NEUROHEMIJA -BIOLOŠKI VAŽNI AMINI-

Psihoaktivne supstance

Neurotransmiteri

Anestetici

Droge

Centralna sinapsa = Sinapsa između dve nervne ćelije.

Neurotransmiteri

Nalaze se u sinaptičkim vezikulama, na postsinaptičkoj membrani su receptori za neurotransmitere.

Neurotransmiteri

- acetilholin

- aminokiseline: glutamat, GABA, glicin

- Bigeni amini: dopamin, noradrenalin,

serotonin, histamin

NEUROTRANSMITERI

• INHIBITORNI: - gama amino buterna kiselina (GABA)‏

- glicin

• EKSCITATORNI: - acetilholin

- glutamat

- serotonin (5-HT)‏

- dopamin (DA)

- noradrenalin (NA)‏

1. Acetilholin

ACETILHOLIN – AcCoA + holin

ekscitatorni NT

koji utiče na: parasimpatički sistem, kontrakciju

mišića,‏spavanje,‏pamćenje,‏moždanu‏aktivnost.

Nedostatak -poremećaj‏pamćenja‏i‏‏nastanak‏

Alchajmerove bolesti.

Podstiče ulazak Na+ iona‏u‏postsinaptički‏neuron‏što‏uzrokuje‏njegovu‏

ekscitaciju.

Veže‏se‏na‏muskarinske (M1, M2, M3, M4, M5) i nikotinske

receptore (N1, N2)

(Neki antiparkinskonici su zapravo antagonisti AcH)

2. Serotonin

ekscitatorni NT

Serotonin- uloga u regulisanju REM faza sna, osećaja‏sitosti‏i‏gladi‏i‏modulisanju‏bola‏i‏osećaja‏zadovoljstva. Neke droge npr. ekstazi, LSD povećavaju‏količinu‏serotonina‏što‏izaziva‏euforiju‏i‏zavisnost.‏Medikamenti‏koji‏povećavaju‏količinu‏serotonina‏(SSRI)‏se‏koriste‏u‏lečenju‏depresije.‏

- 1948. identifikovan kao 5-HT, nepoznata

- vazokostriktorna supstanca nađena‏u‏serumu‏

- posle‏grušanja‏krvi

- potiče‏iz‏trombocita,‏kasnije‏nađen‏u‏GIT‏i‏CNS-u

- Supstanca koja‏“učestvuje u svemu, a ni za šta nije odgovorna”

Hipericin sastojak ekstrakta biljke

(Hypericum perforatum)

Deluje‏tako‏što‏blokira‏monoamin‏oksidaze-MAO (enzime koji udaljuju amino grupu iz neurotransmitera i tako ga deaktiviraju) i omogućuje‏ponovni‏unos‏serotonina

poboljšava‏raspoloženje‏otklanjajući‏potištenost,‏tugu, melanholije‏i‏teskobe,‏nervozu,‏razdražljivost,‏malodušnost‏i‏bezvoljnost‏

"prirodni lek" ali, ne treba ga smatrati bezazlenim.

Hipericin‏čini‏kožu jako osetljivom na UV zračenje pa je‏povećana‏opasnost‏od‏opekotina pri izlaganju suncu.

serotoninski sindrom kod osoba koje uzimaju preparate na bazi biljke kantarion.

3. Dopamin

ekscitatorni NT

Dopamin- osećanje‏euforije,‏zadovoljatva,‏sitosti‏-

sistem za nagradu. Mnoge hemijske supstance kao

što‏su‏nikotin,‏droge,‏alkohol,‏aktiviraju‏ovaj‏sistem‏

i‏zazivanjem‏doživljaja‏euforije‏mogu‏izazvati‏

psihičku‏zavisnost.‏

Parkinsonova bolest

(smanji se DOPA u odnosu na acetilholin)

Shizofrenija (višak‏DOPA).

4. Noradrenalin

ekscitatorni NT

Noradrenalin (norepinefrin) iz‏srži‏nadbubrežnih‏žlezda direktno putem krvi dospeva do gotovo svih organa. Kao hormoni stresa pripremaju organizam za borbu ili bekstvo- ubrzanje rada i povećanje snage srca, suženja‏krvnih‏sudova, proširenja‏zenica, itd.

Kao neurotransmiter- deluje‏na‏simpatički‏nervni‏sistem,‏aktiviranje moždanih struktura i usmeravanje pažnje, regulacija sna, raspoloženja i razvoj depresije.

Deluje preko adrenergičnih‏receptora‏izazivajući

negde ekscitaciju, a negde inhibiciju

Npr. amfetamini (metamfetamin, "speed")

Litijum za‏lečenje‏manije‏verovatno‏blokira‏oslobađanje‏ noradrenalina u sinaptičke‏pukotine.

5. Glutamat i aspartat

- Ekscitatorni efekat

- vežu‏se‏na‏NMDA‏receptore‏

- te receptore blokira halucinogena

supstanca fenciklidin

(PCP,‏anđeoski‏prah)-

psihozomimetik

6. Glicin

inhibitorni NT

povećava‏propustljivost‏membrane‏postsinaptičkog‏

neurona za jone hlora

7. Gamaaminobuterna kiselina (GABA)

Inhibitorni NT

Gama aminobuterna kiselina (GABA) je glavni inhibitorni neurotransmiter u CNS-u;‏regulacija‏tonusa‏mišića;‏smanjenje‏inhibicije,‏povećava‏nivo‏anksioznosti‏i‏uznemirenosti organizma.

veže‏se‏na‏GABA-A i GABA-B receptore

(GABA-A receptori - sedativi i anksiolitici kao barbiturati i benzodiazepini

pojačavaju‏osetljivost‏tih‏receptora‏na GABA

neki antiepileptici djeluju na GABA sistem

Barbiturati

Prve je sintetizovao 1864. Adolph von Bayer na dan Sv.

Barbare (04.12.)- barbituratna kiselina.

1912. godine sintetizovan je fenobarbiton i

primećeno‏njegovo‏djelovanje‏na‏napad‏epilepsije.‏

Barbiturati djeluju na GABA receptor koji je u

vezi s‏transmembranskim‏kanalom‏koji‏‏propušta‏

Cl- ione u neuron svaki put kad se GABA

veže‏na‏GABA‏receptor‏ inhibitorni signal

(neuron se hiperpolarizuje).

8. Histamin

Histamin nastaje dekarboksilacijom aminokiseline histidina.

To je‏organsko‏jedinjenje‏azota‏koje‏učestvuje‏u‏lokalnom‏imunološkom‏

odgovoru,‏kao‏i‏u‏regulaciji‏fizioloških‏funkcija‏stomaka,‏i‏koje‏dejstvuje‏kao‏

neurotransmiter.

Histamin‏inicira‏inflamatorni‏odgovor.‏Kao‏deo‏imunološkog‏odgovora‏na‏

patogene,‏histamin‏prodizvode‏bazofili‏i‏masne‏ćelije‏vezivnih‏tkiva.‏

Histamin‏povećava‏kapilarnu‏permeabilost‏za‏bela‏krvna‏zrnca‏i‏proteine,‏čime‏

im‏omogućava‏dejstvo‏protiv‏stranih‏organizama‏u‏inficiranim‏tkivima.

Antihistaminici‏su‏antiinflamatorni‏lekovi‏koji‏se‏koriste‏za‏lečenje‏alergija

Histamin Histidin

Enkefalin i endorfin-

neuroaktivni peptidi

Endorfin (endogeni morfin) -regulisanje emocionalnih

reakcija‏straha‏i‏anksioznosti,‏kao‏i‏doživljaja‏bola.‏U

velikoj‏količini‏se‏oslobađa‏u‏vreme‏bola,‏nakon‏fizičke‏

traume, tokom stresa.

Enkefalin je pentapeptid koji‏učestvuje‏u‏regulaciji‏

nocicepcije (bola) u telu. Enkefalini su endogeni ligandi

opioidnih receptora. Otkriveni su 1975.

Psihoaktivne supstance-lekovi

Hipnotici i sedativi (barbiturati,benzodiazepini)

Lokalni anestetici (lidokain, kokain)

Analgetici-opijati (morfin, kodein, tebain)

Analgetici-antipiretici (paracetamol, salicilna kiselina)

Opšti‏anestetici‏(N2O, etar, barbituratni)

Antidepresivi (Inhibitori MAO)

Antipsihotici (Li2CO3-antimanični‏učinak)

PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE-DROGE

1. NEKE SUPSTANCE IMITIRAJU PRIRODNE

NEUROTRANSMITERE I VEZUJU SE ZA RECEPTORE

(HEROIN)‏

2. DRUGA GRUPA SUPSTANCI PODIŽE NIVO PRIRODNIH

NEUROTRANSMITERA (KOKAIN)‏

3. POSLEDNJA GRUPA BLOKIRA NEUROTRANSMITERE

(ALKOHOL)‏

Bez obzira na brojne razlike ,

praktično sve psihoaktivne supstance

povećavaju dopaminsku aktivnost,

posebno u područjima vezanim za

zadovoljstvo, motorne aktivnosti i kogniciju !

OPIJATSKI RECEPTORI

Zavisnost

Želja,‏potreba‏(‏žudnja). Psihološka‏zavisnost-zavisnik interpretira sve negativne emocije‏kao‏žudnju‏za‏supstancom,‏a‏ne‏kao‏problem‏koji‏treba‏rešiti.(‏Opsesivno‏kompulsivni‏poremećaj).

Fizička‏zavisnost‏=‏metabolički‏poremećaj.‏Apstinencija‏praćena‏‏krizom

Adikcija(predaja gospodaru, zarobljenost):

gubitak‏adaptabilnosti‏ili‏mogućnosti‏odlučivanja‏i‏kontrole‏ponašanja,‏zbog‏čega‏se menja sopstveni sistem vrednosti

OPIJUM Opijum se smeša koja se dobija zasecanjem

zelenih čahura posebne

vrste maka (Papaver somniferum)‏iz‏kojih‏curi‏kao‏mlečni‏

sok,‏a‏zatim‏se‏suši‏na

vazduhu‏dok‏se‏ne‏dobije‏smeđa‏masa.‏Sadrži‏preko‏

20 alkaloida od kojih su neki

prisutni kao slobodni dok su drugi vezani

za opijumsku ili mekonsku‏kiselinu‏Najveću

praktičnu‏primenu‏našla‏su4‏ alkaloida opijuma:

morfin

kodein

papaverin

narkotin (noskapin).

Prvi‏pisani‏podaci‏o‏upotrebi‏opijuma‏potiču‏iz‏najstarije‏

ljudske istorije, odnosno iz III veka pre n. e.

Vodjena su dva opijumska rata (1839-1842; 1856-1860).

Рат‏је‏вођен‏са‏циљем‏да‏Кина‏увози британски опијум.

Британија‏је‏извозила1,4‏ милиона‏килограма‏опијума‏

у‏Кину.

Morfin i heroin

Heroin je prirodna, teška droga koja

se prizvodi iz morfina, a prema

djelovanju pripada opioidima.

Najjači je narkotik;

njegova proizvodnja i uporaba

zabranjene su.

Ima velik potencijal za razvoj

zavisnosti i ako se

uzima svaki dan, zavisnost se

razvija za 10-20 dana.

Heroin

LSD

alkaloid ražane glavice

Švajcarski‏hemičar‏Albert Hofman je na farmaceutsko-hemijskom odeljenju

kompanije‏Sandoz‏u‏‏Bazelu‏izučavao‏lekovite‏biljke‏i‏gljive‏radi‏izdvajanja‏aktivnih‏

sastojaka u medicinske svrhe.

On‏je‏pokušavao‏derivatima‏liserginske‏kiseline‏dobiti‏željene‏učinke‏na‏

eksperimentalnim‏životinjama.1938‏. godine

Hofman je izdvojio 25. derivat u nizu eksperimenata, dietilamid liserginske kiseline,

od‏kojeg‏je‏očekivao‏da‏će‏imati‏najizraženija‏tražena‏svojstva.‏

Primećeno‏je‏“neobuzdano”‏ponašanje‏zamoraca,‏pa‏je‏jedinjenje,‏označen‏kao‏

LSD-25,‏proglašen‏neinteresantnim‏i‏narednih‏nekoliko‏godina‏nije‏proučavan.

Pet godina kasnije, 16. aprila 1943.‏godine,‏ponavljajući‏oglede‏sa‏ovom‏skoro‏

zaboravljenom‏supstancom,‏dr.‏Hofman‏je‏osetio‏“snoliko‏stanje”‏baveći‏se‏

uobičajenim‏laboratorijskim‏eksperimentima,‏apsorbujući‏LSD‏slučajno‏preko‏

vrhova prstiju.

Hofmanov‏laboratorijski‏dnevnik‏opisuje‏događaj:

„Odjednom sam postao čudno opijen. Spoljašnji svet postao je promenjen,

kao u snu. Predmeti su izgledali kao da postaju živi; poprimali su neobične

dimenzije; i boje su postale sjajnije. Čak su se opažaj sebe i osećaj za vreme

promenili. Kada su oči bile zatvorene, šarene slike brzo su se menjale kao

na kaleidoskopu. Nakon par časova, prijatna opijenost koju sam iskusio

potpuno svestan je nestala.

Hofman je posumnjao da opijenost ima

veze sa hemijskim jedinjenjem na kojem

je‏radio,‏te‏je‏nakon‏tri‏dana‏odlučio‏da‏

delovanje supstance podrobnije ispita na

sebi.

dr Albert Hofman je uneo u sebe gotovo

neopisivo‏malu‏količinu,‏u‏kojoj‏ni‏jedna‏

do tada poznata supstanca nije bila

aktivna u ljudskom organizmu. Svega 250

mikrograma.

Usled‏opijenosti‏i‏mučnine,‏Hofman‏je‏

zamolio svog asistenta da ga otprati do

kuće.‏Putovali‏su‏biciklom.‏Jake‏

halucinacije pojavljivale su se tokom

vožnje,‏a‏Hofman‏je‏često‏imao‏osećaj‏da‏

stoje na mestu, premda su se vozili

veoma brzo.

U‏tom‏trenutku‏nije‏mogao‏ni‏pretpostaviti‏da‏će‏

njegovo‏iskustvo,‏kao‏prvo‏psihodelično‏esid‏

iskustvo‏ikad,‏poprimiti‏kultni‏status,‏a‏zahvaljujući‏

nadljudskom‏postignuću‏vožnje‏bicikla‏na250‏ µg‏

LSD-a,‏ovaj‏događaj‏je‏ostao‏upamćen‏kao‏“Dan‏

bicikla”.Narednih‏nekoliko‏časova‏smenjivala‏se‏

stanja‏halucinacija,‏mučnine‏i‏paranoje.‏Hofman‏je‏

bio‏uveren‏da‏mu‏se‏smrt‏bliži.

BILJNE DROGE

LEKOVI ILI OTROVI?

„Sve‏stvari‏su‏otrov‏i‏

ništa‏nije‏bez‏otrova;‏

samo‏količina‏čini‏da‏

neka‏stvar‏nije‏otrov“‏

ili‏„Dosis‏sola‏facit‏

venenum“