blavatsky - tajna doktrina 1 (1)

Biblioteka ^'.Agarta-

Urednik: Aleksandar Dramianin

5f. T. 'BCoLvacka

TAJNA DOKTRINA

Sinteza nauke, reCigije i fiCozofije

TOM I Xos7nogeneza

Prevod: Goran Boji

METAPHYSICA Beograd,

2006.

Naslov originala: H. P. Blavatsky

T H E SECRET D O C T R I N E THE SVNTHESIS OF

SCIENCE, RELIGION, AND PHILOSOPHY V O L . I - CosMOGENESis

Copyright 2006. za srpsko jezike podruje METAPHYSICA

Beograd Sva prava prevoda i objavljivanja zadrava izdava.

Ovo delo posveujem svim pravim teozofima

u svim zemljama i u svakoj rasi,

jer oni su ga prizvah, i za njih je zabeleeno.

P R E D G O V O R

Autorka - bolje reeno, spisateljica - osea daje neophodno da se izvini zbog velikog zakanjenja do kojeg je dolo u objavljivanju ovog dela. Do toga je dolo usled zdravstvenih problema autorke i velikog obima poduhvata. ak ni dva toma, koja sada objavljujemo, ne upotpunjuju plan i ne tretiraju sasvim iscrpno teme o kojima se u njima govori. Naime, ve je pripremljena velika koliina materijala koji se bavi istorijom okultizma, kakav nalazimo u ivotima velikih adepata arijevske rase i koja pokazuje uticaj okultne filozofije na tok ivota, kakav jeste i kakav bi trebalo da bude. Ukol iko bi tomovi, koj i se nalaze pred vama, naili na povoljan prijem, ne bismo tedeli truda da do kraja realizujemo plan dela u njegovoj celini. Trei tom je potpuno spreman; etvrti je gotovo spreman.

Ovakav plan, mora se dodati, nije bio predvien kad je po prvi put najavljena priprema ove knjige. Kao to je prvobitno najavljeno, namera je bila da Tajna doktrina bude poboljana i proirena verzija Razotkrivene Izie. Meutim, ubrzo smo uvideli da bi objanjenja, to bi se mogla dodati onima koja su ve izneta pred itaoce u pomenutoj knjizi, i u drugim knjigama ija je tematika Ezoterika nauka, bila takve prirode da bi zahtevala drugaiji metod; prema tome, ovaj tom ne sadri, sve u svemu, ni dvadesetak stranica koje su preuzete iz Razotkrivene Izie.

Autorka ne osea daje neophodno da trai oprotaj od svojih italaca i kritiara zbog mnogih nedostataka u knjievnom stilu i nesavrenoj upotrebi engleskog jezika, to se mogu nai na stranicama ove knjige. Kao strankinja, autorka je nauila taj jezik u poznom ivotnom dobu. Engleski jezik je korien zato to predstavlja najrasprostranjeniji medij za prenoenje istina, a autorka smatra daje njena dunost da te istine izloi svetu.

TAJNA DOKTRINA

One ni u kom smislu nisu iznesene kao otkrivenje, a, takoe, ni autorka sebe ne smatra objavljivaem mistikog svetog znanja, koje je sada, prvi put u istoriji, uinjeno javnim. Jer, to to ovo delo sadri nalazi se razbacano u hiljadama tomova spisa koji pripadaju velikim azijskim i ranim evropskim religijama, mada sakriveno pod velom slika i simbola, i zbog toga nezapaeno do danas. Sad nastoj imo da ta najstarija naela sakupimo i da od njih nainimo jednu skladnu i nenaruivu celinu. Jedina prednost koju autorka ima nad svojim prethodnicima jeste ta da joj nije potrebno pribegavanje l i nim domiljanjima i teorijama. Jer, ovo delo je delimina potvrda onog emu je ona sama bila uena od naprednijih prouavalaca, dopunjeno, u samo nekoliko detalja, rezultatima njenih sopstvenih prouavanja i posmatranja. Lude i fantastine spekulacije u koje su se mnogi teozofi i prouavaoci misticizma upustili, tokom poslednjih nekoliko godina, u svojim nastojanjima da, kako oni zamiljaju, izgrade kompletan sistem miljenja iz nekoliko injenica koje su im ranije saoptene, uinile su neophodnim da objavimo mnoge od injenica koje su ovde iznete.

Ne treba ni rei da ova knjiga nije Tajna Doktrina u svojoj celo-sti, ve samo odreeni broj odabranih odlomaka njenih osnovnih naela, pri emu se posebna panja obraa na neke injenice kojih su se dokopali razni pisci i iskrivil i ih u toj meri da uopte ne lie na istinu.

A l i , moda je poeljno da se nedvosmisleno izjavi kako uenje, sadrano u ovim tomovima, ma koliko fragmentarno i nepotpuno bilo, ne pripada iskljuivo ni hinduskoj, ni zoroastrijanskoj, ni haldejskoj, ni egipatskoj religiji, ni budizmu, ni islamu, ni judaizmu, ni hrian-stvu. Tajna Doktrina je sutina svih ovih religija. Razne religiozne sheme, koje su iznikle iz nje u svom poetku, sada su navedene da se sliju u svoj izvorni element, odakle su izrasle, razvile se i mate-rijalizovale sve misterije i dogme.

Vie je nego verovatno da e veliki deo italake publike gledati na ovu knjigu kao na najlui roman; jer, ko je ikad uo za Knjigu anal

Autorka je, zato, sasvim spremna da preuzme potpunu odgovornost za itav sadraj ovog dela, pa ak i da se suoi sa optubom da je sve sama izmislila. Ona je potpuno svesna da ovo delo ima mno-

Predgovor

go nedostataka; iako mnogima moe da izgleda romaneskno, jedino to ona trai je to da njegova logika koherencija i doslednost svrstaju ovo novo Postanje, u najmanju ruku, u isti rang sa "radnim hipotezama" koje je tako slobodno prihvatila savremena nauka. Dalje, ono zasluuje panju ne time to se poziva na neki dogmatski autoritet, ve time to vrsto prianja za Prirodu i sledi zakone uniformnosti i analogije.

Zato se moe izjaviti da je cilj ovog dela: da pokae da Priroda nije "sluajno kombinovanje atoma" i da oveku dodeli njegovo zakonito mesto u strukturi univerzuma; da spase od degradacije drevne istine koje su osnov svih religija; i da otkrije, u izvesnoj meri, bazino jedinstvo iz kojeg sve one niu; na kraju, da pokae da se nauka savremene civilizacije nikad nije pribliila okultnoj strani prirode.

Ako ovo postigne u bilo kojoj meri, autorka e bit i zadovoljna. Ovo delo je napisano da slui oveanstvu i o njemu mora suditi jedino oveanstvo i budue generacije. Nii sud pisac ne priznaje. Na zlostavljanja je navikla; sa ogovaranjem se svakodnevno sree; a klevetama se smeje sa tihim prezirom.

De minimis non curat lex.

H . P. B. London, oktobar 1888.

KOSMOGENEZA

UVOD

Potreba za ovakvom knjigom * Starost dokumenata i manuskripta * Kakva je namena ove Knjige

"Neno za uti, ljubazno za prosuditi." - EKSPIR

Od pojave teozofske literature u Engleskoj, postao je obiaj da se teozofsko uenje naziva "ezoterijski budizam". I postoje to postalo navika, stvari izgledaju kao u jednoj staroj poslovici, zasnovanoj na svakodnevnom iskustvu: "Greka tri nizbrdo, dok Istina mora da se mukotrpno penje uzbrdo."

Stare izreke su obino najmudrije. Ljudski um teko moe da se u potpunosti oslobodi predrasuda i esto se odluni stavovi formiraju pre nego to se predmet proui sasvim i iz svih uglova. Ovo kaemo mislei na preovladujuu dvostruku greku (a) da se teozo-fija ograniava na budizam i {b) da se brkaju naela religiozne filozofije koju je propovedao Gotama, Buda, sa uenjima koja su, u optim crtama, skicirana u Ezoterijskom budizmu. Teko se moe zamisliti vea greka. Ona je omoguila naim neprijateljima da nadu efikasno oruje protiv teozofije, jer, kao to se veoma zajedljivo izrazio jedan poznavalac palija*, u toj knjizi nema " n i ezote-rije, ni budizma". Ezoterike istine, predstavljene u delu g. Sineta (Sinett), prestale su da budu ezoterike onog trenutka kad su uinjene javnim; a ono ne sadri ni Budinu religiju, ve, jednostavno,

* Pali - indijski indoevropski jezik, mladi izdanak jednog jezika slinog sanskritu; na njemu su napisane svete knjige budizma, (nap. ured.)

13

TAJNA DOKTRINA * KOSMOGENEZA

nekoliko naela iz jednog dotad skrivenog uenja kojima je sada dodato mnogo vie i koja su proirena i objanjena u ovim knjigama. A l i , ak i ova knjiga, iako daje mnoga temeljna naela iz TAJNE DOKTRINE Istoka, die samo krajiak tamnog vela. Jer nikom, pa ni najveem ivom adeptu, ne bi bilo doputeno, niti bi mogao - ak i kad bi hteo - da pogrenim redom saopti podrugljivom i skeptinom svetu ono stoje tako efikasno od njega bilo sakrivano tokom dugih eona i doba.

Ezoterijski budizam je sjajna knjiga sa veoma nesrenim naslovom, iako taj naslov ne znai nita drugo nego to znai naslov ove knjige. T A J N A D O K T R I N A . On se pokazao nesrenim zato to su ljudi navikli da uvek o stvarima sude pre po njihovom izgledu nego po znaenju i zato stoje ta greka sada postala tako rasprostranjena da je ak i najvei broj lanova Teozofskog drutva podlegao istoj pogrenoj predstavi. Isprva su, meutim, bramini i drugi sa njima protestovali protiv tog naslova, a da budem pravedna prema samoj sebi, moram da dodam da mi je Ezoterijski budizam predstavljen kao kompletirano delo i da uopte nisam bila svesna naina na koji je autor nameravao da pie re "Budh-izam".

Direktnu odgovornost za ovo snose oni koji su, poto su prvi taj predmet izneli pred javnost, propustili da ukazu na razliku izmeu "Buddhisma" - religioznog sistema etike kako gaje propovedao Gospod Gotama, koji je nosio titulu "Budha", "Prosvetljeni" - i Budhae, "Mudrosti" i l i znanja (Vidje), sposobnosti spoznaje, od san-skritskog korena "Budh", znati. M i , teozofi Indije, sami smo krivi, iako smo tada dali sve od sebe da ispravimo tu greku (vidi asopis 7eozq/J jun 1883.). Lako je bilo izbei to alosno, pogreno imenovanje; trebalo je samo izmeniti pisanje te reci i dogovoriti se da se i pie i izgovara kao "Budhism" umesto "Buddhism". Ovaj drugi termin se ne pie i ne izgovara korektno, kako bi trebalo na engleskom: "budaizam", (Buddhaism), a njegove pristalice bi prema tome trebalo da se zovu "budaisti" {Buddhaists).

To objanjenje je apsolutno neophodno na poetku jednog ovakvog dela. "Religija mudrosti" je naslee svih naroda, celog sveta, iako se u Ezoterijskom budizmu [Predgovor prvom izdanju) tvrdi da "pre dve godine (to jest, 1883.) ni ja, ni bilo koji drugi ivi Evropljanin nismo znali alfabet Nauke, koji je ovde po prvi put iznet 14

Uvod

u naunom obliku", itd. Ta greka mora da se provukla usled nesmotrenosti. Jer, autorka dela koje je pred vama znala je sve stoje "obznanjeno" u Ezoterijskom budizmu - i mnogo vie - mnogo godina pre nego stoje postala njena dunost (1880.) da saopti mali deo Tajne Doktrine dvojici Evropljana, od kojih je jedan autor Ezote-rijskog budizma; a svakako da autorka ovog dela ima nesumnjivu, (iako za nju sumnjivu) privilegiju da bude Evropljanka po roenju i obrazovanju. tavie, znatnom delu filozofije, koju je izloio g. Si-net, pouavana su u Americi, jo i pre nego to je Razotkrivena Izida objavljena, dva Evropljanina i jedan moj kolega, pukovnik H. S. 01-kot {Olcott). Od tr i uitelja, koja je ovaj poslednji gospodin imao, prvi je bio maarski inicijat, drugi Egipanin, a trei Indus. Po doputenju, pukovnik Olkot je neka od tih uenja objavio na razne naine; ako druga dvojica nisu, to je naprosto zato to im nije bilo doputeno: njihovo vreme za javni rad jo nije dolo. A l i , za druge to vreme je dolo i pojava nekoliko zanimljivih knjiga g. Sinetaje vidljivi dokaz te injenice. Iznad svega je vano da se ima na umu da nijedna teozofska knjiga ne stie ni najmanju dodatnu vrednost ako iza nje stoji umiljeni autoritet.

Etimoloki, Adi i Adhi ^uda, jedna ( i l i Prva) i "Vrhunska Mudrost", je termin koji je koristila Arjasanga kola u svojim Tajnim traktatima, a sada ga koriste i svi mistici Sevemog Budizma. To je sanskritski termin, a istovremeno i ime koje su najraniji Arijevci dali Nepoznatom boanstvu; re "Brama" se ne nalazi u Vedama i ranim delima. Ona znai apsolutnu Mudrost, a termin " A d i buda" je Ficedvard Hol (Fitzedward Hali) preveo kao "prvobitni nestvoreni uzrok svega". Mora da su proli eoni neizrecive duine pre nego to je epitet Buda (Buddha) postao, da tako kaemo, toliko humanizo-van da postane mogue da se taj termin primeni na smrtnike i na kraju bude svojina onog ije su neuporedive vrline i znanje doveli dotle da stekne naziv "Budha neizmenljive Mudrosti". Bodha znai uroeno posedovanje boanskog intelekta i l i "razumevanja", "Budha", sticanje istog linim naporima i zaslugama; dok je Buddhi sposobnost spoznaje puta kojim boansko znanje stie do "Ega", zatim razlikovanje dobra i zla, a takode i "boanska savest" i "Duhovna dua", koja je nosilac Atme. "Kad Buddhi apsorbuje na egoizam (uniti ga) sa svim njegovim Viskarama, Avalokitevara postaje

15


ispoljen za nas i dostie se Nirvana, i l i Mukti", pri emu je " M u k t i " isto to i Nirvana, to jest, sloboda od mrea "Maje" i l i iluzije. "Bo-dhi" je, isto tako, ime odreenog stanja transa, zvanog Samadi tokom kojeg subjekat dostie vrhunac duhovnog znanja.

Nisu mudri oni koji u svojoj slepoj i, u naem dobu, anahronoj mrnji prema Buddha-izmu, a kao posledica toga i prema "Budh-izmu", poriu njegova ezoterika uenja (ova su takoe i uenja bramina) naprosto zato to taj naziv sugerie neto to za njih, kao monoteiste, predstavlja tetna uenja. Nemudri ]Q prava re za njih. Jer, jedino je ezoterikoj filozofiji sueno da, u ovom dobu propadanja i aloginog materijalizma, odoli neprekidnim napadima na sve to ovek smatra dragim i svetim u svom duhovnom ivotu. Pravi filozof, prouavalac ezoterike mudrosti, potpuno gubi iz vida linosti, dogmatska verovanja i posebne religije. Stavie, ezoterika filozofija miri sve religije, razodeva svaku od njene spoljanje, ljudske ode-de, i pokazuje da su koreni svake od njih identini sa korenima svih drugih velikih religija. Ona dokazuje neophodnost jednog apsolutnog Boanskog Principa u prirodi. Ona ne porie Boanstvo, kao to ne porie ni Sunce. Ezoterijska filozofija nikad nije odbacila Boga u prirodi, n i t i Boanstvo kao apsolutno i apstraktno Bie. Ona jedino odbija da prihvati bilo kog od bogova takozvanih monoteistikih religija, bogova koje su stvorili ljudi po svojoj slici i prilici - bogohulne i alosne karikature Veno Nesaznatljivog. tavie, zapisi koje nameravamo da stavimo pred itaoca obuhvataju ezoterika naela itavog sveta od nastanka oveanstva, a budistiki okultizam tu zauzima iskljuivo svoje zakonito mesto i nita vie. Zaista, tajni delovi "Dan ", i l i "an-na " ^ ("Dhyan ") Gotamine metafizike - iako izgledaju veliki za one koji nisu navikli na naela Religije Mudrosti starog doba - samo su deli celine. Ovaj reformator hinduizma ograniio je svoja javna uenja na isto moralni i fizioloki aspekt Religije Mudrosti, na Etiku i oveka. Stvari "Nevidljive i bestelesne", misterija bia van nae zemaljske sfere, veliki Uitelj uopte nije dotakao na svojim javnim predavanjima, ostav

i la, koji je u savremenoj kineskoj i tibetanskoj fonetici postao an {eh 'an), je opti termin za ezoterike kole i njihovu literaturu. U starim knjigama, re Dana se defmie kao "preoblikovati sebe meditacijom i znanjem", kao drugo, unutranje roenje. Otud Dzyan, izgovara se Dan, "Knjiga an".

16

Uvod

Ijajui te skrivene Istine za odabrani krug svojih Arhata. Ovi posle-dnji su primili inicijaciju u uvenoj Saptapama peini {Satapani kod Mahavanse) blizu planine Baibar (Vebara u spisima na paliju). Ta peina je bila u Radagrihi, drevnoj prestonici Mogade, i to je bila Fa-Hianova peina eta, kao to su ispravno pretpostavljali neki arheolozi.^

Vreme i ljudska fantazija naruili su istotu i filozofiju tih uenja kad je, tokom propovednikog rada Arhata, ona presaena iz njihovog tajnog i svetog kruga na tlo manje spremno za metafizike koncepcije nego to je to Indija, t j, kad su preneta u Kinu, Japan, Sijam i Burmu. Kako se postupalo sa devianskom istotom tih velikih otkrivenja moe se videti, prouavajui neke od takozvanih "ezo-terijskih" budistikih kola iz starine u njihovoj modernoj odedi, ne samo u K i n i i drugim budistikim zemljama uopte, ve ak i u prilinom broju kola na Tibetu, ostavljenim na staranje neiniciranim lamama i mongolskim inovatorima.

Zato itaoca molimo da ima na umu veoma vanu razliku izmeu ortodoksnog Buddhism-a - to jest, javnih uenja Gotama Bude, i njegovog ezoterijskog Budhisma. Buda je bio dete arijevskog tla, roeni indus, katrija i uenik "dvoroenih" (iniciranih bramina), i l i Dvia. Njegova uenja se, zato, ne mogu razlikovati od njihovih doktrina, jer se itava budistika reforma sastojala u iznoenju u javnost jednog dela uenja koje je uvano kao tajna od svih koji su b i l i izvan "zaaranog kruga" asketa i iniciranih u hramovima. Poto nije bio u stanju da pouava sve to mu je saopteno - zato to se zavetovao - iako je pouavao filozofiju utemeljenu na tlu pravog ezoterijskog znanja, Buda je saoptio svetu samo njegovo spoljaSnje, materijalno telo, a zadrao njegovu duu za svoje odabranike (vidi takode Tom II) . Mnogi sinolozi medu orijentalistima uli su za "Uenje o Dui." Niko, izgleda, nije razumeo njegovo pravo znaenje i vanost.

To uenje je uvano u tajnosti - moda prevelikoj - unutar sveti-lita. Nirvana, misterija koja je zamaglila njegove glavne postavke i tenje - toliko je iskuavala i golicala radoznalost uenjaka koj i su je prouavali da, poto nisu b i l i u stanju daje rese logiki i da na

2 Gospodin Beglor, glavni inenjer u Bodagaji i istaknuti arheolog, bio je,

vemjemo, prvi koji je to otkrio. 17

TAJNA DOKTRINA KOSMOGENEZA

zadovoljavajui nain razveu Gordijev vor, presekli su ga, izjavljujui da Nirvana znai apsolutno ponitenje.

Pred kraj prve etvrtine ovog veka, u svetu se pojavio jedan specifian tip literature, koji je svake godine postajao sve izrazitiji u svojim sklonostima. Budui daje bio zasnovan, soi-disant* na naunim prouavanjima sanskritologa i orijentalista u celini, smatralo se daje on nauan. Induska, egipatska i druge drevne religije, mitovi i znamenja prilagodavana su svemu emu su prouavaoci simbola hteli da ih prilagode, tako da su esto ispoljavala samo grubu spoljanju formu umesto unutranjeg znaenja. Dela, krajnje izrazita po svojim dovitljivim dedukcijama i spekulacijama, izrazita po circulo vicioso** preuranjenih zakljuaka, koji u celini zamenjuju me-sto sa premisama kao u silogizmima veine sanskritskih i pali uenjaka, pojavljivala su se brzo, jedna za drugim, preplavljujui biblioteke disertacijama gde se vie govorilo o falikom i seksualnom oboavanju nego 0 pravoj simbolici, a pritom su bila i meusobno protivrena.

To je, moda, pravi razlog to je skicama nekih osnovnih istina iz Tajne Doktrine Drevnih Doba sada doputeno da ugledaju svetlost dana, nakon dugih milenijuma najdublje tiine i tajnosti. Namemo kaem "nekoliko istina", jer ono to mora ostati neizreeno ne bi se moglo smestiti u sto ovakvih knjiga, niti bi se moglo saoptiti pokoljenju savremenih sadukeja. A l i , ak i ovo malo stoje ovde izneto bolje je od potpunog utanja o t im vitalnim istinama. Svet dananjice, u svom ludom karijerizmu ka dostizanju neznanog - koji je suvie spreman da ga pobrka sa nespoznatljivim kad god problem izmakne poimanju fiziara - brzo napreduje na obrnutom, materijalnom planu duhovnosti. On je sada postao prostrana arena - prava dolina nesloge i veite svae - grobnica, gde lee pokopane najvie i najsvetije tenje nae Duhovne Due. Ta dua postaje, sa svakom novom generacijom, sve vie paralizovana i atrofirana. "Ljupki ne-vemici i otmeni nevaljalci" drutva, o kojima govori Grili (Greeley), malo mare za oivljavanje mrtvih nauka prolosti; ali, tu je izrazita manjina krajnje revnosnih prouavalaca koji imaju pravo da naue onoliko istina koliko im moe biti saopteno u ovom trenutku, a u

* (Franc.) - tako rei. (nap. prev.) ** (Lat.) - zaaranom krugu. (nap. prev.)

18

Uvod

ovom trenutku je to mnogo vie nego pre deset godina, kad je objavljena Razotkrivena Izida, a potom i neka kasnija dela, sa eljom da se objasne misterije ezoterike nauke.

Jedna od najveih, i uz to najozbiljnijih, primedbi na ispravnost i pouzdanost itavog ovog dela odnosie se na uvodne STANCE: "Kako se tvrdnje sadrane u njima mogu proveriti?" Istina je, iako je veliki deo sanskritskih, kineskih i mongolskih dela, navedenih u ovoj knjizi, poznat nekim orijentalistima, glavno delo - ono iz koga su preuzete Stance - evropske biblioteke ne poseduju. Knjiga Dzan ( i l i "an") je potpuno nepoznata naim filolozima, i l i bar za nju nisu nikad uli pod tim imenom. To je, naravno, velika smetnja za one koji se dre metoda istraivanja na nain kako ih je propisala zvanina nauka, ali, za prouavaoce okultizma i za svakog pravog okultistu to e biti od malog znaaja. Glavni deo Doktrina, koji je ovde iznet, naen je razbacan u stotinama i hiljadama sankritskih manuskripata, od kojih su neki ve prevedeni - premda, kao i obino, izoblieni prilikom tumaenja - dok ostali jo ekaju na red da budu prevedeni. Svaki uenjak, zato, ima ansu da proveri tvrdnje koje su iznete ovde, kao i da proveri najvei broj citata. Nekolicini novih injenica {novih samo za svetovne orijentaliste) i pasusa, citiranim iz komentara, bie teko ui u trag. Nekoliko uenja, takoe, prenoena su usmeno sve do danas: pa ak i ona su, u svakom sluaju, nagovete-na u gotovo bezbrojnim tomovima bramanske, kineske i tibetanske literature iz svetilita.

Kako god bilo i ta god da pisca eka od nedobronamemih kritiara, jedna injenica je sasvim izvesna. lanovi nekoliko ezoteri-kih kola - ije je sedite s onu stranu Himalaja, i iji se ogranci mogu nai u K i n i , Japanu, Indij i, Tibetu, pa ak i u Siriji i Junoj Americi - izjavljuju da poseduju sveukupni zbir svetih i filozofskih dela u rukopisima i tampi, zapravo, sva dela koja su ikad bila napisana, na bilo kom jeziku i l i pismu, otkad datira vetina pisanja: od ideografskih hijeroglifa do Kadmovog i Devanagari pisma.

U svim dobima se govorilo da se, jo od unitenja Aleksandrijske biblioteke (vidi Razotkrivena Izida, tom I I , str. 27), zahvaljujui zdruenim naporima lanova Bratstva, revnosno tragalo za svakim delom iji je karakter mogao voditi svetovnjake ka konanom otkriu i ra-zumevanju nekih od misterija tajne nauke. tavie, oni koji znaju

19

TAJNA D O K T R I N A KOSMOGENEZA

dodali su da su sva takva dela, izuzev tri sauvane i bezbedno pohranjene kopije, unitena. U Indiji, poslednji od dragocenih rukopisa obezbeen je i sakriven za vreme vladavine cara Akbara.''

Smatralo se, tavie, da je svaka sveta knjiga te vrste, iji tekst nije bio dovoljno maskiran simbolizmom, i l i koji se na bilo koji nain direktno pozivao na drevne misterije, poto je paljivo prepisan ifrovanim pismom to prkosi vetini najboljih i najvisprenijih paleo-grafa, bila takode unitena do poslednjeg primerka. Tokom Akbaro-ve vladavine, neki fanatini dvorani, nezadovoljni carevim grenim zavirivanjem u religiju nevernika, sami su pomogli braminima da sakriju svoje rukopise. Medu takvima je bio Badaoni, koji je gajio neprikriveni strah od Akbarove manije za idolopoklonikim religijama.''

tavie, u svim velikim i bogatim lamaserijama, postojale su podzemne kripte i peinske biblioteke, urezane u stene, gde god su gompe i Ihakhange smeteni u planinama. Iza sevemog Tsaidama, u samotnim prevojima Kuen Luna^, ima nekoliko takvih mesta za skrivanje. Du grebena Altin-Toga, na ije tlo dosad nije kroila noga Evropljanina, postoji izvesni zaselak, izgubljen u dubokoj provaliji. To je mali grozd kua, seoce pre nego manastir, sa hramom jadnog izgleda i jednim starim lamom, pustinjakom, koji ivi u blizini da bi ga

Prof. Maks Miler {Max MUller) pokazuje da nikakva Akbarova podmiivanja i l i pretnje nisu mogle da iznude od bramina izvorni tekst Veda; pritom se hvali da ga evropski orijentalisti imaju {Predavanje o Nauci religije, str. 23). Ima li B^ro^^a potpuni tekst krajnje je sumnjivo i budunost moda krije veoma neprijatno iznenaenje za orijentaliste.

Badaoni je u svom Muktanhab at Tavvarikh napisao: Njegovo Visoanstvo nalazilo je zadovoljstvo da upoznaje sekte t ih nevernika (koje

se ne mogu izbrojati, toliko ih ima, a pritom poseduju, takode, bezbrojne knjige otkrivenja). (. . .) Kako oni (ramane i bramini) nadmauju ostale uene ljude u svojim raspravama o moralu, f izikim i religioznim naukama i dostiu visok stepen u svom znanju budunosti, u duhovnoj moi i ljudskom savrenstvu; oni su izveli dokaze, zasnovane na razumu i svedoenju, i utemeljili svoje doktrine tako vrsto da nijedan ovek ne moe sada u njegovom Visoanstvu izazvati sumnju ak i da se planine smrve u prah, i l i da se nebesa rascepe.

To delo "je uvano u tajnosti, i nije objavljeno do vladavine ahangira" [Ain i Akbari, preveo dr Blohman (Blochman), str. 4, napomena].

Karakorum planine, Zapadni Tibet.

20

f Uvod nadgledao. Hodoasnici kau da podzemne galerije i dvorane ispod njega sadre zbirku knjiga iji je broj, prema tim izvetajima, suvie veliki da bi se smestio ak i u Britanski muzej.^

I ovo e, vrlo verovatno, izazvati osmeh sumnje. A l i tada, pre nego to italac odbaci istinitost ovih izvetaja, neka zastane i zamisli se nad sledeim, dobro poznatim injenicama. Zajednika istraivanja orijentalista, a posebno skoranji radovi prouavalaca komparativne filologije i nauke o religijama doveli su ih dotle da potvrde sledee: ogromna, neprebrojiva koliina rukopisa, pa ak i tampanih dela za koja se zna da su postojala, danas se vie ne mogu nai. Ona su nestala, ne ostavljajui za sobom ni najmanji trag. Da su to bila dela bez znaaja, mogla su, prirodnim tokom vremena, biti ostavljena da propadnu, a sama njihova imena bila bi izbrisana iz ljudskog pamenja. A l i , nije tako; jer, kako je danas potvreno, najvei broj njih sadri prave kljueve za jo uvek postojea dela, koja su za najvei broj svojih italaca potpuno nerazumljiva bez tih dodatnih tomova komentara i objanjenja. Takva su, na primer, dela Lao Cea, Konfuijevog prethodnika.^

Reeno je daje on napisao 930 knjiga o etici i religijama, i sedamdeset 0 magiji, ukupno hiljadu. Njegovo veliko delo, meutim, srce njegovog uenja, "Tao te King", i l i sveti spis Taose, ima, kako pokazuje Stanislas ilijen (Julien), samo "oko 5.000 reci" {Tao te King, str. X X V I I ) , jedva tuce stranica. Pa opet, profesor Maks Miler nalazi daje "tekst nerazumljiv bez komentara, tako daje g. Zilijen

Po istom predanju, sada opusteli regioni bezvodne zemlje Tarim - prave divljine u srcu Turkestana - b i l i su u davnim danima pokriveni bogatim gradovima u punom cvatu. Danas, jedva da nekoliko zelenih oaza oivljava n j ihovu mrtvu samou. Jedna od njih, iznikla na grobu velikog grada koga je progutalo i sahranilo peskovito tlo pustinje, ne pripada nikom, ali je esto po-seuju M o n g o l i i budisti. Isto predanje govori o ogromnim podzemnim naseljima, irokim hodnicima ispunjenim tablicama i valjcima. To je moda puka glasina, a moda i prava istina.

7 Ako se okrenemo Kini, nalazimo daje Konfuijeva religija zasnovana na pet knjiga

Kraljeva i etiri u-knjige, i same znatnog obima i okruene obimnim komentarima ~ bez kojih se ni najueniji naunici ne bi usudili da izmere dubinu njihovog svetog kanona.

(Maks Miler, Predavanja o Nauei religije, str 185) AH, oni je nisu izmerih - i na to su se, 1881. godine, u Parizu, aHH konfui-

janisti, kao veoma ueni lanovi tog tela.

21

TAJNA D O K T R I N A * KOSMOGENEZA

morao da konsultuje vie od ezdeset komentatora da bi ga preveo", od kojih najraniji potie iz 163. godine pre nove ere, ne ranije, kako vidimo. Tokom etiri i po veka, koja su prethodila tom najranijem komentatoru, bilo je obilje vremena da se pravo Lao Ceovo uenje sakrije od svih, osim od iniciranih svetenika. Japanci, meu kojima danas nalazimo najuenije svetenike i sledbenike Lao Cea, naprosto se smeju zabludama i pretpostavkama evropskih sinologa, a preda-nje potvruje da komentari, kojima imaju pristup nai zapadnjaki sinolozi, nisu pravi okultni zapisi, ve nameme skrivalice, a dok su pravi komentari, kao i gotovo svi tekstovi, odavno nestali ispred oiju svetovnjaka.

Ako se okrenu drevnoj literaturi semitske religije, haldejskim spisima, starijim sestrama i uiteljicama, ako ne i glavnim izvorima Moj-sijeve Biblije, osnovama i polaznim takama hrianstva, ta uenjaci nalaze? Da ti spisi ovekoveuju seanje na drevne religije Vavilona; da nose zapis o irokim ciklusima astronomskih posmatranja haldej-skih magova; da opravdavaju tradiciju njihove divne i izrazito okultne literature. Staje danas preostalo od toga? - samo nekoliko odlomaka, za koje Beroz tvrdi da postoje.

Oni su, meutim, gotovo bezvredni, ak i kao klju za karakter onoga to je nestalo. Jer, ti spisi su proli kroz ruke njegove pre-uzvienosti biskupa Cezareje - tog samozvanog cenzora i redaktora svetih zapisa drugih ovekovih religija - i oni, bez sumnje, do dana dananjeg nose trag njegove izrazito istinoljubive i pouzdane ruke. Jer, kakva je sudbina te rasprave o nekad velikoj religiji Vavilona?

Napisao ju je na grkom Beroz, svetenik u hramu Bela, za Aleksandra Velikog, prema astronomskim i hronolokim zapisima koje su sauvali svetenici tog hrama; ona pokriva period od 200.000 godina, ali je izgubljena. U prvom veku pre Hrista, Aleksandar Polihistor je naveo nekoliko odlomaka iz nje - i oni su izgubljeni. Eu-zebije je koristio te odlomke u pisanju svojih Hronika (270-340 g.). Slinost - gotovo identinost - izmeu jevrejskih i haldejskih spisa^ uinila je ove druge krajnje opasnim po Euzebija, u njegovoj ulo-

Otkriveno i dokazano tek sada, pronalascima Dorda Smita (George Smith) (vidi njegov Haldejski izvetaj o Postanju); sve to je, zahvaljujui tomjermen-skom falsifikatom, zavelo sve civilizovane narode da tokom 1.500 godina prihvate jevrejske derivate kao direktno Boansko Otkrivenjel

22

Uvod

zi branioca i prvaka nove vere, koja je usvojila jevrejske spise, a sa njima jednu apsurdnu hronologiju. Prilino je sigurno da Euzebije nije tedeo Manetove sinhronistike tablice iz Egipta - u toj meri da ga Bansin' napada da najbeskrupuloznije sakati istoriju. A Sokrat, is-toriar V veka, i Sincel, zamenik carigradskog patrijarha ( V I I I vek), optuuju ga kao krajnje drskog i uasnog falsifikatora.

Da li je onda verovatno da je on nenije postupao prema haldej-skim zapisima, koji su ve pretili novoj religiji, religiji tako urno prihvaenoj?

I tako je, sa izuzetkom tih vie nego sumnjivih odlomaka, sva hal-dejska sveta literatura nestala iz vida svetovnjaka isto tako potpuno kao i izgubljena Atlantida. Nekoliko injenica koje su sadrane u Be-rozovoj Istoriji iznete su u II delu toma II i mogu da bace znatnu svetlost na pravo poreklo palih anela, otelovljenih u Belu i Zmaju.

Okreui se sada najstarijoj arijevskoj literaturi, Rig Vedi, prou-avalac e uvideti, pratei striktno podatke kojima su ga snabdeli sami pomenuti orijentalisti, da iako Rig Veda sadri samo "oko 10.580 stihova, i l i 1.028 himni", uprkos Bramanama i gomili napomena i komentara, ona do dananjeg dana nije ispravno shvaena. Zastoje tako? Oigledno zato to Bramane, "sholastike i najstarije rasprave o primitivnim himnama" / same zahtevaju klju, koji orijentalisti nisu uspeli da obezbede.

ta naunici kau o budistikoj literaturi? Da li su e dobili u njenoj potpunosti? Sigurno ne. Uprkos 325 tomova Kandura i Tandura Sevemih Budista, a svaki od tih tomova, reeno nam je, "teak je od dva do dva i po kilograma", nita, uistinu, nije poznato o lamaizmu. Pa opet, kae se da sveti kanon June crkve sadri 29.368.000 slova u Sadarma alankari,^'^ odnosno, samo u raspravama i komentarima "pet i l i est puta vie materijala nego to ga ima u Bibl i j i " , koja, po recima profesora Maksa Milera, moe da se pohvali samo sa 3.567.180 slova. Dakle, uprkos tih "325 tomova" (u stvarnosti, ima ih 333, Kandur sadri 108, a Tanur 225 tomova) "prevodioci, ume-sto da nas snabdeju ispravnim verzijama, isprepletali su ih sa svojim sopstvenim komentarima, da bi opravdali dogme nekoliko njihovih

Bansinovo Mesto Egipta u istoriji, tom I, str. 200. Spens Hardi (Spence Hardy), Legende i teorije budista, str. 66.

23


kola"." tavie, "po predanju koje su sauvale budistike kole i severa i juga, sveti Budistiki Kanon je izvorno sadrao 80.000 i l i 84.000 traktaka, ali je najvei broj izgubljen, tako daje ostalo samo 6.000", kae profesor svojim sluaocima. "Izgubljeno", kao i obino, za Evropljane. A l i , ko moe biti sasvim siguran da su oni isto tako izgubljeni i za budiste i bramine?

Ako uzmemo u obzir daje svaki red napisan o Budi i njegovom "Dobrom Zakonu" za budiste svetinja, gubitak od skoro 76.000 traktata izgleda udesno. Nije li to, zapravo, vie versdl* Svako ko je upoznat sa prirodnim tokom zbivanja sloio bi se sa tvrdnjom daje od tih 76.000, pet i l i est hiljada traktata moglo biti uniteno tokom progona i migracija u Indiju i iz Indije. A l i , poto je utvreno da su budistiki Arhati zapoeli svoj egzodus radi propovedanja nove vere s onu stranu Kamira i Himalaja, oko 300. g. p. n. e., i stigli do Kine 61. godine,^^ kad je Kajapa, na poziv cara Ming-tija, poao tamo da upozna "Sina Neba" sa naelima budizma, izgleda udno kad ujemo orijentaliste kako govore daje takav jedan gubitak zaista bio mogu. Izgleda da oni ni na trenutak ne doputaju mogunost da su tekstovi moda izgubljeni jedino za Zapad i njih same; i l i , da bi ljudi Azije mogli da budu tako neuporedivo drski da svoje najsvetije zapise dre van domaaja stranaca, odbijajui tako da ih izloe profanaciji i zloupotrebi od strane rasa tako "izrazito nadmonih" u odnosu na njih.

Zahvaljujui izrazitom aljenju i brojnim ispovedima gotovo svih orijentalista (vidi, na primer. Predavanja prof Maksa Milera), javnost moe biti dovoljno sigurna da {a) prouavaoci drevnih religija imaju zaista veoma malo podataka da bi doneli onakav konaan zakljuak kakav oni u celini donose o starim religijama i {b) da ih takav nedostatak podataka ni najmanje ne spreava da dogmatizuju stvar i . Covek bi mogao da zamisli da bi, zahvaljujui brojnim zapisima o egipatskoj teogoniji i misterijama, koji su sauvani kod klasika i kod jednog broja drevnih pisaca, u najmanju ruku rituali i dogme faraonskog Egipta trebalo da budu dobro shvaeni; u svakom sluaju

Budizam na Tibetu, str. 78. * Lat. - obrnuto, (nap. prev.) 12 Veleasni T. Edkins, Kineski budizam.

24

Uvod

bolje od isuvie duboke filozofije i panteizma Indije, o ijoj religiji i jeziku Evropa jedva daje imala pojma pre poetka ovog veka. Du Nila i po itavoj egipatskoj zemlji stoje do dananjeg dana (a svake godina i svakog dana se iskopa neki novi) svezi relikti koji reito priaju svoju sopstvenu istoriju. Oni jo uvek nisu shvaeni. Jedan ueni oksfordski filolog je sam priznao istinu rekavi da "iako mi vidimo piramide koje i dalje stoje, kao i ruevine hramova i lavirinata, sa zidovima prekrivenim hijeroglifskim natpisima i sa udnim slikama bogova i boginja (. ..) na svicima papirusa, koji izgleda da prkose pustoenjima vremena, iako ak imamo odlomke koji bi se mogli nazvati svetim knjigama Egipana, iako je mnogo toga deifi-ovano iz drevnih zapisa te tajanstvene rase, ipak daleko od toga da smo potpuno odgonetnuli glavni izvor religije Egipta i izvornu nameru njenih ceremonijalnih bogosluenja."" Ovde, opet, preostaju tajanstveni hi-jeroglifski dokumenti, ali su kljuevi, pomou kojih jedino mogu da postanu razumljivi, nestali.

Pa iako su uvideli da postoji "prirodna veza izmeu jezika i religije", a zatim, daje postojala zajednika arijevska religija pre razdvajanja arijevske rase, a zajednika semitska religija pre razdvajanja semitske rase i zajednika turanska religija pre odvajanja Kineza od ostalih plemena koja pripadaju turanskoj rasi; iako su, zapravo, otkri l i " t r i drevna centra religije" i " t r i centra jezika", o te tri prvobitne religije i jezika i o njihovom poreklu oni ne znaju nita - to profesore ne spreava da izjave "da je dobijena prava istorijska osnova za nauni pristup tim glavnim religijama sveta!"

"Nauni pristup" nekom predmetu nije garancija za njegovu "is-torijsku osnovu" i sa takvim siromatvom injenica u rukama, nijedan filolog, ak ni najistaknutiji, ne moe se opravdati kad sopstvene zakljuke saoptava kao istorijske injenice. Bez sumnje, jedan istaknuti orijentalist je potpuno dokazao, na zadovoljstvo sveta, da su - po Grimovom zakonu o fonetskim pravilima - Odin i Buda dve

Nai najvei egiptolozi tako slabo poznaju pogrebne rituale Egipana i spoljanje oznake na mumijama za razliku u polovima, da ih je to vodilo do najkominijih greaka. Samo pre godinu i l i dve jedna takva mumija otkrivena je u Bulaku, u Kairu. Pokazalo se, zahvaljujui natpisu naenom na jednoj amajliji na njenom vratu, da je mumija, koja je smatrana enom nekog nevanog faraona, zapravo Sesostris - najvei vladar Egipta!

25


razliite linosti, sasvim drugaijeg karaktera, i to je dokazao nauno. Meutim, kad on u istom dahu koristi priliku da kae daje Odin "bio oboavan kao vrhunsko boanstvo tokom perioda koji je davno prethodio dobu Veda i Homera" {Komparativna teologija, str. 318), on za to nema ni najmanju 'Hstorijsku osnovu". Nauni pristup is-toriju i injenice pravi slugama svojih sopstvenih zakljuaka, koji mogu biti veoma "nauni" u oima uenjaka orijentalistike, ali su, zapravo, veoma daleko od stvarne istine. U sluaju Veda, suprotna gledita raznih istaknutih filologa i orijentalista po pitanju hrono-logije, od Martina Hoga {Haug) do samog gospodina Maksa Mile-ra, oigledan su dokaz da ta tvrdnja nema istorijske osnove na koju moe da se osloni, budui daje "interni dokaz" esto bio "svetlost lutalica", a ne bezbedan svetionik koji treba da se prati. A ni nauka sa-vremene uporedne mitologije ne moe da prui nikakav bolji dokaz, tako da su ti ueni pisci, koji su tokom prethodnog stolea insistirali da moraju postojati "fragmenti prvobitnog otkrivenja, saopteni precima itave ljudske rase (. . .) sauvani u hramovima Grke i Italije", potpuno pogreili. Jer, to je ono to su svi istonjaki inicijati i pan-dit i* objavljivali svetu s vremena na vreme. Dok je jedan istaknuti singaleski svetenik ubedio pisca ovog dela daje dobro poznato da su najvaniji budistiki traktati, koji pripadaju svetom kanonu, pohranjeni u zemljama i mestima nedostupnim evropskim panditima, pokojni Svami Dajanand Sarasvati, najvei sanskritolog svog vremena u Indiji, uverio je neke lanove Teozofskog drutva u istu injenicu u pogledu drevnih bramanskih dela. Kad mu je reeno daje profesor Maks Miler izjavio publici svojih "Predavanja" da teorija " ( . . .) kako ]& postojalo prvobitno natprirodno otkrivenje darovano oevima ljudske rase danas nalazi samo nekolicinu pristalica" ~ sveti i ueni ovek se nasmejao. "Kad bi g. Mok Muler", (kako je on izgovarao to ime), "bio bramin i kad bi poao sa mnom, mogao bih da ga povedem u gupta peinu (tajnu kriptu) blizu Oki Mata, u Himalajima, gde bi ubrzo otkrio da je ono to je prelo Kalapani (tamne vode okeana) iz Indije u Evropu predstavljalo samo komadie odbanih kopija nekih pasusa iz naih svetih knjiga. Postojalo je 'prvobitno otkrivenje' i ono jo uvek postoji; ono nee nikad biti

pandit - uena osoba, uenjak, (nap. ured.) 26

Uvod

izgubljeno za svet, ve e se ponovo pojaviti, iako e mleasi*, naravno, morati da ekaju."

Upitan dalje o ovome, nije rekao nita vie. To je bilo u Mirutu, 1880. godine.

Nema sumnje daje nain na koji su u prolom veku, u Kalkuti, bramini obmanuli pukovnika Vilforda i ser Vilijama Donsa bio okrutan. A l i , to je bilo potpuno zaslueno, i nikog za to ne treba kriviti vie od misionara i samog pukovnika Vilforda. Ovi poslednji, po sve-doenju samog ser Vilijama Donsa (Vidi Asiat. Res. tom I, str 227) bi l i su dovoljno luckasti da tvrde da su "Indusi ak i danas gotovo hriani, jer njihov Brama, Vinu i Mahea nisu nita drugo do hri-ansko trojstvo."" Bila je to dobra lekcija. Ona je uenjake orijentalistike uinila dvostruko opreznim; ali, moda je ona takode uinila neke od njih suvie stidljivim i izazvala, kao reakciju, da klatno preuranjenih zakljuaka pretegne suvie na drugu stranu. Jer, ta "prva nabavka na braminskoj pijaci", obavljena za pukovnika Vilforda, sada je kod orijentalista stvorila oiglednu neophodnost i elju da proglase gotovo svaki stari sanskritski rukopis tako savremenim da misionarima daju puno opravdanje to nastoje da iskoriste priliku. Da oni to ine do krajnosti svojih mentalnih moi, pokazuju skoranji besmisleni pokuaji da se dokae da su elu priu o Krini iz Purana bramini ukrali iz Biblijel A l i , injenice koje je oksfordski profesor citirao na svojim predavanjima o "Nauci religije", koje se tiu sada uvenih umetanja, za dobrobit, a kasnije na tetu pukovnika Vilforda, uopte ne smetaju zakljucima do kojih onaj ko prouava tajnu doktrinu neizbeno mora da doe. Jer, ako rezultati pokazuju da ni Novi pa ak ni Stari Zavet nisu nita pozajmili iz drevnih religija bramina i budista, iz toga ne proizlazi da Jevreji nisu pozajmili sve to su znali iz haldejskih zapisa, koje je kasnije unakazio Euze-bije. to se tie Haldejaca, oni su svoju primitivnu uenost sigurno stekli iz Bramana, jer Raulinson (Rawlinson) pokazuje nesumnjiv

* mleas - ko nije u okviru arijevske civilizacije, otpadnik, (nap. ured.) Vidi Maks Milerov Uvod u Nauku Religije. Predavanja O lanim analo

gijama u uporednoj teologiji, str. 288 i 296 i dalje. To se odnosi na lukavi falsifikat (na listovima ubaenim u stare manuskripte Purana) na pravilnom i arhainom sanskritu, koji govore o svemu onome to su panditi uli od samog pukovnika Vilforda o Adamu i Avramu, Noju i njegova tri sina itd, itd.

27


vedski uticaj u ranoj mitologiji Vavilona, a pukovnik Vans Kenedi je odavno opravdano izjavio daje Vavilon bio, od svog nastanka, sedi-te sanskritskog i braminskog uenja. A l i , svi takvi dokazi moraju izgubiti svoju vrednost pred najnovijom teorijom koju je izgradio profesor Maks Miler. Svi znaju o emu se radi. Kod fonetskih zakonitosti postao je univerzalni klju za svako poistoveivanje i "povezanost" izmeu bogova mnogih naroda. Tako, iako je Majka Merkura (Budhe, Tota-Hermesa itd.) bila Maja (Maia), majka Buddhae (Gota-me) takoe Maja {Maya), a Isusova majka, slino tome, Maja {Maya) (iluzija, jer Marija je Mare, More, simbolino velika iluzija) - ipak te tri linosti nemaju veze, niti bi mogle da imaju, uprkos tome to je Bop (Bopp) postavio "svoju teoriju fonetskih zakonitosti".

U njihovim naporima da povezu mnogobrojne niti nepisane istori-je, smeo je korak za nae orijentaliste da a priori poreknu sve to se ne uklapa u njihove posebne zakljuke. Tako, dok se svakodnevno deavaju nova otkria o velikim umetnostima i naukama, koje su postojale daleko unazad u noi vremena, nekim od najdrevni-j i h naroda se porie ak i pismenost - i pripisuje im se varvarstvo umesto kulture. Ipak, tragovi jedne ogromne civilizacije, ak i u Centralnoj Azi j i , tek ekaju da budu naeni. Ta civilizacija je nesumnjivo praistorijska. A kako moe bit i civilizacije bez knjievnosti u nekom obliku, bez anala i l i hronika? Sam zdrav razum treba da doda tu izgubljenu kariku u istoriji nestalih naroda. Divovski, neprekinuti zid planina koji opkoljava elu visoravan Tibeta, od gornjeg toka reke Kuan-Khe do brda Karakoruma, bio je hiljadama godina svedok civilizacije i imao bi da saopti oveanstvu neobine tajne. Istoni i centralni deo t ih oblasti - Nan-ajn i A l -tin-taga - bio je nekad pokriven gradovima koji su lako mogli da se takmie sa Vavilonom. Na zemlji je protekao ceo geoloki period otkad su ti gradovi izdahnuli, kao to sveoe nanosi ivog peska i, danas, sterilno i mrtvo tlo ogromnih centralnih ravnica ba-sena Tarim. Putnik samo povrno poznaje granine oblasti. Unutar t ih peanih visoravni postoji voda, a svee oaze cvetaju tamo gde se noga Evropljanina dosad nije zaputila, ni t i kroila na danas varljivo tlo. Meu tim zelenim oazama postoje neke koje su potpuno nedostupne ak i domorocu-svetovnjaku. Oluje mogu "razvejati pesak i prekriti ele ravnice", ali su nemone da unite ono to je

28

Uvod

izvan njihovog domaaja. Sagraena duboko u utrobi zemlje, podzemna skladita su sigurna; i kako su njihovi ulazi sakriveni u takvim oazama, malo se treba bojati da e ih neko otkriti, ak i kad bi sedam vojski okupiralo peane pustinje tamo gde -

Ni lokva, ni bun, ni kua se ne vidi, I planinski lanac stvara kreviti zastor Oko sune ravni gole, gole pustinje (. . .)

A l i , nema razloga da itaoca aljemo preko pustinje kad se isti dokazi o postojanju drevne civilizacije nalaze ak i u relativno naseljenim oblastima pomenute zemlje. Oaza Ceren, na primer, sme-tena na oko 4.000 stopa iznad nivoa reke eren-Darja, okruena je ruevinama drevnih gradia i gradova u svim pravcima. Tamo, nekih 3.000 ljudskih bia predstavljaju ostatke oko sto ugaenih naroda i rasa, kojima nai etnolozi ne znaju ak ni ime. Antropolog bi se ose-ao vie nego zbunjen kad bi pokuao da ih klasifikuje, ustanovi podele i potpodele, t im pre to potomci svih tih prepotopskih rasa i plemena i sami tako malo znaju o svojim sopstvenim precima, kao da su pali sa Meseca. Kad ih upitaju o njihovom poreklu, oni odgovaraju da ne znaju odakle su njihovi oevi doli, ali su uli daje njihovim prvzm (i l i najranijim) narodom vladao veliki genij tih pustinja. To je moda sputanje na nivo neznanja i praznoverica, pa ipak u svetlu uenja Tajne doktrine, taj odgovor bi mogao biti zasnovan na prvobitnom predanju. Jedino pleme Korasan izjavljuje da je dolo iz zemlje koja je danas poznata kao Afganistan, daleko pre doba Aleksandra Velikog, to ostavlja utisak koji potvruje legendamo sveto znanje. Ruski putnik, pukovnik (sada general) Preevalski, naao je sasvim blizu oaze Ceren ruevine dva ogromna grada, od kojih je stariji, po lokalnom predanju, pre 3.000 godina unitio jedan junak i div, a mlai, Mongoli u X veku nae ere.

Lokacija ova dva grada je sada pokrivena, zahvaljujui ivom pesku i pustinjskom vetm, udnim raznorodnim ostacima: slomljenim porcelanom, kuhinjskim priborom i ljudskim kostima. Domoroci esto nalaze bakrenjake i zlatne novie, topljeno srebro, kalupe za livenje metala, dijamante i tijare, i to je najizuzetnije -izlomljeno staklo. (. . .) Takoe, kovege od nekog netruleeg dr-veta, i l i materijala, u kojima se nalaze divno ouvana balsamovana

29


tela. (. . .) Muke mumije su izuzetno visoke i predstavljaju mono graene mukarce sa dugom talasastom kosom. (. . .) Naen je podrum u kojem sedi dvanaest mrtvaca. Drugom prilikom, u zasebnom kovegu, otkrili smo mladu devojku. Oi su joj bile pokrivene zlatnim diskovima, a vilica privrena zlatnim koturom koji je iao ispod brade pa preko temena glave. Odenute u usko vuneno odelo, njene grudi su bile pokrivene zlatnim zvezdama, a stopala ostavljena naga (. . .)

(Iz predavanja N. M. Preevalskog). Tome je uveni putnik dodao da su putem, uz reku eren, svuda

uli legende o dvadeset tri grada koje je, vekovima ranije, sahranio ivi pustinjski pesak. Isto predanje postoji na Lob-Noru i u oazi Kerja.

Tragovi takvih civilizacija, kao i takva i slina predanja, daju nam pravo da verujemo u druga legendama sveta znanja, za koja garan-tuju dobro obrazovani i ueni stanovnici Indije i Mongolije; ti tragovi govore o ogromnim bibliotekama otetim od peska, zajedno sa raznim ostacima drevnog MAGIJSKOG znanja, koji su svi bezbedno uskladiteni.

Da rezimiramo. Tajna Doktrina je bila univerzalno rasprostranjena religija drevnog praistorijskog sveta. Dokazi o njenoj rasprostranjenosti, autentini zapisi o njenoj istoriji, potpuni niz dokumenata koji pokazuje njen karakter i prisustvo u svakoj zemlji, zajedno sa uenjima svih njenih velikih adepata - sve to postoji do dananjeg dana u kriptama biblioteka koja pripadaju Okultnom Bratstvu.

Ta tvrdnja se ini uverljivijom ako uzmemo u obzir sledee injenice: predanje o hiljadu drevnih pergamenata, sauvanih nakon unitenja Aleksandrijske biblioteke; hiljade sanskritskih dela koja su nestala u Indiji tokom Akbarove vladavine; rasprostranjeno predanje u K i n i i Japanu da su pravi stari tekstovi sa komentarima, koji ih jedino ine razumljivima - a sainjava ih nekoliko hiljada tomova - davno nestali van domaaja profanih ruku; nestanak ogromne svete i okultne literature Vavilona; gubitak kljueva koji jedini mogu resiti hiljade zagonetki egipatskih hijeroglifskih zapisa; predanje u Indiji da pravi tajni komentari, jedini koji ine Vede razumljivim, premda ne vie vidljivi profanim oima, i dalje postoje za inicirane, sakriveni u tajnim peinama i kriptama i identino verovanje meu budistima, u pogledu njihovih svetih knjiga.

30

Uvod

Okultisti potvruju da sve to postoji, bezbedno od pljakakih ruku zapadnjaka, da bi se ponovo pojavilo u nekom prosvetljenijem dobu, na koje e, po recima pokojnog Svami Dajanand Sarasvatija, "mleasi (otpadnici, divljaci, oni van opsega arijevske civilizacije) morati da ekaju."

Jer, nije greka inicijata to su ti dokumenti danas izgubljeni za svetovnjake, nit i njihovu politiku diktira sebinost, i l i bilo kakva elja da monopoliu ivotodajno sveto znanje. Bilo je delova Tajne doktrine koji su, nebrojeni niz godina, morali da ostanu sakriveni od profanog pogleda. A l i , to je bilo zato to bi nauiti nepripremljeno mnotvo tajnama tako ogromnog znaaja bilo kao da detetu damo upaljenu svecu u skladitu baruta.

Odgovor na pitanje koje se esto javljalo u umovima prouava-laca, kad bi se sreli sa tvrdnjama kao to je ova, moe se skicirati ovako:

" M i moemo da razumemo", kau oni, "neophodnost da se od gomile sakriju takve tajne kao stoje Vril , i l i sila koja unitava stene, koju je otkrio D. V. K i l i (Keely) iz Filadelfije, ali ne moemo da razumemo kako bilo kakva opasnost moe proistei iz otkrivanja takvih, isto filozofskih uenja, kao stoje, naprimer, evolucija planetarnih lanaca."

Opasnost je bila u sledeem: uenja kao to su planetarni lanci, i l i sedam rasa, smesta daju kljueve za sedmostruku prirodu oveka, jer je svaki princip u korelaciji prema nekom nivou, planeti i rasi, a ljudski principi su, na svakom nivou, u korelaciji sa sedmostrukim okultnim silama - a sile sa viih nivoa imaju ogromnu mo. Zato svaka sedmostruka podela smesta daje klju za ogromne okultne moi, ija bi zloupotreba izazvala nezamislivo zlo za oveanstvo. Klju, koji moda i nije klju za sadanju generaciju - posebno Zapadnjaka - zatienih, ovakvi kakvi su, samim njihovim slepilom i nezna-lakim materijalistikim neverovanjem u okultno, ali klju koji je bio veoma stvaran u ranim vekovima hrianske ere, za ljude potpuno ubedene u realnost okultizma, a koji, nesumnjivo, pri tom ulaze u ciklus degradacije, takav klju bi ih inio spremnim na zloupotrebu okultnih moi i vradbine najgore vrste.

Dokumenta su bi l i sakrivena, istina je, ali samo znanje i njegovo stvarno postojanje svetenici Hrama nikad nisu inili tajnom, dok

31


su MISTERIJE uvek bile disciplina i podsticaj vrlini. To je veoma stara novost i stalno su je obznanjivali veliki adepti, od Pitagore i Platona do neoplatonista. Nova religija Nazareanina dovela je do promene nagore - u politici kasnijih vekova.

tavie, dobro je poznata injenica, i veoma interesantna u isto vreme, koju je piscu potvrdio jedan potovani gospodin, godinama u slubi ruske ambasade - naime, da postoji nekoliko dokumenata u Sanktpeterburkoj carskoj biblioteci koji pokazuju da je jo nedavno, u danima kad su slobodni zidari i tajna drutva mistika neometano cvetali po Rusiji, to jest, krajem prolog i poetkom ovog veka, vie ruskih mistika putovalo na Tibet preko Uralskih planina, u potrazi za znanjem i inicijacijom u nepoznatim kriptama Centralne Azije. I vie njih se vratilo godinama kasnije, sa bogatom zalihom takvih informacija kakve ne bi mogli da dobiju nigde u Evropi. Moglo bi se navesti nekoliko sluajeva i izneti dobro poznata imena, ali uz rizik da takav publicitet naljuti ive roake pomenutih pokojnih ini-cijata. Neka bilo ko pregleda Anale i Istoriju Slobodnog zidarstva u arhivama ruskih metropola i uverie se u navedene injenice.

To je potvrda onoga to se tvrdilo mnogo puta ranije, ali, naalost, isuvie indsikretno. Umesto da doprinesu oveanstvu, zlobne optube za namema izmiljanja i nameme prevare, uperene protiv onih koji su potvrivali jedino istinite, iako malo poznate injenice, samo su stvorile lou karmu za klevetnike. A l i , sada je zlo uinjeno pa istina ne bi trebalo vie da se porie, kakve god bile posledice. Da li je ovo nova religija, pitaju nas. Nikako! Ovo nije religija, niti je njena filozofija nova; jer, kao to je ve reeno, ona je isto toliko stara koliko i ovek koji misli. Njena naela su sada po prvi put objavljena, ali ih je oprezno saoptila i druge poduila njima nekolicina evropskih inicijata - posebno pokojni Ragon.

Vie velikih uenjaka je tvrdilo da nijedan od osnivaa religija, bilo arijevskih, semitskih i l i turanskih, nikad nije izmislio neku novu religiju i l i otkrio novu istinu. Svi ti osnivai su bi l i prenosioci, ne izvorni uitelji. Oni su b i l i autori novih oblika i tumaenja, dok su istine na kojima se one zasnivaju stare koliko i oveanstvo. Birajui jednu i l i vie od tih velikih istina - u stvarnosti vidljivih samo okom mudraca i l i vidovnjaka - izmeu mnogih koje su ljudima, u poetku, bile usmeno objavljene, sauvane i ovekoveene u adito-32

Uvod

nima* hramova putem inicijacije, tokom misterija i l i linih prenoenja - oni su te istine otkrili masama. Tako je svaka nacija, za uzvrat, dobila neku od pomenutih istina, pod velom njenog sopstvenog lokalnog i specifinog simbolizma koji se, kako je vreme odmicalo, razvijao u manje i l i vie filozofske kultove: jedan Panteon u mitskoj odori. Zato je Konfuije, iako drevni zakonodavac po istorijskoj hro-nologiji, veoma moderan mudrac u istoriji sveta, kako pokazuje dr Lege {Leggef^ - koji ga naziva "izrazitimprenosiocem, ne tvorcem"; Konfuije, naime, to kae:

Ja samo uruujem: ne mogu da stvorim nove stvari. Ja verujem u drevne i zato ih volim.

(Citirano u Nauci religije Maksa Milera) Autorka ovog dela ih takode voli i zato veruje u drevne, jednako

kao i u to da modemi nasleuju njihovu Mudrost. I verujui u oboje, ona sada svima, koji to prihvataju, prenosi znanje to je sama primila i nauila. Sto se tie onih koji mogu odbaciti njeno svedoenje ~ to jest, velike veine - ona nee biti ljuta na njih, jer e oni, poriui, isto tako biti u pravu na svoj nain, kao to je ona na svoj nain u pravu time to potvruje, poto m i gledamo na ISTINU iz dve potpuno razliite perspektive. U skladu sa pravilima kritikog prouavanja, orijentalisti moraju a priori da odbiju svaki dokaz koji sami ne mogu da provere. Kako bi uopte neki zapadnjaki naunik mogao -po prianju drugih - prihvatiti neto o emu on sam ne zna nita? Zaista, ono stoje izneto u ova tri toma odabrano je iz usmenih isto koliko i iz pisanih uenja. Prva postavka ezoterike doktrine zasnovana je na Stancama, koje predstavljaju zapise naroda nepoznatih etnologiji; tvrdi se da su one napisane na jeziku koga nema u spisku jezika i dijalekata koje filologija poznaje; kae se da one dopiru iz izvora koji je nauka odbacila (okultizma). I konano, te Stance su prenete posredovanjem. Sve te stvari pred svetom neprekidno diskredituju svi oni koji mrze neugodne istine, i l i , pak, imaju potrebu da brane neku svoju posebnu sklonost. Zato se moe oekivati da ova uenja

* Grki - (aSuTov) - mesto u hramu gde se uvaju svetinje, (nap. ured.) Lun Ju {Yu) (odeljak la) Schott. Kines/ca knjievnost, str. 7. ivot Konfuija, str. 96.

33


budu odbaena i to se mora prihvatiti unapred. N i k o m ko sebe smatra "naunikom", u bi lo kojoj oblasti egzaktne nauke, nee b i t i doputeno da na ova uenja gleda ozbiljno. Ona e b i t i a priori ismevana i odbaena u o v o m veku; al i samo u ovom. Jer, u XX veku nae ere naunici e poeti da priznaju kako Tajna Doktrina nije ni izmiljena ni preterana, ve, naprotiv, naprosto skicirana i, na kraju, da njena uenja, jednostavno, prethode Vedama}^ N i s u li Vede bile ismeva-ne, odbaene i nazvane "savremenim fals i f ikatom" pre samo pedeset godina? Ni je li sanskrit u j ednom trenutku proglaen potomkom, i l i di jalektom izvedenim iz grkog, po Lempri jeru (Lempriere) i drugim uenjacima? Oko 1820. godine, kae nam profesor Maks M i -ler, svete knjige bramina, mudraca, budista -

(. . .) bile su nepoznate; sumnjalo se u samo njihovo postojanje, i nije bilo nijednog naunika koji bi mogao da prevede ni red iz Ve-da (. . .) Zend Aveste (. . .) i l i (. . .) budistike Tripitake, a danas se pokazalo da su Vede delo iz najdublje starine, ija se "ouvanost granii sa udom".

(Predavanja o Vedama) Isto e b i t i reeno o Tajnoj Drevnoj D o k t r i n i , kad se podnesu do

kazi o njenom nepobitnom postojanju i zapisima. A l i , bie potrebni vekovi pre nego to se objavi znatno vei deo. Govorei o kljuev ima tajni Zodijaka kao o gotovo izgubljenim za svet, autorka Razotkrivene Izie je pre nekih deset godina napisala:

Reeno je da se klju mora okrenuti sedam puta pre nego to se ceo sistem objavi. Daemo samo jedan obrtaj, i time dopustiti sve-tovnjacima da makar jednom zavire u tajnu. Srean je onaj ko razume celinu!

Isto se moe rei o elom ezoterikom sistemu. Jedan obrtaj k l jua, ne vie, dat je u Izidi. M n o g o vie je objanjeno u o v i m tomo-

Ovo nema pretenzija da hude proroanstvo, ve naprosto tvrdnja zasnovana na poznavanju injenica. U svakom stoleu bilo je pokuaja da se svetu pokae kako okultizam nije puka praznoverica. Kad se jednom dopusti da se vrata malo odkrinu, ona e biti otvarana sve ire sa svakim vekom. Vreme je sazrelo za ozbiljnije znanje od onog koje je dosad doputano, premda zasad, jo uvek veoma ogranieno.

34

Uvod

vima. To je zato to je pisac jedva znao engleski jezik kada je Izida bila pisana, i zato to je otkrivanje mnogih stvari, o kojima se sada slobodno govori, tada bilo je zabranjeno. U XX veku. Uitelji Mudrosti moi e da poalju neke obavetenije i daleko spremnije uenike da daju konane i neoborive dokaze o postojanju nauke po imenu Gupta-Vidja, i o tome daje, kao nekad tajanstveni izvor Nila, izvor svih religija i filozofija sada poznatih svetu, mnogo godina bio zaboravljen i izgubljen za ljude, ali je najzad naen.

Dela ove vrste treba da budu predstavljena ne jednostavnim Predgovorom, ve itavim tomom; takvim koji bi dao injenice, ne puke teze, poto TAJNA DOKTRINA nije rasprava, i l i niz nejasnih teorija, ve sadri sve to svetu u ovom stoleu moe da se saopti.

Bilo bi vie nego beskorisno da se na ovim stranicama objave ak i oni delovi ezoterikih uenja koji su sada osloboeni zatoenitva, dok se najpre ne utvrdi izvornost i autentinost i l i - u najmanju ruku - verovatnost postojanja takvih uenja. Za tvrdnje kakve e sada biti iznete treba da garantuju razni autoriteti: tvrdnje drevnih filozofa, klasika, pa ak i izvesnih uenih crkvenih otaca, nekih koji su znali ove doktrine, jer su ih prouavali, i l i su videli i itali dela napisana 0 njima i nekih koji su ak lino bi l i inicirani u drevne M i sterije, tokom kojih su skrivene doktrine alegorijski odglumljene. Pisac e morati da navede istorijska i poverenja dostojna imena, da citira dobro poznate pisce, drevne i modeme - priznatih sposobnosti, dobrog suda i pouzdanosti - kao i da imenuje neke od uvenih vetaka tajne umetnosti i nauke, zajedno sa njihovim misterijama onako kako su one objavljene, bolje reeno, delimino predstavljene publici u njihovom udnom arhainom obliku.

Kako da se to uradi? Koji je najbolji nain da se postigne takav jedan cilj? - bilo je pitanje koje se stalno ponavljalo. Da uinimo na plan jasnijim, daemo jednu ilustraciju. Kad neki turista, koji dolazi iz neke dobro istraene zemlje, iznenada doe do granice jedne terra incognita*, ograene i odseene od pogleda strahovitom preprekom neprelaznih planina, on i dalje moe da odbija da prizna kako je ometen u svojim istraivakim planovima. Prelazak preko je zabranjen. A l i , ako ne moe lino da poseti tajanstveni region, on ipak moe da nae naina da ga ispita sa onoliko bliskog rastojanja

(Lat.) - neistraena zemlja, (nap. prev)

35


na koje moe da prie. Uz pomo svog poznavanja predela koji su ostali za njim, on moe stei optu i relativno ispravnu predstavu o panorami preko zida ako se samo popne na najvii vrh planina koje su pred njim. Kad je jednom tu, sada kada je, zahvaljujui svojim naporima, preao granicu maglovitih i oblakom prekrivenih stena, on moe da razgleda do mile volje, poredei ono to maglovito nazire sa onim to je upravo ostalo iza njega.

Onima koji bi eleli da steknu tanije razumevanje misterija pre-arhainih perioda iznetih u ovom tekstu, takva jedna perspektiva ne moe se pruiti u ova dva toma. A l i , ako italac ima strpljenja i hteo bi da baci pogled na sadanje stanje verovanja i konfesija u Evropi, da ih uporedi i sravni sa dobima koja direktno prethode hrianskoj eri i slede za njom, koristei ono stoje poznato istoriji, sve to e nai u treem tomu ovog dela.

U tom tomu e biti izneta kratka rekapitulacija o svim glavnim adeptima znanim kroz istoriju, i bie opisano opadanje misterija, nakon ega poinje nestanak, a zatim konano i sistematsko uklanjanje prave prirode inicijacije i Svete Nauke iz pamenja ljudi.* Od tog vremena su njena uenja postala okultna i magija je suvie esto nastupala pod asnim, ali esto obmanjujuim imenom hermetike f i lozofije. Kao stoje pravi okultizam prevladavao medu misticima tokom vekova koji su prethodili naoj eri, tako je magija, i l i bolje reeno arobnjatvo, sa svojim okultnim vetinama, sledila nakon nastanka hrianstva.

Kako god da su bi l i veliki i revnosni fanatini napori da se, tokom tih ranih vekova, izbrie svaki trag mentalnog i intelektualnog rada pagana, oni su bi l i neuspeni, ali isti taj duh mranog demona zatucanosti i netrpeljivosti odvajkada je sistematski iskrivljavao svaku svetlu stranicu napisanu u prehrianskom periodu. ak i u svojim nepouzdanim zapisima, istorija je sauvala dovoljno toga da baci nepristrasnu svetlost na celinu. Neka, dakle, italac malo zastane, zajedno sa piscem, na izabranoj taki posmatranja. Od njega se trai da usmeri svu svoju panju na onaj milenijum koji je po-delio prehrianski i /?OJ'/e-hrianski period, godinom PRVOM od Roenja. Taj dogaaj - bilo daje istorijski korektan i l i ne - sveje-

* Ovaj tom Blavacka nikada nije zavrila, ali je on izaao u redakciji Ani Besant, potpisan Blavackinim imenom, (nap. ured.) 36

Uvod

dno je postavljen da slui kao prvi signal za uzdizanje mnogostrukih bedema protiv bilo kakvog potencijalnog vraanja, pa ak i pogleda, na omrznutu religiju prolosti; mrzeli su je i uasavali je se - zato to baca tako ivu svetlost na novo i namemo zatamnjeno tumaenje onoga stoje danas poznato kao "Nova raspodela".

Ma koliko da su napori ranih hrianskih otaca da Tajnu Doktrinu izbriu ak i iz pamenja ljudi bi l i nadljudski, niko od njih nije uspeo. Istina se nikad ne moe ubiti; odatle neuspeh da se sa lica zemlje izbrie svaki trag te drevne Mudrosti, i da se okuje i uutka svaki svedok koji je o njoj govorio. Pomislimo samo na hiljade, moda mi-lione, spaljenih rukopisa; na spomenike, sa svojim suvie indiskretnim natpisima i slikovnim simbolima, smrvljenim u prah; na bande ranih pustinjaka i asketa koj i su lutali meu ruevinama gradova Gornjeg i Donjeg Egipta, u pustinjama i planinama, dolinama i visoravnima, traei i gorei od elje da unite svaki obelisk i stub, svitak i l i pergament koji bi im dospeo u ruke, ako je samo nosio simbol tau, i l i bilo koji drugi znak koji je pozajmila i prisvojila nova vera i jasno emo videti zato je tako malo ostalo od zapisa iz Prolosti. Zaista, avolski duhovi fanatizma, ranog i srednjovekovnog hrianstva i islama, od poetka su voleli da obitavaju u tami i neznanju i oba su uinila daje:

sunce nalik na krv, zemlja nalik na grob, Grob nalik na pakao, a sam pakao jo mrklija tama!

Obe vere su svoje pristalice sticale maem, obe su svoje crkve gradile na krvavim ljudskim rtvama koje su se dizale do neba. Na kapiji prvog stolea nae ere, fatalno su sijale zloslutne proroanske reci " K A R M A IZRAELA". Nad portalom naeg veka, budui vidovnjaci e moi razabrati druge reci, koje e ukazati na karmu kakva nastaje usled obmanjivaki nainjene Istorije, usled dogaaja koji su namemo iskrivljeni i usled velikih karaktera koje je potomstvo ocrnilo -karmu unakaenu do neprepoznavanja izmeu dvoja kola aganata*

* (Sanskrit) - doslovno "Gospodar sveta" - hinduistiko boanstvo. U Indiji, u gradu Puriju, tokom juna/jula meseca, odravaju se verske sveanosti u ast ovog boanstva pri emu se na velikim dvokolicama, visokim petnaest metara, s drvenim tokovima prenika 2,2 metra, kroz grad pronosi hramski idol.

37


- zatucanosti i materijalizma; od kojih ona prva prihvata svata, dok ova druga sve porie. Mudar je onaj ko se dri zlatne srednje take, ko veruje u venu pravednost stvari. Faigi Divan, "svedok udesnih govora slobodnog mislioca koji pripada hiljadama sekti", kae:

U skupu, na dan vaskrsnua, kad e prole stvari biti oprotene, gresi Ka'baha e biti oproteni zbog praha hrianskih crkvi.

Na to, profesor Maks Miler odgovara:

Gresi islama su isto tako bezvredni kao i prah hrianstva. Na dan vaskrsnua i muslimani i hriani e videti ispraznost svojih religioznih doktrina. Ljudi se bore oko religija na zemlji; na nebu e otkriti da postoji samo jedna prava religija - oboavanje DUHA Bojeg.'^

Drugim recima - " N E M A RELIGIJE ( I L I ZAKONA) IZNAD ISTINE" -"SATVAT NASTI PARO D H A R M A H " - moto maharade Benare-sa, koji je usvojilo Teozofsko drutvo.

Kao to je ve reeno u Predgovoru, Tajna Doktrina nije jedna verzija Razotkrivene Izie - kao to je prvobitno nameravano da bude. Ovo je pre knjiga koja je objanjava, pa iako je potpuno nezavisna od tog prethodnog dela, predstavlja njegov nezamenljivi zakljuak. Mnogo toga to je sadrala Izida teozofi su tada teko mogli razumeti. Tajna Doktrina e sada baciti svetlost na mnoge probleme koji su ostali nereeni u onom prvom delu, posebno na uvodnim stranicama, koje nikad nisu bile shvaene.

Budui da se ta knjiga bavila samo filozofijama unutar naih is-torijskih vremena i odgovarajuim simbolizmom nestalih naroda, u dva toma Izie mogao je biti baen samo kratak pogled na panoramu okultizma. U ovoj knjizi, izneta je detaljna Kosmogonija i evolucija etiri rase koje su prethodile naoj Petoj rasi oveanstva, i ova dva velika toma objanjavaju neto to je izreeno jedino na prvoj stranici RAZOTKRIVENE IZIE, kao i u jo nekoliko aluzija, razbacanih tu i tamo, u toj knjizi. Ne bi se moglo pokuati sa izlaganjem

esto se deava da, usled neumoljivog kretanja ovih velikih kola, pojedinni poklonici budu zdrobljeni ispod njih. (nap. ured.)

18 Maks Miler, Predavanja o Nauci Religije, str. 257. 38

Uvod

tako irokog kataloga arhajskih nauka, a da se pre toga ne razmotre tako ogromni problemi kao to je Kosmika i Planetarna evolucija, i postepeni razvoj tajanstvenih oveanstava i rasa koje su prethodile naem "adamovskom" oveanstvu. Zato, sadanji pokuaji da se razjasne neke misterije ezoterike filozofije uist inu nemaju veze sa prethodnim delom. A u t o r k i mora b i t i doputeno da ilustmje ovo to je reeno pr imerom.

Prv i t o m Izie poinje pozivanjem na " jednu staru k n j i g u " -Toliko staru da bi nad njenim stranicama nai savremeni antikva-

ri mogli beskrajno da razmiljaju, a da se ipak ne sloe o prirodi materijala na kojoj je napisana. Danas postoji samo njena izvorna kopija. Najstariji jevrejski dokument o okultnom uenju - Sifrah Dzeniuta - sastavljen je od njenih odlomaka, i to u vreme kad se na njih ve gledalo kao na literarni relikt. Jedna od njenih ilustracija prikazuje Boansku Sutinu kako zrai iz A D A M A " , nalik na svetlosni luk koji nastavlja kretanje da bi obrazovao krug; i tada, dostigavi najviu taku svog obima, neizreciva slava se ponovo savija nazad i vraa na Zemlju, donosei u svom vrtlogu vii tip oveanstva. Kako prilazi sve blie i blie naoj planeti, ta Ema-nacija postaje sve tamnija, dok na mestu dodira sa Zemljom ne postane crna kao no.

Ta "najstarija od svih knj iga" je izvorno delo od kojeg su sastavljeni mnogi tomovi Kiu-ti*. Ne samo ona, ve i ifra Dzeniuta**, pa ak i Sefer Jecira^'^, dela koja su jevre j sk i kabalist i pr ip i sa l i svom

Ovo ime je upotrebljeno u smislu grke reci av9p(B7ioq. * Kiu-ti (kineski) - opimo okultno delo astronomskog i astrolokog karakte

ra, poznato u nekim delovima Kine i Tibeta, ali nepoznato na Zapadu, (nap. ured.) ** ifra Dzeniuta (hald.) - "Nabrajanje i l i iznoenje skrivenih misterija".

Knjiga tajni ili misterija jedna je od osnovnih knjiga ZoJiara i bavi se kosmo-gonijom. Ona, takode, obrazuje temelje jevrejske kabale. Delo zapoinje ovom tvrdnjom: "Knjiga skrivenih misterija je knjiga svih ravnotea", a zatim nastavlja sa iznoenjem teza u duhu kabalistike terminologije, (nap. ured.)

Rabin Jehoua Ben Kananea, koji je umro oko 72. g. n. e., izjavio je otvoreno daje inio "uda" pomou Knjige Sefer Jedra, i izazivao je svakog skeptika. Frank, citirajui iz vavilonskog "Talmuda ", imenuje druga dva udotvorca, rabine Kanina i Ooia (Vidi Jerusalimslci Talmud, Sanhedrin, p. 7 itd., i Francli, str. 55, 56). Mnogi srednjovekovni okultisti, alhemiari i kabalisti izjavljivali

39


patrijarhu Avramu (!), knjiga Su-King*, prvobitna kineska Biblija, sveti tomovi egipatskog Tot-Hermesa, Purane u Indiji, haldejska Knjiga brojeva, i samo Petoknjije, sve su izvedene iz tog jednog malog roditeljskog toma. Predanje kae daje ta najstarija knjiga napisana na Senzaru, tajnom svetenikom jeziku, prema recima koje je Boansko Bie diktiralo sinovima Svetlosti u Centralnoj Azi j i , na samom poetku pete (nae) rase; jer to je bilo vreme kad je njegov jezik {Sen-zar) bio poznat inicijatima svakog naroda, kad su ga preci Tolteka razumeli isto tako lako kao i stanovnici izgubljene Atlantide, koji su ga, sa svoje strane, nasledili od mudraca tree rase, Manuija, a oni su ga nauili direktno od Deva druge i prve rase. "Ilustracija" o kojoj se govori u Izidi odnosi se na evoluciju t ih rasa i na etvrtu i petu rasu oveanstva u Vaivasvata Manvantari, i l i "Krugu". Svaki Krug sastavljanje od Juga sedam perioda oveanstva. etiri od njih su sada prola u naem ivotnom ciklusu, i skoro je dostignuta sredinja taka petog. Ta ilustracija je simbolina, kao to svako moe dobro da razume, i prikazuje stvari od poetka. Ta stara knjiga, opisavi kosmiku evoluciju i objasnivi poreklo svega na Zemlji, ukljuujui i fizikog ove-ka, nakon to je dala istoriju rasa od Prve do pete (nae) rase, ne ide dalje. Ona se zavrava samim poetkom Kali Juge, tano pre 4.989 godina, smru Krine, blistavog "Boga Sunca", nekad ivueg heroja i reformatora.

A l i , postoji jo jedna knjiga. Niko od onih koji je poseduju ne smatra daje ona previe drevna, budui daje stara samo koliko i Mrano Doba, oodnosno, oko 5.000 godina. Za otprilike devet godina od danas, prvi ciklus prvih pet milenijuma, koj i je poeo sa vel ikim ciklusom Kal i Juge, okonae se. A tada e poslednje proroanstvo koje sadri ta knjiga (prvi tom prorokih zapisa za Mrano Doba) bit i ispunjeno. Ne moramo jo dugo da ekamo da mnogi od nas postanu svedoci osvita novog ciklusa, na kraju koga e se srediti i izravnati nekoliko rauna medu rasama. Dru-

su isto; pa ak i pokojni savremeni mag, Elifas Levi, to napismeno tvrdi u svojoj knjizi o magiji.

* u-King (kineski) - popularno poznata kao Kanon ili Knjiga Istorije; jedna od etiri Su knjige koje je Konfuije kompilirao od dokumenata koji su bili drevni jo u njegovo vreme. (nap. ured.) 40

Uvod

gi t o m o v i h proroanstava je gotovo spreman, budui d a j e b io u p r i p r e m i jo od vremena v e l i k o g B u d i n o g nastavljaa, Sankara-arje*.

M o r a se naglasiti jedna jo vanija stvar, ona koja stoji na prvom mestu medu iznetim dokazima o postojanju jedne prvobitne, univerzalne mudrosti - znaajna bar za hrianske kabaliste i prouavaoce. Ta uenja su, u najmanju ruku, bi la delimino poznata nekol ic ini crkvenih otaca. Smatralo se, na isto istorijskoj osnovi, da su Origen, Sinesije, pa ak i K l i m e n t Aleksandrijski i sami b i l i in ic irani u m i sterije pre nego to su se prikl jui l i neoplatonizmu aleksandrijske kole, one gnostike, pod velom hrianstva. Osim toga, neke od doktrina tajnih kola - iako nipoto ne sve - bile su sauvane u Vatikanu i postale su, od tada, nerazdvojni deo misterija, dodue u formi izobl ienoj dopunama koje je i z v o r n o m hrianskom programu dodala katolika crkva. Takva je, danas materijalizovana, dogma o bezgren o m zaeu. To je uzrok velike hajke k o j i je podigla r imokatol ika crkva prot iv okultizma, masonstva i uopte drugaijeg misticizma.

Konstantinovo doba b i lo je poslednja prekretnica u istori j i , per iod vrhunske borbe koja se zavrila t ime stoje Zapadni svet poeo da gui stare religije u korist nove, sagraene na n j i h o v i m telima. Od tada, pogled u daleku prolost, iza "Potopa" i Edenskog Vrta poeo je da se s i lom i nemilice zatvara za radoznali pogled buduih pokolenja, na sve naine, potene i nepotene. Svako izdavanje je spre-eno, svaki zapis, koga bi se moglo domoi, uniten. Pa ipak je ostalo dovoljno, ak i medu tako osakaenim zapisima, da bi garantovalo tvrdnju da u njima postoji i te kakav dokaz o stvarnom postojanju Roditeljske Doktrine. Fragmenti su preiveli geoloke i polit ike katastrofe da bi nam ispriali tu priu; i svaki preiveli ostatak daje dokaz daje danas Tajna Mudrost nekad bila glavna fontana, neprekidno

* ankaraarja i l i ankara [788-820 (?), i l i je, prema nekim autorima, iveo u V veku] - reformator hinduizma, teoretiar filozofije vedanta. Pripisuju mu se mnoga dela, medu kojima je glavno komentar uz Vedantasutru, Sarikasu-trabhaja i l i Bramasutrabhaja. Sankarina monistika doktrina je poznata kao advaita - nauka o nepostojanju drugoga. Mada je bio veliki protivnik budizma, njegova doktrina ima dosta dodirnih taaka sa budizmom. Kasnije je ankara smatran boanstvom - inkarnacijom Sive - i prizivanje pri ritualima, (nap. ured.)

41


tekui, veni izvor, kojim su se hranili svi potoci - kasnije religije svih naroda - od prve do poslednje. Taj period, koji poinje sa Budom i Pitagorom najednom, a zavrava se sa neoplatonistima i gno-sticima na drugom kraju, jedina je ia preostala u istoriji, u kojoj se poslednji put saimaju blistavi zraci svetlosti koja izbija iz proteklih eona, nezamraena rukama zatucanosti i fanatizma.

Zato se autorka trudila da injenice iz najdrevnije prolosti uvek objanjava dokazima sakupljenim iz istorijskog perioda. Nikakvog drugog sredstva nije bilo pri ruci, iako je time rizikovala da jo jednom bude optuena za nedostatak metoda i sistema. Javnost se mora upoznati sa naporima mnogih adepata sveta, iniciranih pesnika, pisaca i klasika svake epohe, da sauvaju u zapisima oveanstva bar znanje o postojanju takve jedne filozofije, ako ne i njena naela. Inicijati iz 1888. godine bi zaista zauvek ostali nerazumljiv i naizgled nemogu mit, da se nije pokazalo da su takvi inicijati iveli u ostalim istorijskim periodima. To se moglo uiniti samo navoenjem poglavlja i stihova gde se spominju ti veliki karakteri, kojima je prethodio i za kojima sledi dug i beskrajan niz drugih uvenih prepotop-skih i poslepotopskih Majstora vetina. Samo se tako moglo pokazati, oslanjanjem na autoritet pola tradicionalni, pola istorijski, da znanje 0 okultnom u oveku i o moi koje ono daje nije puka izmiljotina, ve je staro koliko i sam svet.

Zato mojim kritiarima, prolim i buduim - bilo da su oni ozbiljni literarni kritiari, i l i pak zavijajui dervii u knjievnosti koji prosuuju neku knjigu prema popularnosti i l i nepopularnosti pievog imena, koji se, jedva i bacajui pogled na njenu sadrinu, hvataju kao smrtonosni bacili na najslabija mesta tela - nemam ta da kaem. Neu se udostojiti ni da opazim te slaboumne klevetnike -sreom, ima ih veoma malo - koji, nadajui se da e privui panju javnosti diskreditujui ime svakog pisca koji je poznatiji od njih samih, pene i laju na same njihove senke. Takvi, koji su isprva smatrali daje doktrine, kojima se pouavalo u asopisu Teozof, i koje su kulminirale u Ezoterijskom budizmu, sve izmislio sam pisac ovog dela, na kraju su se okrenuli na sasvim drugu stranu, i optuili Razotkrivenu Iziu i ostalo kao plagijat od Elifasa Levija (!), Paracel-zusa (!!) i, mirabile dictu*, budizma i bramanizma ( ! ! ! ) . Isto tako je

(Lat.) - kakvo udo. (nap. prev.) 42

Uvod

Renan bio optuen daje ukrao Vie de Jesus* iz Jevanelja, a Maks Miler svoje Svete knjige Istoka i l i Fragmente iz filozofija Bramana i Gotame Bude. A l i , javnosti uopte i itaocima Tajne Doktrine mogu da ponovim ono to sam sve vreme tvrdila i to sada odevam u reci Montenja: Gospodo, " J A SAM OVDE SAMO NAINIO BUKET OD UBRANIH CVETOVA, I NISAM DONEO NITA SVOJE OSIM UZICE KOJOM SU POVEZANI."

Pokidajte uzicu na komade, i l i je isecite na parie ako elite. to se tie buketa injenica - njih nikad neete moi da uklonite. Moete jedino da ih ignoriete, i nita vie.

Moemo da zavrimo oprotajnom reju koja se tie ovog prvog toma. U UvODU to prethodi odeljku koji se tie uglavnom kosmo-gonije, izvesne teme, iznete na povrinu, moda izgledaju kao da nisu na pravom mestu, ali me je jedan razlog, pored onih koje sam ve spomenula, vodio tome da ih se dotaknem. Svaki italac e neizbe-no prosuditi iznete tvrdnje iz perspektive svog sopstvenog znanja, iskustva i svesti, zasnovane na onom stoje ve nauio. Tu injenicu pisac stalno mora da ima na umu; zato se u toj prvoj knjizi pominju pitanja koja, striktno govorei, spadaju u kasniji deo tog spisa, ali preko kojih se nije moglo prei utke ukoliko ne elimo da italac zaista gleda na ovo delo kao na bajku - izmiljotinu nekog savre-menog uma.

Zato, Prolost e pomoi da se shvati SADANJOST, a ova da se bolje ceni PROLOST. Uobiajene greke moraju se objasniti i otkloniti, iako je vie nego verovatno - a u ovom sluaju to se granii sa izvesnou - da i ovog puta svedoenje dugih razdoblja istorije nee impresionirati nikog osim onih veoma intuitivnih - to je isto kao da kaemo veoma malo njih. A l i , i u ovom kao i u svim slinim sluajevima, oni pravi i oni verni se mogu uteiti pokazujui skeptinom modemom sadukeju matematiki dokaz njegove uporne tvrdoglavosti i zatucanosti. Jo uvek postoji, negde u arhivima Francuske akademije, uveni zakon verovatnoe koji su algebarskim procesom konstruisali izvesni matematiari za dobrobit skeptika. On glasi ovako: ako dve osobe daju dokaz o jednoj injenici, i tako joj svaki od njih da 5/6 izvesnosti, onda e ta injenica imati 35/36 verovatnoe; to jest, odnos njene neverovatnosti prema njenoj verovatnosti bie

(Franc.) - ivot Isusov, (nap. prev.) 43


35 prema 1. Ako se tri takva svedoenja sastanu, verovatnoa e postati 215/216. Slaganje deset osoba, od kojih svaka daje 50 odsto ve-rovatnoe neemu, dae verovatnou od 1023/1024. Okultisti mogu biti zadovoljni i ne moraju vie da brinu.

PROEM

Najstariji manuskript na svetu i njegov simbolizam * Jedan ivot, Aktivan i Pasivan * Tajna Doktrina - Panteizam -Ateizam "Prostor " u svim religijarna i okultizmu * Sedam ko-smikih elemenata - Sedam rasa Coveanstva * Tri Postulata Tajne Doktrine * Opis stanci iz Knjige Dan

STRANICE IZ PRAISTORIJSKOG PERIODA

Jedan drevni rukopis - zbirka palminih listova, impregnirani nekim nepoznatim procesom tako da budu otporni na vodu, vatru i vaz-duh - nalazi se pred pievim oima. Na prvoj strani je devianski beo disk na sumorno crnoj pozadini. Na narednoj strani je taj isti disk, samo sa takom u sredini. Za onaj prvi, uenik zna da predstavlja kosmos u venosti, pre buenja jo uspavane Energije, emanacije Reci u kasnijim sistemima. Taka u dotad devianskom disku. Prostor i Venost u Pralaji, oznaava osvit diferenciranja. To je taka u Jajetu Sveta (vidi Deo I I , "Jaje Sveta"), u kome je klica iz koje e nastati Univerzum, SVE, beskonani, periodini kosmos, budui da taj zametak postaje latentan i aktivan, naizmenino u pravilnim vremenskim razmacima. Jedan ciklus je boansko Jedinstvo, iz ega sve proizlazi, i emu se sve vraa. Njegov obim - na silu ogranieni simbol, imajui u vidu ogranienja ljudskog uma - ukazuje na apstraktno, nikad spoznatljivo PRISUSTVO i njegovu ravan. Univerzalnu Duu, iako su te dve stvari jedno. Samo lice diska, koje je belo, a sva pozadina crna, jasno pokazuje daje taj njen plan jedino znanje, iako jo uvek nejasno i maglovito, koje ovek moe dostii. Na tom nivou poinje manvantariko ispoljavanje; jer u toj dui, koja drema tokom

45


Pralaje, Boanske M i s l i \ lei skriven itav plan sve budue kosmo-gonije i teogonije.

To je JEDAN IVOT, nevidljiv, pa opet Sveprisutan, bez poetka i kraja, pa ipak periodian u svojim zakonomernim ispoljavanjima, izmeu ijih perioda vlada tamna misterija ne-Bia; nesvestan, pa ipak apsolutne Svesti; nepojmljiv, pa opet jedne samopostojee stvarnosti; uistinu, "haos za ula, Kosmos za razum." Jedno njegovo apsolutno svojstvo, koje je ON SAM, veno, neprekidno Kretanje, ezoterikim govorom se naziva "Veliki Dah"^, i ono predstavlja veno kretanje univerzuma, u smislu neogranienog, uvek prisutnog PROSTORA. Ono to je nepokretno ne moe bit i Boansko. A l i , onda zapravo nema nieg faktiki i stvarno apsolutno nepokretnog unutar univerzalne due.

Gotovo pet vekova pre nove ere, Leukip, Demokritov uitelj, smatrao je da je Prostor veno ispunjen atomima pobuenim neprekidnim kretanjem, i ono tokom vremena, kad se ti atomi spo-

Jedva daje potrebno itaoca jo jednom podsetiti da se na termin "Boanska Misao", kao i na termin "Univerzalni Um", ne sme gledati kao da ak i priblino ukazuje na intelektualni proces srodan onom koji se odvija kod o-veka. "Nesvesno" je, prema Fon Hartmanu, dolo do iroko kreativnog, bolje reeno Evolutivnog Nivoa, "prorokom mudrou viom od svega to je sve-sno", to bi, jezikom vedante, znailo "apsolutnom Mudrou". Samo onaj koji shvata koliko se Intuicija visoko uzdie iznad sporog procesa zakljuivanja miljenjem, moe da ima bar neku predstavu o toj apsolutnoj Mudrosti to pre-vazilazi ideje prostora i vremena. Umje, kao to znamo, razloiv na stanja svesti razliitog trajanja, intenziteta, sloenosti itd. - koja se sva, na kraju, oslanjaju na oset, dok je ovaj opet Maja. Oset, najzad, neizbeno podrazumeva ogranienje. Personalni Bog ortodoksnog teizma opaa, misli i podlee oseanju; on se kaje i osea "divlji bes". Al i , pojam takvih mentalnih stanja jasno ukljuuje nezamislivi postulat o spoljanjosti nadraaja koji proizvodi uzbuenje, a da ne pominjemo daje nemogue da se nepromenljivost pripisuje Biu ije se emocije menjaju sa dogaajima koji se odvijaju u svetovima nad kojima ono vlada. Koncepcije Personalnog Boga, kao nepromenljivog i beskrajnog, zato su nepsiholoke, i to je jo gore, nefilozofske.

Platon se pokazao kao Inicijal kad je u Kratilu rekao daje 8e6

Stranice iz praistorijskog perioda

je, stvara rotacione kretanje, pomou meusobnih sudaranja koja proizvode bona kretanja. Epikur i Lukrecije uil i su isto, dodavi bonom kretanju atoma jedino ideju o privlanosti -jedno okultno uenje.

Od poetka ovekovog nasleda, od prve pojave arhitekata sveta u kome on ivi, nerazotkriveno Boanstvo bilo je prepoznato i razmatrano u jednom svom filozofskom aspektu - univerzalnom kretanju, ushienju stvaralakog Daha u Prirodi. Okultizam sumira "Jedno Postojanje" ovako: "Boanstvo je tajna, iva (i l i pokretna) VATRA i ve-ni svedoci tog nevidljivog Prisustva su Svetlost, Toplota, Vlanost" - ovo trojstvo ukljuuje sve pojave u prirodi i predstavlja njihov uzrok.^ Intrakosmiko kretanje je veno i neprekidno; kosmiko kretanje (ono vidljivo, i l i ono koje se moe opaziti) je konano i periodino. Kao vena apstrakcija, ono je UVEK PRISUTNO; kao ispolja-vanje, ono je konano i u dolazeem i u odlazeem pravcu, budui da su ova dva alfa i omega sukcesivnog ponovnog graenja. Kosmos - NOUMEN - nema nikakve veze sa kauzalnim relacijama pojavnog Sveta. Samo u odnosu na intrakosmiku duu, idealni Kosmos i ne-izmenljivu Boansku Misao, moemo rei: "Ono nikad nije imalo poetak i nee imati kraj." U pogledu njegovog tela, i l i organizacije

3

Nominalist i , polemiui sa Berkli jem daje "nemogue formirati apstraktnu ideju pokreta raz l i i tu od pokreta tela" {Principi ljudskog znanja. Uvod, odeljak 10), mogu upitati : "Sta je to telo, proizvoa pokreta? Da l i j e ono supstanca? Onda vi verujete u Personalnog Boga?" i td, i td. Na to e se odgov o r i t i kasnije, u dodatku ove knjige; u meuvremenu, mi prisvajamo svoje pravo, kao koncepcionalisti, da se suprotstavimo Roselinijevim (Roscelini) materijalistikim pogledima realizma i nominalizma. Edvard K l o d {Edward Clodd), jedan od njegovih najsposobnijih zagovornika, pita:

Da lije nauka otkrila bilo ta stoje slabi, i l i se suprotstavlja drevnim recima kojima je iskazana sutina svake religije, prole, sadanje i budue; da pravedno delamo, da imamo milosra, da ponizno idemo pred svojim Bogom?

Pod uslovom da ono to podrazumevamo pod reju B o g nije grubi antro-pomorfizam koji je jo uvek okosnica nae dananje teologije, ve simbolika koncepcija onoga to je ivot i Kretanje Univerzuma, ije poznavanje u fizikom svetu znai znati prolost, sadanjost i budunost, u postojanju sleda pojava; ije poznavanje, u moralu, znai znati ono stoje bi lo, jeste i bie, unutar ljudske svesti (v idi Nauka i oseanja. Govor odran u South Place Kapeli, London, 27. decembar 1885.).

47


Kosmosa, iako se ne moe rei da je on nekad bio po prvi put sagraen i l i da e ikad biti sagraen poslednji put, ipak sa svakom novom Manvantarom, na njegovo ustrojstvo se moe gledati kao na prvo i poslednje te vrste, poto on svaki put evoluira na vii nivo. . .

Pre nekoliko godina, tvrdilo se da: -

Ezoterijska doktrina, slino budizmu i bramanizmu, pa ak i ka-bali, poduava da jedna beskrajna i neznana Sutina postoji odvajkada, i u pravilnom i skladnom sledu je i l i pasivna i l i aktivna. U poetskom izraavanju Manua ta stanja se zovu "Dani"i "Noi" Bra-me. On je i l i "budan" i l i "spava". Svabavike, i l i filozofi najstarije kole budizma (koja jo uvek postoji u Nepalu), razmiljaju samo 0 aktivnom stanju te "Sutine", koju oni zovu Svabavat, i smatraju budalastim da se teoretie o apstraktnoj i "nespoznatljivoj" moi u njenom pasivnom stanju. Otuda su ih zvali ateistima i hrianski teolozi i savremeni naunici, jer niko od njih nije bio u stanju da shvati duboku logiku njihove filozofije. Ovi prvi nikad ne bi priznali nekog drugog Boga osim otelovljenih sekundarnih moi koje su izgradile vidljivi univerzum, i koje su, kod njih, postale antro-pomorfni Bog hriana - muki Jehova, koji rie meu gromovima i munjama. Sa svoje strane, racionalistika nauka pozdravlja budiste i svabavike kao "pozitiviste" drevnih vremena. Ako usvoj imo jednostrani pogled na njihovu filozofiju, nai materijalisti bi mogli biti u pravu na njihov sopstveni nain. Budisti su smatrali da ne postoji Tvorac, ve mnotvo tvorakih moi, koje zajedno formiraju jednu venu supstancu, ija se sutina ne moe istraiti - otuda ona nije predmet razmiljanja ni za jednog pravog filozofa. Sokrat dosledno odbija da raspravlja o misteriji univerzalnog bia, pa opet niko nikad ne bi pomislio da ga optui za ateizam, osim onih koji su bi l i naumili da ga unite. Nakon poetka aktivnog perioda, kae Tajna Doktrina, javlja se irenje te boanske sutine od spolja ka iznutra, i od iznutra ka spolja, koja sledi veni i neizmenljivi zakon, a pojavni i l i vidljivi svet je krajnji rezultat dugog lanca kosmikih sila postupno pokrenutih na taj nain. Na slian nain, kad ponovo nastupi pasivno stanje, odigrava se saimanje boanske sutine, i prethodni rad stvaranja se postepeno i progresivno opoziva. Vidljivi univerzum biva razgraen, njegov materijal raspren, a tama, usamljena i jedina, nadnosi se opet nad licem "dubine". Da upotrebimo metaforu iz Svetih Knjiga, koja e tu ideju jasnije preneti, izdah "nepoznate sutine" proizvodi svet, a udah

48

Stranice iz praistorijskog perioda

dovodi do toga da on nestane. Taj proces se odvijao odvajkada, i na sadanji univerzum je samo jedan u beskrajnom nizu, koji nije imao poetka i nee imati kraja.

(Vidi Razotkrivenu Iziu; takode "Noi i dani Brame " u Delu II)

Ovaj pasus e biti objanjen, koliko je to mogue, u ovoj knjizi. Iako, kako sad stoje stvari, on ne sadri nita novo za orijentaliste, u njegovom ezoterijskom tumaenju moe biti mnogo toga to je dosad ostalo potpuno nepoznato zapadnjakim prouavaocima.

Prva ilustracija prikazuje isti disk O. druga, u arhajskim simbolima, pokazuje O, disk sa takom u sebi - prvo razdvajanje u periodinom ispoljavanju uvek-vene prirode, bespolnog i beskrajnog "Adi t i u TOME" {Rig Veda), take u disku, i l i potencijalni prostor unutar apstraktnog prostora. Na svom treem stepenu, taka se pretvorila u prenik 0. On sada simbolizuje boansku, deviansku Majku Prirodu unutar svegrlee apsolutne Beskonanosti. Kad se prenik presee vertikalnim prenikom 0, on postaje zemaljski krst. ove-anstvo je dostiglo svoju treu korensku rasu; on je znak za izvor ljudskog ivota koji e nastati. Kad krunica nestane i ostane samo -|- to je znak daje pad oveka u materiju dovren i poinje ETVRTA r

blavatsky - tajna doktrina 1 (1)

Documents