biohemija skripta kolokvij (1)

7/21/2019 Biohemija Skripta Kolokvij (1)

http://slidepdf.com/reader/full/biohemija-skripta-kolokvij-1 1/12

1. Šta su karbohidrati? Cn(H2O)n- Karbohidrati su aldehidni ili ketonski derivati polihidroksilnih (više od jedne OHrupe) alkohola ili kao jedinjenja koja hidroli!o" daju ove derivate.

2. Klasi#ka$ija karbohidrata?

1) %onosaharidi2) &isaharidi')Oliosaharidi)olisaharidi

'. Kako se dijele "onosaharidi?- %onosaharidi* na!ivaju se +esto ,prosti šeeri* predstavljaju one karbohidratekoji se ne "ou hidroli!ovati u prostije oblike. "ou se podjeliti na trio!e* tetro!e*pento!e* hekso!e* hepto!e ili os"o!e* !avisno od broj C ato"a* a dalje se "oupodijeliti na aldo!e ili keto!e* !avisno od toa da li i"aju aldehidnu ili keto rupu.

. šta su aldo!e i keto!e i napisati po jedno predstavnika aldo!e i keto!e injihove strukture i o!na+iti rupe?

Predstavnik aldoza

D-gliceraldehid(dihidroksi propanal)

Predstavnik ketoza

Dihidroksiaceton (1,3 dihidroksi propanon)

STRUKTURE

Polihidroksi aldehidi Polihidroksi ketoni



/. 0a +e"u se ba!iraju reak$ije doka!ivanja karbohidrata? - eak$ije koje se koriste !a doka!ivanje prisustva karbohidrata ba!iraju senaj+eše na redukujui" osobina"a "onosaharida* !ati" na oksida$ija"a"onosaharida i disaharida* te hidroli!a"a polisaharida u! "ounostdoka!ivanja.

. 3e!a i!"e4u disaharida i "onosaharida?- &isaharidi hidroli!o" daju dvije "olikule isto ili ra!li+ito "onosaharida.-G!K"#!D$% &E#%

5. Karbohidrati koji spadaju u klasu disaharida?- 6 disaharide spadaju7 saharo!a* lakto!a* "alto!a* trehalo!a* $elobio!a itd.

8. Kako se !ove ve!a kojo" su pove!ani "onosaharidi u disaharidi"a?- 9ove se gliko'idna e'a.

:. Šta su disaharidi* koji "ou biti i predstavi jedan?- &isaharidi su oliosaharidi sastavljeni od 2 "onosaharidna ostatka pove!analiko!idno" ve!o". re"a na+inu ve!anja dijele se na disaharide %T"#$"G iTRE*%"#$"G tipa.

;<H<O9<

1=. Šta su deoksi šeeri i pri"jer?- &eoksi šeeri su oni kod kojih je hidroksilna rupa na druo" C ato"u!a"ijenjena vodikovi" ato"o". ri"jer +e -deoksirio'a (nala!i se u &0<)* a

-deoksigl.ko'a je va>na kao inhibitor "etaboli!"a luko!e.

-Deoksi--Rio'a



11. luko!u predstaviti u linearno"* he"ia$etatno" i $ikli+no" obliku?

@inearni oblik He"ia$etatni oblik $ikli+ni oblik

(Aisherova Bor"ula) (ollensova Bor"ula) (HaDorthova Bor"ula)

12. 0a$rtati arabino!u preko HaDorthove* Aisherove i ollensove Bor"ule?

1'. Šta su liko!idi* Bor"ula i objasniti? - liko!idi su spojevi koji nastaju konden!a$ijo" jedno "onosaharida ili"osaharidno ostatka i hidroksilne rupe druo spoja* koja "o>e* ali i ne "ora*da bude neki drui "onosaharid. liko!idna ve!a je a$etatna ve!a koja nastaje ureak$iji i!"e4u he"ia$etatne rupe i neke drue OH-rupe.(arbutin* sali$in* vanilin).

1. Od +ea nastaje saharo!a i struktura?- ;aharo!a je disaharid koji se koristi u do"ainstvu. o jekristalna supstan$a slatko okusa i lahko rastvoriva u vodi.Ovaj disaharid je sastavljen i! E-&-luko!e i F-&-Brukto!e"e4usobno ve!anih trehalo!no" ve!o". EF(12)



;aharo!a

1/. šta su a"inošeeri?- Šeeri koji sadr>e jednu a"ino rupu na!ivaju se a"ino šeeri. ri"jeri su7 &-luko!a"in* &-

alakto!a"in* &-"ano!a"in- $%ST%/U #%/E$" %K"*"$E GRUPE 0 %!$"GRUP"

1. a!lika &-Brukto!e i &-"ano!e? - a!lika je u to" što je &-Brukto!a keto!a tj. posjeduje keto rupu * a &-"ano!a aldo!a*posjeduje aldehidnu rupu.

&-Brukto!a &-"ano!a

15. %ano!u i Brukto!u napisati u sva ' oblika?



A6KO9<

%<0O9<

18. Šta su polisaharidi* kako se dijele* podjela pre"a sastavu?

- olisaharidi su konden!ionu proi!vodi "onosaharida. pre"a sastavu "ou bitiho"opolisaharidi i heteropolisaharidi. re"a porijeklu se klasi#kuju na ani"alne i#topolisaharide. KR"2, G!K"GE$, EU"#%, *E!EU"#%, %G%R-%G%R4 !$U!$,!T!$, DEKSTR%$!, *!/%UR"$SK% K!SE!$%4

1:. Šta je a"idalin?- <"idalin je otrovni liko!id i nala!i se u orko" bade"u. 0jeovo" hidroli!o" dobijaju se7&-luko!a* ben!oldehid i $ijanovodi+na kiselina.

2=. Koji su liposolubilni vita"ini?- %,D,E,K4

21. Šta su en!i"i i kako se dijele* kojo" jedna+ino" se i!ra>ava njihova aktivnost?- Gn!i"i su katali!atori biološko porijekla* kolidne prirode* a po he"ijsko" sastavu su prostiili slo>eni proteini ili polipeptidi i "ouavaju odvianje i to biohe"ijskih pro$esa. a!likuje"o



lavnih rupa en!i"a7 1Oksidoredukta!e2ransBera!e'Hidrola!e@ia!e/I!o"era!e@ia!e

Gn!i"ska aktivnost i!ra>ava se u katali"a.22. Šta su tria$illi$eroli ("asti ili ulja)?- ria$illi$eroli su esteri li$erola sa !asieni" ili ne!asieni" "asni" kiselina"a. 6!avisnosti od toa da li su esteri#kovane '*2* ili 1 "asna kis.postoje i ' klase li$erida7

2'. Šta su vita"ini i kakvi "ou biti?- 3ita"ini su esen$ijalni nutritijenti i dijeli"o ih na hidrosolubilne i liposolubilne.

2. Šta su liko!idi i šta sadr>e?- liko!idi su slo>eni lipidi i sadr>e alakto!u* visoko"olekulsku "asnu kiselinu i s#no!in."e4usobno se ra!likuju po tipu "asne kiseline7- lino$erinska* $erebninska* neuronska*oksinenonska.

%utarota$ija pri"jeena je kod veliko broja pento!a* hekso!a i redukujuih disaharida io!na+ava spontanu pro"jenu rota$ije rastvora opti+ki aktivnih supstan$i.

E*& J ()-lukopirano!a aldehidni oblik F-&-()-lukopirano!a (1=:*L) (/2*/L)(2=*/L)

2/. I"unolobini* pri"jer i uloa?

- I"unolobini ili antitijela su proteini i! rupe lobulina koji se kod sisara stvaraju kaoreak$ija na strane supstan$e koje su prodtle u orani!a". I"unolobini stupaju u reak$iju naanensi"a strani" orani!"u ili i!a!iva+i"a bolesti* neutrališui ih i na taj na+in sprije+avaju



njihovo štetno djelovanje.!g%, !gE, !g, !gG, !gD.

2. Kako se doka!uje Be"ilalanin? - &oka!ujese

ksantoproteinsko" reak$ijo"* dodavanje" kon$etratne nitratne kiseline pri +e"u dola!i donitrovanja aro"ati+no prstena i pojave korokt. >ute boje.

25. Koja se jedinjenja rade pripotpunoj hidroli!i nuk.kis?

- Hidroli!o" &0< i 0< dobijaju senukleotidi koji daljo" hidroli!o"daju nukleo!ide i BosBornukiselinu* a daljo" hidroli!o"nukleo!ida dobijaju se purinske

(<denin* ua"in) i piri"idske(i"in* Cito!in* 6ra$il) ba!e i"onosaharid ribo!a (kod 0<) ilide!oksiribo!a (kod &0<).

28. 09% kiseline?5 "leinska

CH '(CH2)5CHMCH(CH2)5COOH1:71 $is N :

inolnaCH'(CH2)CHMCHCH2CHMCH(CH2)5COOH 1872 $is N :*12

5inoleinska

CH'CH2CHM CHCH2CHM CH(CH2)5COOH 187' $is N :*12

5%rahidonska

CH'(CH2)CHM CHCH2CHM CHCH2CHM CHCH2CHM CH(CH2)'COOH 2=7 $is N /*8*11*1

2:. eak$ija oleinske kiseline (I2 *0aOH i!opropanol)?a)

b)



'=. Od kojih "onosaharida nastaje likoen?- sastoji se i! &-luko!e. ;adr>i oko 2/ === do :/ === luko!idnih jedini$a.

'1. Inertni šeeri?- Inertni šeer je na!iv !a s"jesu luko!e i Brukto!e* dobiven !arijavanje" saharo!e sa

kiselina"a. Osnova je !a pravljenje u"jetno "eda.

'2. &enatura$ija?- ro"jene nastale djelovanje" #!i+kih i he"ijskih aenasa koje dovode do od"otavanjalana$a i pro"jene nativne konBor"a$ije J denatura$ija. (RE&ER#!2!$% i !RE&ER#!2!$% 0K.han+e +elanceta)

''. a!lika i!"e4u &-luko!e i &-ksilo!e?

- a!lika i!"e4u &-luko!e i &-ksilo!e je u to"e što

je &-luko!a hekso!a a &-ksilo!a pento!a.

'. 0apiši Be"ialnin u obliku aniona* kationa i !Diter iona-a?



'/. repisivanje eneti+ke inBor"a$ije se vrši u jedru* a u $itopla!"i dola!i do transla$ije.

'. olisaharidi?- <ni"alni7 likoen* hitin* heparin* hijaluronska kiselina

- Aitopolisaharidi7 škrob* $elulo!a* he"i$elulo!a* aar-aar* inulin.

'5. &e!oksiribo!a* Aisherova* HaDorthova i ollensova Bor"ula?

'8. Oksida$ioni produkti "ano!e?

':. Oksida$ioni proi!vod ksilo!e?

&-ksilo!a



=. <ko i"ate !adatak da u rastvoru koji sadr>i uljikohidrate* lipide i proteine identi#kujeteuljikohidrate* koji biste test koristili !a identi#ka$iju? - %olisheva reak$ija je opa reak$ija na prisustvo sarharida. 0eativna reak$ija isklju+ujenjihovo prisustvo u u!orku* a po!itivna reak$ija uka!uje na prisustvo karbohidrata* likolipidaili likoproteina.eak$ija se !asniva na djelovanju kon$etrovanih kiselina* pri +e"u nastaju BurBunal i njeoviderivati koji sa E-naBtolo" daju obojene proi!vode.

1.rin$ip ro""erove reak$ije?- &oka!ivanje luko!e u biološko" u!orku !asniva se na oksida$iji lukote u lukonsku kiselinui reduk$ijo" bakar(II)hidroksida u $rveno obojeni bakar(I)oksid.

2. 0apisati reak$iju nastajanja $rveno taloa bakar-oksida toko" odvijanja Aehlinove probesa luko!o"? - i!vodi se u jako alkalnoj sredini i slu>i !a doka!ivanje redukujuih šeera.



eak$ija se !asniva na reduk$iji bakar(II)oksida do bakar (I) oksida* pri +e"u se aldehidnarupa uljikohidrata oksiduje do kiseline.

'. rin$ip Penedi$tove reak$ije? - eak$ija se odvija u slabo alkalnoj sredini* dola!i do reduk$ije Cu2 do Cu* a šeer seoksidira do odovarajue kiseline. Jpojava $rveno taloa J prisustvo redukujuih šeera-.

. 9ašto Penedi$tova reak$ija nije po!itivna na polisaharide? - Penedi$tova reak$ija nije po!itivna na polisaharide jer ona slu>i !a doka!ivanje redukujuihuljikohidrata a polisaharidi nisu redukujui.

/. rin$ip 0Qlanderove reak$ije?- Ova reak$ija spada u redukujue probe* u"jestobakra koristi se bi!"ut.



. a!lika i!"e4u redukujuih i neredukujuih šeera? - redukujui šeeri su "onosaharidi i disaharidi "alto!no tipa* a disaharidi trehalo!no tipa ipolisaharidi su neredukujui. E-ketol rupa$ija(karboksilna rupa u! hidrokarboksilnu).

5. Šta je Ber"enta$ija?- Aer"enta$ija je anaerbni "etaboli!a"* u koje" se piruvat stvoren likoli!o" prevodi uredukovani oblik pri +e"u dola!i do reenera$ija 0<& (nikotin a"id adenin di nukleotid).

biohemija skripta kolokvij (1)

Documents