EPILEPSIJE

FASPER šk. god. 2010-11

Neurologija Prof. Dr. Veronika Išpanović

Radojković

EPILEPSIJA

Naglo nastali i prolazni poremećaj funkcije mozga (paroksizmalno pražnjenje neurona) koji prestaje naglo i ima tendenciju ka ponavljanju

Klinički se ispoljava kao epileptički napad sa motornim, senzitivnim, autonomnim ili psihičkim simptomima, a često je praćen i poremećajima svesti

Anatomsko-fiziološke osnove epilepsije

Retikularna supstanca – masivno pražnjenje=generalizovani napad

Cerebralni kortekst – žarišno pražnjenje=žarišni (fokalni napad)

Sekundarno generalizovani napad

Etiologija epilepsije

Idiopatska epilepsija (esencijalna, kriptogena, genuina) – nepoznata etiologija

Simptomatska epilepsija – posledica poznatog cerebralnog ili opšteg oboljenja

Etiološki činioci epilepsije

Predispozicija za napade – konstitucionalna ili nasledna

Epileptogena lezija u mozgu

Biohemijske ili električne promene, lokalne ili generalizovane, koje deluju na epileptogenu leziju

Genetika epilepsija

Rizik pojave epilepsije: U opštoj populaciji 0.03 % U porodicama bolesnika od

simptomatske epilepsije 1% U porodicama obolelih od idiopatske

epilepsije 5% (veći rizik ako su oba roditelja obolela)

Epileptogene lezije

Prenatalna (intrauterina) oštećenja Perinatalne povrede Oštećenja mozga usled febrilnih

konvulzija Posledica zapaljenja mozga i

moždanica Povrede glave Infarkt mozga Tumori mozga Oštećenja mozga (atrofije) zbog

ponavljanih epileptičkih napada

Klinički oblici epileptičkih napada

Generalizovani napadi: Grand mal (tonično-klonični) Apsansi (Petit mal) Mioklonični napadi

Parcijalni (žarišni, fokalni) napadi: Prosti (bez poremećaja svesti) Složeni (sa poremećajem svesti) Sa sekundarnom generalizacijom

Generalizovani napadi -1.

Tonično-klonični (Grand mal) napadi Primarno ili sekundarno

generalizovani Aura Tonična faza (oko 30 sek.) Klonična faza (40-50 sek.) Postiktalna faza Vegetativne promene

Generalizovani napadi -2.

Apsans (Absence, Petit mal): Početak u detinjstvu (2 god. do

adolescencije) Nagli, potpuni prekid kontinuiteta svesti Trajanje od nekoliko sek. do pola minute Složeni apsans ( tonična ili klonična

aktivnost, automatizmi) EEE: generalizovano simetrično pražnjenje

šiljak-talas kompleksa 3c/sec. Ishod dobar

Generalizovani napadi -3.

Mioklonični napadi Nagle, brze kontrakcije, ograničene

na pojedine delove tela ( lice, ekstremiteti) ili generalizovane

EEG: multipli šiljak-talas kompleksi Javlaju se izolovano ili udruženo sa

drugim vrstama epilepsije

Parcijalni (žarišni) napadi -1.

Prosti parcijalni napadi Motorni parcijalni napadi (Jackson-ova

motorna epilepsija) Senzitivni parcijalni napadi (Jackson-ova

senzitivna epilepsija) Parcijalni napadi sa psihičkim

simptomima (disfazije, dismnezije, kognitivni poremećaji)

Prosti napadi mogu da se generalizuju u GM

Parcijalni (žarišni) napadi -2.

Složeni parcijalni napadi(stari naziv: psihomotorna epilepsija) Poremećaj svesti Automatizmi Vegetativni simptomi EEG: žarišni šiljci oštri talasi i

usporena aktivnost (temporalno, frontalno)

Epileptički sindromi u detinjstvu

Epilepsija novorođenčadi Epilepsija odojčeta – Infantilni spazmi

(West-ov sindrom) Mioklonična epilepsija ranog

detinjstva Benigna Rolandička epilepsija Atipični apsansi ( Lennox-Gastaut) Progresivna mioklonična epilepsija Landau-Kleffner-ov sindrom

Status epilepticus

Napad traje 30 ili više minuta ili se učestalo ponavlja

Grand mal status epilepticus (ugrožava život, smrtnost 2,5-38%)

Petit mal status epilepticus Status epilepticus prostih ili

složenih parcijalnih napada

Posebni oblici konvulzija

Febrilne konvulzije Konvulzije usled metaboličkih

poremećaja (hipoglikemija i hipokalcemija novorođenčadi

Epilepsije alkoholičara Napadi izazvani drogama

(amfetamin, kokain, fenciklidin)

Psihičke promene u bolesnika sa epilepsijom

Prolazne psihičke promene: Iktusne (u toku napada) Postiktusna sumračna stanja (konfuzna

stanja, ređe nasilnost, fuge)

Trajne psihičke promene: Demencija (posledica čestih, nelečenih

napada, ali i aziliranja bolesnika) Promene ličnosti (tzv. epileptični

karakter?)

Kognitivno funkcionisanje

Već postojeći kognitivni deficiti

Lateralizacija moždane funkcije

Neželjena centralna dejstva AEL terapije

Uticaj okoline i roditeljski stavovi

Emocionalni faktori i razvoj ličnosti

Epileptički napadi Uzrast u kome su počeli Učestalost

Trajanje bolesti Tip napada EEG promene

Etiološki činioci

Činioci koji mogu uticati na kognitivno funkcionisanje osoba sa epilepsijom

Inteligencija i kognitivno funkcionisanje dece sa epilepsijom

Većina studija nije pokazala postojanje uticaja epilepsije na intelektualno funkcionisanje dece

Mala grupa dece sa epilepsijom ima intelektualno narušenje

U delu te podgrupe postoje prethodna moždana oštećenja

Inteligencija i kognitivno funkcionisanje dece sa epilepsijom nastavak

Apsansi, nekomplikovani drugim tipovima napada imaju povoljnu prognozu za kognitivno funkcionisanje

Infantilni spazmi (West-ov sindrom) i Atipični apsansi (Lennox-Gastaut-ov sindrom) imaju lošiju prognozu za kognitivno funkcionisanje

Epileptični status može ozbiljno narušiti kognitivne funkcije ali i život deteta

Inteligencija i kognitivno funkcionisanje dece sa epilepsijom nastavak

Većina istraživanja se slaže da sledeći činioci imaju nepovoljan uticaj: Rani početak napada Učestali i produženi napadi Vrsta napada Postojanje više tipova napada Udruženost sa moždanim oštećenjem Antiepileptična politerapija Subklinička generalizovana pražnjenja

šiljak-talasa (EEG)