blavatsky - tajna doktrina 3

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

italac se moe upitati zato uopte govorimo o zmajevima? Mi odgovaramo: prvo, zato to je znanje o takvoj vrsti ivotinja dokaz o ogromnoj starosti ljudske rase, a drugo, da bismo pokazali razliku izmeu zoolokog, pravog znaenja reci "Zmaj", "Naga " i "Zmija", i metaforikog, kad se ove reci simboliki upotrebe. Neupueni italac, koji ne zna nita o jeziku misterija, kad god naie na te reci, sklon je da ih shvati bukvalno. Otuda, guipro quos* dolaze pitanja i neopravdane optube. Bie dovoljno nekoliko primera za to.

Sed et serpens? A l i kakva je bila priroda zmije? Mistici intuitivno u zmiji iz Postanja vide ivotinjski simbol i visoku duhovnu sutinu, kosmiku superinteligentnu silu, "veliku palu svetlost", zvezda-nog duha, vazdunog i zemljanog u isto vreme, "i j i uticaj okruuje planetu {qui circumambulat terram), kao to kae hrianski fanatik bukvalnog smisla (de Mirvij), a koja se jedino ispoljava u obliku fizikog simbola koji je bio najpogodniji "u odnosu na njegove moralne i intelektualne uvrnutosti", t j . u zmijskom obliku.

Al i , ta e hriani rei o Bakamoj Zmiji, "BOANSKOM ISCELITE-LJU, ako bi zmiju trebalo smatrati amblemom obmane i zla, samim "Neastivim"? Kako se ikad moe postaviti granica ako se ona postavlja u sektakom teolokom duhu. Jer, ako se sledbenici rimokatolici-zma ue da su Merkur i Eskulap, i l i Asklepije, koji su uistinu jedno, "avoli i avolovi sinovi", a njihov tap sa zmijom bio je "avolov tap", staje onda sa Mojsijevom "Bakarnom Zmijom"? Svaki uenjak zna da su ipaganski tap i jevrejska "zmija" jedno te isto, naime ka-ducej Merkura, sina APOLONA-PITONA. Lako je da se razume zato su Jevreji usvojili zmijski oblik za svog "zavodnika". Kod njih je on bio isto fizioloki ifaliki i ni sva sila cepidlakog mudrovanja rimokatolike crkve ne moe mu promeniti znaenje kad dobro prouimo jezik misterija i kad se jevrejski svici proitaju numeriki. Okultisti znaju da Zmija, Naga, i zmaj imaju sedmostruko znaenje; daje, na primer. Sunce bilo astronomski i kosmiki amblem dve suprotstavljene svetlosti i dve gnostike zmije, dobre i zle; oni takoe znaju da, kada se uopte, i nauni i teoloki zakljuci predstavljaju dve krajnje smene krajnosti. Jer, kad nam kau da zmija potie od astroloke legende, koja je njen primami izvor, i da, ukoliko elimo da imamo klju za sve naredne religiozne dogme, ozbiljno meditiramo na Sunce, pobednika nad Pitonom,

* (Lat.) Kako i zato. (nap. prev.) 254

Stanca IX - Konana evolucija oveka

i na nebesku devicu iz Zodijaka, koja potiskuje prodirueg zmaja, lako je opaziti da, umesto da uoptavaju, oni naprosto imaju u v idu hr i-ansku religi ju i Otkrivenje. To nazivamo jednom krajnou. Drugu vidimo u ovome: kad, ponavljajui uvenu odluku Sabora u Trentu, teologija nastoji da uveri mase kako " o d ovekovog pada pa sve do asa njegovog krtenja avo potpuno vlada ovekom i ima pravo da gapo-seduje (diabolum dominationem et potestatem super homines habere etjure eospossidere)." Na to okultna filozofija odgovara: najpre dokaite postojanje avola kao bia, pa tek onda moemo da verujemo u odgovarajue posedovanje. I sasvim malo posmatranja i poznavanja ljudske prirode bi lo bi dovoljno da pokae lanost te teoloke dogme. Da u Satani ima b i lo kakve realnosti, u objektivnom, i l i makar u subjektivnom svetu (u crkvenom smislu), jadni avo bi otkrio daje hro-nino opsednut i posednut ravima, dakle veinom oveanstva. Samo oveanstvo, a posebno svetenstvo, predvoeno oholom, beskrupuloznom i netolerantnom r imokatol ikom crkvom, zaelo je, rodi lo i odgajilo ljubav prema neastivom; al i , to je digresija.

Crkva je prekorila itav misaoni svet zbog njegovog oboavanja Zmije. itavo oveanstvo ju je "oboavalo, a istovremeno i kamenovalo". Zend Avesta govori o njoj kao to to ini Knjiga Kraljeva i Vede, zatim Eda i Biblija. (. . .) Svuda nalazimo svetu Zmiju, Nagu, njen oltar i njenog svetenika; u Rimu su to vestalke, koje pripremaju hranu za nju sa istom brinou sa kojom odravaju Svetu Vatru. U Grkoj, Eskulap ne moe da leci bez njene potpore, i njoj pripisuje svoje moi. Svi su uli za uvenog rimskog ambasadora koga je Senat poslao bogu medicine, i njegovom povratku sa ne manje uvenom zmijom koja je svojom voljom i sama od sebe krenula prema hramu njenog Gospodara, najednom od ostrva na Tibru. Nijedna bakhantkinja nije bila bez zmije upletene u svoju kosu, a nijedan augur nije propustio daje usmeno pita, niti postoji grob bilo kog arobnjaka na kome se ona ne nalazi! Ka-initi i ofiti je nazivaju Tvorcem iako prepoznaju, kao i eling, da je Zmija "zla po svojoj supstanci i svojim otelovljenjima".^'

Uist inu, ovaj pisac je u pravu, a da bi ovek stekao potpunu predstavu o prestiu k o j i zmi ja uiva do dana dananjeg, morao bi tu

29 Svete zmije, na str. 432 de Mirvijevih Podsetnika.

255


materiju da proui u Indiji i da naui sva verovanja koja su postojala i jo uvek postoje o Nagama (kobrama) u toj zemlji. Takode bi trebalo da poseti Afrikance iz Viadha, vudue iz Porto Prinsa i sa Jamajke, meksike Nagale i kineske Ijude-zmije, Pa, itd. A l i , zato da se udimo to se Zmija "oboava", a u isto vreme proklinje, kad znamo daje od samog poetka ona bila simbol?^" U svim drevnim jezicima re Zmaj ima znaenje koje danas ima u kineskom (lang), tj, "bie blistave inteligencije'", a na grkom 5pdKov, i l i "onaj koji vidi i pazi". A moe li se na ivotinju tog imena primeniti bilo koji od tih epiteta? Zar nije oigledno, bez obzira dokle su praznoverice i zaboravljanje prvobitnog znaenja mogle da dovedu divljake danas, da su pomenute karakteristike zapravo trebalo da se odnose na ljudske originale, iji su simboli bi l i zmije i zmajevi? Ti "originali", koji se i danas u K i n i nazivaju "Zmajevima Mudrosti" - b i l i su prvi uenici anija, koji su b i l i njihovi uitelji; ukratko, prvobitni adepti Tree, a kasnije etvrte i Pete Rase. To ime je postalo univerzalno, i nijedan normalan ovek pre hrianskog doba nikad ne bi pomeao oveka sa simbolom koji se na njega odnosi.

Simbol Knoufisa, i l i due sveta, kako pie ampolion: (. . .) izmeu ostalih, predstavlja i ogromna zmija koja stoji na ljudskim nogama; taj gmizavac, simbol dobrog Genija, zaista je Agatodemon. esto se on prikazuje sa bradom. (. . .) Ova sveta ivotinja, identina sa ofitskom zmijom, nalazi se urezana na brojnim gnostikim i l i bazilijanskim kamenovima (...) Ta zmija ima razliite glave, ali uvek nosi natpis XNOYBIE. *

To je isto tako tano kao kad bi - kroz nekoliko milenijuma - fanatik neke budue nove vere, koji bi namerio da proslavi svoju religiju na raun drevnog hrianstva, rekao: "Svuda je bilo oboavano etvoronono jagnje. asna sestra gaje, nazivajui ga Agnusom, privija na svoje grudi; svetenik gaje stavljao na oltar. Ono se pojavljivalo u svakom pashalnom obroku i glasno se velialo u svakom hramu. Pa ipak, hriani su ga se uasavali i mrzeli ga, jer su ga klali i prodirali..." Pagani ni u kom sluaju ne jedu svoje svete simbole. Ne znamo ni za koga ko jede zmije i l i gmizavce, osim stanovnika hrianskih civilizovanih zemalja, gde poinju sa abama i jeguljama, da bi neizbeno zavrili sa pravim zmijama, kao to su poeli sa jagnjetom, a zavrili sa konjskim mesom.

31 Pantheon, 3.

256

r Stanca IX Konana evolucija oveka

Agatodemon je bio obdaren "poznanjem dobra i zla", tj boanskom Mudrou, jer |e bez ovog prvog ono drugo nemogue/^ Ponavljajui Jambliha, Sampolion pokazuje daje to "boanstvo zvano 'EiixSyv ( i l i Vatra nebeskih bogova - veliki Tot Hermes^^), kome Hermes Trismegistos pripisuje daje izumeo magiju.^''

"Izum magije!" udan izraz, kao da se vene i stvarne misterije prirode mogu izumeti\ Kao kad bi, kroz nekoliko hiljada godina, profesoru Kruksu pripisali daje izumeo, umesto daje otkrio sve-tleu materiju. Hermes nije bio onaj koje izumeo, pa ak ni otkrio magiju, jer, kao to je reeno u fusnoti, Tot-Hermes predstavlja generiko ime, isto kao i Enoh (Enoichion, "unutranje, duhovno oko"). Nebo, prorok i vidovnjak, itd. To nije pravo ime nijednog postojeeg oveka, ve zajedniko ime mnogih adepata. Simbolike alegorije ih povezuju sa zmijama zbog toga to su oni prosvetljeni od strane solamih i planetarnih bogova tokom prve intelektualne rase. Tree. Svi oni predstavljaju uzorne pokrovitelje Tajne Mudrosti. Asklepije je sin boga Sunca, Apolona - a on je Merkur; Nebo je sin Bel-Merodaha; Vaivasvata Manu, taj veliki Rii, sinje Vivasvata -Sunca i l i Surje, itd., itd. I dok astronomski. Nage, kao i Riiji, Gan-darve, Apsare, Gramani (i l i Jake, nia boanstva), Jatudani i Deve predstavljaju Suneve pratioce tokom dvanaest solamih meseci, u teo-gonijama, a takode i u antropolokoj evoluciji, oni su bogovi i ljudi - kad se inkamiraju u donjem svetu. Neka se italac u tom pogledu pri-seti daje Apolonije u Kamiru susreo budistike Nage - koje ne predstavljaju ni zmije, zooloki, niti Nage, etnoloki, ve "mudre ljude".

Solami Knoufis, i l i Agatodemon, jeste gnostiki Hrist, kao to zna svaki uenjak. On je blisko povezan sa sedam sinova Sofije (Mudrosti), sedam sinova Aditi (univerzalne mudrosti), iji je osmi sin Martanda, Sunce, a drugih sedam su sedam planetarnih vladara i l i Genija. Knoufis je bio duhovno Sunce Prosvetljenja, Mudrosti, pa zato predstavlja pokrovitelja svih egipatskih Inicijala, kao stoje Bel-Mardok (i l i Bel-Belitanus) to kasnije postao kod Haldejaca.

Hermes, tanije Tot, generiko je ime. Abul-Feda u Preislamskoj istoriji pokazuje pet Hermesa, kao i to da su imena Hermes, Nebo i Tot u raznim zemljama davana velikim Inicijatima. Tako je Nebo, sin Merodaha i Zarpa-nitu (koga Herodot naziva Zevs-Belos), dao svoje ime svim velikim prorocima, vidovnjacima i Inicijatima. Svi su oni bili "zmije Mudrosti", poto su povezane sa Suncem astronomski, a sa mudrou duhovno.

34 Pantheon, tekst 15.

257


Biblija, od Postanja pa do Otkrivenja, predstavlja samo niz isto-rijskih zapisa o velikoj borbi izmeu bele i crne magije, izmeu adepata desnog puta. Proroka, i adepata levog puta, Levita, svetenstva brutalnih masa. ak i prouavaoci okultizma, iako neki od njih imaju vie drevnih rukopisa i direktnih pouavanja na koje mogu da se oslone, uviaju da im je teko da postave otru granicu izmeu sodala Desnog Puta i onih Levog. Veliki rascep koji se odigrao meu sinovima etvrte Rase, im su pod vodstvom "Sinova Boijih" podignuti prvi Hramovi i Dvorane Inicijacije, alegorijski je predstavljena u prii o Jakovljevim sinovima. Daje bilo dve kole magije i da ortodoksni Leviti nisu pripadali onoj svetoj, pokazuju reci koje izgovara Jakov na samrti. Ovde bi bilo dobro da navedemo nekoliko sentenci iz Razotkrivene Izie.

Jakov na samrti ovako opisuje svoje sinove: "Dan", kae on "bie zmija pored puta, guja na putu, koja ujeda konjske pete, da bi jaha pao unazad (tj. on e kandidate poduavati crnoj magiji) (. . .) ekao sam na tvoje spasenje, O Gospode!" O Simeonu i Leviju patrijarh primeuje da su oni " ( . . .) braa; instrumenti okrutnosti su u njihovim nastambama. O moja duo, ne ulazi u njihovu tajnu, u njihovu skuptinu"^^ U originalu, na mestu reci ''njihovu tajnu" stoji "njihov SOD".^* A Sod je bio naziv za velike misterije Baala, Adonisa i Baha, koji su bih Boiji Sinovi i iji simboli su bile zmije. Kabalisti alegoriju o Vatrenim Zmijama objanjavaju tako to kau daje to ime dato Levijevom plemenu, ukratko, svim Levitima, a daje Mojsije bio poglavar Sodala^'' U misterijama bi trebalo potraiti izvorno zna-

35

36 Postanje, pogl. X L I X . Danlap {Dunlap), u svom uvodu u Sod, Adonisove Misterije, objanjava

re "Sod" kao arkanu, religioznu misteriju, na osnovu indlerovog {Schindler) Penteglott-a. "Tajna Gospodnja je kod onih koji ga se boje", kae Paslm XXV, 14. To je pogrean prevod hriana jer bi trebalo da stoji: "Sodihoh (misterije Ihoha) su za one koji ga se plae" (Danlap, Misterije Adonisa, XI). " A l (El) je uasan u velikom Sodu Kadeima ("kadeim" znai svetenici, sveti, inicirani) Psalm LXXXIX, 7" (ibid.). Kadeim su bili daleko od svetog (vidi Deo II ove Knjige, "Najsvetije od Svetih ").

Pripadnici kole za svetenike su nazivani Sodalama, kae Frojnov Latinski leksikon (IV, 448). "Sodaliti su nastali u Ideanskim Misterijama MoNE MAJKE", pie Ciceron u De Senectute {Misterije Adonisa).

258

Stanca IX-Konana evolucija oveka enje "Ubica Zmajeva", i o tom pitanju emo u potpunosti govoriti kasnije.

U meuvremenu, ispada da ako je Moj sije bio poglavar Misterija, on je dakle bio njihov Hijerofant, a istovremeno mi nalazimo kako proroci grme protiv "gnusnih dela" sinova Izrailja, koji su pripadali dvema kolama. "Vatrene Zmije" su, dakle, naprosto bile epitet koj i se odnosio na Levite svetenike kaste, nakon to su se razili sa dobrim zakonom, tradicionalnim Mojsijevim uenjem, i na sve one koji su sledili crnu magiju. Isaija, kada govori o "buntovnoj deci" koja e svoja blaga morati da nose u zemlju iz koje je dola "otrovnica i Vatrena letea Zmija''' (XXX, 6), odnosno Haldeju i Egipat, iji su se inicijati u njegovo doba (700. godina pre nove ere) ve bi l i u velikoj meri degenerisali, misli na arobnjake iz t ih zemalja.^^ A l i , oni se moraju obazrivo razluiti od "Vatrenih Zmajeva Mudrosti" i "Sinova Vatrene Magle".

U Velikoj knjizi Misterija stoji: Sedam Gospodara stvorie Sedam ljudi; tri Gospodara (an Ko-

hana i l i Pitrija) behu sveti i dobri, etvorica manje sveta i puna strasti. (. . .) Chaje (senke) Otaca behu kao i oni.

To objanjava razlike u ljudskoj prirodi, koja je podeljena na sedam gradacija dobra i zla. Bilo je sedam obitavalita (hramova) spremnih da ih nasele Monade pod razliitim karmikim okolnostima. Na toj osnovi Komentar objanjava lako irenje zla, im su ljudski Oblici postali pravi ljudi. Neki drevni filozofi prenebregli su, u svoj i m izvetajima o postanku, svih sedam i saoptili samo etiri. Tako meksiko lokalno Postanje ima "etiri dobra oveka", opisana kao etiri prava pretka ljudske rase, "koje nisu zaeli ni bogovi niti ih je rodila ena", ali ije je stvaranje bilo udo koje su izvele tvorake Moi, i koji su nainjeni tek poto su "tri pokuaja da se naine propala". Egipani u svojoj teologiji imaju samo "etiri sina Boija", dok je u Pimanderu reeno sedam ~ tako je izbegnuto da se bilo ta kae 0 zloj ovekovoj prirodi iako su Seta, kad se od boga srozao na

38 Svetenici Baala koji su skakali preko vatri. Ali, to je bio jevrejski izraz,

lokalni. "Saraf' - "vatreni ili plameni otrov". 259

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

Seta-Tifona, poeli da nazivaju " sedmim sinom". Odatle je, po svoj p r i l i c i , nastalo verovanje da je "sedmi sin sedmog sina" uvek roeni opsenar, iako se isprva m i s l i l o j ed ino na arobnjaka. A P E P A , z m i j u k o j a z i m b o l i z u j e z l o , ubifa j e A k e r , Setova zmi ja; ' ' ' zato Set-Tifon ne moe predstavljati to z lo. U Knjizi mrtvih je nareeno (st ih 13) da se poglavl je C L X I I I mora i tat i u "psisustvu dvo-noge zmi je" , to bi znailo v isokog Inici jata, Hijerofanta, j e r disk i ovnujski rogovi,'*" koj i krase njegovu "zmi jsku" glavu u hijerogli-f ima naslova pomenutog poglavl ja, to oznaavaju. Iznad " z m i j e " predstavljena su dva mistika oka Amona, skrivenog "boga misterija".'** Taj pasus potvruje nae miljenje i pokazuje staje re " z m i j a " znaila u antici.

A l i , to se tie Nagala i Nargala, odakle slinost imena indi jskih Naga i amerikih Nagala?

Nargal je bio haldejski i asirski poglavar Magija (Rab-Magi), a Naga! je bio glavni arobnjak meksikih Indijanaca. Imena obojice su potekla od Nergal-Serezera, asirskog boga i induskih Naga. Oba poseduju iste sposobnosti i mo da imaju demona slugu, sa kojim se potpuno poistoveuju. Haldejski i asirski Nar-gali su tog demona u obliku odreenih ivotinja, koje su se smatrale svetim, drali u hramu; a indijanski Nagal dri ga gde moe - u susednom jezeru, u umi i l i kui, u obl iku neke domae ivotinje.''^

Takva slinost ne moe se pripisati sluajnosti. Otkr iven je novi svet, a mi nalazimo daje, za nae pretke iz etvrte Rase, on ve bio stari. Za A r d u n u , K r i n i n o g pratioca i elu* je reeno daje siao u

39 40

Knjiga mrtvih, X X X I X . Isti ovnujski rogovi se nalaze na Mojsijevoj glavi, koja je bila prikazana

na izvesnim starim medaljonima koje je autorka ove knjige videla u Palestini, od kojih jednu poseduje. Rogovi, koji ine deo sjajnog oreola Mojsijeve statue u Rimu (Mikelanelo) su vertikalni, umesto da su savijeni nanie do uiju, ali je amblem isti; otuda Bakarna Zmija.

Al i , vidi Harisove Magijski papirus, br. V i oveka koji na gmarskom toku pravi Amona sa ovnujskim rogovima.

''^ Braser de Burbur, Meksiko, str. 135 i 574. * Uenika (nap. prev.)

260

Stanca IX-Konana evolucija oveka

Patalu, "antipode", i tamo se oenio sa Ulupi*^Nagom (tanije Nagi-ni), erkom kralja Naga, Kaurave.'*''

A sada se moemo nadati da je objanjenje punog znaenja amblema zmije dokazano. Taj amblem ne znai zlo, a jo manje avola, ve je, zaista, K E M E K E I A A M A B A E A H ("veno Sunce-Abrasaks"), sredinje duhovno Sunce kabalista, koje je na nekim dijagramima predstavljano krugom Tifereta.

I na o v o m mestu, opet, moemo da citiramo iz naih ranij ih dela i uemo u dalja objanjenja:

Iz te oblasti neizmeme dubine (Bitos, Adit i , ekina, veo neznanog) emituje se krug sastavljen od spirala. To je Tiferet, to, na jeziku simbolizma, znai "ve l ik i ciklus", sastavljen od manjih. Sklupana unutra, kao da sledi te spirale, lei zmija - amblem Mudrosti i Venosti - dvojnog Androgina: ciklus predstavlja Eno-ju, i l i boanski um (mo koja ne stvara, ali koja mora da asimilu-je) i zmiju, Agatodemona, Ofisa, Senku Svetlosti (ne-venu, pa ipak najveu boansku svetlost na naem nivou). Oboje su b i l i Logosi ofita: i l i se jedinstvo Logosa ispoljilo kao dvostruki princip Dobra i Zla.

D a j e to bi la samo svetlost, neaktivna i apsolutna, l judski um ne bi mogao da je uvai, pa ak ni da je po jmi . Senka je to to omoguava svetlosti da se ispolji i daje j o j objektivnu realnost. Zato senka nije zlo, ve je neophodan i nezamenljiv dodatak k o j i kompletira Svetlost i l i Dobro: ona je njen tvorac na Zemlji.

Prema pogledima gnostika, ta dva principa su neizmenljiva Svetlost i Senka, poto su Dobro i Z l o zapravo jedno i postojali su kroz itavu venost, kao to e uvek nastaviti da postoje, sve dok postoje ispoljeni svetovi.

43 Ulupi nosi potpuno atlantidanski peat. Kao i Atlantida, to nije ni grko

ni sanskritsko ime, ve podsea na meksika imena. 44

Mahabharata, Adiparva, sloka 7788, 7789. Bhagavata Purana, IX, XX, 31, kao to objanjava Sridera, komentator, koji govori o Ulupi kao o erci kralja Manipure; ali, pokojni pandit Dajanand Sarasvati, bez sumnje najvei indijski autoritet za sanskrit i Purane o takvim pitanjima, lino je potvrdio daje Ulupi bila erka kralja Naga u Patali, i l i Americi, pre 5.000 godina, i da su Nage bile Inicijali.

261

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA

Taj simbol objanjava zato su gnostici oboavali Zmiju kao Spasitelja, obmotanu oko svetog hleba, i l i Tau, falikog amblema. Kao Jedinstvo, Enoja i Ofis su Logos. Kad se odvoje, jedno je Drvo i vota (duhovno), drugo Drvo Poznanja Dobra i Zla. Zato nalazimo kako Ofis nagovara prvi ljudski par - materijalni proizvod Uda Ba-ota, koji, meutim, svoj duhovni princip duguje Sofiji Ahamot - da proba zabranjeno voe iako Ofis predstavlja boansku Mudrost.

Zmija, Drvo Poznanja Dobra i Zla i Drvo ivota su simboli presaeni sa indijskog tla. Arasa-Maram, banjan drvo, tako sveto kod Indusa (poto se Vinu tokom jedne od svojih inkarnacija odmarao u njegovoj monoj senci i tu uio ljude filozofiji i naukama), naziva se Drvo Znanja i Drvo ivota. Pod zatitnikim liem tog kralja uma Gurui ue svoje uenike prvim lekcijama o besmrtnosti i iniciraju ih u misterije ivota i smrti. U haldejskom predanju se kae da je Java-Aleim i l i kola za svetenike nauila sinove ovekove da postanu kao jedan od njih. Do dananjeg dana Foh-ou,''^ koji ivi u Foh-Maeju, i l i hramu Bude, na vrhu "Kouin-long-sang",''* velike planine, izvodi svoja najvea verska uda pod drvetom koje se na kineskom zove Sung-Ming-u, i l i Drvo Znanja i Drvo ivota, jer je neznanje smrt, a jedino znanje donosi besmrtnost. Ta udesna predstava se odvija svake tri godine, kad se ogromna svita kineskih budista sakupi u hodoau na tom svetom mestu.

Sada postaje razumljivo zato su najraniji Inicijati i adepti, i l i "Mudri Ljudi", za koje se tvrdilo da ih je u misterije prirode inicirao UNIVERZALNI UM, koji predstavljaju najvii aneli, nazvani "Zmijama Mudrosti" i "Zmajevima", a takoe i zastoje materijalistiki duh njihovog potomstva postepeno poeo da optuuje prve fizioloki potpune parove - koje je u misteriju stvaranja ljudi inicirao Ofis, ispaljeni Logos i androgin, poto su jel i plod poznanja - da su poinili greh time to nisu posluali "Gospoda Boga" nego su dopustili da ih Zmija navede na iskuenje.

Tako su malo prvobitni hriani (koji su od Jevreja ukrali njihovu Bibliju) razumeli prva etiri poglavlja Postanja u njihovom ezo-

45 Foh-ou, bukvalno na kineskom znai Budin gospodar, odnosno uitelj doktrina Buda-Foh.

Ta planina se nalazi na jugozapadu Kine, gotovo izmeu Kine i Tibeta. 262


terijskom znaenju, da nikad nisu opazili kako tom neposlunou oni nisu nameravali da poine nikakav greh, ve daje zapravo "Zmija" bila sam "Gospod Bog", koji je kao Ofis, Logos, i l i nosilac boanske tvorake mudrosti, nauio ljude da, sa stvoje strane, postanu tvorci.'*^ Oni nikad nisu shvatili daje Krst predstavljao evoluciju u odnosu na "drvo i zmiju" i zato ]Q postao spas oveanstva. Time on postaje najosnovniji simbol Tvorakog uzroka, primenjen na geometriju, brojeve, astronomiju, mere i ivotinjsko razmnoavanje. Prema 'kabdiVi, prokletstvo je palo na oveka kada je stvorena ena.^^ Krug se odvojio od svog prenika.

Od dva pr inc ipa koja su b i la smetena u j e d n o m , a to je stanje Androgina, dolo je do odvajanja dualnih principa, k o j i predstavljaju dve suprotnosti i ija sudbina je postala da od tada pa za na-vek tee da se sjedine u izvorno stanje Jednog. To prokletstvo se sastojalo u sledeem: da priroda koja goni na tu potragu izbegne eljeni rezultat tako to p r o i z v o d i n o v o bie, drugaije od ponovnog sjedinjenja i l i eljenog jedinstva, ime e pr irodna elja da se o b n o v i izgubljeno stanje zauvek b i t i obmanula. Priroda i v i na osn o v u tog munog procesa neprekidnog prokletstva."*'

(Vidi Krst i krug, deo U)

Podsetiemo itaoca da se u oharu, a i u svim drugim kabalistikim de-lima, smatra da "Metatron sjedinjen sa Sekinom" [ i l i ekina kao veo (milost) Ain-Sofa], ko j i predstavlja Logos, jeste ba to Drvo Znanja dok amael - tam n i aspekt Logosa - zauzima samo koru tog drveta i poseduje znanje samo o ZLU. Kao to kae Lakur (Lacour), k o j i je u sceni Pada {Postanje, pogl. I I I ) video jedno zbivanje koje pripada egipatskoj inici jaci j i :

Drvo Obogotvorenja, i l i Znanja Dobra i Zla (. . .) je nauk Tsifona, Genija sumnje, Tsi znai pouavati, /on, sumnja. Tsifon je jedan od Aleima; danas emo ga nai pod imenom Nah, iskuavatelj.

(Les Oeloim, tom II, str. 218) On je danas prouavaocima simbola poznat pod imenom Jekova.

To gledite su usvoji l i svi crkveni oci, ali to nije pravo ezoterijsko uenje. Prokletstvo nije poelo ni sa formiranjem oveka ni sa formiranjem ene, jer je njihovo razdvajanje pripadalo prirodnom toku evolucije, ve krenjem zakona ( v i d i napred).

49 " O d ega (ljudska) priroda i v i " - ne ak ni ivotinjska, ve zavedena,

senzualna i iskvarena prirode, koju su stvorili ljudi, a ne priroda. 263


Alegorija o Adamu, koja je odvojena od "Drveta ivota", ezote-rijski znai daje Rasa koja se tek razdvojila zloupotrebila i srozala misteriju ivota na nivo animalnosti i zverstva. Jer, kako pokazuje ohar, Matronetah (ekina, simboliki supruga Metatrona) "predstavlja put ka velikom Drvetu ivota, Monom Drvetu", a ekina je boanska milost. Kao stoje objanjeno: to Drvo dosee nebeske Doline i skriveno je izmeu tri planine (gornja Trijada principa u ove-ku). Od te tri planine. Drvo se uspinje navie (znanje adepta tei ka nebu), a potom ponovo silazi dole (u adeptov Ego na zemlji). To drvo je otkriveno danju, a skriveno tokom noi, tj. otkriveno je prosve-tljenom umu, a skriveno za Neznanje, koje je no (vidi ohar, I, 172, a i b). "Drvo Poznanja Dobra i Zla raste iz korena Drveta i vota" (Komentar). A l i , potom, takode:

( . . . ) u kabali se jasno moe videti daje "to Drvo ivota" bilo egipatski krst u svom seksualnom aspektu, a daje "Drvo Znanja" predstavljalo to razdvajanje i ponovno spajanje da bi dolo do kobnog stanja. Da to pokaemo u brojevima, vrednosti slova koja ine re Oc {Otz) (2JJ?), drvo, su 7 i 9: sedam je sveti enski broj, a devet je broj falike i l i muke energije. Taj egipatski krst je simbol egipatskog ensko-mukog, Izide-Ozirisa, semeni princip u svim oblicima, zasnovan na prvobitnom ispoljavanju koje je primenljivo u svim pravcima i u svim znaenjima. "

Takvi su pogledi na kabalu zapadnjakih okultista i oni se razlikuju od istonjakih i arijevskih pogleda na tu problematiku, koji su u veoj meri filozofski.' Razdvajanje polova je bilo u programu prirode i prirodne evolucije; a stvaralaka sposobnost u mukarcu i eni bila je dar Boanske mudrosti. itava antika, od plemikih filozofa pa do najskromnije duhovno orijentisanog plebejca, verovala je u tu istinu. I u nastavku emo moda uspeno dokazati da relativna svest o istinitosti tih legendi, ako ne i njihovoj apsolutnoj ta-nosti - za koju jeme takvi intelektualni giganti kao to su Solon, Pitagora, Platon i drugi - poinje da svie nekolicini savremenih naunika. Oni su pometeni; oni su zapanjeni i zbunjeni pred dokazima koji se svakodnevno gomilaju pred njima; oni oseaju da nema

50 Izvor mera. Vidi u daljem tekstu, "Sedmostrukost" u Delu I I .

264


drugog naina da rese mnoge istorijske probleme, k o j i pil je u n j ih , osim da usvoje drevna predanja. Zato, kad kaemo da mi apsolutno verujemo u drevne zapise i svima zajednika predanja, j e d v a da moramo m o l i t i za oprotaj nepristrasnog itaoca, jer drugi i daleko ueniji pisci, medu onima k o j i pripadaju savremenim naunim kolama, oigledno veruju u isto ono u ta veruju i okultisti: t j . u "Zmajeve", ne samo s imboliki, ve takoe i u njihovo stvarno postojanje u nekom periodu.

Pre nekih trideset godina bio bi zaista smeo korak za bilo koga da javno raspravlja o mnotvu pria koje se uobiajeno smatraju izmiljenim, i da izjavi kako su one imale zaista realnu osnovu, i l i da zagovara tezu da su prie, koje se smatraju drevnim fantazijama, istinske ijenice; i da bajke, legende, manje i l i vie iskrivljene, u mnogim sluajevima predstavljaju opise stvarnih bia i dogaaja. Danas je to ve manje rizian poduhvat (. . .) Eto uvoda u skoranje, izuzetno interesantno delo g. arlsa Go-

ulda (Gould), Mitska udovita (1886). On smelo tvrdi da veruje u najvei broj t i h udovita i iznosi sledee:

Mnoge od takozvanih mitskih ivotinja, koje su dugi niz vekova kod svih naroda bila plodna tema bajki i legendi, zakonito ulaze u opseg realnih injenica prirodne istorije i one se mogu smatrati ne proizvodom bujne mate, ve stvorenjima koja su zaista nekad postojala, ali su, na alost, kroz maglu vremena do nas najverova-tnije dospeli samo njihovi veoma iskrivljeni, nesavreni i netani opisi (. . .) Predanja o stvorenjima koja su nekad postojala napo-redo sa ovekom, od kojih su neka toliko udnovata i strana da na prvi pogled ne izgledaju mogua. Zmaj nije stvorenje koje je nastalo u mati pripadnika arijevske rase, koji je razmiljao o munjama to su odbljeskivale u peinama u kojima je obitavao, kao to smatraju neki mitolozi, ve zapravo ivotinja koja je nekad postojala, vukla svoje glomazno zmijoliko telo, a moda i letela (. . .) Meni postojanje jednoroga ne izgleda neverovatno, ve ak mnogo ve-rovatnije od teorije koja njegovo poreklo pripisuje lunamom mitu^^ (. . .) Ja lino sumnjam u to da su mitovi proizali iz "kontemplacije o vidl j ivom delovanju spoljanje prirode". Lake mi je

Robert Braun junior, Jednorog: Jedno istraivanje mitologije.

265

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA da pretpostavim daje erozivni uticaj vremena izmenio te starinske prie gotovo do neprepoznatljivosti, nego da su necivilizovani divljaci imali takvu matu i poetsku imaginaciju koja je daleko nadma-ivala imaginaciju najuenijih naroda dananjice; lake mi je da verujem da su sve te udesne prie o bogovima i polubogovima, divovima i patuljcima, zmajevima i udovitima svih vrste izme-njeni oblici stvarnog, nego da verujem da su izmiljotine.

Isti taj geolog je pokazao daje ovek "ije tragove uspeno pratimo do perioda koji se razliito procenjuju: od trista hiljada do milion godina (. . .) postojao istovremeno sa ivotinjama koje su davno izumrle (str. 20)". Te ivotinje, "udnovate i strane" bile su, da damo nekoliko primera: (1) "iz roda Cidastes, ije ogromne kosti i k ima pokazuju da su dostizale duinu od gotovo 70 metara..." Ostatke takvih udovita, kojih ima bar deset, profesor Mar {Marsh) je video u Mauvaisas Terres u Koloradu, posute po ravnicama; (2) Ti-tanosaurus montanus, koji je dostizao 15 do 20 metara; (3) Dinosaurusi (u jurasikim podnojima Stenovitih planina), jo vei po dimenzijama; (4) Atlantosaurus immanis, ija je samo bedrena kost duga preko 2 metra, i koji bi, prema tome, bio dugaak 30 metara! Al i , granica jo nije dostignuta i mi ujemo o otkriu kostura takvih divovskih razmera, ija je samo bedrena kost duga preko 4 metra (str. 37). Potom itamo o udovinom Sivaterijumu sa Himalaja, etvo-rorogom jelenu, velikom kao slon, o divovskom Megatheriumu, o divovskim leteim guterima, Pterodactylima, sa krokodilskim eljustima na paijoj glavi, itd., itd. Sva ona su postojala uporedo sa ovekom, i najverovatnije ga napadala, kao to je i ovek napadao njih; i od nas trae da verujemo da taj ovek nije bio vei nego to je danas! Da li je mogue zamisliti da bi ovek mogao da preivi u prirodi, okruen takvim udovinim stvorenjima, ukoliko i sam nije bio div, dok su svi njegovi neprijatelji izumrli? Da li se on svojom kamenom sekiricom domogao najboljeg pareta Siveterijuma i l i divovskih leteih gutera? Trebalo bi da uvek imamo na umu kako bar jedan veliki naunik, de Kvatrfa, ne vidi nikakav jak nauni razlog zato ovek "nije mogao da postoji, zajedno sa najstarijim sisa-rima, u prolosti sve do Sekundarnog perioda''.^'*

Mitska udovita, Uvod, str. 3 i 4. Ljudske vrste, str. 52.

266

Stanca IX - Konana evolucija oveka Konzervat ivni profesor Dukis pie:

Izgleda da su letei zmajevi iz romana zaista postojali u prethodnim periodima zemlje.^^

Z a t i m on nastavlja da se pita: Da li pisana istorija oveka, koja obuhvata nekoliko hiljada godi

na, iscrpljuje itav period njegovog postojanja kao inteligentnog bia? I l i u dugim mitskim dobima, koja su trajala stotinama hiljada godina, a zabeleena su u haldejskim i kineskim zapisima, mi zapravo imamo maglovita seanja na oveka koja su se prenosila predanjem; moda su ih na postojee kontinente prenela nekolicina preivelih sa drugih kontinenata, koji su, poput bajkovite Platonove Atlantide, moda bil i potopljeni, i l i su bi l i poprite neke velike katastrofe koja ih je unitila zajedno sa svim njihovim civilizacijama.

(str 17) N e k o l i k o preostalih divovskih ivotinja, kao to su slonovi, ma

nj i od svojih predaka mastodonta i hipopotama, predstavljaju jedine preivele ostatke i njihov broj se iz dana u dan sve vie smanjuje. ak i oni su i m a l i nekoliko prethodnika svog budueg roda i smanjili su se po ve l i ini u istoj razmeri u kojoj se smanjio i ovek. Jer, naeni su ostaci majunog slona {E. Falconeri) u peinskim sedimentima na M a l t i , a ist i pisac potvruje da su oni b i l i povezani i sa ostacima majunog hipopotama, k o j i j e :

( . . . ) bio dugaak samo dve stope i est ini; i l i jo uvek postojeeg Hipopotamusa (choeropsis) liberiensis, za koga g. Milne-Ed-vards rauna daje neto vii od dve stope.

Skeptici e se moda nasmejati i proglasiti nae delo istom besmisl icom i l i bajkom. A l i ako uine tako, oni e potvrdi t i mudrost kineskog filozofa uang Cea, k o j i kae da se "broj stvari koje ovek zna nikako ne moe uporediti sa brojem stvari koje su mu nepoznate",^^ pa e se, stoga, smejati jedino sopstvenom neznanju.

Prirunik geologije, str. 301. Istraivanja o sisarima, tabela I.

57 ^ ^ Predgovor udima Kopna i Mora {San Hai ing).

267


" B o i j i S I N O V I " I " S V E T O O S T R V O "

Legenda kojaje ispriana u Razotkrivenoj Izidi, povezana sa onim d e l o m nae planete za k o j i nauka danas smara d a j e b i o k o l e v k a oveanstva - iako je on uistinu bio jedna od sedam k o l e v k i - u saetom obl iku, i ovde objanjena, glasi:

Predanje kae, a zapisi Velike Knjige {Knjige an) objanjavaju daje, pre vremena Ad-ama i njegove radoznale ene He-ve, tamo gde danas postoje samo slana jezera i jalove ogolele pustinje, postojalo veliko unutranje more, koje je prekrivalo Malu Aziju, sever ponosnog lanca Himalaja i njegov zapadni produetak. Po-slednji ostaci rase kojaje prethodila naoj naseljavali su jedno ostrvo koje po lepoti nije imalo premca u svetu.

"Poslednji ostaci" se odnosi na "Sinove Volje i Joge", k o j i su, uz jo nekoliko plemena, preiveli ve l iku kataklizmu. Jer Trea Rasa, koja je naseljavala v e l i k i Lemuri janski kontinent, b i la je ona koja je prethodila pravim i potpunim l judskim rasama - etvrtoj i Petoj. Zato je u Izidi reeno:

Ta rasa je sa istom lakoom mogla da ivi u Vodi, Vazduhu i l i Vatri, jer je bez ogranienja vladala tim elementima. To su bil i "Sinovi Boiji", ne oni koji ugledae erke oveije, ve pravi Elohim, iako u istonjakoj kabali oni nose drugo ime. Oni su ti koji su pre-neli najneobinije tajne Prirode oveku i otkri l i mu venu, danas izgubljenu "re".

Po verovanju, to "Ostrvo" postoji i danas, al i kao oaza okruena zastraujuom d i v l j i n o m velike Pustinje G o b i - na i j i pesak "ni je zgazila noga otkad ovek pamti " .

Ta re, koja nije re, nekad je kruila svetom i jo uvek se zadrava kao daleki, umirui odjek u srcima nekih povlaenih ljudi. H i -jerofanti svetenikih kola znali su za postojanje tog ostrva, ali je ta "re" bila poznata samo Java-Aleimu (na drugom jeziku "Maha Kohan"), i l i upravniku svake kole, o kojima govore i klasini pisci.

268

Stanca IX - Konana evolucija oveka Nije postojala morska veza sa t im lepim ostrvom, ve podzemni

prolazi, koje su poznavali samo poglavari, to su vodili k njemu u raznim pravcima.*^

Predanje potvruje, a arheologija prihvata istinitost legende da u I n d i j i postoji nekoliko danas procvalih gradova k o j i su sagraeni na nekoliko drugih gradova, k o j i na taj nain formiraju podzemni grad visok est i l i sedam spratova. Delhi je jedan od njih; Alahabad je drugi - takvi pr imer i su naeni ak i u Evropi, npr. u Firenci, koja je sagraena na nekoliko preminul ih etrurskih i drugih gradova. Zato onda ne bi Elora, Elefanta, K a r l i i Aunta m o g l i da budu podzemni lav i r int i i prolazi, kao to se tvrdi? Naravno, mi ne aludiramo na peine koje su poznate svim Evropljanima, b i lo da su ih v ide l i i l i u l i za nj ih, uprkos njihovoj ogromnoj starosti, koju to l iko osporava sa-vremena arhologija. A l i injenica je, poznata svim iniciranim brami-nima u Indi j i , a posebno joginima, da u toj zemlj i ne postoji nijedan peinski hram k o j i ne poseduje podzemne prolaze to vode u svim pravcima, a te podzemne peine i beskrajni hodnici, sa svoje strane, imaju sopstvene peine i hodnike.

Nastavi l i smo da pitamo:

Ko moe da kae da izgubljena Atlantida - koja se takoe po-minje u Tajnoj Knjizi, ali, opet, pod drugim imenom, izgovorenim na svetom jeziku - ne postoji jo i danas?

Ona je postojala sasvim sigurno, kao to je sigurno da se brzo primicala dobu svoje slave i civilizacije u vreme kad je potonuo po-slednji od kontinenata Lemuri je.

Postoje arheolozi, kao npr. Dejms Ferguson, koji poriu drevnost svih spomenika u Indiji. U svom delu Ilustracije na indijskim hramovima urezanim u steni taj pisac se usuuje da izrazi veoma neobino miljenje, naime da "je Egipat prestao da postoji kao drava pre nego to je iskopan najstariji od peinskih hramova u Indiji". Ukratko, on ne priznaje daje bilo koja od tih peina postojala pre vladavine Aoke, i izgleda gori od elje da dokae daje najvei broj tih peinskih hramova bio izgaden tokom perioda nakon vladavine tog pobonog budistikog kralja, sve do unitenja dinastije Andra iz Magade, poetkom V veka. Mi mislimo daje ta tvrdnja potpuno proizvoljna. Dalja otkria e pokazati daje ona pogrena i neosnovana.

269


Veliki izgubljeni kontinent je, moda, bio smeten juno od Azije, i protezao se od Indije do Tasmanije?*' Ako ta hipoteza (u koju se danas toliko sumnja, i koju nedvosmisleno poriu neki ueni pisci, smatrajui je Platonovom alom) ikad potvrdi, onda e, moda, naunici poverovati da opis kontinenta koj i su naseljavali bogovi uopte nije bio bajka.*" A onda e oni moda opaziti da su Platonovi uzdrani nagovetaji i njegovo pripisivanje te prie So-lonu i egipatkim svetenicima bi l i samo mudar nain da se svetu prenese ta injenica, i da se, lukavim kombinovanjem istine sa izmiljotinom, ogradi od te prie koju mu je obaveza preuzeta inicijacijom branila da objavi.

Da nastavimo sa predanjem: moramo da dodamo daje klasa hi-jerofanata bila podeljena u dve odvojene kategorije:*' one koje su poduili "Boiji Sinovi" sa ostrva, i koji su b i l i inicirani u boanska uenja istog otkrivenja, i ostale, koji su naseljavali izgubljenu Atlantidu - ako se ona tako zvala - i koj i , poto su pripadali Drugoj Rasi (roenipolnim putem, ali od boanskih roditelja), bi l i roeni sa vidom koji je obuhvatao sve ive stvari i nije zavisio ni od udaljenosti ni od materijalnih prepreka. Ukratko, oni su bi l i Ce-h'rta Rasa ljudi koja se pominje u Popol Vuhu, iji je vid bio neogranien i koji su znali sve stvari odjednom.

Drug im recima, b i l i su to Lemuro-Atlantiani, prvi koj i su imali dinastiju DMAova-Kraljeva, ne od Mana i l i "duhova", kao to neki veru-ju (v id i Pneumatologiju), ve od stvarnih iv ih Deva ( i l i polubogova, odnosno Anela) ko j i su poprimil i tela da bi njima vladali, i koj i su ih, sa svoje strane, naui l i umetnostima i naukama. Jedino to ti D a n i j i , poto su b i l i Rupa i l i materijalni Duhovi , nisu uvek b i l i dobri. Nj ihov kralj Thevetata bio je jedan od takvih, i pod z l i m uticajem tog Kra-Ija-demona rasa Atlantiana je postala narod ravih arobnjaka.

Kao posledica toga, objavljenje rat koji bi zahtevao isuvie prostora da se ovde ispria; njegova sutina se moe nai u izoblienoj

59 60

Kad je otkrivena Amerika, neka domorodaka plemena su je zvala Atlanta. Od tada se pojavila Donelijeva Atlantida, a uskoro e njeno stvarno po

stojanje biti nauna injenica. Ona je na taj nain podeljena i do dana dananjeg, a teozofi i okultisti, ko

ji su nauili neto o okultnoj, ali neporecivoj moi Dugpa na svojoj koi, znaju to isuvie dobro.

270

Stanca IX Konana evolucija oveka alegoriji o Kainovoj rasi, divovima, i o Noju i njegovoj pravednoj porodici. Sukob se okonao potapanjem Atlantide, dogaajem koji je podraavan u priama o Vavilonjanima i Mojsijevom potopu. Divovi i arobnjaci " ( . . . ) i sve telesno je izginulo ( . . . ) i svi l judi." Svi osim Ksisutrusa i Noja, koji su sutinski isto to i veliki Otac Tlin-kitian u Popol Vuhu, i l i svetoj knjizi Gvatemalaca, koji takoe pria kako se spasao u velikom brodu kao i induski Noje - Vaivasvata.

Ako uopte verujemo u to predanje, moramo da poverujemo i kada pria dalje kae kako je od meovitih brakova potomaka hije-rofanata sa ostrva i potomaka atlantidanskog Noja nastala meana rasa pravednih i rdavih. Sa jedne strane je svet imao svoje Enohe, Mojsije, razliite Bude, brojne "Spasitelje" i velike hijerofante; sa druge strane, svoje "prirodne arobnjake", koji su, usled nedostatka obuzdavajue moi ispravnog duhovnog prosvetljenja (. . .) svoje darove okrenuli u zle svrhe...

Ovo moemo da dopunimo n e k i m zapisima i predanjima. U Is-toriji Devica: Narodi i Nestali kontinenti, pisac kae:

Jedna od najstarijih legendi u Indiji, koja se uva u hramovima u usmenom i pisanom predanju, pria da je pre nekoliko stotina hiljada godina u Pacifiku postojao ogroman kontinent kojeg je unitio geoloki poremeaj, a ije ostatke bi trebalo traiti na Madagaskaru, Cejlonu, Sumatri, Javi, Bomeu i glavnim ostrvima Polinezije.

Visoki plato Hindustana i Azije, prema toj pretpostavci, u tom periodu predstavljao je samo velika ostrva koja se granie sa centralnim kontinentom (. . .) Po braminima, ta zemlja je imala visokorazvijenu civilizaciju, a poluostrvo Hindustan, koje se uvealo pomeranjem voda u vreme te velike kataklizme, samo je nastavilo lanac prvobitnih predanja koja su nastala na tom mestu. Narod koji je naseljavao taj ogromni kontinent na polutani ova predanja nazivaju Rute, dok je iz njihovog jezika nastao je sanskrit ( . . . ) A indo-helensko predanje, koje je sauvao najinteligentniji narod koji je emigrirao iz indijskih ravnica, takoe govori o jednom kontinentu i narodu, koji naziva Atlantis i l i Atlantida, i smeta ga u At-lanski okean, u sevemom delu tropa.

Po strani od te injenice, pretpostavka daje na t im irinama postojao drevni kontinent, i j i se tragovi mogu nai u vulkanskim ostrvima i planinskoj povrini Azora, Kanarskih ostrva i Kapo Ver-dea, nije liena geografske verovatnoe. tavie, Grci, koj i se

271


nikad nisu usudili da izau van Herkulovih stubova, u svom strahu od tajanstvenog okeana, pojavili su se suvie kasno u antici sa priom koju je sauvao Platon da bi ona mogla da bude bilo ta drugo osim odjek indijske legende. I jo, kad bacimo pogled na kartu, kad ugledamo ostrva i ostrvca koja su posuta od Malajskog arhipelaga do Polinezije, od tesnaca Sunda do Uskrnjih ostrva, nemogue je, ako imamo u vidu hipotezu o kontentinentima koji su postojali pre ovih koje mi naseljavamo, da na tom mestu ne postavimo najvaniji od njih.

Religiozno verovanje, zajedniko Malaki i Polineziji, to jest, dvema suprotnim krajevima Okeanije, potvruju da "su ta dva ostrva nekad inila dve ogromne zemlje, koje su naseljavali uti i crni narod, uvek u meusobnom ratu; i da su bogovi, umomi od njihovih svaa, zaduili Okean da ih smiri; ovaj je progutao ta dva kontinenta i od tada nije mogao da pusti svoje zatoenike. Jedino su planinski vrhovi i visoke visoravni izbegli potop zahvaljujui moi bogova, koji su isuvie kasno opazili greku koju su poinili."

ta god da ima u tim predanjima i gde god daje bilo mesto na kome se razvila civilizacija drevnija od Rima, Grke, Egipta i Indije, sigumo je daje ta civilizacija postojala, i izuzetno je vano da nauka nae njene tragove, ma koliko da su oni slabani i neuhvatljivi.

(str. 13-15) Ovo poslednje predanje potvruje ono koje je ispriano prema

"Zapisu Tajne Doktr ine" . Rat k o j i se pominje izmeu utog i crnog naroda odnosi se na borbu izmeu "Sinova Bogova" i "sinova divova", odnosno stanovnika i arobnjaka Atlantide.

Konani zakljuak autora, k o j i je lino posetio ostrva Polinezije i posvetio godine prouavanju religije i jezika gotovo svih n j ihovih naroda, glasi:

Tri vrha tog kontinenta, Sendvika ostrva. Novi Zeland, Uskrnja ostrva, udaljena su jedna od dmgih hiljadu petsto do hiljadu osamsto morskih milja, a grupe ostrva u sredini. Vit i , Samoa, Ton-ga, Foutoma, Ouvea, Markiska ostrva, Tahiti, Pomutou, Gambieri, i sama su udaljena od tih krajnjih taaka od sedamsto i l i osamsto do hiljadu morskih milja.

Svi moreplovci se slau da te krajnje i centralne grupe nikad ne bi mogle da komuniciraju zbog svog geografskog poloaja i zbog

272

Stanca IX - Konana evolucija oveka nedostatka sredstava za to. Fiziki je nemogue prei toliko rasto-janje kanuom (. . .) bez kompasa i putovati mesecima bez zaliha.

Sa druge strane, aboridini Sendvikih ostrva, Vitija, Novog Zelanda, sredinje grupe, Samoe, Tahitija, itd., nikad nisu upoznali jedni druge, biti su ikad uli jedni za druge pre dolaska Evropljana. Pa ipak, svi ti narodi smatraju da su njihova ostrva nekad inila deo ogromnog prostranstva koje se na Zapad prualo do Azije. 1 svi su, kad su ih doveli u kontakt, uvideli da govore istim jezikom, imaju isto ophoenje, obiaje, ista religiozna verovanja. I svi su na pitanje "Gde je kolevka vae rase?" - davali isti odgovor, pruajui ruku prema zalazeem Suncu.

(ibid. str 308)

Geografski se taj opis donekle kosi sa injenicama iz Tajnih Zapisa, al i on pokazuje da takva predanja postoje, a to je jedino vano. Jer, kao to nema dima bez vatre, tako se i predanje mora zasnivati na nekoj pribl inoj i s t ini .

Na odgovarajuem mestu emo pokazati kako savremena nauka u potpunosti potvruje ovo to smo malopre naveli, kao i predanja iz Tajne Doktrine u pogledu dva izgubljena kontinenta. Uskrnja ostrva su, na primer, krajnje zapanjujui i krajnje reit spomenik o t i m prvobi tn im divovima. O n i su isto to l iko v e l i k i kao to su i tajanstveni i ovek bi trebalo samo da proui glave kolosalnih statua, koje su na t i m ostrvima ostale neoteene, da bi u njima smesta prepoznao crte tipa i karaktera koje se pripisuju divovima etvrte Rase. Izgleda da su o n i iste vrste, iako r a z l i i t i po crtama - odnosno izrazito senzualnog tipa, kao to su Atlantidani (Daitje i Atlanani) prikazani u ezoterijskim induskim knjigama. Uporedite ih sa l ic ima nekih drugih dinovskih statua u Centralnoj A z i j i ~ na primer, onima iz okoline Bamijana - statuama-portetima Buda iz prethodnih Manvanta-ra, kako kae predanje; onih Buda i junaka ko j i se pominju u budist ikim i hinduist ikim delima, kao l judi divovskih razmera,*"^ dobra i sveta braa svoje zle brae po roenju u celini, kao stoje Ravana, d i v o v s k i kra l j L a n k e b i o brat K u m b a k a r n e , k o j i su svi , po l i n i j i

Neto slino statuama u Bamijanu - takoe jedan Buda visok 70 metara - naen je blizu ainskog naselja u Junoj Indiji, i izgleda da je jedini koji je danas preostao.

273


Riija, potomci bogova, pa zato, poput "Titana i njegovog ogromnog potomstva", "provorodeni neba". Te "Bude", iako esto narueni simbolikim predstavljanjem velikih viseih uiju, ispoljavaju sugestivnu razliku, koja se opaa smesta, u izrazu njihovih lica, u pore-denju sa statuama sa Uskrnjih ostrva. Oni su moda pripadnici iste rase - ali su ovi prvi (Bude) "Sinovi Bogova", a drugi (sa Uskrnjih ostrva) porod monih arobnjaka. Svi oni su reinkarnacije i, po strani od neizbenih preterivanja u narodnoj mati i predanju, oni su istorijske linosti.^ Kada su oni iveli? Pre koliko vremena su ivele dve rase. Trea i etvrta, i koliko vremena nakon toga su razna plemena Pete Rase poela svoju borbu, ratove izmeu Dobra i Zla? Orijentalisti nas uveravaju da su se obe hronologije beznade-no pomeale i da su besmisleno preuveliane u Puranama i drugim indij skim svetim spisima. Oseamo se prilino spremnim da se sloimo sa tom optubom. Ipak, ako su arijevski pisci pustili svoje hronoloko klatno da povremeno previe odleti u jednom pravcu, iza zakonite granice injenica, kada se udaljenost tog odstupanja upo-redi sa odstupanjem orijentalista u suprotnom pravcu, videe se da su ipak bramini bi l i umereni. U krajnjem ishodu, uvidee se da su panditi precizniji i b l i i istini nego sanskritolozi. Sigurno daje, zbog skraivanja koje su uinili ovi drugi - ak i kada se pokae da je to bilo iz line zabave - zapadnjako javno mnjenje to pozdravilo kao ''oprezno prihvatanje injenica'', dok je pandite u tampi brutalno predstavilo kao lazove. Ne moraju svi na to da gledaju u istom svetlu. Nepristrasni posmatra bi mogao da prosudi suprotno tome. On bi ak oboje mogao da proglasi nepotenim istori-arima, i l i , pak, da ih oboje opravda, svakog na svojoj sopstvenoj osnovi, i kae: induski Arijevci su pisali za svoje Inicijate, koji itaju istinu izmeu redova, a ne za mase. Ako su oni namerno po-meali dogaaje i pobrkali doba, to nije bilo da bi ikoga obmanuli, ve da bi svoje znanje sauvali od radoznalog oka stranaca. Inae, onome ko moe da broji generacije od Manua i nizove inkarnacija

ak i Vilson doputa da su Rama i Ravana bili linosti zasnovane na is-torijskim injenicama: "Predanja June Indije bez razlike pripisuju svoju civilizaciju i naseljavanje civilizovanih Indusa (Pete Rase) Raminoj pobedi nad Ravanom u Lanki." (Vinu Purana, I I I , str. 318) - pobedi "Boijih Sinova" nad atlantianskim arobnjacima, glasi pravo predanje.

274

Stanca IX Konana evolucija oveka

koje su naznaene za neke od junaka^* smisao i hronoloki poredak u Puranama su veoma jasni. Sto se tie zapadnjakih orijentalista, njima moramo oprostiti zbog njihovog nesumnjivog neznanja o metodima kojima se slui istonjaki ezoterizam.

A l i , te predrasude morae da ustupe mesto i veoma brzo nestanu pred svetlou novih okria. Ve omiljene teorije dr Vebera i prof. Maksa Milera - naime, da pismenost nije bila poznata u Indiji ak ni u doba Paninija (!); da su Indusi sve svoje umetnosti i nauke -ak i Zodijak i njihovu arhitekturu (Ferguson) dobili od makedonskih Grka, takvim i slinim besmislenim hipotezama prete arheoloka iskopavanja. Duh drevne Haldeje doao je u pomo istini. U svom treem Hibertpredavanju (1887.), profesor Sajs sa Oksforda govori 0 novootkrivenim asirskim i vavilonjanskim valjcima, koji iscrpno izlau o Ei, Bogu Mudrosti, danas poistoveenom sa Berozovim Oanesom, pola ovekom, pola ribom, koji je Vavilonjane poduio kulturi / vetini pisanja. O tom Oanesu, kome je, zahvaljujui jedino biblijskom potopu, doputena starost od jedva 1.500 godina pre nove ere, danas se govori na sledei nain:

Njegov grad bio je Eridu, koji se pre 6.000 godina uzdizao na obalama Persijskog zaliva. To ime znai "dobri grad", posebno sveto mesto, jer je to bilo sredite iz koga je najranija haldejska civilizacija krenula na sever. Postoje bog kulture predstavljen kako dolazi s mora, mogue je daje ta kultura, ije je sedite bio Eridu, bila uvezena. Mi znamo daje u veoma davno vreme postojala IcomuniJcacija izmeu Haldeje i Sinajskog poluostrva, kao i Indije. Statue koje su Francuzi otkrili u Tel-lohu (koje datiraju minimum 4.000 godina pre nove ere) bile Su nainjene od krajnje tvrdog kamena, poznatog kao diorit, a natpisi na njima su kazivali da je taj diorit donet iz Mazana - t j . sa Sinajskog poluostrva, kojim su tada

Tako nam je, na primer, prikazan jedan junak, isprva roen kao "nepravedni, ali hrabri vladar" (Purua) Daitja, Hiranjakasipu, koga je ubio Avatar Nara-Singha (ovek-lav). Potom je on roen kao Ravana, kralj Lanke, a ubio gaje Rama; nakon ega je roen kao Sisupala, sin radariija (kralja-riija) Da-maghoe, kada gaje opet ubio Krina, poslednja inkamacija Vinua. Ovaj paralelni razvoj Vinua (duha) sa Daitjom, ovekom, mogao bi da izgleda besmislen, pa ipak nam on daje klju ne samo za odgovarajue periode Rame i Krine, ve ak i za izvesnu psiholoku misteriju.

275


vladali faraoni. Poznato je da te statue u celini podseaju na Ke-frenovu statuu od diorita (Kefren - graditelj druge piramide), dok su, prema g. Petriju, jedinice mere, oznaene na planu grada, koji jedna od figura iz Tel-loha dri u krilu, identine sa onima koje su koristili graditelji piramida. Tikovina je naena u Mugeiru, ili hal-dejskom Uru, iako to drvo predstavlja specijalni indijski proizvod; dodajte tome jedan drevni vavilonjanski spisak odee koji pominje sindu, ili "musline", objanjene kao "biljna odea".

M u s l i n , k o j i je najbolje poznat kao aka musl in, u Haldeji je bio poznat kao H i n d u (Sindu), dok je tikovina koriena 4.000 godina pre nove ere; ipak Indusi, ko j ima Haldeja duguje svoju civ i l izaci ju (kao stoje lepo pokazao pukovnik Vans Kenedi) - nisu imali pismenost pre nego to su ih Grc i naui l i svojoj azbuci - ako je verovati orijentalistima!

276 I

S T A N C A X

ISTORiJA E T V R T E R A S E

(38) Roenje etvrte, Rase Atlantiana * (39) Pod-rase etvrtog Coveanstva poinju da se dele i stapaju; one formiraju prve meane rase razliitih boja * (40) Nadmo Atlantiana nad ostalim rasama * (41) Oni upadaju u greh i zainju decu i udovita * (42) Prvi zaeci antropomorfizma i polne religije. Oni gube svoje "tree oko ".

38^ TAKO DVOJE PO DVOJE U SEDAM OBLASTI, TREA {Rasa) IZRODI ETVRTU {Rasu ljudi). BOGOVI POSTADOE NE-BOGOVI (Surepo-stadoe a-Sure) (a).

39. PRVA {Rasa) u SVIM OBLASTIMA B I L A JE MESEEVE BOJE {U-to-bele); DRUGA, UTA KAO ZLATO; TREA, CRVENA; ETVRTA, BRAON, TO POSTADE CRNO OD GREHA.' P R V I H SEDAM {ljudskih) IZDANAKA

Striktno govorei, tek od vremena Atlantiana, braon i utih divovskih Rasa, trebalo bi govoriti o COVEKU, postoje tek etvrta Rasa bila prva potpuno ljudska vrsta, ma koliko daje po dimenzijama bila vea od dananje. U knjizi Covek (koji su napisala dvojica ela), sve to je reeno o Atlantidanima sasvim je tano. Prevashodno je to da je ta rasa postala "crna od greha" koji je boanskim imenima Asura, Rakasa i Daitji doneo lo glas i pokolenjima njihova imena preneo kao imena avola. Jer, kao to smo rekli, poto su se Sure (bogovi) i l i Deve inkamirali u mudrim ljudima Atlantide, Atlantidani su nazvani Asure i l i Rakasi, a ta imena, zahvaljujui njihovim neprekidnim sukobima

277


BEHU SVI ISTE PUTI U POETKU. NAREDNIH {sedam, pod-raSO) POEE DA SE MEAJU {b).

(a) Da bismo razumeli stih 38, on se mora proitati zajedno sa tri stiha iz Stance IX. Sve do ove take evolucija oveka pripada pre metafizikoj nego fizikoj prirodi. Tek nakon takozvanog PADA rase poinju da se brzo razvijaju u isto ljudski oblik. A da bismo mogli ispravno da razumemo potpuno znaenje Pada, tako mistiko i transcendentalno u svom pravom smislu, prouavaocu se moraju odmah saoptiti detalji koji su prethodili tom dogaaju, od kojih je savre-mena teologija stvorila okosnicu oko koje se vrte najtetnije i najbe-smislenije dogme i verovanja.

Drevni komentari objanjavaju, a italac mora da ima na umu da su od Jata Danija, na koje je doao red da se inkamiraju kao Ega besmrtnih, ali na ovom nivou nesvesnih monada - neki "posluali" (zakon evolucije) smesta, im su ljudi Tree Rase postali fizioloki i fiziki spremni, tj. kad su se razdvojili na polove. Oni su bi l i ta rano svesna bia, koja su, dodajui sada svesno znanje i volju svojoj nasleenoj Boanskoj i?,iot\, pomou Krijaakti stvorili polubo-anskog oveka, koji je na zemlji postao seme za budue adepte. Sa druge strane, oni koji su, ljubomorni na njihovu intelektualnu slobodu (nesputanu, kakva je tada bila, okovima materije) rekoe: - " M i moemo da izaberemo . . . mi imamo mudrost" (vidi stih 24) i in-karnirali se daleko kasnije - za njih je bila spremna njihova prva karmika kazna. Oni su dobili tela (fizioloki) inferiorna njihovim astralnim modelima, jer su njihove Chaje pripadale precima nieg ranga od sedam klasa. to se tie "Sinova Mudrosti" koji su "odlo i l i " svoju inkarnaciju do etvrte Rase, koja je ve bila uprljana (fizioloki) grehom i neistotom, oni su doveli do uasne posledice, iji ih karmiki rezultat pritiska do dana dananjeg. On je nastao u njima samima i oni su postali nosioci tog semena nepravde u buduim eonima, jer su tela koja su morali da informiu postala uprljana zbog njihovog sopstvenog oklevanja (vidi stihove 32, 36).

sa poslednjim ostacima Tree Rase i "Sinova Volje i Joge" dovela su do kasnij ih alegorija o njima u Puranama.

Asura je bilo opte ime Atlantidana koji su bili neprijatelji duhovnih junaka Arije-vaca (bogova).

(ovek, str. 97)

278

Stanca X-Istorija etvrte Rase

To je bio "Pad anela" zbog njihove pobune protiv karmikog zakona. " o v e k o v pad" nije b io pad, j e r on nije bio odgovoran. A l i , postoje "Stvaranje" u dualistikom sistemu bi lo postavljeno kao "iskljuivo Boija odgovornost", kao zakoniti atribut ko j i je teologija pri-menila u ime beskrajnog boanstva, koje je sama napravila, na tu mo se moralo gledati kao na "satansku" i kao na uzurpiranje boanskih prava. Zato se na takvo stvaranje, u svetlosti takvih uskih pogleda, prirodno mora gledati kao na uasnu klevetu oveka, "stvorenog na B o i j u s l iku i p r i l i k u " , to je jo gore svetogre u samoj doslovnoj dogmi. "Vaa doktrina", ve je reeno okultistima, " o d oveka, k o j i je stvoren od praine na s l iku i p r i l i k u Boi ju, pravi avolovo orue, od samog poetka". "Zato ste od svog boga naini l i avola - a oba su, tavie, nainjena na vau sliku i prilikuT', glasi na odgovor. Ezoteriko tumaenje Biblije, meutim, dovoljno negira tu klevetniku i z m i l j o t i n u teologije; Tajna D o k t r i n a mora jednog dana postati pravedna Karma crkava - vie antihrianska od najzakletijih predstavnika materijalizma i ateizma.

Staro uenje o pravom znaenju "Pal ih Anela", u njegovom antropolokom i evolucionist ikom smislu, nalazi se u kabali, a objanjava Bibliju. Ono se pre svega nalazi u Postanju, kad ga itamo u duhu traganja za ist inom, bez dogmatinog pogleda i bez unapred stvorenih preferencija. To je lako dokazati. U Postanju ( V I ) " S i n o v i Boiji" - B 'ne Aleim - zaljubljuju se u erke oveije, venavaju se i otkrivaju svojim enama misterije koje su nezakonito stekli na nebu, kako itamo kod Enoha; i to je "Pad Anela".^ A l i , staje, u stvarnosti.

U celini, takozvane ortodoksne hrianske zamisli o "Palim" Anelima i l i Satani su isto tako izuzetne kao to su i bemislene. Moemo da navedemo tuce ovakvih zamisli o najrazliitijim likovima, do detalja, i sve iz pera obrazovanih pisaca, "univerzitetski obrazovanih" iz ove etvrtine naeg veka. Zato, pisac Najranijih doba Zemlje, g. D. H. Pember, posveuje debeo tom tome da dokae kako su teozofi, spiritualisti, metafiziari, agnostici, mistici, pesnici i svi sa-vremeni pisci o istonjakim razmiljanjima, posveene sluge "Princa Vazduha" i nepopravljivo prokleti. On opisuje Satanu i Antihrista na sledei nain:

Satanaje "Pomazani Heruvim" iz starine... Bog je stvorio Satanu, najlepe i najmudrije stvorenje u ovom delu Njegovog Univerzuma, i uinio ga Princem Sveta i Moi Vazduha. (...) On je bio smeten u jednom Edenu, Icoji jebio dalelco pre Edena iz Po-stanja ( . . . ) i sasvim drugaije i sutinskije prirode, nalili na Novi Jerusalim. Tako, Satana, poto bese savren po mudrosti i lepoti, posedovae prostrano carstvo koje

279


sama Knjiga Enohova, iz koje tako obilato citira autor Otkrivenja, pa ak i sv. Jovan u Jevaneljupo Jovanu (npr. stili 8, u poglavlju X, da su svi oni koji su doli pre Hrista bil i "razbojnici i pljakai")? To je naprosto Knjiga Inicijacije, koja alegorijski i opreznim frazama iznosi program izvesnih arhajskih misterija koje su obavljane u unutranjim hramovima. Autor Svetih Misterija meu Majama i Kviijima veoma opravdano ukazuje da se takozvane "vizije" Enohove odnose na njegova (Enohova) iskustva pri inicijaciji i na ono to je nauio u misterijama, ali izraava sasvim pogreno miljenje da ih je Enoh nauio pre nego to je bio preobraen u hrianstvo (! !); ta-vie, on veruje daje ta knjiga napisana "poetkom hrianskog doba kada su . . . obiaji i religija Egipana postali dekadentni"! To je teko mogue, poto Juda u svom pismu citira iz Knjige Enohove (stih 14); i zato, kao to primeuje nadbiskup Lorens, prevodilac Knjige Enohove, etiopske verzije, "ona nije mogla biti delo pisca koji je iveo nakon (. . .) i l i ak bio savemenik" pisaca Novog Zave-ta ukoliko, zaista. Juda, Jevanelja i sve to sledi nisu takode bi l i proizvodi ve formirane Crkve - za ta neki kritiari kau da nije mogue. A l i , nas sada zanimaju Enohovi "Pali Aneli", a ne sam Enoh.

U indijskom egzoterizmu, ti aneli (Asure) su takode optueni kao "neprijatelji bogova", oni koji se suprotstavljaju rtvenom oboavanju to se nudi bogovima. U hrianskoj teologiji o njima se u ce-l ini govori kao o "Palim Duhovima", junacima razliitih oprenih i protivrenih legendi, sakupljenih iz paganskih izvora. Coluber tor-tuosus, "zmija kornjaa", opis za koji se kae daje potekao od Je-

bee naa zemlja, ako ne i itav Sunev sistem. (. . . ) Svakako nam nijedna druga aneoska mo veeg, pa ak ni istog ranga nije bila otkrivena. Juda citira kako sam Arhandeo Mihail ukazuje Princu Tame potovanje koje se odaje nadreenom, ma koliko daje ovaj zao, .sve dok Bog nije formalno naredio njegovu smenu". Tada nas obavetava da je "Satana, od trenutka kad je stvoren, bio okruen kraljevskim obe-leijima" ( ! ! ) ; daje "doao svesti kako bi uvideo daje vazduh ispunjen muzikom radosti onih koje je Bog nairaenovao (. . . ) " Potom avo "prelazi od kraljevskog na svoje sveteniko dostojanstvo" ( ! ! ! ) . "Satana je takode bio svetenikNajvieg", i td., itd. A sada - "Antihrist e biti otelovljeni Satana" (str 56-59). Pioniri dolazeeg Princa Tame su se ve pojavili - to su teozofi, okultisti, pisci Savrenog puta. Razotkrivene Izie, Misterije Eona, pa ak i SVETLOSTI A Z I J E ! ! Autor primeuje "otvoreno poreklo (teozofije) od "silazeih anela", od " N e f i l i m " , i l i anela iz VI poglavlja Postanja i Divova. On bi takode trebalo da zapazi svoje sopstveno poreklo od njih, kao to dananja Tajna Doktrina nastoji da dokae - osim ukoliko ne priznaje da pripada savemenom oveanstvu.

280

Stanca X - Istorija etvrte Rase vreja, imala je sasvim drugo znaenje pre nego to ju je izvitoperila rimska crkva - izmeu ostalog, jedno isto astronomsko znaenje.

Smatralo se da "zmija" koja je pala sa visina, "deorsumfluens ", poseduje Kljueve Carstva Mrtvih, poO Bavdiou ap^t], do onog dana kada ju je Isus video "kako kao munja pada sa neba" {Jevane-Ije po Luki, X, 17, 18) uprkos suprotnom rimokatolikom tumaenju cadebat utfiilgur; a to zaista znai da su ak i "avoli potinjeni Logosu - koji je MUDROST, ali je, kao protivnik neznanja, istovremeno Satana i l i Lucifer. To zapaanje se odnosi na boansku Mudrost koja, sputajui se kao munja, budi intelekte onih koji se bore protiv avola neznanja i predrasuda. Do trenutka kada se Mudrost, u obliku inkamiranih Duhova ( M A H A T A ) spustila sa visine da bi oi-vela i dozvala Treu Rasu u pravi svesni ivot, oveanstvo - ako se ono moe tako nazvati u svom ivotinjskom, nesvesnom stanju -bilo je, naravno, osueno kako na moralnu, tako i na fiziku smrt. O anelima koji su uli u razmnoavanje metaforiki se govori kao o Zmijama i Zmajevima Mudrosti. Sa druge strane, gledano u svetlu LoGOSA, za hrianskog Spasitelja, isto kao i za Krinu, bilo kao o-veka i l i kao Logosa, moe se rei daje spasao "od vene smrti" one koji su verovali u tajna uenja, daje pobedio Carstvo Tame, i l i Pakao, kao to ini i svaki Inicijat. To se odvija u ljudskoj, zemaljskoj formi Inicijata, a takoe i zato stoje Logos Hristos, onaj princip nae unutranje prirode koji se u nama razvija u Duhovni Ego - Vie Ja - postoje formiran iz nerazdvojnog sjedinjenja Budija (estog) i duhovnog procvata Manasa, petog principa.'' "Logos je pasivna Mudrost na Nebu, a Svesna, Samodelatna Mudrost na Zemlji", tako nas ue. To je Venanje "Nebeskog oveka" sa "Devicom Sveta" - Prirodom, kako je opisano u Pimanderu, iji je ruzultat njihov potomak - besmrtni ovek. To je ono to se u Otkrivenju Jovanovom naziva venanjem jagnjeta sa njegovom nevestom (XIX, 7). Ta "supruga" je danas poistoveena sa Rimskom crkvom, zahvaljujui proizvoljnom tumaenju njenih pristalica. A l i , izgleda da oni zaboravljaju da

Nije ispravno da se o Hristu govori kao o estom principu u oveku, Bu-diju, kao to ine neki teozofi. Taj princip Je per se pasivan i latentan, duhovni nosilac Atmana, nerazdvojan od ispoljene Univerzalne Due. Samo u sjedinjenju i svezi sa Samosveu, Budi postaje Vie Ja i boanska, razlikujua Dua. Hristos ]& sedmi princip, ako se bilo ta moe rei o njemu.

281


njeno rublje moe spolja da bude fino i belo (nalik na "okreeni grob"), ali da trule kojom je ona iznutra ispunjena nije "pravednost Svetaca" {ibid, V, 8), ve pre krv svetaca koje je "ona ubila na zemlji" (pogl. X V I I I , 24.). Tako je opaska velikog Inicijata (u Jevanelju po Luki, X, 18) - ona koja se alegorijski odnosi na zrak Prosvetljenja i razum, koji se kao munja sputa sa visina u srca i umove preobraenika te stare religije mudrosti, koju je u tom trenutku, u drugom obliku predstavio mudri galilejski Adept'' - bila iskrivljena do neprepozna-vanja (kao i njegova linost) i prilagoena da se uklopi u najokrutniju i najopasniju od svih religioznih dogmi (vidi kraj Stance X I , " M I T O V I O SATANI").

A l i , ako teologija Zapada jedina dri patent i kopirajt za SATANU - u celokupnom dogmatskom uasu te izmiljotine - drugi narodi i religije su poinili sline greke u svom pogrenom tumaenju tog naela, koje moda najdublje predstavlja filozofsku i sublimnu ideju drevne misli. Jer, oni su istovremeno i iskrivili ispravno znaenje i ukazali na njega, u svojim brojnim alegorijama koje dodiruju taj predmet. Pa ak ni poluezoterijske dogme puranikog hinduizma nisu propustile da razviju veoma sugestivne simbole i alegorije

Da bismo ovo uinili jasnijim, svi koji proitaju nareeni pasus u Jevanelju po Luki videe da ta primedba sledi nakon izvetaja o sedamdesetorici koji se raduju tome to su nam "ak i avoli (duhovi protivrenosti i rezonovanja, i l i oprene moi, poto Satana znai naprosto 'protivnik'\\i oponent), podreeni pomou tvog imena" {Jevandelje po Luki, X, 17). Sad, "tvoje ime" znai ime Hrista i l i Logosa, i l i duha istinske Boanske Mudrosti, ukratko VIE JA. A kad Isus na to odgovara daje "video Satanu koji kao munja pada sa neba", to je naprosto izjava o njegovoj moi vidovitosti, koja obavetava da je on to ve znao, i podseanje na inkarnaciju boanskog zraka (bogova i l i anela) koji/a-da u razmnoavanje. Jer, od takve inkarnacije nipoto ne profitiraju svi ljudi, ve kod nekih ta mo ostaje skrivena i mrtva itavog ivota. Uistinu, "Nijedan ovek ne zna koje Sin, jedino Otac; a koje Otac, zna jedino Sin", kao to na licu mesta dodaje Isus {ibid, V, 22) - a "Crkva Hristova" ponajmanje. Jedino Inicijal razume tajno znaenje izraza "Otac i Sin", i zna da se ono odnosi na Duh i Duu na Zemlji. Jer Hristova uenja su bila okultna uenja, koja su se mogla objasniti jedino prilkom inicijacije. Ona nikad nisu bila namenjena masama, jer je Isus zabranio dvanaestorici da idu neznabocima i Samaria-nima {Jevandelje po Mateju, X, 8) i ponovio je svojim uenicima da su "misterije Neba" jedino za njih, a ne za mnotvo {Jevandelje po Marku, IV, 11).

282

Stanca X- Istorija etvrte Rase

koje se odnose na buntovne i pale bogove. Purane njima obiluju, i mi nalazimo direktno ukazivanje na istinu u estim aluzijama Para-sare (Vinu Purana) na sve te Rudre, Riije, Asure, Kumare i Muni-je, koji moraju da se inkarniraju u svim dobima, da se reinkamiraju u svakoj Manvantari. To je (ezoterijski) isto kao da kaemo da su se PLAMENOVI roeni iz Univerzalnog Uma (Mahata), zahvaljujui tajanstvenom delovanju Karmike Volje i impulsa Zakona Evolucije, kao u Pimanderu ~ bez ikakvog postepenog prelaza - spustili na ovu Zemlju, poto su ^Q probili kroz sedam Krugova Vatre i l i sedam posrednih Svetova, ukratko reeno.

Postoji veni cikliki zakon ponovnih roenja, a taj niz u svakom novom manvantarikom osvitu predvode oni koji su uivali u svom odmoru od reinkamiranja, tokom nebrojenih Eona u prethodnim Kal-pama - najviim i najranijim Nirvanama. Na te "Bogove" je doao red da se inkarniraju u sadanjoj Manvantari; otuda njihovo prisustvo na Zemlji i pratee alegorije, a otuda, takode, i izvrtanje izvornog znaenja.^ Bogovi koji su. pali u razmnoavanje, ija je misija bila da dovre boanskog oveka, kasnije su predstavljani kao Demoni, zli Duhovi i avoli, u razmiricama i ratu sa bogovima, i l i neodgovornim slubenicima jednog Venog zakona. A l i , u toj hiljadu i jednoj arijevskoj alegoriji, nikakva zamisao takvih stvorenja kao

^ Tako je, na primer, u Puranama "Pulastja", jedan Pradapati, i l i sin Brame - predak Rakasa i deda Ravane, velikog kralja Lanke (vidi Ramajanu) - u prethodnim ivotima imao sina po imenu Datoli, "koji je danas poznat kao mudrac Agastja", kae Vinu Purana. Samo ime Datoli ima jo est varijanti, i l i sedam znaenja. On se naziva i Datoi, Datali, Datoti, Datotri, Datobhri, Damb-hobhi i Dambholi - a svih tih sedam varijanti imaju tajno znaenje i o njima se govori u ezoterijskim komentarima na razne etnoloke klasifikacije, a takode i na fizioloke i antropoloke tajne prvobitnih rasa. Jer, sigurno je da Rak-asi nisu demoni, ve naprosto primitivni i divlji divovi, Atlantiani, koji su bili ratrkani po kugli zemaljskoj, kao stoje to danas Peta Rasa. Vasita jemi za to, svojim recima upuenim Parasari, koji je pokuao da primeni malo JA-DUA (arobnjatva), koje on naziva "rtvom", radi unitenja Rakasa, ta god oni bili. Jer, Vasita kae:

Neka se vie ne unitavaju ti neduni Duhovi Tame. Vidi detalje u Adiparvanu, strofa 176, Mahabharata; takode i Linga Pura

na, Purvardha, strofa 64.

283

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA

to su avoli i Satana hrianske, jevrejske i muslimanske religije nije b i l o * ( v i d i "Pali Aneli" i "Mistiki Zmajevi" u D e l u I I ) .

Potpuni ezoteriki pogledi na "Satanu" i miljenje koje je o t o m predmetu imala itava antika filozofija, izvrsno su izneti u dodatku drugog izdanja Savrenog Puta, dr A. Kingsford, pod nazivom "Tajna Satane". Bol ja i jasnija ukazivanja na istinu od ovde navedenih citata ne mogu se ponudit i itaocu:

1.1 sedmog dana (sedmo stvaranje kod Indusa)^ iz Boije blizine kiemx jedan moni Aneo, plameni i pun gneva, i Bog mu dade upravu nad sferom na samoj povrini.

2. Venost rodi Vreme; Beskrajno rodi Ogranienje; Bia se spustie u razmnoavanje.

4. Meu Bogovima nijedan mu nije nalili, onome ijim su rukama poverena carstva, mo i slava svetova.

5. Prestoli i carstva, dinastije kraljeva, kava, trijumf Vremena.

10 pad naroda, roenje cr-

Mi imamo odlomak iz Uiteljevog pisma koji se direktno odnosi na te in-kamirane anele. Pismo kae:

Sad, postoje, kao to i mora bi t i , greke u eterinim rasama mnogih klasa an K o -hana, i l i Deva (naprednih entiteta iz prethodnog planetarnog perioda), kao i meu ljudima. A l i , ipak, poto su te greSlie suvie uznapredovale i oduhovile se da bi silom bile izbaene iz reda an Kohana u vrtlog nove prvobitne evolucije kroz nia Carstva, dogaa se sledee. Tamo gde bi trebalo da se razvije novi solami sistem, ovi an Kohani se raaju tako to stupaju "ispred" Elementala (Entiteta . . . koj i bi trebalo da se razviju u budue oveanstvo) i ostaju kao skrivena i l i neaktivna duhovna sila, u auri sveta u nastajanju (. . .) dok se ne dostigne nivo ljudske evolucije. (. . ,) Potom oni postaju aktivna sila i meaju se sa Elementalima, da bi malo po malo razvili potpuni obrazac oveanstva.

To e rei, da se razviju u oveka i obdare ga Samosvesnim umom, i l i Ma-nasom.

Kad Je trebalo da se pojavi Zemlja sa svojim planetarnim lancem. Naa Zemlja i plan fizike svesti. Kad su ista, nebeska bia (an Kohani) i najvei Pitriji raznih klasa bili

ovlaeni - jedni da razviju svoje senke (haje) i od njih naine fizikog oveka, drugi da ga informiu i obdare ga boanskom inteligencijom i razume-vanjem Misterija Stvaranja.

"Dinastije kraljeva" koji sebe smatraju "pomazanima", koji vladaju " M i -lou Boijom", dok, zapravo, oni vladaju milou materije, velike Iluzije, Obmanjivaa.

\

284

Stanca X - Istorija etvrte Rase

Jer, kako je rekao Hermes:

Satana je vratar Kraljevog Hrama; on stoji na Solomonovom tremu; on dri klju Svetilita, da ne ue nijedan ovek, osim Pomazanog koji zna Hermesovu arkanu.

(V, 20 i 21)

O v i sugestivni i velianstveni stihovi su se k o d drevnih Egipana i drugih c iv i l izovanih naroda antike odnosili na tvoraku i rada-laku svetlostLogosa (Horus, Brama, Ahura Mazda, i t d . , i t d . , kao prvobitna ispoljavanja veno neispoljenog Principa, npr. Ain-Sof, Parabram, i l i Zervan Akarana - Bezgranino Vrcme-Kala), ali to znaenje je danas degradirano u kabali. "Pomazani" k o j i poseduje tajne i misterije Hermesa {Buda, Mudrost) i kome se jedino poverava klju "Svetilita", Materice prirode, da bi oplodio i prizvao u akt ivni i vot i postojanje itav Kosmos, k o d Jevreja je postao Jehova, " B o g razmnoavanja" na lunamoj planini (Sinaj, planina Meseca, "Sin "). "Svetil ite" je postalo "Najsvetije od Svetih", a arkana je bi la antro-pomorfizovana ifalicizovana i zaista srozana u materiju. Otuda se jav i la neophodnost da se naini "Zmaj M u d r o s t i " , Zmija iz Postanja - svesni bog kome je bi lo potrebno telo da zaodene svoju isuvie subjektivnu boanstvenost, Satana. A l i , "bezbrojne inkarnacije D u h a " i "neprestani puls i tok elje" se odnose, prvo, na nau doktrinu o kar-m i k i m i c i k l i k i m reinkarnacijama, drugo - na E R O S A , ne poznijeg boga materijalne, fizioloke ljubavi, ve boanske elje u bogovima, kao i u itavoj pr i rodi , da stvara i daje ivot Bi ima. To su Zraci jednog " tamnog" (zato to j e nevidl j iv i nepojmljiv) P L A M E N A m o g l i da postignu jedino tako to su i sami sili u materiju. Zato, u D O D A T K U sledi:

12. Mnoga imena mu je Bog dao (Satani), imena misterije, skrivene i strane.

13. Protivnik, jer se materija protivi Duhu. Vreme optuuje ak i Svece Gospodnje.

28, 29, 31. Gaji strahopotovanje prema njemu i ne grei; izgovaraj njegovo ime sa strepnjom. (. . .) Jer Satan je sudija Boije Pravde (Karme); on nosi terazije i ma. ( . . . ) Jer njemu supovere-ni Teina, Mera i Broj.

285


Uporedi te o v u poslednju reenicu sa o n i m to kae rabin, k o j i objanjava kabalu princu Al-Kazari ju u knjizi koja nosi njegovo ime, i otkriete da su Teina, Mera i Broj u Sefer Jeciri atributi Sefirot ( tr i Sefrima i l i brojke, cifre) k o j i obuhvataju itav skupni broj od 10, a da Sefirot, kao skup, predstavlja A d a m a Kadmona, "Nebeskog oveka" i l i Logos. Tako su Satana i pomazani u drevnoj m i s l i b i l i identini. Zato:

33. Satana je slubenik Boiji, Gospodar sedam stanita Hada (...)

Odnosno, sedam, i l i Saptaloka, Zemalja k o d Indusa, jer je Had, i l i Predvorje Iluzije, koje je teologija nainila oblau to se granii sa Paklom, naprosto naa planeta, Zemlja, a Satana se zato zove:

33. (. . .) anelom ispaljenih Svetova.

"Satana je taj k o j i je bog na naoj planeti, i io jedini bog" bez ikakve aluzivne metafore na njegovu zlou i izopaenost. Jer, on je jedno sa Logosom, " p r v i sin, najstariji od bogova'', u poretku mikrokosmi-ke (boanske) evolucije; Satum (Satana), astronomski, predstavlja "sedmog i poslednjeg u poretku makrokosmike emanacije, poto predstavlja obod carstva ije je sredite Feb (svetlost mudrosti, ta-kode i Sunce)". Gnostici su b i l i u pravu to su jevrejskog boga zvali "anelom materije" i l i o n i m k o j i je udahnuo (svesni) ivot u Adama, i o n i m ija je planeta Satum.

34.1 Bog je stavio pojas oko njegovih bedara (Satumovi prste-novi), a ime tog venca je Smrt.

U antropogoniji, taj "pojas" je ljudsko telo sa svoja dva nia pr incipa; dok n j ih t r i u m i m , unutranji ovek je besmrtan. A sada se p r i bliavamo "Tajni Satane".

37, 38, 39. ( . . .) Samo je na Satani sramota razmnoavanja. On je izgubio svoje deviansko stanje (kao i Kumara svojom inkarnacijom): otkrivi nebeske tajne, uao je u ropstvo. (. . .) On obuhvata vezama i ogranienjma sve stvari...

42, 43, 44. Dve su vojske Boije: na Nebu, Mihailovo jato, u provaliji (ispoljeni svet) Satanine legije. Oni su neispoljeni i ispo-

286

Stanca X - Istorija etvrte Rase Ijeni, slobodni i vezani (u materiji), devianski i pali. A obojica su Sluge Oeve, koje ispunjavaju Boansku re. (. . .)

Zato:

55. Sveti je Sabat boiji: blagosloveno i sveto je ime Anela Ha-vasa - (SATANE).

Jer, "Slava Satanina je senka Boija": Bog u ispoljenom svetu; "presto Satanin je oslonac Adonaja" ~ poto je taj oslonac itav Ko-smos (vidi Deo I I , "Da lije Pleroma Satanina jazbina? ").

Zato, kada crkva proklinje Satanu, ona proklinje kosmiki odraz Boga; ona anatemie Boga koji se ispoljio u materiji i l i u objektivnom; ona proklinje Boga i l i veno nepojmljivu MUDROST, koja se otkriva kao Svetlost i Senka, dobro i zlo u prirodi, na jedini nain koje je razumljiv ogranienom intelektu OVEKA.

To je istinsko, filozofsko i metafiziko tumaenje Samaela, i l i Satane, "protivnika" u kabali; ista naela i duh nalaze se u alegorijskim tumaenjima svih drugih drevnih religija. Meutim, ovaj filozofski pogled se ne suprotstavlja istorijskim zapisima povezanim sa istim. Kaemo "istorijskim", jer alegorijski i mitski ukrasi oko jezgra pre-danja ni na koji nain ne ponitavaju istinitost tog jezgra kao zapisa istorijskih zbivanja. Zato je kabala, koja ponavlja drevna otkrivenja nekad sveopte istorije nae planete i evolucije njenih rasa, ovu predstavila u obliku legende sainjene od razliitih zapisa koji su formirali Bibliju. U ovim pasusima Tajne Doktrine Istoka danas je saopten njen istorijski osnov, ma koliko da je oblik u kome je to uinjeno nesavren, i tako je alegorijsko i simboliko znaenje Zmije iz Postanja nalo objanjenje u "Sinovima Mudrosti" ( i l i anelima iz viih sfera, iako svi oni i svaki pojedinano pripadaju Sataninom carstvu, i l i Materiji) koji ljudima otkrivaju misterije Neba. Otuda, takoe, nalazimo i da su svi takozvani mitovi induskog, grkog i jevrejskog panteona zasnovani na injenicama i istini. Divovi iz Postanja i grki Titani su istorijski Atlantidani sa Lanke.

Ko moe da zaboravi daje Troja nekad proglaavana mitom, a Homer nepostojeom linou, i daje bilo poricano postojanje gradova kao to su Herkulanum i Pompeja, koji su pripisivano pukim bajkama? Pa ipak je liman dokazao daje Troja zaista postojala, a

287


pomenuta dva grada, iako su vekovima bila pokopana ispod lave Ve-zuva, doivela su svoje vaskrsnue i opet ive na povrini zemlje. Koliko je tek drugih gradova i lokaliteta nazvanih "izmiljenim" na spisku buduih otkria, koliko e jo linosti koje se smatraju mitskim" jednog dana postati istorijske, jedino mogu rei oni koji itaju ukaze Sudbine u astralnoj svetlosti.

Meutim, kako su naela istonjakih uenja uvek uvana kao tajna i kako se italac teko moe nadati da e mu biti pokazani izvorni tekstovi ukoliko ne postane inicirani uenik, neka se poznavaoci grkog i latinskog okrenu izvornim tekstovima hermetike literature. Neka, na primer, paljivo proitaju uvodne stranice Pi-mandera, Hermesa Trismegistosa, i tada e videti da su u njemu potvrena naa uenja, ma koliko daje njegov tekst zakukuljen. Tu e takoe nai evoluciju Univerzuma, nae Zemlje (u Piman-deru zvane "Priroda"), kao i svega drugog, od "Vlanog Principa" - i l i od velike Dubine, O C A - M A J K E - prve diferenciracije u ispoljenom Kosmosu. Najpre "Univerzalni U m " , koga je pero hri-anskog prevodioca u najranijim prevodima preobrazilo u Boga, Oca; potom "Nebeski ovek",'^ koji je ukupni Zbir onog Jata Anela, isuvie istog da bi stvaralo nie svetove i l i svetove ljudi na naoj planeti, ali koje je svejedno palo u materiju posredstvom te iste evolucije, kao drugi "Oev" Logos}^

Vidi Prvobitni Manui oveanstva. "Nebeski ovek" - molim vas, zapazite opet tu re - jeste "taj Logos", i l i

ezoterijski "Sin". Zato, kad se jednom ta titula primeni na Hrista (koji je proglaen Bogom i pukim Personalnim Bogom), hrianska teologija nije imala izbora. Da bi podrala svoju dogmu o personalnom Trojstvu, ona je morala da objavi, kao to je i uinila, da je jedino hrianski Logos stvaran, a da su Lo-gosi svih ostalih religija lani, i samo su maskirali Zle Principe, SATANU. Sad pogledajte kuda je to odvelo teologiju Zapada.

13 .. . - V Jer Um, boanstvo koj im obiluju oba pola, poto predstavlja ivot i ivot, pomou

svoje Rei rodi drugi Um i l i Graditelja, koji, poto je bio Bog Vatre i Duh, uoblii i formira sedam drugih Upravitelja, koji u svojim krugovima sadre Pojavni Svet, i ije se rukovoenje naziva Udesom i l i Sudbinom.

(OdeljakIX, pogl. I, izd. 1579) Ovde je oigledno da " U m " (prvobitna sveopta Boanska Misao) nije ni

Neznano Neispoljeno, poto ga ima u oba pola (muka je i enska), niti pak

288

Stanca X - Istorija etvrte Rase

Sintetiki, svaki Tvoraki Logos, i l i " S i n k o j i je jedno sa O c e m " u sebi je Jato Upravitel ja Sveta. Cak i hrianska teologija od sedam "Anela Prisustva" ini Vrline, i l i otelovljene atribute Boga, ko j i su, poto ih je on stvorio, kao to je Brama stvorio Manue, postali Ar-haneli. Sama r imokatol ika teodikeja, u svom tvorakom Verbum Princeps, prepoznaje poglavara t i h anela - caput angelorum - magni consilii Angelus (Aneo vel ike Skuptine), pr iznajui tako ident inost Hrista sa t i m Anel ima.

"Bogovipostadoe ne-Bogovi, Sure - A-sure", kae tekst, t j . , bogovi postadoe avoli - S A T A N A , kad se ita doslovno. A l i , sada e u uenju Tajne Doktr ine b i t i pokazano daje Satana alegorijski p r i kazan kao Dobrota i rtvovanje, kao B o g Mudrost i , p o d raz l i i t im imenima.

Kabala u i da su Ponos i Sujeta - dva glavna pokretaa Sebinosti i Egoizma - uzroci k o j i su l i i l i nebo jedne treine njegovih stanovnika - mis t iki , a jedne treine zvezda - astronomski; drugim recima, te dve tvrdnje su: prva alegorina, druga stvarna. Ona prva je, ipak, kako e b i t i pokazano, blisko povezana sa oveanstvom.

Rozenkrojceri, k o j i su b i l i dobro upoznati sa ta jnim znaenjem predanja, sa svoje strane su naprosto pouavali daje itava tvorevina nastala od, i bila posledica, onog legendarnog "Rata na N e b u " koji su poveli pobunjeni aneli^'^ protiv tvorakog zakona i l i Demijurga. Ta tvrdnja je tana, ali je njeno unutranje znaenje tajna do dana dananjeg. A k o bismo izbegli dalje objanjenje tog problema, pozivaj u i se na boansku mis ter i ju , i l i na to d a j e greh zabadati nos u

hrianski Otac, jer je ovaj muki i nije dvopolan. injenica je da su u prevo-du Pimandera Otac, Sin i Covek beznadeno pobrkani.

Alegorija o Prometejevoj Vatri je jo jedna verzija pobune ponosnog Lucifera, koji je bio baen dole u bezdanu jamu, i l i naprosto na nau Zemlju, da ivi kao ovek. Za induskog Lucifera, Mahasuru, takode se kae daje poeo da zavidi Tvorevoj blistavoj svetlosti, i da se na elu niih Asura (ne bogova, ve duhova) pobunio protiv Brame, zbog ega gaje iva bacio dole u Patalu. Al i , kako filozofija u induskim mitovima ide ruku pod ruku sa alegorijskom fikcijom, reeno je kako se avo pokajao i pruena mu je prilika da napreduje: on je greni ovek ezoterijski i pomou jogike posveenosti moe opet da postigne ^iditai, jedinstva sa boanstvom. Herkul, Bog Sunca, silazi u Had (peinu Inicijacije) da bi izbavio rtve od muenja, itd., itd. Jedino hrianska crkva stvara vene muke za avola i proklete koje je ona izmislila.

289


Boiji posao - bilo bi kao da nismo rekli nita. To moe biti dovoljno onima koji veruju u papinu nepogreivost, ali e teko zadovoljiti filozofski um. Pa ipak, iako je najvei broj izvrsnih kabalista znao istinu, niko od njih je nikad nije rekao. Svi kabalisti i prouavaoci simbolike su pokazivali krajnji otpor prema tome da provere prvobitno znaenja Pada Anela. Takvo utanje je sasvim prirodno u hrian-skom svetu. Nijedan kako alhemiar tako ni filozof nije smeo tokom srednjeg veka da izgovori to'^ to bi u oima ortodoksne teologije iz-

Zato bi, na primer, Elifas Levi, veoma neustraiv i estit kabalista okle-vao da otkrije takozvanu misteriju Palih Anela? Daje on znao tu injenicu i pravo znaenje te alegorije - kako u njenom religioznom i mistikom, tako i u fiziolokom smislu - dokazuju njegovi obimni spisi i este aluzije i nago-vetaji. Pa ipak je Elifas, postoje u svojim prethodnim delima stotinama puta aludirao na to, u svojoj najnovijoj Istoriji magije, str. 220, rekao:

Mi se svim svojim silama bunimo protiv vladavine i sveprisutnosti Satane. Mi ovde ne polaemo pravo ni da potvrdimo ni da poreknemo predanje o Padu Anela ( . . . ) ali ako je tako, onda princ Aneoskih pobunjenika u najbolju ruku moe bi t i posle-dnji i najnemoniji medu osuenima - sada kada je odvojen od boanstva - koje je vladalac svih moi (. . .)

T o j e d o v o l j n o m a g l o v i t o i z a o b i l a z n o , a l i , g ledajte ta H a r g r e j v D e n i n g s (Hargrave Jennings) pie svojim udnim, stakato sti lom:

I Sveti M i h a i l i Sveti ore su tipovi. Oni su svete linosti, uzvieni heroji, i l i obo-gotvorene moi. Svaki od njih se predstavlja sa svojim odgovarajuim sposobnostima i atributima. Oni su reprodukovani i umnoavani - razlikovani pod raznim imenima u svim mitologijama (ukljuujui i hriansku) (. . .) Ideja o svakom od njih je opta. Ta ideja i tipina predstava je predstava svemonog ampiona - nalik na de-te u svojoj "devianskoj nedunosti" - tako monog da ta bogom ispunjena ne-dunost (Serafim "zna najvie", H e r u v i m " v o l i najvie") moe da uzdrma svet (artikulisan, da tako kaemo - u magiji Lucifera, ali osuen) nasuprot artistikim konstrukcijama (ovaj "sporedni ivot") velianstvenog apostate i monog pobunjenika, ali istovremeno "Donosioca svetlosti", Lucifera, "Jutarnje Zvezde", "Sina Jutra" - to je najvia titula "van neba", jer na nebu nje ne moe b i t i , dok je van neba ona sve. U jednoj prividno neverovatnoj strani svog karaktera - osobine nemaju pol - taj arhaneo. Sveti Mihai l , je nepobediva, bespolna, nebeska "Energija" - da ga udostojimo njegovim velikim osobinama - nevidljivi "Devianski Borac", odeven (. . .) u neprobojni oklop gnostikog "odbijanja da stvara" i istovremeno njime naoruan. To je jo jedan (. . . ) " m i t unutar mita" ( . . . ) ogromna "tajna nad tajnama", jer je tako nemogua i protivrena. Neobjanjiva kao Apokalipsa. Nemogue ju je otkriti, poput "Otkrivenja".

(str. 213) Ipak, ta neobjanjiva misterija koju je nemogue otkriti sada e bi t i obja

njena i otkrivena pomou uenja Istoka. A l i , kao to veoma obrazovani, al i

290

Stanca X - Morija etvrte Rase gledalo kao uasno bogohuljenje jer bi zbog toga, posredstvom Svete Slube inkvizicije, bili odvedeni direktno na lomau i muilite. Al i , to se tie naih savremenih kabalista i slobodnih mishlaca, sluaj je drugaiji. Kod ovih poslednjih, plaimo se, radi se jedino o ljudskom ponosu, tatini zasnovanoj na javno odbaenoj, ali isto tako neiskorenjivoj praznoverici. Postoje crkva, u svojoj borbi protiv manihejaca, izmislila avola i, stavivi teoloki priguiva na sjajnog zvezdanog bogaZM-cifera, "Sina Jutra", stvorila tako najvei od svojih paradoksa - crnu i mranu svetlost - taj mit je toliko pustio korenje u tlo slepe vere da u nae doba ne doputa da hrabro istupe i priznaju drevnost tog najstarijeg od svih predanja ak ni oni koji se ne pokoravaju njenim dogmama i smeju se njenom rogatom Satani sa kandama. Ukratko, radi se 0 sledeem: poluegzoteriki, "Prvorodenima" od Svemogueg - Fiat Lux - i l i anelima prvobitne svetlosti, bilo je nareeno da stvaraju; jedna treina se pobunila i odbila dok su oni "koji su posluali, kao stoje uinio Fetahil - bili (naj oiglednije) neuspeni".

Da bismo shvatili to odbijanje i neuspeh u ispravnom fizikom znaenju, moramo da prouavamo i razumemo filozofiju Istoka; moramo da se upoznamo sa osnovnim mistikim naelima vedantina, koji tvrde kako je krajnje netano da se funkcionalna aktivnost pripisuje jednom beskrajnom i apsolutnom boanstvu. Ezoterika filozofija smatra da, tokom Sani, "Centralno Sunce" emituje tvoraku svetlost - pasivno, da tako kaemo. Kauzalnost je skrivena. Tek tokom aktivnih perioda bia ona rada nepresunu bujicu energije iji vibrirajui tokovi stiu sve vie aktivnosti i moi sa svakim stepenikom sedmo-struke lestvice Bia niz koju silaze. Otuda postaje razumljivo kako proces stvaranja, tanije uobliavanja organskog Univerzuma, sa svim svojim elementima sedam carstava, zahteva inteligentna bia - koja kolektivno postaju jedno Bie i l i tvoraki Bog - to su se ve diferencirala od apsolutnog Jedinstva, koje ne stupa u odnose sa uslov-Ijenom tvorevinom.'*

Danas vatikanski rukopis Kabale ~ za iju se jednu kopiju govorilo da ju je (u Evropi) posedovao grof od Sen ermena - sadri

Jo u veoj meri zbunjujui autor Falicizma kae, naravno, nijedan neinicirani smrtnik nikad ne bi mogao da razume pravi smer njegovih opaski.

"Tvorevina" - od vene supstance pre postojanja, i l i materije, naravno, a ta supstanca je, po naim uenjima, bezgranini, veno postojei prostor

291


najpotpunije izlaganje te doktrine, ukljuujui i posebnu verziju koju su prihvatili luciferijanci'^ i drugi gnostici; a

blavatsky - tajna doktrina 3

Documents