B I Z N I S

2 Jul 2017.

3www.serbianmirror.comJul 2017.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Inauguracija predsednika Srbije za pam}enje strane 6-7

Prvi igrani film o Svetom Savi strane 8-9

Vanjini biseri: Moja velika igra~ka

Srbi u{li u enciklopediju strana 10

Biljana Regan obele`ila pet godina rada strana 11

Ljubivoje R{umovi}: Ljudi koje sre}om sre}em strana 12

Lekari iz dijaspore i ove godine kod princeze Katarine

Mar{ na Drinu na bis strana 13

Mia Patria - Markovi konaci strana 14

Dr`ava i grad u vreme Despota

Stefana Lazarevi}a strane 19

Stevan Stupar: ^ekaju}i revoluciju strana 20

Opro{tajno pismo Nikole Tesle svojoj majci strana 21

Pravoslavlje: Crkva kao svetotajinska zajednica

Boga i ljudi strana 22

Sport: Intervju @eljko Obradovi} strana 23

Iz konzulata: Novi paso{ bez podno{enja

izvoda i uverenja strana 24

Vremeplov: Dogodilo se u julu strana 25

Horoskop za jul strane 26-27

Porodica: Kako pregledati mlade`e

Kulinarstvo Aleksandra Sa{e [oji}a strana 28

^estitke i mali oglasi strana 29

Vedra strana strana 30TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev,

Ivan Kalauzovi} (Beograd)

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

RE^ UREDNIKA

Po{tovani ~itaoci, prijatelji ”Ogledala”,

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Svima koji su u otad`binido 25. jula, toplopreporu~ujem izlo`bu foto-grafija Ljubivoja R{umovi}a ugaleriji ^igote, pod nazivom

LJUDI KOJE SRE]OM SRE]EM

Ukoliko ste u mogu}nostipro{etajte do prekrasnogZlatibora, ne}ete se poka-jati.

Uz mirise i ~ist vazduhZlatibora {aljem Vam velikipozdrav uz jedan stihLjubivoja R{umovi}a.

Kada zaspim sred tudjineZlatibor me budi cve}emA `ivot mi lepim ~ineLjudi koje sre}om sre}em.Iskreno Va{aSlavica Petrovi}.

S R B I N F O

Jul 2017.4

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

Mandatarka za sastavnove Vlade Srbije AnaBrnabi} je pred

poslanicima Skup{tine, naVidovdan, predstavila ekspoze isastav kabineta. Obrazovanje, digi-talizacija i finansijska stabilnost,kao i razvoj preduzetni{tva zasno-van na znanju i inovativnosti, viz-ija je nove vlade. Ana Brnabi} jerekla da }e nastavak ekonomskihreformi i ubrzanje privrednograsta, nastavak reformisanja dr`avei efikasniji rad slu`benika,privla~enje stru~njaka i uspostavl-janje partnerstva izmedju svih seg-menata dru{tva, biti neki od prior-iteta Vlade.

^ast je slu`iti Srbiji kakobi se ona menjala nabolje, rekla jemandatarka na po~etku ekspozea iistakla da njena vlada nastavljaposao na odli~nim temeljima kojejoj je ostavila vlada AleksandraVu~i}a.

“Danas, kada predstavl-jam program, dr`avna kasa je udobrom stanju, makroekonomskipokazatelji su pozitivni, inflacija jeu granicama. Nijedna vlada uposlednjih deset godina nijezapo~ela mandat sa tako dobrimstanjem u bud`etu kao {to je ovakoju }u ja, ako tako glasajuposlanici, voditi. Zahvaljujemprethodnoj vladi i predsednikuAleksandru Vu~i}u“, naglasila jeBrnabi}eva.

Posve}enost, odlu~nost,otvorenost i hrabrost – vrednosti suna kojima }e se zasnivati moj rad,dodala je ona. Ne}e se, ka`e, kritiiza saradnika, ve} }e otvorenogovoriti o uspesima i neuspesima.

“Verujem u gradjane igradjanke Srbije. U{la sam u poli-tiku iz privrede i to iz ljubaviprema Srbiji, u koju sam se vrati-la pre 15 godina. ^ast je slu`itiSrbiji i gledati kako se ona menjanabolje, kao rezultat rada i naporasvih gradjana“, naglasila jeBrnabi}eva.

Pri kraju obra}anjaposlanicima, mandatarka je istakla:“Na veliki praznik Vidovdan,`elim da poru~im da }e Srbijasprovoditi politiku mira i saradnjeu regionu. Kada je re~ o Kosovu iMetohiji, nastavi}emo dijalog o

svim su{tinskim pitanjima, zahte-vati hitno formiranje ZSO, nas-tavi}emo ekonomsko osna`ivanjeSrba, radi}emo na ukupnomekonomskom razvoju“.

Nakon ekspozea, iz redo-va opozicije ~ule su se brojne kri-tike. [ef poslani~ke grupe DveriBo{ko Obradovi} izjavio je da imautisak da se Brnabi}eva ni{ta nije

pitala i da su joj izdiktirani i resorii ekspoze, a da Vlada nije nova,ve} je to prakti~no ~etvrta vladaAleksandra Vu~i}a. Za ekspoze jerekao da je “literarni sastav, bez

ikakve konkretizacije, sa spiskomlepih `elja“, a neke od njih su,kako ka`e, i njemu simpati~ne,poput ideja o zadrugarstvu, pre-duzetni{tvu, uvodjenju socijalnihkarata ili modernizacije javneuprave.

Poslanik Nove strankeZoran @ivkovi} prigovorio je man-datarki {to se Kosovo i Metohija unjenom ekspozeu na{lo u delu kojinosi naziv “Povezivanje Srbije saEvropom i svetom“.

“Prvo ide put Srbije kaEU, zatim region... i na krajuKosovo. KiM je nesumnjivo deoEvrope, ali da se nadje u delu opovezivanju Srbije sa Evropom isvetom je neobja{njivo. Mogu}e jeda ste povredili Ustav“ – rekao je@ivkovi} Brnabi}evoj.

[efica poslani~ke grupeNS – Pokret za spas Srbije SandaRa{kovi} Ivi} ka`e da je glas zanovu vladu – glas za uni{tenjeSrbije, ocenjuju}i da je ekspoze

li{en svake vizije i da ne govori osituaciji u zemlji.

“Najve}i deo posvetila jedigitalizaciji, a pola Srbije nemakanalizaciju“, rekla je Ra{kovi}Ivi}, dodaju}i da je ekspoze spisaklepih `elja, da predstavlja kontinu-itet prethodne vlade, a to, kakoka`e, zna~i odustajanje od KiM inastavak bezalternativnog puta kaEU. Ra{kovi} Ivi} ka`e da }e novavlada i dalje raditi na “porobljavan-ju“ Srbije od strane MMF, {to,kako smatra, vodi u “kolonijalnubudu}nost“. Prema njenom mi{ljen-ju, socijalnim pitanjima, selu, dijap-sori, prosveti, kulturi, nijeposve}ena pa`nja, kao ni medi-jskim i slobodama uop{te, izgradnjiinstitucija i vladavini prava.

Poslanik Pokreta za spasSrbije Djordje Vukadinovi} jerekao da je jedino ta~no izekspozea da }e to biti vlada konti-nuiteta sa vladom AleksandraVu~i}a. “To }e biti nastavakpogre{nog kursa“, rekao jeVukadinovi}, ocenjuju}i da jeodluka o personalnim re{enjima uVladi “skandalozna“.

Zanimljiv je i stav nov-inara nema~kog Doj~e veleaNemanje Rujevi}a, koji ka`e dasvaki sastav vlade slu`i zapotkusurivanje razli~itih interesa,razli~itih aktera, pa tako SNS kaonajja~a stranka ima jedva polaministarstava, a ostalo slu`i zapodmirivanje koalicionih partnera,Zapada i Rusije. Da~i} je isprego-varao jo{ dva ministarstva, Rusi sunamireni Popovi}em i Vulinom na~elu ministarstva odbrane, Zapadmo`e da bude sre}an jer je AnaBrnabi} makar simboli~no kaofigura prozapadno orijentisana. Onje ocenio da postoje pritisci velik-ih sila, ~ak i javni, i pomenuoizjavu ameri~kog ambasadora otome kako Srbija treba da se ori-jenti{e, ali je napomenuo i da imai mnogo zakulisnih pritisaka.Komentari{u}i imenovanjeAleksandra Vulina za ministraodbrane, Rujevi} je rekao da onnije kvalifikovan “ni za {ta sem dahvali Vu~i}a“. “Tako mo`e dabude bilo {ta, pa tako i ministarodbrane, a da bude zapravo mari-oneta Vu~i}a“, rekao je Ruejvi}.

P O L I T I K A

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.comJul 2017.

Mandatarka Ana Brnabi} predlo`ila je Skupštinipredlog za sastav Vlade, koja }e imati ~etiri potpredsednika,18 resora i tri ministra bez portfelja:

Ivica Da~i}, prvi potpredsednik Vlade i ministarspoljnih poslova, Nebojša Stefanovi}, potpredsednik Vlade iministar unutrašnjih poslova, Rasim Ljaji}, potpredsednikVlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, ZoranaMihajlovi}, potpredsednik Vlade i ministar gradjevinarstva,saobra}aja i infrastrukture, Dušan Vujovi}, ministar finansija,Goran Kne`evi}, ministar privrede, Branislav Nedimovi},ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, GoranTrivan, ministar za zaštitu `ivotne sredine, Aleksandar Anti},ministar rudarstva i energetike, Jadranka Joksimovi}, min-istarka za evropske integracije, Nela Kuburovi}, ministarkapravde, Branko Ru`i}, ministar dr`avne uprave i lokalnesamouprave, Aleksandar Vulin, ministar odbrane, ZoranDjordjevi}, ministar za rad, zapošljavanje, bora~ka i socijal-na pitanja. Zlatibor Lon~ar, ministar zdravlja, MladenŠar~evi}, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,Vanja Udovi~i}, ministar omladine i sporta, VladanVukosavljevi}, ministar kulture i informisanja, Slavica Djuki}Dejanovi}, zadu`ena za populacionu politiku, MilanKrkobabi}, zadu`en za regionalni razvoj i koordinaciju javnihpreduze}a i Nenad Popovi}, zadu`en za inovacije itehnologiju.

^AST JE SLU@ITI SRBIJI

A K T U E L N O

6 Jul 2017.

Inauguracija je odr`ana uPalati “Srbija“,a sve~anostje uprili~ena u svim delovi-

ma palate. Sve~anom prijemu

prisustvovao je veliki brojgostiju – visoki inostranidr`avnici, kao i brojni doma}igosti iz javnog `ivota – aka-demici, profesori, lekari,privrednici, glumci, sportisti,umetnici... Prisustvovalo je 55inostranih delegacija – svi lid-eri regiona i najvi{i predstavnici ili iza-slanici vi{e dr`ava Evrope i sveta,uklju~uju}i predstavnike SAD, Rusije,Kine, Evropske unije, NATO-a...Organizatori navode da je to bilo najve}eokupljanje stranih zvani~nika u poslednje~etiri decenije.

Predsednika Vu~i}a i njegovusuprugu Tamaru, najpre su pozdravilenajvi{e li~nosti srpske dr`ave i crkve.Srpsku pravoslavnu crkvu predvodio jeNjegova svetost patrijarh srpski gospodinIrinej sa najvi{im sve{tenstvom, kao i

predstavnici verskih zajednica,koje je predvodio beogradskinadbiskup Stanislav Ho~evar.

Posle rukovanja i~estitki koje su mu li~nouputili brojni gosti, de~ji horje otpevao himnu Srbije“Bo`e, pravde“.

Obra}aju}i se prisut-nima i javnosti predsednikVu~i} je izmedju ostalogrekao, da su se Srbija i njennarod promenili i da su

spremn za promene, iznova, svakog novogdana, jer “mi smemo i umemo da naprav-imo korak napred kojim se iz mitologijeprelazi u budu}nost, i iz nesre}e u sre}u”.

“Srbija, u koju ste danas, do{li,prestala je da se nada smrti i po~ela je da`eli `ivot“, ocenio je Vu~i} poru~iv{i:“Mi smo ta generacija koja je shvatila dane postoji problem, ve} da moramo dapronadjemo re{enje, generacija smo kojojnije preostalo ni{ta drugo nego daprestane da ratuje i kada ne mora, i dapo~ne da u~i da radi.

Po`elev{i dobrodo{licu prijatelji-ma iz inostranstva, ali pre svega gradjan-ima Srbije, Vu~i} je rekao da kao dobardoma}in mora da ka`e ne{to o Srbiji, kojaje “zemlja dobrih, hrabrih, nekada ipreterano hrabrih ljudi“, te zaklju~iv{i dasu ljudi upravo ono {to je u Srbijinajva`nije.

Ameri~ki zvani~nik Brajan HojtJi rekao je, da je u ime predsednikaDonalda Trampa do{ao da ~estita i upoz-na kabinet predsednika Srbije, kao i dadve zemlje treba da ja~aju privrednusaradnju. Istakao je i vojnu saradnju, sagardom Ohaja, koja traje 10 godina.

Podjednako srda~an bio je i pot-predsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin,

koji je apostrofirao tradicionalno pri-jateljstvo Srbije i Rusije i rekao da Rusijapodr`ava Srbiju i da Srbija uvek mo`e dara~una na pomo} ruskog naroda i za{titunjenih granica i da se samim tim mo`euvek ose}ati sigurnom.

“Mi, Austrijanci, `elimo daSrbija udje u Evropsku uniju {to pre“ –izjavio je austrijski kancelar KristijanKern.

“Boje“ zvani~nog Brisela branioje komesar EU za susedsku politiku i pre-govore o pro{irenju, Johanes Han, koji jeizrazio optimizam u vezi sa nastavkomevropskog puta Srbije. On je izjavio dao~ekuje da Srbija nastavi da ispunjava

standarde EU.Biv{i nema~ki Kancelar Gerhard

[reder, izaslanik kancelarke Merkel, pre-neo je pozdrave najvi{ih zvani~nikaNema~ke i naglasio da Srbija u`iva nji-hovu podr{ku.

Na inauguraciji su bili i svi dosa-da{nji ministri, a medju njima i mandatarnove vlade Ana Brnabi}. Prisustvovali sui princ Aleksandar i princeza KatarinaKaradjordjevi}. Dogadjaju su prisustvo-vala i tri biv{a predsednika Srbije,Tomislav Nikoli}, Milan Milutinovi} iZoran Lili}, zajedno su danas do{li nainauguraciju novog {efa dr`ave. I mi smoiskoristili priliku za zajedni~ki snimak.

INAUGURACIJA PREDSEDNIKA SRBIJE ZA PAM]ENJE

Posle polaganja zakletve i preuzimanja du`nosti u Skup{tini Srbije, odr`ana je sve~ana inauguracija novog predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a.Prisustvo 55 inostranih dr`avnih delegacija potvrdilo je veliko po{tovanje srpske dr`ave. Ovom dogadjaju prisustvovala je i stalna dopisnica

“Srpskog Ogledala“, kao i osniva~ i urednik va{eg glasila Slavica Petrovi}, koja je bila u grupi najistaknutijih predstavnika dijaspore iz celog sveta

Jasna Stanojevdopisnik iz Beograda

Fot

ogra

fije: Nik

ola

Rad

oman

Vu~i} sa dr`avnim zvani~nicima

Izaslanik Putina: Dimitrij RogozinPotpredsednik Ruske Federacije

Aleksandar Vlajkovi}, Tanasije Raji}, Nikola Selakovi},Slavica Petrovi}, Sava Cvek i Majk Mili~evi}

Tanasije i ameri~ki izaslanik

A K T U E L N O

Inauguraciji predsednika Vu~i}aprisustvovali su i biv{i ameri~kiambasador u Beogradu VilijamMontgomeri i sada{nji ambasador KajlSkat.

Na inauguraciju su do{li i najis-taknutiji predstavnici srpske dijaspore iSrba u regionu. Aleksandar Vlajkovi} namje rekao u ime Organizacionog odboraovog dogadjaja, da je inauguraciji pris-ustvovalo preko 50 predstavnika Srba izregiona i dijaspore iz 25 zemalja sa svihkontinenata. Interesovanje je bilo ogrom-no i prenosimo i izvinjenje doma}inainauguracije – predsednika Vu~i}a, kojiiskreno `ali {to dogadjaju nisu mogli daprisustvuju svi Srbi, ni iz matice ni dijas-pore, koji su to `eleli. Bili su predstavni-ci najzna~ajnijih saveza i organizacija izsvih dr`ava regiona, predstavnici organi-zacija i istaknuti pojedinci sa raznihstrana sveta. Pomenu}u samo MiloradaPupovca iz Hrvatske, Ivana Stoilkovi}a izMakedonije, Ognjana Krsti}a izRumunije, Veru Peji} iz Madjarske, PavlaBrajovi}a iz Albanije, Branislava Raji}aiz Slovenije… Iz Nema~ke bio je prof. drDejan Ili}, Tanasije Raji}, PredragRako~evi}… Iz Francuske BorisVukobrat, Stanka Tuovi}… Iz SAD sudo{li na{i uspe{ni lekari. Medju njima jebio u istaknuti privrednik iz Bostona Savo^vek, koji je u Beograd do{ao samo najedan dan.

Poznat je kao ~ovek ~ija je kom-panija `elela da kupi Fabriku name{tajaSIMPO, ali se to sticajem nesre}nih okol-nosti nije dogodilo, pa su oni odlu~ili dapodignu sopstvene pogone u kojima }e seproizvoditi name{taj za Evropu i Rusiju.^vek je sa sobom poneo i poklon zapredsednika Vu~i}a, To je stolica zaposlovne ljude projektovana u njihovomrazvojnom centru u SAD, koja }e seproizvoditi u Srbiji. To }e biti velikiposlovni hit – preneo nam je Vlajkovi}.

Medju istaknutim zvanicama izAmerike nalazila se i Slavica Petrovi},osniva~ i glavni urednik “SrpkogOgledala“, koja nam je prenela zado-voljstvo {to se nalazi u dru{tvu istaknutihli~nosti iz sveta i {to sa jo{ nekolicinomdrugih predstavlja Srbe iz Amerike. “Misvojim dolaskom podr`avamo svoj narod,jer je ovo dr`avni dogadjaj od velikogzna~aja za srpski narod, o ~emu najboljesvedo~e oni koji su danas ovde” – istak-la je Slavica Petrovi}.

Na inauguraciju su do{li iistaknuti srpski sportisti, biv{i i sada{nji –nekada{nji asovi FK Crvena zvezdaDragan D`aji} i Du{an Savi}, atleti~ariAsmir Kola{inac i Mihail Duda{, svetskiautomobilski as Du{an Borkovi} i mnogidrugi.

Medju srpskim sportistima bio jei srpski reprezentativac, sada u dijaspori,~lan ameri~kog Detroita iz NBA ligeBoban Marjanovi}. Bio je sre}an {to jeprisustvovao tom dogadjaju. Iskoristio jesusret sa znancem, nekada{njimkapitenom Partizana i igra~em NBA ligeFrancuzom @ofrijem Lovernjom.

Dogadjaju je prisustvovao i svet-

ska gluma~ka zvezda Rejf Fajns. Naglasioje da ima dobar odnos sa srpskim naro-dom i podsetio da je u Beogradu presedam godina snimao film “Koriolan“.“Poku{avam da ovde pronadjem lokacijeza snimanje svog novog filma“ – rekao jezvezda mnogih filomova, medju kojima jei ~uveni “Engleski pacijent“.

Sve~ani deo programa po~eo jepesmom “Ovo je Srbija“ u izvodjenjude~jeg hora, a nastupili su i ansambli“Vrelo“, KUD “Kolo“, “Una sagaSerbika“, a potom i truba~i DejanaPetrovi}a.

Neposredno pred kraj sve~anostiVu~i} je goste poveo u obilazak salonatog zdanja, a u kojima su tematski pred-stavljene lepota i istorija odredjenihregiona Srbije – Ju`ne, Isto~ne, Centralnei Zapadne, zatim Vojvodine i Kosova iMetohije, kao i Ra{ke oblasti i Beograda.

Gosti su mogli da se upoznaju sasrpskom istorijom, da vide kopiju najstar-ijeg dokaza srpske dr`avnosti – prstensrpskog kneza Strojimira, ali i da u`ivajuu hrani, obi~ajima, tradiciji i specifi~nos-tima pojedinih delova zemlje.

Na meniju zakuske su biliisklju~ivo doma}i specijaliteti, a vi{e odstotinu vinara se dobrovoljno prijavilokako bi se predstavilo svojim vinima.

Posebno je bio izdvojen deo ukome su predstavljene inovacije i mod-erne tehnologije, u kojem je goste do~eki-vao “Nikola Tesla sa svojim izumima“.

“Videli ste na{e eksponate, na{uistoriju, sada{njost i deo budu}nosti, ali,svega toga ne bi bilo bez divnih ljudina{e lepe Srbije. Ljudi sa ovih, balkan-skih, prostora, znaju tu pri~u veomadobro, jer nam je, u mnogo ~emu zajed-ni~ka. I znaju da je Srbija nastala bukval-no iz vekova borbe, te{ke borbe, i da tonije mit, nego puka ~injenica“ – rekao jeVu~i}

U ime srpske dijaspore predsed-niku je pozdrave preneo Tanasije Raji},{ef razvoja u Mercedesu, iz Nema~ke, irukuju}i se po`eleo mu uspe{an rad, nadobrobiti svih Srba i u matici i u rase-janju.

“Srbija je zemlja dobrih, hrabrih,nekada i preterano hrabrih ljudi. Da, ljudisu ono {to je u Srbiji najva`nije. Videliste sve na{e eksponate, na{u istoriju,sada{njost i deo budu}nosti, ali svega togane bi bilo bez divnih ljudi na{e lepeSrbije. Menjamo se hrabro, idemo izmitologije u budu}nost“ – zaklju~io jeispra}aju}i svoje goste novoizabranipredsednik Republike Srbije AleksandarVu~i}.

Inauguraciju predsednikaRepublike Srbije Aleksandra Vu~i}azavr{avamo nazdravljaju}i ~a{om vinanajboljih srpskih vinarija i zajedni~komfotografijom sa g. Nikolom Selakovi}em,generalnim sekretarom predsednikaRepublike i ~ovekom sa kojim je, poslepredsednika Vu}i}a, najve}i broj zvanica`eleo da se fotografi{e. Odlazimo zado-voljni {to smo u~estvovali u jednomistorijskom dogadjaju o kome }e se godi-nama pri~ati.

7www.serbianmirror.comJul 2017.

Ambasador SAD Kajl Skot na Inauguraciji

Francuz Zofri Lovrenj i Nikola Joki}

Slavica Petrovi} saPatrijarhom Irinejom

A. Vlajkovi}, Z Lili}, S Petrovi} i M. Milutinovi}

A. Vlajkovi} i B. Vukobrat

8 Jul 2017.

F I L M

Ko{utnjak filmje nedavnodobio Zlatni

AAA sertifikat zaodli~no poslovanje.“Gold bonitetnaizvrsnos” predstavljanajvi{i stepenuspe{nosti kompanijekoja tri godine zare-dom ima najve}i rejt-ing u poslovanju –AAA. Ko{utnjak film je u samomvrhu na{e privrede i prva je films-ka kompanija koja je dobila ovopriznanje zahvaljuju}idugogodi{njem i kvalitetnom radudirektora i producenta, gospodinaZorana Jankovi}a.

PROJEKAT ODVELIKOG

ISTORIJSKOGZNA^AJAU poznatoj produkcijskoj

ku}i “Ko{utnjak film” priprema seprvi igrani film o RastkuNemanji}u, pod nazivom “PrincRastko srpski“. Re`iju }e potpisatiMiroslav Leki}, prema scenarijuMilovana Vitezovi}a, koji jepripreman du`i niz godina.

To je povod za na{ raz-govar sa gospodinom ZoranomJankovi}em, direktorom ove pro-ducentske ku}e i producentom, onastajanju ovog velikog istori-jskog projekta. Gospodin Jankovi}ka`e da mu ovo nije prvi filmskiprojekat sa MilovanomVitezovi}em. Njihov prvi velikiprojekat bio je dokumen-tarno-igrani film “Gde cvetalimun `ut“ koji je radjenpovodom obele`avanja 90godina od Prvog svetskograta i koji je odli~no prih-va}en od strane publike istru~nih institucija. Pretoga imali su priliku darade zajedno na filmu“Lajanje na zvezde“,pri~u o tinejd`erima60-ih godina. Zatimje usledila pri~a onajboljoj gen-eraciji srp-s k i hdjaka sk r a j a1 9 .

veka, istog sce-nartiste, podnazivom “[e{ir pro-fesora KosteVuji}a“.

O v o g aputa u pitanju jescenario za pri~u ojednoj odn a j z n a ~ a j n i j i hli~nosti u na{ojistoriji, Rastku

Nemanji}u – Svetom Savi, o nje-govom detinjstvu i odrastanju. Toje pri~a o srpskoj mladosti, kojanosi veliku poruku.

Prema re~ima gospodinaJankovi}a ovaj film }e obele`itiosam vekova od velikog dogadja-ja krunisanja prvog srpskog kral-ja. Tematika filma je od velikogzna~aja, jer }e deci, koja imajuveliku ponudu {unda i tre{a, pred-staviti Rastka Nemanji}a, kaonovog, popularnog idola. Zbogistorijskog zna~aja i uzora mladi-ma, Zoran Jankovi}, zajedno sacelim timom Ko{utnjak filma, ve}dve godine priprema za ovaj veli-ki istorijski projekat.

Va`no je re}i, da je film“Gde cveta limun `ut“, koji jenastao 2005. godine, u istoj sarad-

nji sas c e -n a r -

istom Vitezovi}em, film koji suvideli svi djaci u Srbiji.Ministarstvo prosvete je tra`ilo dase povodom devedeset godina od

Prvog svetskog rata, organizovanopo {kolama prikazuje, kako bi svidjaci od 5. razreda do srednje{kole, odgledali ovaj film.

Ohrabren velikim uspe-hom ovog filma, nakon togagospodin Jankovi} je odlu~io danastavi istim putem, i tako sunastala jo{ dva filma, obapodr`ana od strane Ministarstvaprosvete, takodje sa istorijskomtemom. Tako danas, zahvaljuju}iproducentu Jankovi}u oko 3.700{kolskih ustanova u Srbiji ima usvojoj videoteci trilogiju “Gdecveta limun `ut“, “KraljevinaSrbija“ i “Kne`evina Srbija“ i kadje tema Prvi svetski rat ili temaperiod Kraljevine ili Kne`evineSrbije, deca imaju uslove da

gledaju te filmove, {to im je nekavrsta lekcije. On ka`e da je to ibila poenta i upravo zbog togaveoma je ponosan na svoj rad u

poslednjih 10 godina.Nakon pomenutih filmo-

va i serija usledio je i film “[e{irprofesofa Vuji}a“, a zatim pre dvegodine, za stogodi{njicu Prvogsvetskog rata, igrana je serija ifilm “Branio sam Mladu Bosnu“,gde se takodje radi o tinejd`erima,ali iz nekog drugog vremena.Grupa mladi}a koji se, sprovode}isvoje ideje bore za svoje ideale, atime menja tok svetske istorije,nudi gledaocima kvalitetne idole.

Gospodin Jankovi} ka`eda se novi film o RastkuNemanji}u sporo snima, jer ~inise da jo{ uvek nema dovoljnoljudi koji uvidjaju veli~inu iva`nosti ovog projekta, kako zana{ narod, tako i za kulturu i

filmsku industriju. Te{ko sepronalaze sponzori za projekatkoji nije komercijalnog karaktera.

Tim povodom se i

obra}amo na{im ljudima i `elimoda pojasnimo na koji na~in moguda se uklju~e u ovaj projekat.Naime, postoje dva razli~itana~ina. Prvi na~in, na sajtuKo{utnjak filma vrlo jednostavno,online kreditnom karticom svakomo`e uplatiti iznos u skladu sasvojim mogu}nostima. Drugina~in je, da se film, osim na film-skim festivalima organizovanodistribuira i prikazuje u crkvama i{kolama, kako u matici, tako i udijaspori. Na{ sagovornik dodajeda ovo nije komercijalni film saciljem da postane hit, ve} ne{tomnogo vi{e od toga, film koji svi,bez obzira na godine starosti,treba da vide, jer govori o tomekako smo nastali i opstali. Srbi umatici i u dijaspori naj~e{}eustanovama iz oblasti kulture i{kolstva daju ime Svetog Save iza to postoji opravdan razlog.

Ovakav film se ne mo`esnimiti bez pomo}i i dr`ave iljudi iz matice i dijaspore.Ko{utnjak film }e finansirati filmkoliko je u mogu}nosti, deo }eobezbediti sponzori od kojih ve}sti`u pristi`u donacije, ali seo~ekuje da i dr`ava u~estvuje, jerje njena obaveza da stane iza

ZORAN JANKOVI] O VELIKOM ISTORIJSKOM PROJEKTU

Blagoslov patrijarha“Mi imamo veliku odgovornost i

odredjenu vrstu treme zato {to film o SvetomSavi niko jo{ nikada nije radio. Kada smo

pro{le godine krenuli sa pripremama za sni-manje filma, bili smo kod patrijarha srp-skog Irineja, koji nam je dao blagoslov.Tada nam je re~eno da }e nam Crkva usvakom momentu pomo}i. Pojedine

scene }emo snimati u manastirima icrkvama, tako da }emo dobiti pomo}i sa te strane. Javljaju nam se i na{i

ljudi iz dijaspore i nude pomo} okorealizacije, konkretna je ve} stigla iz

[tutgarta i Sidneja, a prva i najve}a izDalasa od gospodina Rajka i gospod-je Zage Simi}, kojima ovom pri-likom srda~no zahvaljujem, otkrivaza Ogledalo producent Jankovi}.

Maja Raj~i}

PRVI IGRANI FILM O SVETOM SAVI

Direktor producentske ku}e Zoran Jankovi}

F I L M

ovakvog projekta, ka`e za“Ogledalo“ gospodin Jankovi} idodaje da je poslao dopis i pozivu Republiku Srpsku, Ministarstvukulture i predsedniku RepublikeSrpske, da prihvate u~e{}e u pro-jektu od istorijskog i nacionalnogzna~aja. Va`no je napomenuti daovaj period na{e istorije nije film-ski obradjivan. Posle filmova“Dorotej“ i “Banovi} Strahinja“ ubuv{oj Jugoslaviji, samo je jo{Zdravko [otra radio “Kosovskiboj“.

Dok se ~eka ostatak

finansijskih sredstava, ekipa vrednoradi. Gospodin Jankovi} nam jeotkrio tajnu da su sve zimskescene ve} snimljene, a za sve to suse izradjuju, jer niko do sada nijeradio ovu epohu. Sve je moralonovo da se pravi, ~ak i veliki brojobjekata sa kraja dvanaestog veka.U Beogradu su mogle da se snimesamo scene u studiju. Nastavaksnimanja }e se obaviti uBugarskoj, Gr~koj, na Svetoj Gori,Hercevovini... na razli~itim lokaci-jama. Kako glavni producent ka`e,film nije spektakl, ve} kamernapri~a o jednom de~aku koji je biopripreman da postane princ, apostao je monah, o njegovomodrastanju i porodici. Bi}e to jednalepa, emotivna, ali istinita pri~a.

Milovan Vitezovi} setrideset godina bavio ovomtemom, pa tek onda napisao sce-nario. Dobio je Orden SvetogaSave od Svetog arhijerejskog sin-oda Srpske pravoslavne crkve zaveliku posve}enost ovoj istorijskojli~nosti. Borave}i na svim mesti-ma gde je bio Sveti Sava,Vitezovi} je jedan od retkih ljudikoji ima akumulirano znanje u tojmeri, da je mogao da napi{e sce-nario sa istorijski proverenomta~no{}u, {to je jo{ jedna vrlinaovog projekta.

Za kostime se pobrinuoBoris ^ak{iran, za scenografiju jezadu`ena Zorana Petrov, direktorfotografije je Rade Vladi}, amonta`er Petar Jakonji}.

Naslovna uloga dodelje-na je Filipu Hajdukovi}u, studen-tu tre}e godine glume Fakultetadramskih umetnosti, koji jeodabran na kastingu medju 80glumaca iz Srbije. Uz njega ulogetuma~e: @arko Lau{evi} kaoStefan Nemanja, Nata{a Ninkovi}(njegova supruga Ana), MiodragKrivokapi} Brik (brat Stefana

N e m a n j eMiroslav), IgorD j o r d j e v i }( V u k a nN e m a n j i } ) ,S l o b o d aM i } a l o v i }( V u k a n o v as u p r u g aKatalena), Milo{T i m o t i j e v i }( S t e f a nP r voven~ an i ) ,Nina Jankovi}(supruga StefanaP r voven~ anogJ e v d o k i j a ) ,Dragan Petrovi}Pele (u~itelj),L j u b o m i rBandovi} (~elnikVojin). Uz njih}emo videti jo{~ e t r d e s e t a k

gluma~kih imena.Ostaje nam da po`elimo

puno sre}e i dovoljno donacijaKo{utnjak filmu za jedan ovakoveliki i zna~ajan projekat.Nadamo se da }e na{e institucijei na{ ljudi u matici i dijaspori pre-poznati zna~aj jednog ovakvogistorijskog filma.

Svi zainteresovani mogupogledati formu i spuniti je nasajtu kosutnjak filma: www.kosut-njakfilm.rs/donacije

Karijera producentaJankovi}a:Karijeru Zorana

Jankovi}a, filmskog producenta idirektora “Ko{utnjak filma“, je

obele`io rad na Radio-televizijiSrbije u periodu od 1978. do 1994.godine, pro{ao je sve stepenice odorganizatora do direktora i pot-pisao realizaciju vi{e od 400 emisi-ja, nedeljne i muzi~ke magazine,{ou programe i TV serije “Volim ija nerand`e no trpim“, “Sre}niljudi“, “Kraj dinastije Obrenovi}“,te potom ~etvorogodi{nji rad nadva igrana fllma Emira Kusturice“Podzemlje“ i “Crna ma~ka, belima~or“ gde je bio direktor filma.Ovi filmovi dobili su brojnenagrade medju kojima su Zlatnapalma i Srebrni lav, na Kanskom i

Venecijanskom festivalu. U perio-du od 1997. do 2004. godine na~elu je skoro svih projekata koje jeKomuna radila, a izmedju ostalih ifilmova: “Lajanje na zvezde“,“Sivi kamion crvene boje“,“Normalni ljudi“, “Tajnaporodi~nog blaga“, “A sad adio“ iTV serija “Bila jednom jednazemlja“ reditelja Emira Kusturice,“Sva{tara“ Du{ka Radovi}a,“Lisice“ kao i “Porodi~no blago“ i“Sti`u dolari“ autora Sini{e Pavi}a.

U septembru 2005.godine osniva Ko{utnjak film, oku-pljaju}i oko sebe darovite i

visokokreativne filmske i TVposlenike i ispisuje novu stranicu usrpskoj televizijskoj i filmskoj pro-dukciji realizuju}i filmove “Gdecveta limun `ut“, “Kne`evinaSrbija“, “Kraljevina Srbija“, “DobaDundjerskih“, “Ranjeni orao“,“Gde je Nadja“, “Crveni makovi“,“Kad ljubav zakasni“, “[e{ir profe-sora Koste Vuji}a“ i “Branio samMladu Bosnu“ i najgledanije TVserije na ovim prostorima: “Belaladja“, “Ono na{e {to nekadbeja{e“, “Ranjeni orao“, “Grehnjene majke“, “Moj rodjak sasela“, “Nepobedivo srce“, “Cvatlipe na Balkanu“, “{e{ir profesoraKoste Vuji}a“, “Samac u braku“,“Branio sam Mladu Bosnu“ i“Jedne letnje no}i“.

Dobitnik je nagrade ZlatniBeo~ug, za trajni doprinos kulturiGrada Beograda. ̂ lan je Akademijefilmske umetnosti i nauke.Predsednik je stru~nog savetaFilmskog centra Srbije. Predsednikje novoosnovanog Nezavisnogudru`enja producenata Srbije.

Ima dve }erke, Katarinui Isidoru i obe zahvaljuju}inasledjenom talentu polako ulazeu svet filma.

Jul 2017. 9www.serbianmirror.com

Jul 2017.10

I Z M A T I C E

Znate onupri~u osm i r e n om

kom{iji, koji seuljudno javljasvima i koji posta-je zver kada sedneza volan. Pretvarase u zlo~astogde~aka spremnogda gazi sve isvakoga. Prvo turi-ra ma{inu, kao daje priklju~en naaparate koji mupolako ubrizgavaju sve`u krv ipodi`u adrenalin. Posle toga, uz{kripu ko~nica, izle}e iz dvori{ta,a ptice be`e prema nebu. Kom{ijega posmatraju skriveni iza zavesa,prepla{eni da ih ne upi{e u kandi-date za ga`enje tog dana. A kadizlazi iz kola, deluje kao smernimi{i} sa izbrisanim pam}enjem.Ni~ega se ne se}a. Pona{a se kaopijanac koji posle burne no}i imaltertiranja gostiju, ka`e:“Izvinite ako ne{to nije bilo uredu“.

I kad takav kom{ijadobije dete, do`ivljava ga kaokonkurenciju u kori{}enju auto-mobila. Dete genetski nasledjuje

o~evu sklonost kakolima, ali to jo{ne ume daartikuli{e, {tostvara dodatneprobleme: klinac bi`eleo da spava ukolima, jede ukolima, bulji uretrovizor kao daje televizor, hteobi da okre}e volandok tata vozi,podizao bi ru~nuko~nicu u toku

vo`nje... {to god tata pipne, i onbi da pipne, ali dok kola jurcaju.Otac je ljubomoran, ljut, najradijebi rodjeno dete izbacio iz kola utoku vo`nje, ali to nikada ne}euraditi jer bi tada imao ose}aj daje izbacio sebe. Svi vi~u “pljunutitata“, a mama pati i nada se da }e}erka bar biti “pljunuta majka“,da tako `enski deo porodice izjed-na~i rezultat i stvori ravnote`u:njima kola, nama kuhinja!

Ja sam, gaje}i svojudecu, na dva na~ina pro`iveonjihovo odrastanje uz kola.Stariji sin je bio smireno dete.Tako se pona{ao i u kolima.Kola je do`ivljavao kao stan, pa

je stalno izmi{ljao kako mu sepi{ki ili kaki. Ako zaustavimkola, `elja prestaje. Utvrdio samda on u stvari `eli da sedi nano{i dok vozim. Scena je zaistabila apsurdna: na zadnjemsedi{tu – no{a, a na no{i – dete,koje urla od sre}e i okre}ezami{ljeni volan. No{u je do`ivl-javao kao voza~evo sedi{te.Pretpostavljam da je mislio kakosam i ja tako nau~io da vozimkola: ~ika milicioner doneseno{u, stavi je na zadnje sedi{te,budu}i voza~ – to jest ja, sednena no{u, ci~i od sre}e i okre}ezami{ljeni volan.

Moji blizanci sasvim sudruga~ije u najranijem uzrastudo`ivljavali kola. Prvo se pobijuoko toga ko }e prvi sesti za volan,a ko pored voza~evog sedi{ta.Plju{te udarci uz zvuke identi~nepodvriskivanju kung fu boraca uisto~nja~kim filmovima. Slu~ajniprolaznik, po{to ne zna {ta sedogadja u automobilu kojiposkakuje, verovatno pomislikako su kola preuzela komandunad voza~em, prekrsti se i pljuc-ne dva puta protiv uroka.

Pravi horor nastaje kadasa blizancima treba u}i u auto.

Blizanci se dr`e za ruke, ~vrsto,ulica se prelazi u trku i tadadolazi najte`i momenat: trebaotklju~ati bravu, otvoriti vrata, apritom ne ispu{tati iz rukudragoceni tovar. Dok su sasvimmali, njihove ~etiri ruke dr`e se ujednoj, o~evoj. Ako se istrgnu,slika je slede}a: jedan be`i levood kola, a drugi desno. Uz njiho-vo odrastanje, usavr{avao sammetode ulaska u auto. Savr{enstvosam dostigao kada sam jednogapritiskao kolenom uz auto, a dru-goga dr`ao za ruku, kako bih slo-bodnom rukom mogao daotklju~am bravu.

Svoju suprugu Sladjanusmatram najve}im pronalaza~emna svetu, jer je prona{la na~inkako da donekle deci ogadi kola.To se radi na slede}i na~in:napuni se kofa vodom, uspe se unju deterd`ent i zatim se ustupideci uz obja{njenje da }e onaj konajbolje opere kola sedeti nasuvoza~evom sedi{tu. Prvo pranjeje proteklo u takmi~arskom duhu,ali je ve} kod drugog do{lo doosipanja `elje za sedenjem nasuvoza~evom sedi{tu, jer su posleglancanja kola bili mokri od glavedo pete, premoreni i obrukani

pred kom{inicama istog uzrasta.Dogovorili smo se sa kumovimada istu metodu primene i sa svo-jom decom, uz tvrdnju da je tosvetski standard. Posle toga, mojiblizanci su dugo tvrdili kako suprljava kola mnogo lep{a od~istih.

Moja tri sina su danas,kako je to moj otac govorio –svoji ljudi. Razmi{ljaju}i o nji-hovom odrastanju, shvatio sam dasu kola i pona{anje prema kolimabili neizbe`no merilo njihovogsazrevanja. Psiholozi bi toverovatno objasnili na druga~ijina~in. Danas znam da sam im,kupuju}i automobile prema svojimmaterijalnim mogu}nostima ipri~aju}i o odnosu ljudi premakolima, usadjivao odnos prema`ivotu, mada toga nisam bio sves-tan.

A mo`da i jesam, jersam, kad njih nema u kolima,odlazio do auto-puta i proveravaokoliko su brza moja kola. Otvaraosam prozor i drao se dok me nezabole glasne `ice. Ko~io sam uz{kripu ko~nica.

Ipak, nisu mogli tek takoda otmu i prisvoje moju velikuigra~ku.

MOJA VELIKA IGRA^KAVANJINI BISERI

U Matici iseljenika Srtbije promovisana knjiga Du{ana i Marka Lopu{ine

Pisac, novinar, scenarista i TV voditelj Vanja Buli}

Obele`evaju}i srpski praznikVidovdan kao Dan dijaspore, na{anajstarija srpska organizacija Matica

iseljenika Srbije u Beogradu je odr`ala trod-nevni program u svom zdanju. Na programusu bile promocije knjiga AleksandraSavkovi}a iz Pitsburga, Mihajla Vukasa izGeteborga, Du{ana i Marka Lopu{ine izZemuna, kao i izlo`ba slika srpskih crkava u

Rumuniji i projekcije filmova o MihajluPupinu i Djordju [agi}u.

- Vidovdan je praznik svih Srbasveta i na{e emigracije, koja je deo srpskognacionalnog bi}a. Ve~eras vam predstavljamoEnciklopediju srpske dijaspore, zna~ajno deloDu{ana i Marka Lopu{ine o Srbima uprekookeanskim zemljama, za koju su autoridobili Povelju Matice iseljenika Srbije –kazao je u uvodnom izlaganju prikom pred-stavljanja ove knjige Miodrag Jak{i},predsednik ove organizacije.

U prepunoj Sali govorili suBorislav ^elikovi}, urednik u izdava~kompreduze}u Slu`beni glasnik i autor MarkoLopu{ina. Enciklopedija je sastavljena u tritoma. Prvi tom govori o prekookeanskimSrbima, drugi tom }e govoriti o Srbima uzemljama Evrope i tre}i o Srbima naBalkanu.

- Jo{ je Jovan Cviji} govorio opotrebi da se istra`uje i vodi ra~una o srp-skom korpusu u emigraciji. Srbi su se odva-jkada selili iz matice {irom sveta, nekadagrupno i masovno, a danas pojedina~no.Marko Lopu{ina ih je poput Cviji}a sakupio

na jednom mestu u svojoj enciklopediji.Trotomno izdanje Enciklopedije srpske dijas-pore retko je delo koje sadr`i istinu o na{ojemigraciji nekad i sad – rekao je urednikizdanja Borislav ~elikovi} iz Slu`benog glas-nika i naglasio da je ovo najbolja knjiganapisana o srpskom rasejanju. Sadr`i dve hil-jade odrednica o srpskim organizacijama,udru`enjima, klubovima, kulturnimdru{tvima, crkvama i parohijama, ali iizuzetnim li~nostima koje postoje od Aljaske,preko tri Amerike, Afrike i Azije doAustralije i Novog Zelanda.

- Srbi nestaju u emigraciji. Nekadaih je u prekomorskim zemljama bilo milion,a danas ih je upola manje. Na{i ljudi se brzoasimiliraju i menjaju svoje ime i prezime kaoi nacionalni identitet. Stopa asimilacije je ~ak90 odsto u Australiji. Uz to Srbe prisvajajuCrna Gora, BiH i Rumunija, pretvaraju}i ihu Crnogorce, Vlahe i Bosance. Mi u maticiSrbiji treba da se borimo za opastanak Srbau rasejanju i da ih tretiramo kao jednonacionalno bi}e – rekao je Marko Lopu{inana kraju predstavljanja Enciklopedije srpskedijaspore. S. P.

SRBI U[LI U ENCIKLOPEDIJUTrotomno izdanje Enciklopedije srpske dijaspore retko je delo koje sadr`i istinu o na{oj emigraciji nekad i sad – rekao je urednik izdanja

Borislav ^elikovi} iz Slu`benog glasnika