UZROK BOLESTI JE:

• Povišen krvni pritisak, šećer, masnoće u krvi, gojaznost, smanjena fizička

aktivnost i pušenje, ključni faktori rizika

• Kardiovaskularna oboljenja, odnosno bolesti srca i krvnih sudova, sve su

učestalija, a zabrinjavajuće je što pogađaju i mlade osobe

• Najčešća oboljenja su bolest krvnih sudova srca, poremećaj srčanog ritma i oboljenja srčanog

mišića i zalistaka.

• Najznačajnije bolesti krvnih sudova su infarkt i angina pektoris. Srčani infarkt predstavlja

trajno oštećenje dela srčanog mišića, pri čemu veličina oštećenja određuje dalji tok bolesti i

njenu prognozu.

• U akutnoj fazi, koja traje od nastanka bolesti pa sedam-osam dana potom, svaki infarkt nosi

opasnost od iznenadne smrti.

• Na sreću, ovakav ishod je značajno smanjen zahvaljujući postojanju standardizovanih jedinica

za intenzivnu negu, u kojima se bolesnici danonoćno prate klinički, laboratorijski i putem

monitora.

• Infarkt je najprisutniji kod osoba između 40 i 50 godina.

• Poremećaj srčanog ritma nekada može biti i bezazlen, ali su zato tahikardije, odnosnoubrzan srčani rad, vrlo opasne. To se naročito odnosi na posebne oblike koronarnihtahikardija, koji mogu da dovedu i do iznenadne smrti.

Redovno merenja krvnog pritiska, vađenje krvi i kontrola nivoa šećera i masnoća jednom godišnje,

uobičajena fizička aktivnost, kilaža koja ne oscilira, redovno merenje struka... predstavljaju najbolju

prevenciju, ali i daju odgovore da li je organizam zdrav, da li mu preti opasnost od srčanih oboljenja.

Ako je obim struka kod muškarca veći od 102 santimetra, a kod žene iznad 88 santimetara, to je siguran znak

da ozbiljnije treba da se posvete zdravlju. Brojke ukazuju da su gojazni i da opasno ugrožavaju svoje srce i

krvne sudove.

• Na visokom mestu po učestalosti nalazi se i srčana insuficijencija, u narodu poznata i kao srčana slabost,

koja se, takođe, sve češće javlja i kod mlađih osoba. Ova vrlo ozbiljna bolest tokom koje se događaju

patološke promene u strukturi i funkciji srca, smanjuje sposobnost da ovaj organ obezbedi dovoljne

količine krvi potrebne organizmu.

• Uzroci nastanka uglavnom su angina pektoris, infarkt miokarda, ali i povišen krvni pritisak, šećerna

bolest, bolesti srčanih zalistaka i srčanog mišića.

• Bolesnik mora da promeni način ishrane, smanji unos soli, masnoća i alkohola, da jede češće, ali manje

obroke.

• U slučaju oslabljene cirkulacije mogu se ispoljiti: nesvestice, pospanost, slabost, zaboravnost, senilnost, loša koncentracija, hladni udovi, trnjenje ruku i nogu.

• Usled razvoja atreoskleroze dolazi do smanjenja obima krvnihsudova, pa lakše mogu nastati srčani infarkt i moždani udar.

• Opterećenost venskih krvnih sudova dovodi do proširenih vena i hemoroida.

Karakteristicne bolesti su:

1.Rejnoova bolest (Morbus Rajnaud)

2.Brigerova bolest (Morbus Burgeri)

Рејноов феномен је стање у којем ниска температура или јаке емоције изазивају поновљене и пролазне нападе грчева (спазама) малих мишићних артерија, прекапиларних артериола и артерио-венских шантова, који блокирају проток крви у прстима, ногама, ушним шкољкама, носу и другим акралним деловима тела.

Специфични симптоми који карактеришу овај феномен су промена боје коже прстију, појава болова у прстима и ногама након излагања хладноћи или притиску и појава пецкање или бола у прстима након загревања. Рејноов феномен се тешко лечи. Процес лечења мора да буде свеобухватан, дуготрајан и тражи велику упорност болесника и лекара. Прогноза тока болести је повољна.

Je neaterosklerotična vaskularna bolest, koja se karakteriše minimalnom pojavomateroma, segmentnim vaskularnim upalama, vazookluzivnim promenama, malih i srednjih arterija i vena u gornjim i donjim udovima.

Tipična znaci bolesti su; učestali bolovi, ponavljajući ishemičničirevi (ulceracije) i gangrena, počev od prstiju na rukama i nogama pa naviše do pripoja udova na trup. Kako se bolestrazvija, često se kod ovih bolesnika izvrši i do nekolikohirurških amputacija.

MARKO MATIC