boja knežević - Čuveni ogledi iz elektrodinamike u učionici osnovne

Download Boja Knežević - Čuveni ogledi iz elektrodinamike u učionici osnovne

Post on 29-Jan-2017

221 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • IQ

    1969^

    UNIVERZITET U NOVOM SADUPRIRODNO-MATEMATICKI

    FAKULTETDEPARTMAN ZA FIZIKU

    7 4 JAH 200S

    ..i>

    B F

    .3/60. J

    V

    Cuveni ogledi iz elektrodinamike uucionici osnovne skole

    - diplomski rad -

    Mentor:

    Dr. Darko Kapor, red. profesor

    Kandidat:

    Boja Knezevic

    Novi Sad, 2008

  • V

    (PoseSnu zafwahiost dugujemmom mentoru profesoru dr. (DarkuT^aporu na predfozenoj temi iizuzetnoj strucnoj podrsci priizradi ctipfomsfyg rada.

  • SADRZAJ

    PREDGOVOR ................................... 4

    1 UVOD .......................................... 5

    1.1 Galvani ......................................... 6

    1.2 Volta ........................................... 8

    1.3 Ersted .......................................... 10

    1.4 Faradej ......................................... 12

    1.4.1 Prvo znacajno otkrice ............................. 13

    1.4.2 Otkrice elektromagnetne indukcije .................. 14

    1.4.3 Eksperimenti koji su resilizagonetku magneta ............................... 15

    2 ZNACAJ OPISANIH OTKRICA ................... 20

    3 REALIZACIJA CASA ............................ 22

    3.1 Elektricni izvori .................................. 22

    3.1.1 Limun kao baterija ............................... 23

    3.2 Magnetno polje pravolinijskogstrujnog provodnika .............................. 25

    3.2.1 Ogled ........................................... 26

    3.3 Indukovana elektricna struja ....................... 27

    3.3.1 Ogled ........................................... 28

    4 ZAKLJUCAK RADA ............................. 30

    5 LITERATURA .................................. 31

    6 BIOGRAFIJA ................................... 32

    **>

  • PREDGOVOR

    Cilj ovog diplomskog rada je da se prikaze kako se cuveni ogledi uelektrodinamici, danas posle 200 godina od njihovog otkrica kada je sve tosvakodnevna stvar, mogu obradivati na nivou osnovne skole.

  • 1. UVOD

    Osnovno ogranicenje u izucavanju elektriciteta predstavljala susredstva za njegovo proizvodenje. Pri kraju XIII veka fizicari jos nisu pocelida otkrivaju potpuno nove procese, jer ih praksa jos nije naucila da ih trebaocekivati i traziti. Njih su slucajno otkrivali oni koji su posmatrali saznatizeljom.

    Primer neocekivanog otkrica je Galvanijevo eksperimentisanje sazabljim batacima, koje je dovelo do trajnih izvora elektricnog napona. Oni suomogucili da se prede od trenutnog elektricnog praznjenja na trajan tokelektriciteta. Sa time je poceo i prvi prodor nauke o elektricitetu u tehnologiji.Galvanijevim eksperimentima otpocinje razvoj koji ce dovesti do onoga sto cese u istoriji nazvati "era elektriciteta".

  • 1.1 Galvani

    Galvani (Luigi Galvani, 1737-1798) je profesor anatomijeUniverziteta u Bolonji i interesuje se za fiziologiju.

    Luigi Galvani, 1737-1798

    Drzi predavanja o anatomiji zabe, 1773 godine, a nakon nabavkelajdenske boce, ispituje elektrostimulaciju misica.

    Galvani je u laboratoriji rasekao zabu, skinuo kozu sa bataka, ali ih jesa jednim delom leda ostavio na radnom stolu na kojem se nalazila i jednaelektrostaticka masina. U njegovom odsustvu supruga je navratila da zavrsipripremu jela i desilo se da je nozem doticala zabu upravo u vreme kad jejedan saradnik punio masinu i izvlacio varnice. Primetila je da se u torntrenutku zablji batak grci i o tome obavestila Galvanija. Eksperimentisanje sedesavalo oko 1780. godine, a rad je objavljen nakon 10 godina.

    Galvani je svoj istorijski rad objavio 1791. godine. Galvanijevapublikacija izaziva senzaciju. On nastavlja da eksperimentise i 1794. godinepise anonimnu odbranu svojih gledista. U dodatku tog clanka uspeva po prviput da dokaze postojanje bioelektricnih sila izazivajuci grcenje misica bezprisustva metala. U tkivu, dakle, ima elektriciteta, ali on nije izazvao grcenjezabljih bataka u eksperimentima sa kojima je poceo. Galvani tako otvara dvaputa: jedan fizioloski i drugi fizicki, kojim ce nastaviti Volta.

  • Kad Napoleon osvaja severnu Italiju, Galvani mu ne izjavljujeprivrzenost i povlaci se. Nova vlast ga ubrzo pomiluje, all on umire 1798.,sedam godina posle objavljivanja istorijskog clanka. Galvani je po svom radui rezultatima zasluzio da bolje prozivi poslednju deceniju zivota, a sto do toganije doslo, delom je razlog i njegov karakter, posebno preosetljivost.

  • 1.2 Volta

    Volta ( Alessandro Volta, 1745-1827 ) roden je u italijanskom gradicuKomo, u srednje imucnoj porodici. Samouk je, trazi i gaji veze sa uglednimlicnostima, voli da putuje i ume da govori i pise, ukljucuci i pesme nalatinskom.

    Volta, 1745-1827

    Kad Galvani salje Volti primerak svoje publikacije, ovaj ima vec 45godina i predstavlja poznato ime u fizici. Dve godine pre nego sto Galvaniobjavljuje svoj rad Volta postaje profesor fizike na Univerzitetu u Paviji.

    V

    Cim saznaje za Galvanijev rad, Volta ponavlja njegove eksperimentei analizira ih zahvaljujuci iskustvu od cetvrt veka u izucavanju elektriciteta.

    Volta, 1793. god. pise: "Proizveo sam eksperimente koji pokazujutakvo proticanje elektricnog toka ako se raznorodni metali ne priljube zivimdelovima,vec ma kakvim vlaznim predmetima, na primer, hartiji, kozi, suknuitd. natopljenim vodom, ili ako su u samoj vodi. To i predstavlja ceo efekattakvog sjedinjavanja metala, tako da su oni u ovom slucaju ne samoprovodnici, vec pravi uzbudivaci elektriciteta. U tome i jeste glavno otkrice."

    Ovo oznacava Voltin ulaz u prekretnicu. Napustanjem zivog tkivaeliminise se mogucnost animalnog elektriciteta. Taj korak Galvani nije ucinio.

    Sledece dve godine Volta se narocito koncentrise da direktno izmeri"metalni" elektricitet i uspeva, posebno primenjujuci varijantu elektrometrakoju je sam razvio. Pri tome je stalno prisutan problem kako umnoziti efekat,tj. kako povecati ono sto ce kasnije biti nazvano elektromotornom silom ilinaponom.

    Iste godine kada Galvani umire, Voltina baterija je bila spremna da ser, iznese u naucnu javnost. Tokom prvih meseci 1800. on se resava da opise

    baterija uputi Banksu ( Joseph Banks ), predsedniku Kraljevskog drustva u

  • Londonu. Rad naslovljen "O elektricitetu izazvanom obicnim kontaktomprovodljivih supstanci raznih vrsta" salje 20. marta 1800. godine.

    "Poreda se niz posuda jedna pored druge nacinjenih od ma kakvogmaterijala izuzev metala i napune do pola cistom vodom, slanom vodom ilicedu; sastavimo ih u lanac pomocu metalnih lukova od kojih je jedan krak A,ili samo njegov kraj A, stavljen u jednu casu nacinjenog od crvenog ili zutogbakra, ili bolje od posrebrenog bakra; drugi kraj u susednu casu je od kalajaili, bolje,od cinka. Za sve ove aparate je bitna neposredna veza razlicitihmetala u parove i posredna veza jednog para sa drugim preko vlaznogprovodnika."

    Tako je stvoren prvi stalni izvor elektriciteta koji se otvaraju putevi iza fundamentalna istrazivanja i za primenu. Godina 1800. predstavlja tajveliki skok, omogucen inteligentnim eksperimentisanjem sa novcicima,limovima, kartonima i slanom vodom. Danas to izgleda kao deo neke vrlodaleke istorije jer se vise ne eksperimentise sa nekoliko novcica, vec je zaeksperiment potrebno sve vise i vise novca.

  • 1.3 Ersted

    Ersted ( Hans Christian Oersted, 1777-1851 ) predaje fiziku naUniverzitetu u Kopenhagenu.

    Ersted, 1777-1851

    Sve do XVIII veka fizicari su ukazivali na fundamentalne razlikeizmedu elektriciteta i magnetizma tako da su i interakcioni fluidi smatranivrlo razlicitim. Njegova ideja vodilja je bila jedinstvo sila koju izlaze uraspravi "Istrazivanja o identitetu hemijskih i elektricnih sila", koja izlazi nanemackom jeziku 1812. i francuskom jeziku 1813. godine. Ne zna se da li je ikakve je eksperimente Ersted vrsio od 1813. do 1820. nema ni saglasnosti onacinu samog otkrica. Svi se slazu da je otkrice izvrseno na jednompredavanju za starije studente, ali razlike postoje u interpretaciji izmedu nekihprisutnih studenata i Ersteda. Niko ne pominje, cak ni Ersted, datum togpredavanja. Po nekim studentima to predavanje nije bilo namenjenorazmatranju veze elektriciteta i magnetizma, vec zagrevanju platinske zicestrujom, a kompas se slucajno nasao ispod provodnika kad je ukljucena struja.Ersted je primetio otklon igle, ali se nije zadrzavao na tome.

    Erstedov bivsi student, a kasnije prijatelj Hansten pise Faradeju 1857.godine, dakle skoro cetiri decenije kasnije, da je Ersted "stavljao zicu svojegalvanske baterije okomito na magnetnu iglu, ali se nije uocavalo kretanje.Jednom na kraju eksperimenta, kada je upotrebio jaku galvansku bateriju u

    10

  • nekom drugom eksperimentu, on rece: "Dajte sada dok je baterija povezanada pokusamo jedanput da stavimo iglu paralelno zici". Kadje to uradeno, onje bio veoma zacuden kadje video da igla pravi jake oscilacije. Tako je doslodo velikog otkrica."

    Tokom prve polovine jula 1820. Ersted vrlo intezivno eksperimentisei priprema pisano saopstenje. Tri nedelje su mu bile dovoljne. Ersted svojeotkrice objavljuje 21. jula 1820. u brosuri na latinskom sa naslovom"Eksperimenti o uticaju elektricnog konflikta na magnetnu iglu", kojuistovremeno prevodi na glavne jezike.

    Suprotne polove galvanskog aparata je spojio metalnom zicom koju jenazvao vezucim provodnikom, ili vezucom zicom. Efektu, koji se desava uovom provodniku i prostoru oko njega dao je ima elektricni konflikt.

    "Postavimo pravolinijski deo provodnika horizontalno, paralelno iiznad slobodno obesene magnetne igle... Magnetna igla ce se pokrenuti takoda ce njen deo koji je pod onom stranom zice koja dobija elektricitet iznegativnog kraja galvanskog aparata skrenuti ka zapadu."

    Erstedov glavni rad se pojavljuje na latinskom 14. jula 1820. a vecavgusta izlazi u "Svaj