Uvoz vo}a

Odraslu jedinku posebno privla~i ananas pa gro`|e, mango i bostan. Banana i grejfrut su manje privla~ni.

Page 104: Bolesti pcela

104

• Ukoliko je zaraza velika, pri otvaranju odrasle jedinke se vide na poklopnoj dasci ili kako prelaze preko satono{a

• Ukoliko je zaraza manja vadi se ram po ram i pa`nja se usmerava na tamna mesta, pukotine, podnja~u.

• Obavezno obratiti pa`nju prvo na:• 1. Du`inu (5-6 mm)

2. Boju (braon tamno do crne)3. broj pari nogu (3 para)4. Krila (kra}a su od trupa)5. Antene6. Razdeljen prednji i zadnji deo

Tek onda obavestiti veterinarsku stanicu

Page 105: Bolesti pcela

105

•Hemijski•Mehani~ki•Geneti~ki

Page 106: Bolesti pcela

106

/ Hemija

• CeckMite+, 14 dana, varoa 42

Page 107: Bolesti pcela

107

/ Hemija

• CeckMite+, 14 dana, varoa 42

Page 108: Bolesti pcela

108

/ Hemija

• CeckMite+, 14 dana

Page 109: Bolesti pcela

109

/ Hemija

• GardStar 40% , aktivni sastojak permetrin1,7 mll GardStara40 +1,4 litra vode , to je za 2 ko{nice

Page 110: Bolesti pcela

110

/ Hemija

Skladi{teni ramovi

• Phostoxin• Zamrzavanje

na -12³C ubija sve stadijume jedinke

Page 111: Bolesti pcela

111

/ Mehani~ki

• Hood Bittle trap• West Bittle trap• Petri Di{ trap

Page 112: Bolesti pcela

112

/ Geneti~ki

Page 113: Bolesti pcela

113

Colony Collaps Disorder (CCD)

Sindrom nestajanja p~ela

Page 114: Bolesti pcela

114

/ CCD

• Broj p~elinjih dru{tava je sa 5 miliona, 1940 pao na samo 2,5 miliona 2006

• P~elinje zdravlje je sve slabije, posebno od 1980g.

• Opra{ivanje biljaka je u padu• Isto~na obala krajem 2006 trpi

velike gubitke, a kasnije se ova pojava {iri i na druge dr`ave.

• 24% od 386 profesionalaca gubi vi{e od 50% dru{tava, neki ~ak i do 90%

• [teta u 2007 oko 150 miliona $• Slede izve{taji iz Kanade(5

provincija), Francuske, [panije i Brazila

Alarmantan izve{taji

Page 115: Bolesti pcela

115

/ CCD

2007 formirana CCD radna grupa

• Kolumbija univerzitet(4-5-4 sekvenca)

• Ilinois univerzitet( genetska analiza)

• Beltsvil laboratorija-Patolo{ke analize, paraziti i nivo nozemoze

• Pen Stejt univerzitet-identifikacija virusa i patogena

• Edgevud-identifikacija virusa• Odsek ministarstva poljoprivrede

u Pensilvaniji-Autopsija odraslih p~ela

Page 116: Bolesti pcela

116

/ CCD

• Javlja se uglavnom u kasnu jesen ili zimu

• Nestajanje odraslih p~ela iz ko{nice

• Na letu i ko{nici nadje se veoma malo uginulih p~ela

• Napu{tena ko{nica sa poklopljenim leglom

• Prisustvo meda koje nije bilo plen grabe`i

Simptomi

Page 117: Bolesti pcela

117

/ CCD

• Pretpostavka je da je primarni uzrok stres

• Hemijske rezidue i kontaminacija

• Patogeni ili paraziti• Nedostatak genetske

varijabilnosti• Jednoli~na ishrana• GMO(brzo isklju~en)

Teorije uzroka(Sklop vi{e faktora)

STRES

Selidba

Page 118: Bolesti pcela

118

/ CCD

Veliki gubici u istoriji

• 1868 - Kentaki(Tenesi)• 1872 i 1810 - Australija• 1915-Florida i Kalifornija• 1917-SAD i Kanada• 1970 — Meksiko• 1975 — Australija• 1977 - Meksiko• 1978 — Florida• 1995,1996 — Pensilvanija• 1999,2000 — Francuska• 2002,2003 — [vedska i Nema~ka

Page 119: Bolesti pcela

119

/ CCD

Dosada{nji rezultati

• Stres• Jednoli~na monoflorna

hrana• Varoa i nosema ceranae• Virusi

Page 120: Bolesti pcela

120

/ CCD

• Unutra{nji organi su nabrekli i crni

• Rektum je abnormalno pun, sa delimi~no svarenim polenom

• Crne ta~kice na `ao~noj `lezdi

U uginulim p~elama prona|eneslede}e promene

Dosada{nji rezultati

Page 121: Bolesti pcela

121

/ CCD

Zadnji rezultati, oktobar 2007

Page 122: Bolesti pcela

122

/ CCD

Zadnji rezultati, oktobar 2007

Page 123: Bolesti pcela

123

/ CCD

Slede}i rezultati se o~ekuju marta 2008

Page 124: Bolesti pcela

124

/ CCD

HVALA VAM NA PA@NJI