bilten centralne banke bih 2014

CBBiH Bilten 3 2014.

2

CBBiH Bilten 3 2014. CBBH Bulletin 3 2014

IZDAVAČ

Centralna banka Bosne i HercegovineMaršala Tita 25, 71000 Sarajevo

Tel. (387 33) 278 100Faks (387 33) 278 299www.cbbh.bae-mail: [email protected]

Za sve informacije kontaktirati sa:Uredom vodećeg ekonomiste

Uredništvo:- Belma Čolaković, glavni i odgovorni urednik- dr. Enver Backović- Dejan Kovačević- Vesna Papić- mr. Ervin Zolić

Rok za statističke podatke koji su uključeni uovaj broj bio je: 15.11.2014.

PUBLISHER

Central Bank of Bosnia and HerzegovinaMaršala Tita 25, 71000 Sarajevo

Tel. (387 33) 278 100Fax (387 33) 278 299www.cbbh.bae-mail: [email protected]

For any information, please contact: Office of Chief Economist

Editorial Board:- Belma Čolaković, Editor-in-Chief- Enver Backović, Ph.D.- Dejan Kovačević- Vesna Papić- Ervin Zolić, M.Sc.

The deadline for statistical data included in this issue was: 15 November 2014.

3

CBBiH Bilten 3 2014. ЦББиХ Билтен 3 2014.

IZDAVAČ

Centralna banka Bosne i HercegovineMaršala Tita 25, 71000 Sarajevo

Tel. (387 33) 278 100Faks (387 33) 278 299www.cbbh.bae-mail: [email protected]

Za sve informacije kontaktirati sa:Uredom vodećeg ekonomiste

Uredništvo:- Belma Čolaković, glavni i odgovorni urednik- dr. Enver Backović- Dejan Kovačević- Vesna Papić- mr. Ervin Zolić

Rok za statističke podatke koji su uključeni uovaj broj bio je: 15.11.2014.

ИЗДАВАЧ

Централна банка Босне и ХерцеговинеМаршала Тита 25, 71000 Сарајево

Тел. (387 33) 278 100Факс (387 33) 278 299www.cbbh.bae-mail: [email protected]

За све информације контактирати са:Канцеларијом водећег економисте

Уредништво:- Белма Чолаковић, главни и одговорни уредник- др Енвер Бацковић- Дејан Ковачевић- Весна Папић- мр Ервин Золић

Рок за статистичке податке који су укључениу овај број био је: 15.11.2014.

4


SADRŽAJ

SPISAK GRAFIKONA SPISAK TABELA SKRAĆENICE IZVRŠNI SAŽETAK GLAVNI EKONOMSKI INDIKATORI

1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 2. REALNI SEKTOR2.1 Bruto društveni proizvod 2.2 Industrijska proizvodnja 2.3 Cijene 2.4 Plate i zaposlenost

3. FINANSIJSKI SEKTOR 3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja 3.2 Obavezna rezerva 3.3 Aktivnosti komercijalnih banaka 3.4 Berze 3.5 Platni promet

4. VANJSKI SEKTOR 4.1 Platni bilans4.2 Vanjska trgovina 4.3 Nominalni i realni efektivni kurs BAM

5. VLADINE FINANSIJE 5.1 Vladine finansije za 2013. godinu i drugi kvartal 2014. godine5.2 Indirektni porezi i vanjski dug sektora generalne vlade za treći kvartal 2014. godine 6. STATISTIČKE TABELE 7. DODATAK

TABLE OF CONTENTS

LIST OF GRAPHS LIST OF TABLES ACRONYMS EXECUTIVE SUMMARY MAIN ECONOMIC INDICATORS

1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT 2. REAL SECTOR2.1 Gross Domestic Product 2.2 Industrial Production 2.3 Prices 2.4 Wages and Employment

3. FINANCIAL SECTOR 3.1 Foreign Exchange Reserves and MonetaryTrends 3.2 Required Reserves 3.3 Activities of Commercial Banks 3.4 Stock Exchanges 3.5 Payment Transactions

4. EXTERNAL SECTOR 4.1 Balance of Payments4.2 Foreign Trade 4.3 Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM

5. GOVERNMENT FINANCE 5.1 Government Finance for 2013 and the Second Quarter of 20145.2 Indirect Taxes and Foreign Debt of General Government Sector in the Third Quarter of 2014 6. STATISTICAL TABLES 7. APPENDIX

0608101416

18

3434364044

525260667684

929298

104

108108

112

118

246

5


0709111517

19

3535374145

535361677785

939399105

109109

113

119

247

KAZALO

SPISAK SLIKA SPISAK TABLICA KRATICE IZVRŠNI SAŽETAK GLAVNI EKONOMSKI POKAZATELJI

1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 2. REALNI SEKTOR2.1 Bruto društveni proizvod 2.2 Industrijska proizvodnja 2.3 Cijene 2.4 Plaće i zaposlenost

3. FINANCIJSKI SEKTOR 3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja 3.2 Obvezna rezerva 3.3 Aktivnosti komercijalnih banaka 3.4 Burze 3.5 Platni promet

4. VANJSKI SEKTOR 4.1 Platna bilanca4.2 Vanjska trgovina 4.3 Nominalni i realni efektivni tečaj BAM

5. VLADINE FINANCIJE 5.1 Vladine financije za 2013. godinu i drugo tromjesečje 2014. godine5.2 Neizravni porezi i vanjski dug sektora generalne vlade za treće tromjesečje 2014. godine 6. STATISTIČKE TABLICE 7. DODATAK

САДРЖАЈ

СПИСАК ГРАФИКОНА СПИСАК ТАБЕЛА СКРАЋЕНИЦЕ ИЗВРШНИ САЖЕТАК ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ

1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ 2. РЕАЛНИ СЕКТОР 2.1 Бруто друштвени производ2.2 Индустријска производња2.3 Цијене 2.4 Плате и запосленост

3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР 3.1 Девизне резерве и монетарна кретања 3.2 Обавезна резерва 3.3 Активности комерцијалних банака 3.4 Берзе 3.5 Платни промет

4. СПОЉНИ СЕКТОР 4.1 Платни биланс 4.2 Спољна трговина 4.3 Номинални и реални ефективни курс КМ 5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ 5.1 Владине финансије за 2013. годину и други квартал 2014. године5.2 Индиректни порези и спољни дуг сектора генералне владе за трећи квартал 2014. године

6. СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ 7. ДОДАТАК

6


SPISAK GRAFIKONA

Grafikon 1.1. Referentne kamatne stope ECB

Grafikon 1.2: Nominalni troškovi rada po satu

Grafikon 1.3: Nezaposlenost i BDP u EU

Grafikon 1.4. Ključne makrovarijable Republike Srbije

Grafikon 1.5: Cijena nafte i indeks cijena hrane

Grafikon 2.1: Godišnje promjene u nominalnom i realnom BDP-u

Grafikon 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje BiH

Grafikon 2.3: BiH - Mjesečne stope inflacije i kretanje cijena izabranih grupa proizvoda

Grafikon 2.4: Godišnje promjene u opštem nivou potrošačkih cijena

Grafikon 2.5: Utjecaj cijena pšenice i govedine na svjetskim tržištima na cijene hrane u BiH

Grafikon 2.6: Promjene u broju zaposlenih u prvih osam mjeseci 2014. godine

Grafikon 3.1: Devizne rezerve CBBiH

Grafikon 3.2: Kvartalne promjene deviznih rezervi, strane pasive komercijalnih banaka i vrijednosti salda kupovine i prodaje BAM

Grafikon 3.3: Kvartalne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti

Grafikon 3.4: Kvartalne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti

Grafikon 3.5 : Kvartalne promjene M2 i protivstavki novčane mase

Grafikon 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i depozita banaka kod monetarnih vlasti

Grafikon 3.7 : Multiplikacija novca

Grafikon 3.8: Osnovica za obračun obavezne rezerve i implicitna stopa OR

Grafikon 3.9: Sredstva izuzeta iz osnovice za obračun obavezne rezerve i prijevremeno vraćena sredstva

Grafikon 3.10: Odstupanja od prosječnog stanja na računu rezervi

Grafikon 3.11: Krediti privatnim i javnim nefinansijskim preduzećima

Grafikon 3.12: Krediti stanovništvu

Grafikon 3.13: Depoziti vladinog i nevladinog sektora

Grafikon 3.14: Doprinosi rastu ukupnih depozita nevladinog sektora

Grafikon 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva

Grafikon 3.16: Kvartalne promjene strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka i deviznih rezervi

Grafikon 3.17: Razlike između kamatnih stopa na kredite u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo

Grafikon 3.18: Razlike između kamatnih stopa na kredite u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, nefinansijska preduzeća

Grafikon 3.19: Struktura prometa na BLSE

Grafikon 3.20. Emisije četverogodišnjih obveznica RS

Grafikon 3.21: Stopa prinosa na šestomjesečne TZ

Grafikon 3.22: Promet na SASE

LIST OF GRAPHS

Graph 1.1: ECB Reference Interest Rates

Graph 1.2: Nominal Labor Costs per Working Hour

Graph 1.3: Unemployment and GDP in EU

Graph 1.4: Key Macro-variables of the Republic of Serbia

Graph 1.5: Oil Price and Index of Food Prices

Graph 2.1: Annual Changes in Nominal and Real GDP

Graph 2.2: Annual Changes of BH Industrial Production Index

Graph 2.3: Monthly Inflation Rates and the Trend of Prices of Selected Product Groups

Graph 2.4: Annual Changes in the General Consumer Price Level

Graph 2.5: Graph 2.5: Impact of Prices of Wheat and Beef on the World Markets on Food Prices in BH

Graph 2.6: Changes in the Number of Employees in the First Eight Months of 2014

Graph 3.1: CBBH Foreign Exchange Reserves

Graph 3.2: Quarterly Changes of Foreign Exchange Reserves, Foreign Liabilities of Commercial Banks and the Value of BAM Purchase and Sale Balance

Graph 3.3: Quarterly Rates of Reserve Money and Contributions of Components

Graph 3.4: Quarterly Growth Rates of Money Supply and Contributions of Components

Graph 3.5: Quarterly Changes of M2 and Counter-items of Money Supply

Graph 3.6: Annual Growth Rates of Money Supply and Banks’ Deposits with Monetary Authorities

Graph 3.7: Money Multiplication

Graph 3.8: Base for the Required Reserve Calculation and Implicit RR Rate

Graph 3.9: Funds Excluded from the Base for Reserve Requirement Calculation and Prematurely Returned Funds

Graph 3.10: Deviations from the Average Balance in Reserve Account

Graph 3.11: Loans to Private and Public Non-financial Companies

Graph 3.12: Loans to Households

Graph 3.13: Deposits of Government and Non-government Sector

Graph 3.14: Contribution to the Growth of Total Non-government Sector Deposits

Graph 3.15: Total and New Fix-term Household Deposits

Graph 3.16: Quarterly Changes of Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks and Foreign Currency Reserves

Graph 3.17: Differences between Interest Rates on BAM Loans with the Foreign Currency Clause and BAM Loans, Households

Graph 3.18: Differences between Interest Rates on BAM Loans with the Foreign Currency Clause and BAM Loans, Non-financial Companies

Graph 3.19: Structure of Turnover on BLSE

Graph 3.20: Issues of Four-Year Bonds of RS

Graph 3.21: Yield Rate on 6m T-bills

Graph 3.22: Turnover on SASE

7


SPISAK SLIKA

Slika 1.1. Referentne kamatne stope ECB

Slika 1.2: Nominalni troškovi rada po satu

Slika 1.3: Nezaposlenost i BDP u EU

Slika 1.4. Ključne makrovarijable Republike Srbije

Slika 1.5: Cijena nafte i indeks cijena hrane

Slika 2.1: Godišnje promjene u nominalnom i realnom BDP-u

Slika 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje BiH

Slika 2.3: BiH - Mjesečne stope inflacije i kretanje cijena izabranih grupa proizvoda

Slika 2.4: Godišnje promjene u općoj razini potrošačkih cijena

Slika 2.5: Utjecaj cijena pšenice i govedine na svjetskim tržištima na cijene hrane u BiH

Slika 2.6: Promjene u broju zaposlenih u prvih osam mjeseci 2014. godine

Slika 3.1: Devizne rezerve CBBiH

Slika 3.2: Tromjesečne promjene deviznih rezervi, strane pasive komercijalnih banaka i vrijednosti salda kupovine i prodaje BAM

Slika 3.3: Tromjesečne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti

Slika 3.4: Tromjesečne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti

Slika 3.5 : Tromjesečne promjene M2 i protustavki novčane mase

Slika 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i depozita banaka kod monetarnih vlasti

Slika 3.7 : Multiplikacija novca

Slika 3.8: Osnovica za obračun obvezne rezerve i implicitna stopa OR

Slika 3.9: Sredstva izuzeta iz osnovice za obračun obvezne rezerve i prijevremeno vraćena sredstva

Slika 3.10: Odstupanja od prosječnog stanja na računu rezervi

Slika 3.11: Krediti privatnim i javnim nefinancijskim poduzećima

Slika 3.12: Krediti stanovništvu

Slika 3.13: Depoziti vladinog i nevladinog sektora

Slika 3.14: Doprinosi rastu ukupnih depozita nevladinog sektora

Slika 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva

Slika 3.16: Tromjesečne promjene strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka i deviznih rezervi

Slika 3.17: Razlike između kamatnih stopa na kredite u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo

Slika 3.18: Razlike između kamatnih stopa na kredite u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, nefinancijska poduzeća

Slika 3.19: Struktura prometa na BLSE

Slika 3.20. Emisije četverogodišnjih obveznica RS

Slika 3.21: Stopa prinosa na šestomjesečne TZ

Slika 3.22: Promet na SASE

СПИСАК ГРАФИКОНА

Графикон 1.1. Референтне каматне стопе ЕЦБ

Графикон 1.2: Номинални трошкови рада по сату

Графикон 1.3: Незапосленост и БДП у ЕУ

Графикон 1.4. Кључне макроваријабле Републике Србије

Графикон 1.5: Цијена нафте и индекс цијена хране

Графикон 2.1: Годишње промјене у номиналном и реалном БДП-у

Графикон 2.2: Годишње промјене индекса индустријске производње БиХ

Графикон 2.3: БиХ - Мјесечне стопе инфлације и кретање цијена изабраних група производа

Графикон 2.4: Годишње промјене у општем нивоу потрошачких цијена

Графикон 2.5: Утјецај цијена пшенице и говедине на свјетским тржиштима на цијене хране у БиХ

Графикон 2.6: Промјене у броју запослених у првих осам мјесеци 2014. године

Графикон 3.1: Девизне резерве ЦББиХ

Графикон 3.2: Кварталне промјене девизних резерви, стране пасиве комерцијалних банака и вриједности салда куповине и продаје БАМ

Графикон 3.3: Кварталне стопе резервног новца и доприноси компоненти

Графикон 3.4: Кварталне стопе раста новчане масе и доприноси компоненти

Графикон 3.5 : Кварталне промјене М2 и противставки новчане масе

Графикон 3.6: Годишње стопе раста новчане масе и депозита банака код монетарних власти

Графикон 3.7 : Мултипликација новца

Графикон 3.8: Основица за обрачун обавезне резерве и имплицитна стопа ОР

Графикон 3.9: Средства изузета из основице за обрачун обавезне резерве и пријевремено враћена средства

Графикон 3.10: Одступања од просјечног стања на рачуну резерви

Графикон 3.11: Кредити приватним и јавним нефинансијским предузећима

Графикон 3.12: Кредити становништву

Графикон 3.13: Депозити владиног и невладиног сектора

Графикон 3.14: Доприноси расту укупних депозита невладиног сектора

Графикон 3.15: Укупни и нови орочени депозити становништва

Графикон 3.16: Кварталне промјене стране активе и стране пасиве комерцијалних банака и девизних резерви

Графикон 3.17: Разлике између каматних стопа на кредите у БАМ са валутном клаузулом и у БАМ, становништво

Графикон 3.18: Разлике између каматних стопа на кредите у БАМ са валутном клаузулом и у БАМ, нефинансијска предузећа

Графикон 3.19: Структура промета на БЛСЕ

Графикон 3.20. Емисије четверогодишњих обвезница РС

Графикон 3.21: Стопа приноса на шестомјесечне ТЗ

Графикон 3.22: Промет на САСЕ

8


Grafikon 3.23: Godišnje stope rasta berzanskih indeksa na SASE

Grafikon 3.24: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u RTGS-u

Grafikon 3.25: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u Žirokliringu

Grafikon 3.26: Struktura prometa u RTGS-u

Grafikon 3.27: Doprinosi glavnih jedinica CBBiH godišnjoj stopi rasta vrijednosti međubankarskog platnog prometa

Grafikon 4.1: Tekući račun i njegove komponente

Grafikon 4.2: Komponente računa usluga

Grafikon 4.3: Saldo primarnog dohotka i investicioni rashodi (godišnje promjene)

Grafikon 4.4: Finansijski račun i njegove komponente

Grafikon 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu

Grafikon 4.6: Godišnja stopa rasta izvoza po glavnim grupama proizvoda

Grafikon 4.7: Godišnja stopa rasta uvoza po glavnim grupama proizvoda

Grafikon 4.8: Produbljenje/smanjenje trgovinskog deficita po glavnim trgovinskim partnerima, nominalne godišnje promjene

Grafikon 4.9: Nominalni i realni efektivni kurs BAM

Grafikon 4.10: Realni kurs BAM prema HRK i RSD

Grafikon 5.1: Konsolidovani prihodi i rashodi generalne vlade BiH

Grafikon 5.2: Doprinos godišnjih promjena komponenti prihoda generalne vlade BiH

Grafikon 5.3: Doprinos godišnjih promjena komponenti rashoda generalne vlade BiH

Grafikon 5.4: Godišnja stopa rasta neto indirektnih poreza

Grafikon 5.5: Doprinosi kretanju prihoda vodećih grupa indirektnih poreza

Grafikon 5.6: Prihodi od indirektnih poreza i otplata vanjskog duga

Grafikon 5.7: Godišnja stopa rasta direktnih poreza

Grafikon 5.8: Struktura prihoda od direktnih poreza

SPISAK TABELA

Tabela 2.1: Struktura radno sposobnog stanovništva u BiH

Tabela 2.2: Stope aktivnosti stanovništva po entitetima (u%)

Tabela 2.3: Struktura zaposlenih prema području djelatnosti u BiH (u %)

LIST OF TABLES

Table 2.1: Working age population structure

Table 2.2: Population activity rates by entities (in %)

Table 2.3: Employment structure by activities in BH (in %)

Graph 3.23: Annual Growth Rates of Stock Exchange Indices on SASE

Graph 3.24: Annual Growth Rates of Turnover and Transactions in RTGS

Graph 3.25: Annual Growth Rates of Turnover and Transactions in Gyro Clearing

Graph 3.26: Structure of Turnover in RTGS

Graph 3.27: Contributions of the CBBH Main Units to the Annual Growth Rate of the Value of Interbank Payment Transactions

Graph 4.1: Current Account and its Components

Graph 4.2: Components of Account of Services

Graph 4.3: Primary Income Balance and Investment Expenses (Annual Changes)

Graph 4.4: Financial Account and its Components

Graph 4.5: Annual Changes in Imports, Exports and Trade Deficit

Graph 4.6: Annual Growth Rate of Exports by Main Product Groups

Graph 4.7: Annual Growth Rate of Imports by Main Product Groups

Graph 4.8: Deepening/Decrease of Trade Deficit by Main Trading Partners, Nominal Annual Changes

Graph 4.9: Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM

Graph 4.10: Real Exchange Rate of BAM against HRK and RSD

Graph 5.1: Consolidated Revenues and Expenses of BH General Government

Graph 5.2: Contribution of Annual Changes of Components of BH General Government Revenues

Graph 5.3: Contribution of Annual Changes of Components of BH General Government Expenses

Graph 5.4: Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes

Graph 5.5: Contributions to the Trend of Revenues of Major Indirect Tax Groups

Graph 5.6: Revenues from Indirect Taxes and Foreign Debt Repayment

Graph 5.7: Annual Growth Rate of Direct Taxes

Graph 5.8: Structure of Revenues from Direct Taxes

9


SPISAK TABLICA

Tablica 2.1: Struktura radno sposobnog stanovništva u BiH

Tablica 2.2: Stope aktivnosti stanovništva po entitetima

Tablica 2.3: Struktura zaposlenih u BiH prema području djelatnosti

СПИСАК ТАБЕЛА

Табела 2.1: Структура радно способног становништва у БиХ

Табела 2.3: Стопе активности становништва по ентитетима

Табела 2.4: Структура запослених у БиХ према подручју дјелатности

Slika 3.23: Godišnje stope rasta burzanskih indeksa na SASE

Slika 3.24: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u RTGS-u

Slika 3.25: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u Žirokliringu

Slika 3.26: Struktura prometa u RTGS-u

Slika 3.27: Doprinosi glavnih jedinica CBBiH godišnjoj stopi rasta vrijednosti međubankarskog platnog prometa

Slika 4.1: Tekući račun i njegove komponente

Slika 4.2: Komponente računa usluga

Slika 4.3: Saldo primarnog dohotka i investicioni rashodi (godišnje promjene)

Slika 4.4: Financijski račun i njegove komponente

Slika 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu

Slika 4.6: Godišnja stopa rasta izvoza po glavnim grupama proizvoda

Slika 4.7: Godišnja stopa rasta uvoza po glavnim grupama proizvoda

Slika 4.8: Produbljenje/smanjenje trgovinskog deficita po glavnim trgovinskim partnerima, nominalne godišnje promjene

Slika 4.9: Nominalni i realni efektivni tečaj BAM

Slika 4.10: Realni tečaj BAM prema HRK i RSD

Slika 5.1: Konsolidovani prihodi i rashodi generalne vlade BiH

Slika 5.2: Doprinos godišnjih promjena komponenti prihoda generalne vlade BiH

Slika 5.3: Doprinos godišnjih promjena komponenti rashoda generalne vlade BiH

Slika 5.4: Godišnja stopa rasta neto inizravnih poreza

Slika 5.5: Doprinosi kretanju prihoda vodećih grupa inizravnih poreza

Slika 5.6: Prihodi od inizravnih poreza i otplata vanjskog duga

Slika 5.7: Godišnja stopa rasta izravnih poreza

Slika 5.8: Struktura prihoda od izravnih poreza

Графикон 3.23: Годишње стопе раста берзанских индекса на САСЕ

Графикон 3.24: Годишње стопе раста промета и трансакција у РТГС-у

Графикон 3.25: Годишње стопе раста промета и трансакција у Жироклирингу

Графикон 3.26: Структура промета у РТГС-у

Графикон 3.27: Доприноси главних јединица ЦББиХ годишњој стопи раста вриједности међубанкарског платног промета

Графикон 4.1: Текући рачун и његове компоненте

Графикон 4.2: Компоненте рачуна услуга

Графикон 4.3: Салдо примарног дохотка и инвестициони расходи (годишње промјене)

Графикон 4.4: Финансијски рачун и његове компоненте

Графикон 4.5: Годишње промјене у увозу, извозу и трговинском дефициту

Графикон 4.6: Годишња стопа раста извоза по главним групама производа

Графикон 4.7: Годишња стопа раста увоза по главним групама производа

Графикон 4.8: Продубљење/смањење трговинског дефицита по главним трговинским партнерима, номиналне годишње промјене

Графикон 4.9: Номинални и реални ефективни курс БАМ

Графикон 4.10: Реални курс БАМ према ХРК и РСД

Графикон 5.1: Консолидовани приходи и расходи генералне владе БиХ

Графикон 5.2: Допринос годишњих промјена компоненти прихода генералне владе БиХ

Графикон 5.3: Допринос годишњих промјена компоненти расхода генералне владе БиХ

Графикон 5.4: Годишња стопа раста нето индиректних пореза

Графикон 5.5: Доприноси кретању прихода водећих група индиректних пореза

Графикон 5.6: Приходи од индиректних пореза и отплата спољног дуга

Графикон 5.7: Годишња стопа раста директних пореза

Графикон 5.8: Структура прихода од директних пореза

10


SKRAĆENICE

bruto domaći proizvod

Bosna i Hercegovina, Agencija za statistiku

berzanski indeks SASE koji prati kretanje cijena investicionih fondova

Bosna i Hercegovina

berzanski indeks Republike Srpske

Banjalučka berza

bazni poen

Centralna banka Bosne i Hercegovine

Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini

klasifikacija lične potrošnje prema namjeni

indeks cijena potrošača

berzanski indeks Dau Džons za industriju

direktne strane investicije

Evropska banka za obnovu i razvoj

Evropska centralna banka

Evropska monetarna unija

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine

berzanski indeks Elektroprivrede Republike Srpske

indikator raspoloženja tržišta

Evropska unija – sve zemlje

valuta Evropske monetrane unije

Statistički ured Evropske unije

Federacija Bosne i Hercegovine

Federalni sistem rezervi SAD

indeks investicionih fondova Republike Srpske

cijena nakon ukrcavanja na brod

indeks cijena hrane Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija

glavna jednica

gigavatsat

hrvatska kuna

konvertibilna marka

ABBREVIATIONS

gross domestic product

Bosnia and Herzegovina Agency for Statistics

SASE Investment Funds Index

Bosnia and Herzegovina

Republika Srpska Stock Exchange Index

Banja Luka Stock Exchange

basis point

Central Bank of Bosnia and Herzegovina

Central European Free Trade Agreement

Classification of Individual Consumption by Purpose

consumer price index

Dow Jones Industrial Index

foreign direct investment

European Bank for Reconstruction and Development

European Central Bank

European Monetary Union

Elektroprivreda BiH

Stock Exchange Index of Elektroprivreda Republike Srpske

economic sentiment indicator

European Union – all countries

currency of European Monetary Union

European Union Statistics Office

Federation of Bosnia and Herzegovina

US Federal Reserve System

Republika Srpska Investment Funds Index

“free on board” price

FAO Food Price Index

Main Unit

gigawatt hours

Croatian kuna

convertible mark

BDP/GDP

BHAS

BIFX

BiH/BH

BIRS

BLSE

bp

CBBiH/CBBH

CEFTA

COICOP

CPI

DJIA

DSI/FDI

EBRD

ECB

EMU

EPBiH

ERS10

ESI

EU 28

EUR

EUROSTAT

FBiH/FBH

FED

FIRS

FOB

FPI

GJ/MU

GWh

HRK

KM / BAM

11


BDP/БДП

BHAS/ БХАС

BIFX

BiH/БиХ

BIRS

BLSE

bb/ бп

CBBiH/ЦББиХ

CEFTA

COICOP

CPI

DJIA

DSI/ДСИ

EBRD

ECB/ ЕЦБ

EMU/ ЕМУ

EPBiH/ ЕПБиХ

ERS10

ESI

EU 28/ ЕУ 28

EUR

EUROSTAT/ЕУРОСТАТ

FBiH/ФБиХ

FED

FIRS

FOB

FPI

GJ/ГЈ

GWh

HRK

KM / BAM

KRATICE

bruto domaći proizvod

Bosna i Hercegovina, Agencija za statistiku

burzanski indeks SASE koji prati kretanje cijena investicijskih fondova

Bosna i Hercegovina

burzanski indeks Republike Srpske

Banjalučka burza

bazni bod

Centralna banka Bosne i Hercegovine

Središnjoeuropski sporazum o slobodnoj trgovini

klasifikacija osobne potrošnje prema namjeni

indeks cijena potrošača

burzanski indeks Dau Džons za industriju

izravne strane investicije

Europska banka za obnovu i razvoj

Europska središnja banka

Europska monetarna unija

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine

burzanski indeks Elektroprivrede Republike Srpske

pokazatelj raspoloženja tržišta

Europska unija – sve zemlje

valuta Europske monetrane unije

Statistički ured Europske unije

Federacija Bosne i Hercegovine

Federalni sustav rezervi SAD

indeks investicijskih fondova Republike Srpske

cijena nakon ukrcavanja na brod

indeks cijena hrane Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija

glavna jednica

gigavatsat

hrvatska kuna

konvertibilna marka

СКРАЋЕНИЦЕ

бруто домаћи производ

Босна и Херцеговина, Агенција за статистику

берзански индекс SASE који прати кретање цијена инвестиционих фондова

Босна и Херцеговина

берзански индекс Републике Српске

Бањалучка берза

базни поен

Централна банка Босне и Херцеговине

Централноевропски споразум о слободној трговини

класификација личне потрошње према намјени

индекс цијена потрошача

берзански индекс Дaу Џонс за индустрију

директне стране инвестиције

Европска банка за обнову и развој

Европска централна банка

Европска монетарна унија

Електропривреда Босне и Херцеговине

берзански индекс Електропривреде Републике Српске

индикатор расположења тржишта

Европска унија – све земље

валута Европске монетране уније

Статистичка канцеларија Европске уније

Федерација Босне и Херцеговине

Федерални систем резерви САД

индекс инвестиционих фондова Републике Српске

цијена након укрцавања на брод

индекс цијена хране Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација

главна једница

гигаватчас

хрватска куна

конвертибилна марка

12


novčana masa u užem smislu

novčana masa u širem smislu

mikrokreditne organizacije

Međunarodni monetarni fond

megavatsat

neto domaća aktiva

nominalni efektivni kurs

nekvalitetni krediti

neto strana aktiva

Organizacija zemalja izvoznica nafte

obavezna rezerva

porez na dodatu vrijednost

indikator ekonomskog stanja proizvodnog sektora

procentni poen

kvartalni period

realni efektivni kurs

povrat na prosječan dionički kapital

Republika Srpska

srpski dinar

bruto poravnanje u realnom vremenu

berzanski indeks S&P 500

Sarajevska berza

referentni/osnovni/benchmark indeks SASE

berzanski indeks SASE

standard kupovne moći

stand by aranžman

specijalna prava vučenje

međunarodna bankarska mreža

tekstni okvir

trezorski zapisi

Uprava za indirektno oporezivanje

američki dolar

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija

sistem nacionalnih računa

narrow money

broad money

micro - credit organization

International Monetary Fund

megawatt hours

net domestic assets

nominal effective exchange rate

non-performing loan

net foreign assets

Organization of Petroleum Exporting Countries

required reserves

value added tax

economic indicator: Purchasing Managers Index

percentage point

quarter

real effective exchange rate

return on average equity

Republika Srpska

Serbian dinar

real time gross settlement

S&P 500 Stock Exchange Index

Sarajevo Stock Exchange

Sarajevo Stock Exchange Benchmark Index

Sarajevo Stock Exchange Index

Purchasing Power Standard

Stand-by Arrangement

special drawing rights

international banking network

text box

treasury bill

Idirect Taxation Authority

U.S. dollar

Former Yugoslav Republic of Macedonia

system of national accounts

M1

M2

MKO/MCO

MMF/IMF

MWh

NDA

NEER

NPL

NSA/NFA

OPEC

OR/RR

PDV/VAT

PMI

pp

Q

REER

ROAE

RS

RSD

RTGS

S&P 500

SASE

SASX 10

SASX 30

SKM/PPS

SBA

SDR

SWIFT

TO/TB

TZ/T-bill

UIO/ITA

USD

BJR Makedonija/FYROM

SNA

13


novčana masa u užem smislu

novčana masa u širem smislu

mikrokreditne organizacije

Međunarodni monetarni fond

megavatsat

neto domaća aktiva

nominalni efektivni tečaj

nekvalitetni krediti

neto strana aktiva

Organizacija zemalja izvoznica nafte

obvezna rezerva

porez na dodatu vrijednost

pokazatelj ekonomskog stanja proizvodnog sektora

postotni bod

tromjesečno razdoblje

realni efektivni tečaj

povrat na prosječan dionički kapital

Republika Srpska

srpski dinar

bruto poravnanje u realnom vremenu

burzanski indeks S&P 500

Sarajevska burza

referentni/osnovni/benchmark indeks SASE

burzanski indeks SASE

standard kupovne moći

stand by aranžman

specijalna prava vučenje

međunarodna bankarska mreža

tekstni okvir

trezorski zapisi

Uprava za neizravno oporezivanje

američki dolar

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija

sustav nacionalnih računa

новчана маса у ужем смислу

новчана маса у ширем смислу

микрокредитне организације

Међународни монетарни фонд

мегаватчас

нето домаћа актива

номинални ефективни курс

неквалитетни кредити

нето страна актива

Организација земаља извозница нафте

обавезна резерва

порез на додату вриједност

индикатор економског стања производног сектора

процентни поен

квартални период

реални ефективни курс

поврат на просјечан акционарски капитал

Republika Srpska

српски динар

бруто поравнање у реалном времену

берзански индекс S&P 500

Сарајевска берза

референтни/основни/benchmark индекс SASE

берзански индекс SASE

стандард куповне моћи

стeндбај аранжман

специјална права вучење

међународна банкарска мрежа

текстни оквир

трезорски записи

Управа за индиректно опорезивање

амерички долар

Бивша Југословенска Република Македонија

систем националних рачуна

M1

M2

MKO

MMF/ММФ

MWh

NDA/ НДА

NEER

NPL

NSA/НСА

OPEC

OR/ОР

PDV/ПДВ

PMI

pb/ пп

Q

REER

ROAE

RS/ РС

RSD

RTGS

S&P 500

SASE

SASX 10

SASX 30

SKM/СКМ

SBA/ СБА

SDR

SWIFT

TO

TZ/ТЗ

UIO/ УИО

USD

BJR Makedonija/БЈР Македонија

SNA

14


IZVRŠNI SAŽETAK

Makroekonomski podaci iz trećeg kvartala sugerišu da efekti poplava na ekonomsku aktivnost možda i nisu toliko dramatični kako se očekivalo. Međutim, prilikom ocjene efekata na umu treba imati nekoliko činjenica. Iako podaci o obimu industrijske proizvodnje u trećem kvartalu ukazuju na rast, kako na kvartalnom tako i na godišnjem nivou, ne podrazumijeva se i značajan rast bruto društvenog proizvoda u drugoj polovini 2014. godine. Na strani pravnih subjekata najznačajnije gubitke od majskih i augustovskih poplava pretrpila su mikro, mala i srednja preduzeća, od kojih se znatan broj nalazi ispod granice obuhvata prema metodologiji za obračun indeksa industrijske proizvodnje. Takođe, u trećem kvartalu se ne očekuje rast raspoloživog dohotka stanovništva jer je zabilježen neznatan rast ukupnog broja zaposlenih u odnosu na drugi kvartal, prosječna nominalna neto plata je čak zabilježila i blago smanjenje, a deflatorni pritisci su počeli slabiti zbog rasta cijena hrane i pića u BiH. Imajući u vidu pomenuto, zabilježena slaba kreditna aktivnost u trećem kvartalu nije iznenađujuća, pa se do kraja godine ne očekuju značajne promjene u kreditnim politikama banaka.

U trećem kvartalu je zabilježen snažan rast deviznih rezervi usljed povećanja javnog vanjskog duga, prvenstveno usljed doznačavanja sredstava po stand by aranžmanu od strane MMF-a. Usljed priliva ovih sredstava, a imajući u vidu slabu kreditnu aktivnost, stanja računa rezervi kod CBBiH su značajno porasla, a posebno sredstva iznad propisanog minimuma. Posljedično, multiplikacija novca je dodatno usporena. I pored snažnog rasta prihoda od indirektnih poreza, sektor vlade se nastavio zaduživati i na domaćem tržištu kapitala, putem emisija trezorskih zapisa i obveznica, a kako bi se otplatile dospjele obaveze i prevazišli budžetski deficiti.

U drugom kvartalu 2014. godine nastavljen je trend pogoršanja platnobilansne pozicije zemlje. Zbog rasta uvoza i stagnacije izvoza roba u drugom kvartalu, te smanjenja lohn poslova, deficit tekućeg računa znatno je viši u odnosu na drugi kvartal 2013. godine. Na osnovu dostupnih podataka, u trećem kvartalu se može očekivati dalje produbljenje trgovinskog deficita i pored značajnog smanjenja cijene nafte na svjetskim tržištima i niskih cijena hrane. U drugom kvartalu 2014. godine zabilježeno je smanjenje direktnih stranih investicija na godišnjem nivou i nastavak procesa razduživanja banaka. Prema raspoloživim podacima, proces razduživanja je nastavljen i u mjesecima trećeg kvartala, ali je strana aktiva značajno povećana usljed pomenutog rasta javnog vanjskog duga.

Belma ČolakovićGlavni i odgovorni urednik

EXECUTIVE SUMMARY

Macroeconomic data from the third quarter suggest that the flood effects on economic activities may not be as dramatic as expected. However, when estimating the effects, one should have in mind several facts. Although the data on the industrial output in the third quarter indicate the growth both on quarterly and annual levels, a significant growth of gross domestic product in the second half of 2014 is not indicated. Regarding legal entities, the most significant losses from the May and August floods were suffered by micro, small and medium enterprises and a significant number of those is below the coverage limit according to the methodology for calculating the industrial production index. Also, in the third quarter, no growth of household disposable income is expected, as a small growth of the total number of employees was recorded compared to the second quarter, the average nominal net wage even recorded a small decrease and deflationary pressures started to decline due to the growth of prices of food and beverages in BH. Having this in mind, the recorded weak lending activity in the third quarter is not surprising, and no significant changes in banks’ lending policies are expected by the end of the year.

In the third quarter, a strong growth of foreign exchange reserves was recorded due to the increase of public foreign debt, primarily due to the transfer of funds under the stand-by arrangement by the IMF. Due to the inflow of these funds, and having in mind weak lending activities, the balances of reserve accounts with the CBBH significantly increased, particularly the funds above the defined minimum. Consequently, money multiplication was additionally slowed-down. Despite a strong growth of revenues from indirect taxes, the government sector continued to incur debts on the domestic capital market through the issues of treasury bills and bonds, in order to repay the due liabilities and overcome budget deficits.

In the second quarter of 2014, the trend of deterioration of the country’s balance of payments position was continued. Due to the growth of imports and stagnation of exports of goods in the second quarter, and decrease of lohn jobs, current account deficit was significantly higher compared to the second quarter of 2013. On the basis of the available data, further deepening of trade deficit can be expected in the third quarter, despite a significant decline of oil prices on the world markets and low prices of food. In the second quarter of 2014, a decline of foreign direct investments was recorded at the annual level, and also the continuation of deleverage process of banks. According to the available data, the deleverage process was continued in the months of the third quarter, but foreign assets significantly increased due to the mentioned growth of public foreign debt.

Belma ČolakovićEditor in Chief

15


IZVRŠNI SAŽETAK

Makroekonomski podaci iz trećeg tromjesečja sugeriraju da posljedice poplava na ekonomsku aktivnost možda i nisu toliko dramatične kako se očekivalo. Međutim, prilikom ocjene posljedica na umu treba imati nekoliko činjenica. Iako podaci o obujmu industrijske proizvodnje u trećem tromjesečju ukazuju na rast, kako na tromjesečnoj tako i na godišnjoj razini, ne podrazumijeva se i značajan rast bruto društvenog proizvoda u drugoj polovini 2014. godine. Na strani pravnih subjekata najznačajnije gubitke od poplava iz svibnja i kolovoza pretrpila su mikro, mala i srednja poduzeća, od kojih se znatan broj nalazi ispod granice obuhvata prema metodologiji za obračun indeksa industrijske proizvodnje. Također, u trećem tromjesečju se ne očekuje rast raspoloživog dohotka stanovništva jer je zabilježen neznatan rast ukupnog broja zaposlenih u odnosu na drugo tromjesečje, prosječna nominalna neto plaća je čak zabilježila i blago smanjenje, a deflatorni pritisci su počeli slabiti zbog rasta cijena hrane i pića u BiH. Imajući u vidu pomenuto, zabilježena slaba kreditna aktivnost u trećem tromjesečju nije iznenađujuća, pa se do kraja godine ne očekuju značajne promjene u kreditnim politikama banaka. U trećem tromjesečju je zabilježen snažan rast deviznih rezervi usljed povećanja javnog vanjskog duga, prvenstveno usljed doznačavanja sredstava po stand by aranžmanu od strane MMF-a. Usljed priljeva ovih sredstava, a imajući u vidu slabu kreditnu aktivnost, stanja računa rezervi kod CBBiH su značajno porasla, a osobito sredstva iznad propisanoga minimuma. Posljedično, multiplikacija novca je dodatno usporena. I pored snažnog rasta prihoda od neizravnih poreza, sektor vlade se nastavio zaduživati i na domaćem tržištu kapitala, putem emisija trezorskih zapisa i obveznica, a kako bi se otplatile dospjele obveze i prevazišli proračunski deficiti.

U drugom tromjesečju 2014. godine nastavljen je trend pogoršanja platnobilančne pozicije zemlje. Zbog rasta uvoza i stagnacije izvoza roba u drugom tromjesečju, te smanjenja lohn poslova, deficit tekućeg računa znatno je viši u odnosu na drugo tromjesečje 2013. godine. Na osnovi dostupnih podataka, u trećem tromjesečju se može očekivati dalje produbljenje trgovinskog deficita i pored značajnog smanjenja cijene nafte na svjetskim tržištima i niskih cijena hrane. U drugom tromjesečju 2014. godine zabilježeno je smanjenje izravnih stranih investicija na godišnjoj razini i nastavak procesa razduživanja banaka. Prema raspoloživim podacima, proces razduživanja je nastavljen i u mjesecima trećeg tromjesečja, ali je strana aktiva značajno povećana usljed pomenutog rasta javnog vanjskog duga.

Belma ČolakovićGlavna i odgovorna urednica

ИЗВРШНИ САЖЕТАК

Макроекономски подаци из трећег квартала сугеришу да ефекти поплава на економску активност можда и нису толико драматични како се очекивало. Међутим, приликом оцјене ефеката на уму треба имати неколико чињеница. Иако подаци о обиму индустријске производње у трећем кварталу указују на раст, како на кварталном тако и на годишњем нивоу, не подразумијева се и значајан раст бруто друштвеног производа у другој половини 2014. године. На страни правних субјеката најзначајније губитке од мајских и августовских поплава претрпила су микро, мала и средња предузећа, од којих се знатан број налази испод границе обухвата према методологији за обрачун индекса индустријске производње. Такође, у трећем кварталу се не очекује раст расположивог дохотка становништва јер је забиљежен незнатан раст укупног броја запослених у односу на други квартал, просјечна номинална нето плата је чак забиљежила и благо смањење, а дефлаторни притисци су почели слабити због раста цијена хране и пића у БиХ. Имајући у виду поменуто, забиљежена слаба кредитна активност у трећем кварталу није изненађујућа, па се до краја године не очекују значајне промјене у кредитним политикама банака. У трећем кварталу је забиљежен снажан раст девизних резерви усљед повећања јавног спољног дуга, првенствено усљед дозначавања средстава по стендбај аранжману од стране ММФ-а. Усљед прилива ових средстава, а имајући у виду слабу кредитну активност, стања рачуна резерви код ЦББиХ су значајно порасла, а посебно средства изнад прописаног минимума. Посљедично, мултипликација новца је додатно успорена. И поред снажног раста прихода од индиректних пореза, сектор владе се наставио задуживати и на домаћем тржишту капитала, путем емисија трезорских записа и обвезница, а како би се отплатиле доспјеле обавезе и превазишли буџетски дефицити.

У другом кварталу 2014. године настављен је тренд погоршања платнобилансне позиције земље. Због раста увоза и стагнације извоза роба у другом кварталу, те смањења lohn послова, дефицит текућег рачуна знатно је виши у односу на други квартал 2013. године. На основу доступних података, у трећем кварталу се може очекивати даље продубљење трговинског дефицита и поред значајног смањења цијене нафте на свјетским тржиштима и ниских цијена хране. У другом кварталу 2014. године забиљежено је смањење директних страних инвестиција на годишњем нивоу и наставак процеса раздуживања банака. Према расположивим подацима, процес раздуживања је настављен и у мјесецима трећег квартала, али је страна актива значајно повећана усљед поменутог раста јавног спољног дуга.

Белма ЧолаковићГлавни и одговорни уредник

16


Glavni ekonomski indikatori Main Economic Indicators

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.*

Nominalni BDP BiH, (u milionima KM)1) tekuće cijene Nominal GDP BiH, (KM million)1) current prices

22.065 24.984 24.307 24.879 25.772 25.734 26.297

Realni BDP (stopa rasta u %)1) Real GDP (growth rate in %)1) 6,0 5,6 -2,7 0,8 1,0 -1,2 2,5

Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH2) Consumer prices growth rate in BH2) u procentima / in percentage

Prosječna godišnja stopa rasta CPI Average annual growth rate of CPI 1,5 7,4 -0,4 2,1 3,7 2,1 -0,1

Godišnja stopa rasta CPI za decembar Annual growth rate of CPI for December 4,9 3,8 0,0 3,1 3,1 1,8 -1,2

Budžet opće vlade3) General Government budget3) u procentima BDP-a /as a percentage of GDPPrihodi Revenue 44,6 43,6 42,5 43,7 44,1 44,5 43,4

Rashodi4) Expense4) 43,4 45,8 47,0 46,1 45,3 46,6 45,6

Saldo Overall balance 1,2 -2,2 -4,4 -2,5 -1,3 -2,0 -2,2

Novac i kredit Money and Loan u procentima BDP-a / as a percentage of GDP

Novac u širem smislu (M2)5) Broad Money (M2)5) 54,2 49,8 52,3 54,8 55,9 57,9 61,2

Krediti nevladinim sektorima Credit to Non-Government Sector 53,1 57,0 56,4 56,7 57,0 58,7 58,9

Platni bilans Balance of PaymentsBruto devizne rezerveGross Official ReservesU milionima KM KM milion 6.699 6.296 6.212 6.458 6.424 6.509 7.068

U milionima USD USD million 4.686 4.710 4.416 4.372 4.569 4.274 4.797

U mjesecima uvoza robe i usluga In Months of Imports of goods and services 6,5 5,1 6,3 6,1 5,4 5,5 6,1

Saldo tekućeg računa Current Account BalanceU milionima KM KM million -2.047 -3.513 -1.590 -1.531 -2.483 -2.376 -1.560

U milionima USD USD milion -1.449 -2.641 -1.137 -1.031 -1.769 -1.559 -1.062

U procentima BDP-a As a percentage of GDP -9,3 -14,1 -6,5 -6,2 -9,6 -9,2 -5,9Saldo robne razmjene Trade BalanceU milionima KM KM million -8.935 -10.665 -7.786 -7.629 -8.346 -8.445 -7.802

U milionima USD USD million -6.283 -8.017 -5.549 -5.160 -5.941 -5.541 -5.301

U procentima BDP-a As a percentage of GDP -40,5 -42,7 -32,0 -30,7 -32,4 -32,8 -29,7

Vanjski dug sektora vlade External Debt of Government Sector U milionima KM KM million 3.961 4.240 5.234 6.289 6.661 7.155 7.409

U milionima USD USD million 2.976 3.057 3.837 4.270 4.407 4.823 5.221

U procentima BDP-a As a percentage of GDP 18,0 17,0 21,6 25,3 25,8 27,8 28,2

Servisiranje vanjskog duga6) External Debt Servicing 6)

U milionima KM KM million 239 230 246 301 340 413 685

U milionima USD USD million 167 172 180 217 242 271 465

U procentima BDP-a As a percentage of GDP 4,1 3,5 4,1 4,2 4,2 5,2 8,1

Napomena: 1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopštenje “Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2013, proizvodni pristup, prvi rezultati”, juli 2014. 2) Izvor: Agencija za statistiku BiH 3) Izvor: Centralna banka BiH4) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava.5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.6) Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). 7) Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH * Podaci za 2013. su preliminarni.

Note: 1) Source: Agency for Statistics of BH, Press release “Gross domestic product for Bosnia and Herzegovina 2013, production approach, first results” July 2014.2) Source: BH Agency of Statistics3) Source: Central Bank of BH4) Expensess also include net acquisition of fixed assets.5) Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Sta-tistics Manual, 2000), from January 2006. 6)The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Bal-ance of Payments Manual, 6th edition). 7) Source: BH Ministry of Finance and Treasury* Preliminary data for 2013.

17


Glavni ekonomski pokazatelji Главни економски индикатори

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.*

Nominalni BDP BiH (u milijunima KM)1), tekuće cijene Номинални БДП БиХ (у милионима КМ)1), текуће цијене

22.065 24.984 24.307 24.879 25.772 25.734 26.297

Realni BDP (stopa rasta u %)1) Реални БДП (стопа раста у %)1) 6,0 5,6 -2,7 0,8 1,0 -1,2 2,5

Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH2) Стопа раста потрошачких цијена у БиХ2) u postocima / у процентима

Prosječna godišnja stopa rasta CPI Просјечна годишња стопа раста CPI 1,5 7,4 -0,4 2,1 3,7 2,1 -0,1

Godišnja stopa rasta CPI za prosinac Годишња стопа раста CPI за децембар 4,9 3,8 0,0 3,1 3,1 1,8 -1,2

Proračun opće vlade3) Буџет опште владе3) u postocima BDP-a / у процентима БДП-а

Prihodi Приходи 44,6 43,6 42,5 43,7 44,1 44,5 43,4

Rashodi4) Pасходи4) 43,4 45,8 47,0 46,1 45,3 46,6 45,6

Saldo Салдо 1,2 -2,2 -4,4 -2,5 -1,3 -2,0 -2,2

Novac i kredit Новац и кредит u postocima BDP-a / у процентима БДП-а

Novac u širem smislu (M2)5) Новац у ширем смислу (M2)5) 54,2 49,8 52,3 54,8 55,9 57,9 61,2

Krediti nevladinim sektorima Кредити невладиним секторима 53,1 57,0 56,4 56,7 57,0 58,7 58,9

Platni bilans Платни билансBruto devizne rezerveБруто девизне резервеU milijunima KM У mилионима КМ 6.699 6.296 6.212 6.458 6.424 6.509 7.068

U milijunima USD У милионима USD 4.686 4.710 4.416 4.372 4.569 4.274 4.797

U mjesecima uvoza robe i usluga У мјесецима увоза робе и услуга 6,5 5,1 6,3 6,1 5,4 5,5 6,1

Bilanca tekućeg računa Салдо текућег рачунаU milijunima KM У mилионима КМ -2.047 -3.513 -1.590 -1.531 -2.483 -2.376 -1.560

U milijunima USD У милионима USD -1.449 -2.641 -1.137 -1.031 -1.769 -1.559 -1.062

U postocima BDP-a У процентима БДП-а -9,3 -14,1 -6,5 -6,2 -9,6 -9,2 -5,9Bilanca robne razmjene Салдо робне размјенеU milijunima KM У mилионима КМ -8.935 -10.665 -7.786 -7.629 -8.346 -8.445 -7.802

U milijunima USD У милионима USD -6.283 -8.017 -5.549 -5.160 -5.941 -5.541 -5.301

U postocima BDP-a У процентима БДП-а -40,5 -42,7 -32,0 -30,7 -32,4 -32,8 -29,7

Vanjski dug sektora vlade Спољни дуг сектора владеU milijunima KM У mилионима КМ 3.961 4.240 5.234 6.289 6.661 7.155 7.409

U milijunima USD У милионима USD 2.976 3.057 3.837 4.270 4.407 4.823 5.221

U postocima BDP-a У процентима БДП-а 18,0 17,0 21,6 25,3 25,8 27,8 28,2

Servisiranje vanjskog duga6) Сервисирање спољног дуга6)

U milijunima KM У mилионима КМ 239 230 246 301 340 413 685

U milijunima USD У милионима USD 167 172 180 217 242 271 465

U postocima BDP-a У процентима БДП-а 4,1 3,5 4,1 4,2 4,2 5,2 8,1

Napomena: 1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopćenje “Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2013, proizvodni pristup, prvi rezultati”, srpanj 2014.2) Izvor: Agencija za statistiku BiH 3) Izvor: Centralna banka BiH4) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava.5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.6) Platna bilanca BiH urađenа je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). 7) Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH * Podaci za 2013. su preliminarni.

Напомена:1) Извор: Агeнција за статистику БиХ, Саопштeњe “Бруто домаћи производ за Босну и Хeрцeговину 2013, производни приступ, први рeзултати”, јули 2014. 2) Извор: Агенција за статистику БиХ 3) Извор: Централна банка БиХ4) Расходи укључују и нето набавку сталних средстава.5) Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године. 6) Платни биланс БиХ урађен је у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). 7) Извор: Министарство финансија и трезора БиХ * Подаци за 2013. су прелиминарни.

18


1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE

Evropska centralna banka (ECB) je radi stimulacije kreditnog rasta, smanjenja stope nezaposlenosti i smanjivanja deflacionih pritiska, tokom izvještajnog perioda smanjila sve referentne kamatne stope. Ukoliko se ispune očekivanja o rastu inflacije u zoni eura, to će djelovati na smanjenje bh. deflacionih pritisaka. Zbog smanjenja očekivanih stopa rasta BDP-a zone eura, u kratkom roku se može očekivati zadržavanje postojećeg nivoa ključnih kamatnih stopa ECB-a, a možda i njihova dodatna redukcija. Pored domaćih recesionih faktora i niska stopa inflacije u zoni eura negativno djeluje na privredne aktivnosti u BiH, zbog smanjenja poreske osnovice, rasta realnih kamatnih stopa i rasta javnog duga. U većini zemalja iz kojih dolazi najveći dio bh. personalnih transfera, realni BDP raste, a rastu i nominalni troškovi rada, dakle i plate pripadnika naše dijaspore koji jedan dio svojih primanja prenose u BiH. Deprecijacija srbijanskog dinara smanjuje cjenovnu konkurentnost našeg izvoza u Srbiju, a povećava cjenovnu konkurentnost srbijanskih izvoznika na tržištu BiH. Visok pad industrijske proizvodnje u Srbiji, a posebno pad proizvodnje električne energije, izvozna su šansa bh. ekonomije. Recesiona kretanja u Hrvatskoj bi, zbog razlike u cijenama u BiH i Hrvatskoj, uslovljenoj između ostaloga znatno višom stopom PDV-a u Hrvatskoj nego u BiH, mogla prouzrokovati rast prometa u maloprodaji u graničnim područjima BiH. Globalni pad cijena plina, a pogotovo nafte, ukoliko se prenese na maloprodajne cijene povećaće kupovnu moć stanovnika BiH. Na drugoj strani, smanjenje cijena glavnih energenata zbog smanjenja poreske osnovice, tj. smanjenja cijene koštanja, smanjuje javne prihode. Značajno smanjenje cijena energenata bi moglo, po osnovu manje potrošnje deviza za uvoz energenata i rasta cjenovne konkurentnosti našeg izvoznog sektora, pozitivno uticati na saldo domaćeg robnog bilansa. Pad cijena hrane na globalnom nivou povećava domaće deflacione pritiske, jer je u kompoziciji domaćeg CPI-ja ponder za prehrambene proizvode 35,12%. Cijena aluminija i dalje, na godišnjem nivou, raste, uprkos blagoj korekciji na mjesečnom nivou, što je izuzetno povoljno za značajni i radnointenzivni dio bh. privrede koji proizvodi sirovinsku osnovu neophodnu za proizvodnju aluminija. Pad cijena struje na evropskom tržištu negativno djeluje na devizni podbilans BiH.

Početkom septembra sve ključne kamatne stope ECB-a su smanjene za 10 baznih poena. Kamatna stopa na prekonoćne kredite ECB-a tj. na kreditne olakšice je 0,3%, a na depozitne olakšice - 0,2%. Kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja (kredit ECB-a ročnosti od sedam dana) smanjena je sa 0,15% na 0,05% (grafikon 1.1). Pored ovoga, odlučeno je i da se u instrumentarij ekspanzivne

1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT

The ECB, for purpose of stimulating credit growth, decrease of unemployment rate and reduction of deflationary pressures, cut all the reference interest rates during the reporting period. If expectations regarding the inflation growth in the euro area are met, it will influence the decrease of BH deflationary pressures. Due to the decrease of the expected growth rates of GDP in the euro area, in the short period, the retaining of the existing level of key interest rates of ECB can be expected, and maybe their additional reduction. Beside the local recession factors, low inflation rate in the euro area has a negative impact on economic activities in BH due to the decrease of the tax base, growth of real interest rates and the growth of public debt. In most countries where the biggest part of BH personal transfers comes from, real GDP grows, and nominal labour costs grow as well, and also the wages of our citizens living abroad who transfer a part of their income to BH. Depreciation of Serbian dinar decreases the price competitiveness of our exports to Serbia, and increases the price competitiveness of Serbian exporters at BH market. A high decline of industrial production in Serbia, especially the decline of production of electric energy, is the export chance of BH economy. Recession trends in Croatia, due to the differences in prices in BH and Croatia, caused also by a significantly higher VAT rate in Croatia than in BH, could cause the growth of turnover in retail sale in BH border areas. Global decline of gas price, and oil price particularly, if transferred to retail prices, will increase the purchase power of BH citizens, but on the other hand, decline of prices of main sources of energy due to the decline of tax base, i.e. decrease of the cost price, decreases public revenues. A significant decrease of prices of sources of energy, on the basis of lower spending of foreign exchange funds for imports of energy, and the growth of price competitiveness of our export sector, could have a positive impact on the domestic goods trade balance. Decline of prices of food at the global level increases domestic deflationary pressures, as in the composition of the domestic CPI, the weight for food products is 35.12%. The aluminium price, at the annual level, still grows, despite a slight correction at the monthly level, which is quite favourable for the significant and labour intensive part of BH economy which produces the raw material base necessary for the production of aluminium. Decline of electricity prices on European market has a negative effect on foreign exchange sub-balance of BH.

In the beginning of September, all the key interest rates of the ECB declined by 10 basis points. Interest rate on overnight loans of the ECB, i.e. lending facilities is 0.3%, and on deposit facility -0.2%. Interest rate on main refinancing operations (the ECB loan with maturity of 7 days) was decreased from 0.15% to 0.05% (Graph 1.1). In addition, it was decided to include in the instruments of

19


1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE

Europska središnja banka (ECB) je radi stimulacije kreditnoga rasta, smanjenja stope nezaposlenosti i smanjivanja deflacijskih pritiska, tijekom izvještajnog razdoblja smanjila sve referentne kamatne stope. Ukoliko se ispune očekivanja o rastu inflacije u zoni eura, to će djelovati na smanjenje bh. deflacijskih pritisaka. Zbog smanjenja očekivanih stopa rasta BDP-a zone eura, u kratkom roku se može očekivati zadržavanje postojeće razine ključnih kamatnih stopa ECB-a, a možda i njihova dodatna redukcija. Pored domaćih recesijskih faktora i niska stopa inflacije u zoni eura negativno djeluje na gospodarske aktivnosti u BiH, zbog smanjenja porezne osnovice, rasta realnih kamatnih stopa i rasta javnog duga. U većini zemalja iz kojih dolazi najveći dio bh. personalnih transfera, realni BDP raste, a rastu i nominalni troškovi rada, dakle i plaće pripadnika naše dijaspore koji jedan dio svojih primanja prenose u BiH. Deprecijacija srbijanskog dinara smanjuje cjenovnu konkurentnost našeg izvoza u Srbiju, a povećava cjenovnu konkurentnost srbijanskih izvoznika na tržištu BiH. Visok pad industrijske proizvodnje u Srbiji, a posebno pad proizvodnje električne energije, izvozna su šansa bh. ekonomije. Recesijska kretanja u Hrvatskoj bi, zbog razlike u cijenama u BiH i Hrvatskoj, uvjetovanoj između ostaloga znatno višom stopom PDV-a u Hrvatskoj nego u BiH, mogla prouzrokovati rast prometa u maloprodaji u graničnim područjima BiH. Globalni pad cijena plina, a pogotovo nafte, ukoliko se prenese na maloprodajne cijene povećat će kupovnu moć stanovnika BiH. Na drugoj strani, smanjenje cijena glavnih energenata zbog smanjenja porezne osnovice, tj. smanjenja cijene koštanja, smanjuje javne prihode. Značajno smanjenje cijena energenata bi moglo, po osnovi manje potrošnje deviza za uvoz energenata i rasta cjenovne konkurentnosti našeg izvoznog sektora, pozitivno utjecati na saldo domaće robne bilance. Pad cijena hrane na globalnoj razini povećava domaće deflacijske pritiske, jer je u kompoziciji domaćeg CPI-ja ponder za prehrambene proizvode 35,12%. Cijena aluminija i dalje, na godišnjoj razini, raste, usprkos blagoj korekciji na mjesečnoj razini, što je izuzetno povoljno za značajni i radnointenzivni dio bh. gospodarstva koji proizvodi sirovinsku osnovu neophodnu za proizvodnju aluminija. Pad cijena struje na europskom tržištu negativno djeluje na deviznu podbilancu BiH.

Početkom rujna sve ključne kamatne stope ECB-a su smanjene za 10 baznih bodova. Kamatna stopa na prekonoćne kredite ECB-a, tj. na kreditne olakšice, je 0,3%, a na depozitne olakšice - 0,2%. Kamatna stopa na glavne operacije refinanciranja (kredit ECB-a ročnosti od sedam dana) smanjena je sa 0,15% na 0,05% (slika 1.1). Pored ovoga, odlučeno je i da se u instrumentarij ekspanzivne monetarne

1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ

Европска централна банка (ЕЦБ) је ради стимулације кредитног раста, смањења стопе незапослености и смањивања дефлационих притиска, током извјештајног периода смањила све референтне каматне стопе. Уколико се испуне очекивања о расту инфлације у зони евра, то ће дјеловати на смањење бх. дефлационих притисака. Због смањења очекиваних стопа раста БДП-а зоне евра, у кратком року се може очекивати задржавање постојећег нивоа кључних каматних стопа ЕЦБ-а, а можда и њихова додатна редукција. Поред домаћих рецесионих фактора и ниска стопа инфлације у зони евра негативно дјелује на привредне активности у БиХ, због смањења пореске основице, раста реалних каматних стопа и раста јавног дуга. У већини земаља из којих долази највећи дио бх. персоналних трансфера, реални БДП расте, а расту и номинални трошкови рада, дакле и плате припадника наше дијаспоре који један дио својих примања преносе у БиХ. Депрецијација србијанског динара смањује цјеновну конкурентност нашег извоза у Србију, а повећава цјеновну конкурентност србијанских извозника на тржишту БиХ. Висок пад индустријске производње у Србији, а посебно пад производње електричне енергије, извозна су шанса бх. економије. Рецесиона кретања у Хрватској би, због разлике у цијенама у БиХ и Хрватској, условљеној између осталога знатно вишом стопом ПДВ-а у Хрватској него у БиХ, могла проузроковати раст промета у малопродаји у граничним подручјима БиХ. Глобални пад цијена гаса, а поготово нафте, уколико се пренесе на малопродајне цијене повећаће куповну моћ становника БиХ. На другој страни, смањење цијена главних енергената због смањења пореске основице, тј. смањења цијене коштања, смањује јавне приходе. Значајно смањење цијена енергената би могло, по основу мање потрошње девиза за увоз енергената и раста цјеновне конкурентности нашег извозног сектора, позитивно утицати на салдо домаћег робног биланса. Пад цијена хране на глобалном нивоу повећава домаће дефлационе притиске, јер је у композицији домаћег CPI-ја пондер за прехрамбене производе 35,12%. Цијена алуминијума и даље, на годишњем нивоу, расте, упркос благој корекцији на мјесечном нивоу, што је изузетно повољно за значајни и радноинтензивни дио бх. привреде који производи сировинску основу неопходну за производњу алуминијума. Пад цијена струје на европском тржишту негативно дјелује на девизни подбиланс БиХ.

Почетком септембра све кључне каматне стопе ЕЦБ-а су смањене за 10 базних поена. Каматна стопа на преконоћне кредите ЕЦБ-а тј. на кредитне олакшице је 0,3%, а на депозитне олакшице - 0,2%. Каматна стопа на главне операције рефинансирања (кредит ЕЦБ-а рочности од седам дана) смањена је са 0,15% на 0,05% (графикон 1.1). Поред овога, одлучено је и да се у инструментариј експанзивне

20


monetarne politike od početka oktobra uključi i kupovina finansijskih instrumenata s kolateralom (eng. asset backed securities) koja predstavlja potraživanje od nefinansijskog privatnog sektora zone eura kao i kupovina pokrivenih obveznica u okviru posebnog programa (eng. covered backed securities programme/CBPP3).

Julska prognoza ECB-a o privrednom rastu je korigovana naniže. Septembarske projekcije rasta realnog BDP-a za 2014, 2015. i 2016. godinu su 0,9%, 1,6% i 1,9% respektivno. Prognoza inflacije, iz istoga izvora, predviđa da će stopa inflacije u zoni eura biti 0,6% 1,1% i 1,4% u 2014, 2015. i 2016. godini, respektivno. Tokom izvještajnog perioda nastavljen je pad inflacije uprkos izrazito ekspanzivnoj monetarnoj politici ECB-a. Iako je monetarni agregat M3, kao rezultat visoke tražnje inostranih investitora za finansijskim instrumentima iz zone eura, u septembru, na godišnjem nivou, porastao za 2%, inflacija, mjerena godišnjom stopom rasta potrošačkih cijena, u odnosu na august smanjena je za 0,1 p.p. (sa 0,4 p.p. na 0,3 p.p). Trend pada cijena u EMU i EU značajno utiče na bh. inflaciju (vidjeti potpoglavlje 2.3), jer je 20,97% bh. uvoza iz zemalja zone eura, a 29,71% iz EU. Aprecijacija USD i EUR u odnosu na rusku valutu, a s obzirom na to da BiH iz Rusije uvozi naftu zbog prerade u domaćoj rafineriji i da uvoz iz Rusije značajno učestvuje u ukupnom uvozu (7,6% u augustu 2014. godine), trebala bi sniziti uvoznu cijenu nafte u domaćoj valuti. Pored ovog globalnog deflatornog faktora, na nivo domaće inflacije utiče i niska stopa inflacije u našim glavnim vanjskotrgovinskim parnerima, Srbiji i Hrvatskoj, na koje se odnosi 21,9% ukupnog uvoza BiH (august 2014. godine). Nizak i opadajući nivo cijena u zoni eura bi se mogao indirektno, preko opšteg nivoa bh. cijena, odraziti na rast domaćih realnih kamatnih stopa i povećanje kreditnog rizika. Niska stopa inflacije u EU recesiono djeluje na privredna kretanja u BiH. Ona indirektno, kroz uvoz deflacije, smanjuje carinsku i poresku osnovicu, tj. vrijednost uvezenih roba, što pod pretpostavkom istog nivoa carinskih i poreskih stopa, smanjuje domaće javne

expansive monetary policy, from October, the purchase of asset backed securities which represents a claim on non-financial private sector of euro area and also the purchase of covered backed securities within a special programme (covered backed securities programme/CBPP3).

The July forecast of the ECB on economic growth was modified downwards. September projections of growth of real GDP for 2014, 2015 and 2016 were 0.9%, 1.6% and 1.9% respectively. Inflation forecast, from the same source, envisages the inflation rate in the euro area to be 0.6%, 1.1% and 1.4% in 2014, 2015 and 2016, respectively.

During the reporting period, decline of inflation was continued despite a very expansive monetary policy of the ECB. Although monetary aggregate M3, as a result of high demand of foreign investors for financial instruments from the euro area, in September, at the annual level increased by 2%, the inflation, measured by the annual growth rate of consumer prices, compared to August, was decreased by 0.1 pp (from 0.4 pp to 0.3 pp). The downward trend of prices in the EMU and the EU significantly influences BH inflation (see Section 2.3) as 20.97% of BH imports is from the countries of the euro area, and 29.71% is from the EU. Appreciation of USD and EUR in relation to the Russian currency, taking into account that BH imports oil from Russia for processing in the domestic refinery and that imports from Russia significantly participates in the total imports (7.6% in August 2014), should decrease the import price of oil in the domestic currency. In addition to this, global deflationary factor, the level of the domestic inflation is influenced also by a low rate of inflation recorded by our main foreign trade partners Serbia and Croatia which account for 21.9% of the total imports of BH (August 2014). The low and declining level of prices in the euro area could be reflected indirectly, through the general level of BH prices, in the growth of local real interest rates and increase of credit risk. Low inflation rate in the EU has a recession effect on economic trends in BH. It indirectly, through the imports of deflation, decreases the tax and customs base, i.e. the value of imported goods, which, with the assumption of the same level of customs and tax rates,

0,30%

0,05%

0,20%

-0,3%

-0,2%

-0,1%

0,0%

0,1%

0,2%

0,3%

0,4%Kamatna stopa nakreditne olakšice

Kamatna stopa naglavne operacijere�nansiranja

Kamatna stopa nadepozitne olakšice

Lending FacilityRate

Main Re�nancingOperations Rate

Deposit FacilityRate

1

1

2

2

3

3

1

2

3

Izvor: ECB Source: ECB

Grafikon 1.1: Referentne kamatne stope ECB-a Graph 1.1: ECB Reference Interest Rates

21


politike od početka listopada uključi i kupovina financijskih instrumenata s kolateralom (eng. asset backed securities) koja predstavlja potraživanje od nefinancijskog privatnog sektora zone eura kao i kupovina pokrivenih obveznica u okviru posebnog programa (eng. covered backed securities programme/CBPP3).

Srpanjska prognoza ECB-a o gospodarskom rastu je korigirana naniže. Rujanske projekcije rasta realnog BDP-a za 2014, 2015. i 2016. godinu su 0,9%, 1,6% i 1,9% respektivno. Prognoza inflacije, iz istoga izvora, predviđa da će stopa inflacije u zoni eura biti 0,6% 1,1% i 1,4% u 2014, 2015. i 2016. godini, respektivno. Tijekom izvještajnog razdoblja nastavljen je pad inflacije usprkos izrazito ekspanzivnoj monetarnoj politici ECB-a. Iako je monetarni agregat M3, kao rezultat visoke tražnje inozemnih investitora za financijskim instrumentima iz zone eura, u rujnu, na godišnjoj razini, porastao za 2%, inflacija, mjerena godišnjom stopom rasta potrošačkih cijena, u odnosu na kolovoz smanjena je za 0,1 p.b. (sa 0,4 p.b. na 0,3 p.b). Trend pada cijena u EMU i EU značajno utječe na bh. inflaciju (vidjeti potpoglavlje 2.3), jer je 20,97% bh. uvoza iz zemalja zone eura, a 29,71% iz EU. Aprecijacija USD i EUR u odnosu na rusku valutu, a s obzirom na to da BiH iz Rusije uvozi naftu zbog prerade u domaćoj rafineriji i da uvoz iz Rusije značajno sudjeluje u ukupnom uvozu (7,6% u kolovozu 2014. godine), trebala bi sniziti uvoznu cijenu nafte u domaćoj valuti. Pored ovog globalnog deflatornog faktora, na razinu domaće inflacije utječe i niska stopa inflacije u našim glavnim vanjskotrgovinskim parnerima, Srbiji i Hrvatskoj, na koje se odnosi 21,9% ukupnog uvoza BiH (august 2014. godine). Niska i opadajuća razina cijena u zoni eura bi se mogala neizravno, preko opće razine bh. cijena, odraziti na rast domaćih realnih kamatnih stopa i povećanje kreditnog rizika. Niska stopa inflacije u EU recesijski djeluje na gospodarska kretanja u BiH. Ona neizravno, kroz uvoz deflacije, smanjuje carinsku i poreznu osnovicu, tj. vrijednost uvezenih roba, što pod pretpostavkom iste razine carinskih i poreznih stopa, smanjuje domaće javne

монетарне политике од почетка октобра укључи и куповина финансијских инструмената с колатералом (енг. asset backed securities) која представља потраживање од нефинансијског приватног сектора зоне евра као и куповина покривених обвезница у оквиру посебног програма (енг. covered backed securities programme/CBPP3).

Јулска прогноза ЕЦБ-а о привредном расту је коригована наниже. Септембарске пројекције раста реалног БДП-а за 2014, 2015. и 2016. годину су 0,9%, 1,6% и 1,9% респективно. Прогноза инфлације, из истога извора, предвиђа да ће стопа инфлације у зони евра бити 0,6% 1,1% и 1,4% у 2014, 2015. и 2016. години, респективно. Током извјештајног периода настављен је пад инфлације упркос изразито експанзивној монетарној политици ЕЦБ-а. Иако је монетарни агрегат М3, као резултат високе тражње иностраних инвеститора за финансијским инструментима из зоне евра, у септембру, на годишњем нивоу, порастао за 2%, инфлација, мјерена годишњом стопом раста потрошачких цијена, у односу на август смањена је за 0,1 п.п. (са 0,4 п.п. на 0,3 п.п). Тренд пада цијена у ЕМУ и ЕУ значајно утиче на бх. инфлацију (видјети потпоглавље 2.3), јер је 20,97% бх. увоза из земаља зоне евра, а 29,71% из ЕУ. Апрецијација USD и EUR у односу на руску валуту, а с обзиром на то да БиХ из Русије увози нафту због прераде у домаћој рафинерији и да увоз из Русије значајно учествује у укупном увозу (7,6% у августу 2014. године), требала би снизити увозну цијену нафте у домаћој валути. Поред овог глобалног дефлаторног фактора, на ниво домаће инфлације утиче и ниска стопа инфлације у нашим главним спољнотрговинским парнерима, Србији и Хрватској, на које се односи 21,9% укупног увоза БиХ (август 2014. године). Низак и опадајући ниво цијена у зони евра би се могао индиректно, преко општег нивоа бх. цијена, одразити на раст домаћих реалних каматних стопа и повећање кредитног ризика. Ниска стопа инфлације у ЕУ рецесионо дјелује на привредна кретања у БиХ. Она индиректно, кроз увоз дефлације, смањује царинску и пореску основицу, тј. вриједност увезених роба, што под претпоставком истог нивоа царинских и пореских стопа, смањује домаће јавне

0,30%

0,05%

0,20%

-0,3%

-0,2%

-0,1%

0,0%

0,1%

0,2%

0,3%

0,4%Kamatna stopa nakreditne olakšice

Kamatna stopa naglavne operacijere�nanciranja

Kamatna stopa nadepozitne olakšice

Каматна стопа накредитне олакшице

Каматна стопа наглавне операције

рефинансирањаКаматна стопа на

депозитне олакшице

1

1

2

2

3

3

1

2

3

Izvor: ECB Извор: ECB

Slika 1.1: Referentne kamatne stope ECB-a Графикон 1.1: Референтне каматне стопе ЕЦБ-а

22


prihode. U okolnostima kada su domaće komercijalne banke glavni kreditori entiteta, i kada je nominalna stopa kreditnog rasta izuzetno niska, mogući efekat rasta javnog duga je preraspodjela kreditnog potencijala banaka na štetu privatnih nefinansijskih preduzeća (eng. crowding out), što takođe ima negativne recesione posljedice na privredna kretanja.

Kreditna aktivnost u zoni eura je izuzetno slaba, uprkos ekspanzivnoj monetarnoj politici ECB-a. Krediti nefinansijskim preduzećima i dalje opadaju (septembar 2014. / septembar 2013. = -2,2%), industrijska proizvodnja je blago povećana za 0,6% (septembar 2014. / septembar 2013. godine), a u prosjeku visoka tražnja za izvozom zemalja EMU, uz slabljenje eura i pad robnih cijena, doprinosi održavanju suficita tekućeg računa EMU (54,4 milijarde EUR, drugi kvartal 2014. godine). Krediti preduzećima su u višegodišnjem padu, a krediti stanovništvu su u minusu za 0,5% (septembar 2014. / septembar 2013). Kako se efekti smanjenja cijena kredita privatnim preduzećima još uvijek ne osjećaju na tržištu zone eura, prenos efekta monetarne politike ECB-a na bh. bankarsko tržište, u smislu pokretanja novog ciklusa na tržištu kredita nefinansijskim privatnim preduzećima, sve je manje izvjestan. Ako se posmatra period od početka godine, izostao je takođe, u prosjeku, proporcionalan uticaj inostrane kamate, kroz kanal kamatnih stopa, na domaće kamatne stope, iako u ogromnoj većini ugovora o kreditima s promjenljivom kamatnom stopom EURIBOR ima ulogu bazne kamatne stope (vidjeti potpoglavlje 3.3.3).

Mada inflacija u zoni eura i dalje opada, nominalni troškovi rada1 u zoni eura rastu, kao i u većini zemalja u kojima je intenzivno radno angažovana bh. dijaspora (grafikon 1.2). Izuzetak je Hrvatska u kojoj nominalni troškovi padaju (prvi kvartal 2014. / prvi kvartal 2013. = -1,7%) ili samo blago rastu (drugi kvartal 2014. / drugi kvartal 2013. = 0,4%).

1 Indeks troškova rada pokazuje razvoj troškova radne snage po satu rada. Ima dvije komponente: platu i ostale troškove radne snage. Izračunava se kao količnik troškova radne snage i ukupnih sati rada.

decreases domestic public revenues. In the circumstances when local commercial banks are the main lenders to the Entities and when the nominal rate of credit growth is very low, the possible effect of the public debt growth is reallocation of credit potential of banks at the damage of private non-financial companies (crowding out), which also has negative, recession consequences on economic trends.

Lending activities in the euro area are very weak, despite expansive monetary policy of the ECB. Loans to non-financial companies are still going down (09/2014 / 09/2013 = -2.2%) industrial production slightly increased by 0.6% (09/2014 / 09/2013), and the average high demand for exports of the EMU countries, with the weakening of euro, and the decline of commodity prices contributes to the maintaining of the current account surplus of the EMU (EUR 54.4 billion, Q2 2014). Loans to companies have been going down for several years, and loans to citizens decreased by 0.5% (09/2014/ 09/2013). As the effects of decline of prices of loans to private companies are still not felt on the market of the euro area, the transfer of the effects of the ECB monetary policy on BH banking market, in respect of starting a new cycle on the market of loans to non-financial private companies, is less and less certain. Observing the period from the beginning of the year, the proportional impact of foreign interest, through the interest rate channel, on the domestic interest rates, did not take place, although in majority of loan agreements with variable interest rate EURIBOR has the role of the base interest rate (see Section 3.3.3).

Although inflation in the euro area is still falling, nominal labour costs1 in the euro area are growing, as in the most countries where BH citizens living abroad are employed in a high number (Graph 1.2). The exception is Croatia where nominal costs go down (Q1 2014/ Q1 2013 = -1.7%) or only increase slowly (Q2 2014 / Q2 2013 = 0.4%).

1 Labour cost index shows the development of labour costs per working hour. It has two components wage and other costs of labour. It is calculated as a quotient of costs of labour and the total working hours.

Izvor: Eurostat Source: Eurostat

Q1 2014

Q2 2014

Q1 2014

Q2 2014

-3,0

-2,0

-1,0

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

EU18EU18

EU 28EU 28

DanskaDenmark

NjemačkaGermany

HrvatskaCroatia

AustrijaAustria

SlovenijaSlovenia

ŠvedskaSweden

isti

kvar

tal p

reth

odne

god

ine

= 10

0, u

%th

e sa

me

quar

ter o

f the

pre

viou

s ye

ar =

100,

in %

Grafikon 1.2: Nominalni troškovi rada po satu rada Graph 1.2: Nominal Labour Costs per Working Hour

23


prihode. U okolnostima kada su domaće komercijalne banke glavni kreditori entiteta, i kada je nominalna stopa kreditnog rasta izuzetno niska, mogući učinak rasta javnog duga je preraspodjela kreditnog potencijala banaka na štetu privatnih nefinancijskih poduzeća (eng. crowding out), što također ima negativne recesijske posljedice na gospodarska kretanja.

Kreditna aktivnost u zoni eura je izuzetno slaba, usprkos ekspanzivnoj monetarnoj politici ECB-a. Krediti nefinancijskim poduzećima i dalje opadaju (rujan 2014. / rujan 2013. = -2,2%), industrijska proizvodnja je blago povećena za 0,6% (rujan 2014. / rujan 2013. godine), a u prosjeku visoka tražnja za izvozom zemalja EMU, uz slabljenje eura i pad robnih cijena, doprinosi održavanju suficita tekućeg računa EMU (54,4 milijarde EUR, drugo tromjesečje 2014. godine). Krediti poduzećima su u višegodišnjem padu, a krediti stanovništvu su u minusu za 0,5% (rujan 2014. / rujan 2013). Kako se učinci smanjenja cijena kredita privatnim poduzećima još uvijek ne osjećaju na tržištu zone eura, prijenos učinka monetarne politike ECB-a na bh. bankarsko tržište, u smislu pokretanja novog ciklusa na tržištu kredita nefinancijskim privatnim poduzećima, sve je manje izvjestan. Ako se promatra razdoblje od početka godine, izostao je također, u prosjeku, proporcionalan utjecaj inozemne kamate, kroz kanal kamatnih stopa, na domaće kamatne stope, iako u ogromnoj većini ugovora o kreditima s promjenljivom kamatnom stopom EURIBOR ima ulogu bazne kamatne stope (vidjeti potpoglavlje 3.3.3).

Mada inflacija u zoni eura i dalje opada, nominalni troškovi rada1 u zoni eura rastu, kao i u većini zemalja u kojima je intenzivno radno angažirana bh. dijaspora (slika 1.2). Izuzetak je Hrvatska u kojoj nominalni troškovi padaju (prvo tromjesečje 2014. / prvo tromjesečje 2013. = -1,7%) ili samo blago rastu (drugo tromjesečje 2014. / drugo tromjesečje 2013. = 0,4%).

1 Indeks troškova rada pokazuje razvoj troškova radne snage po satu rada. Ima dvije komponente: plaću i ostale troškove radne snage. Izračunava se kao količnik troškova radne snage i ukupnih sati rada.

приходе. У околностима када су домаће комерцијалне банке главни кредитори ентитета, и када је номинална стопа кредитног раста изузетно ниска, могући ефекат раста јавног дуга је прерасподјела кредитног потенцијала банака на штету приватних нефинансијских предузећа (енг. crowding out), што такође има негативне рецесионе посљедице на привредна кретања.

Кредитна активност у зони евра је изузетно слаба, упркос експанзивној монетарној политици ЕЦБ-а. Кредити нефинансијским предузећима и даље опадају (септембар 2014. / септембар 2013. = -2,2%), индустријска производња је благо повећена за 0,6% (септембар 2014. / септембар 2013. године), а у просјеку висока тражња за извозом земаља ЕМУ, уз слабљење евра и пад робних цијена, доприноси одржавању суфицита текућег рачуна ЕМУ (54,4 милијарде ЕUR, други квартал 2014. године). Кредити предузећима су у вишегодишњем паду, а кредити становништву су у минусу за 0,5% (септембар 2014. / септембар 2013). Како се ефекти смањења цијена кредита приватним предузећима још увијек не осјећају на тржишту зоне евра, пренос ефекта монетарне политике ЕЦБ-а на бх. банкарско тржиште, у смислу покретања новог циклуса на тржишту кредита нефинансијским приватним предузећима, све је мање извјестан. Ако се посматра период од почетка године, изостао је такође, у просјеку, пропорционалан утицај иностране камате, кроз канал каматних стопа, на домаће каматне стопе, иако у огромној већини уговора о кредитима с промјенљивом каматном стопом ЕURIBOR има улогу базне каматне стопе (видјети потпоглавље 3.3.3).

Мада инфлација у зони евра и даље опада, номинални трошкови рада1 у зони евра расту, као и у већини земаља у којима је интензивно радно ангажована бх. дијаспора (графикон 1.2). Изузетак је Хрватска у којој номинални трошкови падају (први квартал 2014. / први квартал 2013. = -1,7%) или само благо расту (други квартал 2014. / други квартал 2013. = 0,4%).

1 Индекс трошкова рада показује развој трошкова радне снаге по сату рада. Има двије компоненте: плату и остале трошкове радне снаге. Израчунава се као количник трошкова радне снаге и укупних сати рада.

Izvor: Eurostat Извор: Еуростат

Q1 2014

Q2 2014

Q1 2014

Q2 2014

-3,0

-2,0

-1,0

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

EU18ЕУ18

EU 28ЕУ 28

DanskaДанска

NjemačkaЊемачка

HrvatskaХрватска

AustrijaАустрија

SlovenijaСловенија

ŠvedskaШведска

isto

trom

jese

čje

pret

hodn

e go

dine

= 1

00, u

%ис

ти к

варт

ал п

ретх

одне

годи

не =

100

, у %

Slika 1.2: Nominalni troškovi rada po satu rada Графикон 1.2: Номинални трошкови рада по сату рада

24


S aspekta agregatne tražnje, bitno je ne samo za EU i zonu eura već i za BiH, prije svega za primanja naših radnika u inostranstvu i očekivani nivo doznaka, da do rasta nominalnih troškova rada dolazi kada nezaposlenost pada ili je na približno istom nivou. Kako rast nominalnih troškova rada nije, u prosjeku, posljedica rasta nezaposlenosti, on vodi ka rastu tražnje u zoni eura i, u prosjeku, većem nivou novčanih primanja naše dijaspore. Iz ovih razloga, u kratkom roku, pod pretpostavkom da sklonost ka transferu jednog dijela primanja u BiH ostane na približno istom nivou, ne bi trebalo očekivati smanjenje u postojećem nivou doznaka i personalnih transfera u BiH.

U periodu do septembra 2014. godine od septembara 2013. godine zaposlenost u EU i zoni eura, kao u zemljama bitnim za ustanovljeni model finansiranja bh. deficita tekućeg računa, je u porastu (grafikon 1.3). Samo je u Austriji, u gorenavedenom periodu, stopa nezaposlenosti neznatno porasla, i to za 0,1 p.p, a čak je i u Sloveniji i Hrvatskoj došlo do pada nezaposlenosti u iznosu od 0,7 p.p. i 2,0 p.p. respektivno.

U za BiH izuzetno bitnim ekonomijama je, s izuzetkom Hrvatske, porastao realni BDP (drugi kvartal 2014. / drugi kvartal 2013. godine). U većini od njih rast je iznad prosjeka ostvarenog u zoni eura (0,7%), a u nekima od njih (Njemačka, Švedska, Slovenija) i iznad prosječnog rasta BDP-a u EU (1,2%), dok je hrvatska ekonomija realno smanjena za 0,8%. Niti geopolitičke tenzije (Ukrajina) ni uzjamne trgovinske i carinske sankcije između EU i Rusije za sada nisu uticale na opšti nivo nezaposlenosti u EU, pa samim tim nisu ugrozile nivo doznaka i personalnih transfera u BiH. Ipak, ne treba isključiti opciju odloženog dejstva uzajamnih sankcija, Rusija – EU, na bh. ekonomiju. Države naše dijaspore su energetski sigurnije, jer se snabdijevaju ili norveškim plinom ili ruskim plinom preko plinovoda Sjeverni tok, a ne preko plinovoda koji prolaze kroz Ukrajinu.

From the view of aggregate demand, it is important not only for the EU and the euro area, but also for BH, firstly for the income of our employees abroad and the expected level of remittances, that nominal labour costs increase when unemployment falls or it is at approximately the same level. As the growth of nominal labour costs is not, on the average, the result of the growth of unemployment, it brings about the growth of demand in the euro area, and, on the average, higher level of income of our citizens living abroad. For these reasons, in a short period, assuming that the tendency to transfer a part of income to BH remains at the same level, we should not expect a decline in the existing level of remittances and personal transfers in BH.

In the period from 09/2013 until 09/2014, employment in the EU and the euro area, and the countries important for the established financing model of BH current account deficit is increasing (Graph 1.3). In Austria, only, in the above mentioned period, the unemployment rate slightly increased, by 0.1pp, and even in Slovenia and Croatia there was a decline of unemployment in the amount of 0.7 pp and 2.0 pp, respectively.

In the economies which are very important for BH, except for Croatia, real GDP increased (Q2 2014 / Q2 2013). In most of them, the growth is above the average realized in the euro area (0.7%) and in some of them (Germany, Sweden, Slovenia) it is above the average GDP growth recorded in the EU (1.2%), while Croatian economy really decreased by 0.8%. Geopolitical tensions (Ukraine) and mutual trade and customs sanctions between the EU and Russia have not impacted the general unemployment level in the EU for now and consequently they have not jeopardised the level of remittances and personal transfers to BH. Yet, the option of deferred effect of the mutual sanctions Russia – EU on BH economy should not be excluded. The countries of our diaspora are safer in terms of energy as they are supplied either by Norwegian gas or Russian gas via the North Stream gas pipe, and not via the gas pipes going through Ukraine.

-2,0%

-1,0%

0,0%

1,0%

2,0%

3,0%

-2,0

-1,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

EUEU

Zona euraEuro Area

DanskaDenmark

NjemačkaGermany

HrvatskaCroatia

AustrijaAustria

SlovenijaSlovenia

ŠvedskaSweden

Q2

201

4/ Q

2 2

013

u pr

ocen

tnim

poe

nim

a 0

9 / 2

014

- 09

/201

3in

per

cent

age

poin

ts 0

9/ 2

014

-09/

2013

Izvor: Eurostat Source: Eurostat

Stopa rastarealnog BDP (d.s.)

Promjena u stopinezaposlenosti (l.s.)

Growth Rate ofReal GDP (rhs)

Change inUnemployment

Rate (lhs)

Grafikon 1.3: Nezaposlenost i BDP u EU Graph 1.3: Unemployment and GDP in EU

25


S aspekta agregatne tražnje, bitno je ne samo za EU i zonu eura već i za BiH, prije svega za primanja naših radnika u inozemstvu i očekivanu razinu doznaka, da do rasta nominalnih troškova rada dolazi kada nezaposlenost pada ili je na približno istoj razini. Kako rast nominalnih troškova rada nije, u prosjeku, posljedica rasta nezaposlenosti, on vodi ka rastu tražnje u zoni eura i, u prosjeku, većoj razini novčanih primanja naše dijaspore. Iz ovih razloga, u kratkom roku, pod pretpostavkom da sklonost ka transferu jednog dijela primanja u BiH ostane na približno istoj razini, ne bi trebalo očekivati smanjenje u postojećoj razini doznaka i personalnih transfera u BiH.

U razdoblju do rujna 2014. godine od rujna 2013. godine zaposlenost u EU i zoni eura, kao u zemljama bitnim za ustanovljeni model financiranja bh. deficita tekućeg računa, je u porastu (slika 1.3). Samo je u Austriji, u gorenavedenom razdoblju, stopa nezaposlenosti neznatno porasla, i to za 0,1 p.b, a čak je i u Sloveniji i Hrvatskoj došlo do pada nezaposlenosti u iznosu od 0,7 p.b. i 2,0 p.b. respektivno.

U za BiH izuzetno bitnim ekonomijama je, s izuzetkom Hrvatske, porastao realni BDP (drugo tromjesečje 2014. / drugo tromjesečje 2013. godine). U većini od njih rast je iznad prosjeka ostvarenog u zoni eura (0,7%), a u nekima od njih (Njemačka, Švedska, Slovenija) i iznad prosječnog rasta BDP-a u EU (1,2%), dok je hrvatska ekonomija realno smanjena za 0,8%. Niti geopolitičke tenzije (Ukrajina) ni uzjamne trgovinske i carinske sankcije između EU i Rusije za sada nisu utjecale na opću razinu nezaposlenosti u EU, pa samim tim nisu ugrozile razinu doznaka i personalnih transfera u BiH. Ipak, ne treba isključiti opciju odloženog dejstva uzajamnih sankcija, Rusija – EU, na bh. ekonomiju. Države naše dijaspore su energetski sigurnije, jer se opskrbljuju ili norveškim plinom ili ruskim plinom preko plinovoda Sjeverni tok, a ne preko plinovoda koji prolaze kroz Ukrajinu.

С аспекта агрегатне тражње, битно је не само за ЕУ и зону евра већ и за БиХ, прије свега за примања наших радника у иностранству и очекивани ниво дознака, да до раста номиналних трошкова рада долази када незапосленост пада или је на приближно истом нивоу. Како раст номиналних трошкова рада није, у просјеку, посљедица раста незапослености, он води ка расту тражње у зони евра и, у просјеку, већем нивоу новчаних примања наше дијаспоре. Из ових разлога, у кратком року, под претпоставком да склоност ка трансферу једног дијела примања у БиХ остане на приближно истом нивоу, не би требало очекивати смањење у постојећем нивоу дознака и персоналних трансфера у БиХ.

У периоду до септембра 2014. године од септембара 2013. године запосленост у ЕУ и зони евра, као у земљама битним за установљени модел финансирања бх. дефицита текућег рачуна, је у порасту (графикон 1.3). Само је у Аустрији, у горенаведеном периоду, стопа незапослености незнатно порасла, и то за 0,1 п.п, а чак је и у Словенији и Хрватској дошло до пада незапослености у износу од 0,7 п.п. и 2,0 п.п. респективно.

У за БиХ изузетно битним економијама је, с изузетком Хрватске, порастао реални БДП (други квартал 2014. / други квартал 2013. године). У већини од њих раст је изнад просјека оствареног у зони евра (0,7%), а у некима од њих (Њемачка, Шведска, Словенија) и изнад просјечног раста БДП-а у ЕУ (1,2%), док је хрватска економија реално смањена за 0,8%. Нити геополитичке тензије (Украјина) ни узјамне трговинске и царинске санкције између ЕУ и Русије за сада нису утицале на општи ниво незапослености у ЕУ, па самим тим нису угрозиле ниво дознака и персоналних трансфера у БиХ. Ипак, не треба искључити опцију одложеног дејства узајамних санкција, Русија – ЕУ, на бх. економију. Државе наше дијаспоре су енергетски сигурније, јер се снабдијевају или норвешким гасом или руским гасом преко гасовода Сјеверни ток, а не преко гасовода који пролазе кроз Украјину.

-2,0%

-1,0%

0,0%

1,0%

2,0%

3,0%

-2,0

-1,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

EUЕУ

Zona euraЗона евра

DanskaДанска

NjemačkaЊемачка

HrvatskaХрватска

AustrijaАустрија

SlovenijaСловенија

ŠvedskaШведска

Q2

201

4/ Q

2 2

013

u po

stot

nim

bod

ovim

a 09

/ 20

14 -

09 /2

013

у пр

оцен

тним

пое

ним

а 09

/ 201

4 -0

9/20

13

Izvor: Eurostat Извор: Еуростатt

Stopa rastarealnog BDP (d.s.)

Promjena u stopinezaposlenosti (l.s.)

Стопа растареалног БДП (д.с.)

Промјена у стопинезапослености (л.с.)

Slika 1.3: Nezaposlenost i BDP u EU Графикон 1.3: Незапосленост и БДП у ЕУ

26


U Srbiji je nastavljen pad inflacije koja je dva mjeseca tokom ove godine bila negativna. Na mjesečnom nivou, inflacija mjerena sa CPI je 0,7% (septembar 2014. / august 2014.) a na godišnjem 2,1% (septembar 2014. / septembar 2013). U izvještajnom periodu dinar je značajno deprecirao, za -2,58% (septembar 2014. / juni 2014), te dostigao nivo EUR / RSD = 118,85 (septembar 2014. godine), što se dovodi u vezu s odustajanjem NBS od intenzivnih intervencija koje je prethodno sprovodila2 s ciljem odbrane kursa dinara i s njenom težnjom da kroz deprecijaciju dinara omogući rast cijena i njihovo približavanje ciljanom nivou cijena (rast CPI-ja od 4% u intervalu +/-1,5%). Ukoliko se nastavi, deprecijacija dinara, će dodatno poskupiti naš izvoz u Srbiju, pojeftiniti srbijanski izvoz u BiH i pogoršati položaj našeg izvoznog sektora u Srbiji. Najveći suficit u razmjeni Srbija je u augustu 2014. godine ostvarila s BiH, a tokom tog mjeseca Srbija je u BiH izvezla robe u vrijednosti od 862,5 miliona USD. Niska referentna kamatna stopa NBS-a, 8,5% (grafikon 1.4), na najnižem je nivou od 2009. godine, uz trend pada inflacije i smanjenja intervencija NBS-a radi sprečavanja deprecijacije dinara, nagovještava dalju deprecijaciju dinara i aprecijaciju bh. valute. Nakon oporavka privredne aktivnosti u 2013. godini i rasta realnog BDP-a od 2,5% (2013. / 2012), stopa rasta realnog BDP-a je sa -0,2% (prvi kvartal 2014. / prvi kvartal 2013. godine) smanjena za -1,3% (drugi kvartal 2014. / drugi kvartal 2013. godine) i za -3,6% (treći kvartal 2014. / treći kvartal 2013). Ovaj trend je jedan od glavnih faktora koji ograničava rast bh. izvoza u Srbiju.

Jedan od uzroka pada opšteg nivoa cijena u Srbiji je i smanjenje kreditne aktivnosti, kao posljedice razduživanja banaka, rasta nekvalitetnih kredita i zasićenosti tržišta. Ovakva politika inostranih banaka korespondira s njihovom politikom u BiH, a ona se u našem bankarskom sistemu ispoljava kroz smanjenje strane pasive domaćih komercijalnih banka (vidjeti potpoglavlje 3.1). U slučaju da ne dođe do preokreta

2 U periodu od decembra 2013. do jula 2014. devizne rezerve Narodne banke Srbije su smanjene za 1,06 milijardi EUR.

In Serbia, the decline of inflation continued, which was negative for two months during this year. At the monthly level, inflation measured by CPI was 0.7% (09/ 2014 / 08/ 2014), and at the annual level it was 2.1% (09/2014 /09 2013). In the reporting period, dinar significantly depreciated, by -2.58% (09/2014 / 06/2014) and reached the level EUR/RSD = 118.85 (09/2014) which is connected to the NBS giving up the intensive interventions which it had previously carried out2 with purpose of defending the dinar exchange rate and its tendency to make possible, through dinar depreciation, the growth of prices and their coming closer to the target level of prices (the growth of CPI of 4% in the range +/-1.5%). If dinar depreciation continues, it will make our exports to Serbia additionally more expensive, and make Serbian exports to BH cheaper and deteriorate the position of our export sector in Serbia. The biggest surplus in exchange was recorded by Serbia with BH in 08/2014, and during that month, Serbia exported goods to BH in the value of USD 862.5 million. The low reference interest rate of the NBS, 8.5% (Graph 1.4), at the lowest level since 2009, with the downward inflation trend and decrease of the NBS interventions for purpose of preventing the depreciation of dinar, indicate further depreciation of dinar and appreciation of BH currency. After a recovery of economic activity in 2013 and the growth of real GDP of 2.5% (2013/2012), the growth rate of real GDP declined from -0.2% (Q1 2014 / Q1 2013) by -1.3% (Q2 2014 / Q2 2013) and by -3.6% (Q3 2014/Q3 2013). This trend is one of the main factors which limits the growth of BH exports to Serbia.

One of the reasons of the decline of the general price level in Serbia is a decline of lending activities, as a consequence of bank deleverage, growth of non-performing loans and the market saturation. Such policy of foreign banks corresponds to their policy in BH, and in our banking system it is presented as a decline of foreign liabilities of domestic commercial banks (see Section 3.1). In case there is no change of the trend in

2 In the period from 12/2013 until 07/2014 foreign exchange reserves of the National Bank of Serbia decreased by EUR 1.06 billion.

Izvor: www.nbs.rs i RZS RS Source: www.nbs.rs and RSI RS

Stopa in�acije (l.s.) In�ation Rate (lhs)

Referentna kamatnastopa NBS (l.s.)

NBS ReferenceInterest Rate (lhs)

Devizni kurs (d.s.) Foreign ExchangeRate (rhs)

Ciljana in�acija (l.s.) Target in�ation (lhs)

95,0

100,0

105,0

110,0

115,0

120,0

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

14,0%

2011. 2012. 2013. 2014.

03. 06. 03. 06. 07. 08. 09.09. 12.12.12.

EUR/

RSD

Grafikon 1.4: Ključne makrovarijable Republike Srbije Graph 1.4: Key Macro-variables of the Republic of Serbia

27


U Srbiji je nastavljen pad inflacije koja je dva mjeseca tijekom ove godine bila negativna. Na mjesečnoj razini, inflacija mjerena sa CPI je 0,7% (rujan 2014. / kolovoz 2014.) a na godišnjoj 2,1% (rujan 2014. / rujan 2013). U izvještajnom razdoblju dinar je značajno deprecirao, za -2,58% (rujan 2014. / lipanj 2014), te dostigao razinu EUR / RSD = 118,85 (rujan 2014. godine), što se dovodi u vezu s odustajanjem NBS od intenzivnih intervencija koje je prethodno sprovodila2 s ciljem odbrane tečaja dinara i s njenom težnjom da kroz deprecijaciju dinara omogući rast cijena i njihovo približavanje ciljanoj razini cijena (rast CPI-ja od 4% u intervalu +/-1,5%). Ukoliko se nastavi, deprecijacija dinara, će dodatno poskupiti naš izvoz u Srbiju, pojeftiniti srbijanski izvoz u BiH i pogoršati položaj našeg izvoznog sektora u Srbiji. Najveći suficit u razmjeni Srbija je u kolovozu 2014. godine ostvarila s BiH, a tijekom tog mjeseca Srbija je u BiH izvezla robe u vrijednosti od 862,5 milijuna USD. Niska referentna kamatna stopa NBS-a, 8,5% (slika 1.4), na najnižoj je razini od 2009. godine, uz trend pada inflacije i smanjenja intervencija NBS-a radi sprečavanja deprecijacije dinara, nagovještava dalju deprecijaciju dinara i aprecijaciju bh. valute. Nakon oporavka gospodarske aktivnosti u 2013. godini i rasta realnog BDP-a od 2,5% (2013. / 2012), stopa rasta realnog BDP-a je sa -0,2% (prvo tromjesečje 2014. / prvo tromjesečje 2013. godine) smanjena za -1,3% (drugo tromjesečje 2014. / drugo tromjesečje 2013. godine) i za -3,6% (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje 2013). Ovaj trend je jedan od glavnih čimbenika koji ograničava rast bh. izvoza u Srbiju.

Jedan od uzroka pada opće razine cijena u Srbiji je i smanjenje kreditne aktivnosti, kao posljedice razduživanja banaka, rasta nekvalitetnih kredita i zasićenosti tržišta. Ovakva politika inozemnih banaka korespondira s njihovom politikom u BiH, a ona se u našem bankarskom sustavu ispoljava kroz smanjenje strane pasive domaćih komercijalnih banka (vidjeti potpoglavlje 3.1). U slučaju da ne dođe do preokreta trenda u ponudi inozemnog

2 U razdoblju od prosinca 2013. do srpnja 2014. devizne rezerve Narodne banke Srbije su smanjene za 1,06 milijardi EUR.

У Србији је настављен пад инфлације која је два мјесеца током ове године била негативна. На мјесечном нивоу, инфлација мјерена са CPI је 0,7% (септембар 2014. / август 2014.) а на годишњем 2,1% (септембар 2014. / септембар 2013). У извјештајном периоду динар је значајно депрецирао, за -2,58% (септембар 2014. / јуни 2014), те достигао ниво EUR / RSD = 118,85 (септембар 2014. године), што се доводи у везу с одустајањем НБС од интензивних интервенција које је претходно спроводила2 с циљем одбране курса динара и с њеном тежњом да кроз депрецијацију динара омогући раст цијена и њихово приближавање циљаном нивоу цијена (раст CPI-ја од 4% у интервалу +/-1,5%). Уколико се настави, депрецијација динара, ће додатно поскупити наш извоз у Србију, појефтинити србијански извоз у БиХ и погоршати положај нашег извозног сектора у Србији. Највећи суфицит у размјени Србија је у августу 2014. године остварила с БиХ, а током тог мјесеца Србија је у БиХ извезла робе у вриједности од 862,5 милиона USD. Ниска референтна каматна стопа НБС-а, 8,5% (графикон 1.4), на најнижем је нивоу од 2009. године, уз тренд пада инфлације и смањења интервенција НБС-а ради спречавања депрецијације динара, наговјештава даљу депрецијацију динара и апрецијацију бх. валуте. Након опоравка привредне активности у 2013. години и раста реалног БДП-а од 2,5% (2013. / 2012), стопа раста реалног БДП-а је са -0,2% (први квартал 2014. / први квартал 2013. године) смањена за -1,3% (други квартал 2014. / други квартал 2013. године) и за -3,6% (трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013). Овај тренд је један од главних фактора који ограничава раст бх. извоза у Србију.

Један од узрока пада општег нивоа цијена у Србији је и смањењe кредитне активности, као посљедицe раздуживања банака, раста неквалитетних кредита и засићености тржишта. Оваква политика иностраних банака кореспондира с њиховом политиком у БиХ, а она се у нашем банкарском систему испољава кроз смањење стране пасиве домаћих комерцијалних банка (видјети потпоглавље 3.1). У случају да не дође до преокрета тренда

2 У периоду од децембра 2013. до јула 2014. девизне резерве Народне банке Србије су смањене за 1,06 милијарди EUR.

Izvor: www.nbs.rs i RZS RS Извор: www.nbs.rs и РЗС РС

Stopa in�acije (l.s.) Стопа инфлације (л.с.)

Referentna kamatnastopa NBS (l.s.)

Референтна каматнастопа НБС (л.с.)

Devizni tečaj (d.s.) Девизни курс (д.с.)

Ciljana in�acija (l.s.) Циљана инфлација (л.с.)

95,0

100,0

105,0

110,0

115,0

120,0

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

14,0%

2011. 2012. 2013. 2014.

03. 06. 03. 06. 07. 08. 09.09. 12.12.12.

EUR/

RSD

Slika 1.4: Ključne makrovarijable Republike Srbije Графикон 1.4: Кључне макроваријабле Републике Србије

28


trenda u ponudi inostranog kapitala3, banke u Srbiji i u BiH u finansiranju kredita će se sve više morati oslanjati na domaći depozitni potencijal koji, zato što je u prosjeku niske ročnosti, ograničava ulaganja u osnovna sredstva, tj. nove tehnologije, bez kojih nema privrednog razvoja. Proces razduživanja banaka dodatno slabi finalnu tražnju u Srbiji usljed smanjenja ponude bankarskog kredita, što bi moglo značiti da inostrane banke ne očekuju značajan rast privredne aktivnosti u Srbiji, pa samim tim ni u BiH. Posljednji podaci o stopi rasta realnog BDP-a u Srbiji (treći kvartal 2014. / treći kvartal 2013. = -3,6%) i BiH (drugi kvartal 2014. / drugi kvartal 2013. = -1,2%) jednim dijelom se podudaraju s ovakvim, negativnim, očekivanjima. Prema programu konsolidacije javnih finansija Srbije, predviđeno je smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, što će generalno smanjiti kupovnu moć stanovnika Srbije, a to bi uz deprecijaciju dinara moglo dovesti do smanjenja tražnje za proizvodima bh. izvoznog sektora. Očekivanja od programa fiskalne konsolidacije u Srbiji su da bi on trebao dovesti do poreskog rasterećenja privatnog sektora koji bi potom kroz interno finansiranje povećao: stepen iskorištenosti proizvodnih kapaciteta, nove investicije i tražnju za radnom snagom.

S obzirom na to da je valutna klauzula standardni element ugovora o kreditu, deprecijacija dinara će povećati stopu nenaplativih kredita i pogoršati kvalitet kreditnog portfolija, što se mora odraziti na adekvatnost kapitala i rast potreba za dokapitalizacijom. Usljed procesa razduživanja i rasta udjela nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima koji su identifikovani kao najznačajniji rizik po finansijsku stabilnost u obje zemlje, Srbiji i BiH, rast tražnje za bankarskim kapitalom i dugoročnim izvorima finansiranja je karakteristika oba bankarska tržišta. Prisutnost evropskih bankarskih grupacija na tržištu BiH i Srbije implicira da će ova tražnja biti zadovoljena.

Veliki pad industrijske proizvodnje u Srbiji (august 2014. / august 2013. = -13,1%), s obzirom na njegovu kompoziciju, ne bi trebao negativno uticati na bh. ekonomiju, a mogući su i pozitivni efekti. Pad proizvodnje energije (august 2014. / august 2013. = -28,1%), mogao bi biti djelimično nadoknađen uvozom struje iz BiH, dok pad u sektoru rudarstva (23,8%) može indirektno podstaći tražnju za rudom iz BiH. Ostali sektori imaju jednocifrene stope pada, s tim da je prerađivačka industrija i proizvodnja intermedijarnih proizvoda (bez energije) u Srbiji, za koje bh. privreda jednim dijelom isporučuje ulaz, zabilježila pad od 3,8% i 6,2% respektivno.

U Hrvatskoj su nastavljena recesiona kretanja, što bi u jednom dijelu legalnih trgovačkih odnosa, posebno u oblasti maloprodaje (koja se pretežno odvija u bh. općinama koje graniče s Hrvatskom), moglo pozitivno uticati na bh. ekonomiju. Smanjenje realnog BDP-a Hrvatske za 0,5% (treći kvartal 2014. / treći kvartal 2013.) i posljedično smanjenje prosječne realne kupovne moći stanovnika Hrvatske, a u okolnostima kada je stopa PDV-a u Hrvatskoj značajno viša od domaće (25%4 u odnosu na 17%) i uz veću stopu deflacije u BiH od one u Hrvatskoj, povećava tražnju za jeftinijom

3 Ponuda stranog kapitala zavisi od tražnje za kreditima ali i od rentabilnosti projekata i rizika ulaganja.

4 Od 01.03.2012. godine PDV u Hrvatskoj je sa 17% povećan na 25%.

offer of foreign capital3, the banks in Serbia and BH will be forced to increasingly rely to domestic deposit potential in loan financing, which, as it has low maturity on the average, restricts investments in fixed assets, i.e. new technologies, which are necessary for economic development. Process of bank deleverage additionally weakens the final demand in Serbia due to the decrease of offer of bank loans, which might mean that foreign banks do not expect a considerable growth of economic activity in Serbia, or in BH. The latest data on the growth rate of real GDP in Serbia (Q3 2014 / Q3 2013 = -3.6%) and in BH (Q2 2014/Q2 2013 = -1.2%) partly confirm such negative expectations. According to the programme of consolidation of public finance in Serbia, the reduction of wages in the public sector was planned, as well as that of pensions, which will generally decrease the purchasing power of citizens of Serbia, which, with the depreciation of dinar, might lead to the decline of demand for the products of BH exports. Expectations of the fiscal consolidation programme in Serbia are that it should lead to the release of tax burden on the private sector, which would then through internal financing increase: degree of use of the production capacities, new investment and demand for labour.

As the currency clause is a standard element of the loan agreement, the dinar depreciation will increase the rate of unrecoverable loans and deteriorate the quality of the loan portfolio, which must be reflected in capital adequacy and the growth of recapitalization needs. Due to the deleverage process and the growth of the share of non-performing loans in the total loans which were identified as the most significant risk for the financial stability of both countries, Serbia and BH, the growth of demand for bank capital and long-term sources of financing is a feature of both banking markets. The presence of European banking groups on the markets of BH and Serbia implies that this demand will be met.

A huge decline of industrial production in Serbia (08/2014 / 08/2013 = -13.1%), taking into account is composition, should not have any negative impact on BH economy, and positive effects are also possible. Decline of energy production (08/2014 / 08/2013= -28.1%) could be partly compensated by imports of electric energy from BH, whereas decline in the mining sector (23.8%) may indirectly stimulate demand for ores from BH. Other sectors recorded single-digit rates of decline, and the manufacturing industry and the production of intermediary products (without energy) in Serbia, for which BH economy party delivers the input, recorded a decline of 3.8% and 6.2%, respectively.

Recession trend continued in Croatia, which in a part of legal trade relations, especially in the area of retail sale (which is mainly conducted in BH municipalities at the border with Croatia) might have a positive impact on BH economy. Decrease of real GDP of Croatia by 0.5% (Q3 2014 / Q3 2013) and the consequential decrease of the average real purchasing power of citizens of Croatia, in circumstances when the VAT rate in Croatia is significantly higher than the local one (25%4 compared to 17%) and with higher deflation rate in BH than the one in Croatia, increases demand for

3 Offer of foreign capital depends on demand for loans, and also on the profitability of the projects and the risk of investment.

4 Since 1 March 2012 VAT in Croatia has been increased from 17% to 25%.

29


kapitala3, banke u Srbiji i u BiH u financiranju kredita će se sve više morati oslanjati na domaći depozitni potencijal koji, zato što je u prosjeku niske ročnosti, ograničava ulaganja u osnovna sredstva, tj. nove tehnologije, bez kojih nema gospodarskoga razvoja. Proces razduživanja banaka dodatno slabi finalnu tražnju u Srbiji usljed smanjenja ponude bankarskog kredita, što bi moglo značiti da inozemne banke ne očekuju značajan rast gospodarske aktivnosti u Srbiji, pa samim tim ni u BiH. Posljednji podaci o stopi rasta realnog BDP-a u Srbiji (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje 2013. = -3,6%) i BiH (drugo tromjesečje 2014. / drugo tromjesečje 2013. = -1,2%) jednim dijelom se podudaraju s ovakvim, negativnim, očekivanjima. Prema programu konsolidacije javnih financija Srbije, predviđeno je smanjenje plaća u javnom sektoru i mirovina, što će generalno smanjiti kupovnu moć stanovnika Srbije, a to bi uz deprecijaciju dinara moglo dovesti do smanjenja tražnje za proizvodima bh. izvoznog sektora. Očekivanja od programa fiskalne konsolidacije u Srbiji su da bi on trebao dovesti do poreznog rasterećenja privatnoga sektora koji bi potom kroz interno financiranje povećao: stupanj iskorištenosti proizvodnih kapaciteta, nove investicije i tražnju za radnom snagom.

S obzirom na to da je valutna klauzula standardni element ugovora o kreditu, deprecijacija dinara će povećati stopu nenaplativih kredita i pogoršati kvalitetu kreditnog portfelja, što se mora odraziti na adekvatnost kapitala i rast potreba za dokapitalizacijom. Usljed procesa razduživanja i rasta udjela nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima koji su identificirani kao najznačajniji rizik po financijsku stabilnost u obje zemlje, Srbiji i BiH, rast tražnje za bankarskim kapitalom i dugoročnim izvorima financiranja je karakteristika oba bankarska tržišta. Prisutnost europskih bankarskih grupacija na tržištu BiH i Srbije implicira da će ova tražnja biti zadovoljena.

Veliki pad industrijske proizvodnje u Srbiji (kolovoz 2014. / kolovoz 2013. = -13,1%), s obzirom na njegovu kompoziciju, ne bi trebao negativno utjecati na bh. ekonomiju, a mogući su i pozitivni učinci. Pad proizvodnje energije (kolovoz 2014. / kolovoz 2013. = -28,1%), mogao bi biti djelomično nadoknađen uvozom struje iz BiH, dok pad u sektoru rudarstva (23,8%) može neizravno podstaći tražnju za rudom iz BiH. Ostali sektori imaju jednocifrene stope pada, s tim da je prerađivačka industrija i proizvodnja intermedijarnih proizvoda (bez energije) u Srbiji, za koje bh. gospodarstvo jednim dijelom isporučuje ulaz, zabilježila pad od 3,8% i 6,2% respektivno.

U Hrvatskoj su nastavljena recesiona kretanja, što bi u jednom dijelu legalnih trgovačkih odnosa, posebno u oblasti maloprodaje (koja se pretežno odvija u bh. općinama koje graniče s Hrvatskom), moglo pozitivno utjecati na bh. ekonomiju. Smanjenje realnog BDP-a Hrvatske za 0,5% (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje 2013.) i posljedično smanjenje prosječne realne kupovne moći stanovnika Hrvatske, a u okolnostima kada je stopa PDV-a u Hrvatskoj značajno viša od domaće (25%4 u odnosu na 17%) i uz veću stopu deflacije u BiH od one u Hrvatskoj, povećava

3 Ponuda stranog kapitala ovisi o tražnji za kreditima ali i o rentabilnosti projekata i rizika ulaganja.

4 Od 01.03.2012. godine PDV u Hrvatskoj je sa 17% povećan na 25%.

у понуди иностраног капитала3, банке у Србији и у БиХ у финансирању кредита ће се све више морати ослањати на домаћи депозитни потенцијал који, зато што је у просјеку ниске рочности, ограничава улагања у основна средства, тј. нове технологије, без којих нема привредног развоја. Процес раздуживања банака додатно слаби финалну тражњу у Србији усљед смањења понуде банкарског кредита, што би могло значити да иностране банке не очекују значајан раст привредне активности у Србији, па самим тим ни у БиХ. Посљедњи подаци о стопи раста реалног БДП-а у Србији (трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013. = -3,6%) и БиХ (други квартал 2014. / други квартал 2013. = -1,2%) једним дијелом се подударају с оваквим, негативним, очекивањима. Према програму консолидације јавних финансија Србије, предвиђено је смањење плата у јавном сектору и пензија, што ће генерално смањити куповну моћ становника Србије, а то би уз депрецијацију динара могло довести до смањења тражње за производима бх. извозног сектора. Очекивања од програма фискалне консолидације у Србији су да би он требао довести до пореског растерећења приватног сектора који би потом кроз интерно финансирање повећао: степен искоришћености производних капацитета, нове инвестиције и тражњу за радном снагом.

С обзиром на то да је валутна клаузула стандардни елемент уговора о кредиту, депрецијација динара ће повећати стопу ненаплативих кредита и погоршати квалитет кредитног портфеља, што се мора одразити на адекватност капитала и раст потреба за докапитализацијом. Усљед процеса раздуживања и раста удјела неквалитетних кредита у укупним кредитима који су идентификовани као најзначајнији ризик по финансијску стабилност у обје земље, Србији и БиХ, раст тражње за банкарским капиталом и дугорочним изворима финансирања је карактеристика оба банкарска тржишта. Присутност европских банкарских групација на тржишту БиХ и Србије имплицира да ће ова тражња бити задовољена.

Велики пад индустријске производње у Србији (август 2014. / август 2013. = -13,1%), с обзиром на његову композицију, не би требао негативно утицати на бх. економију, а могући су и позитивни ефекти. Пад производње енергије (август 2014. / август 2013. = -28,1%), могао би бити дјелимично надокнађен увозом струје из БиХ, док пад у сектору рударства (23,8%) може индиректно подстаћи тражњу за рудом из БиХ. Остали сектори имају једноцифрене стопе пада, с тим да је прерађивачка индустрија и производња интермедијарних производа (без енергије) у Србији, за које бх. привреда једним дијелом испоручује улаз, забиљежила пад од 3,8% и 6,2% респективно.

У Хрватској су настављена рецесиона кретања, што би у једном дијелу легалних трговачких односа, посебно у области малопродаје (која се претежно одвија у бх. општинама које граниче с Хрватском), могло позитивно утицати на бх. економију. Смањење реалног БДП-а Хрватске за 0,5% (трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013.) и посљедично смањење просјечне реалне куповне моћи становника Хрватске, а у околностима када је стопа ПДВ-а у Хрватској значајно виша од домаће (25%4 у односу на 17%) и уз већу стопу дефлације у БиХ од оне у Хрватској, повећава

3 Понуда страног капитала зависи од тражње за кредитима али и од рентабилности пројеката и ризика улагања.

4 Од 01.03.2012. године ПДВ у Хрватској је са 17% повећан на 25%.

30


robom. Stopa inflacije u Hrvatskoj u septembru je, u odnosu na prethodni mjesec, viša za 0,7% a na godišnjem nivou cijene su smanjene za 0,2%.

Na godišnjem nivou, od svih ključnih roba, najviše je smanjena cijena nafte (grafikon 1.5). Pad je započeo tek u julu 2014. iako je većina analiza ukazivala da je zbog globalnog usporavanja rasta koji smanjuje tražnju za energijom, ali i zbog rasta proizvodnje nafte, do korekcije u cijeni trebalo doći i ranije. Nafta je jeftinija za 12,8% (septembar 2014. / septembar 2013), a u odnosu na decembar 2013. godine za 12%. Cijena prirodnog plina je na godišnjem nivou veća za 8,3%, a ruskog plina manja za 5,1% (septembar 2014. / septembar 2013). Smanjenje cijene nafte i ruskog plina utiče na intenzitet deflacionih procesa ne samo u zoni eura već i u BiH, kao i na smanjenje tražnje za devizama namijenjenih za uvoz ovih roba. Pad vrijednosti indeksa hrane, isto kao i smanjenje cijena energenata, smanjuje potrošnju deviza za ove namjene u situaciji kada, zbog majske elementarne nepogode, ponuda hrane proizvedene u BiH opada. Kako su nafta i naftni derivati akcizna roba, a BiH u potpunosti zavisna od uvoza nafte, smanjenje ovog dijela poreske osnovice utiče na smanjenje javnih prihoda BiH. Ali, pošto cijene nafte i naftivnih derivata na domaćem tržištu, s ne tako malim vremenskim pomakom reaguju na smanjenje svjetskih cijena, ovaj kanal uticaja na javne prihode bi mogao imati odloženo dejstvo. Što se tiče cijena hrane, tu bi zbog velike konkurencije prilagođavanje trebalo biti mnogo brže. Cijene hrane na svjetskom tržištu, zbog učešća hrane u kompoziciji domaćeg CPI-ja (35,12%) imaju najjači deflatorni uticaj na opšti nivo cijena u BiH.

Na evropskom tržištu cijena električne energije je blago povećana, s 31,24 EUR/MWh (drugi kvartal 2014.) na 31,5 EUR/MWh (treći kvartal 2014), ali je zato na godišnjem nivou (treći kvartal 2014. / treći kvartal 2013. godine) pala za 18,73%. Zbog smanjenja domaće proizvodnje električne

cheaper goods. Inflation rate in Croatia in September, compared to the previous month is higher by 0.7% and at the annual level the prices went down by 0.2%.

At the annual level, of all the key commodities, the oil price recorded the biggest decrease (Graph 1.5). The decline started only in 07/2014 although most of the analyses pointed out that due to the global slow-down of growth, which decreases demand for energy, but also due to the growth of oil production, the price change should have happened earlier. The oil is cheaper by 12.8% (09/2014 / 09/2013) and compared to 12/2013 by 12%. The price of natural gas is higher at the annual level by 8.3%, and that of Russian gas is lower by 5.1% (09/2014 / 09/2013).

The decrease of prices of oil and Russian gas influences the intensity of deflation processes not only in the euro area but also in BH, and also decrease of demand for foreign exchange funds intended for imports of these goods. Decline of the value of the food index, the same as decrease of energy prices, decreases the spending of foreign exchange funds for these purposes in the situation when, due to the natural disaster in May, offer of the food produced in BH declines. As oil and oil derivatives are excise goods, and BH fully depends on imports of oil, decrease of this part of tax base influences the decrease of public revenues in BH. However, as the prices of oil and oil derivatives on the domestic market, with not such a small time lag, react to the reduction of the world prices, this channel of impact on public revenues could have a deferred effect. Regarding the prices of food, due to a large competition, the adjustment should be much faster. The food prices on the world market, due to the share of food in the composition of the domestic CPI (35.12%) have the strongest deflationary effect on the general price level in BH.

In the European market, the price of electric energy slightly increased from 31.24 EUR/MWh (Q2 2014) to 31.5 EUR/MWh (Q3 2014) but at the annual level (Q3 2014/Q3 2013) it declined by 18.73%. Due to the decline of domestic production of electric energy and with the existing level of

Izvor: www.indexmundi.com Source: www.indexmundi.com

Cijena nafte (d.s.) Oil Price (rhs)

Indeks cijena hrane(2005 = 100) (l.s.)

Index of Food Prices(2005 = 100) (lhs)

90,0

95,0

100,0

105,0

110,0

115,0

140,0

145,0

150,0

155,0

160,0

165,0

170,0

175,0

180,0

185,0

190,0

09. 10. 11. 12. 01. 02. 03. 04. 05.

2014.2013.

06. 07. 08. 09.

u U

SD /

in U

SD

2005

= 1

00

Grafikon 1.5: Cijena nafte i indeks cijena hrane Graph 1.5: Oil Price and Index of Food Prices

31


tražnju za jeftinijom robom. Stopa inflacije u Hrvatskoj u rujnu je, u odnosu na prethodni mjesec, viša za 0,7% a na godišnjoj razini cijene su smanjene za 0,2%.

Na godišnjoj razini, od svih ključnih roba, najviše je smanjena cijena nafte (slika 1.5). Pad je započeo tek u srpnju 2014. iako je većina analiza ukazivala da je zbog globalnog usporavanja rasta koji smanjuje tražnju za energijom, ali i zbog rasta proizvodnje nafte, do korekcije u cijeni trebalo doći i ranije. Nafta je jeftinija za 12,8% (rujan 2014. / rujan 2013), a u odnosu na prosinac 2013. godine za 12%. Cijena prirodnog plina je na godišnjoj razini veća za 8,3%, a ruskog plina manja za 5,1% (rujan 2014. / rujan 2013). Smanjenje cijene nafte i ruskog plina utječe na intenzitet deflacijskih procesa ne samo u zoni eura već i u BiH, kao i na smanjenje tražnje za devizama namijenjenih za uvoz ovih roba. Pad vrijednosti indeksa hrane, isto kao i smanjenje cijena energenata, smanjuje potrošnju deviza za ove namjene u situaciji kada, zbog svibanjske elementarne nepogode, ponuda hrane proizvedene u BiH opada. Kako su nafta i naftni derivati akcizna roba, a BiH u potpunosti ovisna o uvozu nafte, smanjenje ovog dijela porezne osnovice utječe na smanjenje javnih prihoda BiH. Ali, pošto cijene nafte i naftivnih derivata na domaćem tržištu, s ne tako malim vremenskim pomakom reagiraju na smanjenje svjetskih cijena, ovaj kanal utjecaja na javne prihode bi mogao imati odloženo dejstvo. Što se tiče cijena hrane, tu bi zbog velike konkurencije prilagođavanje trebalo biti mnogo brže. Cijene hrane na svjetskom tržištu, zbog udjela hrane u kompoziciji domaćeg CPI-ja (35,12%) imaju najjači deflatorni utjecaj na opću razinu cijena u BiH.

Na europskom tržištu cijena električne energije je blago povećana, s 31,24 EUR/MWh (drugo tromjesečje 2014.) na 31,5 EUR/MWh (treće tromjesečje 2014), ali je zato na godišnjoj razini (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje 2013. godine) pala za 18,73%. Zbog smanjenja domaće

тражњу за јефтинијом робом. Стопа инфлације у Хрватској у септембру је, у односу на претходни мјесец, виша за 0,7% а на годишњем нивоу цијенe су смањене за 0,2%.

На годишњем нивоу, од свих кључних роба, највише је смањена цијена нафте (графикон 1.5). Пад је започео тек у јулу 2014. иако је већина анализа указивала да је због глобалног успоравања раста који смањује тражњу за енергијом, али и због раста производње нафте, до корекције у цијени требало доћи и раније. Нафта је јефтинија за 12,8% (септембар 2014. / септембар 2013), а у односу на децембар 2013. године за 12%. Цијена природног гаса је на годишњем нивоу већа за 8,3%, а руског гаса мања за 5,1% (септембар 2014. / септембар 2013). Смањење цијене нафте и руског гаса утиче на интензитет дефлационих процеса не само у зони евра већ и у БиХ, као и на смањење тражње за девизама намијењених за увоз ових роба. Пад вриједности индекса хране, исто као и смањење цијена енергената, смањује потрошњу девиза за ове намјене у ситуацији када, због мајске елементарне непогоде, понуда хране произведене у БиХ опада. Како су нафта и нафтни деривати акцизна роба, а БиХ у потпуности зависна од увоза нафте, смањење овог дијела пореске основице утиче на смањење јавних прихода БиХ. Али, пошто цијене нафте и нафтивних деривата на домаћем тржишту, с не тако малим временским помаком реагују на смањење свјетских цијена, овај канал утицаја на јавне приходе би могао имати одложено дејство. Што се тиче цијена хране, ту би због велике конкуренције прилагођавање требало бити много брже. Цијене хране на свјетском тржишту, због учешћа хране у композицији домаћег CPI-ја (35,12%) имају најјачи дефлаторни утицај на општи ниво цијена у БиХ.

На европском тржишту цијена електричне енергије је благо повећана, с 31,24 EUR/MWh (други квартал 2014.) на 31,5 ЕUR/МWh (трећи квартал 2014), али је зато на годишњем нивоу (трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013. године) пала за 18,73%. Због смањења домаће производње електричне

Izvor: www.indexmundi.com Извор: www.indexmundi.com

Cijena nafte (d.s.) Цијена нафте (д.с.)

Indeks cijena hrane(2005 = 100) (l.s.)

Индекс цијена хране(2005 = 100) (л.с.)

90,0

95,0

100,0

105,0

110,0

115,0

140,0

145,0

150,0

155,0

160,0

165,0

170,0

175,0

180,0

185,0

190,0

09. 10. 11. 12. 01. 02. 03. 04. 05.

2014.2013.

06. 07. 08. 09.

u U

SD /

у U

SD

2005

= 1

00

Slika 1.5: Cijena nafte i indeks cijena hrane Графикон 1.5: Цијена нафте и индекс цијена хране

32


energije, uz postojeći nivo cijena na referentnom tržištu, devizni priliv po osnovu izvoza električne energije neće uticati na poboljšanje bh. deviznog bilansa.

Cijena aluminija, robe koja je zbog strukture naše privrede, i velikog broja zaposlenih u firmama čija je proizvodnja ulaz za proizvodnju aluminija (boksit i glinica) vrlo bitna, na kraju izvještajnog perioda dostigla je nivo od 1.990,43 USD po metričkoj toni (septembar 2014). Cijena aluminija je u porastu od juna. Na godišnjem nivou, cijena aluminija je veća za 13% (septembar 2014. / septembar 2013), a na mjesečnom smanjena za - 2% (septembar 2014. / august 2014). Ovakva cjenovna dinamika ipak predstavlja veliko iznenađenje s obzirom na globalno usporavanje privrednog rasta, zbog kojeg je u prosjeku došlo do smanjena tražnje, a potom i cijena za proizvodima cjelokupnog sirovinskog sektora. Rast cijene aluminija utiče na finansijsku konsolidaciju bh. firmi vezanih za proizvodnju i preradu boksita i glinice, a zbog radnointenzivnog karaktera rudarske i rudarsko-prerađivačke djelatnosti, i na sprečavanje rasta broja nezaposlenih i indirektno na smanjenje javnih rashoda do kojih dolazi zbog povećanja broja lica na biroima za zapošljavanje.

prices at the benchmark market, foreign exchange inflow on the basis of exports of electric energy will not influence the improvement of BH foreign exchange balance.

The price of aluminium, the goods which, due to the structure of our economy, and a high number of employees in the companies whose production is the input for aluminium production (bauxite and alumina) is very important, in the end of the reporting period, reached the level of USD 1,990.43 per metric ton (09/2014). The aluminium price has been increasing since June. At the annual level, the aluminium price is higher by 13% (09/2014 / 09/2013) and at the monthly level it declined by -2% (09/2014 / 08/2014). Such price dynamics still represents a big surprise taking into account the global slow-down of economic growth, which, on the average, brought about the decline of demand, and prices for the products of the entire raw material sector. The growth of aluminium price influences the financial consolidation of BH companies which are related to the production and processing of bauxite and alumina, and, due to the labour-intensive character of mining and mining-manufacturing activities, also the prevention of the growth of the number of unemployed people and indirectly decrease of public expenses which are caused by the increase of persons registered at employment bureaus.

33


proizvodnje električne energije, uz postojeću razinu cijena na referentnom tržištu, devizni priljev po osnovi izvoza električne energije neće utjecati na poboljšanje bh. devizne bilance.

Cijena aluminija, robe koja je zbog strukture našeg gospodarstva, i velikog broja zaposlenih u firmama čija je proizvodnja ulaz za proizvodnju aluminija (boksit i glinica) vrlo bitna, na kraju izvještajnog razdoblja dostigla je razinu od 1.990,43 USD po metričkoj toni (rujan 2014). Cijena aluminija je u porastu od lipnja. Na godišnjoj razini, cijena aluminija je veća za 13% (rujan 2014. / rujan 2013), a na mjesečnoj smanjena za - 2% (rujan 2014. / kolovoz 2014). Ovakva cjenovna dinamika ipak predstavlja veliko iznenađenje s obzirom na globalno usporavanje gospodarskoga rasta, zbog kojeg je u prosjeku došlo do smanjena tražnje, a potom i cijena za proizvodima cjelokupnog sirovinskog sektora. Rast cijene aluminija utječe na financijsku konsolidaciju bh. firmi vezanih za proizvodnju i preradu boksita i glinice, a zbog radnointenzivnog karaktera rudarske i rudarsko-prerađivačke djelatnosti, i na sprečavanje rasta broja nezaposlenih i neizravno na smanjenje javnih rashoda do kojih dolazi zbog povećanja broja osoba na biroima za zapošljavanje.

енергије, уз постојећи ниво цијена на референтном тржишту, девизни прилив по основу извоза електричне енергије неће утицати на побољшање бх. девизног биланса.

Цијена алуминијума, робе која је због структуре наше привреде, и великог броја запослених у фирмама чија је производња улаз за производњу алуминијума (боксит и глиница) врло битна, на крају извјештајног периода достигла је ниво од 1.990,43 USD по метричкој тони (септембар 2014). Цијена алуминијума је у порасту од јуна. На годишњем нивоу, цијена алуминијума је већа за 13% (септембар 2014. / септембар 2013), а на мјесечном смањена за - 2% (септембар 2014. / август 2014). Оваква цјеновна динамика ипак представља велико изненађење с обзиром на глобално успоравање привредног раста, због којег је у просјеку дошло до смањена тражње, а потом и цијена за производима цјелокупног сировинског сектора. Раст цијене алуминијума утиче на финансијску консолидацију бх. фирми везаних за производњу и прераду боксита и глинице, а због радноинтензивног карактера рударске и рударско-прерађивачке дјелатности, и на спречавање раста броја незапослених и индиректно на смањење јавних расхода до којих долази због повећања броја лица на бироима за запошљавање.

34


2 REAL SECTOR

The economic recovery trend, which was stopped in the second quarter, was reinstated in the third quarter, although with a much lower intensity. Despite the second flood wave in August, annual industrial production growth in the third quarter amounted to 0.7%. Owing to a slight price increase (especially in September), deflationary pressures in almost all product and service groups were substantially eased. Growth in prices of food and non-alcohol beverages, which has a dominant influence on CPI, can be linked to an increase of certain food categories on world markets, but also to growing prices at the domestic market due to damages caused by natural disasters in agricultural production.5 The initial eight months of 2014 did not record any substantial changes in labour market trends. Average nominal wage decreased slightly, and activities that suffered damages due to natural disasters recorded somewhat stronger decrease. There was a minor increase in the number of employed persons. Some activities recorded significant increase in the number of employed persons, which probably resulted from activities that were taken to suppress unregistered labour, while education recorded a substantial decline in the number of employed persons, and causes behind it cannot be explained with reliable arguments. However, Labour Force Survey shows that the unemployment rate in 2014 remained at the same level as in 2013 (27.5%).

2.1 Gross Domestic Product

Positive trends, marking the previous year and the first quarter of the current year (high growth rates of gross added value in the manufacturing industry and construction were particularly encouraging)6 were stopped at the second quarter of 2014, when real GDP declined by 1.2% (Graph 2.1). The second quarter of 2014 recorded high gross added value decrease rates in mining and quarrying by 16.2%, in agriculture, forestry and fishing by 10.8%, in real estate activities by 9.6%, and in electricity production and supply by 8.8%. Although the 3.4% decline rate in the manufacturing industry is much lower than the aforementioned rates, due to high share of this activity in added value, its contribution to the real GDP’s decline rate is approximately equal to the contribution of decline rates in electricity production and supply (higher by 7 basis points) or in real estate activities (lower by 5 basis points). On the other hand, significant growth of gross added value was recorded in administrative and support service activities by 13.4% and in construction by 7.8%.

5 The third quarter did record annual growth in manufacturing industry of food and beverages, but it probably relied on imported agricultural raw materials in this period. Observed at annual level, imports of livestock in the third quarter were by 10.9% higher. Source: BH Agency for Statistics and CBBH.

6 In the first quarter of 2014, manufacturing industry and construction recorded annual growth of gross added value (not including FISIM - Financial Intermediation Services Indirectly Measured) of 7.2% and 23.2%, respectively.

2. REALNI SEKTOR

Trend ekonomskog oporavka koji je bio zaustavljen u drugom kvartalu, u trećem kvartalu je ponovo uspostavljen, iako znatno slabijeg intenziteta. Rast industrijske proizvodnje u trećem kvartalu na godišnjem nivou, uprkos drugom talasu poplava u augustu, iznosio je 0,7%. Deflatorni pritisci su zahvaljujući laganom rastu cijena (posebno u septembru) gotovo svih grupa proizvoda i usluga značajno ublaženi. Rast cijena hrane i bezalkoholnih pića, koji ima dominantan uticaj na CPI, može se povezati s rastom pojedinih kategorija hrane na svjetskim tržištima ali i rastom cijena na domaćem tržištu usljed štete koju su uzrokovale vremenske nepogode u poljoprivrednoj proizvodnji.5 U prvih osam mjeseci 2014. godine nisu se desile suštinske promjene u trendovima na tržištu rada. Prosječna nominalna plata je neznatno pala, s tim da je u djelatnostima koje su pretrpjele štete usljed nepogoda zabilježen nešto značajni pad. Rast broja zaposlenih je neznatan. U nekim djelatnostima bilježi se značajan rast broja zaposlenih, vjerovatno kao posljedica aktivnosti koje se poduzimaju s ciljem suzbijanja rada na crno, a u djelatnosti obrazovanja je zabilježen znatan pad broja zaposlenih, a uzroci se ne mogu pouzdano objasniti. Pri tome, Anketa radne snage pokazuje da je u 2014. godini stopa nezaposlenih na istom nivou kao 2013. godine (27,5%).

2.1 Bruto društveni proizvod

Pozitivna kretanja koja su karakterisala prethodnu godinu i prvi kvartal tekuće godine (posebno su ohrabrivale visoke stope rasta bruto dodate vrijednosti prerađivačke industrije i građevinarstva)6 prekinuta su u drugom kvartalu 2014. godine kada je zabilježen pad realnog BDP-a za 1,2% (grafikon 2.1). U drugom kvartalu 2014. godine bilježe se visoke stope pada bruto dodate vrijednosti u vađenju rude i kamena, i to za 16,2%, poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu za 10,8%, poslovanju nekretninama za 9,6%, te proizvodnji i snabdijevanju električnom energijom za 8,8%. Iako je stopa pada u prerađivačkoj industriji, od 3,4%, znatno niža od navednih stopa, zbog visokog učešća ove djelatnosti u dodatoj vrijednosti, njen doprinos stopi pada realnog BDP-a je približno jednak doprinosu pada stope u proizvodnji i snabdijevanju električnom energijom (veći za sedam baznih poena) ili poslovanju nekretninama (manji za pet baznih poena). Na drugoj strani, značajan rast bruto dodate vrijednosti zabilježen je u administrativnim i pomoćnim uslužnim djelatnostima od 13,4% i građevinarstvu od 7,8%.

5 U trećem kvartalu je zabilježen godišnji rast prerađivačke industrije hrane i pića, ali se ona vjerovatno u ovom periodu oslanjala na uvezene poljoprivredne sirovine. U trećem kvartalu, posmatrano na godišnjem nivou, uvoz žive stoke veći je za 10,9%. Izvor: Agencija za statistiku BiH i CBBiH

6 U prvom kvartalu 2014. godine u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu je zabilježen godišnji rast bruto dodate vrijednosti (ne uključujući FISIM – indirektno mjerene usluge finansijskog posredovanja) od 7,2% i 23,2%, respektivno.

35


2. REALNI SEKTOR

Trend ekonomskog oporavka koji je bio zaustavljen u drugom tromjesečju, u trećem tromjesečju je ponovo uspostavljen, iako znatno slabijeg intenziteta. Rast industrijske proizvodnje u trećem tromjesečju na godišnjoj razini, usprkos drugom valu poplava u kolovozu, iznosio je 0,7%. Deflatorni pritisci su zahvaljujući laganom rastu cijena (osobito u rujnu) gotovo svih grupa proizvoda i usluga značajno ublaženi. Rast cijena hrane i bezalkoholnih pića, koji ima dominantan utjecaj na CPI, može se povezati s rastom pojedinih kategorija hrane na svjetskim tržištima ali i rastom cijena na domaćem tržištu usljed štete koju su uzrokovale vremenske nepogode u poljoprivrednoj proizvodnji.5 U prvih osam mjeseci 2014. godine nisu se dogodile suštinske promjene u trendovima na tržištu rada. Prosječna nominalna plaća je neznatno pala, s tim da je u djelatnostima koje su pretrpjele štete usljed nepogoda zabilježen nešto značajni pad. Rast broja zaposlenih je neznatan. U nekim djelatnostima bilježi se značajan rast broja zaposlenih, vjerojatno kao posljedica aktivnosti koje se poduzimaju s ciljem suzbijanja rada na crno, a u djelatnosti obrazovanja je zabilježen znatan pad broja zaposlenih, a uzroci se ne mogu pouzdano objasniti. Pri tome, Anketa radne snage pokazuje da je u 2014. godini stopa nezaposlenih na istoj razini kao 2013. godine (27,5%).

2.1 Bruto društveni proizvod

Pozitivna kretanja koja su karakterizirala prethodnu godinu i prvo tromjesečje tekuće godine (posebno su ohrabrivale visoke stope rasta bruto dodate vrijednosti prerađivačke industrije i građevinarstva)6 prekinuta su u drugom tromjesečju 2014. godine kada je zabilježen pad realnog BDP-a za 1,2% (slika 2.1). U drugom tromjesečju 2014. godine bilježe se visoke stope pada bruto dodate vrijednosti u vađenju rude i kamena, i to za 16,2%, poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu za 10,8%, poslovanju nekretninama za 9,6%, te proizvodnji i opskrbi električnom energijom za 8,8%. Iako je stopa pada u prerađivačkoj industriji, od 3,4%, znatno niža od navednih stopa, zbog visokog udjela ove djelatnosti u dodatoj vrijednosti, njen doprinos stopi pada realnog BDP-a je približno jednak doprinosu pada stope u proizvodnji i opskrbi električnom energijom (veći za sedam baznih bodova) ili poslovanju nekretninama (manji za pet baznih bodova). Na drugoj strani, značajan rast bruto dodate vrijednosti zabilježen je u administrativnim i pomoćnim uslužnim djelatnostima od 13,4% i građevinarstvu od 7,8%.

5 U trećem tromjesečju je zabilježen godišnji rast prerađivačke industrije hrane i pića, ali se ona vjerojatno u ovom razdoblju oslanjala na uvezene poljoprivredne sirovine. U trećem tromjesečju, promatrano na godišnjoj razini, uvoz žive stoke veći je za 10,9%. Izvor: Agencija za statistiku BiH i CBBiH

6 U prvom tromjesečju 2014. godine u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu je zabilježen godišnji rast bruto dodate vrijednosti (ne uključujući FISIM – neizravno mjerene usluge financijskog posredovanja) od 7,2% i 23,2%, respektivno.

2. РЕАЛНИ СЕКТОР

Тренд економског опоравка који је био заустављен у другом кварталу, у трећем кварталу је поново успостављен, иако знатно слабијег интензитета. Раст индустријске производње у трећем кварталу на годишњем нивоу, упркос другом таласу поплава у августу, износио је 0,7%. Дефлаторни притисци су захваљујући лаганом расту цијена (посебно у септембру) готово свих група производа и услуга значајно ублажени. Раст цијена хране и безалкохолних пића, који има доминантан утицај на CPI, може се повезати с растом појединих категорија хране на свјетским тржиштима али и растом цијена на домаћем тржишту усљед штете коју су узроковале временске непогоде у пољопривредној производњи.5 У првих осам мјесеци 2014. године нису се десиле суштинске промјене у трендовима на тржишту рада. Просјечна номинална плата је незнатно пала, с тим да је у дјелатностима које су претрпјеле штете усљед непогода забиљежен нешто значајни пад. Раст броја запослених је незнатан. У неким дјелатностима биљежи се значајан раст броја запослених, вјероватно као посљедица активности које се подузимају с циљем сузбијања рада на црно, а у дјелатности образовања је забиљежен знатан пад броја запослених, а узроци се не могу поуздано објаснити. При томе, Анкета радне снаге показује да је у 2014. години стопа незапослених на истом нивоу као 2013. године (27,5%).

2.1 Бруто друштвени производ

Позитивна кретања која су карактерисала претходну годину и први квартал текуће године (посебно су охрабривале високе стопе раста бруто додате вриједности прерађивачке индустрије и грађевинарства)6 прекинута су у другом кварталу 2014. године када је забиљежен пад реалног БДП-а за 1,2% (графикон 2.1). У другом кварталу 2014. године биљеже се високе стопе пада бруто додате вриједности у вађењу руде и камена, и то за 16,2%, пољопривреди, шумарству и риболову за 10,8%, пословању некретнинама за 9,6%, те производњи и снабдијевању електричном енергијом за 8,8%. Иако је стопа пада у прерађивачкој индустрији, од 3,4%, знатно нижа од наведних стопа, због високог учешћа ове дјелатности у додатој вриједности, њен допринос стопи пада реалног БДП-а је приближно једнак доприносу пада стопе у производњи и снабдијевању електричном енергијом (већи за седам базних поена) или пословању некретнинама (мањи за пет базних поена). На другој страни, значајан раст бруто додате вриједности забиљежен је у административним и помоћним услужним дјелатностима од 13,4% и грађевинарству од 7,8%.

5 У трећем кварталу је забиљежен годишњи раст прерађивачке индустрије хране и пића, али се она вјероватно у овом периоду ослањала на увезене пољопривредне сировине. У трећем кварталу, посматрано на годишњем нивоу, увоз живе стоке већи је за 10,9%. Извор: Агенција за статистику БиХ и ЦББиХ

6 У првом кварталу 2014. године у прерађивачкој индустрији и грађевинарству је забиљежен годишњи раст бруто додате вриједности (не укључујући FISIM – индиректно мјерене услуге финансијског посредовања) од 7,2% и 23,2%, респективно.

36


Podaci o rastu industrijske proizvodnje u trećem kvartalu, u poređenju s prethodnim kvartalom, pokazuju rast obima proizvodnje za 3,5%. Pored toga, ukupan promet u trećem kvartalu u trgovinama na malo realno je porastao za 3,4%, tako da se i u ovom segmentu očekuju pozitivni efekti na BDP. Uz to, ukoliko se u građevinarstvu nastavi pozitivni trend iz prethodna dva kvartala (u ovom trenutku se ne raspolaže podacima za treći kvartal), realno je očekivati da se u trećem kvartalu značajno ublaži ili čak zaustavi pad BDP-a na godišnjem nivou.

2.2 Industrijska proizvodnja

Poslije snažnog rasta industrijske proizvodnje, posmatrano na godišnjem nivou, u prvom kvartalu (4,1%) i pada u drugom kvartalu (-3,2%), u trećem kvartalu 2014. godine zabilježen je lagani rast od 0,7%. Rast industrijske proizvodnje zaustavljen je već u aprilu, zbog značajnog smanjenja u glavnoj industrijskoj grupi koja se odnosi na proizvodnju energije, da bi u maju pad industrijske proizvodnje, uslijed poplava, dosegao stopu od 7,4%. U augustu je drugi poplavni talas ponovo prekinuo rast, ali sa znatno blažim posljedicama, tako da je u trećem kvartalu zabilježen navedeni kvartalni rast (grafikon 2.2).

Posmatrano prema glavnim industrijskim grupama, u proizvodnji energije bilježi se konstantan kvartalni pad obima proizvodnje, na godišnjoj osnovi, a najniži intenzitet pada od 5,2% (iskazan u apsolutnoj vrijednosti) zabilježen je u trećem kvartalu. Ovakvo kretanje u najvećoj mjeri uslovljeno je smanjenjem obima proizvodnje i snabdijevanja električnom energijom.7 Pri tome je vađenje ugljena i lignita i proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda tokom sva tri kvartala znatno oscilirala. Proizvodnja ugljena i lignita u prvom kvartalu je dosegla gotovo dvocifrenu stopu rasta, da bi u drugom pala, a u trećem kvartalu neznatno porasla (0,2%). 7 Neto proizvodnja u periodu januar – septembar 2014. godine u odnosu na isti period prethodne godine manja je za 11,1%. Pri tome je u istom periodu količina izvezene električne energije manja za 15,6%, a izraženo u novcu iznos je manji za 41,2%. Izvor: Kratkoročni pokazatelji energetske statistike, Agencije za statistiku BiH, www.bhas.ba i UIO BiH

Data on industrial production growth in the third quarter compared to the previous quarter show an increase in production output by 3.5%. Also, total turnover in retail trades in the third quarter recorded 3.4% real growth, and positive effects on GDP are expected in this segment as well. In addition, if the positive trend in construction from the previous two quarters continues (data for the third quarter are not available at the moment), it can be realistically expected that the annual GDP drop will be significantly reduced or even stopped.

2.2 Industrial Production

Following the strong industrial production growth in the first quarter (4.1%), observed at the annual level, and decline in the second quarter (-3.2%), the third quarter of 2014 recorded slight increase by 0.7%. The industrial production growth was stopped as early as in April due to a significant decline in the main industrial group pertaining to energy production, and industrial production decline rate recorded 7.4% in May due to the floods. The second flood wave in August interrupted the growth again, but with much softer consequences, and the third quarter recorded the aforementioned growth (Graph 2.2).

Observed by main industrial groups in electricity production, constant quarterly decline of production output is recorded, viewed at the annual basis, and the lowest decline intensity of 5.2% (stated in absolute value) was recorded in the third quarter. Such trend is mostly conditioned by decrease in production output and electricity supply.7 Mining of coal and lignite, as well as manufacture of coke and refined petroleum products during the three quarters oscillated significantly. Manufacture of coal and lignite in the first quarter almost reached a two-digit growth rate, followed by decline in the second quarter and slight increase in the third quarter (0.2%). 7 Net production in the period January-September 2014 compared to the same period of the previous year is by 11.1% lower. Quantity of exported electricity was by 15.6% lower in the same period or, stated in money terms, the amount was by 41.2% lower. Source: Short-Term Energy Statistics Indicators, BH Agency for Statistics,www.bhas.ba and ITA BiH.

Izvor: BHAS Source: BHAS

Nominalni BDP

Realni BDP

Nominal GDP

Real GDP

-6,0%

-4,0%

-2,0%

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

godi

šnje

pro

mje

nean

nual

cha

nges

Grafikon 2.1: Godišnje promjene u nominalnom i realnom BDP-u Graph 2.1: Annual Changes in Nominal and Real GDP

http://www.bhas.ba

http://www.bhas.ba

37


Podaci o rastu industrijske proizvodnje u trećem tromjesečju, u usporedbi s prethodnim tromjesečjem, pokazuju rast obujma proizvodnje za 3,5%. Pored toga, ukupan promet u trećem tromjesečju u trgovinama na malo realno je porastao za 3,4%, tako da se i u ovom segmentu očekuju pozitivni učinci na BDP. Uz to, ukoliko se u građevinarstvu nastavi pozitivni trend iz prethodna dva tromjesečja (u ovom trenutku se ne raspolaže podacima za treće tromjesečje), realno je očekivati da se u trećem tromjesečju značajno ublaži ili čak zaustavi pad BDP-a na godišnjoj razini.

2.2 Industrijska proizvodnja

Poslije snažnog rasta industrijske proizvodnje, promatrano na godišnjoj razini, u prvom tromjesečju (4,1%) i pada u drugom tromjesečju (-3,2%), u trećem tromjesečju 2014. godine zabilježen je lagani rast od 0,7%. Rast industrijske proizvodnje zaustavljen je već u travnju, zbog značajnog smanjenja u glavnoj industrijskoj grupi koja se odnosi na proizvodnju energije, da bi u svibnju pad industrijske proizvodnje, uslijed poplava, dosegao stopu od 7,4%. U kolovozu je drugi poplavni val ponovo prekinuo rast, ali sa znatno blažim posljedicama, tako da je u trećem tromjesečju zabilježen navedeni tromjesečni rast (slika 2.2).

Promatrano prema glavnim industrijskim grupama, u proizvodnji energije bilježi se konstantan tromjesečni pad obujma proizvodnje, na godišnjoj osnovi, a najniži intenzitet pada od 5,2% (iskazan u apsolutnoj vrijednosti) zabilježen je u trećem tromjesečju. Ovakvo kretanje u najvećoj mjeri uvjetovano je smanjenjem obujma proizvodnje i opskrbe električnom energijom.7 Pri tome je vađenje ugljena i lignita i proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda tijekom sva tri tromjesečja znatno oscilirala. Proizvodnja ugljena i lignita u prvom tromjesečju je dosegla gotovo dvoznamenkastu stopu rasta, da bi u drugom pala, a u trećem tromjesečju neznatno porasla (0,2%).7 Neto proizvodnja u razdoblju siječanj – rujan 2014. godine u odnosu na isto razdoblje prethodne godine manja je za 11,1%. Pri tome je u istom razdoblju količina izvezene električne energije manja za 15,6%, a izraženo u novcu iznos je manji za 41,2%. Izvor: Kratkoročni pokazatelji energetske statistike, Agencije za statistiku BiH, www.bhas.ba i UIO BiH

Подаци о расту индустријске производње у трећем кварталу, у поређењу с претходним кварталом, показују раст обима производње за 3,5%. Поред тога, укупан промет у трећем кварталу у трговинама на мало реално је порастао за 3,4%, тако да се и у овом сегменту очекују позитивни ефекти на БДП. Уз то, уколико се у грађевинарству настави позитивни тренд из претходна два квартала (у овом тренутку се не располаже подацима за трећи квартал), реално је очекивати да се у трећем кварталу значајно ублажи или чак заустави пад БДП-а на годишњем нивоу.

2.2 Индустријска производња

Послије снажног раста индустријске производње, посматрано на годишњем нивоу, у првом кварталу (4,1%) и пада у другом кварталу (-3,2%), у трећем кварталу 2014. године забиљежен је лагани раст од 0,7%. Раст индустријске производње заустављен је већ у априлу, због значајног смањења у главној индустријској групи која се односи на производњу енергије, да би у мају пад индустријске производње, услијед поплава, досегао стопу од 7,4%. У августу је други поплавни талас поново прекинуо раст, али са знатно блажим посљедицама, тако да је у трећем кварталу забиљежен наведени квартални раст (графикон 2.2).

Посматрано према главним индустријским групама, у производњи енергије биљежи се константан квартални пад обима производње, на годишњој основи, а најнижи интензитет пада од 5,2% (исказан у апсолутној вриједности) забиљежен је у трећем кварталу. Овакво кретање у највећој мјери условљено је смањењем обима производње и снабдијевања електричном енергијом.7 При томе је вађење угљена и лигнита и производња кокса и рафинираних нафтних производа током сва три квартала знатно осцилирала. Производња угљена и лигнита у првом кварталу је досегла готово двоцифрену стопу раста, да би у другом пала, а у трећем кварталу незнатно порасла (0,2%). 7 Нето производња у периоду јануар – септембар 2014. године у односу на исти период претходне године мања је за 11,1%. При томе је у истом периоду количина извезене електричне енергије мања за 15,6%, а изражено у новцу износ је мањи за 41,2%. Извор: Краткорочни показатељи енергетске статистике, Агенције за статистику БиХ, www.bhas.ba и УИО БиХ

Izvor: BHAS Извор: БХАС

Nominalni BDP

Realni BDP

Номинални БДП

Реални БДП

-6,0%

-4,0%

-2,0%

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

godi

šnje

pro

mje

neго

диш

ње

пром

јене

Slika 2.1: Godišnje promjene u nominalnom i realnom BDP-u

Графикон 2.1: Годишње промјене у номиналном и реалном БДП-у

http://www.bhas.ba

http://www.bhas.ba

38


Istovremeno, proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda je, od visoke stope pada u prvom kvartalu, preko umjerenog rasta u drugom, u trećem kvartalu stagnirala (rast 0,1%). U trećem kvartalu 2014. godine, posmatrano na godišnjem nivou, u svim ostalim glavnim grupama industrijske proizvodnje, izuzev kapitalnih dobara, zabilježen je rast obima proizvodnje.

Najviša stopa rasta zabilježena je kod netrajnih dobara za široku potrošnju od 7,2%. Visoke stope rasta ostvarene su u djelatnostima koje obuhvataju proizvodnju prehrambenih proizvoda, a koje su dominantne u okviru prerađivačke industrije. Tako je u proizvodnji hrane ostvaren rast proizvodnje od 8,3%, a proizvodnji pića rast od 11,8%. Pri tome, u proizvodnji hrane u prva dva kvartala zabilježen je pad proizvodnje, dok je u proizvodnji pića u sva tri kvartala zabilježen rast proizvodnje. Negativna kretanja u proizvodnji u okviru ove grupe proizvoda (netrajnih dobara za široku potrošnju) zabilježena su u proizvodnji duhana, čija proizvodnja je manja za 13,3%, (pad proizvodnje karakteriše sva tri kvartala) i u proizvodnji odjeće, čija proizvodnja je manja za 7,5%.

Pad proizvodnje kapitalnih dobara u trećem kvartalu iznosio je 0,9% i najvećim dijelom uzrokovan je padom proizvodnje u djelanosti koja obuhvata proizvodnju računara i elektroničkih i optičkih proizvoda, čija proizvodnja je smanjena za 10,7%. Međutim, pokazatelji za period januar – septembar 2014. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju rast obima proizvodnje ove grupe proizvoda od 3,04%.

Bez obzira na probleme vezane za vremenske neprilike (prirodnu katastrofu) s kojima je bila suočena bh. ekonomija, u industrijskoj proizvodnji u prvih devet mjeseci u odnosu na isti period prethodne godine, izuzev segmenta koji se odnosi na energiju (-7,39%), ostvareni su nešto bolji rezultati nego u prethodnoj godini (rast od 0,4%). Najniža stopa rasta u ostalim glavnim grupama proizvoda zabilježena je u proizvodnji kapitalnih proizvoda i iznosila je kako je navedeno 3,04%. Rast proizvodnje, u posmatranom

At the same time, from the high decline rate in the first quarter, through moderate growth in the second quarter, manufacture of coke and refined petroleum products stagnated in the third quarter (0.1% growth). Analysed at the annual level, the third quarter of 2014 recorded production output increase in all main industrial production groups, except for capital goods.

The highest growth rate of 7.2% was recorded in non-durable consumer goods. High growth rates were reached in activities that include manufacture of food products that are dominant within the manufacturing industry. Thus, manufacture of food recorded 8.3% production growth, and manufacture of beverages recorded 11.8% growth. Food manufacture recorded production decline in the first two quarters, while manufacture of beverages recorded production increase in all three quarters. Negative production trends in this product group (non-durable consumer goods) were recorded in manufacture of tobacco with 13.3% decrease, (all three quarters are characterised by production decline) and in manufacture of clothes, which declined by 7.5%.

Decline in manufacture of capital goods in the third quarter amounted to 0.9%, mostly caused by production decline in the activity that includes manufacture of computer, electronic and optical products, which decreased by 10.7%. However, indicators for the period January-September 2014, compared to the same period of the previous year, show production output increase in this product group by 3.04%. Regardless of weather-related problems (natural disaster) that BH economy faced, industrial production recorded somewhat better results (0.4% increase) during the first nine months, compared to the same period of the previous year, except for energy segment (-7.39%). The lowest growth rate in other main product groups was recorded in manufacture of capital products and, as specified above, it amounted to 3.04%. In the observed period, increase in production of durable


Industrijskaproizvodnja

IndustrialProduction

-10,0%

-8,0%

-6,0%

-4,0%

-2,0%

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09

2011. 2012. 2013. 2014.

Grafikon 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje BiH

Graph 2.2: Annual Changes of BH Industrial Production Index

39


Istodobno, proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda je, od visoke stope pada u prvom tromjesečju, preko umjerenog rasta u drugom, u trećem tromjesečju stagnirala (rast 0,1%). U trećem tromjesečju 2014. godine, promatrano na godišnjoj razini, u svim ostalim glavnim grupama industrijske proizvodnje, izuzev kapitalnih dobara, zabilježen je rast obujma proizvodnje.

Najviša stopa rasta zabilježena je kod netrajnih dobara za široku potrošnju od 7,2%. Visoke stope rasta ostvarene su u djelatnostima koje obuhvataju proizvodnju prehrambenih proizvoda, a koje su dominantne u okviru prerađivačke industrije. Tako je u proizvodnji hrane ostvaren rast proizvodnje od 8,3%, a proizvodnji pića rast od 11,8%. Pri tome, u proizvodnji hrane u prva dva tromjesečja zabilježen je pad proizvodnje, dok je u proizvodnji pića u sva tri tromjesečja zabilježen rast proizvodnje. Negativna kretanja u proizvodnji u okviru ove grupe proizvoda (netrajnih dobara za široku potrošnju) zabilježena su u proizvodnji duhana, čija proizvodnja je manja za 13,3%, (pad proizvodnje karakterizira sva tri tromjesečja) i u proizvodnji odjeće, čija proizvodnja je manja za 7,5%.

Pad proizvodnje kapitalnih dobara u trećem tromjesečju iznosio je 0,9% i najvećim dijelom uzrokovan je padom proizvodnje u djelanosti koja obuhvata proizvodnju računara i elektroničkih i optičkih proizvoda, čija proizvodnja je smanjena za 10,7%. Međutim, pokazatelji za razdoblje siječanj – rujan 2014. godine, u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, pokazuju rast obujma proizvodnje ove grupe proizvoda od 3,04%.

Bez obzira na probleme vezane za vremenske neprilike (prirodnu katastrofu) s kojima je bila suočena bh. ekonomija, u industrijskoj proizvodnji u prvih devet mjeseci u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, izuzev segmenta koji se odnosi na energiju (-7,39%), ostvareni su nešto bolji rezultati nego u prethodnoj godini (rast od 0,4%). Najniža stopa rasta u ostalim glavnim grupama proizvoda zabilježena je u proizvodnji kapitalnih proizvoda i iznosila je kako je navedeno 3,04%. Rast proizvodnje, u promatranom

Истовремено, производњa кокса и рафинираних нафтних производа је, од високе стопе пада у првом кварталу, преко умјереног раста у другом, у трећем кварталу стагнирала (раст 0,1%). У трећем кварталу 2014. године, посматрано на годишњем нивоу, у свим осталим главним групама индустријске производње, изузев капиталних добара, забиљежен је раст обима производње.

Највиша стопа раста забиљежена је код нетрајних добара за широку потрошњу од 7,2%. Високе стопе раста остварене су у дјелатностима које обухватају производњу прехрамбених производа, а које су доминантне у оквиру прерађивачке индустрије. Тако је у производњи хране остварен раст производње од 8,3%, а производњи пића раст од 11,8%. При томе, у производњи хране у прва два квартала забиљежен је пад производње, док је у производњи пића у сва три квартала забиљежен раст производње. Негативна кретања у производњи у оквиру ове групе производа (нетрајних добара за широку потрошњу) забиљежена су у производњи дувана, чија производња је мања за 13,3%, (пад производње карактерише сва три квартала) и у производњи одјеће, чија производња је мања за 7,5%.

Пад производње капиталних добара у трећем кварталу износио је 0,9% и највећим дијелом узрокован је падом производње у дјеланости која обухвата производњу рачунара и електроничких и оптичких производа, чија производња је смањена за 10,7%. Међутим, показатељи за период јануар – септембар 2014. године, у односу на исти период претходне године, показују раст обима производње ове групе производа од 3,04%.

Без обзира на проблеме везане за временске неприлике (природну катастрофу) с којима је била суочена бх. економија, у индустријској производњи у првих девет мјесеци у односу на исти период претходне године, изузев сегмента који се односи на енергију (-7,39%), остварени су нешто бољи резултати него у претходној години (раст од 0,4%). Најнижа стопа раста у осталим главним групама производа забиљежена је у производњи капиталних производа и износила је како је наведено 3,04%. Раст производње, у посматраном периоду,


Industrijskaproizvodnja

Индустријскапроизводња

-10,0%

-8,0%

-6,0%

-4,0%

-2,0%

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09

2011. 2012. 2013. 2014.

Slika 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje BiH

Графикон 2.2: Годишње промјене индекса индустријске производње БиХ

40


periodu, trajnih proizvoda za široku potrošnju, netrajnih proizvoda za široku potrošnju i intermedijarnih proizvoda iznosio je 3,62%, 3,97% i 4,75%, respektivno.

2.3 Cijene

U septembru 2014. godine cijene su na mjesečnom nivou porasle za 0,5%, tako da je godišnja stopa deflacije svedena na 0,1%. Mjesečni rast cijena determinisan je rastom cijena svih grupa proizvoda koji konstituišu CPI, a izuzetak su cijene koje se odnose na rekreaciju i kulturu (pad od 0,4%), te cijene koje se odnose na ostale usluge i proizvode (-0,1%). Najviši mjesečni rast cijena zabilježen je u grupama proizvoda koji se odnose na odjeću i obuću od 4,3%, te duhan i piće od 2,6%, tako da su ove grupe proizvoda najviše doprinijele mjesečnom rastu cijena ostalih komponenti CPI-ja (grafikon 2.3).

Deflacija, posmatrano na godišnjem nivou, svoj vrhunac dosegnula je u prvom kvartalu 2014. godine kada je iznosila 1,6%. Slabljenje deflatornih pritisaka u drugom kvartalu nastavljeno je i u trećem kvartalu i u septembru je deflacija iznosila navednih 0,1%. Deflacija na godišnjem nivou u bh. ekonomiji prisutna je od augusta 2013. godine (grafikon 2.4).

Činjenica da troškovi vezani za hranu učestvuju u ukupnim troškovima domaćinstava sa 35,2% ima presudan uticaj na nivo inflacije/deflacije u bh. ekonomiji. Kao što se vidi na prethodnom grafikonu, kretanje opšteg nivoa cijena tijesno je povezano s kretanjem cijena hrane.

Kretanje cijena hrane najvećim dijelom može se vezati za kretanje cijena ključnih prehrambenih sirovina na svjetskim tržištima (grafikon 2.5).8 Odstupanje kretanja cijena prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu od trenda kretanja cijena pšenice na svjetskom tržištu bilježi se u trećem kvartalu, a može se povezati s rastom cijena mesa

8 Pšenica i meso (u ovom slučaju govedina i piletina) se posmatraju kao ključne sirovine u prehrambenoj industriji.

consumer products, non-durable consumer products and intermediary products amounted to 3.62%, 3.97% and 4.75%, respectively.

2.3 Prices

In September 2014, prices at the monthly level went up by 0.5%, and annual deflation rate was reduced to 0.1%. Monthly price increase was determined by price growth in all groups of products that constitute CPI, with the exception of prices pertaining to recreation and culture (0.4% drop), and prices pertaining to other services and products (-0.1%). The strongest monthly price growth of 4.3% was recorded in product groups pertaining to clothing and footwear, and tobacco and beverages by 2.6%, and these product groups therefore contributed the most to the monthly price increase of other CPI components (Graph 2.3).

Analysed at annual level, deflation reached its peak in the first quarter of 2014, when it amounted to 1.6%. Weakening of deflationary pressures in the second quarter continued in the third quarter, and deflation amounted to the mentioned 0.1% in September. Annual deflation in BH economy has been present since August 2013 (Graph 2.4).

The fact that food-related costs account for 35.2% in overall household expenses has a decisive impact on the inflation/deflation level in BH economy. As the previous graphs illustrates, trend in general price level is closely related to food price trend.

In the most part, food price trend can be linked to trends in prices of key food raw materials on world markets (Graph 2.5).8 The third quarter recorded deviation of food products’ price trends on domestic market from wheat price trends on the world market, which can be linked to rising prices of meat and expected increase in prices of domestic grains

8 Wheat and meat (beef and chicken in this case) are viewed as key raw materials in the food industry.


Ostale komponente(38,9% CPI-јa)

Other Components(38.9% of CPI)

Hrana, stanovanje iprevoz (61,1% CPI-јa)

Food, Housing andTransportation (61.1% of CPI)

In�acija In�ation

-2,0%

-1,5%

-1,0%

-0,5%

0,0%

0,5%

1,0%

01 02 03 04 05

2013. 2014.

06 07 08 09 10 11 12 01 02 03 04 05 06 07 08 09

Pret

hodn

i mje

sec=

100

prev

ious

mon

th =

100

Grafikon 2.3: Mjesečne stope inflacije i kretanje cijena izabranih grupa proizvoda

Graph 2.3: Monthly Inflation Rates and the Trend of Prices of Selected Product Groups

41


razdoblju, trajnih proizvoda za široku potrošnju, netrajnih proizvoda za široku potrošnju i intermedijarnih proizvoda iznosio je 3,62%, 3,97% i 4,75%, respektivno.

2.3 Cijene

U rujnu 2014. godine cijene su na mjesečnoj razini porasle za 0,5%, tako da je godišnja stopa deflacije svedena na 0,1%. Mjesečni rast cijena determiniran je rastom cijena svih grupa proizvoda koji konstituiraju CPI, a izuzetak su cijene koje se odnose na rekreaciju i kulturu (pad od 0,4%), te cijene koje se odnose na ostale usluge i proizvode (-0,1%). Najviši mjesečni rast cijena zabilježen je u grupama proizvoda koji se odnose na odjeću i obuću od 4,3%, te duhan i piće od 2,6%, tako da su ove grupe proizvoda najviše doprinijele mjesečnom rastu cijena ostalih komponenti CPI-ja (slika 2.3).

Deflacija, promatrano na godišnjoj razini, svoj vrhunac dosegnula je u prvom tromjesečju 2014. godine kada je iznosila 1,6%. Slabljenje deflatornih pritisaka u drugom tromjesečju nastavljeno je i u trećem tromjesečju i u rujnu je deflacija iznosila navednih 0,1%. Deflacija na godišnjoj razini u bh. ekonomiji prisutna je od kolovoza 2013. godine (slika 2.4).

Činjenica da troškovi vezani za hranu sudjeluju u ukupnim troškovima kućanstava sa 35,2% ima presudan utjecaj na razinu inflacije/deflacije u bh. ekonomiji. Kao što se vidi na prethodnoj slici, kretanje opće razine cijena tijesno je povezano s kretanjem cijena hrane.

Kretanje cijena hrane najvećim dijelom može se vezati za kretanje cijena ključnih prehrambenih sirovina na svjetskim tržištima (slika 2.5).8 Odstupanje kretanja cijena prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu od trenda kretanja cijena pšenice na svjetskom tržištu bilježi se u trećem tromjesečju, a može se povezati s rastom cijena

8 Pšenica i meso (u ovom slučaju govedina i piletina) se promatraju kao ključne sirovine u prehrambenoj industriji.

трајних производа за широку потрошњу, нетрајних производа за широку потрошњу и интермедијарних производа износио је 3,62%, 3,97% и 4,75%, респективно.

2.3 Цијене

У септембру 2014. године цијене су на мјесечном нивоу порасле за 0,5%, тако да је годишња стопа дефлације сведена на 0,1%. Мјесечни раст цијена детерминисан је растом цијена свих група производа који конституишу CPI, а изузетак су цијене које се односе на рекреацију и културу (пад од 0,4%), те цијене које се односе на остале услуге и производе (-0,1%). Највиши мјесечни раст цијена забиљежен је у групама производа који се односе на одјећу и обућу од 4,3%, те дуван и пиће од 2,6%, тако да су ове групе производа највише допринијеле мјесечном расту цијена осталих компоненти CPI-jа (графикон 2.3).

Дефлација, посматрано на годишњем нивоу, свој врхунац досегнула је у првом кварталу 2014. године када је износила 1,6%. Слабљење дефлаторних притисака у другом кварталу настављено је и у трећем кварталу и у септембру је дефлација износила наведних 0,1%. Дефлација на годишњем нивоу у бх. економији присутна је од августа 2013. године (графикон 2.4).

Чињеница да трошкови везани за храну учествују у укупним трошковима домаћинстава са 35,2% има пресудан утицај на ниво инфлације/дефлације у бх. економији. Као што се види на претходном графикону, кретање општег нивоа цијена тијесно је повезано с кретањем цијена хране.

Кретање цијена хране највећим дијелом може се везати за кретање цијена кључних прехрамбених сировина на свјетским тржиштима (графикон 2.5).8 Одступање кретања цијена прехрамбених производа на домаћем тржишту од тренда кретања цијена пшенице на свјетском тржишту биљежи се у трећем кварталу, а може се повезати с растом

8 Пшеница и месо (у овом случају говедина и пилетина) се посматрају као кључне сировине у прехрамбеној индустрији.


Ostale komponente(38,9% CPI-јa)

Остале компоненте(38,9% CPI-jа)

Hrana, stanovanje iprijevoz (61,1% CPI-јa)

Храна, становање ипревоз (61,1% CPI-jа)

Inacija Инфлација

-2,0%

-1,5%

-1,0%

-0,5%

0,0%

0,5%

1,0%

01 02 03 04 05

2013. 2014.

06 07 08 09 10 11 12 01 02 03 04 05 06 07 08 09

Pret

hodn

i mje

sec=

100

прет

ходн

и м

јесе

ц =

100

Slika 2.3: Mjesečne stope inflacije i kretanje cijena izabranih grupa proizvoda

Графикон 2.3: Мјесечне стопе инфлације и кретање цијена изабраних група производа

42


i očekivanjima rasta cijena domaćih žitarica usljed slabog domaćeg uroda, i to zbog navedenih poplava.9 Pored cijene hrane na svjetskim tržištima, cijene hrane u BiH su determinisane i cijenama prehrambenih prerađevina čiji deficit čini 15,1% ukupnog trgovinskog deficita u periodu januar – septembar 2014. godine.

Uprkos činjenicama koje su u trećem kvartalu pozitivno uticale na smanjenje deflacionog pritiska, u periodu januar – septembar 2014. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, deflacija je iznosila 1,2%, što znači da su prosječne cijene u ovom periodu, u poređenju s istim periodom prethodne godine, niže za navedeni procenat. Međutim, u narednom kvartalu realno je očekivati da se nastavi popuštanje deflatornog pritiska, i to kako zbog kretanja cijena hrane na svjetskom tako i na domaćem

9 U drugom kvartalu je zabilježen pad dodate vrijednosti u poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu za 10,8%.

due to poor domestic yield caused by aforementioned floods.9 Apart from being determined by food price on world markets, food prices in BH are also determined by prices of food products that recorded deficit accounting for 15.1% of overall trade deficit in the period January-September 2014.

Despite facts that positively impacted the decrease of deflationary pressure in the third quarter, deflation in the period January – September 2014 amounted to 1.2% compared to the same period last year, which means that average prices in this period were lower by the aforementioned percentage compared to the same period of the previous year. However, continued ease of the deflationary pressure can be realistically expected in the next quarter, due to food price trends on both world and

9 The second quarter recorded decline in added value in agriculture, forestry and fishing by 10.8%.


Godišnja promjenacijena hrane ibezalkoholnih pića

Annual Change ofPrices of Food and

Non-Alcohol Beverages

In�acija/ De�acija In�ation /De�ation

-5,0%

-4,0%

-3,0%

-2,0%

-1,0%

0,0%

1,0%

2,0%

3,0%

4,0%

01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09

2012. 2013. 2014.

Izvor: BHAS i www.indexmundi.com Source: BHAS and www.indexmundi.com

Godišnje promjene ucijenama govedine

Annual Changes inPrices of Beef

Godišnje promjene ucijenama pšenice (l.s.)

Annual Changes inPrices of Wheat (lh scale)

Promjene u opštemnivou cijena hrane ibezalkoholnih pića

Changes in the GeneralLevel of Prices of Food and

Non-alcohol Beverages

-5,0%

-4,0%

-3,0%

-2,0%

-1,0%

0,0%

1,0%

2,0%

3,0%

4,0%

5,0%

6,0%

-50,0%

-40,0%

-30,0%

-20,0%

-10,0%

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09

2012. 2013. 2014.

Grafikon 2.4: Godišnje promjene u opštem nivou potrošačkih cijena

Grafikon 2.5: Uticaj cijena pšenice i govedine na svjetskim tržištima na cijene hrane u BiH

Graph 2.4: Annual Changes in the General Consumer Price Level

Graph 2.5: Impact of Prices of Wheat and Beef on the World Markets on Food Prices in BH

43


mesa i očekivanjima rasta cijena domaćih žitarica usljed slabog domaćeg uroda, i to zbog navedenih poplava.9 Pored cijene hrane na svjetskim tržištima, cijene hrane u BiH su determinirane i cijenama prehrambenih prerađevina čiji deficit čini 15,1% ukupnog trgovinskog deficita u razdoblju siječanj – rujan 2014. godine.

Usprkos činjenicama koje su u trećem tromjesečju pozitivno utjecale na smanjenje deflacijskog pritiska, u razdoblju siječanj – rujan 2014. godine, u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, deflacija je iznosila 1,2%, što znači da su prosječne cijene u ovom razdoblju, u usporedbi s istim razdobljem prethodne godine, niže za navedeni postotak. Međutim, u narednom tromjesečju realno je očekivati da se nastavi popuštanje deflatornog pritiska, i to kako zbog kretanja cijena hrane na svjetskom tako i na domaćem

9 U drugom tromjesečju je zabilježen pad dodate vrijednosti u poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu za 10,8%.

цијена меса и очекивањима раста цијена домаћих житарица усљед слабог домаћег урода, и то због наведених поплава.9 Поред цијене хране на свјетским тржиштима, цијене хране у БиХ су детерминисане и цијенама прехрамбених прерађевина чији дефицит чини 15,1% укупног трговинског дефицита у периоду јануар – септембар 2014. године.

Упркос чињеницама које су у трећем кварталу позитивно утицале на смањење дефлационог притиска, у периоду јануар – септембар 2014. године, у односу на исти период претходне године, дефлација је износила 1,2%, што значи да су просјечне цијене у овом периоду, у поређењу с истим периодом претходне године, ниже за наведени проценат. Међутим, у наредном кварталу реално је очекивати да се настави попуштање дефлаторног притиска, и то како због кретања цијена хране на свјетском тако и на домаћем

9 У другом кварталу је забиљежен пад додате вриједности у пољопривреди, шумарству и риболову за 10,8%.


Godišnja promjenacijena hrane ibezalkoholnih pića

Годишња промјенацијена хране и

безалкохолних пића

In�acija/ De�acija Инфлација/ Дефлација

-5,0%

-4,0%

-3,0%

-2,0%

-1,0%

0,0%

1,0%

2,0%

3,0%

4,0%

01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09

2012. 2013. 2014.

Izvor: BHAS i www.indexmundi.com Извор: БХАС и www.indexmundi.com

Godišnje promjene ucijenama govedine

Годишње промјене уцијенама говедине

Godišnje promjene ucijenama pšenice (l.s.)

Годишње промјене уцијенама пшенице (л.с.)

Promjene u općojrazini cijena hrane ibezalkoholnih pića

Промјене у општемнивоу цијена хране ибезалкохолних пића

-5,0%

-4,0%

-3,0%

-2,0%

-1,0%

0,0%

1,0%

2,0%

3,0%

4,0%

5,0%

6,0%

-50,0%

-40,0%

-30,0%

-20,0%

-10,0%

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09

2012. 2013. 2014.

Slika 2.4: Godišnje promjene u općoj razini potrošačkih cijena

Slika 2.5: Utjecaj cijena pšenice i govedine na svjetskim tržištima na cijene hrane u BiH

Графикон 2.4: Годишње промјене у општем нивоу потрошачких цијена

Графикон 2.5: Утицај цијена пшенице и говедине на свјетским тржиштима на цијене хране у БиХ

44


tržištu. Na svjetskom tržištu u oktobru se bilježi godišnja stopa rasta cijena mesa (govedine 49,9%, a piletine 8,4%), dok se rast cijena domaće hrane može očekivati zbog poplava koje su ugrozile proizvodnju većine poljoprivrednih kultura, ali i mesa.

2.4 Plate i zaposlenost

U prvih osam mjeseci 2014. godine nisu zabilježene suštinske promjene u globalnim trendovima na tržištu rada. Prosječna nominalna neto plata je neznatno pala, a u djelatnostima koje su pretrpjele štete usljed nepogoda, zabilježen nešto značajniji pad neto plata. Broj zaposlenih je neznatno porastao, a pri tome se u nekim djelatnostima bilježi značajan rast broja zaposlenih, dok je u obrazovanju zabilježen teško objašnjiv pad broja zaposlenih.

Prosječna nominalna neto plata u BiH u augustu, u odnosu na prethodni mjesec, pala je za 1,3%, a zbog inflacije realno je prosječna plata manja za 1,8%.10 Najviši uticaj na prosječnu neto platu, zbog broja zaposlenih, imaju prerađivačka industrija i trgovina te javna uprava i odbrana i obrazovanje, i to kako zbog visine prosječne neto plate tako i zbog broja zaposlenih. Na mjesečnom nivou najviši nominalni pad neto plate zabilježen je u proizvodnji i snabdijevanju električnom energijom, plinom, parom i klimatizaciji od 4,1% (55 BAM), te u poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu od 3,2% (25 BAM). Ovakvo kretanje prosječne neto plate u ove dvije djelatnosti moglo bi se objasniti izuzetno niskom proizvodnjom usljed elementarnih nepogoda.11 Pri tome, u sva tri područja industrijske proizvodnje, građevinarstvu, stručnim, naučnim i tehničkim djelatnostima, administrativnim i pomoćnom uslužnim djelatnostima, umjetnosti, zabavi i rekreaciji te ostalim uslužnim djelatnostima prosječna plata od početka 2014. godine ima trend smanjenja.

Od početka godine bilježi se trend rasta zaposlenosti koja predstavlja osnovni cilj, ali i indikator rasta (bez obzira na strukturu zaposlenih) i razvoja svake ekonomije. Na mjesečnom nivou zabilježen je rast od 0,04%, dok se na godišnjem nivou bilježi rast od 2,6%. Mjesečne promjene broja zaposlenih u svim djelatnostima su zanemarive, izuzev u obrazovanju, gdje je zabilježen manji broj zaposlenih za 1.819 osoba (na godišnjoj osnovi je zabilježeno smanjenje broja zaposlenih za 1.661 osobu, a od početka godine čak za 3.958 osoba).12 Od početka godine daleko najveći rast broja zaposlenih zabilježen je u prerađivačkoj industriji, i to 9.159 osoba ili 7,1% (grafikon 2.6). U ovom periodu, odnosno za prvih osam mjeseci u odnosu na prosjek prethodne godine, zabilježen je rast obima prerađivačke industrije (2,6%) i to djelimično može objasniti ovako visoku stopu rasta broja zaposlenih. 10 Mjesečna inflacija u septembru je bila navedenih 0,5%.

11 Hidroelektrane su u periodu januar – septembar 2014. godine proizvele manje električne energije za 26,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvor: Kratkoročni pokazatelji energetske statistike, Agencije za statistiku BiH, www.bhas.ba

12 Izvor: Podaci preuzeti iz Saopštenja o broju zaposlenih po djelatnostima od 20.10.2014. godine. BHAS www.bhas.baMalo je vjerovatno da je ovako veliki broj zaposlenih napustio ovu djelatnost. Ako ovo nije greška onda nije lako dati pouzdano objašnjenje. Pri tome je u ovoj djelatnosti zabilježen nominalni pad prosječne plate za 0,5% u odnosu na prethodni mjesec, a u odnosu na isti mjesec prethodne godine, rast za 2,8%. Od početka godine nominalni rast prosječne plate je 0,6%.

domestic markets. Annual growth rate of meat prices (beef 49.9%, and chicken 8.4%) was recorded in October on the world market, while increase in prices of domestic food can be expected due to floods that endangered production of the majority of crops, but also production of meat.

2.4 Wages and Employment

The initial eight months of 2014 did not record any substantial changes in global labour market trends. Average nominal net wage dropped slightly, and activities that suffered damages due to natural disasters recorded somewhat stronger decrease in net wages. Number of employees slightly went up, where some activities recorded significant increase in number of employees, while education recorded a hardly explainable decline.

Average nominal net wage in BH in August, compared to the previous month, declined by 1.3%, and real average wage was by 1.8% due to inflation.10 Manufacturing industry and trade have the biggest impact on average net wage due to number of employees, as well as the public administration and defence and education, both due to the amount of average net wage and the number of employees. On the monthly level, the strongest nominal decline of net wage was recorded in electricity, steam and air conditioning production and supply by 4.1% (BAM 55), and in agriculture, forestry and fishing by 3.2% (BAM 25). Such trends in average net wages in these two activities could be explained with extremely low production due to natural disasters.11 At the same time, all three areas of industrial production, construction, professional, scientific and technical activities, administrative and support service activities, arts, entertainment and recreation and other service activities recorded a downward trend in average wages from the beginning of 2014.

From the beginning of the year, upward trend was recorded in employment, which is the main goal and indicator of growth (regardless of the employee structure) and development of every economy. Monthly growth of 0.04% and annual growth of 2.6% were recorded. Monthly changes in number of employees in all activities were negligible, except in education, which recorded decrease by 1,819 employed persons (at the annual level, decline in number of employees by 1,661 persons was recorded, and by as many as 3,958 people from the beginning of the year).12 From the beginning of the year, manufacturing industry recorded by far the strongest increase in number of employees - by 9,159 persons or 7.1% (Graph 2.6). This period, i.e. the initial eight months recorded increase in manufacturing industry output (2.6%) compared to the last year’s average, which partially explains the high growth rate in the number of employees. 10 Monthly inflation in September amounted to the aforementioned 0.5%.

11 In the period January-September 2014, hydroelectric plants produced 26.7% less electricity compared to the same period of the previous year. Source: Short-Term Energy Statistics Indicators, BH Agency for Statistics, www.bhas.ba

12 12 Source: Data taken over from the Press Release on Number of Employees Per Activity of 20.10.2014. BHAS www.bhas.baIt is highly improbable that so many employees abandoned this activity. Unless this is an error, it is not easy to provide a reliable explanation. This activity also recorded nominal average wage decline by 0.5% compared to the previous month, and 2.8% increase compared to the same month of last year. From the beginning of the year, nominal growth of average wage has amounted to 0.6%.

http://www.bhas.ba

http://www.bhas.ba

http://www.bhas.ba

http://www.bhas.ba

45


tržištu. Na svjetskom tržištu u listopadu se bilježi godišnja stopa rasta cijena mesa (govedine 49,9%, a piletine 8,4%), dok se rast cijena domaće hrane može očekivati zbog poplava koje su ugrozile proizvodnju većine poljoprivrednih kultura, ali i mesa.

2.4 Plaće i zaposlenost

U prvih osam mjeseci 2014. godine nisu zabilježene suštinske promjene u globalnim trendovima na tržištu rada. Prosječna nominalna neto plaća je neznatno pala, a u djelatnostima koje su pretrpjele štete usljed nepogoda, zabilježen nešto značajniji pad neto plaća. Broj zaposlenih je neznatno porastao, a pri tome se u nekim djelatnostima bilježi značajan rast broja zaposlenih, dok je u obrazovanju zabilježen teško objašnjiv pad broja zaposlenih.

Prosječna nominalna neto plaća u BiH u kolovozu, u odnosu na prethodni mjesec, pala je za 1,3%, a zbog inflacije realno je prosječna plaća manja za 1,8%.10 Najviši utjecaj na prosječnu neto plaću, zbog broja zaposlenih, imaju prerađivačka industrija i trgovina te javna uprava i obrana i obrazovanje, i to kako zbog visine prosječne neto plaće tako i zbog broja zaposlenih. Na mjesečnoj razini najviši nominalni pad neto plaće zabilježen je u proizvodnji i opskrbi električnom energijom, plinom, parom i klimatizaciji od 4,1% (55 BAM), te u poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu od 3,2% (25 BAM). Ovakvo kretanje prosječne neto plaće u ove dvije djelatnosti moglo bi se objasniti izuzetno niskom proizvodnjom usljed elementarnih nepogoda.11 Pri tome, u sva tri područja industrijske proizvodnje, građevinarstvu, stručnim, naučnim i tehničkim djelatnostima, administrativnim i pomoćnom uslužnim djelatnostima, umjetnosti, zabavi i rekreaciji te ostalim uslužnim djelatnostima prosječna plaća od početka 2014. godine ima trend smanjenja.

Od početka godine bilježi se trend rasta zaposlenosti koja predstavlja osnovni cilj, ali i pokazatelj rasta (bez obzira na strukturu zaposlenih) i razvoja svake ekonomije. Na mjesečnoj razini zabilježen je rast od 0,04%, dok se na godišnjoj razini bilježi rast od 2,6%. Mjesečne promjene broja zaposlenih u svim djelatnostima su zanemarive, izuzev u obrazovanju, gdje je zabilježen manji broj zaposlenih za 1.819 osoba (na godišnjoj osnovi je zabilježeno smanjenje broja zaposlenih za 1.661 osobu, a od početka godine čak za 3.958 osoba).12 Od početka godine daleko najveći rast broja zaposlenih zabilježen je u prerađivačkoj industriji, i to 9.159 osoba ili 7,1% (slika 2.6). U ovom razdoblju, odnosno za prvih osam mjeseci u odnosu na prosjek prethodne godine, zabilježen je rast obujma prerađivačke industrije (2,6%) i to djelomično može objasniti ovako visoku stopu rasta broja zaposlenih. 10 Mjesečna inflacija u rujnu je bila navedenih 0,5%.

11 Hidroelektrane su u razdoblju siječanj – rujan 2014. godine proizvele manje električne energije za 26,7% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Izvor: Kratkoročni pokazatelji energetske statistike, Agencije za statistiku BiH, www.bhas.ba

12 Izvor: Podaci preuzeti iz Priopćenja o broju zaposlenih po djelatnostima od 20.10.2014. godine. BHAS www.bhas.baMalo je vjerojatno da je ovako veliki broj zaposlenih napustio ovu djelatnost. Ako ovo nije greška onda nije lako dati pouzdano objašnjenje. Pri tome je u ovoj djelatnosti zabilježen nominalni pad prosječne plaće za 0,5% u odnosu na prethodni mjesec, a u odnosu na isti mjesec prethodne godine, rast za 2,8%. Od početka godine nominalni rast prosječne plaće je 0,6%.

тржишту. На свјетском тржишту у октобру се биљежи годишња стопа раста цијена меса (говедине 49,9%, а пилетине 8,4%), док се раст цијена домаће хране може очекивати због поплава које су угрозиле производњу већине пољопривредних култура, али и меса.

2.4 Плате и запосленост

У првих осам мјесеци 2014. године нису забиљежене суштинске промјене у глобалним трендовима на тржишту рада. Просјечна номинална нето плата је незнатно пала, а у дјелатностима које су претрпјеле штете усљед непогода, забиљежен нешто значајнији пад нето плата. Број запослених је незнатно порастао, а при томе се у неким дјелатностима биљежи значајан раст броја запослених, док је у образовању забиљежен тешко објашњив пад броја запослених.

Просјечна номинална нето плата у БиХ у августу, у односу на претходни мјесец, пала је за 1,3%, а због инфлације реално је просјечна плата мања за 1,8%.10 Највиши утицај на просјечну нето плату, због броја запослених, имају прерађивачка индустрија и трговина те јавна управа и одбрана и образовање, и то како због висине просјечне нето плате тако и због броја запослених. На мјесечном нивоу највиши номинални пад нето плате забиљежен је у производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији од 4,1% (55 BAM), те у пољопривреди, шумарству и риболову од 3,2% (25 BAM). Овакво кретање просјечне нето плате у ове двије дјелатности могло би се објаснити изузетно ниском производњом усљед елементарних непогода.11 При томе, у сва три подручја индустријске производње, грађевинарству, стручним, научним и техничким дјелатностима, административним и помоћном услужним дјелатностима, умјетности, забави и рекреацији те осталим услужним дјелатностима просјечна плата од почетка 2014. године има тренд смањења.

Од почетка године биљежи се тренд раста запослености која представља основни циљ, али и индикатор раста (без обзира на структуру запослених) и развоја сваке економије. На мјесечном нивоу забиљежен је раст од 0,04%, док се на годишњем нивоу биљежи раст од 2,6%. Мјесечне промјене броја запослених у свим дјелатностима су занемариве, изузев у образовању, гдје је забиљежен мањи број запослених за 1.819 lica (на годишњој основи је забиљежено смањење броја запослених за 1.661 lice, а од почетка године чак за 3.958 lica).12 Од почетка године далеко највећи раст броја запослених забиљежен је у прерађивачкој индустрији, и то 9.159 lica или 7,1% (графикон 2.6). У овом периоду, односно за првих осам мјесеци у односу на просјек претходне године, забиљежен је раст обима прерађивачке индустрије (2,6%) и то дјелимично може објаснити овако високу стопу раста броја запослених. 10 Мјесечна инфлација у септембру је била наведених 0,5%.

11 Хидроелектране су у периоду јануар – септембар 2014. године произвеле мање електричне енергије за 26,7% у односу на исти период претходне године. Извор: Краткорочни показатељи енергетске статистике, Агенције за статистику БиХ, www.bhas.ba

12 Извор: Подаци преузети из Саопштења о броју запослених по дјелатностима од 20.10.2014. године. БХАС www.bhas.baМало је вјероватно да је овако велики број запослених напустио ову дјелатност. Ако ово није грешка онда није лако дати поуздано објашњење. При томе је у овој дјелатности забиљежен номинални пад просјечне плате за 0,5% у односу на претходни мјесец, а у односу на исти мјесец претходне године, раст за 2,8%. Од почетка године номинални раст просјечне плате је 0,6%.

http://www.bhas.ba

http://www.bhas.ba

http://www.bhas.ba

http://www.bhas.ba

46


Značajan rast zaposlenih zabilježen je još u trgovini (2.228 osoba), hotelijerstvu i ugostiteljstvu (1.544), prevozu i skladištenju (1.295) te djelatnosti koja obuhvata umjetnost, zabavu i rekreaciju (1.439) i vjerovatno je bar u jednom broju ovih djelatnosti posljedica aktivnosti koje se poduzimaju s ciljem suzbijanja rada na crno.

Legenda:

C: Prerađivačka industrijaG: Trgovina na veliko i malo, popravak motornih vozila i motocikalaH: Prevoz i skladištenjeI: Djelatnost pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hraneN: Administrativne i pomoćne uslužne djelatnostiO: Javna uprava i odbrana, obavezno socijalno osiguranje.

Prema podacima objavljenim u Anketi o radnoj snazi u BiH,13 radno sposobno stanovništvo u 2014. čini 2,56 miliona stanovnika, i to je manje za oko 53 hiljade ili 2,0%, u poređenju s prethodnom godinom. Od tog broja, oko 1,44 miliona, ili 56,3%, stanovnika je neaktivno stanovništvo, a oko 1,12 miliona, ili 43,7%, je radno aktivno stanovništvo. U neaktivno stanovništvo se svrstavaju osobe do navršene 15. godine života i radno sposobne osobe koje se ne izjašnjavaju niti da su zaposlene niti da su nezaposlene, dok radno aktivno stanovništvo čine zaposlene i nezaposlene osobe. U poređenju s prethodnom godinom, broj neaktivnog stanovništva je manji za oko 40 hiljada ili 3,4%, a broj aktivnog stanovništva je manji za oko 13 hiljada ili 1,1%.14

13 Agencija za statistiku BiH, Anketa o radnoj snazi – prethodni podaci, objavljena u septembru 2014. godine, www.bhas.ba

14 Smanjenje aktivnog stanovništva vjerovatno je bar jednim dijelom povezano s odlivom mlade radne snage koja ne može da se zaposli u BiH.

Significant rise in number of employees was also recorded in trade (2,228 persons), hotel industry and catering (1,544), transportation and storage (1,295), and activity that includes arts, entertainment and recreation (1,439), and at least in a number of these activities it probably resulted from actions that were taken to suppress unregistered labour.

Legend:

C: Manufacturing IndustryG: Wholesale and Retail Trade; Repair of Motor Vehicles and MotorcyclesH: Transportation and StorageI: Accommodation and Food Service ActivitiesN: Administrative and Support Service ActivitiesO: Public Administration and Defence; Compulsory Social Insurance

According to data published in the BH Labour Force Survey,13 working-age population in 2014 accounted for 2,56 million people, which is by approximately 53 thousand or 2.0% less than in the previous year. Of this number, around 1.44 million or 56.3% of the population are inactive, and around 1.12 million or 43.7% are labour-active. Inactive population includes persons up to 15 years of age and working-age persons who do not declare to be either employed or unemployed, while labour-active population includes employed and unemployed persons. Compared to the previous year, the number of inactive population declined by around 40 thousand or 3.4%, and number of active population declined by around 13 thousand or 1.1%.14

13 BH Agency for Statistics, Labour Force Survey – previous data, published in September 2014, www.bhas.ba

14 Decrease in the number of active population is probably at least partially related to drain of young workforce that is not able to find employment in BH.


Promjena u broju uposlenihu djelatnosti u odnosu nadecembar 2013.

X

X

Y

Udio djelatnosti u ukupnombroju uposlenih u avgustu2014. godine

Y

X

Y

Change in the Number ofEmployees in Activity Compared

to December 2013

Share of Activity in theTotal Number of Employees

in August 2014

CG

H I

N

O

Ostaledjelatnosti

Otheractivities

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

0% 2% 4% 6% 8% 10% 12%

Grafikon 2.6: Promjene u broju zaposlenih u prvih osam mjeseci 2014.

Graph 2.6: Changes in the Number of Employees in the First Eight Months of 2014

http://www.bhas.ba

http://www.bhas.ba

47


Značajan rast zaposlenih zabilježen je još u trgovini (2.228 osoba), hotelijerstvu i ugostiteljstvu (1.544), prijevozu i skladištenju (1.295) te djelatnosti koja obuhvata umjetnost, zabavu i rekreaciju (1.439) i vjerojatno je bar u jednom broju ovih djelatnosti posljedica aktivnosti koje se poduzimaju s ciljem suzbijanja rada na crno.

Legenda:

C: Prerađivačka industrijaG: Trgovina na veliko i malo, popravak motornih vozila i motocikalaH: Prevoz i skladištenjeI: Djelatnost pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hraneN: Administrativne i pomoćne uslužne djelatnostiO: Javna uprava i odbrana, obvezno socijalno osiguranje.

Prema podacima objavljenim u Anketi o radnoj snazi u BiH,13 radno sposobno stanovništvo u 2014. čini 2,56 milijuna stanovnika, i to je manje za oko 53 tisuće ili 2,0%, u usporedbi s prethodnom godinom. Od tog broja, oko 1,44 milijuna, ili 56,3%, stanovnika je neaktivno stanovništvo, a oko 1,12 milijuna, ili 43,7%, je radno aktivno stanovništvo. U neaktivno stanovništvo se svrstavaju osobe do navršene 15. godine života i radno sposobne osobe koje se ne izjašnjavaju niti da su zaposlene niti da su nezaposlene, dok radno aktivno stanovništvo čine zaposlene i nezaposlene osobe. U usporedbi s prethodnom godinom, broj neaktivnog stanovništva je manji za oko 40 tisuća ili 3,4%, a broj aktivnog stanovništva je manji za oko 13 tisuća ili 1,1%.14

13 Agencija za statistiku BiH, Anketa o radnoj snazi – prethodni podaci, objavljena u rujnu 2014. godine, www.bhas.ba

14 Smanjenje aktivnog stanovništva vjerojatno je bar jednim dijelom povezano s odljevom mlade radne snage koja ne može da se zaposli u BiH.

Значајан раст запослених забиљежен је још у трговини (2.228 лица), хотелијерству и угоститељству (1.544), превозу и складиштењу (1.295) те дјелатности која обухвата умјетност, забаву и рекреацију (1.439) и вјероватно је бар у једном броју ових дјелатности посљедица активности које се подузимају с циљем сузбијања рада на црно

Легенда:

Ц: Прерађивачка индустријаГ: Трговина на велико и мало, поправак моторних возила и мотоцикалаХ: Превоз и складиштењеИ: Дјелатност пружања смјештаја те припреме и услуживања хранеН: Административне и помоћне услужне дјелатностиО: Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање.

Према подацима објављеним у Анкети о радној снази у БиХ,13 радно способно становништво у 2014. чини 2,56 милиона становника, и то је мање за око 53 хиљаде или 2,0%, у поређењу с претходном годином. Од тог броја, око 1,44 милиона, или 56,3%, становника је неактивно становништво, а око 1,12 милиона, или 43,7%, је радно активно становништво. У неактивно становништво се сврставају лица до навршене 15. године живота и радно способна лица која се не изјашњавају нити да су запослена нити да су незапослена, док радно активно становништво чине запослена и незапослена лица. У поређењу с претходном годином, број неактивног становништва је мањи за око 40 хиљада или 3,4%, а број активног становништва је мањи за око 13 хиљада или 1,1%.14

13 Агенција за статистику БиХ, Анкета о радној снази – претходни подаци, објављена у септембру 2014. године, www.bhas.ba

14 Смањење активног становништва вјероватно је бар једним дијелом повезано с одливом младе радне снаге која не може да се запосли у БиХ.


Promjena u broju uposlenihu djelatnosti u odnosu naprosinac 2013.

X

X

Y

Udio djelаtnosti u ukupnombroju uposlenih u kolovozu2014. godine

Y

X

Y

Промјена у броју запослениху дјелатности у односу на

децембар 2013.

Удио дјелатности у укупномброју запослених у августу

2014. године

CG

H I

N

O

Ostaledjelatnosti

Осталедјелатности

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

0% 2% 4% 6% 8% 10% 12%

Slika 2.6: Promjene u broju uposlenih u prvih osam mjeseci 2014.

Графикон 2.6: Промјене у броју запослених у првих осам мјесеци 2014.

http://www.bhas.ba

http://www.bhas.ba

48


Prema Anketi, u BiH u 2014. godini u okviru radne snage bilo je 812.000 zaposlenih, što je manje za 600 osoba u poređenju s prethodnom godinom.15 Bez obzira na smanjenje broja zaposlenih osoba, stopa zaposlenosti nije se bitno promijenila u odnosu na prethodnu godinu i tokom posmatrane tri godine oscilira 10 baznih poena na nivou BiH.

Broj nezaposlenih u BiH u 2014. godini je 308.000 osoba, dok je u 2013. godini bilo nezaposleno 311.491 osoba. Iako je broj nezaposlenih manji za 3.491 osobu, stopa nezaposlenosti je ista kao i u prethodnoj godini i iznosi 27,5%. Stope kako zaposlenih tako i nezaposlenih nisu se značajno mijenjale u posmatrane tri godine. Znatno manji broj nezaposlenih osoba prema Anketi radne snage (308 hiljada nezaposlenih osoba) od administrativno registrovanog broja u zavodima za zapošljavanje (621 hiljada nezaposlenih osoba) ukazuje da je značajan broj osoba pokušavao obezbijediti egzistenciju radom na crno, što znači u okviru neregistrovane ekonomije ili nije obuhvaćen administrativnim praćenjem broja zaposlenih.

15 Struktura zaposlenih osoba prema statusu u zaposlenju pokazuje da osobe u plaćenoj zaposlenosti (zaposlenici) imaju najveće učešće (77,0%). Učešće samozaposlenih osoba je bilo 22,7% a neplaćenih pomažućih članova je bilo 4,0%.

According to the Survey, labour force in BH in 2014 included 812,000 employed persons, which is 600 less compared to the previous year.15 Regardless of the decrease in number of employed persons, employment rate did not change significantly compared to last year, and over the three observed years, it oscillates by 10 basis points at the BH level.

There were 308,000 unemployed persons in BH in 2014, and 311,491 people were unemployed in 2013. Although the number of unemployed persons decreased by 3,491, unemployment rate is the same as in the previous year: 27.5%. Employment and unemployment rates did not change significantly over the three observed years. According to the Labour Force Survey, significantly lower number of unemployed persons (308,000) than the formally registered number in employment bureaus (621,000 unemployed persons) indicates that a substantial number of people either tried to earn for living with unregistered work, i.e. in unregistered economy, or they were not covered by administrative monitoring of the number of employees.

15 Structure of employed persons per employment status shows that persons in paid employment (employees) account for the largest share (77.0%). The share of self-employed persons was 22.7%, and unpaid supporting family members accounted for 4.0%.

Tabela 2.1: Struktura radno sposobnog stanovništva u BiH Table 2.1: Working age population structure

2012. 2013. 2014.

u 000in 000

strukturaStructure

u 000in 000

strukturaStructure

u 000in 000

strukturaStructure

1 Radno sposobno stanovništvoPopulation Capable to Work 2.566 100% 2.618 100% 2.565 100%

1.1 Neaktivno stanovništvoInactive Population 1.436 56,0% 1.485 56,4% 1.445 56,3%

1.2 Aktivno stanovništvoActive Population 1.130 44,0% 1.133 43,6% 1.120 43,7%

Tabela 2.3: Struktura zaposlenih prema područjudjelatnosti u BiH (u %)

Table 2.3: Employment Structure by Activities inBH (in %)

Djelatnosti / Activities 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Poljoprivredne / Agriculture 21,2 19,7 19,6 20,6 18,9 17,1

Nepoljoprivredne / Other than Agriculture 31,5 31 28,9 30,4 29,8 30,0

Uslužne djelatnosti / Services 47,3 49,3 51,5 49 51,3 52,9

Ukupno / Total 100 100 100 100 100 100

Tabela 2.2: Stope aktivnosti stanovništva po entitetima (u%) Table 2.2: Population Activity Rates by Entities (in %)

2012. 2013. 2014.

BiHBH

FBiHFBH

RSRS

DBDB

BiHBH

FBiHFBH

RSRS

DBDB

BiHBH

FBiHFBH

RSRS

DBDB

1 Stopa aktivnostiActivity Rate 44 42,4 47,4 36,7 43,6 41,8 47,4 36,7 43,7 42,1 47 37

2 Stopa zaposlenostiEmployment Rate 31,7 30 35,3 24,8 31,6 30,3 34,6 23,7 31,7 30,2 34,9 23,9

3 Stopa nezaposlenostiUnemployment Rate 28 29,4 25,6 32,5 27,5 27,6 27 35,5 27,5 28,4 25,7 35,4

49


Prema Anketi, u BiH u 2014. godini u okviru radne snage bilo je 812.000 zaposlenih, što je manje za 600 osoba u usporedbi s prethodnom godinom.15 Bez obzira na smanjenje broja zaposlenih osoba, stopa zaposlenosti nije se bitno promijenila u odnosu na prethodnu godinu i tijekom promatrane tri godine oscilira 10 baznih bodova na razinu BiH.

Broj nezaposlenih u BiH u 2014. godini je 308.000 osoba, dok je u 2013. godini bilo nezaposleno 311.491 osoba. Iako je broj nezaposlenih manji za 3.491 osobu, stopa nezaposlenosti je ista kao i u prethodnoj godini i iznosi 27,5%. Stope kako zaposlenih tako i nezaposlenih nisu se značajno mijenjale u promatrane tri godine. Znatno manji broj nezaposlenih osoba prema Anketi radne snage (308 tisuća nezaposlenih osoba) od administrativno registriranog broja u zavodima za zapošljavanje (621 tisuća nezaposlenih osoba) ukazuje da je značajan broj osoba pokušavao osigurati egzistenciju radom na crno, što znači u okviru neregistrirane ekonomije ili nije obuhvaćen administrativnim praćenjem broja zaposlenih.

15 Struktura zaposlenih osoba prema statusu u zaposlenju pokazuje da osobe u plaćenoj zaposlenosti (zaposlenici) imaju najveći udio (77,0%). Udio samozaposlenih osoba je bilo 22,7% a neplaćenih pomažućih članova je bio 4,0%.

Према Анкети, у БиХ у 2014. години у оквиру радне снаге било је 812.000 запослених, што је мање за 600 лица у поређењу с претходном годином.15 Без обзира на смањење броја запослених лица, стопа запослености није се битно промијенила у односу на претходну годину и током посматране три године осцилира 10 базних поена на нивоу БиХ.

Број незапослених у БиХ у 2014. години је 308.000 лица, док је у 2013. години било незапослено 311.491 лице. Иако је број незапослених мањи за 3.491 лице, стопа незапослености је иста као и у претходној години и износи 27,5%. Стопе како запослених тако и незапослених нису се значајно мијењале у посматране три године. Знатно мањи број незапослених лица према Анкети радне снаге (308 хиљада незапослених лица) од административно регистрованог броја у заводима за запошљавање (621 хиљада незапослених лица) указује да је значајан број лица покушавао обезбиједити егзистенцију радом на црно, што значи у оквиру нерегистроване економије или није обухваћен административним праћењем броја запослених.

15 Структура запослених лица према статусу у запослењу показује да лица у плаћеној запослености (запосленици) имају највеће учешће (77,0%). Учешће самозапослених лица је било 22,7% а неплаћених помажућих чланова је било 4,0%.

Tablica 2.3: Struktura zaposlenih prema područjudjelatnosti u BiH (u %)

Table 2.3: Структура запослених према подручјудјелатности у БиХ (у %)

Djelatnosti / Дјелатности 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

Poljoprivredne / Пољопривредне 21,2 19,7 19,6 20,6 18,9 17,1

Nepoljoprivredne / Непољопривредне 31,5 31 28,9 30,4 29,8 30,0

Uslužne djelatnosti / Услужне дјелатности 47,3 49,3 51,5 49 51,3 52,9

Ukupno / Укупно 100 100 100 100 100 100

Tablica 2.1: Struktura radno sposobnog stanovništva u BiH Табела 2.1: Структура радно способног становништва у БиХ

2012. 2013. 2014.

u 000у 000

strukturaструктура

u 000у 000

strukturaструктура u 000 struktura

структура

1 Radno sposobno stanovništvoРадно способно становништво 2.566 100% 2.618 100% 2.565 100%

1.1 Neaktivno stanovništvoНеактивно становништво 1.436 56,0% 1.485 56,4% 1.445 56,3%

1.2 Aktivno stanovništvoАктивно становништво 1.130 44,0% 1.133 43,6% 1.120 43,7%

Tablica 2.2: Stope aktivnosti stanovništva po entitetima (u%) Табела 2.2: Стопе активности становништва по ентитетима (у%)

2012. 2013. 2014.

BiHБиХ

FBiHФБиХ

RSРС

DBДБ

BiHБиХ

FBiHФБиХ

RSРС

DBДБ

BiHБиХ

FBiHФБиХ

RSРС

DBДБ

1 Stopa aktivnostiСтопа активности 44 42,4 47,4 36,7 43,6 41,8 47,4 36,7 43,7 42,1 47 37

2 Stopa zaposlenostiСтопа запослености 31,7 30 35,3 24,8 31,6 30,3 34,6 23,7 31,7 30,2 34,9 23,9

3 Stopa nezaposlenostiСтопа незапослености 28 29,4 25,6 32,5 27,5 27,6 27 35,5 27,5 28,4 25,7 35,4

50


Pad zaposlenih u poljoprivredi signalizira neadekvatnu razvojnu strategiju i nepostojanje odgovarajuće podrške ovom sektoru. Adekvatna podrška ovome sektoru, uz postojeće prirodne uslove, omogućila bi njegov razvoj i samim tim zapošljavanje značajnog broja osoba. Rast zaposlenih u uslužnim djelatnostima bio bi prihvatljiv da je bh. ekonomija na nivou razvijenosti koji podrazumijeva ovakvu promjenu strukture zaposlenih (tehnološki visoko razvijena ekonomija). Rast učešća zaposlenih u nepoljoprivrednim djelatnostima (industrija i građevinarstvo), odnosno proizvodnim djelatnostima, je ohrabrujuća činjenica i pokazuje da ove djelatnosti, koje trebaju biti oslonac razvoja ekonomije, postaju nosioci zapošljavanja.

Decline in number of employed persons in agriculture signalized inadequate development strategy and non-existence of adequate support to this sector. Adequate support to this sector, along with the existing natural conditions, would enable its development and thereby employment of significant number of people. Increase in number of employees in service activities would have been acceptable if BH economy was at a development level that implied such change in the structure of employees (highly technologically developed economy). Increase in share of employees in non-agricultural activities (industry and construction), i.e. in the production activities, is encouraging and illustrates that these activities, that should be the backbone of economy development, are becoming employment leaders.

51


Pad zaposlenih u poljoprivredi signalizira neadekvatnu razvojnu strategiju i nepostojanje odgovarajuće podrške ovom sektoru. Adekvatna podrška ovome sektoru, uz postojeće prirodne uvjete, omogućila bi njegov razvoj i samim tim zapošljavanje značajnog broja osoba. Rast zaposlenih u uslužnim djelatnostima bio bi prihvatljiv da je bh. ekonomija na razini razvijenosti koja podrazumijeva ovakvu promjenu strukture zaposlenih (tehnološki visoko razvijena ekonomija). Rast udjela zaposlenih u nepoljoprivrednim djelatnostima (industrija i građevinarstvo), odnosno proizvodnim djelatnostima, je ohrabrujuća činjenica i pokazuje da ove djelatnosti, koje trebaju biti oslonac razvoja ekonomije, postaju nositelji zapošljavanja.

Пад запослених у пољопривреди сигнализира неадекватну развојну стратегију и непостојање одговарајуће подршке овом сектору. Адекватна подршка овоме сектору, уз постојеће природне услове, омогућила би његов развој и самим тим запошљавање значајног броја лица. Раст запослених у услужним дјелатностима био би прихватљив да је бх. економија на нивоу развијености који подразумијева овакву промјену структуре запослених (технолошки високо развијена економија). Раст учешћа запослених у непољопривредним дјелатностима (индустрија и грађевинарство), односно производним дјелатностима, је охрабрујућа чињеница и показује да ове дјелатности, које требају бити ослонац развоја економије, постају носиоци запошљавања.

52


3. FINANSIJSKI SEKTOR

Treći kvartal karakteriše snažan rast deviznih rezervi usljed povećanja javnog vanjskog duga (doznačavanje sredstava SBA od MMF-a), te aktivnosti komercijalnih banaka s rezidentima. Usljed navedenog priliva i monetarna baza i novčana masa u širem smislu bilježe značajne i kvartalne i godišnje stope rasta. S obzirom na ipak snažniji rast monetarne baze u odnosu na novčanu masu, došlo je do usporavanja procesa multiplikacije novca. Doznačavanje i distribucija sredstava su dodatno pojačali rast depozita, što se reflektiralo na porast osnovice za obračun obavezne rezerve i stanja računa rezervi kod CBBiH. Uslijed smanjene privredne aktivnosti u BiH i komercijalne banke su imale umjerene kreditne aktivnosti tokom trećeg kvartala 2014. godine. Pored emisija javnog duga entiteta, na rast prometa na bh. berzama utiče i redovan promet akcijama. Iako se budžet FBiH i dalje finansira po nižoj kamatnoj stopi, razlika u cijeni javnog duga između entiteta je smanjena. Vrijednost međubankarskog platnog prometa je u mnogo većem porastu u RTGS-u nego u žirokliringu, u kojem se prosječna vrijednost transakcije smanjuje, dok prosječna vrijednost transakcije u RTGS-u raste.

3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja

U trećem kvartalu evidentan je snažni rast deviznih rezervi usljed značajnog povećanja javnog vanjskog duga, što je i najavljeno u prošlom biltenu CBBiH (grafikon 3.1). Početkom jula doznačena su sredstva VII i VIII tranše SBA, kao i dodatna sredstva kao podrška budžetima za potrebe ublažavanja posljedica prirodne katastrofe, u ukupnom iznosu od 373,3 miliona BAM. Uz povećanje duga i od ostalih kreditora, posebno Evropske investicione banke i Svjetske banke u ukupnom iznosu od 151, 0 miliona BAM (pogledati tabelu 32 za detaljniji prikaz duga po kreditorima) te sezonski uticaj otkupa deviza, ukupno kvartalno povećanje deviznih rezervi iznosi čak 592,9 miliona BAM (8,3%).

Usljed nastavka procesa razduživanja bankarskog sektora došlo je do smanjenja strane pasive u ukupnom iznosu od 417,1 milion BAM u odnosu na kraj prethodne godine, dok kvartalno smanjenje iznosi 84,5 miliona BAM. Saldo kupovine i prodaje BAM u trećem kvartalu je pozitivan i iznosi 612,4 miliona BAM, od kojih se 403,1 milion BAM odnosi na transakcije CBBiH s komercijalnim bankama. Iz navedenoga je jasno da potražnja za domaćom valutom bankarskog sektora nije uzrokovana promjenama u kretanjima strane pasive i strane aktive ovog sektora (koja je zabilježila i kvartalno povećanje od 60,4 miliona BAM), nego je rezultat potražnje klijenata banaka (grafikon 3.2). Usljed konverzije pomenutih sredstava u julu, ostvareni

3 FINANCIAL SECTOR

The third quarter is characterised by strong increase in foreign exchange reserves due to increase of foreign public debt (remittance of IMF SBA funds) and activities of commercial banks with residents. Due to aforementioned inflow, both monetary base and money supply in a broader sense record significant quarterly and annual growth rates. Given the stronger increase of monetary base compared to money supply, money multiplication process was slowed down. Remittance and distribution of funds additionally enhanced deposit growth, which was reflected on the increase of base for calculation of the reserve requirement and balance on the reserve account with the CBBH. Due to economic activity downturn in BH, commercial banks also had moderate lending activities during the third quarter of 2014. Apart from issues of Entities’ public debt, regular turnover of shares also influenced turnover increase on BH stock exchange markets. Although the FBH budget is still financed with lower interest rate, the difference in price of public debt between the Entities was decreased. Value of interbank payment transactions rises much more strongly in RTGS than in Gyro Clearing, where the average transaction value is dropping, while average transaction value in RTGS is rising.

3.1Foreign Exchange Reserves and Monetary Trends

The third quarter recorded evident strong growth of foreign exchange reserves due to significant increase of public foreign debt, which was announced in the last issue of CBBH Bulletin (Graph 3.1). In early July, VII and VIII SBA tranches were remitted, as well as additional funds to support budgets for the purposes of mitigating the consequences of natural disaster, in the total amount of BAM 373.3 million. With the increase of debt from other creditors as well, especially from the European Investment Bank and the World Bank, in the total amount of BAM 151.0 million (see Table 32 for a more detailed overview of debt per creditors), and seasonal impact of foreign currency repurchase, the total quarterly increase of foreign exchange reserves amounts to as much as BAM 592.9 million (8.3%).

Due to continued deleverage process of the banking sector, foreign liabilities recorded decrease in the total amount of BAM 417.1 million compared to the end of the previous year, and the quarterly decrease amounts to BAM 84.5 million. Balance of BAM purchase and sale was positive in the third quarter and amounted to BAM 612.4 million, of which BAM 403.1 million accounts for CBBH’s transactions with commercial banks. The above clearly indicates that the demand of banking sector for domestic currency was not caused by changed trends in foreign liabilities and foreign assets of this sector (that also recorded quarterly increase by BAM 60.4 million), but resulted from the demand of banks’ clients (Graph 3.2). Due to conversion of the aforementioned funds in July, the realised balance of BAM

53


3. FINANCIJSKI SEKTOR

Treće tromjesečje karakterizira snažan rast deviznih rezervi usljed povećanja javnog vanjskog duga (doznačavanje sredstava SBA od MMF-a), te aktivnosti komercijalnih banaka s rezidentima. Usljed navedenog priljeva i monetarna baza i novčana masa u širem smislu bilježe značajne i tromjesečne i godišnje stope rasta. S obzirom na ipak snažniji rast monetarne baze u odnosu na novčanu masu, došlo je do usporavanja procesa multiplikacije novca. Doznačavanje i distribucija sredstava su dodatno pojačali rast depozita, što se reflektiralo na porast osnovice za obračun obvezne rezerve i stanja računa rezervi kod CBBiH. Uslijed smanjene gospodarske aktivnosti u BiH i komercijalne banke su imale umjerene kreditne aktivnosti tijekom trećeg tromjesečja 2014. godine. Pored emisija javnog duga entiteta, na rast prometa na bh. burzama utječe i redovan promet akcijama. Iako se proračun FBiH i dalje financira po nižoj kamatnoj stopi, razlika u cijeni javnog duga između entiteta je smanjena. Vrijednost međubankarskog platnog prometa je u mnogo većem porastu u RTGS-u nego u žirokliringu, u kojem se prosječna vrijednost transakcije smanjuje, dok prosječna vrijednost transakcije u RTGS-u raste.

3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja

U trećem tromjesečju evidentan je snažni rast deviznih rezervi usljed značajnog povećanja javnog vanjskog duga, što je i najavljeno u prošlom biltenu CBBiH (slika 3.1). Početkom srpnja doznačena su sredstva VII i VIII tranše SBA, kao i dodatna sredstva kao podrška proračunima za potrebe ublažavanja posljedica prirodne katastrofe, u ukupnom iznosu od 373,3 milijuna BAM. Uz povećanje duga i od ostalih kreditora, posebno Europske investicijske banke i Svjetske banke u ukupnom iznosu od 151,0 milijuna BAM (pogledati tablicu 32 za detaljniji prikaz duga po kreditorima) te sezonski utjecaj otkupa deviza, ukupno tromjesečno povećanje deviznih rezervi iznosi čak 592,9 milijuna BAM (8,3%).

Usljed nastavka procesa razduživanja bankarskog sektora došlo je do smanjenja strane pasive u ukupnom iznosu od 417,1 milijun BAM u odnosu na kraj prethodne godine, dok tromjesečno smanjenje iznosi 84,5 milijuna BAM. Saldo kupovine i prodaje BAM u trećem tromjesečju je pozitivan i iznosi 612,4 milijuna BAM, od kojih se 403,1 milijun BAM odnosi na transakcije CBBiH s komercijalnim bankama. Iz navedenoga je jasno da potražnja za domaćom valutom bankarskog sektora nije uzrokovana promjenama u kretanjima strane pasive i strane aktive ovog sektora (koja je zabilježila i tromjesečno povećanje od 60,4 milijuna BAM), nego je rezultat potražnje klijenata banaka (slika 3.2). Usljed konverzije pomenutih sredstava u srpnju,

3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР

Трећи квартал карактерише снажан раст девизних резерви усљед повећања јавног спољног дуга (дозначавање средстава СБА од ММФ-а), те активности комерцијалних банака с резидентима. Усљед наведеног прилива и монетарна база и новчана маса у ширем смислу биљеже значајне и кварталне и годишње стопе раста. С обзиром на ипак снажнији раст монетарне базе у односу на новчану масу, дошло је до успоравања процеса мултипликације новца. Дозначавање и дистрибуција средстава су додатно појачали раст депозита, што се рефлектирало на пораст основице за обрачун обавезне резерве и стања рачуна резерви код ЦББиХ. Услијед смањене привредне активности у БиХ и комерцијалне банке су имале умјерене кредитне активности током трећег квартала 2014. године. Поред емисија јавног дуга ентитета, на раст промета на бх. берзама утиче и редован промет акцијама. Иако се буџет ФБиХ и даље финансира по нижој каматној стопи, разлика у цијени јавног дуга између ентитета је смањена. Вриједност међубанкарског платног промета је у много већем порасту у RTGS-u него у жироклирингу, у којем се просјечна вриједност трансакције смањује, док просјечна вриједност трансакције у RTGS-u расте.

3.1 Девизне резерве и монетарна кретања

У трећем кварталу евидентан је снажни раст девизних резерви усљед значајног повећања јавног спољног дуга, што је и најављено у прошлом билтену ЦББиХ (графикон 3.1). Почетком јула дозначена су средства VII и VIII транше СБА, као и додатна средства као подршка буџетима за потребе ублажавања посљедица природне катастрофе, у укупном износу од 373,3 милиона BAM. Уз повећање дуга и од осталих кредитора, посебно Европске инвестиционе банке и Свјетске банке у укупном износу од 151, 0 милиона BAM (погледати табелу 32 за детаљнији приказ дуга по кредиторима) те сезонски утицај откупа девиза, укупно квартално повећање девизних резерви износи чак 592,9 милиона BAM (8,3%).

Усљед наставка процеса раздуживања банкарског сектора дошло је до смањења стране пасиве у укупном износу од 417,1 милион BAM у односу на крај претходне године, док квартално смањење износи 84,5 милиона BAM. Салдо куповине и продаје BAM у трећем кварталу је позитиван и износи 612,4 милиона BAM, од којих се 403,1 милион BAM односи на трансакције ЦББиХ с комерцијалним банкама. Из наведенога је јасно да потражња за домаћом валутом банкарског сектора није узрокована промјенама у кретањима стране пасиве и стране активе овог сектора (која је забиљежила и квартално повећање од 60,4 милиона BAM), него је резултат потражње клијената банака (графикон 3.2). Усљед конверзије поменутих

54


saldo kupovine i prodaje CBBiH sa sektorom vlade u trećem kvartalu je pozitivan u iznosu 205,8 miliona BAM, uprkos negativnom saldu u preostala dva mjeseca usljed otplate dospjelog duga. Preostali dio otplate javnog vanjskog duga do kraja 2014. godine iznosi 249,1 milion BAM, dok isplata naredne tranše zavisi od osmog pregleda SBA MMF-a.

Potražnja za domaćom valutom od strane sektora Vlade, privrednih subjekata te građanstva, iskazana je kroz povećanje i depozitne i gotovinske komponente rezervnog novca, rezultirajući izuzetno viskom kvartalnom stopom rasta (grafikon 3.3). Rastući trend rasta rezervnog novca prisutan je u kontinuitetu od druge polovine 2012. godine, uz prisustvo snažne sezonske komponente u ljetnjim mjesecima. Pored uticaja sezone, na ovako snažan rast rezervnog novca u ovom kvartalu, priliv novca po osnovu SBA MMF-a djelovao je kao dodatni faktor povećanja.

purchase and sale between CBBH and the Government sector in the third quarter was positive and amounted to BAM 205.8 million, despite negative balance in the remaining two months due to repayment of due debt. The remainder of foreign public debt to be repaid by the end of 2014 amounts to BAM 249.1 million, and disbursement of the next trench depends on the eighth IMF SBA review.

Demand for domestic currency by the Government sector, business entities and citizens was stated through the increase of both deposit and cash components of reserve money, resulting in extremely high quarterly growth rate (Graph 3.3). Upward trend in reserve money increase was continually present from the second half of 2012, with presence of strong seasonal component during summer months. Apart from seasonal impact on the strong increase of reserve money in this quarter, money inflow based on IMF SBA acted as an additional increase factor.

Izvor: Tabela 08 Source: Table 08

Devizne rezerve,godišnja promjena (d.s.)

Foreign Exchange Reserves,Annual Change (rhs)

Devizne rezerve,stanje na kraju mjeseca

Foreign Exchange Reserves,Month End Positions

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

5,0

5,5

6,0

6,5

7,0

7,5

8,0

2012. 2013. 2014.

u m

ilija

rdam

a BA

Min

BA

M b

illio

n

01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 01 03 05 07 0911

Izvor: Tabele 08, 21 i 33 Source: Tables 08, 21 and 33

Devizne rezerve Foreign Exchange Reserves

Strana pasivakomercijalnih banaka

Foreign Liabilities ofCommercial Banks

Saldo kupovine iprodaje BAM

BAM Purchase andSale Balance

-600

-400

-200

0

200

400

600

800

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2011. 2012. 2013. 2014.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

Grafikon 3.1: Devizne rezerve CBBiH

Grafikon 3.2: Kvartalne promjene deviznih rezervi,strane pasive komercijalnih banaka i vrijednosti salda kupovine i prodaje BAM

Graph 3.1: CBBH Foreign Exchange Reserves

Graph 3.2: Quarterly Changes of Foreign Exchange Reserves, Foreign Liabilities of Commercial Banks and the Value of BAM Purchase and Sale Balance

55


ostvareni saldo kupovine i prodaje CBBiH sa sektorom vlade u trećem tromjesečju je pozitivan u iznosu 205,8 milijuna BAM, usprkos negativnom saldu u preostala dva mjeseca usljed otplate dospjelog duga. Preostali dio otplate javnog vanjskog duga do kraja 2014. godine iznosi 249,1 milijun BAM, dok isplata naredne tranše ovisi o osmom pregledu SBA MMF-a.

Potražnja za domaćom valutom od strane sektora Vlade, gospodarskih subjekata te građanstva, iskazana je kroz povećanje i depozitne i gotovinske komponente rezervnog novca, rezultirajući izuzetno viskom tromjesečnom stopom rasta (slika 3.3). Rastući trend rasta rezervnog novca prisutan je u kontinuitetu od druge polovine 2012. godine, uz prisustvo snažne sezonske komponente u ljetnjim mjesecima. Pored utjecaja sezone, na ovako snažan rast rezervnog novca u ovom tromjesečju, priljev novca po osnovi SBA MMF-a djelovao je kao dodatni faktor povećanja.

средстава у јулу, остварени салдо куповине и продаје ЦББиХ са сектором владе у трећем кварталу је позитиван у износу 205,8 милиона BAM, упркос негативном салду у преостала два мјесеца усљед отплате доспјелог дуга. Преостали дио отплате јавног спољног дуга до краја 2014. године износи 249,1 милион BAM, док исплата наредне транше зависи од осмог прегледа СБА ММФ-а.

Потражња за домаћом валутом од стране сектора Владе, привредних субјеката те грађанства, исказана је кроз повећање и депозитне и готовинске компоненте резервног новца, резултирајући изузетно виском кварталном стопом раста (графикон 3.3). Растући тренд раста резервног новца присутан је у континуитету од друге половине 2012. године, уз присуство снажне сезонске компоненте у љетњим мјесецима. Поред утицаја сезоне, на овако снажан раст резервног новца у овом кварталу, прилив новца по основу СБА ММФ-а дјеловао је као додатни фактор повећања.

Izvor: Tablice 08, 21 i 33 Извор: Табеле 08, 21 и 33

Devizne rezerve Девизне резерве


Страна пасивакомерцијалних банака

Saldo kupovine iprodaje BAM

Салдо куповине ипродаје BAM

-600

-400

-200

0

200

400

600

800


2011. 2012. 2013. 2014.

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

Izvor: Tablica 08 Извор: Табела 08

Devizne rezerve,godišnja promjena (d.s.)

Девизне резерве,годишња промјена (д.с.)

Devizne rezerve,stanje na kraju mjeseca

Девизне резерве,стање на крају мјесеца

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

5,0

5,5

6,0

6,5

7,0

7,5

8,0

01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 01 03 05 07 0911

2012. 2013. 2014.

u m

ilija

rdam

a BA

Mу

мил

ијар

дам

а BA

M

Slika 3.2: Tromjesečne promjene deviznih rezervi, strane pasive komercijalnih banaka i vrijednosti salda kupovine i prodaje BAM

Slika 3.1: Devizne rezerve CBBiH

Графикон 3.2: Кварталне промјене девизних резерви, стране пасиве комерцијалних банака и вриједности салда куповине и продаје БАМ

Графикон 3.1: Девизне резерве ЦББиХ

56


Kvartalni rast novčane mase u ukupnom iznosu 676,2 miliona BAM ne dolazi iz aktivnosti realnog sektora i najviše je rezultat rasta depozita u domaćoj valuti, u ukupnom iznosu 454,4 miliona BAM, od kojih čak 97% čine prenosivi depoziti (grafikon 3.4). Doznačavanjem navedenih sredstava SBA MMF-a na račune entitetskih vlada i Brčko distrikta početkom jula došlo je do povećanja monetarne baze. Međutim, depoziti centralne vlade ne ulaze u sastav novčane mase, te je do povećanja depozita, i posljedično M2 po ovom osnovu, došlo tek po augustovskoj distribuciji ovih sredstava nižim nivoima vlasti i drugim korisnicima. Detaljniji prikaz rasta depozita po sektorskoj strukturi pogledati u potpoglavlju 3.3.2. Porast gotovine van banaka koji je već dugo prisutan, naročito je naglašen u trećem kvartalu usljed sezonskog uticaja.

Quarterly growth of money supply in the total amount of BAM 676.2 million was not the result of real sector’s activities, and mostly resulted from domestic currency deposit growth in the total amount of BAM 454.4 million, of which as much as 97% accounts for transferrable deposits (Graph 3.4). Remittance of the aforementioned IMF SBA funds to accounts of Entity and Brčko District Governments at the beginning of July resulted in monetary base increase. However, deposits of the Central Government are not included in money supply, and the deposit increase, and consequentially M2 on this basis, only occurred after August distribution of these funds to lower government levels and other beneficiaries. A more detailed overview of deposit growth per sector structure is provided in Section 3.3.2. Increase of cash outside of banks that has been present for a long time was particularly strong in the third quarter, due to seasonal impact.


Gotovina izvanmonetarnih vlasti

Depoziti banaka kodmonetarnih vlasti

Cash outsideMonetary Authorities

Banks' Deposits withMonetary Authorities

Rezervni novac Reserve Money

-8%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%


2011. 2012. 2013. 2014.


Gotovina izvan banaka

Depoziti udomaćoj valuti

Cash outside Banks

Deposits in theLocal Currency

Depoziti ustranoj valuti

Deposits inForeign Currency

M2 M2

-2%

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%


2011. 2012. 2013. 2014.

Grafikon 3.3: Kvartalne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti

Grafikon 3.4: Kvartalne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti

Graph 3.3: Quarterly Rates of Reserve Money and Contributions of Components

Graph 3.4: Quarterly Growth Rates of Money Supply and Contributions of Components

57


Tromjesečni rast novčane mase u ukupnom iznosu 676,2 milijuna BAM ne dolazi iz aktivnosti realnog sektora i najviše je rezultat rasta depozita u domaćoj valuti, u ukupnom iznosu 454,4 milijuna BAM, od kojih čak 97% čine prenosivi depoziti (slika 3.4). Doznačavanjem navedenih sredstava SBA MMF-a na račune entitetskih vlada i Brčko distrikta početkom srpnja došlo je do povećanja monetarne baze. Međutim, depoziti središnje vlade ne ulaze u sastav novčane mase, te je do povećanja depozita, i posljedično M2 po ovoj osnovi, došlo tek po distribuciji ovih sredstava iz kolovoza nižim razinama vlasti i drugim korisnicima. Detaljniji prikaz rasta depozita po sektorskoj strukturi pogledati u potpoglavlju 3.3.2. Porast gotovine izvan banaka koji je već dugo prisutan, osobito je naglašen u trećem tromjesečju usljed sezonskog utjecaja.

Квартални раст новчане масе у укупном износу 676,2 милиона BAM не долази из активности реалног сектора и највише је резултат раста депозита у домаћој валути, у укупном износу 454,4 милиона BAM, од којих чак 97% чине преносиви депозити (графикон 3.4). Дозначавањем наведених средстава СБА ММФ-а на рачуне ентитетских влада и Брчко дистрикта почетком јула дошло је до повећања монетарне базе. Међутим, депозити централне владе не улазе у састав новчане масе, те је до повећања депозита, и посљедично М2 по овом основу, дошло тек по августовској дистрибуцији ових средстава нижим нивоима власти и другим корисницима. Детаљнији приказ раста депозита по секторској структури погледати у потпоглављу 3.3.2. Пораст готовине ван банака који је већ дуго присутан, нарочито је наглашен у трећем кварталу усљед сезонског утицаја.


Gotovina izvan banaka

Depoziti udomaćoj valuti

Готовина ван банака

Депозити удомаћој валути

Depoziti ustranoj valuti

Депозити устраној валути

M2 M2

-2%

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%


2011. 2012. 2013. 2014.

Slika 3.4: Tromjesečne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti

Графикон 3.4: Кварталне стопе раста новчане масе и доприноси компоненти


Gotovina izvanmonetarnih vlasti


Готовина ванмонетарних власти

Депозити банака кодмонетарних власти

Rezervni novac Резервни новац

-8%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%


2011. 2012. 2013. 2014.

Slika 3.3: Tromjesečne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti

Графикон 3.3: Кварталне стопе резервног новца и доприноси компоненти

58


Neto strana aktiva, kao protivstavka kretanja novčane mase bilježi povećanje u iznosu 737,8 miliona BAM, pri čemu 592,9 miliona BAM čini povećanje strane aktive CBBiH usljed pomenutog povećanja deviznih rezervi. Takođe, pomenuta kretanja u stranoj aktivi i stranoj pasivi komercijalnih banaka doprinijela su ukupnom povećanju ove protivstavke. Neto domaća aktiva, s druge strane, bilježi smanjenje u iznosu 61,5 miliona BAM. Premda potraživanja od domaćih sektora bilježe povećanje, to je isključivo rezultat rasta kreditiranja vlade, javnih nefinansijskih preduzeća te stanovništva, dok potraživanja od privatnih nefinansijskih preduzeća bilježe smanjenje za 110,7 miliona BAM (pogledati potpoglavlje 3.3.1. grafikon 3.5). Uz ovakva kretanja unutar domaćih potraživanja, na smanjenje neto domaće aktive uticalo je i povećanje odbitnih stavki na pasivnoj strani (tabela 09).

Novčana masa, na godišnjem nivou i dalje bilježi visoke stope rasta (grafikon 3.6). Međutim, mnogo snažniji rast monetarne baze, naročito depozita banaka kod monetarnih vlasti, uzrokuje usporavanje multiplikacije novca i na godišnjem i na kvartalnom nivou (grafikon 3.7).

Net foreign assets, as a counter-item to money supply trend recorded an increase in the amount of BAM 737.8 million, of which BAM 592.9 million accounts for increase in CBBH’s foreign assets due to aforementioned increase in foreign exchange reserves. Also, the aforementioned trends in commercial banks’ foreign assets and foreign liabilities contributed to the overall increase of this counter-item. On the other hand, net domestic assets recorded a decrease in the amount of BAM 61.5 million. Although receivables from domestic sectors recorded an increase, it exclusively resulted from increased lending to the Government, public non-financial companies and households, while receivables from private non-financial companies recorded a decrease by BAM 110.7 million (see Section 3.3.1) (Graph 3.5). Along with such trends in domestic receivables, decrease of net domestic assets was also influenced by an increase in deductible items on the liabilities side (Table 09).

Money supply still records high annual growth rates (Graph 3.6). However, a much stronger growth of monetary base, especially of bank deposits with monetary authorities causes slowdown in money multiplication both on annual and quarterly levels (Graph 3.7).

Izvor: Tabele 08 i 09 Source: Tables 08 and 09

NDA

NSA

NDA

NSA

M2 M2

-400

-200

0

200

400

600

800


2011. 2012. 2013. 2014.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

Grafikon 3.5: Kvartalne promjene M2 i protivstavki novčane mase

Graph 3.5: Quarterly Changes of M2 and Counteritems of Money Supply

59


Neto strana aktiva, kao protustavka kretanja novčane mase bilježi povećanje u iznosu 737,8 milijuna BAM, pri čemu 592,9 milijuna BAM čini povećanje strane aktive CBBiH usljed pomenutog povećanja deviznih rezervi. Također, pomenuta kretanja u stranoj aktivi i stranoj pasivi komercijalnih banaka doprinijela su ukupnom povećanju ove protustavke. Neto domaća aktiva, s druge strane, bilježi smanjenje u iznosu 61,5 milijuna BAM. Premda potraživanja od domaćih sektora bilježe povećanje, to je isključivo rezultat rasta kreditiranja vlade, javnih nefinancijskih poduzeća te stanovništva, dok potraživanja od privatnih nefinancijskih poduzeća bilježe smanjenje za 110,7 milijuna BAM (pogledati potpoglavlje 3.3.1. slika 3.5). Uz ovakva kretanja unutar domaćih potraživanja, na smanjenje neto domaće aktive utjecalo je i povećanje odbitnih stavki na pasivnoj strani (tablica 09).

Novčana masa, na godišnjoj razini i dalje bilježi visoke stope rasta (slika 3.6). Međutim, mnogo snažniji rast monetarne baze, naročito depozita banaka kod monetarnih vlasti, uzrokuje usporavanje multiplikacije novca i na godišnjoj i na tromjesečnoj razini (slika 3.7).

Нето страна актива, као противставка кретања новчане масе биљежи повећање у износу 737,8 милиона BAM, при чему 592,9 милиона BAM чини повећање стране активе ЦББиХ усљед поменутог повећања девизних резерви. Такође, поменута кретања у страној активи и страној пасиви комерцијалних банака допринијела су укупном повећању ове противставке. Нето домаћа актива, с друге стране, биљежи смањење у износу 61,5 милиона BAM. Премда потраживања од домаћих сектора биљеже повећање, то је искључиво резултат раста кредитирања владе, јавних нефинансијских предузећа те становништва, док потраживања од приватних нефинансијских предузећа биљеже смањење за 110,7 милиона BAM (погледати потпоглавље 3.3.1. графикон 3.5). Уз оваква кретања унутар домаћих потраживања, на смањење нето домаће активе утицало је и повећање одбитних ставки на пасивној страни (табела 09).

Новчана маса, на годишњем нивоу и даље биљежи високе стопе раста (графикон 3.6). Међутим, много снажнији раст монетарне базе, нарочито депозита банака код монетарних власти, узрокује успоравање мултипликације новца и на годишњем и на кварталном нивоу (графикон 3.7).

Izvor: Tablice 08 i 09 Извор: Табеле 08 и 09

NDA

NFA

НДА

НСА

M2 M2

-400

-200

0

200

400

600

800


2011. 2012. 2013. 2014.

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

Slika 3.5: Tromjesečne promjene M2 i protustavki novčane mase

Графикон 3.5: Кварталне промјене М2 и противставки новчане масе

60


3.2 Obavezna rezerva Usljed rasta depozita, osnovica za obračun obavezne rezerve bilježi rast od 728,4 miliona BAM (+4,6% u 27. dekadi u odnosu na 18. dekadu), čime je i implicitna stopa obavezne rezerve nastavila trend rasta (grafikon 3.8). Rast depozita, dodatno naglašen doznačavanjem i distribucijom sredstava SBA, ostaje dominantan faktor rasta osnovice za obračun obavezne rezerve. Tako 713,4 miliona BAM čini povećanje osnovice u domaćoj valuti koja sada preovladava u valutnoj strukturi osnovice. I depoziti vlade za razvojne projekte koji su izuzeti iz osnovice bilježe povećanje. Istovremeno, osnovica u stranim valutama bilježi skromno povećanje od 15,1 milion BAM usljed rasta depozita, dok iznos novopozajmljenih sredstava iz inostranstva koja su takođe izuzeta iz osnovice bilježi povećanje za 119,7 miliona BAM. Međutim, iako značajno, ni ovo povećanje nije zaustavilo proces razduživanja banaka koji je nakon stagniranja u drugom kvartalu ponovo nastavljen.

3.2 Required Reserves

Due to deposit growth, base for calculation of reserve requirement recorded BAM 728.4 million increase (+4,6% in the 27th decade compared to the 18th decade), which resulted in continued upward trend of implicit reserve requirement rate (Graph 3.8 ). Deposit growth, additionally boosted by remittance and distribution of SBA funds, remains a dominant factor in the increase of base for calculation of reserve requirement. Thus, BAM 713.4 million constitutes the base increase in domestic currency, which currently prevails in currency structure of the base. Government deposits for development projects that were excluded from the base also recorded an increase. At the same time, foreign currency base recorded modest increase of BAM 15.1 million due to deposit growth, while the amount of newly borrowed funds from foreign countries, that were also excluded from the base, recorded increase by BAM 119.7 million. However, although significant, this increase did not stop the deleverage process of banks, which was continued following stagnation in the second quarter.


M2 (d.s.) M2 (rhs)


Banks' Deposits withMonetary Authorities

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

10%

-25%

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09

2012. 2013. 2014.


MM M2 MM M2

MM M1 MM M1

2,20

2,30

2,40

2,50

2,60

2,70

2,80

1,00

1,05

1,10

1,15

1,20

1,25


2011. 2012. 2013. 2014.

Grafikon 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i depozita banaka kod monetarnih vlasti

Grafikon 3.7: Multiplikacija novca

Graph 3.6: Annual Growth Rates of Money Supply and Banks’ Deposits with Monetary Authorities

Graph 3.7: Money Multiplication

61


3.2 Obvezna rezerva

Usljed rasta depozita, osnovica za obračun obvezne rezerve bilježi rast od 728,4 milijuna BAM (+4,6% u 27. dekadi u odnosu na 18. dekadu), čime je i implicitna stopa obvezne rezerve nastavila trend rasta (slika 3.8). Rast depozita, dodatno naglašen doznačavanjem i distribucijom sredstava SBA, ostaje dominantan faktor rasta osnovice za obračun obvezne rezerve. Tako 713,4 milijuna BAM čini povećanje osnovice u domaćoj valuti koja sada preovladava u valutnoj strukturi osnovice. I depoziti vlade za razvojne projekte koji su izuzeti iz osnovice bilježe povećanje. Istodobno, osnovica u stranim valutama bilježi skromno povećanje od 15,1 milijun BAM usljed rasta depozita, dok iznos novopozajmljenih sredstava iz inozemstva koja su također izuzeta iz osnovice bilježi povećanje za 119,7 milijuna BAM. Međutim, iako značajno, ni ovo povećanje nije zaustavilo proces razduživanja banaka koji je nakon stagniranja u drugom tromjesečju ponovo nastavljen.

3.2 Обавезна резерва

Усљед раста депозита, основица за обрачун обавезне резерве биљежи раст од 728,4 милиона BAM (+4,6% у 27. декади у односу на 18. декаду), чиме је и имплицитна стопа обавезне резерве наставила тренд раста (графикон 3.8). Раст депозита, додатно наглашен дозначавањем и дистрибуцијом средстава СБА, остаје доминантан фактор раста основице за обрачун обавезне резерве. Тако 713,4 милиона BAM чини повећање основице у домаћој валути која сада преовладава у валутној структури основице. И депозити владе за развојне пројекте који су изузети из основице биљеже повећање. Истовремено, основица у страним валутама биљежи скромно повећање од 15,1 милион BAM усљед раста депозита, док износ новопозајмљених средстава из иностранства која су такође изузета из основице биљежи повећање за 119,7 милиона BAM. Међутим, иако значајно, ни ово повећање није зауставило процес раздуживања банака који је након стагнирања у другом кварталу поново настављен.


M2 (d.s.) М2 (д.с.)


Депозити банака кодмонетарних власти

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

10%

-25%

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09

2012. 2013. 2014.


MM M2 MM M2

MM M1 MM M1

2,20

2,30

2,40

2,50

2,60

2,70

2,80

1,00

1,05

1,10

1,15

1,20

1,25


2011. 2012. 2013. 2014.

Slika 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i depozita banaka kod monetarnih vlasti

Slika 3.7: Multiplikacija novca

Графикон 3.6: Годишње стопе раста новчане масе и депозита банака код монетарних власти

Графикон 3.7: Мултипликација новца

62


Izuzećem novopozajmljenih sredstava i depozita vlada za razvojne projekte iz osnovice na osnovu Odluka CBBiH16 bankama je u 27. dekadi 2014. godine oslobođeno 208,9 miliona BAM. Premda stanje novopozajmljenih sredstava s krajem kvartala ukazuje i na povećanje dugoročnih izvora finansiranja iz inostranstva, riječ je o pojedinačnim bankama i njihovim aktivnostima, a ne djelovanju bankarskog sistema u cjelini. Tome u prilog idu i izvještaji nadležnih entitetskih regulatora (agencije za bankarstvo FBiH i RS) koji ukazuju na trend povlačenja kratkoročnih sredstava iz inostranstva u cilju poštivanja regulatornih zahtjeva i neobnavljanja dospjelih dugoročnih obaveza.

16 Iznos novopozajmljenih sredstava iz inostranstva (od novembra 2008. godine) i depozita vlade za razvojne projekte (od aprila 2009. godine) prema odlukama CBBiH ne uzima se u obračun osnovice za obaveznu rezervu.

With the exclusion of newly borrowed funds and Government deposits for development projects from the base, on the basis of CBBH’s Decisions16, BAM 208.9 million were released to banks in the 27th decade of 2014. Although balance of newly borrowed funds as of the quarter end also indicates an increase of long-term financing sources from foreign countries, it accounts for individual banks and their activities, and not activities of the banking sector as a whole. This is confirmed by reports of relevant Entity regulators (FBH and RS Banking Agencies) that indicate a trend of short-term funds withdrawal from foreign countries, aiming at fulfilment of regulatory requirements and non-renewal of due long-term liabilities.

16 In line with CBBH’s decisions, the amount of newly borrowed funds from foreign countries (since November 2008) and Government deposits for development projects (since April 2009) are not included in reserve requirement base calculation.


Osnovica za OR Base for RR

Implicitna stopaOR (d.s.)

Implicit RRRate (rhs)

14%

15%

16%

17%

18%

19%

20%

21%

22%

23%

24%

25%

26%

14,3

14,5

14,7

14,9

15,1

15,3

15,5

15,7

15,9

16,1

16,3

16,5

16,7


2011. 2012. 2013. 2014.

u m

ilija

rdam

a BA

Min

BA

M b

illio

n

Izvor: CBBiH Source: CBBH

Vraćena sredstva Returned Funds

Depoziti zarazvojne projekte

Deposits forDevelopment Projects

Novopozajmljenasredstva

Newly BorrowedFunds

0,2

0,4

0,6

0,8

1,0

1,2

1,4

1,6

1,8

2,0

2,2


2011. 2012. 2013. 2014.

u m

ilija

rdam

a BA

Min

BA

M b

illio

n

Grafikon 3.8: Osnovica za obračun obavezne rezerve i implicitna stopa OR

Grafikon 3.9: Sredstva izuzeta iz osnovice za obračun obavezne rezerve i prijevremeno vraćena sredstva (stanje na kraju perioda)

Graph 3.8: Base for the Required Reserve Calculation and Implicit RR Rate

Graph 3.9: Funds Excluded from the Base for Reserve Requirement Calculation and Prematurely Returned Funds (Period End Balance)

63


Izuzećem novopozajmljenih sredstava i depozita vlada za razvojne projekte iz osnovice na osnovu Odluka CBBiH16 bankama je u 27. dekadi 2014. godine oslobođeno 208,9 milijuna BAM. Premda stanje novopozajmljenih sredstava s krajem tromjesečja ukazuje i na povećanje dugoročnih izvora financiranja iz inozemstva, riječ je o pojedinačnim bankama i njihovim aktivnostima, a ne djelovanju bankarskog sustava u cjelini. Tome u prilog idu i izvješća nadležnih entitetskih regulatora (agencije za bankarstvo FBiH i RS) koja ukazuju na trend povlačenja kratkoročnih sredstava iz inozemstva u cilju poštivanja regulatornih zahtjeva i neobnavljanja dospjelih dugoročnih obveza.

16 Iznos novopozajmljenih sredstava iz inozemstva (od studenoga 2008. godine) i depozita vlade za razvojne projekte (od travnja 2009. godine) prema odlukama CBBiH ne uzima se u obračun osnovice za obveznu rezervu.

Изузећем новопозајмљених средстава и депозита влада за развојне пројекте из основице на основу Одлука ЦББиХ16 банкама је у 27. декади 2014. године ослобођено 208,9 милиона BАМ. Премда стање новопозајмљених средстава с крајем квартала указује и на повећање дугорочних извора финансирања из иностранства, ријеч је о појединачним банкама и њиховим активностима, а не дјеловању банкарског система у цјелини. Томе у прилог иду и извјештаји надлежних ентитетских регулатора (aгенцијe за банкарство ФБиХ и РС) који указују на тренд повлачења краткорочних средстава из иностранства у циљу поштивања регулаторних захтјева и необнављања доспјелих дугорочних обавеза.

16 Износ новопозајмљених средстава из иностранства (од новембра 2008. године) и депозита владе за развојне пројекте (од априла 2009. године) према одлукама ЦББиХ не узима се у обрачун основице за обавезну резерву.


Osnovica za OR Основица за ОР

Implicitna stopaOR (d.s.)

Имплицитна стопаОР (д.с.)

14%

15%

16%

17%

18%

19%

20%

21%

22%

23%

24%

25%

26%

14,3

14,5

14,7

14,9

15,1

15,3

15,5

15,7

15,9

16,1

16,3

16,5

16,7


2011. 2012. 2013. 2014.

u m

ilija

rdam

a BA

Mу

мил

ијар

дам

а BA

M

Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ

Vraćena sredstva Враћена средства

Depoziti zarazvojne projekte

Депозити заразвојне пројекте

Novopozajmljenasredstva

Новопозајмљенасредства

0,2

0,4

0,6

0,8

1,0

1,2

1,4

1,6

1,8

2,0

2,2


2011. 2012. 2013. 2014.

u m

ilija

rdam

a BA

Mу

мил

ијар

дам

а BA

M

Slika 3.8: Osnovica za obračun obvezne rezerve i implicitna stopa OR

Slika 3.9: Sredstva izuzeta iz osnovice za obračun obvezne rezerve i prijevremeno vraćena sredstva (stanje na kraju razdoblja)

Графикон 3.8: Основица за обрачун обавезне резерве и имплицитна стопа ОР

Графикон 3.9: Средства изузета из основице за обрачун обавезне резерве и пријевремено враћена средства (стање на крају периода)

64


Treći kvartal bilježi značajno povećanje salda računa rezervi u iznosu 415,8 miliona BAM (27. u odnosu na 18. obračunski period). Prosječno stanje na računu rezervi kod CBBiH je u toku trećeg kvartala iznosilo 3,76 milijardi BAM. Stanje viška sredstava je u sva tri mjeseca prelazilo iznos od 2,38 milijardi BAM. U poređenju s prosječnim stanjem iz 2013. godine, i iznos obavezne rezerve i iznos viška sredstava bilježe znatno veće vrijednosti tokom cijele tekuće godine, a naročito u mjesecima trećeg kvartala, što je rezultat doznačavanja pomenute tranše SBA MMF-a i rasta depozita (grafikon 3.10).

Ukupno plaćena naknada u trećem kvartalu iznosi 120,4 hiljade BAM, od toga naknada na obaveznu rezervu iznosila je 37,7 hiljada BAM, a na višak sredstava 82,7 hiljada BAM. S obzirom na to da je CBBiH bankama u prethodnom kvartalu platila 960,1 hiljadu BAM, iznos plaćene naknade u trećem kvartalu je izuzetno nizak. Na ovakav drastičan pad naknade uticalo je uvođenje negativne stope ECB-a, jer su stope naknada koje CBBiH plaća na sredstva na računima rezervi u direktnoj vezi s tržišnim kamatnim stopama koje CBBiH ostvaruje na evropskom tržištu. Kao odgovor na ovu odluku ECB-a, a u cilju zaštite da se na sredstva na računu rezervi obračunava negativna kamatna stopa, što bi moglo imati višestruke negativne posljedice po bankarski sektor, ali i kamatne stope na kredite, CBBiH je donijela novu Odluku o obračunu naknade. 17 U skladu s ovom odlukom, bankama je u posljednje dvije dekade kvartala obračunata nulta stopa naknade.

17 U skladu s promjenom tržišnih uslova, odlukom Upravnog vijeća CBBiH od 31. jula 2014. godine, a s primjenom od 1. septembra 2014. godine, stopa naknade se obračunava prema sljedećem: - na iznos obavezne rezerve – 70% od stope koja se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana ili minimum nula,- na iznos sredstava iznad obavezne rezerve – 90% od stope koja se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana ili minimum nula.

The third quarter recorded significant increase in reserve account balance in the amount of BAM 415.8 million (27th compared to the 18th calculation period). Average balance on the reserve account with the CBBH in the third quarter amounted to BAM 3.76 billion. In all three months, balance of excess funds exceeded BAM 2.38 billion. Compared to the average balance from 2013, both the amount of reserve requirement and the amount of excess funds have recorded significantly higher values during the entire current year, and especially in months of the third quarter, which resulted from remittance of the aforementioned IMF SBA tranche and deposit growth (Graph 3.10)

The total amount of paid compensation in the third quarter amounted to BAM 120.4 thousand. Of this amount, the compensation for reserve requirement amounted to BAM 37.7 thousand, and BAM 82.7 thousand accounted for compensation on excess funds. As the CBBH paid to the banks the amount of BAM 960.1 thousand in the previous quarter, the amount of paid compensation in the third quarter was extremely low. Such drastic compensation decline was impacted by the introduction of negative ECB rate, because compensation rates paid by the CBBH for funds on reserve accounts are directly related to market interest rates that CBBH achieves on the European market. As a response to this ECB’s decision, CBBH issued a new Decision on Calculation of the Compensation, in order to prevent calculation of a negative interest rate on funds kept at the reserve account, which could have multiple negative consequences on the banking sector, but also on loan interest rates. 17 In accordance with this Decision, banks were calculated zero compensation rate in the last two decades of the quarter.

17 In line with changed market conditions, based on a Decision of CBBH’s Governing Board as of 31 July 2014, applicable as of 1 September 2014, compensation rate has been calculated as follows: - on the reserve requirement amount – 70% of a rate determined based on weighted average of interest rates achieved by the Central Bank on the market in the same period on deposits invested up to one month or minimum zero,- on the amount of excess reserve requirement funds – 90% of a rate determined based on weighted average of interest rates achieved by the Central Bank on the market in the same period on deposits invested up to one month or minimum zero.


Prosječne obaveznerezerve

Average RequiredReserves

Prosječna sredstvaiznad obavezne rezerve

Average Funds ExceedingRequired Reserves

-400

-200

0

200

400

600

800

03 06 09 12 03 06 09 03 06 0912

2012. 2013. 2014.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

Grafikon 3.10: Odstupanja od prosječnog stanja na računu rezervi

Graph 3.10: Deviations from the Average Balance in Reserve Account

65


Treće tromjesečje bilježi značajno povećanje salda računa rezervi u iznosu 415,8 milijuna BAM (27. u odnosu na 18. obračunsko razdoblje). Prosječno stanje na računu rezervi kod CBBiH je tijekom trećeg tromjesečja iznosilo 3,76 milijardi BAM. Stanje viška sredstava je u sva tri mjeseca prelazilo iznos od 2,38 milijardi BAM. U usporedbi s prosječnim stanjem iz 2013. godine, i iznos obvezne rezerve i iznos viška sredstava bilježe znatno veće vrijednosti tijekom cijele tekuće godine, a naročito u mjesecima trećeg tromjesečja, što je rezultat doznačavanja pomenute tranše SBA MMF-a i rasta depozita (slika 3.10).

Ukupno plaćena naknada u trećem tromjesečju iznosi 120,4 tisuće BAM, od toga naknada na obveznu rezervu iznosila je 37,7 tisuća BAM, a na višak sredstava 82,7 tisuća BAM. S obzirom na to da je CBBiH bankama u prethodnom tromjesečju platila 960,1 tisuću BAM, iznos plaćene naknade u trećem tromjesečju je izuzetno nizak. Na ovakav drastičan pad naknade utjecalo je uvođenje negativne stope ECB-a, jer su stope naknada koje CBBiH plaća na sredstva na računima rezervi u izravnoj vezi s tržišnim kamatnim stopama koje CBBiH ostvaruje na europskom tržištu. Kao odgovor na ovu odluku ECB-a, a u cilju zaštite da se na sredstva na računu rezervi obračunava negativna kamatna stopa, što bi moglo imati višestruke negativne posljedice po bankarski sektor, ali i kamatne stope na kredite, CBBiH je donijela novu Odluku o obračunu naknade. 17 Sukladno ovoj odluci, bankama je u posljednje dvije dekade tromjesečja obračunana nulta stopa naknade.

17 Sukladno promjeni tržišnih uvjeta, odlukom Upravnog vijeća CBBiH od 31. srpnja 2014. godine, a s primjenom od 1. rujna 2014. godine, stopa naknade se obračunava prema sljedećem: - na iznos obvezne rezerve – 70% od stope koja se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana ili minimum nula,- na iznos sredstava iznad obvezne rezerve – 90% od stope koja se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana ili minimum nula.

Трећи квартал биљежи значајно повећање салда рачуна резерви у износу 415,8 милиона BАМ (27. у односу на 18. обрачунски период). Просјечно стање на рачуну резерви код ЦББиХ је у току трећег квартала износило 3,76 милијарди BАМ. Стање вишка средстава је у сва три мјесеца прелазило износ од 2,38 милијарди BАМ. У поређењу с просјечним стањем из 2013. године, и износ обавезне резерве и износ вишка средстава биљеже знатно веће вриједности током цијеле текуће године, а нарочито у мјесецима трећег квартала, што је резултат дозначавања поменуте транше СБА ММФ-а и раста депозита (графикон 3.10).

Укупно плаћена накнада у трећем кварталу износи 120,4 хиљаде BАМ, од тога накнада на обавезну резерву износила је 37,7 хиљада BАМ, а на вишак средстава 82,7 хиљада BАМ. С обзиром на то да је ЦББиХ банкама у претходном кварталу платила 960,1 хиљаду BАМ, износ плаћене накнаде у трећем кварталу је изузетно низак. На овакав драстичан пад накнаде утицало је увођење негативне стопе ЕЦБ-а, јер су стопе накнада које ЦББиХ плаћа на средства на рачунима резерви у директној вези с тржишним каматним стопама које ЦББиХ остварује на европском тржишту. Као одговор на ову одлуку ЕЦБ-а, а у циљу заштите да се на средства на рачуну резерви обрачунава негативна каматна стопа, што би могло имати вишеструке негативне посљедице по банкарски сектор, али и каматне стопе на кредите, ЦББиХ је донијела нову Одлуку о обрачуну накнаде. 17 У складу с овом одлуком, банкама је у посљедње двије декаде квартала обрачуната нулта стопа накнаде.

17 У складу с промјеном тржишних услова, одлуком Управног одбора ЦББиХ од 31. јула 2014. године, а с примјеном од 1. септембра 2014. године, стопа накнаде се обрачунава према сљедећем: - на износ обавезне резерве – 70% од стопе која се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана или минимум нула,- на износ средстава изнад обавезне резерве – 90% од стопе која се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана или минимум нула.


Prosječne obveznerezerve

Просјечне обавезнерезерве

Prosječna sredstvaiznad obvezne rezerve

Просјечна средстваизнад обавезне резерве

-400

-200

0

200

400

600

800

03 06 09 12 03 06 09 03 06 0912

2012. 2013. 2014.

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

Slika 3.10: Odstupanja od prosječnog stanja na računu rezervi

Графикон 3.10: Одступања од просјечног стања на рачуну резерви

66


3.3 Aktivnosti komercijalnih banaka

Uslijed smanjenja privredne aktivnosti u BiH i komercijalne banke su imale umjerene aktivnosti tokom trećeg kvartala 2014. godine. Aktivnosti komercijalnih banaka u pogledu novih kreditiranja domaćih sektora, te stanja kredita na kraju perioda, ukazuju na veliku otplatu dospjelih potraživanja. Priliv sredstava po osnovu SBA aranžmana, VII i VIII tranša, te dodatna sredstva zbog prirodne katastrofe koja je pogodila BiH, imao je veliki uticaj na rast ukupnih depozita u posmatranom kvartalu. I tokom trećeg kvartala 2014. godine smanjene su obaveze banka prema nerezidentima. Aktivne i pasivne kamatne stope nisu značajnije odstupale od nivoa iz prethodnog perioda.

3.3.1 Krediti

Trend rasta ukupnih kredita prekinut je u julu 2014. godine, tako da su ukupni krediti u bankarskom sektoru iznosili 16,85 milijardi BAM na kraju septembra (tabele 18 i 19). Ovaj iznos ukupnih kredita je na nivou iz juna tekuće godine, dok na godišnjem nivou predstavlja povećanje od 4,0%. Trend rasta ukupnih kredita je prekinut usljed smanjenja kredita privatnim preduzećima nastao usljed otplate revolving kredita, te prijevremenom otplatom kredita kod manjeg broja banaka. Stoga se prekid u trendu kreditnih aktivnosti komercijalnih banka ne može smatrati sistemskom pojavom jer su u pitanju pojedinačni slučajevi. Komercijalne banke su nastavile s aktivnijim kreditiranjem domaćih sektora i ukupno je ugovoreno novih kredita u iznosu od 1,34 milijarde BAM sa stanovništvom i privatnim i javnim nefinansijskim preduzećima. Ovakav iznos novoplasiranih sredstava, te stanja kredita na kraju perioda, ukazuju na veliku otplatu dospjelih potrživanja. U kreditnom portfoliju banaka udio kredita nefinansijskim preduzećima je pao ispod 50% u posmatranom kvartalu, te iznosi 49,5% u septembru 2014. godine. Komercijalne banke su ugovorile novih kredita s nefinansijskim preduzećima u iznosu od 771,3 miliona BAM tokom trećeg kvartala (grafikon 3.11). Stope rasta kredita nefinansijskim preduzećima su još uvijek dosta skromne te trendovi ukazuju na tendenciju pada. Ovakav trend može potrajati, što bi znatno uticalo na realni sektor i na cjelokupne ekonomske aktivnosti u zemlji.

3.3 Activities of Commercial Banks

Due to economic activity downturn in BH, commercial banks also had moderate activities during the third quarter of 2014. Activities of commercial banks in new lending to domestic sectors and loan balances at the period end indicate high repayment level of due receivables. Inflow of funds based on SBA’s VII and VIII tranches and additional funds due to natural disaster striking BH had a great impact on total deposit growth in the observed quarter. Banks’ liabilities to non-residents were reduced in the third quarter of 2014 as well. Deposit and lending interest rates did not substantially deviate from their levels in the previous period.

3.3.1 Loans

Upward trend in total loans was stopped in July 2014, and total loans in the banking sector amounted to BAM 16.85 billion at the end of September (Tables 18 and 19). The amount of total loans was equal to June 2014 level, which constitutes annual increase by 4.0%. The upward trend in total loans was stopped due to decrease in loans to private companies, caused by repayment of revolving loans and premature loan repayment in a few banks. Therefore, the stopped trend in lending activities of commercial banks cannot be viewed as systemic phenomenon, because it accounts for individual cases. Commercial banks continued with more active lending to domestic sectors, and the newly agreed loans with households and private and public non-financial companies totalled to BAM 1.34 billion. This amount of new loans and loan balances at the period end indicate high repayment level of due receivables. The share of loans to non-financial companies in the banks’ loan portfolio dropped below 50% in the observed quarter and amounted to 49.5% in September 2014. Commercial banks contracted new loans with non-financial companies in the amount of BAM 771.3 million during the third quarter (Graph 3.11). Growth rates of loans to non-financial companies are still fairly modest and indicate downward trends. Such trend may last longer period, which would significantly impact the real sector and overall economic activities in the country.

Izvor: CBBiH Source:CBBH

Novi ugovorenikrediti (l.s.)

New ContractedLoans (lhs)

0,0%

1,0%

2,0%

3,0%

4,0%

5,0%

0

200

400

600

800

1.000

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

Trend, godišnjastopa rasta (d.s.)

Trend, AnnualGrowth Rate (rhs)

Godišnja stopa rastaukupnih kredita (d.s.)

Annual Growth Rateof Total Loans (rhs)

Grafikon 3.11: Krediti privatnim i javnim nefinansijskim preduzećima

Graph 3.11: Loans to Private and Public Non-financial Companies

67


3.3 Aktivnosti komercijalnih banaka

Uslijed smanjenja gospodarske aktivnosti u BiH i komercijalne banke su imale umjerene aktivnosti tijekom trećeg tromjesečja 2014. godine. Aktivnosti komercijalnih banaka u pogledu novih kreditiranja domaćih sektora, te stanja kredita na kraju razdoblja, ukazuju na veliku otplatu dospjelih potraživanja. Priljev sredstava po osnovi SBA aranžmana, VII i VIII tranša, te dodatna sredstva zbog prirodne katastrofe koja je pogodila BiH, imao je veliki utjecaj na rast ukupnih depozita u promatranom tromjesečju. I tijekom trećeg tromjesečja 2014. godine smanjene su obveze banka prema nerezidentima. Aktivne i pasivne kamatne stope nisu značajnije odstupale od razine iz prethodnog razdoblja.

3.3.1 Krediti

Trend rasta ukupnih kredita prekinut je u srpnju 2014. godine, tako da su ukupni krediti u bankarskom sektoru iznosili 16,85 milijardi BAM na kraju rujna (tablice 18 i 19). Ovaj iznos ukupnih kredita je na razini iz lipnja tekuće godine, dok na godišnjoj razini predstavlja povećanje od 4,0%. Trend rasta ukupnih kredita je prekinut usljed smanjenja kredita privatnim poduzećima nastao usljed otplate revolving kredita, te prijevremenom otplatom kredita kod manjeg broja banaka. Stoga se prekid u trendu kreditnih aktivnosti komercijalnih banka ne može smatrati sustavnom pojavom jer su u pitanju pojedinačni slučajevi.Komercijalne banke su nastavile s aktivnijim kreditiranjem domaćih sektora i ukupno je ugovoreno novih kredita u iznosu od 1,34 milijarde BAM sa stanovništvom i privatnim i javnim nefinancijskim poduzećima. Ovakav iznos novoplasiranih sredstava, te stanja kredita na kraju razdoblja, ukazuju na veliku otplatu dospjelih potrživanja.U kreditnom portfelju banaka udio kredita nefinancijskim poduzećima je pao ispod 50% u promatranom tromjesečju, te iznosi 49,5% u rujnu 2014. godine. Komercijalne banke su ugovorile novih kredita s nefinancijskim poduzećima u iznosu od 771,3 milijuna BAM tijekom trećeg tromjesečja (slika 3.11). Stope rasta kredita nefinancijskim poduzećima su još uvijek dosta skromne te trendovi ukazuju na tendenciju pada. Ovakav trend može potrajati, što bi znatno utjecalo na realni sektor i na cjelokupne ekonomske aktivnosti u zemlji.

3.3 Активности комерцијалних банака

Услијед смањењa привредне активности у БиХ и комерцијалне банке су имале умјерене активности током трећег квартала 2014. године. Активности комерцијалних банака у погледу нових кредитирања домаћих сектора, те стања кредита на крају периода, указују на велику отплату доспјелих потраживања. Прилив средстава по основу СБА аранжмана, VII и VIII транша, те додатна средства због природне катастрофе која је погодила БиХ, имао је велики утицај на раст укупних депозита у посматраном кварталу. И током трећег квартала 2014. године смањене су обавезе банка према нерезидентима. Активне и пасивне каматне стопе нису значајније одступале од нивоа из претходног периода.

3.3.1 Кредити

Тренд раста укупних кредита прекинут је у јулу 2014. године, тако да су укупни кредити у банкарском сектору износили 16,85 милијарди BАМ на крају септембра (табеле 18 и 19). Овај износ укупних кредита је на нивоу из јуна текуће године, док на годишњем нивоу представља повећање од 4,0%. Тренд раста укупних кредита је прекинут усљед смањења кредита приватним предузећима настао усљед отплате револвинг кредита, те пријевременом отплатом кредита код мањег броја банака. Стога се прекид у тренду кредитних активности комерцијалних банка не може сматрати системском појавом јер су у питању појединачни случајеви. Комерцијалне банке су наставиле с активнијим кредитирањем домаћих сектора и укупно је уговорено нових кредита у износу од 1,34 милијарде BАМ са становништвом и приватним и јавним нефинансијским предузећима. Овакав износ новопласираних средстава, те стања кредита на крају периода, указују на велику отплату доспјелих потрживања. У кредитном портфељу банака удио кредита нефинансијским предузећима је пао испод 50% у посматраном кварталу, те износи 49,5% у септембру 2014. године. Комерцијалне банке су уговориле нових кредита с нефинансијским предузећима у износу од 771,3 милиона BАМ током трећег квартала (графикон 3.11). Стопе раста кредита нефинансијским предузећима су још увијек доста скромне те трендови указују на тенденцију пада. Овакав тренд може потрајати, што би знатно утицало на реални сектор и на цјелокупне економске активности у земљи.



Нови уговореникредити (л.с.)

0,0%

1,0%

2,0%

3,0%

4,0%

5,0%

0

200

400

600

800

1.000

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM


Тренд, годишњастопа раста (д.с.)


Годишња стопа растаукупних кредита (д.с.)

Slika 3.11: Krediti privatnim i javnim nefinancijskim poduzećima

Графикон 3.11: Кредити приватним и јавним нефинансијским предузећима

68


U toku trećeg kvartala komercijalne banke su nastavile s dosta dobrim kreditnim aktivnostima prema sektoru stanovništva i ukupno ugovorile novih kredita u iznosu od 601,7 miliona BAM (grafikon 3.12). Dinamika novih zaduženja sektora stanovništva ukazuje na kontinuirano kreditiranje potrošnje jer se najveći dio odnosi na nenamjenske kredite. Godišnje stope rasta su nešto više za dugoročne kredite (oko 6%), dok su za kratkoročne kredite nešto niže, s većim oscilacijama (oko 4%).

3.3.2 Depoziti

Ukupni depoziti komercijalnih banaka koji čine 63,1% ukupne pasive komercijalnih banaka iznosili su 15,27 milijardi BAM na kraju trećeg kvartala 2014. godine (tabele 16 i 17). Ovaj iznos predstavlja povećanje od 5,2% na kvartalnom nivou, a 9,6% na godišnjem nivou. Priliv sredstava po osnovu SBA, VII i VIII tranša, te dodatna sredstva zbog prirodne katastrofe koja je pogodila BiH, imao je veliki uticaj na rast ukupnih depozita u posmatranom kvartalu (grafikon 3.13).

During the third quarter, commercial banks continued fairly good lending activities to household sector and contracted new loans in the total amount of BAM 601.7 million (Graph 3.12). Dynamics of new borrowings of the household sector indicates continuous approval of loans for consumption, as the largest portion accounts for non-earmarked loans. Annual growth rates are somewhat higher for long-term loans (around 6%) and somewhat lower for short-term loans with larger oscillations (around 4%).

3.3.2 Deposits

Total deposits of commercial banks that account for 63.1% of total commercial banks’ liabilities amounted to BAM 15.27 billion at the end of the third quarter of 2014 (Tables 16 and 17). This amount constitutes a 5.2% quarterly increase and a 9.6% annual increase. Inflow of funds based on SBA’s VII and VIII tranches and additional funds due to natural disaster in BH had a great impact on total deposit growth in the observed quarter (Graph 3.13).



New ContractedLoans (lhs)

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion


Trend, AnnualGrowth Rate (rhs)


Annual Growth Rateof Total Loans (rhs)

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

0

200

400

600

800

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Grafikon 3.12: Krediti stanovništvu Graph 3.12: Loans to Households

69


Tijekom trećega tromjesečja komercijalne banke su nastavile s dosta dobrim kreditnim aktivnostima prema sektoru stanovništva i ukupno ugovorile novih kredita u iznosu od 601,7 milijuna BAM (slika 3.12). Dinamika novih zaduženja sektora stanovništva ukazuje na kontinuirano kreditiranje potrošnje jer se najveći dio odnosi na nenamjenske kredite. Godišnje stope rasta su nešto više za dugoročne kredite (oko 6%), dok su za kratkoročne kredite nešto niže, s većim oscilacijama (oko 4%).

3.3.2 Depoziti

Ukupni depoziti komercijalnih banaka koji čine 63,1% ukupne pasive komercijalnih banaka iznosili su 15,27 milijardi BAM na kraju trećeg tromjesečja 2014. godine (tablice 16 i 17). Ovaj iznos predstavlja povećanje od 5,2% na tromjesečnoj razini, a 9,6% na godišnjoj razini. Priljev sredstava po osnovi SBA, VII i VIII tranša, te dodatna sredstva zbog prirodne katastrofe koja je pogodila BiH, imao je veliki utjecaj na rast ukupnih depozita u promatranom tromjesečju (slika 3.13).

У току трећег квартала комерцијалне банке су наставиле с доста добрим кредитним активностима према сектору становништва и укупно уговориле нових кредита у износу од 601,7 милиона BАМ (графикон 3.12). Динамика нових задужења сектора становништва указујe на континуирано кредитирање потрошње јер се највећи дио односи на ненамјенске кредите. Годишње стопе раста су нешто више за дугорочне кредите (око 6%), док су за краткорочне кредите нешто ниже, с већим осцилацијама (око 4%).

3.3.2 Депозити

Укупни депозити комерцијалних банака који чине 63,1% укупне пасиве комерцијалних банака износили су 15,27 милијарди BАМ на крају трећег квартала 2014. године (табеле 16 и 17). Овај износ представља повећање од 5,2% на кварталном нивоу, а 9,6% на годишњем нивоу. Прилив средстава по основу СБА, VII и VIII транша, те додатна средства због природне катастрофе која је погодила БиХ, имао је велики утицај на раст укупних депозита у посматраном кварталу (графикон 3.13).



Нови уговореникредити (л.с.)

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM


Тренд, годишњастопа раста (д.с.)


Годишња стопа растаукупних кредита (д.с.)

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

0

200

400

600

800

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Slika 3.12: Krediti stanovništvu Графикон 3.12: Кредити становништву

70


Nastavljen je rastući trend depozita privatnog sektora i u trećem kvartalu 2014. godine. Pored depozita sektora stanovništva koji kontinuirano rastu, značajan doprinos na povećanje depozita je imao porast depozita nefinansijskih preduzeća te ostalih sektora kome pripadaju nebankarske finansijske institucije (grafikon 3.14). Naime, ovdje se radi o sredstvima po osnovu stare devizne štednje koja su uplaćena na račun Registra vrijednosnih papira FBiH kod komercijalne banke od strane Ministarstva finansija FBiH, a koji se nakon toga raspoređuju krajnjim štedišama u različitim bankama. Ova sredstva su imala veliki značaj za rast depozita stanovništva u septembru tekuće godine.

Upward trend in private sector’s deposits continued in the third quarter of 2014. Apart from the continually rising household sector deposits, increase in deposits of non-financial companies and other sectors that include non-banking financial institutions significantly contributed the deposit increase (Graph 3.14). More specifically, these are funds based on old foreign-currency savings that were paid to the FBH Registry of Securities’ account with a commercial bank by the FBH Ministry of Finance, and then allocated to end depositors in different banks. These funds were of great importance for household deposit growth in September this year.


Nevladin sektor,kvartalne promjene (l.s.)

Non-government Sector,Quarterly Changes (lhs)

Vladin sektor,kvartalne promjene (l.s.)

Government Sector,Quarterly Changes (lhs)

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ionGodišnja stopa rasta

prema sezonskiprilagođenimpodacima (d.s.)

Annual Growth Rateaccording to the

Seasonally AdjustedData (rhs)

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

-200

0

200

400

600

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.


Ne�nansijska preduzeća Non-�nancial Companies

Ostali Other

Stanovništvo Households

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Grafikon 3.13: Depoziti vladinog i nevladinog sektora

Grafikon 3.14: Doprinosi rastu ukupnih depozita nevladinog sektora

Graph 3.13: Deposits of Government and Non-government Sector

Graph 3.14: Contribution to the Growth of Total Non-government Sector Deposits

71


Nastavljen je rastući trend depozita privatnog sektora i u trećem tromjesečju 2014. godine. Pored depozita sektora stanovništva koji kontinuirano rastu, značajan doprinos na povećanje depozita je imao porast depozita nefinancijskih poduzeća te ostalih sektora kome pripadaju nebankarske financijske institucije (slika 3.14). Naime, ovdje se radi o sredstvima po osnovi stare devizne štednje koja su uplaćena na račun Registra vrijednosnih papira FBiH kod komercijalne banke od strane Ministarstva financija FBiH, a koji se nakon toga raspoređuju krajnjim štedišama u različitim bankama. Ova sredstva su imala veliki značaj za rast depozita stanovništva u rujnu tekuće godine.

Настављен је растући тренд депозита приватног сектора и у трећем кварталу 2014. године. Поред депозита сектора становништва који континуирано расту, значајан допринос на повећање депозита је имао пораст депозита нефинансијских предузећа те осталих сектора коме припадају небанкарске финансијске институције (графикон 3.14). Наиме, овдје се ради о средствима по основу старе девизне штедње која су уплаћена на рачун Регистра вриједносних папира ФБиХ код комерцијалне банке од стране Министарства финансија ФБиХ, а који се након тога распоређују крајњим штедишама у различитим банкама. Ова средства су имала велики значај за раст депозита становништва у септембру текуће године.


Nevladin sektor,tromjesečne promjene (l.s.)

Невладин сектор,кварталне промјене (л.с.)

Vladin sektor,tromjesečne promjene (l.s.)

Владин сектор,кварталне промјене (л.с.)

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

Godišnja stopa rastaprema sezonskiprilagođenimpodacima (d.s.)

Годишња стопа растапрема сезонски

прилагођенимподацима (д.с.)

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

-200

0

200

400

600

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.


Ne�nancijska poduzeća Нефинансијска предузећа

Ostali Остали

Stanovništvo Становништво

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Slika 3.13: Depoziti vladinog i nevladinog sektora

Slika 3.14: Doprinosi rastu ukupnih depozita nevladinog sektora

Графикон 3.13: Депозити владиног и невладиног сектора

Графикон 3.14: Доприноси расту укупних депозита невладиног сектора

72


Posmatrajući omjer novih oročenih depozita i stanja depozita ukazuje da se dio dospjelih oročenih depozita ponovo oročava (grafikon 3.15). Navedeno potvrđuje i to da se veći dio oročenih depozita odnosi na kraće periode oročenja, do dvije godine. Međutim, uvidom u podatke o kategorizaciji depozita stanovništva zaključuje se da je porast štednje uzrokovan prvenstveno rastom broja depozita većih od 50 hiljada BAM u trećem u odnosu na drugi kvartal.

3.3.3 Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka

U trećem kvartalu 2014. godine nije bilo značajnijih promjena u nivou strane aktive, dok su u samoj strukturi nastupile promjene uslijed smanjenja ostalih depozita te povećanja prenosivih depozita kod korespondentnih banaka (tabela 11). Pored toga, komercijalne banke nastavljaju da izmiruju dospjele obaveze po osnovu kreditnih linija od nerezidenata. Nova zaduženja zabilježena su kod tri komercijalne banke tokom posmatranog kvartala, a čiji efekat nije značajnije uticao na stanje strane pasive zbog veće otplate kredita. Ovakva kretanja u bilansu komercijalnih banaka nisu imala značajniji uticaj na devizne rezerve (grafikon 3.16).

The observed ratio between new term deposits and deposit balance shows that a portion of matured terms deposits is renewed (Graph 3.15). This also confirms that a large portion of term deposits accounts for short-term deposits, up to two years. However, data on categorisation of household deposits point to a conclusion that savings increase was primarily caused by rising deposits that exceed BAM 50 thousand in the third quarter compared to the second quarter.

3.3.3 Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks

The third quarter of 2014 did not record any significant changes in the level of foreign assets, while the structure itself was changed due to decrease of other deposits and increase of transferrable deposits with correspondent banks (Table 11). In addition, commercial banks have continued the repayment of due liabilities based on credit lines from non-residents. New debts were recorded in three commercial banks during the observed quarter that did not have any significant effect on balance of foreign liabilities due to higher loan repayment. Such trends in balance of commercial banks did not have any significant impact on foreign exchange reserves (Graph 3.16).


Ukupni depozitistanovništva,kvartalne promjene

Total HouseholdsDeposits,

Quarterly Changes

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

Novi oročenidepoziti stanovništva

New Fix-termHousholds Deposits

0

100

200

300

400

500

600

700

800

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Grafikon 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva Graph 3.15: Total and New Fix-term Housholds Deposits

73


Promatrajući omjer novih oročenih depozita i stanja depozita ukazuje da se dio dospjelih oročenih depozita ponovo oročava (slika 3.15). Navedeno potvrđuje i to da se veći dio oročenih depozita odnosi na kraća razdoblja oročenja, do dvije godine. Međutim, uvidom u podatke o kategorizaciji depozita stanovništva zaključuje se da je porast štednje uzrokovan prvenstveno rastom broja depozita većih od 50 tisuća BAM u trećem u odnosu na drugo tromjesečje.

3.3.3 Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka

U trećem tromjesečju 2014. godine nije bilo značajnijih promjena u razini strane aktive, dok su u samoj strukturi nastupile promjene uslijed smanjenja ostalih depozita te povećanja prenosivih depozita kod korespondentnih banaka (tablica 11). Pored toga, komercijalne banke nastavljaju da izmiruju dospjele obveze po osnovi kreditnih linija od nerezidenata. Nova zaduženja zabilježena su kod tri komercijalne banke tijekom promatranoga tromjesečja, a čiji učinak nije značajnije utjecao na stanje strane pasive zbog veće otplate kredita. Ovakva kretanja u bilanci komercijalnih banaka nisu imala značajniji utjecaj na devizne rezerve (slika 3.16).

Посматрајући омјер нових орочених депозита и стања депозита указује да се дио доспјелих орочених депозита поново орочава (графикон 3.15). Наведено потврђује и то да се већи дио орочених депозита односи на краће периоде орочења, до двије године. Међутим, увидом у податке о категоризацији депозита становништва закључује се да је пораст штедње узрокован првенствено растом броја депозита већих од 50 хиљада BАМ у трећем у односу на други квартал.

3.3.3 Страна актива и страна пасива комерцијалних банака

У трећем кварталу 2014. године није било значајнијих промјена у нивоу стране активе, док су у самој структури наступиле промјене услијед смањења осталих депозита те повећања преносивих депозита код кореспондентних банака (табела 11). Поред тога, комерцијалне банке настављају да измирују доспјеле обавезе по основу кредитних линија од нерезидената. Нова задужења забиљежена су код три комерцијалне банке током посматраног квартала, а чији ефекат није значајније утицао на стање стране пасиве због веће отплате кредита. Оваква кретања у билансу комерцијалних банака нису имала значајнији утицај на девизне резерве (графикон 3.16).


Ukupni depozitistanovništva,tromjesečne promjene

Укупни депозитистановништва,

кварталне промјене

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

Novi oročenidepoziti stanovništva

Нови ороченидепозити становништва

0

100

200

300

400

500

600

700

800

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Slika 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva Графикон 3.15: Укупни и нови орочени депозити становништва

74


3.3.4 Kamatne stope

Podaci o prosječnim ponderisanim kamatnim stopama za treći kvartal 2014. godine ukazuju da nema značajnijih promjena u kretanju kamatnih stopa u odnosu na prethodne kvartale (tabele 14 a, b, c, d). Kreditno najaktivnije komercijalne banke imaju dosta stabilne kamatne stope, tako da nema većih oscilacija aktivnih kamatnih stopa. Na grafikonu 3.17 ilustrirana je razlika između kamatnih stopa na kredite sektoru stanovništva koji su vezani valutnom klauzulom i bez valutne klauzule, a koje su ugovorene kao promjenljive stope. Primjetno je ponovno povećanje ove razlike u trećem kvartalu 2014. godine u slučaju potrošačkih kredita. Ovo povećanje je uzrokovano uglavnom povećanjem kamatnih stopa na kredite s valutnom klauzulom. Pored toga, grafikon ilustruje negativnu razliku između kamatnih stopa na stambene kredite koji su vezani valutnom klauzulom i kredite bez valutne klauzule. Iako su kamatne stope niže za stambene kredite u BAM bez valutne klauzule, veći dio novih kredita plasiran u ovoj kategoriji je ipak vezan valutnom klauzulom.

3.3.4 Interest Rates

Data on average weighted interest rates for the third quarter of 2014 indicate that there were no substantial changes in interest rate trends compared to previous quarters (Tables 14 a, b, c, d). The most active commercial banks in lending have fairly stable interest rates and therefore there have been no large oscillations in active interest rates. Graph G3.17 illustrates the difference between interest rates on household loans with and without currency clause that were agreed as variable rates. Another increase of this difference for consumer loans was noted in the third quarter of 2014. The increase was mostly caused by rising interest rates on loans with currency clause. Also, the graph illustrates a negative difference between interest rates on housing loans with currency clause and loans without currency clause. Although interest rates on BAM housing loans without currency clause were lower, a large portion of new loans in this category included the currency clause.


Devizne rezerve Foreign CurrencyReserves

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

Strana aktivakomercijalnih banaka

Foreign Currency Assetsof Commercial Banks


Foreign Currency Liabilitiesof Commercial Banks

-600

-400

-200

0

200

400

600

800

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2012. 2013. 2014.

Izvor: Tabela 14 a Source: Table 14a

Stambeni krediti Housing Loans

Ostali krediti Other Loans

Potrošački krediti Consumer Loans

-0,6

-0,4

-0,2

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

u pr

ocen

tnim

poe

nim

ain

per

cent

age

poin

ts

Grafikon 3.16: Kvartalne promjene strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka i deviznih rezervi

Grafikon 3.17: Razlike između kamatnih stopa na kredite u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo

Graph 3.16: Quarterly Changes of Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks and Foreign Currency Reserves

Graph 3.17: Differences between Interest Rates on BAM Loans with the Foreign Currency Clause and BAM Loans, Households

75


3.3.4 Kamatne stope

Podaci o prosječnim ponderiranim kamatnim stopama za treće tromjesečje 2014. godine ukazuju da nema značajnijih promjena u kretanju kamatnih stopa u odnosu na prethodna tromjesečja (tablice 14 a, b, c, d). Kreditno najaktivnije komercijalne banke imaju dosta stabilne kamatne stope, tako da nema većih oscilacija aktivnih kamatnih stopa. Na slici 3.17 ilustrirana je razlika između kamatnih stopa na kredite sektoru stanovništva koji su vezani valutnom klauzulom i bez valutne klauzule, a koje su ugovorene kao promjenljive stope. Primjetno je ponovno povećanje ove razlike u trećem tromjesečju 2014. godine u slučaju potrošačkih kredita. Ovo povećanje je uzrokovano uglavnom povećanjem kamatnih stopa na kredite s valutnom klauzulom. Pored toga, slika ilustrira negativnu razliku između kamatnih stopa na stambene kredite koji su vezani valutnom klauzulom i kredite bez valutne klauzule. Iako su kamatne stope niže za stambene kredite u BAM bez valutne klauzule, veći dio novih kredita plasiran u ovoj kategoriji je ipak vezan valutnom klauzulom.

3.3.4 Каматне стопе

Подаци о просјечним пондерисаним каматним стопама за трећи квартал 2014. године указују да нема значајнијих промјена у кретању каматних стопа у односу на претходне квартале (табеле 14 а, б, ц, д). Кредитно најактивније комерцијалне банке имају доста стабилне каматне стопе, тако да нема већих осцилација активних каматних стопа. На графикону 3.17 илустрована је разлика између каматних стопа на кредите сектору становништва који су везани валутном клаузулом и без валутне клаузуле, а које су уговорене као промјенљиве стопе. Примјетно је поновно повећање ове разлике у трећем кварталу 2014. године у случају потрошачких кредита. Ово повећање је узроковано углавном повећањем каматних стопа на кредите с валутном клаузулом. Поред тога, графикон илуструје негативну разлику између каматних стопа на стамбене кредите који су везани валутном клаузулом и кредите без валутне клаузуле. Иако су каматне стопе ниже за стамбене кредите у BАМ без валутне клаузуле, већи дио нових кредита пласиран у овој категорији је ипак везан валутном клаузулом.

Izvor: Tablica 14 a Извор: Табела 14 а

Stambeni krediti Стамбени кредити

Ostali krediti Остали кредити

Потрошачки кредитиPotrošački krediti

-0,6

-0,4

-0,2

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

u po

stot

nim

bod

ovim

aу

проц

ентн

им п

оени

ма


Devizne rezerve Девизне резерве

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

Strana aktivakomercijalnih banaka

Страна активакомерцијалних банака


Страна пасивакомерцијалних банака

-600

-400

-200

0

200

400

600

800

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2012. 2013. 2014.

Slika 3.17: Razlike između kamatnih stopa na kredite u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo

Slika 3.16: Tromjesečne promjene strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka i deviznih rezervi

Графикон 3.17: Разлике између каматних стопа на кредите у BAM са валутном клаузулом и у BAM, становништво

Графикон 3.16: Кварталне промјене стране активе и стране пасиве комерцијалних банака и девизних резерви

76


Na grafikonu 3.18 prikazane su razlike između kamatnih stopa za kredite u BAM s valutnom klauzulom i bez valutne klauzule, klasifikovane prema iznosu odobrenog kredita za privatna i javna nefinansijska preduzeća. Uočljivo je da su kamatne stope na kredite nefinansijskim preduzećima nešto više za kredite koji su vezani valutnom klauzulom u odnosu na iste koji su bez valutne klauzule, a što nije bio slučaj u prethodna dva kvartala.

Kamatne stope na depozite stanovništva u EUR i BAM su gotovo izjednačene na nivou oko 1,6% za oročenja na rokove kraće od jedne godine u augustu i septembru 2014. godine. Uz to, kamatne stope na dugorčne depozite su znatno više od kamatnih stopa na depozite oročene na kraći period oročenja, a razlike su do 1,6 procentni poen. U pogledu valutne strukture nema značajnijih razlika za dugoročno oročene depozite u BAM i u EUR u posmatranom trećem kvartalu 2014. godine.

3.4 Berze

Promet na bh. berzama raste, zahvaljujući redovnom pometu dionica i emisijama javnog duga RS (BLSE) i FBiH (SASE). Rast redovnog prometa dionica je doveo do rasta berzanskih indeksa BLSE, a na SASE dva od tri berzanska indeksa su u padu. U izvještajnom periodu, FBiH se zadužila više nego RS, ali je razlika u cijeni javnog duga entiteta, u prosjeku, smanjena. FBiH je izvršila prvu emisiju trogodišnjih obveznica, a ukupno je emitovala pet finansijskih instrumenata od kojih su četiri trezorski zapisi. RS je takođe u izvještajnom periodu emitovala i kratkoročni dug (tri emisije TZ) i, isto kao i FBiH, obveznice, s razlikom da je njihova ročnost četiri godine i da su manje nominalne vrijednosti od onih u FBiH (30 miliona BAM u odnosu na 50 miliona BAM).

Graph 3.18 shows differences between interest rates on BAM loans with currency clause and those without currency clause, categorized by the amount of approved loan to private and public non-financial companies. Interest rates on loans to non-financial companies were slightly higher for loans with currency clause compared to those without currency clause, which was not the case in the previous two quarters.

Interest rates on EUR and BAM household deposits were almost equal at the level of around 1.6% for term-deposits up to one year in August and September 2014. Also, interest rates on long-term deposits are significantly higher than interest rates on shorter term-deposits, with up to 1.6 percentage point differences. As for the currency structure, there were no substantial differences for long-term BAM and EUR deposits in the observed third quarter of 2014.

3.4 Stock Exchanges

Turnover on BH stock exchanges is rising, owing to regular turnover of shares and RS (BLSE) and FBH (SASE) public debt issues. Increase in regular turnover of shares lead to an increase of BLSE stock exchange indices, and two out of three SASE stock exchange indices a re declining. FBH took more debts than RS in the reported period, but the public debt price difference between the Entities was reduced on average. FBH released the first issue of three-year bonds, and it issued 5 financial instruments in total, of which 4 were treasury bills. In the reporting period, the RS also issued a short-term debt (three T-bills issues) and bonds like FBH, but with four year maturity and lower nominal value than those in FBH (BAM 30 million compared to BAM 50 million).

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Izvor: Tabela 14 b Source: Table 14b

preko 0,25 miliona EURdo 1 milion EUR

over EUR 0.25 millionup to EUR 1 million

preko iznosa od1 milion EUR

over EUR 1 million

do iznosa od 0,25miliona EUR

up to EUR 0.25 million

u pr

ocen

tnim

poe

nim

ain

per

cent

age

poin

tsGrafikon 3.18: Razlike između kamatnih stopa na kredite u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, nefinansijska preduzeća

Graph 3.18: Differences between Interest Rates on BAM Loans with the Foreign Currency Clause and BAM Loans, Non-financial Companies

77


Na slici 3.18 prikazane su razlike između kamatnih stopa za kredite u BAM s valutnom klauzulom i bez valutne klauzule, klasificirane prema iznosu odobrenog kredita za privatna i javna nefinancijska poduzeća. Uočljivo je da su kamatne stope na kredite nefinancijskim poduzećima nešto više za kredite koji su vezani valutnom klauzulom u odnosu na iste koji su bez valutne klauzule, a što nije bio slučaj u prethodna dva tromjesečja.

Kamatne stope na depozite stanovništva u EUR i BAM su gotovo izjednačene na razini oko 1,6% za oročenja na rokove kraće od jedne godine u kolovozu i rujnu 2014. godine. Uz to, kamatne stope na dugorčne depozite su znatno više od kamatnih stopa na depozite oročene na kraće razdoblje oročenja, a razlike su do 1,6 postotni bod. U pogledu valutne strukture nema značajnijih razlika za dugoročno oročene depozite u BAM i u EUR u promatranom trećem tromjesečju 2014. godine.

3.4 Burze

Promet na bh. burzama raste, zahvaljujući redovnom pometu dionica i emisijama javnog duga RS (BLSE) i FBiH (SASE). Rast redovnog prometa dionica je doveo do rasta burzanskih indeksa BLSE, a na SASE dva od tri burzanska indeksa su u padu. U izvještajnom razdoblju, FBiH se zadužila više nego RS, ali je razlika u cijeni javnog duga entiteta, u prosjeku, smanjena. FBiH je izvršila prvu emisiju trogodišnjih obveznica, a ukupno je emitirala pet financijskih instrumenata od kojih su četiri trezorski zapisi. RS je također u izvještajnom razdoblju emitirala i kratkoročni dug (tri emisije TZ) i, isto kao i FBiH, obveznice, s razlikom da je njihova ročnost četiri godine i da su manje nominalne vrijednosti od onih u FBiH (30 milijuna BAM u odnosu na 50 milijuna BAM).

На графикону 3.18 приказане су разлике између каматних стопа за кредите у BАМ с валутном клаузулом и без валутне клаузуле, класификоване према износу одобреног кредита за приватна и јавна нефинансијска предузећа. Уочљиво је да су каматне стопе на кредите нефинансијским предузећима нешто више за кредите који су везани валутном клаузулом у односу на исте који су без валутне клаузуле, а што није био случај у претходна два квартала.

Каматне стопе на депозите становништва у EUR и BАМ су готово изједначене на нивоу око 1,6% за орочења на рокове краће од једне године у августу и септембру 2014. године. Уз то, каматне стопе на дугорчне депозите су знатно више од каматних стопа на депозите орочене на краћи период орочења, а разлике су до 1,6 процентни поен. У погледу валутне структуре нема значајнијих разлика за дугорочно орочене депозите у BАМ и у EUR у посматраном трећем кварталу 2014. године.

3.4 Берзе

Промет на бх. берзама расте, захваљујући редовном помету акција и емисијама јавног дуга РС (BLSE) и ФБиХ (SASЕ). Раст редовног промета дионица је довео до раста берзанских индекса BLSЕ, а на SASЕ два од три берзанска индекса су у паду. У извјештајном периоду, ФБиХ се задужила више него РС, али је разлика у цијени јавног дуга ентитета, у просјеку, смањена. ФБиХ је извршила прву емисију трогодишњих обвезница, а укупно је емитовала пет финансијских инструмената од којих су четири трезорски записи. РС је такође у извјештајном периоду емитовала и краткорочни дуг (три емисије ТЗ) и, исто као и ФБиХ, обвезнице, с разликом да је њихова рочност четири године и да су мање номиналне вриједности од оних у ФБиХ (30 милиона BАМ у односу на 50 милиона BАМ).

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Izvor: Tablica 14 b Извор: Табела 14 б

preko 0,25 milijuna EURdo 1 milijun EUR

преко 0,25 милиона EURдо 1 милион EUR

preko iznosa od1 milijun EUR

преко износаод 1 милион EUR

do iznosa od 0,25milijuna EUR

до износа од 0,25милиона EUR

u po

stot

nim

bod

ovim

aу

проц

ентн

им п

оени

ма

Slika 3.18: Razlike između kamatnih stopa na kredite u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, nefinancijska poduzeća

Графикон 3.18: Разлике између каматних стопа на кредите у BAM са валутном клаузулом и у BAM, нефинансијска предузећа

78


Promet na BLSE u izvještajnom periodu i dalje raste na godišnjem nivou (treći kvartal 2014. / treći kvartal 2013. = 83%). Međutim, intenzitet rasta je značajno manji nego u prethodnom kvartalu 2014. godine i bilježi smanjenje od 10,1%. U odnosu na prethodni kvartal, struktura prometa na BLSE je izmijenjena u svim značajnim tržišnim segmentima (grafikon 3.19). Osnova karakteristika prometa u izvještajnom periodu je izuzetno visok redovan promet dionicama. U trećem kvartalu 2014. godine na BLSE redovan promet dionica je bio 49,6 miliona BAM ili 30,8% od ukupnog prometa.

Napomena: RP – redovan promet; JP – javna ponuda

Isto kao i redovan promet dionica, i redovan promet obveznica je značajno povećan, i to ne samo posmatrano s aspekta učešća u ukupnom prometu već i prema apsolutnoj vrijednosti. Rast redovnog prometa obveznica, u najvećem dijelu baziran na prometu obveznica RS, mogao bi se dovesti u vezu s povećanom tražnjom za likvidnošću jednog dijela vlasnika javnog duga RS. Redovan promet obveznica je bio petina ukupnog prometa, isto koliko i javna ponuda obveznica.

RS je emitovala četverogodišnje obveznice nominalne vrijednosti od 30 miliona BAM, uz kamatnu stopu od 4,98%, što je za 48 b.p. više u odnosu na emisiju iste ročnosti iz aprila 2014. godine (grafikon 3.20), ali je zato tražnja za ovom emisijom (RSBD-O-F) bila duplo veća od ukupne ponude.

Annual BLSE turnover in the reported period is still on the rise (Q3 2014/Q3 2013 = 83%), but the growth intensity was significantly lower than in the previous quarter of 2014 and recorded 10.1% decrease. Compared to the previous quarter, BLSE turnover structure was changed in all important market segments (Graph 3.19). Extremely high regular turnover of shares was the main feature of the turnover in the reported period. In Q3 2014, regular turnover of shares on BLSE amounted to BAM 49.6 million or 30.8% of the total turnover.

Note: RT - regular turnover; PO - public offer

Like regular turnover of shares, regular turnover of bonds was also increased significantly, not only from the aspect of share in the total turnover, but by absolute value as well. The increase in regular turnover of bonds, which was mostly based on turnover of RS bonds, could be linked to increased demand for liquidity of a part of RS public debt owners. Regular turnover of bonds accounted for one fifth of total turnover, just like public offer of bonds.

RS issued four years bonds with nominal value of BAM 30 million and 4.98% interest rate, which is by 48 bp higher than the issue from April 2014 of equal maturity (Graph 3.20), but the demand for this issue (RSBD-O-F) was twice as high as the total offer.

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

70,0%

Dionice - RP

Obveznice - RP

Trezorski zapisi -RP

Blok-posao

Aukcija za paket akcija

Dionice - JP

Obveznice - JP

Trezorski zapisi - JP

Preuzimanja

Shares -RT

Bonds -RT

Treasury Bills -RT

Block Trade

Auction for Block Shares

Shares -PO

Bonds - PO

Treasury Bills -PO

Acquisitions

Izvor: www.blberza.com Source: www.blberza.com

Q2 2014

Q3 2014

Q2 2014

Q3 2014

1

123456789

1234567892 3 4 5 6 7 8 9

Grafikon 3.19: Struktura prometa na BLSE Graph 3.19: Structure of Turnover on BLSE

79


Promet na BLSE u izvještajnom razdoblju i dalje raste na godišnjoj razini (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje 2013. = 83%). Međutim, intenzitet rasta je značajno manji nego u prethodnom tromjesečju 2014. godine i bilježi smanjenje od 10,1%. U odnosu na prethodno tromjesečje, struktura prometa na BLSE je izmijenjena u svim značajnim tržišnim segmentima (slika 3.19). Osnova karakteristika prometa u izvještajnom razdoblju je izuzetno visok redovan promet dionicama. U trećem tromjesečju 2014. godine na BLSE redovan promet dionica je bio 49,6 milijuna BAM ili 30,8% od ukupnog prometa.

Napomena: RP – redovan promet; JP – javna ponuda

Isto kao i redovan promet dionica, i redovan promet obveznica je značajno povećan, i to ne samo promatrano s aspekta udjela u ukupnom prometu već i prema apsolutnoj vrijednosti. Rast redovnog prometa obveznica, u najvećem dijelu baziran na prometu obveznica RS, mogao bi se dovesti u vezu s povećanom tražnjom za likvidnošću jednog dijela vlasnika javnog duga RS. Redovan promet obveznica je bio petina ukupnog prometa, isto koliko i javna ponuda obveznica.

RS je emitirala četverogodišnje obveznice nominalne vrijednosti od 30 milijuna BAM, uz kamatnu stopu od 4,98%, što je za 48 b.b. više u odnosu na emisiju iste ročnosti iz travnja 2014. godine (slika 3.20), ali je zato tražnja za ovom emisijom (RSBD-O-F) bila duplo veća od ukupne ponude.

Промет на BLSЕ у извјештајном периоду и даље расте на годишњем нивоу (трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013. = 83%). Међутим, интензитет раста је значајно мањи него у претходном кварталу 2014. године и биљежи смањење од 10,1%. У односу на претходни квартал, структура промета на BLSЕ је измијењена у свим значајним тржишним сегментима (графикон 3.19). Основа карактеристика промета у извјештајном периоду је изузетно висок редован промет акцијама. У трећем кварталу 2014. године на BLSЕ редован промет акција је био 49,6 милиона BАМ или 30,8% од укупног промета.

Напомена: РП – редован промет; ЈП – јавна понуда

Исто као и редован промет акција, и редован промет обвезница је значајно повећан, и то не само посматрано с аспекта учешћа у укупном промету већ и према апсолутној вриједности. Раст редовног промета обвезница, у највећем дијелу базиран на промету обвезница РС, могао би се довести у везу с повећаном тражњом за ликвидношћу једног дијела власника јавног дуга РС. Редовaн промет обвезница је био петина укупног промета, исто колико и јавна понуда обвезница.

РС је емитовала четверогодишње обвезнице номиналне вриједности од 30 милиона БАМ, уз каматну стопу од 4,98%, што је за 48 б.п. више у односу на емисију исте рочности из априла 2014. године (графикон 3.20), али је зато тражња за овом емисијом (RSBD-O-F) била дупло већа од укупне понуде.

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

70,0%

Dionice - RP

Obveznice - RP

Trezorski zapisi -RP

Blok-posao

Aukcija za paket akcija

Dionice - JP

Obveznice - JP

Trezorski zapisi - JP

Preuzimanja

Акције - РП

Обвезнице - РП

Трезорски записи -РП

Блок-посао

Аукција за пакет акција

Акције - ЈП

Обвезнице - ЈП

Трезорски записи - ЈП

Преузимања

Izvor: www.blberza.com Извор: www.blberza.com

Q2 2014

Q3 2014

Q2 2014

Q3 2014

1

123456789

1234567892 3 4 5 6 7 8 9

Slika 3.19: Struktura prometa na BLSE Графикон 3.19: Структура промета на BLSE

80


Napomena: Kamatna stopa je izražena u %, a omjer pokrivenosti kao racio broj.

Pored emisije obveznica, RS je u izvještajnom kvartalu izvršila emisiju trezorskih zapisa ukupne vrijednosti od 34 miliona BAM i ročnosti od devet (dvije emisije) i šest mjeseci. Stopa prinosa na devetomjesečne TZ RS značajno se razlikuje, što bi moglo ukazivati na neefikasnost finansijskog tržišta i tržišne anomalije koje povećavaju cijenu kratkoročnog javnog duga RS.

Prva emisija devetomjesečnih TZ RS u trećem kvartalu 2014. godine je prodata po prosječnoj stopi prinosa od 2,2%, dok je za drugu emisiju, usljed manje tražnje i većeg raspona između najviše i najniže kamatne stope, prosječna stopa prinosa iznosila 3,5%. Do sada najviša tražnja za šestomjesečnim TZ RS, koja predstavlja nastavak trenda rasta tražnje započetog u maju 2014. godine, smanjila je stopu prinosa na ovaj ročni segment na istorijski najniži nivo. Prosječan omjer pokrivenosti i stopa prinosa na šestomjesečnim TZ RS je 1,8 i 3,10% respektivno, a posljednja emisija šestomjesečnih TZ RS je prodata uz omjer pokrivenosti i stopu prinosa od 2,67 i 1,94% respektivno.

FBiH je tokom trećeg kvartala 2014. godine izvršila više emisija nego RS i zadužila se za veći iznos nego RS (ukupna nominalna vrijednost emisija). U trećem kvartalu 2014. godine FBiH je izvršila pet emisija, od čega dvije emisije devetomjesečnih TZ, jednu emisiju tromjesečnih TZ, jednu emisiju šestomjesečnih TZ i jednu emisiju trogodišnjih obveznica. Najznačajniji detalj u vezi emisija je neočekivano i naglo smanjenje tražnje za kratkoročnim javnim dugom FBiH (devetomjesečnih TZ) koja je, mjereno omjerom pokrivenosti emisija, varirala između svega 1,1 do 1,3, a prethodno je bila iznad 2. Smanjenje interesovanja za TZ FBiH se nije odrazilo na stopu prinosa na tromjesečne TZ, a djelimično jeste na devetomjesečne TZ, ali je, s druge strane, značajno uticalo na najdublji i najširi segment tržišta trezorskih zapisa, šetomjesečne TZ. Stopa prinosa na tromjesečne TZ FBiH je bila 0,59%, a na devetomjesečne TZ FBiH 1,36% i 1,78%, a stopa prinosa na šestomjesečne TZ FBiH je sa 0,74% (posljednja emisija u trećem kvartalu

Note: Interest rate is expressed in %, and bid to cover ratio as a ratio number.

Apart from the issue of bonds, RS issued treasury bills in the reported period in the total amount of BAM 34 million, with 9-month (two issues) and 6-month maturities. Yield rate on nine-month RS T-bills is significantly different, which may point to inefficiency of financial market and market anomalies that increase the price of RS short-term public debt.

The first issue of nine-month RS T-bills in Q3 2014 was sold for average yield rate of 2.2%, while the average yield rate for the second issue amounted to 3.5%, due to lower demand and larger spread between the lowest and the highest interest rates. The highest demand for six-month RS T-bills to date, as a continuation of the growing demand trend that started in May 2014 reduced the yield rate on this maturity segment to the lowest level in history. Average bid to cover ratio and yield rate on RS six-month T-bills amounted to 1.8 and 3.10% respectively, and the last issue of RS six - month T-bills was sold with bid to cover ratio and yield rate of 2.67 and 1.94% respectively.

During Q3 2014, FBH released more issues than the RS and incurred higher amount of debt than RS (total nominal value of the issues). In Q3 2014, FBH released 5 issues, of which two issues of nine-month T-bills, one issue of three-month T-bills, one issue of six-month T-bills and one issue of three-year bonds. The most important detail regarding the issues was an unexpected and sudden decline in demand for FBH’s short-term public debt (nine-month T-bills) which, measured by the bid to cover ratio, varied from only 1.1 to 1.3, and before that, it was higher than 2. Decreased interest in FBH T-bills was not reflected on the yield rate on three-month T-bills and it was partially reflected on nine-month T-bills, but, on the other hand, it strongly impacted the deepest and widest segment of T-bills market, on the six month T-bills. Yield rate on FBH three-month T-bills was 0.59%, and on FBH nine-month T-bills 1.36% and 1.78%, and yield rate on FBH six-month T-bills rose from 0.74% (the last issue


Nominalna vrijednostemisije (d.s.)

Kamatna stopa (l.s.)

Nominal Valueof the Issue (rhs)

Interest Rate (lhs)

Omjer pokrivenosti (l.s.) Bid to Cover Ratio (lhs)

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

70,0

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

u m

ilion

ima

BAM

/ in

BA

M m

illio

n

u %

i ra

cio

/ in

% a

nd ra

tio

Grafikon 3.20: Emisije četvorogodišnjih obveznica RS Graph 3.20: Issues of Four- Year Bonds of RS

81


Bilješka: Kamatna stopa je izražena u %, a omjer pokrivenosti kao racio broj.

Pored emisije obveznica, RS je u izvještajnom tromjesečju izvršila emisiju trezorskih zapisa ukupne vrijednosti od 34 milijuna BAM i ročnosti od devet (dvije emisije) i šest mjeseci. Stopa prinosa na devetomjesečne TZ RS značajno se razlikuje, što bi moglo ukazivati na neučinkovitost financijskog tržišta i tržišne anomalije koje povećavaju cijenu kratkoročnog javnog duga RS.

Prva emisija devetomjesečnih TZ RS u trećem tromjesečju 2014. godine je prodana po prosječnoj stopi prinosa od 2,2%, dok je za drugu emisiju, usljed manje tražnje i većeg raspona između najviše i najniže kamatne stope, prosječna stopa prinosa iznosila 3,5%. Do sada najviša tražnja za šestomjesečnim TZ RS, koja predstavlja nastavak trenda rasta tražnje započetog u svibnju 2014. godine, smanjila je stopu prinosa na ovaj ročni segment na povijesno najnižu razinu. Prosječan omjer pokrivenosti i stopa prinosa na šestomjesečnim TZ RS je 1,8 i 3,10% respektivno, a posljednja emisija šestomjesečnih TZ RS je prodana uz omjer pokrivenosti i stopu prinosa od 2,67 i 1,94% respektivno.

FBiH je tijekom trećeg tromjesečja 2014. godine izvršila više emisija nego RS i zadužila se za veći iznos nego RS (ukupna nominalna vrijednost emisija). U trećem tromjesečju 2014. godine FBiH je izvršila pet emisija, od čega dvije emisije devetomjesečnih TZ, jednu emisiju tromjesečnih TZ, jednu emisiju šestomjesečnih TZ i jednu emisiju trogodišnjih obveznica. Najznačajniji detalj u vezi emisija je neočekivano i naglo smanjenje tražnje za kratkoročnim javnim dugom FBiH (devetomjesečnih TZ) koja je, mjereno omjerom pokrivenosti emisija, varirala između svega 1,1 do 1,3, a prethodno je bila iznad 2. Smanjenje interesiranja za TZ FBiH se nije odrazilo na stopu prinosa na tromjesečne TZ, a djelomično jeste na devetomjesečne TZ, ali je, s druge strane, značajno utjecalo na najdublji i najširi segment tržišta trezorskih zapisa, šetomjesečne TZ. Stopa prinosa na tromjesečne TZ FBiH je bila 0,59%, a na devetomjesečne TZ FBiH 1,36% i 1,78%, a stopa prinosa na šestomjesečne TZ FBiH je sa 0,74% (posljednja emisija u trećem tromjesečju

Напомена: Каматна стопа је изражена у %, а омјер покривености као рацио број.

Поред емисије обвезница, РС је у извјештајном кварталу извршила емисију трезорских записа укупне вриједности од 34 милиона BАМ и рочности од девет (двије емисије) и шест мјесеци. Стопа приноса на деветомјесечне ТЗ РС значајно се разликује, што би могло указивати на неефикасност финансијског тржишта и тржишне аномалије које повећавају цијену краткорочног јавног дуга РС.

Прва емисија деветомјесечних ТЗ РС у трећем кварталу 2014. године је продата по просјечној стопи приноса од 2,2%, док је за другу емисију, усљед мање тражње и већег распона између највише и најниже каматне стопе, просјечна стопа приноса износила 3,5%. До сада највиша тражња за шестомјесечним ТЗ РС, која представља наставак тренда раста тражње започетог у мају 2014. године, смањила је стопу приноса на овај рочни сегмент на историјски најнижи ниво. Просјечан омјер покривености и стопа приноса на шестомјесечним ТЗ РС је 1,8 и 3,10% респективно, а посљедња емисија шестомјесечних ТЗ РС је продата уз омјер покривености и стопу приноса од 2,67 и 1,94% респективно.

ФБиХ је током трећег квартала 2014. године извршила више емисија него РС и задужила се за већи износ него РС (укупна номинална вриједност емисија). У трећем кварталу 2014. године ФБиХ је извршила пет емисија, од чега двије емисије деветомјесечних ТЗ, једну емисију тромјесечних ТЗ, једну емисију шестомјесечних ТЗ и једну емисију трогодишњих обвезница. Најзначајнији детаљ у вези емисија је неочекивано и нагло смањење тражње за краткорочним јавним дугом ФБиХ (деветомјесечних ТЗ) која је, мјерено омјером покривености емисија, варирала између свега 1,1 до 1,3, а претходно је била изнад 2. Смањење интересовања за ТЗ ФБиХ се није одразило на стопу приноса на тромјесечне ТЗ, а дјелимично јесте на деветомјесечне ТЗ, али је, с друге стране, значајно утицало на најдубљи и најшири сегмент тржишта трезорских записа, шетомјесечне ТЗ. Стопа приноса на тромјесечне ТЗ ФБиХ је била 0,59%, а на деветомјесечне ТЗ ФБиХ 1,36% и 1,78%, а стопа приноса на шестомјесечне ТЗ ФБиХ је са 0,74% (посљедња емисија у трећем кварталу


Nominalna vrijednostemisije (d.s.)

Kamatna stopa (l.s.)

Номинална вриједностемисије (д.с.)

Каматна стопа (л.с.)

Omjer pokrivenosti (l.s.) Омјер покривености (л.с.)

0,0

10,0

20,0

30,0

40,0

50,0

60,0

70,0

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

u m

iliju

nim

a B

AM /

у м

илио

ним

а BA

M

u %

i ra

cio

/ у %

и р

ацио

Slika 3.20: Emisije četvorogodišnjih obveznica RS Графикон 3.20: Емисије четворогодишњих обвезница РС

82


2014. godine) porasla na 1,19%. Trend pada prinosa na šestomjesečne TZ FBiH, započet emisijom iz marta 2012. godine (FBiHTZ203, stopa prinosa 2,28%), trajao do trećeg kvartala 2014. godine, nakon čega se stopa prinosa ustalila na nivou od u prosjeku 0,78%, a sada stopa prinosa ponovo raste (grafikon 3.21). Ali, bez obzira na ovaj rast, zadržana je razlika u stopi prinosa na šestomjesečne TZ RS i FBiH, i ona u odnosu na prosjek RS-a, iznosi 79 b.p.

Napomena: Prosjek za RS uključuje sve emisije šestomjesečne TZ RS.

Glavni berzanski indeks na BLSE, BIRS, je u odnosu na kraj drugog kvartala 2014. godine porastao za 4,92% (septembar 2014. / juni 2014. godine), indeks koji prati kretanje elektro-energetskog sektora RS (ERS 10) je takođe porastao, 3,59%, a indeks investicionih fondova RS (FIRS) je izgubio na vrijednosti za 0,72%.

Promet na SASE je naglo skočio u posljednjem mjesecu izvještajnog kvartala na 106,12 miliona BAM (grafikon 3.22), što je presudno uticalo na odnos prometa na bh. berzama. Učešće prometa na SASE i BLSE u ukupnom prometu u trećem kvartalu 2014. godine je 51,5% i 48,5% respektivno. Promet na godišnjem nivou je porastao za 144,4% (treći kvartal 2014. / treći kvartal 2013), ali je ipak i apsolutno i relativno manji od rasta prometa u drugom kvartalu 2014. godine. U odnosu na prethodni kvartal, promet je u padu za 13,3%.

in Q2 2014) to 1.19%. Downward trend in yield on FBH six-month T-bills, which started with the issue from March 2012 (FBIHTZ203, yield rate, 2.28%), lasted until Q2 2014, after which the yield rate assumed a stable average level of 0.78%, and it is now on the rise again (Graph 3.21). However, regardless of the increase, difference between yield rates on RS six-month and FBH T-bills was kept, and it amounted to 79 bp against the RS average.

Note: The RS average includes all issues of 6 m RS T-bills. The main stock exchange index on BLSE, BIRS went up by 4.92% compared to the end of Q2 2014 (09/2014 / 06/2014), index that monitors trends in the RS electricity sector (ERS 10) also recorded increase by 3.59%, and the value of RS investment funds index (FIRS) dropped by 0.72%.

SASE turnover suddenly rose in the last month of the reporting quarter to BAM 106.12 million (Graph 3.22), which had a decisive impact on turnover ratio on BH stock exchanges. Shares of SASE and BLSE turnover in overall turnover in Q3 2014 were 51.5% and 48.5% respectively. Annual turnover went up by 144.4% (Q3 2014/ Q3 2013), but it is still both absolutely and relatively lower than the turnover increase in Q2 2014. Compared to the previous quarter, turnover was by 13.3% lower.

FBHTZ204FBHTZ211FBHTZ212FBHTZ303FBHTZ111FBHTZ109FBHTZ202FBHTZ203FBHTZ309



1

123456789

123456789

FBHTZ414 FBHTZ41410 10FBHTZ424 FBHTZ42411 11FBHTZ415 FBHTZ41512 12FBHTZ418 FBHTZ41813 132 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Prosjek za RS Average for RS

FBiH FBH

0,0%

0,5%

1,0%

1,5%

2,0%

2,5%

3,0%

Grafikon 3.21: Stopa prinosa na 6 m TZ Graph 3.21: Yield Rate on 6m T-bills

83


2014. godine) porasla na 1,19%. Trend pada prinosa na šestomjesečne TZ FBiH, započet emisijom iz ožujka 2012. godine (FBiHTZ203, stopa prinosa 2,28%), trajao do trećeg tromjesečja 2014. godine, nakon čega se stopa prinosa ustalila na razini od u prosjeku 0,78%, a sada stopa prinosa ponovo raste (slika 3.21). Ali, bez obzira na ovaj rast, zadržana je razlika u stopi prinosa na šestomjesečne TZ RS i FBiH, i ona u odnosu na prosjek RS-a, iznosi 79 b.b.

Napomena: Prosjek za RS uključuje sve emisije šestomjesečne TZ RS.

Glavni burzanski indeks na BLSE, BIRS, je u odnosu na kraj drugog tromjesečja 2014. godine porastao za 4,92% (rujan 2014. / lipanj 2014. godine), indeks koji prati kretanje elektro-energetskog sektora RS (ERS 10) je također porastao, 3,59%, a indeks investicijskih fondova RS (FIRS) je izgubio na vrijednosti za 0,72%.

Promet na SASE je naglo skočio u posljednjem mjesecu izvještajnog tromjesečja na 106,12 milijuna BAM (slika 3.22), što je presudno utjecalo na odnos prometa na bh. burzama. Udio prometa na SASE i BLSE u ukupnom prometu u trećem tromjesečju 2014. godine je 51,5% i 48,5% respektivno. Promet na godišnjoj razini je porastao za 144,4% (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje 2013), ali je ipak i apsolutno i relativno manji od rasta prometa u drugom tromjesečju 2014. godine. U odnosu na prethodno tromjesečje, promet je u padu za 13,3%.

2014. године) порасла на 1,19%. Тренд пада приноса на шестомјесечне ТЗ ФБиХ, започет емисијом из марта 2012. године (FBiHTZ203, стопа приноса 2,28%), трајао до трећег квартала 2014. године, након чега се стопа приноса усталила на нивоу од у просјеку 0,78%, а сада стопа приноса поново расте (графикон 3.21). Али, без обзира на овај раст, задржана је разлика у стопи приноса на шестомјесечне ТЗ РС и ФБиХ, и она у односу на просјек РС-a, износи 79 б.п.

Напомена: Просјек за РС укључује све емисије шестомјесечне ТЗ РС.

Главни берзански индекс на BLSЕ, BIRS, је у односу на крај другог квартала 2014. године порастао за 4,92% (септембар 2014. / јуни 2014. године), индекс који прати кретање електро-енергетског сектора РС (ERS 10) је такође порастао, 3,59%, а индекс инвестиционих фондова РС (FIRS) је изгубио на вриједности за 0,72%.

Промет на SASЕ је нагло скочио у посљедњем мјесецу извјештајног квартала на 106,12 милиона BАМ (графикон 3.22), што је пресудно утицало на однос промета на бх. берзама. Учешће промета на SASЕ и BLSЕ у укупном промету у трећем кварталу 2014. године је 51,5% и 48,5% респективно. Промет на годишњем нивоу је порастао за 144,4% (трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013), али је ипак и апсолутно и релативно мањи од раста промета у другом кварталу 2014. године. У односу на претходни квартал, промет је у паду за 13,3%.



Izvor: www.blberza.com Извор: www.blberza.com

1

123456789

123456789

FBHTZ414 FBHTZ41410 10FBHTZ424 FBHTZ42411 11FBHTZ415 FBHTZ41512 12FBHTZ418 FBHTZ41813 132 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Prosjek za RS Просјек за РС

FBiH ФБиХ

0,0%

0,5%

1,0%

1,5%

2,0%

2,5%

3,0%

Slika 3.21: Stopa prinosa na 6 m TZ Графикон 3.21: Стопа приноса на 6 м ТЗ

84


Na godišnjem nivou vrijednost BIFIX i SASX10 se smanjuje, a jedino je SASX 30 uspio da blago poraste (grafikon 3.23). Ista situacija je ako se za bazu odabere početak godine (januar 2014. godine), i u tom periodu BIFIX i SASX 10 su izgubili na vrijednosti 6,19% i 6,16%, dok je SASX 30 porastao za 0,5%. U odnosu na juni 2014, u septembru 2014. godine BIFIX i SASX 30 su blago porasli, i to za 0,87% i 1,82% respektivno, dok je SASX 10 pao za 1%.

3.5 Platni promet

Svi pokazatelji međubankarskog platnog prometa su u trećem kvartalu 2014. godine u porastu. Ukupan međubankarski unutrašnji platni promet je vrijednosno veći za 19,2% u odnosu na prethodni kvartal, odnosno za 26,2% u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

At the annual level, BIFIX and SASX10 values are decreasing, and only SASX 30 recorded slight increase (Graph 3.23). The situation is the same if the beginning of the year was used as the base (01/2014), and BIFIX and SASX 10 values were decreased by 6.19% and 6.16% respectively, in this period, while SASX 30 was increased by 0.5%. Compared to 06/2014, BIFIX and SASX 30 recorded slight increase by 0.87% and 1.82% respectively in 09/2014, while SASX 10 was decreased by 1%.

3.5 Payment Transactions

All inter-bank payment indicators were on the rise in Q3 2014. Overall value of inter-bank internal payments turnover was by 19.2% higher compared to the previous quarter, and by 26.2% compared to the same quarter last year.

Izvor: SASE Source: SASE

Kvartalna stoparasta (d.s.)

Quarterly GrowthRate (rhs)

Godišnja stoparasta (d.s.)

Annual GrowthRate (rhs)

Vrijednost prometa (l.s.) Turnover Value (lhs)

-100,0%

0,0%

100,0%

200,0%

300,0%

400,0%

500,0%

600,0%

-100,00

0,00

100,00

200,00

300,00

400,00

500,00

600,00

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

Izvor: SASE Source: SASE

SASX 10 SASX 10

BIFX BIFX

SASX 30 SASX 30

-14,00%

-12,00%

-10,00%

-8,00%

-6,00%

-4,00%

-2,00%

0,00%

2,00%

01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09.

2014.

Grafikon 3.22: Promet na SASE

Grafikon 3.23: Godišnje stope rasta berzanskih indeksa na SASE

Graph 3.22: Turnover on SASE

Graph 3.23: Annual Growth Rates of Stock Exchange Indices on SASE

85


Na godišnjoj razini vrijednost BIFIX i SASX10 se smanjuje, a jedino je SASX 30 uspio da blago poraste (slika 3.23). Ista situacija je ako se za bazu odabere početak godine (siječanj 2014. godine), i u tom razdoblju BIFIX i SASX 10 su izgubili na vrijednosti 6,19% i 6,16%, dok je SASX 30 porastao za 0,5%. U odnosu na lipanj 2014, u rujnu 2014. godine BIFIX i SASX 30 su blago porasli, i to za 0,87% i 1,82% respektivno, dok je SASX 10 pao za 1%.

3.5 Platni promet

Svi pokazatelji međubankarskog platnog prometa su u trećem tromjesečju 2014. godine u porastu. Ukupan međubankarski unutarnji platni promet je vrijednosno veći za 19,2% u odnosu na prethodno tromjesečje, odnosno za 26,2% u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine.

На годишњем нивоу вриједност BIFIX и SASX10 се смањује, а једино је SASX 30 успио да благо порасте (графикон 3.23). Иста ситуација је ако се за базу одабере почетак године (јануар 2014. године), и у том периоду BIFIX и SASX 10 су изгубили на вриједности 6,19% и 6,16%, док је SASX 30 порастао за 0,5%. У односу на јуни 2014, у септембру 2014. године BIFIX и SASX 30 су благо порасли, и то за 0,87% и 1,82% респективно, док је SASX 10 пао за 1%.

3.5 Платни промет

Сви показатељи међубанкарског платног промета су у трећем кварталу 2014. године у порасту. Укупан међубанкарски унутрашњи платни промет је вриједносно већи за 19,2% у односу на претходни квартал, односно за 26,2% у односу на исти квартал претходне године.

Izvor: SASE Извор: SASE

SASX 10 SASX 10

BIFX BIFX

SASX 30 SASX 30

-14,00%

-12,00%

-10,00%

-8,00%

-6,00%

-4,00%

-2,00%

0,00%

2,00%

01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09.

2014.

Izvor: SASE Извор: SASE

Tromjesečna stoparasta (d.s.)

Квартална стопараста (д.с.)

Godišnja stoparasta (d.s.)

Годишња стопараста (д.с.)

Vrijednost prometa (l.s.) Вриједност промета (л.с.)

-100,0%

0,0%

100,0%

200,0%

300,0%

400,0%

500,0%

600,0%

-100,00

0,00

100,00

200,00

300,00

400,00

500,00

600,00

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

u m

iliju

nim

a B

AMу

мил

иони

ма

BAM

Slika 3.23: Godišnje stope rasta burzanskih indeksa na SASE

Slika 3.22: Promet na SASE

Графикон 3.23: Годишње стопе раста берзанских индекса на SASE

Графикон 3.22: Промет на SASE

86


Rast prometa u RTGS-u, započet početkom godine, i dalje traje (grafikon 3.24). Vrijednost prometa je povećana za 31% na godišnjem nivou, a u odnosu na prethodni kvartal promet u RTGS-u je porastao za 21,5%. U RTGS-u je ukupno prometovano 21,7 miljardi BAM u ukupno 216.830 transakcija. Rast broja transakcija ne prati rast prometa u RTGS-u. U posljednja tri kvartala broj transakcija raste po prosječnoj stopi od 5,08%, a vrijednost prometa u RTGS-u raste po prosječnoj stopi od 14,8% (treći kvartal 2014. – prvi kvartal 2014. godine), što je dovelo do rasta prosječne vrijednosti transakcija u RTGS-u.

Stopa rasta prometa u žirikliringu u trećem kvartalu 2014. godine je takođe pozitivna, ali je rast daleko manjeg intenziteta nego u RTGS-u (grafikon 3.25). Na godišnjem nivou (treći kvartal 2014. / treći kvartal 2013. godine) promet je porastao za 3,5%, a na kvartalnom za 6,97%. Ukupno je prometovano 3,65 milijardi BAM u ukupno 9,62 miliona transakcija. S obzirom na to da se radi o transakcijama niske vrijednosti (prosječno 380 BAM u trećem kvartalu 2014. godine), broj transakcija određuje vrijednost prometa, tako da stopa rasta prometa prati stopu rasta transakcija. Karakteristično za žirokliring je da prosječna vrijednost transakcije, posmatrano preko godišnjih promjena, pada već 12 kvartala uzastopno.

Turnover growth in RTGS, which started at the beginning of the year, is still ongoing (Graph 3.24). Annual turnover value was increased by 31%, and RTGS turnover was by 21.5% higher than in the previous quarter. Total RTGS turnover amounted to BAM 21.7 billion in the total number of 216,830 transactions. Rising number of transactions is not accompanied by RTGS turnover increase. In the last three quarters, the number of transactions was growing with an average rate of 5.08%, and the value of RTGS turnover was rising with average rate of 14.8% (Q3 2014 – Q1 2014), which lead to an increase of the average value of RTGS transactions.

Turnover in Gyro Clearing also recorded positive growth rate in Q3 2014, but the growth was by far less intense than in RTGS (Graph 3.25). Annual turnover went up by 3.5% (Q3 2014/ Q3 2013), and quarterly turnover by 6.97%. The total turnover amounted to BAM 3.65 billion in 9.62 million transactions. Since in question are the low-value transactions (BAM 380 on average in Q3 2014), the number of transactions determines the turnover value, and turnover growth rate follows growth rate of transactions. Gyro clearing is specific for continual decline of average transaction value for 12 consecutive quarters, observed through annual changes.


Promet Turnover

Broj transakcija Number of Transactions

-15,0%

-10,0%

-5,0%

0,0%

5,0%

10,0%

15,0%

20,0%

25,0%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Grafikon 3.24: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u RTGS-u

Graph 3.24: Annual Growth Rates of Turnover and Transactions in RTGS

87


Rast prometa u RTGS-u, započet početkom godine, i dalje traje (slika 3.24). Vrijednost prometa je povećana za 31% na godišnjoj razini, a u odnosu na prethodno tromjesečje promet u RTGS-u je porastao za 21,5%. U RTGS-u je ukupno prometovano 21,7 miljardi BAM u ukupno 216.830 transakcija. Rast broja transakcija ne prati rast prometa u RTGS-u. U posljednja tri tromjesečja broj transakcija raste po prosječnoj stopi od 5,08%, a vrijednost prometa u RTGS-u raste po prosječnoj stopi od 14,8% (treće tromjesečje 2014. – prvo tromjesečje 2014. godine), što je dovelo do rasta prosječne vrijednosti transakcija u RTGS-u.

Stopa rasta prometa u žirikliringu u trećem tromjesečju 2014. godine je također pozitivna, ali je rast daleko manjeg intenziteta nego u RTGS-u (slika 3.25). Na godišnjoj razini (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje 2013. godine) promet je porastao za 3,5%, a na tromjesečnoj za 6,97%. Ukupno je prometovano 3,65 milijardi BAM u ukupno 9,62 milijuna transakcija. S obzirom na to da se radi o transakcijama niske vrijednosti (prosječno 380 BAM u trećem tromjesečju 2014. godine), broj transakcija određuje vrijednost prometa, tako da stopa rasta prometa prati stopu rasta transakcija. Karakteristično za žirokliring je da prosječna vrijednost transakcije, promatrano preko godišnjih promjena, pada već 12 tromjesečja uzastopno.

Раст промета у RTGS-u, започет почетком године, и даље траје (графикон 3.24). Вриједност промета је повећана за 31% на годишњем нивоу, а у односу на претходни квартал промет у RTGS-u је порастао за 21,5%. У RTGS-u је укупно прометовано 21,7 миљарди BАМ у укупно 216.830 трансакција. Раст броја трансакција не прати раст промета у RTGS-u. У посљедња три квартала број трансакција расте по просјечној стопи од 5,08%, а вриједност прометa у RTGS-u расте по просјечној стопи од 14,8% (трећи квартал 2014. – први квартал 2014. године), што је довело до раста просјечне вриједности трансакција у RTGS-u.

Стопа раста промета у жириклирингу у трећем кварталу 2014. године је такође позитивна, али је раст далеко мањег интензитета него у RTGS-u (графикон 3.25). На годишњем нивоу (трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013. године) промет је порастао за 3,5%, а на кварталном за 6,97%. Укупно је прометовано 3,65 милијарди BАМ у укупно 9,62 милиона трансакција. С обзиром на то да се ради о трансакцијама ниске вриједности (просјечно 380 BАМ у трећем кварталу 2014. године), број трансакција одређује вриједност промета, тако да стопа раста промета прати стопу раста трансакција. Карактеристично за жироклиринг је да просјечна вриједност трансакције, посматрано преко годишњих промјена, пада већ 12 квартала узастопно.


Promet Промет

Broj transakcija Број трансакција

-15,0%

-10,0%

-5,0%

0,0%

5,0%

10,0%

15,0%

20,0%

25,0%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Slika 3.24: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u RTGS-u

Графикон 3.24: Годишње стопе раста промета и трансакција у RTGS-u

88


Učešće Glavne jedinice Mostar (GJM) u vrijednosti prometa u RTGS-u se i dalje smanjuje (grafikon 3.26). U trećem kvartalu 2014. godine promet u RTGS-u preko GJM, Glavne jedinice Sarajevo (GJS) i Glavne banke RS (GBRS) je bio 14,6%, 55,3% i 30,1% ukupnog međubankarskog platnog prometa. Do značajnih promjena u strukturi prometa u žirokliringu po glavnim jedinicama nije došlo, a udio Glavne jedinice Mostar je isti kao i u prethodnom kvartalu, 22,6%.

Doprinos rastu ukupnog međubankarskog platnog prometa, na godišnjem nivou, nije ni približno ravnomjerno raspoređen, a struktura doprinosa je približno jednaka u posljednja tri kvartala (grafikon 3.27). Doprinosi GBRS i GJS rastu, s tim da se promet preko GJS brže povećava. U izvještajnom periodu doprinos GJS godišnjoj stopi rasta međubankarskog prometa je 16,8%, GBRS 9,7%, a GJM -0,3%.

The share of the Main Unit Mostar (MUM) in the RTGS turnover value is still declining (Graph 3.26). In Q3 2014, turnover in RTGS via MUM, the Main Unit Sarajevo (MUS) and RS Main Bank (RS MB) amounted to 14.6%, 55.3% and 30.1% of the total inter-bank payments respectively. There were no significant changes in the Gyro Clearing turnover structure per Main Units, and the share of the Main Unit Mostar was the same as in the previous quarter, 22.6%.

Annual contribution to growth of overall inter-bank payments is not even nearly equally distributed, and contribution structure was approximately equal in the last three quarters (Graph 3.27). Contributions of RS MB and MUS have been rising, while turnover via MUS recorded faster growth. In the reporting period, MUS’s contribution to annual growth rate of inter-bank turnover amounted to 16.8%, RS MB 9.7%, and MUM -0.3%.

-2,0%

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.


Promet Turnover

Broj transakcija Number of Transactions


Glavna jedinica Sarajevo

Glavna jedinicaMostar

Main Unit Sarajevo

Main Unit Mostar

Glavna bankaRepublike Srpske

Main Bank ofRepublika Srpska

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

70,0%

80,0%

90,0%

100,0%

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Grafikon 3.25: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u žirokliringu

Grafikon 3.26: Struktura prometa u RTGS-u

Graph 3.25: Annual Growth Rates of Turnover and Transactions in Gyro Clearing

Graph 3.26: Structure of Turnover in RTGS

89


Udio Glavne jedinice Mostar (GJM) u vrijednosti prometa u RTGS-u se i dalje smanjuje (slika 3.26). U trećem tromjesečju 2014. godine promet u RTGS-u preko GJM, Glavne jedinice Sarajevo (GJS) i Glavne banke RS (GBRS) je bio 14,6%, 55,3% i 30,1% ukupnog međubankarskog platnog prometa. Do značajnih promjena u strukturi prometa u žirokliringu po glavnim jedinicama nije došlo, a udio Glavne jedinice Mostar je isti kao i u prethodnom tromjesečju, 22,6%.

Doprinos rastu ukupnog međubankarskog platnog prometa, na godišnjoj razini, nije ni približno ravnomjerno raspoređen, a struktura doprinosa je približno jednaka u posljednja tri tromjesečja (slika 3.27). Doprinosi GBRS i GJS rastu, s tim da se promet preko GJS brže povećava. U izvještajnom razdoblju doprinos GJS godišnjoj stopi rasta međubankarskog prometa je 16,8%, GBRS 9,7%, a GJM -0,3%.

Учешће Главне јединице Мостар (ГЈМ) у вриједности промета у RTGS-u се и даље смањује (графикон 3.26). У трећем кварталу 2014. године промет у RTGS-u преко ГЈМ, Главне јединице Сарајево (ГЈС) и Главне банке РС (ГБРС) је био 14,6%, 55,3% и 30,1% укупног међубанкарског платног промета. До значајних промјена у структури промета у жироклирингу по главним јединицама није дошло, а удио Главне јединице Мостар је исти као и у претходном кварталу, 22,6%.

Допринос расту укупног међубанкарског платног промета, на годишњем нивоу, није ни приближно равномјерно распоређен, а структура доприноса је приближно једнака у посљедња три квартала (графикон 3.27). Доприноси ГБРС и ГЈС расту, с тим да се промет преко ГЈС брже повећава. У извјештајном периоду допринос ГЈС годишњој стопи раста међубанкарског промета је 16,8%, ГБРС 9,7%, а ГЈМ -0,3%.

-2,0%

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.


Promet Промет

Broj transakcija Број трансакција




Главна јединицаСарајево

Главна јединицаМостар


Главна банкаРепублике Српске

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

70,0%

80,0%

90,0%

100,0%

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Slika 3.25: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u žirokliringu

Slika 3.26: Struktura prometa u RTGS-u

Графикон 3.25: Годишње стопе раста промета и трансакција у жироклирингу

Графикон 3.26: Структура промета у RTGS-u

90





Main Unit Sarajevo

Main Unit Mostar


Main Bank ofRepublika Srpska

Ukupna stopa rasta Total Growth Rate

-10,0%

-5,0%

0,0%

5,0%

10,0%

15,0%

20,0%

25,0%

30,0%

Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Grafikon 3.27: Doprinosi glavnih jedinica CBBiH godišnjoj stopi rasta vrijednosti međubankarskog platnog prometa

Graph 3.27: Contributions of the CBBH Main Units to the Annual Growth Rate of the Value of Interbank Payment Transactions

91





Главна јединицаСарајево

Главна јединицаМостар


Главна банкаРепублике Српске

Ukupna stopa rasta Укупна стопа раста

-10,0%

-5,0%

0,0%

5,0%

10,0%

15,0%

20,0%

25,0%

30,0%

Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Slika 3.27: Doprinosi glavnih jedinica CBBiH godišnjoj stopi rasta vrijednosti međubankarskog platnog prometa

Графикон 3.27: Доприноси главних јединица ЦББиХ годишњој стопи раста вриједности међубанкарског платног промета

92


4. VANJSKI SEKTOR

4.1 Platni bilans

Drugi kvartal je obilježio rast deficita tekućeg računa koji je u najvećoj mjeri uzrokovan rastom robnog deficita. Daljem produbljenju je doprinijelo i smanjenje suficita na računu usluga, dok su pozitivna kretanja na računima primarnog i sekundarnog dohotka imala pozitivan uticaj na saldo tekućeg računa. Prilivi na kapitalnom računu su stabilni. Deficit tekućeg i kapitalnog računa u drugom kvartalu se uglavnom finansira prilivom direktnih stranih investicija, dok je učešće kapitala po osnovu zaduživanja mnogo manje. Priliv sredstava po osnovu sekundarnog i primarnog dohotka, te aktivnosti banaka su se pozitivno odrazili na tokove deviznih rezervi.

4.4.1 Tekući i kapitalni račun

U drugom kvartalu 2014. godine nastavlja se trend pogoršanja platnobilansne pozicije zemlje. Deficit tekućeg računa iznosi 483,5 miliona BAM i na godišnjem nivou je veći za 138,2 miliona BAM, što je za skoro 40% više nego u odnosu na isti period prethodne godine (grafikon 4.1). Robni deficit je povećan kao rezultat rasta uvoza po stopi od 7,2% i stagnacije izvoza na godišnjem nivou. Saldo na računu usluga je manji za skoro jednu petinu (grafikon 4.2). Do smanjenja salda na računu usluga je došlo zbog smanjenja izvoza usluga izrade robe za stranog naručioca tzv. lohn poslovi. Ovo smanjenje je rezultat zastoja u proizvodnji usljed majskih poplava. Konačna ocjena o tome da li je ovo smanjenje trenutnog karaktera moći će se dati tek u posljednjem kvartalu ove godine, jer će rezultati trećeg kvartala takođe biti pod uticajem augustovskih poplava. Na računu usluga je zabilježeno i smanjenje noćenja stranih turista (6,4%), praćeno smanjenjem u prihodima ostvarenim od usluga koje uobičajeno prate dolazak stranih turista (prodaja robe, konzumacija hrane i sl.) (grafikon 4.2).

4. EXTERNAL SECTOR

4.1 Balance of Payments

The second quarter was marked by current account deficit increase, mostly caused by goods deficit increase. Decrease of services account surplus also contributed to further deepening, while positive trends on primary and secondary income accounts positively impacted current account balance. Capital account inflows are stable. Deficit of current and capital accounts in the second quarter was mostly financed through inflow of direct foreign investments, while capital share based on debts was much lower. Funds inflow based on secondary and primary income and banks’ activities was positively reflected on foreign exchange reserve flows.

4.4.1 Current and Capital Accounts

The second quarter of 2014 recorded a continued trend of country’s deteriorating balance of payment position. Current account deficit amounts to BAM 483.5 million, and it is by BAM 138.2 million higher at the annual level, which is by almost 40% more compared to the same period last year (Graph 4.1). Goods deficit went up, resulting from imports growth with 7.2% rate and exports stagnation on the annual basis. Services account balance was by almost one-fifth lower (Graph 4.2). Services account balance went down due to decrease in exports of services involving manufacture of goods for foreign ordering business partners, the so-called Lohn jobs. The decrease resulted from production standstill caused by the May floods. Final evaluation as to whether the decrease is temporary can only be made in the last quarter of this year, because results of the third quarter will also be influenced by the August floods. Services account also recorded a fall in the number of overnight stays of foreign tourists (6.4%), accompanied by lower income from services that usually follow the arrival of foreign tourists (sale of goods, food consumption etc.) (Graph 4.2).

93


4. VANJSKI SEKTOR

4.1 Platna bilanca

Drugo tromjesečje je obilježio rast deficita tekućeg računa koji je u najvećoj mjeri uzrokovan rastom robnog deficita. Daljem produbljenju je doprinijelo i smanjenje suficita na računu usluga, dok su pozitivna kretanja na računima primarnog i sekundarnog dohotka imala pozitivan utjecaj na saldo tekućeg računa. Priljevi na kapitalnom računu su stabilni. Deficit tekućeg i kapitalnog računa u drugom tromjesečju se uglavnom financira priljevom izravnih stranih investicija, dok je udio kapitala po osnovi zaduživanja mnogo manji. Priljev sredstava po osnovi sekundarnog i primarnog dohotka, te aktivnosti banaka su se pozitivno odrazili na tokove deviznih rezervi.

4.41 Tekući i kapitalni račun

U drugom tromjesečju 2014. godine nastavlja se trend pogoršanja platnobilančne pozicije zemlje. Deficit tekućeg računa iznosi 483,5 milijuna BAM i na godišnjoj razini je veći za 138,2 milijuna BAM, što je za skoro 40% više nego u odnosu na isto razdoblje prethodne godine (slika 4.1). Robni deficit je povećan kao rezultat rasta uvoza po stopi od 7,2% i stagnacije izvoza na godišnjoj razini. Saldo na računu usluga je manji za skoro jednu petinu (slika 4.2). Do smanjenja salda na računu usluga je došlo zbog smanjenja izvoza usluga izrade robe za stranog naručitelja tzv. lohn poslovi. Ovo smanjenje je rezultat zastoja u proizvodnji usljed svibanjskih poplava. Konačna ocjena o tome da li je ovo smanjenje trenutnog karaktera moći će se dati tek u posljednjem tromjesečju ove godine, jer će rezultati trećeg tromjesečja također biti pod utjecajem poplava iz kolovoza. Na računu usluga je zabilježeno i smanjenje noćenja stranih turista (6,4%), praćeno smanjenjem u prihodima ostvarenim od usluga koje uobičajeno prate dolazak stranih turista (prodaja robe, konzumacija hrane i sl.) (slika 4.2).

4. СПОЉНИ СЕКТОР

4.1 Платни биланс

Други квартал је обиљежио раст дефицита текућег рачуна који је у највећој мјери узрокован растом робног дефицита. Даљем продубљењу је допринијело и смањење суфицита на рачуну услуга, док су позитивна кретања на рачунима примарног и секундарног дохотка имала позитиван утицај на салдо текућег рачуна. Приливи на капиталном рачуну су стабилни. Дефицит текућег и капиталног рачуна у другом кварталу се углавном финансира приливом директних страних инвестиција, док је учешће капитала по основу задуживања много мање. Прилив средстава по основу секундарног и примарног дохотка, те активности банака су се позитивно одразили на токове девизних резерви.

4.4.1 Текући и капитални рачун

У другом кварталу 2014. године наставља се тренд погоршања платнобилансне позиције земље. Дефицит текућег рачуна износи 483,5 милиона BАМ и на годишњем нивоу је већи за 138,2 милиона BАМ, што је за скоро 40% више него у односу на исти период претходне године (графикон 4.1). Робни дефицит је повећан као резултат раста увоза по стопи од 7,2% и стагнације извоза на годишњем нивоу. Салдо на рачуну услуга је мањи за скоро једну петину (графикон 4.2). До смањења салда на рачуну услуга је дошло због смањења извоза услуга израде робе за страног наручиоца тзв. lohn послови. Ово смањење је резултат застоја у производњи усљед мајских поплава. Коначна оцјена о томе да ли је ово смањење тренутног карактера моћи ће се дати тек у посљедњем кварталу ове године, јер ће резултати трећег квартала такође бити под утицајем августовских поплава. На рачуну услуга је забиљежено и смањење ноћења страних туриста (6,4%), праћено смањењем у приходима оствареним од услуга које уобичајено прате долазак страних туриста (продаја робе, конзумација хране и сл.) (графикон 4.2).

94


Saldo primarnog dohotka je značajno porastao zbog uticaja baznog perioda (grafikon 4.3). Naime, u istom kvartalu prethodne godine preduzeća su isplatila 105,5 miliona BAM na ime dividende, dok je u drugom kvartalu 2014. godine po istom osnovu isplaćeno 21,4 miliona BAM, te su obaveze po osnovu direktnih stranih ulaganja manje za 60%, što upućuje na moguće smanjenje dobiti u sektoru preduzeća u stranom vlasništvu. Rashodi po osnovu plaćanja kamata na dug sektora vlade i privatnih preduzeća su stabilani. Suficit na računu sekundarnog dohotka je veći za 8,3%, što je opet posljedica majskih poplava, jer su transferi vladinom sektoru veći za 28,0 miliona BAM zbog priliva za pomoć poplavljenim područjima. Prilivi po osnovu doznaka su takođe veći iz istih razloga, iako je u istom periodu zabilježen i rast privatnih transfera po osnovu penzija. Prilivi na kapitalnom računu su stabilni, jer je najveći dio priliva za sanaciju šteta od poplava koji je do sada uplaćen registrovan na sekundarnom računu.

Primary income balance recorded significant increase, influenced by the base period (Graph 4.3). To be more specific, in the same quarter last year, companies paid BAM 105.5 million in dividends, and BAM 21.4 million in the second quarter, and liabilities based on direct foreign investments were by 60% lower, which indicates potential profit decrease in the foreign-ownership companies sector. Interest expenses on debts of the government sector and private companies were stable. Surplus on secondary income account was by 8.3% higher, again due to the May floods, because transfers to the government sector were by BAM 28.0 million higher, based on inflows for aid to the flooded areas. Remittance inflows were also higher for the same reasons, although the same period also recorded increase in private transfers based on pensions. Capital account inflows were stable, because the largest portion of inflows for recovery of flood-incurred damages paid so far was registered on the secondary account.


Roba

Usluge

Goods

Services

Primarni dohodak Primary Income

Sekundarni dohodak Secondary Income

Tekući račun Current Account

-3,0

-2,5

-2,0

-1,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

2012. 2013. 2014.

u m

ilija

rdam

a BA

Min

BA

M b

illio

n

0

100

200

300

400

500

600

700

-25%

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2013. 2014.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion


Građevinski radovi (neto)

Putovanja (neto)

Construction Works (Net)

Travel (Net)

Transportneusluge (neto)

TransportationServices (Net)

Roba zaprocesuiranje (neto)

Goods forProcessing (Net)

Usluge saldo (d.s.) Services Balance (rhs)

Grafikon 4.1: Tekući račun i njegove komponente

Grafikon 4.2: Komponente računa usluga

Graph 4.1: Current Account and its Components

Graph 4.2: Components of Account of Services

95


Saldo primarnog dohotka je značajno porastao zbog utjecaja baznog razdoblja (slika 4.3). Naime, u istom tromjesečju prethodne godine poduzeća su isplatila 105,5 milijuna BAM na ime dividende, dok je u drugom tromjesečju 2014. godine po istoj osnovi isplaćeno 21,4 milijuna BAM, te su obveze po osnovi izravnih stranih ulaganja manje za 60%, što upućuje na moguće smanjenje dobiti u sektoru poduzeća u stranom vlasništvu. Rashodi po osnovi plaćanja kamata na dug sektora vlade i privatnih poduzeća su stabilani. Suficit na računu sekundarnog dohotka je veći za 8,3%, što je opet posljedica svibanjskih poplava, jer su transferi vladinom sektoru veći za 28,0 milijuna BAM zbog priljeva za pomoć poplavljenim područjima. Priljevi po osnovi doznaka su također veći iz istih razloga, iako je u istom razdoblju zabilježen i rast privatnih transfera po osnovi mirovina. Priljevi na kapitalnom računu su stabilni, jer je najveći dio priljeva za sanaciju šteta od poplava koji je do sada uplaćen registriran na sekundarnom računu.

Салдо примарног дохотка је значајно порастао због утицаја базног периода (графикон 4.3). Наиме, у истом кварталу претходне године предузећа су исплатила 105,5 милиона BАМ на име дивиденде, док је у другом кварталу 2014. године по истом основу исплаћено 21,4 милиона BАМ, те су обавезе по основу директних страних улагања мање за 60%, што упућује на могуће смањење добити у сектору предузећа у страном власништву. Расходи по основу плаћања камата на дуг сектора владе и приватних предузећа су стабилани. Суфицит на рачуну секундарног дохотка је већи за 8,3%, што је опет посљедица мајских поплава, јер су трансфери владином сектору већи за 28,0 милиона BАМ због прилива за помоћ поплављеним подручјима. Приливи по основу дознака су такође већи из истих разлога, иако је у истом периоду забиљежен и раст приватних трансфера по основу пензија. Приливи на капиталном рачуну су стабилни, јер је највећи дио прилива за санацију штета од поплава који је до сада уплаћен регистрован на секундарном рачуну.


Roba

Usluge

Роба

Услуге

Primarni dohodak Примарни доходак

Sekundarni dohodak Секундарни доходак

Tekući račun Текући рачун

-3,0

-2,5

-2,0

-1,5

-1,0

-0,5

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

2012. 2013. 2014.

u m

ilija

rdam

a BA

Mу

мил

ијар

дам

а BA

M

0

100

200

300

400

500

600

700

-25%

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2013. 2014.

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM


Građevinski radovi (neto)

Putovanja (neto)

Грађевински радови (нето)

Путовања (нето)

Transportneusluge (neto)

Транспортнеуслуге (нето)

Roba zaprocesuiranje (neto)

Роба запроцесуирање (нето)

Usluge saldo (d.s.) Услуге салдо (д.с.)

Slika 4.1: Tekući račun i njegove komponente

Slika 4.2: Komponente računa usluga

Графикон 4.1: Текући рачун и његове компоненте

Графикон 4.2: Компоненте рачуна услуга

96


Na osnovu dostupnih podataka, u trećem kvartalu se može očekivati dalje produbljenje trgovinskog deficita, što će se i negativno odraziti na tekući račun. S druge strane, očekivano povećanje priliva na računu usluga te na računu sekundarnog dohotka usljed uticaja sezone može da ima pozitivan uticaj na saldo tekućeg računa.

4.4.2 Finansijski račun

Deficit tekućeg i kapitalnog računa se finansirao putem priliva od direktnih stranih investicija i u manjem obimu putem zaduživanja po osnovu trgovinskih kredita te stvaranjem obaveza bankarskog sektora (grafikon 4.4). U drugom kvartalu direktne strane investicije su manje na godišnjem nivou za 6,0%. Navedeno smanjenje je uzrokovano u velikoj mjeri smanjenjem priliva od reinvestiranih zarada koje su manje za jednu petinu u odnosu na drugi kvartal 2014. godine. Analiza prema sektorima pokazuje da je bankarski sektor u drugom kvartalu povećao svoje obaveze u iznosu za 76,3 miliona BAM, što je rezultat povećanje depozita u stranoj valuti, dok je trend razduživanja banaka prema inostranstvu prisutan i u drugom kvartalu. Raspoloživi podaci za treći kvartal pokazuju da je strana pasiva bankarskog sektora znatno smanjena zbog nastavka razduživanja prema inostranstvu. Strana aktiva cjelokupnog finansijskog sektora u drugom kvartalu je porasla kao rezultat povećanja strane aktive monetarnih vlasti. Podaci o stranoj aktivi u trećem kvartalu pokazuju značajno povećanje strane aktive uzrokovano rastom deviznih rezervi (vidjeti potpoglavlje 3.1). Sektor generalne vlade je u drugom kvartalu zabilježio odliv sredstava jer je više otplatio na ime glavnice duga nego što je iznosilo novo zaduživanje, te je neto zaduženje po ovom osnovu negativano i iznosi 78,9 miliona BAM. Prema raspoloživim podacima, situacija u trećem kvartalu je sasvim drugačija, pa se bilježi značajan priliv po osnovu zaduživanja. U julu se sektor vlade samo po osnovu stand-by aranžmana zadužio za 373,3 miliona BAM. Zaduživanja po osnovu trgovinskih kredita su manja za jednu četvrtinu u odnosu na isti period prethodne godine.

Based on available data, further trade deficit deepening can be expected in the third quarter, which will negatively impact the current account. On the other hand, the expected inflow increase on the services account and secondary income account due to seasonal impact may positively influence the current account balance.

4.4.2 Financial Account

Current and capital account deficit was financed with inflows from direct foreign investments and, to a smaller extent, with debts based on trade loans, and by incurring liabilities of the banking sector (Graph 4.4). Direct foreign investments in the second quarter were by 6.0% lower at the annual level. The aforementioned decrease was largely caused by the decline in income from reinvested earnings that were by one-fifth lower than in the second quarter of 2014. Analysis by sectors shows that the banking sector increased its liabilities in the second quarter by BAM 76.3 million, which resulted from foreign currency deposit increase, while the trend of banks’ deleverage towards foreign countries was present in the second quarter as well. Available data for the third quarter show that foreign liabilities of the banking sector were substantially decreased due to continued deleverage towards foreign countries. Foreign assets of the entire financial sector rose in the second quarter, resulting from increase in foreign assets of monetary authorities. Data on foreign assets in the third quarter show significant increase in foreign assets caused by foreign exchange reserve growth (see Section 3.1). The General Government sector recorded outflow of funds in the second quarter, because the amount of repaid debt principal exceeded the amount of new debt, and net debt on this basis was negative and amounted to BAM 78,9 million. According to available data, situation at the third quarter was completely different, and a significant inflow based on debts was recorded. In July, the government sector incurred BAM 373.3 million debt based on Stand-By Arrangement alone. Debts based on trade loans are by one-fourth lower than in the same period of the previous year.


Primarni dohodak Primary Income

Investicioni rashodi (d.s.) Investment Expenses (rhs)

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

-100

-50

0

50

100

150

200

-100%

-40%

-60%

-80%

-20%

0%

20%

40%

60%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2012. 2013. 2014.

Grafikon 4.3: Saldo primarnog dohotka i investicioni rashodi (godišnje promjene)

Graph 4.3: Primary Income Balance and Investment Expenses (Annual Changes)

97


Na osnovi dostupnih podataka, u trećem tromjesečju se može očekivati dalje produbljenje trgovinskog deficita, što će se i negativno odraziti na tekući račun. S druge strane, očekivano povećanje priljeva na računu usluga te na računu sekundarnog dohotka usljed utjecaja sezone može da ima pozitivan utjecaj na saldo tekućeg računa.

4.4.2 Financijski račun

Deficit tekućeg i kapitalnog računa se financirao putem priljeva od izravnih stranih investicija i u manjem obujmu putem zaduživanja po osnovi trgovinskih kredita te stvaranjem obveza bankarskog sektora (slika 4.4). U drugom tromjesečju izravne strane investicije su manje na godišnjoj razini za 6,0%. Navedeno smanjenje je uzrokovano u velikoj mjeri smanjenjem priljeva od reinvestiranih zarada koje su manje za jednu petinu u odnosu na drugo tromjesečje 2014. godine. Analiza prema sektorima pokazuje da je bankarski sektor u drugom tromjesečju povećao svoje obveze u iznosu za 76,3 milijuna BAM, što je rezultat povećanje depozita u stranoj valuti, dok je trend razduživanja banaka prema inozemstvu prisutan i u drugom tromjesečju. Raspoloživi podaci za treće tromjesečje pokazuju da je strana pasiva bankarskog sektora znatno smanjena zbog nastavka razduživanja prema inozemstvu. Strana aktiva cjelokupnog financijskog sektora u drugom tromjesečju je porasla kao rezultat povećanja strane aktive monetarnih vlasti. Podaci o stranoj aktivi u trećem tromjesečju pokazuju značajno povećanje strane aktive uzrokovano rastom deviznih rezervi (vidjeti potpoglavlje 3.1). Sektor generalne vlade je u drugom tromjesečju zabilježio odljev sredstava jer je više otplatio na ime glavnice duga nego što je iznosilo novo zaduživanje, te je neto zaduženje po ovoj osnovi negativano i iznosi 78,9 milijuna BAM. Prema raspoloživim podacima, situacija u trećem tromjesečju je sasvim drugačija, pa se bilježi značajan priljev po osnovi zaduživanja. U srpnju se sektor vlade samo po osnovi stand-by aranžmana zadužio za 373,3 milijuna BAM. Zaduživanja po osnovi trgovinskih kredita su manja za jednu četvrtinu u odnosu na isto razdoblje prethodne godine.

На основу доступних података, у трећем кварталу се може очекивати даље продубљење трговинског дефицита, што ће се и негативно одразити на текући рачун. С друге стране, очекивано повећање прилива на рачуну услуга те на рачуну секундарног дохотка усљед утицаја сезоне може да има позитиван утицај на салдо текућег рачуна.

4.4.2 Финансијски рачун

Дефицит текућег и капиталног рачуна се финансирао путем прилива од директних страних инвестиција и у мањем обиму путем задуживања по основу трговинских кредита те стварањем обавеза банкарског сектора (графикон 4.4). У другом кварталу директне стране инвестиције су мање на годишњем нивоу за 6,0%. Наведено смањење је узроковано у великој мјери смањењем прилива од реинвестираних зарада које су мање за једну петину у односу на други квартал 2014. године. Анализа према секторима показује да је банкарски сектор у другом кварталу повећао своје обавезе у износу за 76,3 милиона BАМ, што је резултат повећање депозита у страној валути, док је тренд раздуживања банака према иностранству присутан и у другом кварталу. Расположиви подаци за трећи квартал показују да је страна пасива банкарског сектора знатно смањена због наставка раздуживања према иностранству. Страна актива цјелокупног финансијског сектора у другом кварталу је порасла као резултат повећања стране активе монетарних власти. Подаци о страној активи у трећем кварталу показују значајно повећање стране активе узроковано растом девизних резерви (видјети потпоглавље 3.1). Сектор генералне владе је у другом кварталу забиљежио одлив средстава јер је више отплатио на име главнице дуга него што је износило ново задуживање, те је нето задужење по овом основу негативано и износи 78,9 милиона BАМ. Према расположивим подацима, ситуација у трећем кварталу је сасвим другачија, па се биљежи значајан прилив по основу задуживања. У јулу се сектор владе само по основу стендбај аранжмана задужио за 373,3 милиона BАМ. Задуживања по основу трговинских кредита су мања за једну четвртину у односу на исти период претходне године.


Primarni dohodak Примарни доходак

Investicijski rashodi (d.s.) Инвестициони расходи (д.с.)

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

-100

-50

0

50

100

150

200

-100%

-40%

-60%

-80%

-20%

0%

20%

40%

60%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2012. 2013. 2014.

Slika 4.3: Saldo primarnog dohotka i investicijski rashodi (godišnje promjene)

Графикон 4.3: Салдо примарног дохотка и инвестициони расходи (годишње промјене)

98


Uprkos nepovoljnim kretanjima na računu robe te slabih priliva na finansijskom računu, rast sekundarnog dohotka te rast suficita na računu primarnog dohotka bili su dovoljni da se ostvari rast deviznih rezervi od 151,6 miliona BAM (grafikon 4.4). Rast deviznih rezervi se očekuje i u nastavku godine zbog očekivanog povećanja priliva sredstava iz inostranstva na sekundarnom računu (sezonski uticaj te sredstva za pomoć poplavljenim područjima), kao i zbog priliva od novih zaduženja sektora vlade.

4.2 Vanjska trgovina

Vanjsku trgovinu u drugoj polovini godine karakteriše dalje produbljenje trgovinskog deficita. Trgovinski deficit u trećem kvartalu iznosi 2,04 milijarde BAM i na godišnjem nivou je veći za 12,4% (grafikon 4.5). U odnosu na isti kvartal prethodne godine, zabilježen je porast izvoza od 6,5%, dok je posmatrano od početka godine, izvoz rastao po stopi od svega 1,8%. S druge strane, rast uvoza je u trećem kvartalu bio mnogo izraženiji (9,3%), što je posljedično i dovelo do produbljenja trgovinskog deficita. Treba spomenuti i da je u prvih devet mjeseci 2014. godine došlo do porasta uvoza za 6,5% na godišnjem nivou. Stoga je rast uvoza i, moglo bi se reći stagnacija izvoza, trend koji je karakterističan za tekuću godinu.

Despite unfavourable goods account trends and poor inflows into the financial account, the secondary income growth and increase in surplus on the primary income account were sufficient to generate foreign exchange reserve growth by BAM 151.6 million (Graph 4.4). Increase in foreign exchange reserves is also expected in the remainder of the year due to the expected increase in funds inflow from foreign countries into the secondary account (seasonal impact and funds for aid to the flooded areas), and also due to the inflow from new debts of the government sector.

4.2 Foreign Trade

Foreign trade in the second half of the year is characterised by further deepening of trade deficit. The trade deficit in the third quarter amounted to BAM 2.04 billion, which is by 12.4% higher at the annual level (Graph 4.5). Compared to the same quarter last year, exports increase of 6.5% was recorded and, observed from the beginning of the year, exports grew by the rate of only 1.8%. On the other hand, imports growth in the third quarter was much more prominent (9.3%), which caused deepening of trade deficit. It is worth mentioning that the first nine months of 2014 recorded annual imports increase by 6.5%. Therefore, the imports growth and, one could say, stagnation of exports constitute a trend specific for the current year.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion


Q2 2013

Q3 2013

Q2 2013

Q3 2013

Q4 2013 Q4 2013

Q1 2014 Q1 2014

Q2 2014 Q2 2014

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

Ostale investicije(strana aktiva)Ostale investicije(strana pasiva)

Direktne straneinvesticije u BiH

Rezervna aktiva

Other Investment(Foreign Assets)

Other Investment(Foreign Liabilities)

Foreign DirectInvestment in BH

Reserve Assets

1

2

3

4

1

2

3

41 2 3 4

Grafikon 4.4: Finansijski račun i njegove komponente Graph 4.4: Financial Account and its Components

99


Usprkos nepovoljnim kretanjima na računu robe te slabih priljeva na financijskom računu, rast sekundarnog dohotka te rast suficita na računu primarnog dohotka bili su dovoljni da se ostvari rast deviznih rezervi od 151,6 milijuna BAM (slika 4.4). Rast deviznih rezervi se očekuje i u nastavku godine zbog očekivanog povećanja priljeva sredstava iz inozemstva na sekundarnom računu (sezonski utjecaj te sredstva za pomoć poplavljenim područjima), kao i zbog priljeva od novih zaduženja sektora vlade.

4.2 Vanjska trgovina

Vanjsku trgovinu u drugoj polovini godine karakterizira dalje produbljenje trgovinskog deficita. Trgovinski deficit u trećem tromjesečju iznosi 2,04 milijarde BAM i na godišnjoj razini je veći za 12,4% (slika 4.5). U odnosu na isto tromjesečje prethodne godine, zabilježen je porast izvoza od 6,5%, dok je promatrano od početka godine, izvoz rastao po stopi od svega 1,8%. S druge strane, rast uvoza je u trećem tromjesečju bio mnogo izraženiji (9,3%), što je posljedično i dovelo do produbljenja trgovinskog deficita. Treba spomenuti i da je u prvih devet mjeseci 2014. godine došlo do porasta uvoza za 6,5% na godišnjoj razini. Stoga je rast uvoza i, moglo bi se reći stagnacija izvoza, trend koji je karakterističan za tekuću godinu.

Упркос неповољним кретањима на рачуну робе те слабих прилива на финансијском рачуну, раст секундарног дохотка те раст суфицита на рачуну примарног дохотка били су довољни да се оствари раст девизних резерви од 151,6 милиона BАМ (графикон 4.4). Раст девизних резерви се очекује и у наставку године због очекиваног повећања прилива средстава из иностранства на секундарном рачуну (сезонски утицај те средства за помоћ поплављеним подручјима), као и због прилива од нових задужења сектора владе.

4.2 Спољна трговина

Спољну трговину у другој половини године карактерише даље продубљење трговинског дефицита. Трговински дефицит у трећем кварталу износи 2,04 милијарде BАМ и на годишњем нивоу је већи за 12,4% (графикон 4.5). У односу на исти квартал претходне године, забиљежен је пораст извоза од 6,5%, док је посматрано од почетка године, извоз растао по стопи од свега 1,8%. С друге стране, раст увоза је у трећем кварталу био много израженији (9,3%), што је посљедично и довело до продубљења трговинског дефицита. Треба споменути и да је у првих девет мјесеци 2014. године дошло до пораста увоза за 6,5% на годишњем нивоу. Стога је раст увоза и, могло би се рећи стагнација извоза, тренд који је карактеристичан за текућу годину.

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM


Q2 2013

Q3 2013

Q2 2013

Q3 2013

Q4 2013 Q4 2013

Q1 2014 Q1 2014

Q2 2014 Q2 2014

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

Ostale investicije(strana aktiva)Ostale investicije(strana pasiva)

Izravne straneinvesticije u BiH

Rezervna aktiva

Остале инвестиције(страна актива)

Остале инвестиције(страна пасива)

Директне странеинвестиције у БиХ

Резервна актива

1

2

3

4

1

2

3

41 2 3 4

Slika 4.4: Financijski račun i njegove komponente Графикон 4.4: Финансијски рачун и његове компоненте

100


U prethodnoj godini izvoz električne energije je bio pokretač rasta izvoza. U trećem kvartalu, posmatrano na godišnjem nivou, izvoz električne energije je na skoro istom nivou. Međutim, od početka godine izvoz električne energije je glavni uzrok pada izvoza. Tako je u prvih devet mjeseci, u odnosu na isti period prethodne godine, izvoz električne energije manji za čitavih 40%. Ovako značajno smanjenje izvoza električne energije dijelom je posljedica pada proizvodnje električne energije, međutim cjenovni efekat je imao dominantan uticaj na navedeno smanjenje. Poljoprivredna proizvodnja je značajno pogođena poplavama koje su obilježile drugi kvartal, te je negativan uticaj na izvoz životinja i proizvoda životinjskog porijekla i prehrambenih prerađevina evidentan i u trećem kvartalu.

S druge strane, izvoz drveta i proizvoda od drveta, namještaja te proizvoda hemijske industrije i mašina i aparata ima pozitivne i dosta visoke stope rasta tokom čitave godine (grafikon 4.6). Bitno je pomenuti da je nakon skoro dvogodišnjeg pada izvoza baznih metala, u drugom kvartalu zabilježen rast, prevenstveno kao posljedica rasta cijena aluminija na svjetskom tržištu. Dakle, većina izvoznih grana koje su imale pozitivne rezultate u prethodnom periodu, uprkos smanjenjima u proizvodnji pojedinih grana, uspjele su da odgovore na potražnju naših glavnih trgovinskih partnera.

In the previous year, exports of electricity were drivers of exports growth. Observed at annual level, exports of electricity in the third quarter almost remained at the same level. However, from the beginning of the year, electricity exports were the main cause of exports decline. Thus, in the first nine months compared to the same period last year, exports of electricity were lower by as much as 40 %. Such significant decrease in electricity exports was partly caused by lower electricity production, but the price effect had a dominant influence of the aforementioned decrease. Agricultural production was severely affected by floods that marked the second quarter, and negative impact on exports of animals and animal products, as well as food products was also evident in the third quarter.

On the other hand, exports of wood and wood products, furniture, chemical industry products and machinery and devices recorded positive and fairly high growth rates throughout the year (Graph 4.6). It is important to note that, following an almost two-year decline in exports of base metals, the second quarter recorded an increase, primarily due to rising aluminium prices on the world market. Therefore, the majority of exports branches that recorded positive results in the previous period despite production decline in some branches managed to respond to the demand of our major trading partners.


Uvoz

Izvoz

Imports

Exports

De�cit De�cit

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2012. 2013. 2014.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

Grafikon 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu

Graph 4.5: Annual Changes in Imports, Exports and Trade Deficit

101


U prethodnoj godini izvoz električne energije je bio pokretač rasta izvoza. U trećem tromjesečju, promatrano na godišnjoj razini, izvoz električne energije je na skoro istoj razini. Međutim, od početka godine izvoz električne energije je glavni uzrok pada izvoza. Tako je u prvih devet mjeseci, u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, izvoz električne energije manji za čitavih 40%. Ovako značajno smanjenje izvoza električne energije dijelom je posljedica pada proizvodnje električne energije, međutim cjenovni efekat je imao dominantan utjecaj na navedeno smanjenje. Poljoprivredna proizvodnja je značajno pogođena poplavama koje su obilježile drugo tromjesečje, te je negativan utjecaj na izvoz životinja i proizvoda životinjskog podrijetla i prehrambenih prerađevina evidentan i u trećem tromjesečju.

S druge strane, izvoz drveta i proizvoda od drveta, namještaja te proizvoda kemijske industrije i strojeva i aparata ima pozitivne i dosta visoke stope rasta tijekom čitave godine (slika 4.6). Bitno je pomenuti da je nakon skoro dvogodišnjeg pada izvoza baznih metala, u drugom tromjesečju zabilježen rast, prevenstveno kao posljedica rasta cijena aluminija na svjetskom tržištu. Dakle, većina izvoznih grana koje su imale pozitivne rezultate u prethodnom razdoblju, usprkos smanjenjima u proizvodnji pojedinih grana, uspjele su da odgovore na potražnju naših glavnih trgovinskih partnera.

У претходној години извоз електричне енергије је био покретач раста извоза. У трећем кварталу, посматрано на годишњем нивоу, извоз електричне енергије је на скоро истом нивоу. Међутим, од почетка године извоз електричне енергије је главни узрок пада извоза. Тако је у првих девет мјесеци, у односу на исти период претходне године, извоз електричне енергије мањи за читавих 40%. Овако значајно смањење извоза електричне енергије дијелом је посљедица пада производње електричне енергије, међутим цјеновни ефекат је имао доминантан утицај на наведено смањење. Пољопривредна производња је значајно погођена поплавама које су обиљежиле други квартал, те је негативан утицај на извоз животиња и производа животињског поријекла и прехрамбених прерађевина евидентан и у трећем кварталу.

С друге стране, извоз дрвета и производа од дрвета, намјештаја те производа хемијске индустрије и машина и апарата има позитивне и доста високе стопе раста током читаве године (графикон 4.6). Битно је поменути да је након скоро двогодишњег пада извоза базних метала, у другом кварталу забиљежен раст, превенствено као посљедица раста цијена алуминијума на свјетском тржишту. Дакле, већина извозних грана које су имале позитивне резултате у претходном периоду, упркос смањењима у производњи појединих грана, успјеле су да одговоре на потражњу наших главних трговинских партнера.


Uvoz

Izvoz

Увоз

Извоз

De�cit Дефицит

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2012. 2013. 2014.

u m

ilion

ima

BAM

у м

илио

ним

а BA

M

Slika 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu

Графикон 4.5: Годишње промјене у увозу, извозу и трговинском дефициту

102


Cijelu tekuću godinu karakteriše rast uvoza. Tako je u odnosu na isti kvartal prethodne godine došlo do porasta uvoza prehrambenih prerađevina, gdje je zbog niskih cijena hrane na svjetskom tržištu (pogledati poglavlje međunarodno okruženje) taj rast donekle ublažen. Visoke stope rasta bilježi uvoz proizvoda hemijske industrije i baznih metala, te uvoz osobnih vozila (grafikon 4.7). Uvoz mašina i aparata je povećan za skoro 40%, što se pored ostalog može objasniti i potrebom kako industrije tako i domaćinstava za ovim proizvodima usljed šteta nastalih poplavama (grafikon 4.7). Uvoz nafte, jedna od glavnih uvoznih komponenti koja je u prethodnim godinama značajno uticala na produbljenje trgovinskog deficita ima trend pada od početka godine. Uvezena količina se povećala za 5,2%, te je pad uvoza nafte i naftnih derivata isključivo rezultat smanjenja cijena nafte na svjetskom tržištu. Smanjenje uvezene vrijednosti za devet mjeseci 2014. godine iznosi 7,4% na godišnjem nivou.

The entire current year is characterised by growing imports. Thus, compared to the same quarter last year, imports of food products recorded an increase and, due to low food prices on the world market (see Chapter: International Environment), the increase was somewhat lessened. Imports of chemical industry products and base metals, as well as imports of personal vehicles recorded high growth rates (Graph 4.7). Imports of machinery and devices went up by almost 40%, which can be explained, among other things, with the need of both industry and households for these products due to damages inflicted by floods (Graph 4.7). Imports of oil, one of the main import components that significantly impacted deepening of trade deficit in the past years, have followed a downward trend since the beginning of the year. Imported quantity was increased by 5.2%, and the drop in imports of oil and oil products exclusively resulted from the decrease of oil prices on the world market. Annual decrease of imported value in nine months of 2014 amounts to 7.4%.


Proizvodihemijske industrije

Obuća, šeširi, kape islični proizvodi

ChemicalIndustry Products

Footwear, Hats, Capsand Similar Products

Mašine, aparati imehanički uređaji

Machines,Appliances andMechanical Devices

Namještaj

Proizvodimineralnog porijekla

Furniture

MineralOrigin Products

Bazni metali Base Metals

-60%

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Izvoz (d.s.) Exports (rhs)


Prehrambeneprerađevine

Proizvodimineralnog porijekla

Food Products

MineralOrigin Products

Proizvodihemijske industrije

ChemicalIndustry Products

Bazni metali

Mašine, aparati imehanički uređaji

Base Metals

Machines, Appliancesand Mechanical Devices

Transportnasredstva

Means ofTransportation

Uvoz (d.s.) Imports (rhs)-60%

-40%

-20%

0%

20%

-10%

-5%

0%

5%

10%

40%

60%

80%

100%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Grafikon 4.6: Godišnja stopa rasta izvoza po glavnim grupama proizvoda

Grafikon 4.7: Godišnja stopa rasta uvoza po glavnim grupama proizvoda

Graph 4.6: Annual Growth Rate of Exports by Main Product Groups

Graph 4.7: Annual Growth Rate of Imports by Main Product Groups

103


Cijelu tekuću godinu karakterizira rast uvoza. Tako je u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine došlo do porasta uvoza prehrambenih prerađevina, gdje je zbog niskih cijena hrane na svjetskom tržištu (pogledati poglavlje međunarodno okruženje) taj rast donekle ublažen. Visoke stope rasta bilježi uvoz proizvoda kemijske industrije i baznih metala, te uvoz osobnih vozila (slika 4.7). Uvoz strojeva i aparata je povećan za skoro 40%, što se pored ostalog može objasniti i potrebom kako industrije tako i kućanstava za ovim proizvodima usljed šteta nastalih poplavama (slika 4.7). Uvoz nafte, jedna od glavnih uvoznih komponenti koja je u prethodnim godinama značajno utjecala na produbljenje trgovinskog deficita ima trend pada od početka godine. Uvezena količina se povećala za 5,2%, te je pad uvoza nafte i naftnih derivata isključivo rezultat smanjenja cijena nafte na svjetskom tržištu. Smanjenje uvezene vrijednosti za devet mjeseci 2014. godine iznosi 7,4% na godišnjoj razini.

Цијелу текућу годину карактерише раст увоза. Тако је у односу на исти квартал претходне године дошло до пораста увоза прехрамбених прерађевина, гдје је због ниских цијена хране на свјетском тржишту (погледати поглавље међународно окружење) тај раст донекле ублажен. Високе стопе раста биљежи увоз производа хемијске индустрије и базних метала, те увоз особних возила (графикон 4.7). Увоз машина и апарата је повећан за скоро 40%, што се поред осталог може објаснити и потребом како индустрије тако и домаћинстава за овим производима усљед штета насталих поплавама (графикон 4.7). Увоз нафте, једна од главних увозних компоненти која је у претходним годинама значајно утицала на продубљење трговинског дефицита има тренд пада од почетка године. Увезена количина се повећала за 5,2%, те је пад увоза нафте и нафтних деривата искључиво резултат смањења цијена нафте на свјетском тржишту. Смањење увезене вриједности за девет мјесеци 2014. године износи 7,4% на годишњем нивоу.


Proizvodikemijske industrije

Obuća, šeširi, kape islični proizvodi

Производихемијске индустрије

Обућа, шешири, капе ислични производи

Strojevi, aparati imehanički uređaji

Машине, апарати имеханички уређаји

Namještaj

Proizvodimineralnog podrijetla

Намјештај

Производиминералног поријекла

Bazni metali Базни метали

-60%

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Izvoz (d.s.) Извоз (д.с.)


Prehrambeneprerađevine

Proizvodimineralnog podrijetla

Прехрамбенепрерађевине

Производиминералног поријекла

Proizvodikemijske industrije

Производихемијске индустрије

Bazni metali

Strojevi, aparati imehanički uređaji

Базни метали

Машине, апарати имеханички уређаји

Transportnasredstva

Транспортнасредства

Uvoz (d.s.) Увоз (д.с.)-60%

-40%

-20%

0%

20%

-10%

-5%

0%

5%

10%

40%

60%

80%

100%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013. 2014.

Slika 4.6: Godišnja stopa rasta izvoza po glavnim grupama proizvoda

Slika 4.7: Godišnja stopa rasta uvoza po glavnim grupama proizvoda

Графикон 4.6: Годишња стопа раста извоза по главним групама производа

Графикон 4.7: Годишња стопа раста увоза по главним групама производа

104


Geografska distribucija trgovine pokazuje da je u prvih devet mjeseci izvoz u EU28 veći za svega 0,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz u zemlje Jugoistočne Evrope se smanjio za 1%. S druge strane, uvoz iz zemalja EU28 je porastao za 4,6%, dok je iz zemalja Jugoistočne Evrope uvoz porastao za čitavih 11%. Analiza trgovinskog deficita prema glavnim trgovinskim partnerima pokazuje da je povećanje trgovinskog deficita na godišnjem nivou uzrokovano isključivo razmjenom s Kinom, Hrvatskom, Njemačkom, SAD i Srbijom, dok je najznačajnije smanjenje trgovinskog deficita ostvareno s Ruskom Federacijom, Italijom i Austrijom (grafikon 4.8).

4.3 Nominalni i realni efektivni kurs BAM

Nominalni efektivni kurs BAM od početka godine pokazuje određenu stabilnost, odnosno stagnaciju. U trećem kvartalu NEER je na kvartalnom nivou neznatno deprecirao i manji je za 5 b.p, dok je na godišnjem nivou aprecijacija jako izražena i NEER je veći za 1,80 b.p. (grafikon 4.9). Najizraženija aprecijacija BAM na godišnjem nivou je zabilježena u odnosu na rusku rublju, tursku liru i češku krunu.

S druge strane, realni efektivni kurs (REER) još od početka 2013. godine ima deprecijacijski trend. U julu i augustu je zabilježena aprecijacija realnog kursa, te je REER u trećem kvartalu u odnosu na isti kvartal 2013. godine veći za 19 b.p, dok je na kvartalnom nivou REER deprecirao za 20 b.p. (grafikon 4.9). Aprecijacija realnog efektivnog kursa se negativno odražava na konkurentnost naših proizvoda u inostranstvu.

Geographical distribution of trade shows that in the first nine months, compared to the same period last year, exports into EU28 were by only 0.5 % higher. Exports to countries of the Southeast Europe went down by 1%. On the other hand, imports from EU28 countries rose by 4.6%, and from countries of the Southeast Europe by as much as 11%. Trade deficit analysis by major trading partners shows that the annual trade deficit increase was exclusively caused by exchanges with China, Croatia, Germany, USA and Serbia, and the most significant trade deficit decrease was achieved with the Russian Federation, Italy and Austria (Graph 4.8).

4.3 Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM

Nominal effective exchange rate of BAM has shown some stability i.e. stagnation since the beginning of the year. In the third quarter, NEER slightly depreciated at the quarterly level and was by 5bp lower, while annual depreciation was very strong, and NEER was by 1.80bp higher (Graph 4.9). The most prominent annual depreciation of BAM was recorded against Russian rubble, Turkish lira and Czech crown.

On the other hand, since the beginning of 2013, real effective exchange rate (REER) has followed depreciation trend. July and August recorded appreciation of real exchange rate, and REER in the third quarter was by 19bp higher compared to the same quarter of 2013, while it depreciated by 20bp at the quarterly level (Graph 4.9). Appreciation or the real effective exchange rate negatively impacts competitiveness of our products abroad.

Austrija Kina Njemačka Hrvatska Italija Rusija SADSrbija

AustriaChina

GermanyCroatia

ItalyRussia

USASerbia


12345678

12345678

-200

-150

-100

-50

0

50

100

150

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

1 2 3 4 5 6 7 8

Grafikon 4.8: Produbljenje/smanjenje trgovinskog deficita po glavnim trgovinskim partnerima, nominalne godišnje promjene

Graph 4.8: Deepening/Decrease of Trade Deficit by Main Trading Partners, Nominal Annual Changes

105


Geografska distribucija trgovine pokazuje da je u prvih devet mjeseci izvoz u EU28 veći za svega 0,5% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Izvoz u zemlje Jugoistočne Europe se smanjio za 1%. S druge strane, uvoz iz zemalja EU28 je porastao za 4,6%, dok je iz zemalja Jugoistočne Europe uvoz porastao za čitavih 11%. Analiza trgovinskog deficita prema glavnim trgovinskim partnerima pokazuje da je povećanje trgovinskog deficita na godišnjoj razini uzrokovano isključivo razmjenom s Kinom, Hrvatskom, Njemačkom, SAD i Srbijom, dok je najznačajnije smanjenje trgovinskog deficita ostvareno s Ruskom Federacijom, Italijom i Austrijom (slika 4.8).

4.3 Nominalni i realni efektivni tečaj BAM

Nominalni efektivni tečaj BAM od početka godine pokazuje određenu stabilnost, odnosno stagnaciju. U trećem tromjesečju NEER je na tromjesečnoj razini neznatno deprecirao i manji je za 5 b.b, dok je na godišnjoj razini aprecijacija jako izražena i NEER je veći za 1,80 b.b. (slika 4.9). Najizraženija aprecijacija BAM na godišnjoj razini je zabilježena u odnosu na rusku rublju, tursku liru i češku krunu.

S druge strane, realni efektivni tečaj (REER) još od početka 2013. godine ima deprecijacijski trend. U srpnju i kolovozu je zabilježena aprecijacija realnog tečaja, te je REER u trećem tromjesečju u odnosu na isto tromjesečje 2013. godine veći za 19 b.b, dok je na tromjesečnoj razini REER deprecirao za 20 b.b. (slika 4.9). Aprecijacija realnog efektivnog tečaja se negativno odražava na konkurentnost naših proizvoda u inozemstvu.

Географска дистрибуција трговине показује да је у првих девет мјесеци извоз у ЕУ28 већи за свега 0,5% у односу на исти период претходне године. Извоз у земље Југоисточне Европе се смањио за 1%. С друге стране, увоз из земаља ЕУ28 је порастао за 4,6%, док је из земаља Југоисточне Европе увоз порастао за читавих 11%. Анализа трговинског дефицита према главним трговинским партнерима показује да је повећање трговинског дефицита на годишњем нивоу узроковано искључиво размјеном с Кином, Хрватском, Њемачком, САД и Србијом, док је најзначајније смањење трговинског дефицита остварено с Руском Федерацијом, Италијом и Аустријом (графикон 4.8).

4.3 Номинални и реални ефективни курс BАМ

Номинални ефективни курс BАМ од почетка године показује одређену стабилност, односно стагнацију. У трећем кварталу NЕЕR је на кварталном нивоу незнатно депрецирао и мањи је за 5 б.п, док је на годишњем нивоу апрецијација јако изражена и NЕЕR је већи за 1,80 б.п. (графикон 4.9). Најизраженија апрецијација BAM на годишњем нивоу је забиљежена у односу на руску рубљу, турску лиру и чешку круну.

С друге стране, реални ефективни курс (REER) још од почетка 2013. године има депрецијацијски тренд. У јулу и августу је забиљежена апрецијација реалног курса, те је REER у трећем кварталу у односу на исти квартал 2013. године већи за 19 б.п, док је на кварталном нивоу REER депрецирао за 20 б.п. (графикон 4.9). Апрецијација реалног ефективног курса се негативно одражава на конкурентност наших производа у иностранству.

Austrija Kina Njemačka Hrvatska Italija Rusija SADSrbija

АустријаКина

ЊемачкаХрватска

ИталијаРусија

САДСрбија


12345678

12345678

-200

-150

-100

-50

0

50

100

150

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

1 2 3 4 5 6 7 8

Slika 4.8: Produbljenje/smanjenje trgovinskog deficita po glavnim trgovinskim partnerima, nominalne godišnje promjene

Графикон 4.8: Продубљење/смањење трговинског дефицита по главним трговинским партнерима, номиналне годишње промјене

106


Ukoliko analiziramo realni kurs BAM prema valutama glavnih trgovinskih partnera u regiji, u posljednja tri mjeseca BAM aprecira prema hrvatskoj kuni u julu i augustu, dok je u septembru već došlo do deprecijacije kursa BAM. Imajući u vidu uticaj sezone, u julu i augustu je ipak došlo do deprecijacije kune uzrokovane potrebom za devizama pravih lica. Niska, odnosno negativna stopa inflacije, s druge strane, nije značajno doprinijela realnoj deprecijaciji HRK u odnosu na BAM, zbog približno istog nivoa cijena (grafikon 4.10).

Realni kurs BAM prema RSD je u proteklom periodu dosta stabilan, zbog relativno stabilnog kursa RSD prema EUR, iako je u posljednja tri mjeseca došlo do realne aprecijacije izazvane nominalnom aprecijacijom BAM (grafikon 4.10). Inflatorni efekat je dosta slabiji nego u prethodnom periodu, zbog niske inflacije u Srbiji.

Analysis of real exchange rate of BAM against currencies of major trading partners in the region in the past three months, BAM appreciated against Croatian kuna in July and August, while September already recorded depreciation of BAM exchange rate. In view of the seasonal impact, July and August still recorded depreciation of kuna, caused by demand of legal entities for foreign currencies. On the other hand, low i.e. negative inflation rate did not significantly contribute to real depreciation of HRK against BAM, due to approximately the same price levels (Graph 4.10).

Real exchange rate of BAM against RSD was fairly stable in the past period, due to relatively stable RSD exchange rate against EUR, although the past three months recorded real appreciation caused by nominal appreciation of BAM (Graph 4.10). Inflationary effect was much more stable than in the previous period, due to low inflation in Serbia.


REER REER

NEER NEER

92

94

96

98

100

102

104

106

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2012. 2013. 2014.

2010

=100


RSD RSD

HRK HRK

0,85

0,87

0,89

0,91

0,93

0,95

0,97

0,99

1,01

1,03

1,05

01. 02. 03. 04.

2013. 2014.

05. 06. 07. 08. 09. 10. 11. 12. 01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09.

2010

=100

Grafikon 4.9: Nominalni i realni efektivni kurs BAM

Grafikon 4.10: Realni kurs BAM prema HRK i RSD

Graph 4.9: Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM

Graph 4.10: Real Exchange Rate of BAM against HRK and RSD

107


Ukoliko analiziramo realni tečaj BAM prema valutama glavnih trgovinskih partnera u regiji, u posljednja tri mjeseca BAM aprecira prema hrvatskoj kuni u srpnju i kolovozu, dok je u rujnu već došlo do deprecijacije tečaja BAM. Imajući u vidu utjecaj sezone, u srpnju i kolovozu je ipak došlo do deprecijacije kune uzrokovane potrebom za devizama pravih osoba. Niska, odnosno negativna stopa inflacije, s druge strane, nije značajno doprinijela realnoj deprecijaciji HRK u odnosu na BAM, zbog približno iste razine cijena (slika 4.10).

Realni tečaj BAM prema RSD je u proteklom razdoblju dosta stabilan, zbog relativno stabilnog tečaja RSD prema EUR, iako je u posljednja tri mjeseca došlo do realne aprecijacije izazvane nominalnom aprecijacijom BAM (slika 4.10). Inflatorni učinak je dosta slabiji nego u prethodnom razdoblju, zbog niske inflacije u Srbiji.

Уколико анализирамо реални курс BАМ према валутама главних трговинских партнера у региону, у посљедња три мјесеца BАМ апрецира према хрватској куни у јулу и августу, док је у септембру већ дошло до депрецијације курса BАМ. Имајући у виду утицај сезоне, у јулу и августу је ипак дошло до депрецијације куне узроковане потребом за девизама правих лица. Ниска, односно негативна стопа инфлације, с друге стране, није значајно допринијела реалној депрецијацији HRK у односу на BАМ, због приближно истог нивоа цијена (графикон 4.10). Реални курс BАМ према RSD је у протеклом периоду доста стабилан, због релативно стабилног курса RSD према EUR, иако је у посљедња три мјесеца дошло до реалне апрецијације изазване номиналном апрецијацијом BАМ (графикон 4.10). Инфлаторни ефекат је доста слабији него у претходном периоду, због ниске инфлације у Србији.


RSD RSD

HRK HRK

0,85

0,87

0,89

0,91

0,93

0,95

0,97

0,99

1,01

1,03

1,05

01. 02. 03. 04.

2013. 2014.

05. 06. 07. 08. 09. 10. 11. 12. 01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09.

2010

=100


REER REER

NEER NEER

92

94

96

98

100

102

104

106

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2012. 2013. 2014.

2010

=100

Slika 4.10: Realni tečaj BAM prema HRK i RSD

Slika 4.9: Nominalni i realni efektivni tečaj BAM

Графикон 4.10: Реални курс BAM према HRK и RSD

Графикон 4.9: Номинални и реални ефективни курс BAM

108


5. VLADINE FINANSIJE

Prema dostupnim podacima za drugi kvartal 2014. godine, vladine finansije BiH su zabilježile suficit, što predstavlja nastavak trenda iz prethodnih godina, kada prva tri kvartala bilježe suficit, a posljednji kvartal prikaže deficit, kao rezultat izvršenih plaćanja u tom kvartalu, kada, pored ostalog, dospijeva i najveći iznos za otplatu vanjskog duga. Vlade na svim nivoima se zadužuju i na domaćem tržištu kapitala putem trezorskih zapisa i obveznica kako bi otplatile dospjele obaveze i prevazišle budžetske deficite. Prihodi od indirektnih poreza su zabilježili snažan rast u ovom kvartalu, dok je iznos otplaćenog vanjskog duga sektora generalne vlade manji od iznosa novog zaduženja. Prihodi od direktnih poreza su zabilježili pad kao rezultat promjena u zakonskoj regulativi u Republici Srpskoj.

5.1Vladine finansije za drugi kvartal 2014. godine

U drugom kvartalu 2014. godine zabilježen je suficit u iznosu od 133,0 miliona BAM, i u odnosu na isti period prethodne godine suficit je smanjen za 42,7 miliona BAM (grafikon 5.1). Najveći doprinos navedenom iznosu suficita u drugom kvartalu 2014. godine dao je rast prihoda po osnovu kategorije grantovi i ostali prihodi, a što se odnosi na isplatu dividendi javih preduzeća; BH Telecoma 60 miliona BAM, Elektroprenosa BiH 58,0 miliona BiH i Elektroprivrede BiH 2,2 miliona BAM (grafikon 5.2).

5. GOVERNMENT FINANCE

According to available data for the second quarter of 2014, BH government finance recorded a surplus, continuing the trend from previous years, when the first three quarters recorded surplus, and the final quarter stated deficit, resulting from payments made in the final quarter when, among other things, the largest amount of foreign debt is due for repayment. Governments on all levels also incur debts on domestic capital market through treasury bills and bonds, in order to repay due liabilities and overcome budgetary deficits. Indirect tax revenues recorded a strong growth in this quarter, while the amount of new debt exceeds the amount of foreign debt repaid by the general government sector. Direct tax revenues recorded a decline, resulting from legislative amendments in Republika Srpska. 5.1Government Finance, the Second Quarter of 2014

The second quarter of 2014 recorded the surplus of BAM 133.0 million, which is by BAM 42.7 million less than in the same period of the previous year (Graph 5.1). The aforementioned surplus amount in the second quarter of 2014 was mostly contributed by growing revenues in the category of grants and other revenues, which accounts for payment of dividends in public companies; BH Telecom 60 million BAM, Elektroprijenos BH 58.0 million and Elektroprivreda BH 2.2 million BAM (Graph 5.2).


Konsolidovaniprihodi (l.s.)

Konsolidovanirashodi (l.s.)

ConsolidatedRevenues (lhs)

ConsolidatedExpenses (lhs)

Su�cit (d.s.) Surplus (rhs)

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2011. 2012. 2013. 2014.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

u m

ilija

rdam

a BA

Min

BA

M b

illio

n

Grafikon 5.1: Konsolidovani prihodi i rashodi generalne vlade BiH

Graph 5.1: Consolidated Revenues and Expenses of BH General Government

109


5. VLADINE FINANCIJE

Prema dostupnim podacima za drugo tromjesečje 2014. godine, vladine financije BiH su zabilježile suficit, što predstavlja nastavak trenda iz prethodnih godina, kada prva tri tromjesečja bilježe suficit, a posljednje tromjesečje prikaže deficit, kao rezultat izvršenih plaćanja u tom tromjesečju, kada, pored ostalog, dospijeva i najveći iznos za otplatu vanjskog duga. Vlade na svim razinama se zadužuju i na domaćem tržištu kapitala putem trezorskih zapisa i obveznica kako bi otplatile dospjele obveze i prevazišle proračunske deficite. Prihodi od neizravnih poreza su zabilježili snažan rast u ovom tromjesečju, dok je iznos otplaćenog vanjskog duga sektora generalne vlade manji od iznosa novog zaduženja. Prihodi od izravnih poreza su zabilježili pad kao rezultat promjena u zakonskoj regulativi u Republici Srpskoj.

5.1 Vladine financije za drugo tromjesečje 2014. godine

U drugom tromjesečju 2014. godine zabilježen je suficit u iznosu od 133,0 milijuna BAM, i u odnosu na isto razdoblje prethodne godine suficit je smanjen za 42,7 milijuna BAM (slika 5.1). Najveći doprinos navedenom iznosu suficita u drugom tromjesečju 2014. godine dao je rast prihoda po osnovi kategorije grantovi i ostali prihodi, a što se odnosi na isplatu dividendi javih poduzeća; BH Telecoma 60 milijuna BAM, Elektroprenosa BiH 58,0 milijuna BiH i Elektroprivrede BiH 2,2 milijuna BAM (slika 5.2).

5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ

Према доступним подацима за други квартал 2014. године, владине финансије БиХ су забиљежиле суфицит, што представља наставак тренда из претходних година, када прва три квартала биљеже суфицит, а посљедњи квартал прикаже дефицит, као резултат извршених плаћања у том кварталу, када, поред осталог, доспијева и највећи износ за отплату спољног дуга. Владе на свим нивоима се задужују и на домаћем тржишту капитала путем трезорских записа и обвезница како би отплатиле доспјеле обавезе и превазишле буџетске дефиците. Приходи од индиректних пореза су забиљежили снажан раст у овом кварталу, док је износ отплаћеног спољног дуга сектора генералне владе мањи од износа новог задужења. Приходи од директних пореза су забиљежили пад као резултат промјена у законској регулативи у Републици Српској.

5.1 Владине финансије за други квартал 2014. године

У другом кварталу 2014. године забиљежен је суфицит у износу од 133,0 милиона BАМ, и у односу на исти период претходне године суфицит је смањен за 42,7 милиона BАМ (графикон 5.1). Највећи допринос наведеном износу суфицита у другом кварталу 2014. године дао је раст прихода по основу категорије грантови и остали приходи, а што се односи на исплату дивиденди јавих предузећа; BH Telecoma 60 милиона BАМ, Електропреноса БиХ 58,0 милиона БиХ и Електропривреде БиХ 2,2 милиона BАМ (графикон 5.2).


Konsolidiraniprihodi (l.s.)

Konsolidiranirashodi (l.s.)

Консолидованиприходи (л.с.)

Консолидованирасходи (л.с.)

Su�cit (d.s.) Суфицит (д.с.)

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2011. 2012. 2013. 2014.

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

u m

ilija

rdam

a BA

Mу

мил

ијар

дам

а BA

M

Slika 5.1: Konsolidirani prihodi i rashodi generalne vlade BiH

Графикон 5.1: Консолидовани приходи и расходи генералне владе БиХ

110


U drugom kvartalu je zabilježen i rast prihoda po osnovu doprinosa za socijalno, dok su prihodi po osnovu poreza na godišnjem nivou u ovom kvartalu imali negativan doprinos rastu zbog povećanih isplata po osnovu povrata PDV-a. Povrati po osnovu PDV-a u drugom kvartalu su iznosili 290,8 miliona BAM i na godišnjem nivou su bili veći za 51,4 miliona BAM.

U strukturi konsolidovanih rashoda sektora generalne vlade BiH, najveću stavku predstavljaju socijalna davanja, koja su u drugom kvartalu iznosila 1,09 milijardi BAM, što predstavlja rast od 2,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Stavka kompenzacije zaposlenih je takođe zabilježila rast od 1,8% na godišnjem nivou (grafikon 5.3).

The second quarter also recorded revenue increase based on social care contributions, while annual tax revenues in this quarter negatively contributed to the growth, due to increased level of payments for VAT refund. VAT refunds in the second quarter amounted to BAM 290.8 million and were by BAM 51.4 million higher at the annual level.

In the structure of consolidated expenses of BH general government sector, the biggest item is social benefits, which amounted to BAM 1.09 billion in the second quarter, which is a 2.1% increase compared to the same period of the previous year. Payments to the employed item also recorded annual increase of 1.8% (Graph 5.3).

-150

-100

-50

0

50

100

150

200

250

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2011. 2012. 2013. 2014.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion


Godišnje promjenedoprinosa za socijalno (l.s.)

Grantovi i ostaliprihodi (l.s.)

Annual Changes of SocialContributions (lh scale)

Grants and otherRevenues (lh scale)

Godišnje promjeneporeza (l.s.)

Annual Changesof Taxes (lh scale)

Godišnje promjenekonsolidovanihprihoda BiH (d.s.)

Annual Changes ofConsolidated Revenues

of BH (rh scale)

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion


Godišnje promjene zakorištenje roba iusluga (l.s.)

Godišnje promjene zakompenzacijuzaposlenih (l.s.)

Annual Changes for theUse of Goods andServices (lh scale)

Annual Changes forCompensations to

Employees (lh scale)

Godišnje promjene zasocijalna davanja (l.s.)

Annual Changes forSocial Payments (lh scale)

Godišnje promjenekonsolidovanihprihoda BiH (d.s.)

Annual Changes ofConsolidated Revenues

of BH (rh scale)

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

-200

-100

0

100

200

300

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2011. 2012. 2013. 2014.

Grafikon 5.2: Doprinos godišnjih promjena komponenti prihoda generalne vlade BiH

Grafikon 5.3: Doprinos godišnjih promjena komponenti rashoda generalne vlade BiH

Graph 5.2: Contribution of Annual Changes of Components of BH General Government Revenues

Graph 5.3: Contribution of Annual Changes of Components of BH General Government Expenses

111


U drugom tromjesečju je zabilježen i rast prihoda po osnovi doprinosa za socijalno, dok su prihodi po osnovi poreza na godišnjoj razini u ovom tromjesečju imali negativan doprinos rastu zbog povećanih isplata po osnovi povrata PDV-a. Povrati po osnovi PDV-a u drugom tromjesečju su iznosili 290,8 milijuna BAM i na godišnjoj razini su bili veći za 51,4 milijuna BAM.

U strukturi konsolidiranih rashoda sektora generalne vlade BiH, najveću stavku predstavljaju socijalna davanja, koja su u drugom tromjesečju iznosila 1,09 milijardi BAM, što predstavlja rast od 2,1% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Stavka kompenzacije zaposlenih je također zabilježila rast od 1,8% na godišnjoj razini (slika 5.3).

У другом кварталу је забиљежен и раст прихода по основу доприноса за социјално, док су приходи по основу пореза на годишњем нивоу у овом кварталу имали негативан допринос расту због повећаних исплата по основу поврата ПДВ-а. Поврати по основу ПДВ-а у другом кварталу су износили 290,8 милиона BАМ и на годишњем нивоу су били већи за 51,4 милиона BАМ. У структури консолидованих расхода сектора генералне владе БиХ, највећу ставку представљају социјална давања, која су у другом кварталу износила 1,09 милијарди BАМ, што представља раст од 2,1% у односу на исти период претходне године. Ставка компензације запослених је такође забиљежила раст од 1,8% на годишњем нивоу (графикон 5.3).

-150

-100

-50

0

50

100

150

200

250

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2011. 2012. 2013. 2014.

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM


Godišnje promjenedoprinosa za socijalno (l.s.)

Grantovi i ostaliprihodi (l.s.)

Годишње промјенедоприноса засоцијално (л.с.)

Грантови и осталиприходи (л.с.)

Godišnje promjeneporeza (l.s.)

Годишње промјенепореза (л.с.)

Godišnje promjenekonsolidiranihprihoda BiH (d.s.)

Годишње промјенеконсолидованих

прихода БиХ (д.с.)

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM


Godišnje promjene zakorištenje roba iusluga (l.s.)

Godišnje promjene zakompenzacijuzaposlenih (l.s.)

Годишње промјене закоришћење роба и

услуга (л.с.)

Годишње промјене закомпензацију

запослених (л.с.)

Godišnje promjene zasocijalna davanja (l.s.)

Годишње промјене засоцијална давања (л.с.)

Godišnje promjenekonsolidiranihprihoda BiH (d.s.)

Годишње промјенеконсолидованих

расхода БиХ (д.с.)

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

-200

-100

0

100

200

300

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2011. 2012. 2013. 2014.

Slika 5.2: Doprinos godišnjih promjena komponenti prihoda generalne vlade BiH

Slika 5.3: Doprinos godišnjih promjena komponenti rashoda generalne vlade BiH

Графикон 5.2: Допринос годишњих промјена компоненти прихода генералне владе БиХ

Графикон 5.3: Допринос годишњих промјена компоненти расхода генералне владе БиХ

112


5.2 Porezi i vanjski dug sektora generalne vlade za treći kvartal 2014. godine

U trećem kvartalu 2014. godine, prikupljeno je neto indirektnih poreza u iznosu od 1,37 milijardi BAM, što je u odnosu na isti kvartal prethodne godine više za 79,0 miliona BAM (6,1%). I pored snažnog rasta povrata po osnovu indirektnih poreza, zabilježen je značajan rast prihoda od ove vrste poreza (grafikon 5.4).

Pozitivna kretanja po osnovu prikupljenih prihoda od indirektnih poreza u trećem kvartalu su u najvećoj mjeri rezultat rasta prihoda od akcize na duhan te akcize i putarine na uvoz derivata nafte (grafikon 5.5). Prema preliminarnim izvještajima Uprave za indirektno oporezivanje, diferencirane stope akciza na pivo, koje su uvedene izmjenama Zakona o akcizama, a koji se primjenjuje tek od septembra 2014. ukazuju da je početak primjene diferenciranih stopa u septembru donio pad prihoda od akciza na domaće pivo i snažan rast prihoda od akciza na uvezeno pivo.

5.2 Taxes and Foreign Debt of General Government Sector in the Second Quarter of 2014

In the third quarter of 2014, BAM 1.37 billion of net indirect taxes was collected, which is by BAM 79.0 million (6.1%) more than in the same quarter of the previous year. Despite the strong increase in indirect tax refunds, significant revenue growth from this type of tax was recorded (Graph 5.4).

Positive trends based on collected indirect tax revenues in the third quarter mostly resulted from increase in revenue from excise tax on tobacco products, and excise tax and tolls on imports of oil products (Graph 5.5). According to preliminary reports of the Indirect Taxation Authority, differentiated rates of excise tax on beer that were introduced by amendments to the Law on Excise Tax and implemented only from September 2014 indicate that the start of application of differentiated rates in September caused decrease in revenues from excise tax on domestic beer and a strong increase in revenues from excise tax on imported beer.

Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje Source: Indirect Taxation Authority

Neto indirektniporezi (l.s.)

Net IndirectTaxes (lh scale)

Godišnja stopa rastaneto indirektnihporeza (d.s.)

Annual Growth Rateof Net Indirect

Taxes (rh scale)

-10%

0%

10%

20%

30%

0

400

800

1.200

1.600


2011. 2012. 2013. 2014.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion


Godišnje promjenecarina (l.s.)

Godišnje promjeneakciza (l.s.)

Annual Changes ofCustoms Duties (lh scale)

Annual Changes ofExcise Duties (lh scale)

Godišnje promjenePDV-a (l.s.)

Annual Changesof VAT (lh scale)

Godišnje promjeneneto indirektnihporeza (d.s.)

Annual Changes ofNet Indirect

Taxes (rh scale)

-120

-80

-40

0

40

80

120

-10%

10%

0%

20%

30%

40%


2011. 2012. 2013. 2014.

Grafikon 5.4: Godišnja stopa rasta neto indirektnih poreza

Grafikon 5.5: Doprinosi kretanju prihoda vodećih grupa indirektnih poreza

Graph 5.4: Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes

Graph 5.5: Contributions to the Trend of Revenues of Major Indirect Tax Groups

113


5.2 Porezi i vanjski dug sektora generalne vlade za treće tromjesečje 2014. godine

U trećem tromjesečju 2014. godine, prikupljeno je neto neizravnih poreza u iznosu od 1,37 milijardi BAM, što je u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine više za 79,0 milijuna BAM (6,1%). I pored snažnog rasta povrata po osnovi neizravnih poreza, zabilježen je značajan rast prihoda od ove vrste poreza (slika 5.4).

Pozitivna kretanja po osnovi prikupljenih prihoda od neizravnih poreza u trećem tromjesečju su u najvećoj mjeri rezultat rasta prihoda od akcize na duhan te akcize i putarine na uvoz derivata nafte (slika 5.5). Prema preliminarnim izvješćima Uprave za neizravno oporezivanje, diferencirane stope akciza na pivo, koje su uvedene izmjenama Zakona o akcizama, a koji se primjenjuje tek od rujna 2014. ukazuju da je početak primjene diferenciranih stopa u rujnu donio pad prihoda od akciza na domaće pivo i snažan rast prihoda od akciza na uvezeno pivo.

5.2 Порези и спољни дуг сектора генералне владе за трећи квартал 2014. године

У трећем кварталу 2014. године, прикупљено је нето индиректних пореза у износу од 1,37 милијарди BАМ, што је у односу на исти квартал претходне године више за 79,0 милиона BАМ (6,1%). И поред снажног раста поврата по основу индиректних пореза, забиљежен је значајан раст прихода од ове врсте пореза (графикон 5.4).

Позитивна кретања по основу прикупљених прихода од индиректних пореза у трећем кварталу су у највећој мјери резултат раста прихода од акцизе на дуван те акцизе и путарине на увоз деривата нафте (графикон 5.5). Према прелиминарним извјештајима Управе за индиректно опорезивање, диференциране стопе акциза на пиво, које су уведене измјенама Закона о акцизама, а који се примјењује тек од септембра 2014. указују да је почетак примјене диференцираних стопа у септембру донио пад прихода од акциза на домаће пиво и снажан раст прихода од акциза на увезено пиво.

Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje Извор: Управа за индиректно опорезивање

Neto neizravniporezi (l.s.)

Нето индиректнипорези (л.с.)

Godišnja stopa rastaneto neizravnihporeza (d.s.)

Годишња стопа растането индиректних

пореза (д.с.)

-10%

0%

10%

20%

30%

0

400

800

1.200

1.600


2011. 2012. 2013. 2014.

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM


Godišnje promjenecarina (l.s.)

Godišnje promjeneakciza (l.s.)

Годишње промјенецарина (л.с.)

Годишње промјенеакциза (л.с.)

Godišnje promjenePDV-a (l.s.)

Годишње промјенеПДВ-а (л.с.)

Godišnje promjeneneto neizravnihporeza (d.s.)

Годишње промјененето индиректних

пореза (д.с.)

-120

-80

-40

0

40

80

120

-10%

10%

0%

20%

30%

40%


2011. 2012. 2013. 2014.

Slika 5.4: Godišnja stopa rasta neto neizravnih poreza

Slika 5.5: Doprinosi kretanju prihoda vodećih grupa neizravnih poreza

Графикон 5.4: Годишња стопа раста нето индиректних пореза

Графикон 5.5: Доприноси кретању прихода водећих група индиректних пореза

114


U trećem kvartalu servisiran je vanjski dug sektora generalne vlade u iznosu od 161,9 miliona BAM, od čega je po osnovu SBA otplaćen iznos od 96,0 miliona BAM. Istovremeno, po osnovu SBA (sedma i osma tranša uvećana za dodatna sredstva namijenjena za poplave), povučena su sredstva u iznosu od 383,8 miliona BAM. Najveći pritisak otplate vanjskog duga se očekuje u četvrtom kvartalu tekuće godine (u četvrtom kvartalu je planirana otplata vanjskog duga u iznosu od 249,1 milion BAM). Rast prihoda od indirektnih poreza u ovom kvartalu je bio značajan, što se pozitivno odrazilo na servisiranje vanjskog duga (grafikon 5.6).

U trećem kvartalu je prikupljeno 81,5 miliona BAM prihoda po osnovu direktnih poreza, što predstavlja pad na godišnjem nivou od 13,5% (grafikon 5.7). Jedan od faktora koji su uticali na pad prihoda po ovom osnovu je izmjena zakonske regulative u Republici Srpskoj, tj. izmjene u Zakonu poreza na dohodak, a koje se odnose na uvođenje neoporezivog dijela dohotka od 200 BAM.

In the third quarter, foreign debt of the general government sector amounting to BAM 161.9 million was serviced, of which BAM 96.0 million was repaid based on the SBA. At the same time, BAM 383.8 million was withdrawn based on the SBA (seventh and eighth tranches increased by additional funds intended for floods). The biggest pressure in foreign debt repayment is expected in the fourth quarter of this year (foreign debt repayment in the amount of BAM 249.1 million is planned in the fourth quarter). Indirect tax revenues recorded significant growth in this quarter, which positively influenced foreign debt servicing (Graph 5.6).

BAM 81.5 million of direct tax revenues were collected in the third quarter, which constitutes annual decline of 13.5% (Graph 5.7). One of the factors that impacted revenue decline on this basis were legislative amendments in Republika Srpska, i.e. changes in the Law on Income Tax that introduced a non-taxable part of the income in the amount of BAM 200.

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje i Ministarstvo �nansija i trezora BiH Source: Indirect Taxation Authority and Ministry of Finance and Treasury of BH

Kvartalne promjeneprihoda od indirektnihporeza

Kvartalne promjene uotplati vanjskog duga

Quarterly Changes ofRevenues from

Indirect Taxes

Quarterly Changes inForeign Debt Repayment

-300

-200

-100

0

100

200

300


2011. 2012. 2013. 2014.


Direktni porezi (l.s.) Direct Taxes (lh scale)

Godišnji rastdirektnih poreza (d.s.)

Annual Growth ofDirect Taxes (rh scale)

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

0

40

80

120

160

200

240


2011. 2012. 2013. 2014.

Grafikon 5.6: Prihodi od indirektnih poreza i otplata vanjskog duga

Grafikon 5.7: Godišnja stopa rasta direktnih poreza

Graph 5.6: Revenues from Indirect Taxes and Foreign Debt Repayment

Graph 5.7: Annual Growth Rate of Direct Taxes

115


U trećem tromjesečju servisiran je vanjski dug sektora generalne vlade u iznosu od 161,9 milijuna BAM, od čega je po osnovi SBA otplaćen iznos od 96,0 milijuna BAM. Istodobno, po osnovi SBA (sedma i osma tranša uvećana za dodatna sredstva namijenjena za poplave), povučena su sredstva u iznosu od 383,8 milijuna BAM. Najveći pritisak otplate vanjskog duga se očekuje u četvrtom tromjesečju tekuće godine (u četvrtom tromjesečju je planirana otplata vanjskog duga u iznosu od 249,1 milijun BAM). Rast prihoda od neizravnih poreza u ovom tromjesečju je bio značajan, što se pozitivno odrazilo na servisiranje vanjskog duga (slika 5.6).

U trećem tromjesečju je prikupljeno 81,5 milijuna BAM prihoda po osnovi izravnih poreza, što predstavlja pad na godišnjoj razini od 13,5% (slika 5.7). Jedan od faktora koji su utjecali na pad prihoda po ovoj osnovi je izmjena zakonske regulative u Republici Srpskoj, tj. izmjene u Zakonu poreza na dohodak, a koje se odnose na uvođenje neoporezivog dijela dohotka od 200 BAM.

У трећем кварталу сервисиран је спољни дуг сектора генералне владе у износу од 161,9 милиона BАМ, од чега је по основу СБА отплаћен износ од 96,0 милиона BАМ. Истовремено, по основу СБА (седма и осма транша увећана за додатна средства намијењена за поплаве), повучена су средства у износу од 383,8 милиона BАМ. Највећи притисак отплате спољног дуга се очекује у четвртом кварталу текуће године (у четвртом кварталу је планирана отплата спољног дуга у износу од 249,1 милион BАМ). Раст прихода од индиректних пореза у овом кварталу је био значајан, што се позитивно одразило на сервисирање спољног дуга (графикон 5.6).

У трећем кварталу је прикупљено 81,5 милиона BАМ прихода по основу директних пореза, што представља пад на годишњем нивоу од 13,5% (графикон 5.7). Један од фактора који су утицали на пад прихода по овом основу је измјена законске регулативе у Републици Српској, тј. измјене у Закону пореза на доходак, а које се односе на увођење неопорезивог дијела дохотка од 200 BАМ.

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje i Ministarstvo �nancija i trezora BiH Извор: Управа за индиректно опорезивање и Министарство финансија и трезора БиХ

Tromjesečne promjeneprihoda od neizravnihporeza

Tromjesečne promjene uotplati vanjskog duga

Кварталне промјенеприхода од индиректних

пореза

Кварталне промјене уотплати спољног дуга

-300

-200

-100

0

100

200

300


2011. 2012. 2013. 2014.


Izravni porezi (l.s.) Директни порези (л.с.)

Godišnji rastizravnih poreza (d.s.)

Годишњи растдиректних пореза (д.с.)

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

0

40

80

120

160

200

240


2011. 2012. 2013. 2014.

Slika 5.6: Prihodi od neizravnih poreza i otplata vanjskog duga

Slika 5.7: Godišnja stopa rasta izravnih poreza

Графикон 5.6: Приходи од индиректних пореза и отплата спољног дуга

Графикон 5.7: Годишња стопа раста директних пореза

116


U trećem kvartalu je nastavljen trend pada prihoda od poreza na dohodak i dobit. U strukturi prihoda od direktnih poreza on je i dalje najznačajniji oblik poreza, dok porez na imovinu i dalje ima nisko učešće u direktnim porezima. Prihodi od poreza na imovinu su zabilježili rast na godišnjem nivou, ali je on zanemariv, imajući u vidu iznos osnovice s kojim se poredi u 2013. godini (grafikon 5.8).

The third quarter recorded a continued trend of declining revenues based on income and profit tax. It is still the most significant type of tax in the direct tax revenue structure, while property tax still accounts for a small share of direct tax. Property tax revenues recorded minor annual increase, given the base amount in 2013 that was used for comparison (Graph 5.8).

u m

ilion

ima

BAM

in B

AM

mill

ion


Porez na imovinu

Porez nadohodak i dobit

Tax on Property

Tax onRevenue and Pro�t

0

20

40

60

80

100

120

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2012. 2013. 2014.

Grafikon 5.8: Struktura prihoda od direktnih poreza Graph 5.8: Structure of Revenues from Direct Taxes

117


U trećem tromjesečju je nastavljen trend pada prihoda od poreza na dohodak i dobit. U strukturi prihoda od izravnih poreza on je i dalje najznačajniji oblik poreza, dok porez na imovinu i dalje ima nizak udio u izravnim porezima. Prihodi od poreza na imovinu su zabilježili rast na godišnjoj razini, ali je on zanemariv, imajući u vidu iznos osnovice s kojim se poredi u 2013. godini (slika 5.8).

У трећем кварталу је настављен тренд пада прихода од пореза на доходак и добит. У структури прихода од директних пореза он је и даље најзначајнији облик пореза, док порез на имовину и даље има ниско учешће у директним порезима. Приходи од пореза на имовину су забиљежили раст на годишњем нивоу, али је он занемарив, имајући у виду износ основице с којим се пореди у 2013. години (графикон 5.8).

u m

iliju

nim

a BA

Mу

мил

иони

ма

BAM


Porez na imovinu

Porez nadohodak i dobit

Порез на имовину

Порез надоходак и добит

0

20

40

60

80

100

120

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2012. 2013. 2014.

Slika 5.8: Struktura prihoda od izravnih poreza Графикон 5.8: Структура прихода од директних пореза


6. STATISTIČKE TABELE6. STATISTICAL TABLES

119


6. STATISTIČKE TABELE6. СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ

120


6. SPISAK TABELA

T01: Kvartalni ekonomski indikatori

T02: Bruto domaći proizvod BiH

T03: Indeks industrijske proizvodnje

T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje

T04a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH

T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI)

T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI)

T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije

T08: Monetarni agregati

T09: Monetarni pregled

T10: Bilans stanja CBBiH

T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u BiH

T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u FBiH

T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u RS

T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu

T14b: Kamatne stope na kredite nefinansijskimpreduzećima

Т14c: Kamatne stope na depozite stanovništva

T14d: Kamatne stope na depozite nefinansijskihpreduzeća

T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka

T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kodkomercijalnih banaka

T17: Sektorska struktura ostalih depozita kodkomercijalnih banaka

T18: Sektorska struktura kratkoročnih kreditakomercijalnih banaka

T19: Sektorska struktura dugoročnih kreditakomercijalnih banaka

T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnihbanaka

T21: Kupovina i prodaja KM

T22: Prosječne obavezne rezerve

T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima

T24: Promet vrijednosnih papira na berzama BiH

T25: Transakcije u platnom prometu

T26: Platni bilans: Zbirna tabela

T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun

T28: Platni bilans: Roba i usluge

6. LIST OF TABLES

T01: Quartely Economic Indicators

T02: Gross Domestic Product of BH

T03: Index of Industrial Production

T04: Structure of the Industrial Production Index

T04a: Structure of Industrial Production Index of BH

T05: Consumer Price Index for BH ( CPI)

T06: Structure of the Consumer Price Index for BH ( CPI)

T07: Average Gross and Net Wages and Pensions

T08: Monetary Aggregates

T09: Monetary Survey

T10: Balance Sheet of the CBBH

T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH

T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH

T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS

T14a: Interest Rates on Loans to Households

T14b: Interest Rates on Loans to Non-financialCorporations

T14c: Interest Rates on Deposits of Households

T14d: Interest Rates on Deposits of Non-financialCorporations

T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks

T16: Structure of Transferable Deposits in CommercialBanks by Sector

T17: Structure of Other Deposits in Commercial Banksby Sector

T18: Structure of Short-term Loans of Commercial Banksby Sector

T19: Structure of Long-term Loans of Commercial Banksby Sector

T20: Currency Structure of Deposits and Loans ofCommercial Banks

T21: Purchase and Sale of KM

T22: Average Reserve Requirements

T23: Required Reserves by Maintenance Periods

T24: Turnover of Securities on BH Stock Exchanges

T25: Payments System Transactions

T26: Balance of Payments: Summary Table

T27: Balance of Payments: Current and Capital Accounts

T28: Balance of Payments: Goods and Services

121


6. SPISAK TABLICA

T01: Tromjesečni ekonomski pokazatelji

T02: Bruto domaći proizvod BiH

T03: Indeks industrijske proizvodnje

T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje

T04a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH

T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI)

T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI)

T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine

T08: Monetarni agregati

T09: Monetarni pregled

T10: Bilanca stanja CBBiH

T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u BiH

T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u FBiH

T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u RS

T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu

T14b: Kamatne stope na kredite nefinancijskimpoduzećima

Т14c: Kamatne stope na depozite stanovništva

T14d: Kamatne stope na depozite nefinancijskihpoduzeća

T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka

T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kodkomercijalnih banaka

T17: Sektorska struktura ostalih depozita kodkomercijalnih banaka

T18: Sektorska struktura kratkoročnih kreditakomercijalnih banaka

T19: Sektorska struktura dugoročnih kreditakomercijalnih banaka

T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnihbanaka

T21: Kupovina i prodaja KM

T22: Prosječne obavezne rezerve

T23: Obavezne rezerve po obračunskim razdobljima

T24: Promet vrijednosnica na burzama BiH

T25: Transakcije u platnom prometu

T26: Platna bilanca: Zbirna tablica

T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun

T28: Platna bilanca: Roba i usluge

6. СПИСАК ТАБЕЛА

Т01: Квартални економски индикатори

Т02: Бруто домаћи производ БиХ

Т03: Индекс индустријске производње

Т04: Структура индекса индустријске производње

Т04а: Структура индекса индустријске производње БиХ

Т05: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI)

Т06: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI)

Т07: Просјечне бруто и нето плате и пензије

Т08: Монетарни агрегати

Т09: Монетарни преглед

Т10: Биланс стања ЦББиХ

Т11: Консолидовани биланс комерцијалних банака у БиХ

Т12: Консолидовани биланс комерцијалних банака у ФБиХ

Т13: Консолидовани биланс комерцијалних банака у РС

Т14а: Каматне стопе на кредите становништву

Т14б: Каматне стопе на кредите нефинансијскимпредузећима

Т14ц: Каматне стопе на депозите становништва

Т14д: Каматне стопе на депозите нефинансијскихпредузећа

Т15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака

Т16: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних банака

Т17: Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака

Т18: Секторска структура краткорочних кредита комерцијалних банака

Т19: Секторска структура дугорочних кредита комерцијалних банака

Т20: Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака

Т21: Куповина и продаја КМ

Т22: Просјечне обавезне резерве

Т23: Обавезне резерве по обрачунским периодима

Т24: Промет хартија од вриједности на берзама БиХ

Т25: Трансакције у платном промету

Т26: Платни биланс: Збирна табела

Т27: Платни биланс: Текући и капитални рачун

Т28: Платни биланс: Роба и услуге

122


T29: Platni bilans: Finansijski račun

T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva

T31: Servisiranje vanjskog duga

T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima

T33: Devizne rezerve CBBiH

T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH

T35: BiH - Izvoz robe prema zemlji destinacije

T36: BiH - Uvoz robe prema zemlji porijekla

T37: Struktura izvoza robe

T38: Struktura uvoza robe

T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva konvertibilne marke

T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade

T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanihprihoda i rashoda

T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade

T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanihprihoda i rashoda

T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade

T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanihprihoda i rashoda

T46: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH klasifikovaniprema zemlji stranog ulagača

T47a: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 1.1 klasifikaciji djelatnosti

T47b: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti

T48: Stanje direktnih stranih investicija u BiH pokomponentama

T49: Međunarodna investicijska pozicija

T50: Nominalni i realni efektivni kurs konvertibilnemarke

__________________________Napomena: Kratka metodološka objašnjenja nalaze seispod svake tabele, dok su opširnija dostupna nawww.cbbh.baKonvencija korištena u tabelama je sljedeća:Ø Prosjek* Oznaka za napomenu- Nema pojave... Ne raspolaže se podacima

T29: Balance of Payments: Financial Account

T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets

T31: Foreign Debt Servicing

T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors

T33: Foreign Reserves of the CBBH

T34: Foreign Trade Balance of BH

T35: BH - Exports by Country of Destination

T36: BH - Imports by Country of Origin

T37: Structure of Exported Goods

T38: Structure of Imported Goods

T39: Average Middle Exchange Rates of Convertible Mark

T40: Government Finance of BH - Government Sector Units

T41: Government Finance of BH - Structure ofConsolidated Revenues and Expenses

T42: Government Finance of FBH - Government Sector Units

T43: Government Finance of FBH - Structure ofConsolidated Revenues and Expenses

T44: Government Finance of RS - Government Sector Units

T45: Government Finance of RS - Structure of ConsolidatedRevenues and Expenses

T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classifiedby Country of Foreign Investor

T47a: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 1.1 Classification of Activities

T47b: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 2 Classification of Activities

T48: Stocks of Foreign Direct Investments in BH byComponents

T49: International Investment Position

T50: Nominal and Real Effective Exchange Rate of Convertible Mark

__________________________Note: Brief notes on methodology can be found beloweach table, while more detailed ones are available atwww.cbbh.baConvention used in the tables is as follows:Ø Average* Indicates a note bellow- No entry... Data not available

123


T29: Platna bilanca: Financijski račun

T30: Platna bilanca: Ostale investicije i rezervna aktiva

T31: Servisiranje vanjskog duga

T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima

T33: Devizne rezerve CBBiH

T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH

T35: BiH - Izvoz robe prema zemlji destinacije

T36: BiH - Uvoz robe prema zemlji podrijetla

T37: Struktura izvoza robe

T38: Struktura uvoza robe

T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva konvertibilne marke

T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade

T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranihprihoda i rashoda

T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade

T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranihprihoda i rashoda

T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade

T45: Vladine financije RS - struktura konsolidiranihprihoda i rashoda

T46: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificiraniprema zemlji stranog ulagača

T47a: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 1.1 klasifikaciji djelatnosti

T47b: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti

T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH pokomponentama

T49: Međunarodna investicijska pozicija

T50: Nominalni i realni efektivni tečaj konvertibilne marke

__________________________Napomena: Kratka metodološka objašnjenja se nalazeispod svake tablice, dok su opširnija dostupna nawww.cbbh.baKonvencija korištena u tablicama je sljedeća:Ø prosjek* oznaka za napomenu- nema pojave... ne raspolaže se podacima

Т29: Платни биланс: Финансијски рачун

Т30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива

Т31: Сервисирање спољног дуга

Т32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима

Т33: Девизне резерве ЦББиХ

Т34: Спољнотрговинска размјена БиХ

Т35: БиХ - Извоз робе према земљи дестинације

Т36: БиХ - Увоз робе према земљи поријекла

Т37: Структура извоза робе

Т38: Структура увоза робе

Т39: Преглед просјечних средњих курсева конвертибилне марке

Т40: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе

Т41: Владине финансије БиХ - структураконсолидованих прихода и расхода

Т42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе

Т43: Владине финансије ФБиХ - структураконсолидованих прихода и расхода

Т44: Владине финансије РС - јединице сектора владе

Т45: Владине финансије РС - структураконсолидованих прихода и расхода

Т46: Токови директних страних инвестиција у БиХкласификовани према земљи страног улагача

Т47a: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE Rev 1.1 класификацији дјелатности

Т47б: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE Rev 2 класификацији дјелатности

Т48: Стање директних страних инвестиција у БиХ покомпонентама

Т49: Међународна инвестициона позиција

Т50: Номинални и реални ефективни курсконвертибилне марке

__________________________Напомена: Кратка методолошка објашњења се налазеиспод сваке табеле, док су опширнија доступна наwww.cbbh.baКонвенција коришћена у табелама је сљедећа:Ø просјек* ознака за напомену- нема појаве... не располаже се подацима

124


T01: Kvartalni ekonomski indikatori T01: Quartely Economic Indicators

2012. 2013. 2014.

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

Kvartalne stope rasta /Quarterly Growth Rates

Rast industrijske proizvodnje: FBiH1) Industrial Production Growth: FBiH1) -3,1 2,8 3,5 -4,1 4,2 4,3 … … …

Rast industrijske proizvodnje: RS1) Industrial Production Growth: RS1) 5,1 -0,3 -9,0 8,3 -3,2 8,6 … … …

Rast potrošačkih cijena (CPI) Consumer Prices Growth (CPI) 0,6 0,5 0,4 -0,6 -1,2 -0,1 0,2 -0,5 0,2

Rast ukupnih kredita2) Total Credit Growth2) 1,0 0,2 0,5 0,8 0,4 1,2 1,3 1,4 0,0

Rast ukupnih depozita Total Deposits Growth 1,3 1,4 1,1 0,0 3,4 2,3 1,2 0,7 5,2

Rast novca u užem smislu (M1)5) Narrow Money Growth (M1)5) 2,3 -1,1 1,6 0,3 6,0 1,0 -0,5 1,2 7,9

Rast novca u širem smislu (M2) Broad Money Growth (M2) 1,7 1,2 1,5 0,7 3,3 2,3 0,4 0,9 4,1

Kamatne stope na dugoročne kredite 3)

Long-term Lending Rate 3) 7,65 7,56 7,48 7,46 7,31 7,38 7,31 7,20 7,11

Kamatne stope na dugoročne depozite 3)

Long-term Deposit Rate 3) 3,28 3,14 3,09 3,00 3,05 2,99 2,91 2,70 2,58

u milionima KM/in KM million

Saldo robne razmjene4) Trade Balance4) -2.358 -2.113 -1.776 -1.805 -2.053 -2.168 -1.890 -2.039 …

Izvoz Exports 1.303 1.288 1.212 1.493 1.382 1.387 1.336 1.497 …

Uvoz Imports 3.661 3.400 2.988 3.298 3.435 3.555 3.226 3.536 …

Bilans tekućeg računa Current Account Balance -665 -626 -375 -345 -306 -533 -509 -483 …

Devizne rezerve 6) Foreign reserves 6) 403,8 217,8 -177,9 131,9 436,3 169,6 -114,6 190,1 592,9

Servisiranje vanjskog duga Foreign Debt Servicing 48,7 186,1 101,3 213,3 140,0 230,2 155,0 240,3 161,9

Kurs BAM/USD Exchange Rate BAM/USD 1,5649 1,5085 1,4819 1,4982 1,4775 1,4372 1,4277 1,4261 1,4750

Izvor:

1) Industrijske proizvodnje izračunate su na osnovu mjesečnih stopa rasta u datom kvartalu.2) Podaci za Q1 su korigovani za podatke Poštanske banke Bosne i Hercegovine d.d. Sarajevo.3) Kvartalne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih ponderisanih kamatnih stopa iz izvještajnog kvartala na kredite privatnim preduzećima i udruženjima i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na godišnjem nivou.4) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilansnoj osnovi uključuje prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu, u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). 5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.

Source:

1) Industrial production is calculated on the basis of monthly growth rates in the respective quarter.2) Data for Q1 have been modified for the data on Postbank BH.3) Quarterly interest rates are the arithmetic mean of the weighted monthly interest rates from the reporting quarter on loans to private companies and associations and term and savings deposits of households presented at the annual level.4) Balance of exports and imports of goods on balance of payments basis includes adjustments of coverage and value done for the purpose of balance of payments reporting, in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, sixth edition).5) Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006.

125


T01: Tromjesečni ekonomski pokazatelji T01: Квартални економски индикатори

2012. 2013. 2014.

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

Tromjesečne stope rasta / Кварталне стопе раста

Rast industrijske proizvodnje: FBiH1) Раст индустријске производње: ФБиХ 1) -3,1 2,8 3,5 -4,1 4,2 4,3 … … …

Rast industrijske proizvodnje: RS1) Раст индустријске производње: РС 1) 5,1 -0,3 -9,0 8,3 -3,2 8,6 … … …

Rast potrošačkih cijena (CPI) Раст потрошачких цијена (CPI) 0,6 0,5 0,4 -0,6 -1,2 -0,1 0,2 -0,5 0,2

Rast ukupnih kredita2) Раст укупних кредита 2) 1,0 0,2 0,5 0,8 0,4 1,2 1,3 1,4 0,0

Rast ukupnih depozita Раст укупних депозита 1,3 1,4 1,1 0,0 3,4 2,3 1,2 0,7 5,2

Rast novca u užem smislu (M1)5) Раст новца у ужем смислу (M1)5) 2,3 -1,1 1,6 0,3 6,0 1,0 -0,5 1,2 7,9

Rast novca u širem smislu (M2) Раст новца у ширем смислу (M2) 1,7 1,2 1,5 0,7 3,3 2,3 0,4 0,9 4,1

Kamatne stope na dugoročne kredite 3)

Каматне стопе на дугорочне кредите 3) 7,65 7,56 7,48 7,46 7,31 7,38 7,31 7,20 7,11

Kamatne stope na dugoročne depozite 3)

Каматне стопе на дугорочне депозите 3) 3,28 3,14 3,09 3,00 3,05 2,99 2,91 2,70 2,58

(u milijunima KM / у милионима KM)

Saldo robne razmjene4) Салдо робне размјене 4) -2.358 -2.113 -1.776 -1.805 -2.053 -2.168 -1.890 -2.039 …

Izvoz Извоз 1.303 1.288 1.212 1.493 1.382 1.387 1.336 1.497 …

Uvoz Увоз 3.661 3.400 2.988 3.298 3.435 3.555 3.226 3.536 …

Bilans tekućeg računa Биланс текућег рачуна -665 -626 -375 -345 -306 -533 -509 -483 …

Devizne rezerve 6) Девизне резерве 6) 403,8 217,8 -177,9 131,9 436,3 169,6 -114,6 190,1 592,9

Servisiranje vanjskog duga Сервисирање спољног дуга 48,7 186,1 101,3 213,3 140,0 230,2 155,0 240,3 161,9

Tečaj BAM/USDКурс BAM/USD 1,5649 1,5085 1,4819 1,4982 1,4775 1,4372 1,4277 1,4261 1,4750

Izvor:

1) Industrijske proizvodnje izračunate su na osnovi mjesečnih stopa rasta u danom tromjesečju.2) Podaci za Q1 su korigirani za podatke Poštanske banke Bosne i Hercegovine d.d Sarajevo.3) Tromjesečne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih ponderiranih kamatnih stopa iz izvještajnog tromjesečja na kredite privatnim poduzećima i udrugama i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na godišnjoj razini.4) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilančnoj osnovi uključuje prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnoj bilanci, u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). 5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.

Напомена:

1) Индустријске производње израчунате су на основу мјесечних стопа раста у датом кварталу.2) Подаци за Q1 су кориговани за податке Поштанске банке Босне и Херцеговине д.д. Сарајево 3) Кварталне каматне стопе представљају аритметичку средину мјесечних пондерисаних каматних стопа из извјештајног квартала на кредите приватним предузећима и удружењима и орочене и штедне депозите становништва исказане на годишњем нивоу.4) Салдо извоза и увоза робе на платнобилансној основи укључује прилагођења обухвата и вриједности која се раде у сврху извјештавања о платном билансу, у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). 5) Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.

126


T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine (tekuće cijene)

T02: Gross Domestic Product of Bosnia and Herzegovina (Current Prices)

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Nominalni BDP (u milionima KM) Nominal GDP (KM Million) 22.065 24.984 24.307 24.879 25.772 25.734 26.297

Nominalni BDP (u milionima USD) Nominal GDP (Million USD) 15.435 18.692 17.279 16.845 18.329 16.901 17.845

BDP po stanovniku BiH (u KM) GDP per Capita (in KM) 5.743 6.503 6.325 6.474 6.712 6.709 6.862

BDP po stanovniku BiH (u USD) GDP per Capita (in USD) 4.017 4.865 4.496 4.383 4.773 4.406 4.657

Godišnji rast realnog BDP-a (stopa rasta u %) Real GDP Annual Growth (Growth Rate in %) 6,0 5,6 -2,7 0,8 1,0 -1,2 2,5

Broj stanovnika (u hiljadama) Population (in Thousands) 3.842 3.842 3.843 3.843 3.840 3.836 3.832

Prosječni godišnji kurs BAM/USD Annual Average Exchange Rate BAM/USD 1,4295 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061 1,5227 1,4736

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopštenje “Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2013, proizvodni pristup, prvi rezultati”, juli 2014, osim podataka o prosječnom godišnjem tečaju BAM/USD za koje je izvor CBBiH.

Source: Agency for Statistics of BH, Press release “Gross domestic product for Bosnia and Herzegovina 2013, production approach, first results” July 2014, except for the data on the average annual exchange rate BAM/USD for which the source is CBBH.

127


T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine (tekuće cijene)

T02: Бруто домаћи производ Босне и Херцеговине(текуће цијене)

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

Nominalni BDP (u milionima KM) Номинални БДП (у милионима KМ) 22.065 24.984 24.307 24.879 25.772 25.734 26.297

Nominalni BDP (u milionima USD) Номинални БДП (у милионима USD) 15.435 18.692 17.279 16.845 18.329 16.901 17.845

BDP po stanovniku BiH (u KM) БДП по становнику БиХ (у KМ) 5.743 6.503 6.325 6.474 6.712 6.709 6.862

BDP po stanovniku BiH (u USD) БДП по становнику БиХ (у USD) 4.017 4.865 4.496 4.383 4.773 4.406 4.657

Godišnji rast realnog BDP-a (stopa rasta u %) Годишњи раст реалног БДП-а (стопа раста у %) 6,0 5,6 -2,7 0,8 1,0 -1,2 2,5

Broj stanovnika (u hiljadama) Број становника (у хиљадама) 3.842 3.842 3.843 3.843 3.840 3.836 3.832

Prosječni godišnji kurs BAM/USD Просјечни годишњи курс BAM/USD 1,4295 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061 1,5227 1,4736

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopćenje “Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2013, proizvodni pristup, prvi rezultati”, srpanj 2014, osim podataka o prosječnom godišnjem tečaju BAM/USD za koje je izvor CBBiH.

Извор: Агeнција за статистику БиХ, Саопштeњe “Бруто домаћи производ за Босну и Хeрцeговину 2013, производни приступ, први рeзултати”, јули 2014, осим података о просјечном годишњем курсу BAМ/USD за које је извор ЦББиХ.

128


T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Index of Industrial Production

Mjesec / prethodni mjesec tekuće godine

Mjesec / isti mjesec prethodne godine

Period / isti period prethodne godine

Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS

Month / Previous Monthof Current Year

Month / the Same Monthof Previous Year

Period / the Same Periodof Previous Year

Year Month FBiH RS FBiH RS FBiH RS

1998. 12. … … 115,4 115,5 123,8 123,0

1999. 12. … … 109,1 92,7 110,6 101,6

2000. 12. … … 105,7 103,5 108,8 105,6

2001. 12. … … 107,4 74,6 112,2 87,1

2002. 12. … … 113,9 119,4 109,2 97,5

2003. 12. … … 107,8 100,9 104,8 105,7

2004. 12. … … 109,0 113,9 113,2 109,7

2005. 12. … … 105,1 112,9 106,1 119,8

2006. 12. … … 106,7 128,5 110,4 119,1

2007. 12. … … 98,4 102,0 108,6 101,4

2008. 12. … … 109,4 199,6 107,9 116,8

2009. 12. … … 90,1 121,0 88,4 119,0

2010. 12. … … 110,8 114,1 103,8 105,0

2011. 12. ... ... 90,8 93,9 100,9 104,7

2012. 12. ... ... 99,6 98,5 96,3 95,8

2013. 12. ... ... 107,8 104,7 105,3 104,1

2013. 07. 97,5 110,3 98,3 122,3 104,7 105,8

08. 104,7 89,4 100,3 105,0 104,1 105,5

09. 102,0 99,1 105,8 95,8 104,3 104,4

10. 104,3 105,7 108,5 100,7 104,8 104,0

11. 98,3 102,1 108,3 104,4 105,1 103,1

12. 102,1 100,7 107,8 104,7 105,3 104,1

2014. 01. 91,5 82,1 106,5 102,5 106,5 102,5

02. 99,5 100,5 107,2 105,4 106,8 104,0

03. 105,4 106,7 102,0 101,4 105,1 103,1

04. 98,9 102,5 97,1 95,0 103,0 100,8

05. 91,8 97,8 90,6 97,5 100,4 100,1

06. 106,2 108,8 100,8 102,2 100,4 100,5

07. 105,0 103,8 108,5 96,1 101,6 99,7

08. 94,1 84,9 97,5 91,2 101,1 98,6

09. 104,2 120,3 99,6 110,6 100,9 100,0

Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigovani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS.

Napomena: Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne godine u decembru predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.

Source: Federal Statistics Bureau of FBH (Adjusted data of 2010) and RS Republic Statistics Bureau.

Note: Industrial production index for a period / the same period of the previous year for December represents annual index in comparison to the previous year.

129


T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Индекс индустријске производње

Mjesec / prethodni mjesec tekuće godine

Mjesec / isti mjesec prethodne godine

Period / isti period prethodne godine

Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS

Мјесец / претходни мјесец текуће године

Мјесец / исти мјесец претходне године

Период / исти период претходне године

Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС

1998. 12. … … 115,4 115,5 123,8 123,0

1999. 12. … … 109,1 92,7 110,6 101,6

2000. 12. … … 105,7 103,5 108,8 105,6

2001. 12. … … 107,4 74,6 112,2 87,1

2002. 12. … … 113,9 119,4 109,2 97,5

2003. 12. … … 107,8 100,9 104,8 105,7

2004. 12. … … 109,0 113,9 113,2 109,7

2005. 12. … … 105,1 112,9 106,1 119,8

2006. 12. … … 106,7 128,5 110,4 119,1

2007. 12. … … 98,4 102,0 108,6 101,4

2008. 12. … … 109,4 199,6 107,9 116,8

2009. 12. … … 90,1 121,0 88,4 119,0

2010. 12. … … 110,8 114,1 103,8 105,0

2011. 12. ... ... 90,8 93,9 100,9 104,7

2012. 12. ... ... 99,6 98,5 96,3 95,8

2013. 12. ... ... 107,8 104,7 105,3 104,1

2013. 07. 97,5 110,3 98,3 122,3 104,7 105,8

08. 104,7 89,4 100,3 105,0 104,1 105,5

09. 102,0 99,1 105,8 95,8 104,3 104,4

10. 104,3 105,7 108,5 100,7 104,8 104,0

11. 98,3 102,1 108,3 104,4 105,1 103,1

12. 102,1 100,7 107,8 104,7 105,3 104,1

2014. 01. 91,5 82,1 106,5 102,5 106,5 102,5

02. 99,5 100,5 107,2 105,4 106,8 104,0

03. 105,4 106,7 102,0 101,4 105,1 103,1

04. 98,9 102,5 97,1 95,0 103,0 100,8

05. 91,8 97,8 90,6 97,5 100,4 100,1

06. 106,2 108,8 100,8 102,2 100,4 100,5

07. 105,0 103,8 108,5 96,1 101,6 99,7

08. 94,1 84,9 97,5 91,2 101,1 98,6

09. 104,2 120,3 99,6 110,6 100,9 100,0

Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigirani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS.

Napomena: Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne godine u prosincu predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.

Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ (кориговани подаци од 2010.) и Републички завод за статистику РС.

Напомена: Индекс индустријске производње за период / исти период претходне године у децембру представља годишњи индекс у односу на претходну годину.

130


T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Structure of the Industrial Production Index

Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrijaSnabdijevanje el.

energijom, plinom i vodom

Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS

Total Mining Manufacturing Electricity, Gas and Water Supply

Year Month FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS

1998. 12. 123,8 123,0 122,8 … 129,7 … 113,6 …

1999. 12. 110,6 101,6 99,4 … 117,9 … 101,4 …

2000. 12. 108,8 105,6 110,4 … 107,9 … 110,4 …

2001. 12. 112,2 87,1 102,7 96,5 114,3 79,1 111,4 105,2

2002. 12. 109,2 97,5 114,9 86,8 113,3 104,1 99,3 87,8

2003. 12. 104,8 105,7 104,6 122,4 105,2 99,5 99,1 116,3

2004. 12. 113,2 109,7 105,8 136,7 114,5 107,2 116,1 105,7

2005. 12. 106,1 119,8 104,2 118,0 111,4 123,2 96,3 106,9

2006. 12. 110,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109,7

2007. 12. 108,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94,6

2008. 12. 107,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110,5

2009. 12. 88,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107,9

2010. 12. 103,8 105,0 95,7 109,1 106,2 105,1 102,4 103,0

2011. 12. 100,9 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 95,1 100,0

2012. 12. 96,3 95,8 95,9 96,1 97,7 95,2 92,5 96,3

2013. 12. 105,3 104,1 90,9 104,1 105,9 104,2 114,9 101,1

2013. 07. 98,3 122,3 64,7 127,2 101,4 114,7 111,0 120,3

08. 100,3 105,0 89,1 96,0 99,2 94,9 109,8 123,4

09. 105,8 95,8 104,4 97,4 103,9 93,4 112,0 81,2

10. 108,5 100,7 102,5 118,1 106,8 97,7 119,9 89,4

11. 108,3 104,4 98,4 89,8 108,2 108,1 120,5 100,9

12. 107,8 104,7 101,5 140,6 115,7 104,9 94,3 90,7

2014. 01. 106,4 103,8 98,9 105,6 111,7 109,7 92,9 91,4

02. 106,7 106,7 107,6 112,4 113,6 114,1 87,1 87,3

03. 102,0 101,4 100,8 112,3 109,4 108,7 77,8 79,7

04. 97,2 93,9 95,8 110,6 104,6 92,7 75,6 82,2

05. 90,6 99,7 87,7 76,4 93,5 110,7 90,5 86,4

06. 100,8 99,8 120,6 86,6 99,7 106,3 94,5 86,7

07. 108,5 96,1 131,6 84,6 110,2 121,0 96,1 77,5

08. 97,5 91,2 93,8 94,9 100,5 104,8 91,7 84,1

09. 99,6 110,6 92,4 116,6 104,4 107,3 90,3 131,1

Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigovani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS.

Napomena: Indeksi industrijske proizvodnje iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine i iskazani su prema glavnim područjima SKD-a.

Source: Federal Statistics Bureau of FBH (Adjusted data of 2010) and RS Republic Statistics Bureau.

Note: Industrial production indices are stated for a year in comparison to the previous year and for a month in comparison to the same month of previous year and are shown by the main sections of SCE.

131


T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Структура индекса индустријске производње

Ukupno Rudarstvo Prerađivačkaindustrija

Opskrba el. energijom, plinom i vodom

Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS

Укупно Рударство Прерађивачка индустрија

Снабдијевање ел. енергијом, гасом и

водом

Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС

1998. 12. 123,8 123,0 122,8 … 129,7 … 113,6 …

1999. 12. 110,6 101,6 99,4 … 117,9 … 101,4 …

2000. 12. 108,8 105,6 110,4 … 107,9 … 110,4 …

2001. 12. 112,2 87,1 102,7 96,5 114,3 79,1 111,4 105,2

2002. 12. 109,2 97,5 114,9 86,8 113,3 104,1 99,3 87,8

2003. 12. 104,8 105,7 104,6 122,4 105,2 99,5 99,1 116,3

2004. 12. 113,2 109,7 105,8 136,7 114,5 107,2 116,1 105,7

2005. 12. 106,1 119,8 104,2 118,0 111,4 123,2 96,3 106,9

2006. 12. 110,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109,7

2007. 12. 108,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94,6

2008. 12. 107,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110,5

2009. 12. 88,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107,9

2010. 12. 103,8 105,0 95,7 109,1 106,2 105,1 102,4 103,0

2011. 12. 100,9 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 95,1 100,0

2012. 12. 96,3 95,8 95,9 96,1 97,7 95,2 92,5 96,3

2013. 12. 105,3 104,1 90,9 104,1 105,9 104,2 114,9 101,1

2013. 07. 98,3 122,3 64,7 127,2 101,4 114,7 111,0 120,3

08. 100,3 105,0 89,1 96,0 99,2 94,9 109,8 123,4

09. 105,8 95,8 104,4 97,4 103,9 93,4 112,0 81,2

10. 108,5 100,7 102,5 118,1 106,8 97,7 119,9 89,4

11. 108,3 104,4 98,4 89,8 108,2 108,1 120,5 100,9

12. 107,8 104,7 101,5 140,6 115,7 104,9 94,3 90,7

2014. 01. 106,4 103,8 98,9 105,6 111,7 109,7 92,9 91,4

02. 106,7 106,7 107,6 112,4 113,6 114,1 87,1 87,3

03. 102,0 101,4 100,8 112,3 109,4 108,7 77,8 79,7

04. 97,2 93,9 95,8 110,6 104,6 92,7 75,6 82,2

05. 90,6 99,7 87,7 76,4 93,5 110,7 90,5 86,4

06. 100,8 99,8 120,6 86,6 99,7 106,3 94,5 86,7

07. 108,5 96,1 131,6 84,6 110,2 121,0 96,1 77,5

08. 97,5 91,2 93,8 94,9 100,5 104,8 91,7 84,1

09. 99,6 110,6 92,4 116,6 104,4 107,3 90,3 131,1

Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigirani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS.

Napomena: Indeksi industrijske proizvodnje iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine i iskazani su prema glavnim područjima SKD-a.

Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ (кориговани подаци од 2010.) и Републички завод за статистику РС.

Напомена: Индекси индустријске производње исказани су за годину у односу на претходну годину а за мјесец у односу на исти мјесец претходне године и исказани су према главним подручјима СКД-а.

132


T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T04 a: Structure of Industrial Production Index of BH

Ø2010 =100

Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija Snabdjevanje el. energijom i plinom

Year Month Total Mining Manufacturing Industry Electricity and GasSupply

2006. … ... ... ... ...2007. ... ... ... ... ...2008. ... ... ... ... ...2009. ... ... ... ... ...2010. ... ... ... ... ...2011. ... ... ... ... ...2012. ... ... ... ... ...2013. ... ... ... ... ...2011. 01. 94,7 97,4 81,1 125,0

02. 91,6 96,5 85,4 102,503. 103,9 108,0 99,6 110,604. 100,4 111,6 105,0 83,805. 101,0 109,1 103,6 89,506. 104,7 117,6 109,0 87,407. 105,1 125,3 104,7 94,008. 105,0 126,5 105,2 91,809. 106,5 122,3 114,1 80,310. 108,1 120,7 108,5 98,811. 103,6 122,7 101,4 97,512. 103,9 115,7 102,1 100,1

2012. 01. 92,2 102,9 82,9 106,602. 84,2 87,8 75,5 99,803. 97,8 111,4 94,7 96,104. 97,3 98,1 98,7 91,305. 99,6 106,5 103,2 86,606. 100,0 117,6 104,1 81,307. 98,7 112,3 103,8 79,108. 101,4 122,9 106,6 80,409. 101,5 113,4 108,3 80,510. 103,0 116,6 106,3 86,211. 101,4 121,7 101,1 90,212. 103,2 106,8 97,1 112,1

2013. 01. 93,2 96,9 86,0 114,402. 91,8 87,4 85,8 114,003. 101,7 96,6 96,2 123,004. 107,1 97,3 109,7 105,005. 104,7 99,9 110,2 89,906. 102,1 93,7 107,9 88,507. 104,2 97,7 109,7 90,008. 103,8 113,0 105,8 91,509. 104,4 115,1 109,5 81,410. 109,2 126,4 111,0 92,811. 108,5 115,4 109,2 102,212. 110,5 123,6 109,8 104,4

2014. 01. 97,7 98,6 94,6 105,702. 97,5 96,1 95,8 102,303. 103,3 102,2 105,6 96,604. 103,7 98,8 112,1 81,905. 96,9 82 105,3 80,206. 103,2 98,5 111,6 81,307. 108,5 106,4 118,5 80,808. 98,6 105,5 103,2 81,709. 107,6 110,3 115,8 82,9

Izvor: Agencija za statistiku BiH (korigovani podaci) Source: BH Agency for Statistics (Adjusted data )

133


T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T04 a: Структура индекса индустријске производње БиХ

Ø2010 =100

Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija Opskrba el. energijom, i plinom

Година Мјесец Укупно Рударство Прерађивачка индустрија

Снабдијевање ел.енергијом и гасом

2006. … … … … …2007. ... ... ... ... ...2008. ... ... ... ... ...2009. ... ... ... ... ...2010. ... ... ... ... ...2011. ... ... ... ... ...2012. ... ... ... ... ...2013. ... ... ... ... ...2011. 01. 94,7 97,4 81,1 125,0

02. 91,6 96,5 85,4 102,503. 103,9 108,0 99,6 110,604. 100,4 111,6 105,0 83,805. 101,0 109,1 103,6 89,506. 104,7 117,6 109,0 87,407. 105,1 125,3 104,7 94,008. 105,0 126,5 105,2 91,809. 106,5 122,3 114,1 80,310. 108,1 120,7 108,5 98,811. 103,6 122,7 101,4 97,512. 103,9 115,7 102,1 100,1

2012. 01. 92,2 102,9 82,9 106,602. 84,2 87,8 75,5 99,803. 97,8 111,4 94,7 96,104. 97,3 98,1 98,7 91,305. 99,6 106,5 103,2 86,606. 100,0 117,6 104,1 81,307. 98,7 112,3 103,8 79,108. 101,4 122,9 106,6 80,409. 101,5 113,4 108,3 80,510. 103,0 116,6 106,3 86,211. 101,4 121,7 101,1 90,212. 103,2 106,8 97,1 112,1

2013. 01. 93,2 96,9 86,0 114,402. 91,8 87,4 85,8 114,003. 101,7 96,6 96,2 123,004. 107,1 97,3 109,7 105,005. 104,7 99,9 110,2 89,906. 102,1 93,7 107,9 88,507. 104,2 97,7 109,7 90,008. 103,8 113,0 105,8 91,509. 104,4 115,1 109,5 81,410. 109,2 126,4 111,0 92,811. 108,5 115,4 109,2 102,212. 110,5 123,6 109,8 104,4

2014. 01. 97,7 98,6 94,6 105,702. 97,5 96,1 95,8 102,303. 103,3 102,2 105,6 96,604. 103,7 98,8 112,1 81,905. 96,9 82 105,3 80,206. 103,2 98,5 111,6 81,307. 108,5 106,4 118,5 80,808. 98,6 105,5 103,2 81,709. 107,6 110,3 115,8 82,9

Izvor: Agencija za statistiku BiH (korigirani podaci) Source: Агенција за статистику БиХ (кориговани подаци)

134


T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T05: Consumer Price Index for BH (CPI)

Godina Mjesec Mjesec/prethodni mjesec tekuće godine

Mjesec/isti mjesec prethodne godine

Period/isti periodprethodne godine

Year Month Month/Previous Monthof Current Year

Month/the Same Monthof Previous Year

Period/the Same Period of Previous Year

1998. 12. … 121,2 113,3

1999. 12. … 103,3 103,7

2000. 12. … 107,5 104,8

2001. 12. … 100,9 103,1

2002. 12. ... 100,2 100,4

2003. 12. ... 100,6 100,6

2004. 12. … 100,5 100,4

2005. 12. … 104,3 103,8

2006. 12. … 104,6 106,1

2007. 12. … 104,9 101,5

2008. 12. … 103,8 107,4

2009. 12. … 100,0 99,6

2010. 12. … 103,1 102,1

2011. 12. … 103,1 103,7

2012. 12. … 101,8 102,1

2013. 12. 98,8 99,9

2013. 07. 99,1 100,8 100,6

08. 99,7 99,8 100,5

09. 100,0 99,5 100,3

10. 100,3 99,1 100,2

11. 99,9 99,1 100,0

12. 99,7 98,8 99,9

2014. 01. 100,2 98,5 98,5

02. 100,0 98,4 98,5

03. 100,0 98,4 98,4

04. 99,7 98,6 98,5

05. 100,0 98,7 98,5

06. 99,8 98,6 98,5

07. 99,7 99,1 98,8

08. 100,0 99,4 98,7

09. 100,5 99,9 98,9

Izvor: Agencija za statistiku BiH od 2006, a do 2006. Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku RS.

Napomena: Do 2006. prikazan je indeks cijena na malo na nivou BiH i izračunat je kao ponderisani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja učešće entiteta u BDP-u. Za 2006. i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena.Indeks cijena za period/isti period prethodne godine u decembru predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.

Source: BH Agency for Statistics since 2006, but until 2006 Federal Statistics Bureau of FBH and RS Republic Statistics Bureau

Note: Retail price index is presented until 2006 at BH level, which is calculated as a weighted average of Entities’ monthly prices indices where the weights are the shares of the Entities in the GDP. For 2006 and following periods consumer price index is presented. Price index for a period/the same period of previous year for December represents annual index in comparison to the previous year.

135


T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T05: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI)

Godina Mjesec Mjesec/prethodni mjesec tekuće godine

Mjesec/isti mjesec prethodne godine

Razdoblje/isto razdobljeprethodne godine

Година Мјесец Мјесец/претходни мјесец текуће године

Мјесец/исти мјесецпретходне године

Период/исти период претходне године

1998. 12. … 121,2 113,3

1999. 12. … 103,3 103,7

2000. 12. … 107,5 104,8

2001. 12. … 100,9 103,1

2002. 12. ... 100,2 100,4

2003. 12. ... 100,6 100,6

2004. 12. … 100,5 100,4

2005. 12. … 104,3 103,8

2006. 12. … 104,6 106,1

2007. 12. … 104,9 101,5

2008. 12. … 103,8 107,4

2009. 12. … 100,0 99,6

2010. 12. … 103,1 102,1

2011. 12. … 103,1 103,7

2012. 12. … 101,8 102,1

2013. 12. 98,8 99,9

2013. 07. 99,1 100,8 100,6

08. 99,7 99,8 100,5

09. 100,0 99,5 100,3

10. 100,3 99,1 100,2

11. 99,9 99,1 100,0

12. 99,7 98,8 99,9

2014. 01. 100,2 98,5 98,5

02. 100,0 98,4 98,5

03. 100,0 98,4 98,4

04. 99,7 98,6 98,5

05. 100,0 98,7 98,5

06. 99,8 98,6 98,5

07. 99,7 99,1 98,8

08. 100,0 99,4 98,7

09. 100,5 99,9 98,9

Izvor: Agencija za statistiku BiH od 2006, a do 2006. Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku RS.

Napomena: Do 2006. prikazan je indeks cijena na malo na razini BiH i izračunat je kao ponderirani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja udio entiteta u BDP-u. Za 2006. i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena.Indeks cijena za razdoblje/isto razdoblje prethodne godine u prosincu predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.

Извор: Агенција за статистику БиХ од 2006, а до 2006. Федерални завод за статистику ФБиХ и Републички завод за статистику РС.

Напомена: До 2006. приказан је индекс цијена на мало на нивоу БиХ и израчунат је као пондерисани просјек мјесечних индекса цијена ентитета, гдје пондер представља учешће ентитета у БДП-у.За 2006. и даље приказан је индекс потрошачких цијена.Индекс цијена за период/исти период претходне године у децембру представља годишњи индекс у односу на претходну годину.

136


T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Structure of the Consumer Price Index for BH (CPI)G

odin

aYe

ar

Mje

sec

Mon

th

Uku

pno

Tota

l

Hra

na i

beza

lkoh

olna

pić

a

Fo

od a

nd N

on-a

lcoh

olic

Be

vera

ges

Alk

ohol

na p

ića

i duh

an

Al

coho

lic B

ever

ages

, Tab

acco

Odj

eća

i obu

ća

Clot

hing

and

Foo

twea

r

Stan

ovan

je, v

oda,

el. e

nerg

ija,

plin

i dr

ugi e

nerg

enti

Dw

ellin

g, W

ater

, Ele

ctric

ity, G

as

and

othe

r Sou

rces

of E

nerg

y

Nam

ješt

aj, k

ućan

ski u

ređa

ji i r

edov

no o

drža

vanj

e ku

će

Furn

iture

, Hou

seho

ldA

pplia

nces

and

Reg

ular

H

ouse

Mai

nten

ance

Zdra

vstv

o

H

ealth

Car

e

Prev

oz

Tran

spot

Kom

unik

acije

Co

mm

unic

atio

n

Rekr

eaci

ja i

kultu

ra

Re

crea

tion

and

Cultu

re

Obr

azov

anje

Ed

ucat

ion

Rest

oran

i i h

otel

i

Rest

aura

nts

and

Hot

els

Ost

ala

dobr

a i u

slug

e

M

isce

llane

ous

good

s an

d se

rvic

es

2006. 106,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101,4

2007. 101,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100,6

2008. 107,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102,8

2009. 99,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102,3

2010. 102,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100,7

2011. 103,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100,0

2012. 102,1 101,8 109,9 93,9 102,9 101,2 99,7 104,8 101,5 100,5 100,0 101,7 101,0

2013. 99,9 100,0 106,4 91,0 100,8 100,1 98,3 98,9 100,2 101,0 101,4 100,4 100,3

2013. 07. 100,8 101,0 106,4 97,3 100,7 100,5 98,2 99,0 100,2 101,7 101,8 100,6 100,0

08. 99,8 100,4 106,4 88,0 101,2 100,3 98,4 97,9 100,3 101,4 101,8 100,6 100,0

09. 99,5 98,5 106,2 97,6 101,2 100,1 98,2 97,0 100,3 100,7 101,7 100,4 99,9

10. 99,1 97,3 106,4 98,0 100,6 99,7 98,0 98,0 100,3 100,8 100,8 100,3 99,9

11. 99,1 96,7 106,4 100,0 100,2 100,0 98,1 99,1 100,3 100,7 100,8 100,2 100,1

12. 98,8 96,2 106,2 98,8 100 99,6 98,4 99,4 100,3 100,7 100,8 100,2 100,1

2014. 01. 98,5 96,0 105,8 94,8 99,9 99,5 99,4 99,4 99,7 100,5 100,7 100,3 99,8

02. 98,4 95,8 105,9 95,0 99,9 99,5 99,4 98,5 102,9 100,4 100,4 100,3 100,1

03. 98,4 95,8 105,6 94,7 99,9 99,5 99,7 98,4 102,9 100,2 100,4 100,3 100,0

04. 98,6 96,3 105,6 95,2 99,6 99,0 100,0 99,1 102,9 100,1 100,4 100,1 100,0

05. 98,7 96,0 105,4 95,4 99,8 98,9 100,4 100,1 102,9 100,2 100,4 100,2 100,5

06. 98,6 95,8 105,4 95,1 99,6 98,8 100,3 99,9 102,9 100,1 100,4 100,2 100,2

07. 99,1 97,5 106,0 93,3 99,6 99,4 100,4 100,0 102,9 100,2 100,4 100,2 100,3

08. 99,4 98,2 106,7 94,8 98,9 99,4 100,8 99,9 102,8 100,2 101,1 100,4 99,9

09. 99,9 99,3 109,1 96,4 99,1 99,6 101 99 103 100,8 101,1 100,4 99,8

Izvor: Agencija za statistiku BiH

Napomena: Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine

Source: BH Agency for Statistics

Note: Consumer price indices are stated for a year in comparison to previous year and for a month in comparison to the same month of previous year.

137


T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI)G

odin

aГо

дина

Mje

sec

Мје

сец

Uku

pno

Укуп

но

Hra

na i

beza

lkoh

olna

pić

a Хр

ана

и бе

залк

охол

на

пића

Alko

holn

a pi

ća i d

uhan

А

лкох

олна

пић

а и

дува

н

Odj

eća

i obu

ćaО

дјећ

а и

обућ

а

Stan

ovan

je, v

oda,

el. e

nerg

ija,

plin

i dru

gi e

nerg

enti

Стан

овањ

е, в

ода,

ел.

ене

ргиј

а,

гас

и др

уги

енер

гент

и

Nam

ješt

aj, k

ućan

ski u

ređa

ji i r

edov

no o

drža

vanj

e ku

će

Нам

јеш

тај,

кућа

нски

ур

еђај

и и

редо

вно

одрж

авањ

е ку

ће

Zdra

vstv

oЗд

равс

тво

Prije

voz

Пре

воз

Kom

unik

acije

Ко

мун

икац

ије

Rekr

eaci

ja i

kultu

ra

Рекр

еаци

ја и

кул

тура

Obr

azov

anje

Обр

азов

ање

Rest

oran

i i h

otel

iРе

стор

ани

и хо

тели

Ost

ala

dobr

a i u

sluge

Ост

ала

добр

а и

услу

ге

2006. 106,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101,4

2007. 101,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100,6

2008. 107,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102,8

2009. 99,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102,3

2010. 102,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100,7

2011. 103,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100,0

2012. 102,1 101,8 109,9 93,9 102,9 101,2 99,7 104,8 101,5 100,5 100,0 101,7 101,0

2013. 99,9 100,0 106,4 91,0 100,8 100,1 98,3 98,9 100,2 101,0 101,4 100,4 100,3

2013. 07. 100,8 101,0 106,4 97,3 100,7 100,5 98,2 99,0 100,2 101,7 101,8 100,6 100,0

08. 99,8 100,4 106,4 88,0 101,2 100,3 98,4 97,9 100,3 101,4 101,8 100,6 100,0

09. 99,5 98,5 106,2 97,6 101,2 100,1 98,2 97,0 100,3 100,7 101,7 100,4 99,9

10. 99,1 97,3 106,4 98,0 100,6 99,7 98,0 98,0 100,3 100,8 100,8 100,3 99,9

11. 99,1 96,7 106,4 100,0 100,2 100,0 98,1 99,1 100,3 100,7 100,8 100,2 100,1

12. 98,8 96,2 106,2 98,8 100 99,6 98,4 99,4 100,3 100,7 100,8 100,2 100,1

2014. 01. 98,5 96,0 105,8 94,8 99,9 99,5 99,4 99,4 99,7 100,5 100,7 100,3 99,8

02. 98,4 95,8 105,9 95,0 99,9 99,5 99,4 98,5 102,9 100,4 100,4 100,3 100,1

03. 98,4 95,8 105,6 94,7 99,9 99,5 99,7 98,4 102,9 100,2 100,4 100,3 100,0

04. 98,6 96,3 105,6 95,2 99,6 99,0 100,0 99,1 102,9 100,1 100,4 100,1 100,0

05. 98,7 96,0 105,4 95,4 99,8 98,9 100,4 100,1 102,9 100,2 100,4 100,2 100,5

06. 98,6 95,8 105,4 95,1 99,6 98,8 100,3 99,9 102,9 100,1 100,4 100,2 100,2

07. 99,1 97,5 106,0 93,3 99,6 99,4 100,4 100,0 102,9 100,2 100,4 100,2 100,3

08. 99,4 98,2 106,7 94,8 98,9 99,4 100,8 99,9 102,8 100,2 101,1 100,4 99,9

09. 99,9 99,3 109,1 96,4 99,1 99,6 101 99 103 100,8 101,1 100,4 99,8

Izvor: Agencija za statistiku BiH

Napomena: Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine.

Извор: Агенција за статистику БиХ

Напомена: Индекси потрошачких цијена исказани су за годину у односу на претходну годину а за мјесец у односу на исти мјесец претходне године.

138


T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije - u KM -

T07: Average Gross and Net Wages and Pensions - in KM -

Bruto plate Neto plate Penzije

Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko

Gross wage Net wage Pensions

Year Month FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko

1998. 507 258 … 454 329 172 … 296 153 … …1999. 551 314 … 503 374 216 … 343 174 87 …2000. 607 387 … 539 413 277 … 372 176 115 …2001. 652 444 792 598 443 309 504 408 170 105 …2002. 710 528 1.031 660 483 347 676 446 189 120 1382003. 771 576 1.057 717 524 379 695 484 192 133 1482004. 785 643 1.076 748 533 423 707 505 203 166 1692005. 820 707 1.050 798 558 465 676 538 221 190 1882006. 887 793 1.048 869 603 521 674 586 238 215 2082007. 974 875 1.088 935 662 585 684 630 284 230 2432008. 1.105 1.132 1.139 1.113 751 755 730 752 340 309 3102009. 1.204 1.204 1.194 1.204 792 788 769 790 346 335 3262010. 1.223 1.199 1.234 1.217 804 784 797 798 341 321 3162011. 1.248 1.326 1.262 1.271 819 809 800 816 349 321 3192012. 1.266 1.349 1.271 1.290 830 818 819 826 351 312 3112013. 1.275 1.338 1.266 1.291 835 808 817 827 348 318 3102013. 07. 1.285 1.323 1.260 1.295 841 803 815 830 349 314 309

08. 1.275 1.337 1.260 1.293 835 811 815 828 346 314 30809. 1.270 1.340 1.256 1.290 832 813 806 826 346 326 31310. 1.290 1.334 1.262 1.302 845 808 811 833 346 325 31311. 1.276 1.340 1.282 1.295 836 811 827 828 346 325 31312. 1.291 1.351 1.284 1.309 845 820 831 838 346 325 313

2014. 01. 1298 1.336 1277 1.308 850 810 824 838 365 332 32302. 1255 1.333 1.255 1.277 822 822 811 822 370 332 32403. 1.268 1.316 1.258 1,282 831 815 807 826 365 331 323

04. 1.277 1.323 1.273 1.290 836 821 820 832 369 332 323

05. 1.275 1.316 1.254 1.286 835 818 815 830 369 331 32406. 1.262 1.347 1.272 1.286 827 837 817 829 368 331 322

07. 1.282 1.342 1.267 1.299 840 830 813 836 367 331 322

08. 1.260 1.331 1.258 1.281 826 825 809 825 366 331 321

09. 1.258 1.341 1.271 … 824 831 815 … 366 331 321

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod za statistiku RS.

Napomena: Od 1.1.2006. bruto i neto plate za nivo BiH uključuju i Brčko distrikt.

Source: BH Agency for Statistics, Federal Statistics Bureau of FBH and RS Republic Statistics Bureau.

Note: Since 1 January 2006, gross and net wages for BH level include Brčko District.

139


T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine - u KM -

T07: Просјечне бруто и нето плате и пензије - у KM -

Bruto plaće Neto plaće Mirovine

Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko

Бруто плате Нето плате Пензије

Година Мјесец ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко

1998. 507 258 … 454 329 172 … 296 153 … …1999. 551 314 … 503 374 216 … 343 174 87 …2000. 607 387 … 539 413 277 … 372 176 115 …2001. 652 444 792 598 443 309 504 408 170 105 …2002. 710 528 1.031 660 483 347 676 446 189 120 1382003. 771 576 1.057 717 524 379 695 484 192 133 1482004. 785 643 1.076 748 533 423 707 505 203 166 1692005. 820 707 1.050 798 558 465 676 538 221 190 1882006. 887 793 1.048 869 603 521 674 586 238 215 2082007. 974 875 1.088 935 662 585 684 630 284 230 2432008. 1.105 1.132 1.139 1.113 751 755 730 752 340 309 3102009. 1.204 1.204 1.194 1.204 792 788 769 790 346 335 3262010. 1.223 1.199 1.234 1.217 804 784 797 798 341 321 3162011. 1.248 1.326 1.262 1.271 819 809 800 816 349 321 3192012. 1.266 1.349 1.271 1.290 830 818 819 826 351 312 3112013. 1.275 1.338 1.266 1.291 835 808 817 827 348 318 3102013. 07. 1.285 1.323 1.260 1.295 841 803 815 830 349 314 309

08. 1.275 1.337 1.260 1.293 835 811 815 828 346 314 30809. 1.270 1.340 1.256 1.290 832 813 806 826 346 326 31310. 1.290 1.334 1.262 1.302 845 808 811 833 346 325 31311. 1.276 1.340 1.282 1.295 836 811 827 828 346 325 31312. 1.291 1.351 1.284 1.309 845 820 831 838 346 325 313

2014. 01. 1298 1.336 1277 1.308 850 810 824 838 365 332 32302. 1255 1.333 1.255 1.277 822 822 811 822 370 332 32403. 1.268 1.316 1.258 1,282 831 815 807 826 365 331 323

04. 1.277 1.323 1.273 1.290 836 821 820 832 369 332 323

05. 1.275 1.316 1.254 1.286 835 818 815 830 369 331 32406. 1.262 1.347 1.272 1.286 827 837 817 829 368 331 322

07. 1.282 1.342 1.267 1.299 840 830 813 836 367 331 322

08. 1.260 1.331 1.258 1.281 826 825 809 825 366 331 321

09. 1.258 1.341 1.271 … 824 831 815 … 366 331 321

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod za statistiku RS.

Napomena: Od 1.1.2006. bruto i neto plaće za razinu BiH uključuju i Brčko distrikt.

Извор: Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику ФБиХ, Републички завод за статистику РС

Напомена: Од 1.1.2006. бруто и нето плате за ниво БиХ укључују и Брчко дистрикт.

140


T08: Monetarni agregati - na kraju perioda, u milionima KM -

T08: Monetary Aggregates - end of period, KM million -

God

ina

Mje

sec

Got

ovin

a iz

van

mon

etar

nih

vlas

ti

Dep

oziti

ban

aka

kod

mon

etar

nih

vlas

ti

Pren

osiv

i dep

oziti

dr

ugih

dom

aćih

se

ktor

a ko

d m

onet

arni

h vl

asti

Got

ovin

a iz

van

bana

ka

Pren

osiv

ide

pozi

ti u

dom

aćoj

val

uti

Ost

ali d

epoz

iti u

do

mać

oj v

alut

i

Pren

osiv

i dep

oziti

u

stra

noj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti u

st

rano

j val

uti

Reze

rvni

nov

ac

M1

QM

M2

Year

Mon

th

Cash

out

side

M

onet

ary

Auth

oriti

es

Bank

Dep

osits

w

ith M

onet

ary

Auth

oriti

es

Tran

sf. D

ep. o

ther

Re

side

nt S

ecto

rs

with

Mon

etar

y Au

thor

ities

Cash

out

side

Ba

nks

Tran

sf. D

epos

its in

Lo

cal C

urre

ncy

Oth

er D

epos

its in

Lo

cal C

urre

ncy

Tran

sf. D

epos

its

in F

orei

gnCu

rren

cy

Oth

er D

epos

its in

Fo

reig

n Cu

rren

cy

Rese

rve

Mon

ey

M1

QM

M2

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 = 3+4+5 12= 6+7 13= 8+9+10 14= 12+13

1997. 12. 114,6 213,0 0,0 112,5 139,2 9,6 553,7 363,3 327,6 251,7 926,5 1.178,2

1998. 12. 167,5 181,7 0,0 162,5 147,5 8,0 762,1 467,0 349,1 310,0 1.237,0 1.547,0

1999. 12. 538,4 289,2 0,0 515,3 584,6 22,4 465,5 577,3 827,6 1.099,9 1.065,1 2.165,0

2000. 12. 695,9 261,9 0,1 651,7 750,0 77,9 559,5 428,2 957,9 1.401,7 1.065,6 2.467,3

2001. 12. 1.806,0 734,7 2,2 1.673,9 1.018,4 140,9 928,5 907,7 2.542,9 2.692,3 1.977,0 4.669,3

2002. 12. 1.868,7 446,9 2,9 1.734,4 1.273,3 272,2 817,1 974,4 2.318,5 3.007,6 2.063,7 5.071,3

2003. 12. 1.721,9 885,4 1,9 1.601,3 1.512,1 461,9 818,3 1.102,5 2.609,1 3.113,4 2.382,7 5.496,1

2004. 12. 1.817,4 1.421,4 2,0 1.670,6 1.864,9 703,4 988,1 1.604,6 3.240,8 3.535,4 3.296,1 6.831,6

2005. 12. 1.907,2 2.062,1 3,1 1.729,1 2.373,6 818,1 1.154,8 1.999,4 3.972,4 4.102,8 3.972,3 8.075,1

2006. 12. 2.154,2 2.891,9 10,5 1.978,3 2.761,4 1.365,4 692,0 3.105,4 5.056,6 4.739,8 5.162,8 9.902,6

2007. 12. 2.439,7 3.777,1 12,2 2.185,3 3.546,6 1.726,5 834,5 3.661,1 6.229,0 5.731,9 6.222,0 11.953,9

2008. 12. 2.552,4 3.144,2 7,4 2.302,4 3.388,8 1.776,2 1.108,0 3.864,7 5.704,0 5.691,2 6.748,8 12.440,0

2009. 12. 2.267,7 3.375,1 6,0 2.009,5 3.536,3 1.844,3 1.078,7 4.241,0 5.648,9 5.545,8 7.164,0 12.709,8

2010. 12. 2.497,5 3.393,5 8,7 2.210,8 3.689,2 1.991,0 1.210,6 4.526,4 5.899,7 5.900,0 7.727,9 13.627,9

2011. 12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1

2012. 12. 2.747,5 3.040,6 13,5 2.414,3 3.728,4 2.672,7 1.053,0 5.042,2 5.801,7 6.142,7 8.767,8 14.910,5

2013. 12. 2.909,9 3.475,3 15,9 2.542,3 4.153,3 3.006,3 1.189,3 5.203,1 6.401,0 6.695,6 9.398,7 16.094,3

2013. 07. 2.839,7 3.138,6 13,9 2.501,8 3.951,4 2.761,6 1.116,2 5.040,3 5.992,1 6.453,2 8.918,1 15.371,3

08. 2.888,1 3.352,5 13,7 2.550,7 4.131,3 2.809,9 1.110,5 5.082,6 6.254,3 6.682,0 9.003,1 15.685,0

09. 2.870,7 3.388,6 13,8 2.506,8 4.124,4 2.888,1 1.133,3 5.081,1 6.273,1 6.631,2 9.102,5 15.733,7

10. 2.862,2 3.372,8 14,6 2.504,0 4.071,9 2.931,7 1.168,8 5.133,1 6.249,5 6.575,9 9.233,7 15.809,6

11. 2.855,7 3.376,4 13,9 2.493,8 4.051,2 2.965,4 1.170,1 5.146,9 6.246,0 6.545,0 9.282,3 15.827,3

12. 2.909,9 3.475,3 15,9 2.542,3 4.153,3 3.006,3 1.189,3 5.203,1 6.401,0 6.695,6 9.398,7 16.094,3

2014. 01. 2.854,5 3.404,0 18,2 2.491,2 4.112,0 3.065,3 1.150,0 5.237,0 6.276,7 6.603,2 9.452,3 16.055,5

02. 2.916,9 3.404,9 14,6 2.555,0 4.062,3 3.073,2 1.266,5 5.230,0 6.336,3 6.617,3 9.569,6 16.186,9

03. 2.929,2 3.365,6 12,4 2.542,1 4.123,2 3.086,2 1.154,9 5.248,3 6.307,2 6.665,3 9.489,4 16.154,7

04. 2.984,5 3.449,7 11,2 2.617,7 4.099,3 3.074,8 1.125,0 5.267,3 6.445,5 6.717,0 9.467,1 16.184,0

05. 2.990,0 3.434,2 9,7 2.633,9 4.162,2 3.089,9 1.183,6 5.304,8 6.433,9 6.796,1 9.578,3 16.374,4

06. 3.006,4 3.404,6 8,6 2.618,7 4.128,4 3.108,3 1.214,9 5.231,5 6.419,5 6.747,2 9.554,7 16.301,9

07. 3.113,4 3.729,8 9,2 2.736,8 4.175,8 3.177,2 1.264,1 5.225,7 6.852,3 6.912,6 9.667,0 16.579,7

08. 3.158,1 3.878,2 5,7 2.779,2 4.378,1 3.173,3 1.226,0 5.269,7 7.042,1 7.157,2 9.669,0 16.826,2

09. 3.158,2 3.915,3 7,8 2.752,9 4.525,5 3.165,7 1.258,6 5.275,5 7.081,2 7.278,4 9.699,8 16.978,1

Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku 2000), od januara 2006. godine.Vidi napomenu na strani 244

Napomena: Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH i predstavlja gotov novac izvan središnje banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske Fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite na entitetskoj razini (iz Federacije BiH: Fond MIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond penzijsko-invalidskog osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasificirani su na razini središnje vlade. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH (tabela 10) i predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan poslovnih banaka. Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09) i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u inozemnoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09), i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cijelosti preuzet iz Bilance stanja CBBiH (tabela 10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i inozemnoj valuti. Depoziti entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su središnjoj vladi na entitetskoj razini i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Monetarni agregat QM je definiran kao istoimena pozicija u Monetarnom pregledu (tabela 09) i obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM.

Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006. See note on page 244

Note: The cash outside monetary authorities is taken from the CBBH Balance Sheet and it consists of cash outside the central bank (monetary authorities). Deposits of commercial banks are commercial banks’ funds in the accounts at the CBBH. Transferable deposits of other domestic sectors with monetary authorities are deposits of other domestic sectors (except for the central government deposits). The central government consists of BH institutions, Entity governments, Entities’ social security funds and those of Brčko District. Social security funds on Entity level (from Federation of BH: Pension Fund of FBH, Health Care Fund of FBH, Employment Fund of FBH, and from Republika Srpska: Pension and Disability Insurance Fund of RS, Health Care Fund of RS, Employment Fund of RS and Fund for Child Protection of RS) are classified at the central government level. The cash outside banks is taken from the CBBH Balance Sheet (Table 10) and consists of cash in circulation out of the central bank (monetary authorities) as well as cash outside the commercial banks. Transferable deposits in the domestic currency are taken from the Monetary Survey (table 09). They consist of deposits of non -central government (deposits of cantons and municipalities), deposits of public and private enterprises, of other financial institutions and deposits of other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors). Other deposits in the domestic currency, transferable and other deposits in foreign currency are taken over from the Monetary survey (table 09). They consist of deposits of non central government (deposits of cantons and municipalities), deposits of public and private enterprises, other financial institutions and deposits of other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors).Reserve money (primary money or monetary base) is taken entirely from the CBBH Balance sheet (table 10). It consists of cash outside the monetary authorities, deposits of commercial banks and deposits of other domestic sectors (except for deposits of the central government) with the monetary authorities. According to the national definition, money supply comprises all transferable and other deposits of domestic nonbank and nongovernment sectors, as well sectors of local government in domestic and foreign currency. Deposits of Entities’ social security funds are included in those of the Central Government on Entity level and by that they are excluded from the Money Supply or Monetary Aggregates. Monetary aggregate M1 comprises cash outside banks and transferable deposits in domestic currency of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Monetary aggregate QM is defined in the same way as the corresponding item in the Monetary Survey (table 09). It consists of other deposits in domestic currency, transferable and other deposits in a foreign currency of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Money supply M2 comprises monetary aggregates, M1 and QM.

141


T08: Monetarni agregati - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T08: Монетарни агрегати - на крају периода, у милионима KМ -

God

ina

Mje

sec

Got

ovin

a iz

van

mon

etar

nih

vlas

ti

Dep

oziti

ban

aka

kod

mon

etar

nih

vlas

ti

Pren

osiv

i dep

oziti

dr

ugih

dom

aćih

se

ktor

a ko

dm

onet

arni

h vl

asti

Got

ovin

a iz

van

bana

ka

Pren

osiv

i dep

oziti

u

dom

aćoj

val

uti

Ost

ali d

epoz

iti u

do

mać

oj v

alut

i

Pren

osiv

i dep

oziti

u

inoz

emno

j val

uti

Ost

ali d

epoz

iti u

in

ozem

noj v

alut

i

Reze

rvni

nov

ac

M1

QM

M2

Year

Mon

th

Гото

вина

ван

м

онет

арни

х вл

асти

Деп

озит

и ба

нака

ко

д м

онет

арни

х вл

асти

Прен

осив

и де

пози

ти д

руги

х до

маћ

их с

екто

ра

код

моне

тарн

их

влас

ти

Гото

вина

ван

ба

нака

Пре

носи

ви

депо

зити

у

дом

аћој

вал

ути

Ост

али

депо

зити

у

дом

аћој

вал

ути

Пре

носи

ви

депо

зити

у

стра

ној в

алут

и

Ост

али

депо

зити

у

стра

ној в

алут

и

Резе

рвни

нов

ац

M1

QM

M2

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 = 3+4+5 12= 6+7 13= 8+9+10 14= 12+13

1997. 12. 114,6 213,0 0,0 112,5 139,2 9,6 553,7 363,3 327,6 251,7 926,5 1.178,2

1998. 12. 167,5 181,7 0,0 162,5 147,5 8,0 762,1 467,0 349,1 310,0 1.237,0 1.547,0

1999. 12. 538,4 289,2 0,0 515,3 584,6 22,4 465,5 577,3 827,6 1.099,9 1.065,1 2.165,0

2000. 12. 695,9 261,9 0,1 651,7 750,0 77,9 559,5 428,2 957,9 1.401,7 1.065,6 2.467,3

2001. 12. 1.806,0 734,7 2,2 1.673,9 1.018,4 140,9 928,5 907,7 2.542,9 2.692,3 1.977,0 4.669,3

2002. 12. 1.868,7 446,9 2,9 1.734,4 1.273,3 272,2 817,1 974,4 2.318,5 3.007,6 2.063,7 5.071,3

2003. 12. 1.721,9 885,4 1,9 1.601,3 1.512,1 461,9 818,3 1.102,5 2.609,1 3.113,4 2.382,7 5.496,1

2004. 12. 1.817,4 1.421,4 2,0 1.670,6 1.864,9 703,4 988,1 1.604,6 3.240,8 3.535,4 3.296,1 6.831,6

2005. 12. 1.907,2 2.062,1 3,1 1.729,1 2.373,6 818,1 1.154,8 1.999,4 3.972,4 4.102,8 3.972,3 8.075,1

2006. 12. 2.154,2 2.891,9 10,5 1.978,3 2.761,4 1.365,4 692,0 3.105,4 5.056,6 4.739,8 5.162,8 9.902,6

2007. 12. 2.439,7 3.777,1 12,2 2.185,3 3.546,6 1.726,5 834,5 3.661,1 6.229,0 5.731,9 6.222,0 11.953,9

2008. 12. 2.552,4 3.144,2 7,4 2.302,4 3.388,8 1.776,2 1.108,0 3.864,7 5.704,0 5.691,2 6.748,8 12.440,0

2009. 12. 2.267,7 3.375,1 6,0 2.009,5 3.536,3 1.844,3 1.078,7 4.241,0 5.648,9 5.545,8 7.164,0 12.709,8

2010. 12. 2.497,5 3.393,5 8,7 2.210,8 3.689,2 1.991,0 1.210,6 4.526,4 5.899,7 5.900,0 7.727,9 13.627,9

2011. 12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1

2012. 12. 2.747,5 3.040,6 13,5 2.414,3 3.728,4 2.672,7 1.053,0 5.042,2 5.801,7 6.142,7 8.767,8 14.910,5

2013. 12. 2.909,9 3.475,3 15,9 2.542,3 4.153,3 3.006,3 1.189,3 5.203,1 6.401,0 6.695,6 9.398,7 16.094,3

2013. 07. 2.839,7 3.138,6 13,9 2.501,8 3.951,4 2.761,6 1.116,2 5.040,3 5.992,1 6.453,2 8.918,1 15.371,3

08. 2.888,1 3.352,5 13,7 2.550,7 4.131,3 2.809,9 1.110,5 5.082,6 6.254,3 6.682,0 9.003,1 15.685,0

09. 2.870,7 3.388,6 13,8 2.506,8 4.124,4 2.888,1 1.133,3 5.081,1 6.273,1 6.631,2 9.102,5 15.733,7

10. 2.862,2 3.372,8 14,6 2.504,0 4.071,9 2.931,7 1.168,8 5.133,1 6.249,5 6.575,9 9.233,7 15.809,6

11. 2.855,7 3.376,4 13,9 2.493,8 4.051,2 2.965,4 1.170,1 5.146,9 6.246,0 6.545,0 9.282,3 15.827,3

12. 2.909,9 3.475,3 15,9 2.542,3 4.153,3 3.006,3 1.189,3 5.203,1 6.401,0 6.695,6 9.398,7 16.094,3

2014. 01. 2.854,5 3.404,0 18,2 2.491,2 4.112,0 3.065,3 1.150,0 5.237,0 6.276,7 6.603,2 9.452,3 16.055,5

02. 2.916,9 3.404,9 14,6 2.555,0 4.062,3 3.073,2 1.266,5 5.230,0 6.336,3 6.617,3 9.569,6 16.186,9

03. 2.929,2 3.365,6 12,4 2.542,1 4.123,2 3.086,2 1.154,9 5.248,3 6.307,2 6.665,3 9.489,4 16.154,7

04. 2.984,5 3.449,7 11,2 2.617,7 4.099,3 3.074,8 1.125,0 5.267,3 6.445,5 6.717,0 9.467,1 16.184,0

05. 2.990,0 3.434,2 9,7 2.633,9 4.162,2 3.089,9 1.183,6 5.304,8 6.433,9 6.796,1 9.578,3 16.374,4

06. 3.006,4 3.404,6 8,6 2.618,7 4.128,4 3.108,3 1.214,9 5.231,5 6.419,5 6.747,2 9.554,7 16.301,9

07. 3.113,4 3.729,8 9,2 2.736,8 4.175,8 3.177,2 1.264,1 5.225,7 6.852,3 6.912,6 9.667,0 16.579,7

08. 3.158,1 3.878,2 5,7 2.779,2 4.378,1 3.173,3 1.226,0 5.269,7 7.042,1 7.157,2 9.669,0 16.826,2

09. 3.158,2 3.915,3 7,8 2.752,9 4.525,5 3.165,7 1.258,6 5.275,5 7.081,2 7.278,4 9.699,8 16.978,1

Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.Vidi napomenu na strani 245

Napomena: Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH i predstavlja gotov novac izvan središnje banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske Fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite na entitetskoj razini (iz Federacije BiH: Fond MIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond penzijsko-invalidskog osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasificirani su na razini središnje vlade. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10) i predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan poslovnih banaka. Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09) i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u inozemnoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09), i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cijelosti preuzet iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i inozemnoj valuti. Depoziti entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su središnjoj vladi na entitetskoj razini i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Monetarni agregat QM je definiran kao istoimena pozicija u Monetarnom pregledu (tablica 09) i obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM.

Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године. Види напомену на страни 245

Напомена: Готовина ван монетарних власти је преузета из Биланса стања ЦББиХ и представља готов новац ван централне банке (монетарних власти). Депозити комерцијалних банака представљају средства комерцијалних банака на рачунима код ЦББиХ. Преносиви депозити других домаћих сектора код монетарних власти представљају депозите других домаћих сектора (осим депозита централне владе). Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске Фондове социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Фондови социјалне сигурности/заштите на ентитетском нивоу (из Федерације БиХ: Фонд ПИО, Фонд здравства Федерације БиХ, Фонд за запошљавање Федерације БиХ, а из Републике Српске: Фонд пензијско-инвалидског осигурања РС, Фонд здравства РС, Фонд за запошљавање РС и Фонд за дјечију заштиту РС) класификовани су на ниво централне владе. Готовина ван банака је преузета из Биланса стања ЦББиХ (табела 10) и представља готов новац у оптицају ван централне банке (монетарних власти) и готов новац ван комерцијалних банака. Преносиви или трансферабилни депозити у домаћој валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 09) и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Остали депозити у домаћој валути, преносиви и остали депозити у страној валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 09), и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Резервни новац (примарни новац или монетарна база) је у цијелости преузет из Биланса стања ЦББиХ (табела 10), а чине га готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Према националној дефиницији, новчану масу чине сви преносиви и остали депозити домаћих небанкарских и невладиних сектора, као и сектора локалне владе у домаћој и страној валути. Депозити ентитетских фондова социјалне сигурности/заштите прикључени су централној влади на ентитетском нивоу и тиме искључени из Новчане масе или Монетарних агрегата. Монетарни агрегат М1 чине готовина ван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Монетарни агрегат QМ је дефинисан као истоимена позиција у Монетарном прегледу (табела 09) и обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ.

142


T09: Monetarni pregled - na kraju perioda, u milionima KM -

T09: Monetary Survey - end of period, KM million -

AKTIVANeto strana aktiva Domaći krediti

God

ina

Mje

sec

Stra

na a

ktiv

a

Stra

na p

asiv

a

Potr

aživ

anja

od

cen

tral

ne

vlad

e (n

eto)

Potr

aživ

anja

od

kan

tona

i op

štin

a

Potra

živan

jaod

ne

finan

sijs

kih

javn

ih

pred

uzeć

a

Potra

živan

ja o

d ne

finan

sijs

kih

priv

atni

h pr

eduz

eća

Potr

aživ

anja

od

ost

alih

fin

ansi

jski

h in

stitu

cija

Potr

aživ

anja

od

ost

alih

do

mać

ih

sekt

ora

UKU

PNO

ASSETS

Foreign Assets (Net) Domestic Credit

Year

Mon

th

Fore

ign

asse

ts

Fore

ign

liabi

litie

s

Clai

ms

on

Cent

ral

Gov

ernm

ent

(net

)

Clai

ms

on

Cant

ons

and

Mun

icip

aliti

es

Clai

ms

on P

ublic

N

on-fi

nanc

ial

Ente

rpris

es

Clai

ms

on

Priv

ate

Non

-fina

ncia

l En

terp

rises

Clai

ms

on O

ther

Fi

nanc

ial

Inst

itutio

ns

Clai

ms

on o

ther

D

omes

tic

Sect

ors

TOTA

L

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 = 6+...+11 13 = 5+12

1997. 12. 1.157,8 -1.658,3 -500,5 -187,9 4,8 1.243,6 1.034,8 8,3 163,6 2.267,2 1.766,7

1998. 12. 1.170,5 -1.605,8 -435,4 -180,9 8,6 1.100,0 1.314,3 5,4 388,0 2.635,4 2.200,0

1999. 12. 1.715,5 -1.519,4 196,1 -159,1 16,6 1.003,2 1.449,4 6,3 285,5 2.601,9 2.798,1

2000. 12. 1.988,3 -1.577,3 411,0 -129,0 9,3 1.673,1 874,9 10,9 424,2 2.863,4 3.274,4

2001. 12. 4.098,9 -1.556,5 2.542,5 -318,7 25,4 1.430,8 1.142,8 20,0 712,6 3.012,8 5.555,2

2002. 12. 3.980,5 -1.794,8 2.185,7 -385,1 28,7 1.254,7 1.442,2 27,8 1.495,8 3.864,1 6.049,8

2003. 12. 4.382,6 -2.438,0 1.944,6 -467,5 21,5 1.166,7 1.859,6 40,2 2.010,3 4.630,7 6.575,3

2004. 12. 5.412,8 -2.652,1 2.760,8 -443,0 24,7 691,7 2.478,2 60,1 2.652,9 5.464,6 8.225,4

2005. 12. 6.348,9 -3.560,3 2.788,6 -552,5 31,5 695,0 3.244,0 67,9 3.488,8 6.974,6 9.763,2

2006. 12. 7.836,7 -4.075,8 3.760,8 -971,4 62,3 634,4 4.086,1 89,4 4.450,8 8.351,6 12.112,4

2007. 12. 10.285,0 -5.166,6 5.118,4 -2.377,8 96,1 626,7 5.315,7 159,6 5.793,5 9.613,8 14.732,2

2008. 12. 9.429,7 -6.362,9 3.066,8 -1.655,2 148,3 629,2 6.751,6 169,2 6.804,5 12.847,5 15.914,3

2009. 12. 9.430,9 -5.744,9 3.685,9 -1.294,1 195,6 636,1 6.682,5 103,0 6.411,3 12.734,3 16.420,2

2010. 12. 9.300,8 -4.784,6 4.516,3 -996,4 270,8 749,1 6.965,5 80,2 6.424,3 13.493,6 18.009,8

2011. 12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1

2012. 12. 9.044,2 -3.948,2 5.096,0 -182,1 386,3 789,6 7.473,1 73,7 6.874,4 15.415,0 20.511,0

2013. 12. 9.733,5 -3.698,9 6.034,6 -18,5 422,5 829,6 7.556,4 67,4 7.133,6 15.991,1 22.025,7

2013. 07. 9.137,5 -3.712,5 5.424,9 -57,7 384,6 835,9 7.465,8 82,4 6.996,9 15.707,8 21.132,8

08. 9.377,9 -3.678,1 5.699,8 3,1 401,8 832,0 7.456,2 68,2 7.014,0 15.775,3 21.475,1

09. 9.339,7 -3.596,0 5.743,7 0,9 399,4 821,4 7.470,9 69,1 7.060,5 15.822,2 21.566,0

10. 9.460,8 -3.603,3 5.857,4 -47,6 403,8 816,2 7.472,1 66,9 7.091,7 15.803,1 21.660,6

11. 9.380,4 -3.533,1 5.847,3 -24,9 407,4 813,0 7.519,4 70,6 7.114,8 15.900,2 21.747,5

12. 9.733,5 -3.698,9 6.034,6 -18,5 422,5 829,6 7.556,4 67,4 7.133,6 15.991,1 22.025,7

2014. 01. 9.620,2 -3.414,9 6.205,3 -121,4 418,7 819,6 7.547,3 70,2 7.123,3 15.857,7 22.063,1

02. 9.513,7 -3.387,7 6.126,0 19,4 417,8 831,5 7.646,2 69,0 7.137,6 16.121,5 22.247,5

03. 9.356,5 -3.292,4 6.064,1 -40,0 430,5 822,9 7.667,1 70,2 7.223,9 16.174,6 22.238,7

04. 9.455,4 -3.317,4 6.138,0 -35,3 425,0 825,2 7.636,3 71,4 7.263,1 16.185,7 22.323,7

05. 9.554,4 -3.270,4 6.284,0 -38,7 441,4 827,9 7.643,3 65,0 7.328,0 16.266,9 22.550,9

06. 9.539,5 -3.366,4 6.173,1 -40,7 462,1 821,7 7.645,7 71,9 7.390,8 16.351,5 22.524,5

07. 9.962,5 -3.208,8 6.753,7 -273,1 481,3 822,0 7.550,8 67,5 7.431,6 16.080,1 22.833,8

08. 10.273,5 -3.226,6 7.046,9 -209,9 506,8 828,5 7.469,4 69,2 7.435,5 16.099,5 23.146,4

09. 10.193,3 -3.282,4 6.910,9 -18,0 507,5 843,5 7.535,0 68,7 7.477,3 16.414,1 23.325,0

Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.

Vidi napomenu na strani 244

Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidovane podatke Bilansa stanja CBBiH - monetarnih vlasti (tabela 10) i konsolidovanog bilansa komercijalnih banaka BiH (tabela 11). Neto strana aktiva predstavlja razliku između zbira stranih aktiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH i zbira stranih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih sektora, uz napomenu da su potraživanja od centralne vlade iskazana u neto iznosu, tj. umanjena za depozite centralne vlade kod CBBiH i kod komercijalnih banaka BiH. Centralna vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Prema novoj metodologiji, fondovi socijalne sigurnosti/zaštite se klasifikuju na nivo centralne vlade kao entitetski vanbudžetski fondovi, što se direktno odražava na podatke o neto potraživanjima od centralne vlade u Monetarnom pregledu.

Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006.

See note on page 244

Note: The monetary survey presents the consolidated data from the Balance Sheet of the CBBH - monetary authorities (table 10) and the consolidated balance sheet of commercial banks of Bosnia and Herzegovina (table 11). Foreign assets (net) represent the difference between total CBBH foreign assets - the monetary authorities and commercial banks and CBBH total foreign liabilities - the monetary authorities and commercial banks of BH. Claims on domestic sectors represent commercial banks’ claims on all domestic sectors, but it should be noted that claims on central government are presented in net amounts, i.e. they are reduced by the deposits of central government with the CBBH and with BH commercial banks. The central government consists of BH institutions, Entities’ governements , Entities’ social security funds and those of Brčko District. According to new methodology, social security funds are classified on the central government level as the Entities’ off-budget funds, which has a direct impact on data about net claims on the central government in Monetary Survey.

143


T09: Monetarni pregled - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

Т09: Монетарни преглед - на крају периода, у милионима KМ -

AKTIVANeto inozemna aktiva Potraživanja od domaćih sektora

God

ina

Mje

sec

Inoz

emna

ak

tiva

Inoz

emna

pa

siva

Potr

aživ

anja

od

sre

dišn

je

vlad

e (n

eto)

Potr

aživ

anja

od

kan

tona

i op

ćina

Potra

živan

ja o

d ne

finan

cijsk

ih

javn

ih

podu

zeća

Potra

živan

ja o

d ne

finan

cijsk

ih

priv

atni

h po

duze

ća

Potr

aživ

anja

od

ost

alih

fin

anci

jski

h in

stitu

cija

Potr

aživ

anja

od

ost

alih

do

mać

ih

sekt

ora

UKU

PNO

АКТИВАНето страна актива Потраживања од домаћих сектора

Year

Mon

th

Fore

ign

asse

ts

Fore

ign

lia

bilit

ies

Пот

раж

ивањ

а од

цен

трал

не

влад

е (н

ето)

Пот

ржив

ања

од к

анто

на и

оп

шти

на

Пот

раж

ивањ

а од

не

фина

нсиј

ских

ја

вних

пр

едуз

ећа

Пот

раж

ивањ

а од

не

фина

нсиј

ских

пр

иват

них

пред

узећ

аП

отра

жив

ања

од о

стал

их

фин

анси

јски

х ин

стит

уциј

аП

отра

жив

ања

од о

стал

их

дом

аћих

се

ктор

а

УКУП

НО

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 = 6+...+11 13 = 5+12

1997. 12. 1.157,8 -1.658,3 -500,5 -187,9 4,8 1.243,6 1.034,8 8,3 163,6 2.267,2 1.766,7

1998. 12. 1.170,5 -1.605,8 -435,4 -180,9 8,6 1.100,0 1.314,3 5,4 388,0 2.635,4 2.200,0

1999. 12. 1.715,5 -1.519,4 196,1 -159,1 16,6 1.003,2 1.449,4 6,3 285,5 2.601,9 2.798,1

2000. 12. 1.988,3 -1.577,3 411,0 -129,0 9,3 1.673,1 874,9 10,9 424,2 2.863,4 3.274,4

2001. 12. 4.098,9 -1.556,5 2.542,5 -318,7 25,4 1.430,8 1.142,8 20,0 712,6 3.012,8 5.555,2

2002. 12. 3.980,5 -1.794,8 2.185,7 -385,1 28,7 1.254,7 1.442,2 27,8 1.495,8 3.864,1 6.049,8

2003. 12. 4.382,6 -2.438,0 1.944,6 -467,5 21,5 1.166,7 1.859,6 40,2 2.010,3 4.630,7 6.575,3

2004. 12. 5.412,8 -2.652,1 2.760,8 -443,0 24,7 691,7 2.478,2 60,1 2.652,9 5.464,6 8.225,4

2005. 12. 6.348,9 -3.560,3 2.788,6 -552,5 31,5 695,0 3.244,0 67,9 3.488,8 6.974,6 9.763,2

2006. 12. 7.836,7 -4.075,8 3.760,8 -971,4 62,3 634,4 4.086,1 89,4 4.450,8 8.351,6 12.112,4

2007. 12. 10.285,0 -5.166,6 5.118,4 -2.377,8 96,1 626,7 5.315,7 159,6 5.793,5 9.613,8 14.732,2

2008. 12. 9.429,7 -6.362,9 3.066,8 -1.655,2 148,3 629,2 6.751,6 169,2 6.804,5 12.847,5 15.914,3

2009. 12. 9.430,9 -5.744,9 3.685,9 -1.294,1 195,6 636,1 6.682,5 103,0 6.411,3 12.734,3 16.420,2

2010. 12. 9.300,8 -4.784,6 4.516,3 -996,4 270,8 749,1 6.965,5 80,2 6.424,3 13.493,6 18.009,8

2011. 12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1

2012. 12. 9.044,2 -3.948,2 5.096,0 -182,1 386,3 789,6 7.473,1 73,7 6.874,4 15.415,0 20.511,0

2013. 12. 9.733,5 -3.698,9 6.034,6 -18,5 422,5 829,6 7.556,4 67,4 7.133,6 15.991,1 22.025,7

2013. 07. 9.137,5 -3.712,5 5.424,9 -57,7 384,6 835,9 7.465,8 82,4 6.996,9 15.707,8 21.132,8

08. 9.377,9 -3.678,1 5.699,8 3,1 401,8 832,0 7.456,2 68,2 7.014,0 15.775,3 21.475,1

09. 9.339,7 -3.596,0 5.743,7 0,9 399,4 821,4 7.470,9 69,1 7.060,5 15.822,2 21.566,0

10. 9.460,8 -3.603,3 5.857,4 -47,6 403,8 816,2 7.472,1 66,9 7.091,7 15.803,1 21.660,6

11. 9.380,4 -3.533,1 5.847,3 -24,9 407,4 813,0 7.519,4 70,6 7.114,8 15.900,2 21.747,5

12. 9.733,5 -3.698,9 6.034,6 -18,5 422,5 829,6 7.556,4 67,4 7.133,6 15.991,1 22.025,7

2014. 01. 9.620,2 -3.414,9 6.205,3 -121,4 418,7 819,6 7.547,3 70,2 7.123,3 15.857,7 22.063,1

02. 9.513,7 -3.387,7 6.126,0 19,4 417,8 831,5 7.646,2 69,0 7.137,6 16.121,5 22.247,5

03. 9.356,5 -3.292,4 6.064,1 -40,0 430,5 822,9 7.667,1 70,2 7.223,9 16.174,6 22.238,7

04. 9.455,4 -3.317,4 6.138,0 -35,3 425,0 825,2 7.636,3 71,4 7.263,1 16.185,7 22.323,7

05. 9.554,4 -3.270,4 6.284,0 -38,7 441,4 827,9 7.643,3 65,0 7.328,0 16.266,9 22.550,9

06. 9.539,5 -3.366,4 6.173,1 -40,7 462,1 821,7 7.645,7 71,9 7.390,8 16.351,5 22.524,5

07. 9.962,5 -3.208,8 6.753,7 -273,1 481,3 822,0 7.550,8 67,5 7.431,6 16.080,1 22.833,8

08. 10.273,5 -3.226,6 7.046,9 -209,9 506,8 828,5 7.469,4 69,2 7.435,5 16.099,5 23.146,4

09. 10.193,3 -3.282,4 6.910,9 -18,0 507,5 843,5 7.535,0 68,7 7.477,3 16.414,1 23.325,0

Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.


Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidirane podatke Bilance stanja CBBiH - monetarnih vlasti (tablica 10) i Konsolidirane bilance komercijalnih banaka BiH (tablica 11). Neto inozemna aktiva predstavlja razliku između zbroja stranih aktiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH i zbroja inozemnih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih sektora, uz napomenu da su potraživanja od središnje vlade iskazana u neto iznosu, tj. umanjena za depozite središnje vlade kod CBBiH i kod komercijalnih banaka BiH. Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti i Brčko distrikta. Prema novoj metodologiji, fondovi socijalne sigurnosti/zaštite se klasificiraju na razinu središnje vlade kao entitetski izvanproračunski fondovi, što se izravno odražava na podatke o neto potraživanjima od središnje vlade u Monetarnom pregledu.

Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.

Види напомену на страни 245

Напомена: Монетарни преглед приказује консолидоване податке Биланса стања ЦББиХ - монетарних власти (табела 10) и Консолидованог биланса комерцијалних банака БиХ (табела 11). Нето страна актива представља разлику између збира страних актива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ и збира страних пасива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих сектора, уз напомену да су потраживања од централне владе исказана у нето износу, тј. умањена за депозите централне владе код ЦББиХ и код комерцијалних банака БиХ. Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске фондове социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Према новој методологији, Фондови социјалне сигурности/заштите се класификују на ниво централне владе као ентитетски ванбуџетски фондови, што се директно одражава на податке о нето потраживањима од централне владе у Монетарном прегледу.

144


T09: Monetarni pregled - na kraju perioda, u milionima KM -

T09: Monetary Survey - end of period, KM million -

PASIVALIABILITIES

Novčana masa (M2)Broad Money (M2)

Novac (M1) Kvazi novac (QM)Money (M1) Quasi Money (QM)

God

ina

Mje

sec

Got

ovin

a iz

van

bana

ka

Pren

osiv

i de

pozi

ti u

dom

aćoj

val

uti

Pren

osiv

i de

pozi

ti u

stra

noj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti

u do

mać

oj

valu

ti

Ost

ali d

epoz

iti

u st

rano

j val

uti

Vrije

dnos

ni

papi

ri

Kre

diti

Dio

nice

i dr

ugi

kapi

tal

Ost

ale

stav

ke

(net

o)

KUPU

PNO

Year

Mon

th

Cash

out

side

Ba

nks

Tran

sfer

able

D

epos

its in

D

om. C

urre

ncy

Tran

sfer

Dep

osits

inFo

reig

n Cu

rrenc

y

Oth

er D

epos

its

in D

om.

Curr

ency

Oth

er D

epos

its

in F

orei

gn

Curr

ency

Secu

ritie

s

Loan

s

Shar

es a

nd

othe

r Equ

ity

Oth

er It

ems

(net

)

TOTA

L

1 2 3 4 5=3+4 6 7 8 9=6+7+8 10=5+9 11 12 13 14 15=10+...+14

1997. 12. 112,5 139,2 251,7 553,7 9,6 363,3 926,5 1.178,2 14,2 0,0 0,0 574,4 1.766,7

1998. 12. 162,5 147,5 310,0 762,1 8,0 467,0 1.237,0 1.547,0 10,6 0,0 0,0 642,5 2.200,0

1999. 12. 515,3 584,6 1.099,9 465,5 22,4 577,3 1.065,1 2.165,0 8,7 0,0 0,0 624,3 2.798,1

2000. 12. 651,7 750,0 1.401,7 559,5 77,9 428,2 1.065,6 2.467,3 4,4 0,0 0,0 802,7 3.274,4

2001. 12. 1.673,9 1.018,4 2.692,3 928,5 140,9 907,7 1.977,0 4.669,3 0,1 0,0 0,0 885,8 5.555,2

2002. 12. 1.734,4 1.273,3 3.007,6 817,1 272,2 974,4 2.063,7 5.071,3 0,1 0,0 0,0 978,5 6.049,8

2003. 12. 1.601,3 1.512,1 3.113,4 818,3 461,9 1.102,5 2.382,7 5.496,1 0,0 0,0 0,0 1.079,1 6.575,3

2004. 12. 1.670,6 1.864,9 3.535,4 988,1 703,4 1.604,6 3.296,1 6.831,6 0,0 0,0 0,0 1.393,8 8.225,4

2005. 12. 1.729,1 2.373,6 4.102,8 1.154,8 818,1 1.999,4 3.972,3 8.075,1 0,0 0,0 0,0 1.688,1 9.763,2

2006. 12. 1.978,3 2.761,4 4.739,8 692,0 1.365,4 3.105,4 5.162,8 9.902,6 0,0 114,0 1.908,9 187,0 12.112,4

2007. 12. 2.185,3 3.546,6 5.731,9 834,5 1.726,5 3.661,1 6.222,0 11.953,9 5,2 106,1 2.366,0 300,9 14.732,2

2008. 12. 2.302,4 3.388,8 5.691,2 1.108,0 1.776,2 3.864,7 6.748,8 12.440,0 17,9 264,3 2.785,2 407,0 15.914,3

2009. 12. 2.009,5 3.536,3 5.545,8 1.078,7 1.844,3 4.241,0 7.164,0 12.709,8 13,6 446,7 2.835,6 414,5 16.420,2

2010. 12. 2.210,8 3.689,2 5.900,0 1.210,6 1.991,0 4.526,4 7.727,9 13.627,9 9,1 595,1 3.055,8 721,9 18.009,8

2011. 12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1

2012. 12. 2.414,3 3.728,4 6.142,7 1.053,0 2.672,7 5.042,2 8.767,8 14.910,5 0,0 712,4 3.780,4 1.107,8 20.511,0

2013. 12. 2.542,3 4.153,3 6.695,6 1.189,3 3.006,3 5.203,1 9.398,7 16.094,3 0,0 707,9 3.828,8 1.394,7 22.025,7

2013. 07. 2.501,8 3.951,4 6.453,2 1.116,2 2.761,6 5.040,3 8.918,1 15.371,3 0,0 710,3 3.877,8 1.173,3 21.132,8

08. 2.550,7 4.131,3 6.682,0 1.110,5 2.809,9 5.082,6 9.003,1 15.685,0 0,0 712,7 3.874,4 1.202,9 21.475,1

09. 2.506,8 4.124,4 6.631,2 1.133,3 2.888,1 5.081,1 9.102,5 15.733,7 0,0 713,7 3.841,9 1.276,6 21.566,0

10. 2.504,0 4.071,9 6.575,9 1.168,8 2.931,7 5.133,1 9.233,7 15.809,6 0,0 713,6 3.873,4 1.264,0 21.660,6

11. 2.493,8 4.051,2 6.545,0 1.170,1 2.965,4 5.146,9 9.282,3 15.827,3 0,0 719,9 3.914,1 1.286,1 21.747,5

12. 2.542,3 4.153,3 6.695,6 1.189,3 3.006,3 5.203,1 9.398,7 16.094,3 0,0 707,9 3.828,8 1.394,7 22.025,7

2014. 01. 2.491,2 4.112,0 6.603,2 1.150,0 3.065,3 5.237,0 9.452,3 16.055,5 0,0 702,7 3.908,0 1.396,9 22.063,1

02. 2.555,0 4.062,3 6.617,3 1.266,5 3.073,2 5.230,0 9.569,6 16.186,9 0,0 702,5 3.937,7 1.420,3 22.247,5

03. 2.542,1 4.123,2 6.665,3 1.154,9 3.086,2 5.248,3 9.489,4 16.154,7 0,0 704,5 3.965,2 1.414,4 22.238,7

04. 2.617,7 4.099,3 6.717,0 1.125,0 3.074,8 5.267,3 9.467,1 16.184,0 0,0 702,4 3.983,0 1.454,3 22.323,7

05. 2.633,9 4.162,2 6.796,1 1.183,6 3.089,9 5.304,8 9.578,3 16.374,4 0,0 703,9 4.027,2 1.445,3 22.550,9

06. 2.618,7 4.128,4 6.747,2 1.214,9 3.108,3 5.231,5 9.554,7 16.301,9 0,0 701,8 4.038,4 1.482,4 22.524,5

07. 2.736,8 4.175,8 6.912,6 1.264,1 3.177,2 5.225,7 9.667,0 16.579,7 0,0 704,7 4.052,8 1.496,7 22.833,8

08. 2.779,2 4.378,1 7.157,2 1.226,0 3.173,3 5.269,7 9.669,0 16.826,2 0,0 713,8 4.080,5 1.525,9 23.146,4

09. 2.752,9 4.525,5 7.278,4 1.258,6 3.165,7 5.275,5 9.699,8 16.978,1 0,0 701,1 4.116,5 1.529,2 23.325,0



Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Kvazi-novac QM obuhvata ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Ostalu pasivu čine vrijednosni papiri, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto). Prema novoj metodologiji, kao posebni finansijski instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz koje se dodaje obračunata kamata), kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale stavke (neto) su takođe uključeni i ograničeni depoziti, protivstavke fondova i vladini fondovi za kreditiranje.



Note: Money M1 includes cash outside banks, transferable deposits in the domestic currency of all domestic sectors (except the deposits of the central government). Quasi money QM comprises other deposits in the domestic currency, transferable and other deposits in foreign currency of all domestic sectors (except the deposits of the central government). Money supply M2 includes monetary aggregates, money M1 and quasi money QM. Other liabilities include securities, loans, shares and other equity and other items (net). According to a new methodology, as separate financial instruments on the side of liabilities, loans (with which the calculated interest is added) are presented, and also shares and other equity. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets. Other items (net) also include restricted deposits, counter-items of funds and government lending funds.

145


T09: Monetarni pregled - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

Т09: Монетарни преглед - на крају периода, у милионима KМ -

PASIVAПАСИВА

Novčana masa (M2)Новчана маса (М2)

Novac (M1) Kvazi novac (QM)Новац (М1) Квази-новац (QМ)

God

ina

Mje

sec

Got

ovin

a iz

van

bana

ka

Pren

osiv

i de

pozi

ti u

dom

aćoj

val

uti

Pren

osiv

i de

pozi

ti u

inoz

emno

j val

uti

Ost

ali d

epoz

iti

u do

mać

oj

valu

ti

Ost

ali d

epoz

iti

u in

ozem

noj

valu

ti

Vrije

dnos

ni

papi

ri

Kre

diti

Dio

nice

i dr

ugi

kapi

tal

Ost

ale

stav

ke

(net

o)

KUPU

PNO

Годи

на

Мје

сец

Гото

вина

ван

ба

нака

Пре

носи

ви

депо

зити

у

дома

ћој в

алут

и

Пре

носи

ви

депо

зити

у

стра

ној в

алут

и

Ост

али

депо

зити

у

дома

ћој в

алут

и

Ост

али

депо

зити

у

стра

ној в

алут

и

Харт

ије

од

вриј

едно

сти

Кред

ити

Акц

ије

и др

уги

капи

тал

Ост

але

став

ке

(нет

о)

УКУП

НО

1 2 3 4 5=3+4 6 7 8 9=6+7+8 10=5+9 11 12 13 14 15=10+...+14

1997. 12. 112,5 139,2 251,7 553,7 9,6 363,3 926,5 1.178,2 1.766,7

1998. 12. 162,5 147,5 310,0 762,1 8,0 467,0 1.237,0 1.547,0 2.200,0

1999. 12. 515,3 584,6 1.099,9 465,5 22,4 577,3 1.065,1 2.165,0 8,7 0,0 0,0 624,3 2.798,1

2000. 12. 651,7 750,0 1.401,7 559,5 77,9 428,2 1.065,6 2.467,3 4,4 0,0 0,0 802,7 3.274,4

2001. 12. 1.673,9 1.018,4 2.692,3 928,5 140,9 907,7 1.977,0 4.669,3 0,1 0,0 0,0 885,8 5.555,2

2002. 12. 1.734,4 1.273,3 3.007,6 817,1 272,2 974,4 2.063,7 5.071,3 0,1 0,0 0,0 978,5 6.049,8

2003. 12. 1.601,3 1.512,1 3.113,4 818,3 461,9 1.102,5 2.382,7 5.496,1 0,0 0,0 0,0 1.079,1 6.575,3

2004. 12. 1.670,6 1.864,9 3.535,4 988,1 703,4 1.604,6 3.296,1 6.831,6 0,0 0,0 0,0 1.393,8 8.225,4

2005. 12. 1.729,1 2.373,6 4.102,8 1.154,8 818,1 1.999,4 3.972,3 8.075,1 0,0 0,0 0,0 1.688,1 9.763,2

2006. 12. 1.978,3 2.761,4 4.739,8 692,0 1.365,4 3.105,4 5.162,8 9.902,6 0,0 114,0 1.908,9 187,0 12.112,4

2007. 12. 2.185,3 3.546,6 5.731,9 834,5 1.726,5 3.661,1 6.222,0 11.953,9 5,2 106,1 2.366,0 300,9 14.732,2

2008. 12. 2.302,4 3.388,8 5.691,2 1.108,0 1.776,2 3.864,7 6.748,8 12.440,0 17,9 264,3 2.785,2 407,0 15.914,3

2009. 12. 2.009,5 3.536,3 5.545,8 1.078,7 1.844,3 4.241,0 7.164,0 12.709,8 13,6 446,7 2.835,6 414,5 16.420,2

2010. 12. 2.210,8 3.689,2 5.900,0 1.210,6 1.991,0 4.526,4 7.727,9 13.627,9 9,1 595,1 3.055,8 721,9 18.009,8

2011. 12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1

2012. 12. 2.414,3 3.728,4 6.142,7 1.053,0 2.672,7 5.042,2 8.767,8 14.910,5 0,0 712,4 3.780,4 1.107,8 20.511,0

2013. 12. 2.542,3 4.153,3 6.695,6 1.189,3 3.006,3 5.203,1 9.398,7 16.094,3 0,0 707,9 3.828,8 1.394,7 22.025,7

2013. 07. 2.501,8 3.951,4 6.453,2 1.116,2 2.761,6 5.040,3 8.918,1 15.371,3 0,0 710,3 3.877,8 1.173,3 21.132,8

08. 2.550,7 4.131,3 6.682,0 1.110,5 2.809,9 5.082,6 9.003,1 15.685,0 0,0 712,7 3.874,4 1.202,9 21.475,1

09. 2.506,8 4.124,4 6.631,2 1.133,3 2.888,1 5.081,1 9.102,5 15.733,7 0,0 713,7 3.841,9 1.276,6 21.566,0

10. 2.504,0 4.071,9 6.575,9 1.168,8 2.931,7 5.133,1 9.233,7 15.809,6 0,0 713,6 3.873,4 1.264,0 21.660,6

11. 2.493,8 4.051,2 6.545,0 1.170,1 2.965,4 5.146,9 9.282,3 15.827,3 0,0 719,9 3.914,1 1.286,1 21.747,5

12. 2.542,3 4.153,3 6.695,6 1.189,3 3.006,3 5.203,1 9.398,7 16.094,3 0,0 707,9 3.828,8 1.394,7 22.025,7

2014. 01. 2.491,2 4.112,0 6.603,2 1.150,0 3.065,3 5.237,0 9.452,3 16.055,5 0,0 702,7 3.908,0 1.396,9 22.063,1

02. 2.555,0 4.062,3 6.617,3 1.266,5 3.073,2 5.230,0 9.569,6 16.186,9 0,0 702,5 3.937,7 1.420,3 22.247,5

03. 2.542,1 4.123,2 6.665,3 1.154,9 3.086,2 5.248,3 9.489,4 16.154,7 0,0 704,5 3.965,2 1.414,4 22.238,7

04. 2.617,7 4.099,3 6.717,0 1.125,0 3.074,8 5.267,3 9.467,1 16.184,0 0,0 702,4 3.983,0 1.454,3 22.323,7

05. 2.633,9 4.162,2 6.796,1 1.183,6 3.089,9 5.304,8 9.578,3 16.374,4 0,0 703,9 4.027,2 1.445,3 22.550,9

06. 2.618,7 4.128,4 6.747,2 1.214,9 3.108,3 5.231,5 9.554,7 16.301,9 0,0 701,8 4.038,4 1.482,4 22.524,5

07. 2.736,8 4.175,8 6.912,6 1.264,1 3.177,2 5.225,7 9.667,0 16.579,7 0,0 704,7 4.052,8 1.496,7 22.833,8

08. 2.779,2 4.378,1 7.157,2 1.226,0 3.173,3 5.269,7 9.669,0 16.826,2 0,0 713,8 4.080,5 1.525,9 23.146,4

09. 2.752,9 4.525,5 7.278,4 1.258,6 3.165,7 5.275,5 9.699,8 16.978,1 0,0 701,1 4.116,5 1.529,2 23.325,0



Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Kvazi-novac QM obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Ostalu pasivu čine vrijednosni papiri, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto). Prema novoj metodologiji, kao posebni financijski instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz koje se dodaje obračunata kamata), kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale stavke (neto) su također uključeni i ograničeni depoziti, protustavke fondova i vladini fondovi za kreditiranje.



Напомена: Новац М1 чине готовина ван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Квази-новац QМ обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ. Осталу пасиву чине хартије од вриједности, кредити, акције и други капитал и остале ставке (нето). Према новој методологији, као посебни финансијски инструменти на страни пасиве се исказују кредити (уз које се додаје обрачуната камата), као и акције и други капитал. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. У остале ставке (нето) су такође укључени и ограничени депозити, противставке фондова и владини фондови за кредитирање.

146


T10: Bilans stanja CBBiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T10: Balance Sheet of the CBBH - end of period, KM milion -

AKTIVA PASIVAASSETS LIABILITIES

Rezervni novacReserve Money

Godina Mjesec Strana aktiva

Potraživanja od domaćih

sektora Ukupno

Gotovina izvan

monetarnih vlasti

Strana pasiva

Depoziticentralne

vladeDionice i

drugi kapital

Ostale stavke (neto) Ukupno

Year MonthForeign Assets

Claims on Domestic

Sectors Total

Cash Outside

Monetary Authorities

Foreign Liabilities

Deposits of Central

GovernmentShares and

Other EquityOther Items

(Net) Total

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 =

7+...+11

1997. 12. 144,1 0,0 144,1 114,6 160,1 0,0 0,1 0,4 -16,6 144,11998. 12. 283,3 0,0 283,3 167,5 246,5 0,0 7,3 29,5 -0,1 283,31999. 12. 867,1 0,0 867,1 538,4 827,6 0,1 9,1 33,7 -3,3 867,12000. 12. 1.027,7 0,0 1.027,7 695,9 957,9 0,2 10,3 58,5 0,7 1.027,72001. 12. 2.735,0 0,2 2.735,1 1.806,0 2.542,9 30,0 48,7 121,5 -7,9 2.735,12002. 12. 2.511,9 0,2 2.512,0 1.868,7 2.318,5 1,2 26,7 180,7 -15,1 2.512,02003. 12. 2.820,7 1,0 2.821,7 1.721,9 2.609,1 1,0 18,6 214,7 -21,8 2.821,72004. 12. 3.506,8 1,8 3.508,5 1.817,4 3.240,8 1,0 44,6 226,5 -4,3 3.508,52005. 12. 4.252,3 1,9 4.254,3 1.907,2 3.972,4 1,0 37,7 245,0 -1,8 4.254,32006. 12. 5.479,5 2,3 5.481,8 2.154,2 5.056,6 1,0 126,1 301,0 -2,9 5.481,82007. 12. 6.726,3 2,2 6.728,5 2.439,7 6.229,0 0,9 74,8 386,4 37,4 6.728,52008. 12. 6.323,6 2,1 6.325,6 2.552,4 5.704,0 1,0 23,4 499,3 97,9 6.325,62009. 12. 6.239,9 1,9 6.241,8 2.267,7 5.648,9 0,9 56,7 502,5 33,0 6.241,82010. 12. 6.485,5 1,8 6.487,3 2.497,5 5.899,7 1,4 69,8 533,9 -17,5 6.487,32011. 12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,02012. 12. 6.536,4 1,6 6.538,0 2.747,5 5.801,7 1,2 185,3 575,7 -25,9 6.538,02013. 12. 7.096,2 1,7 7.097,8 2.909,9 6.401,0 1,0 258,2 466,3 -28,7 7.097,82013. 07. 6.611,6 1,6 6.613,2 2.839,7 5.992,1 2,0 158,9 507,5 -47,4 6.613,2

08. 6.850,8 1,6 6.852,4 2.888,1 6.254,3 1,6 146,3 498,0 -47,8 6.852,409. 6.926,6 1,6 6.928,2 2.870,7 6.273,1 1,2 198,0 503,4 -47,6 6.928,210. 6.902,8 1,5 6.904,3 2.862,2 6.249,5 1,6 180,3 520,2 -47,4 6.904,311. 6.911,7 1,5 6.913,2 2.855,7 6.246,0 1,4 196,0 517,1 -47,2 6.913,212. 7.096,2 1,7 7.097,8 2.909,9 6.401,0 1,0 258,2 466,3 -28,7 7.097,8

2014. 01. 7.051,0 1,5 7.052,5 2.854,5 6.276,7 1,0 292,1 511,9 -29,3 7.052,502. 6.974,6 1,5 6.976,1 2.916,9 6.336,3 2,0 147,3 521,5 -31,1 6.976,103. 6.981,6 1,7 6.983,2 2.929,2 6.307,2 1,6 181,8 523,1 -30,5 6.983,204. 7.106,1 1,5 7.107,6 2.984,5 6.445,5 1,2 179,2 530,2 -48,4 7.107,605. 7.115,0 1,4 7.116,4 2.990,0 6.433,9 2,0 185,5 542,8 -47,8 7.116,406. 7.171,6 1,6 7.173,3 3.006,4 6.419,5 1,1 232,5 567,4 -47,4 7.173,307. 7.514,3 1,5 7.515,8 3.113,4 6.852,3 1,1 137,9 573,2 -48,8 7.515,808. 7.721,3 1,4 7.722,8 3.158,1 7.042,1 1,1 139,3 589,4 -49,0 7.722,809. 7.764,6 1,6 7.766,2 3.158,2 7.081,2 1,7 142,3 589,1 -48,2 7.766,2


Napomena: Strana aktiva CBBiH – monetarnih vlasti obuhvata zlato, devize u trezoru CBBiH, devizne depozite kod inostranih banaka, raspolaganje SDR, strane vrijednosne papire i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja od radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka po osnovu računa poravnanja. Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim centralne vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u opticaju izvan centralne banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana pasiva CBBiH obuhvata kratkoročne obaveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata i ostale kratkoročne obaveze prema nerezidentima i obaveze prema MMF-u (računi 1 i 2). Depoziti centralne vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta u domaćoj valuti. Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opšte i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive.


Note: The CBBH (monetary authorities) foreign assets comprise gold, foreign currency in the CBBH vault, foreign currency deposits with foreign banks, SDR holdings, foreign securities and other. Claims on domestic sectors consist of claims on employees of the CBBH for the extended long-term loans and claims on commercial banks on the basis of settlement accounts. Reserve money (primary money or monetary base) is comprised of cash outside monetary authorities, deposits of commercial banks and deposits of other domestic sectors (except for the central government) with monetary authorities. Cash outside banks represents cash in circulation outside the Central Bank (monetary authorities) and cash outside commercial banks. The CBBH foreign liabilities are comprised of short-term liabilities towards non-residents, deposits of non-residents and other short-term liabilities towards non-residents and liabilities towards the IMF (Accounts 1 and 2). Deposits of central government with the CBBH are transferable and other deposits of BH Institutions, Entity governments, Entity social security funds and those of Brčko District in the local currency . Shares and other equity comprise the equity, current year result, general and special reserves and adjustment/revaluation . Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets.

147


T10: Bilanca stanja CBBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T10: Биланс стања ЦББиХ - на крају периода, у милионима KМ -

AKTIVA PASIVAАКТИВА ПАСИВА

Rezervni novacРезервни новац

Godina MjesecStranaaktiva

Potraživanja od domaćih

sektora Ukupno

Gotovina izvan

monetarnih vlasti

Stranapasiva

Depoziti središnje

vladeDionice i

drugi kapital

Ostale stavke (neto) Ukupno

Година МјесецСтрана актива

Потраживања од домаћих

сектора Укупно

Готовина ван

монетарних власти

Странапасива

Депозити централне

владе

Акције и други капитал

Остале ставке (нето) Укупно

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 =

7+...+11

1997. 12. 144,1 0,0 144,1 114,6 160,1 0,0 0,1 0,4 -16,6 144,11998. 12. 283,3 0,0 283,3 167,5 246,5 0,0 7,3 29,5 -0,1 283,31999. 12. 867,1 0,0 867,1 538,4 827,6 0,1 9,1 33,7 -3,3 867,12000. 12. 1.027,7 0,0 1.027,7 695,9 957,9 0,2 10,3 58,5 0,7 1.027,72001. 12. 2.735,0 0,2 2.735,1 1.806,0 2.542,9 30,0 48,7 121,5 -7,9 2.735,12002. 12. 2.511,9 0,2 2.512,0 1.868,7 2.318,5 1,2 26,7 180,7 -15,1 2.512,02003. 12. 2.820,7 1,0 2.821,7 1.721,9 2.609,1 1,0 18,6 214,7 -21,8 2.821,72004. 12. 3.506,8 1,8 3.508,5 1.817,4 3.240,8 1,0 44,6 226,5 -4,3 3.508,52005. 12. 4.252,3 1,9 4.254,3 1.907,2 3.972,4 1,0 37,7 245,0 -1,8 4.254,32006. 12. 5.479,5 2,3 5.481,8 2.154,2 5.056,6 1,0 126,1 301,0 -2,9 5.481,82007. 12. 6.726,3 2,2 6.728,5 2.439,7 6.229,0 0,9 74,8 386,4 37,4 6.728,52008. 12. 6.323,6 2,1 6.325,6 2.552,4 5.704,0 1,0 23,4 499,3 97,9 6.325,62009. 12. 6.239,9 1,9 6.241,8 2.267,7 5.648,9 0,9 56,7 502,5 33,0 6.241,82010. 12. 6.485,5 1,8 6.487,3 2.497,5 5.899,7 1,4 69,8 533,9 -17,5 6.487,32011. 12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,02012. 12. 6.536,4 1,6 6.538,0 2.747,5 5.801,7 1,2 185,3 575,7 -25,9 6.538,02013. 12. 7.096,2 1,7 7.097,8 2.909,9 6.401,0 1,0 258,2 466,3 -28,7 7.097,82013. 07. 6.611,6 1,6 6.613,2 2.839,7 5.992,1 2,0 158,9 507,5 -47,4 6.613,2

08. 6.850,8 1,6 6.852,4 2.888,1 6.254,3 1,6 146,3 498,0 -47,8 6.852,409. 6.926,6 1,6 6.928,2 2.870,7 6.273,1 1,2 198,0 503,4 -47,6 6.928,210. 6.902,8 1,5 6.904,3 2.862,2 6.249,5 1,6 180,3 520,2 -47,4 6.904,311. 6.911,7 1,5 6.913,2 2.855,7 6.246,0 1,4 196,0 517,1 -47,2 6.913,212. 7.096,2 1,7 7.097,8 2.909,9 6.401,0 1,0 258,2 466,3 -28,7 7.097,8

2014. 01. 7.051,0 1,5 7.052,5 2.854,5 6.276,7 1,0 292,1 511,9 -29,3 7.052,502. 6.974,6 1,5 6.976,1 2.916,9 6.336,3 2,0 147,3 521,5 -31,1 6.976,103. 6.981,6 1,7 6.983,2 2.929,2 6.307,2 1,6 181,8 523,1 -30,5 6.983,204. 7.106,1 1,5 7.107,6 2.984,5 6.445,5 1,2 179,2 530,2 -48,4 7.107,605. 7.115,0 1,4 7.116,4 2.990,0 6.433,9 2,0 185,5 542,8 -47,8 7.116,406. 7.171,6 1,6 7.173,3 3.006,4 6.419,5 1,1 232,5 567,4 -47,4 7.173,307. 7.514,3 1,5 7.515,8 3.113,4 6.852,3 1,1 137,9 573,2 -48,8 7.515,808. 7.721,3 1,4 7.722,8 3.158,1 7.042,1 1,1 139,3 589,4 -49,0 7.722,809. 7.764,6 1,6 7.766,2 3.158,2 7.081,2 1,7 142,3 589,1 -48,2 7.766,2


Napomena: Strana aktiva CBBiH – monetarnih vlasti obuhvaća zlato, devize u blagajni CBBiH, devizne depozite kod stranih banaka, raspolaganje SDR, strane vrijednosne papire i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja od radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka po osnovi računa poravnanja. Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana pasiva CBBiH obuhvaća kratkoročne obveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata i ostale kratkoročne obveze prema nerezidentima i obveze prema MMF-u (računi 1 i 2). Depoziti središnje vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih Fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta u domaćoj valuti. Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive.


Напомена: Страна актива ЦББиХ – монетарних власти обухвата злато, девизе у трезору ЦББиХ, девизне депозите код иностраних банака, располагање SDR, стране хартије од вриједности и остало. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања од радника ЦББиХ за дате дугорочне кредите и потраживања од комерцијалних банака по основу рачуна поравнања. Резервни новац (примарни новац или монетарна база) чине готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Готовина изван банака представља готов новац у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних банака. Страна пасива ЦББиХ обухвата краткорочне обавезе према нерезидентима, депозите нерезидената и остале краткорочне обавезе према нерезидентима и обавезе према ММФ-у (рачуни 1 и 2). Депозити централне владе код ЦББиХ представљају преносиве и остале депозите институција БиХ, влада ентитета, ентитетских Фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта у домаћој валути. Акције и други капитал обухватају акцијски капитал, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе.

148


T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH - end of period, KM million -

AKTIVAG

odin

a

Mje

sec

Reze

rve

Stra

na a

ktiv

a

Potr

aživ

anja

od

gene

raln

e vl

ade

Potr

aživ

anja

od

nefin

ansij

skih

ja

vnih

pred

uzeć

a

Potr

aživ

anja

od

nefin

ansij

skih

priv

atni

hpr

eduz

eća

Potr

aživ

anja

od o

stal

ihfin

ansi

jski

hin

stitu

cija

Potr

aživ

anja

od

osta

lih

dom

aćih

se

ktor

a

Uku

pno

ASSETS

Year

Mon

th

Rese

rves

Fore

ign

Ass

ets

Clai

ms

on

Gen

eral

Gov

ernm

ent

Clai

ms

on P

ublic

N

on-fi

nanc

ial

Ente

rpris

es

Clai

ms

on

Priv

ate

Non

-fina

ncia

lEn

terp

rises

Clai

ms

onO

ther

Fina

ncia

lIn

situ

tions

Clai

ms

on

Oth

er

Dom

estic

Sect

ors

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 239,5 657,8 133,8 1099,1 1034,8 8,3 163,6 3336,91998. 12. 207,6 604,6 113,0 1100,0 1314,3 5,4 388,0 3733,01999. 12. 274,7 848,4 36,7 1003,2 1449,4 6,3 285,5 3904,32000. 12. 287,4 960,7 33,8 1673,1 874,9 10,9 424,2 4265,02001. 12. 871,9 1.364,0 32,9 1430,8 1142,8 20,0 712,6 5574,92002. 12. 595,2 1.468,7 60,7 1254,7 1442,2 27,8 1.495,8 6345,02003. 12. 1.004,6 1.561,9 45,6 1166,7 1859,6 40,2 2.009,4 7688,02004. 12. 1.566,6 1.906,1 45,6 691,7 2478,2 60,1 2.651,4 9399,82005. 12. 2.233,9 2.096,6 50,1 695,0 3244,0 67,9 3.487,2 11.874,62006. 12. 3.063,6 2.357,1 70,3 634,4 4086,1 89,4 4.448,9 14.749,72007. 12. 4.022,9 3.558,6 128,1 626,7 5315,7 159,6 5.791,7 19.603,22008. 12. 3.393,3 3.106,1 266,1 629,2 6.751,6 169,2 6.802,8 21.118,32009. 12. 3.632,0 3.190,3 356,0 636,1 6.682,5 103,0 6.409,8 21.009,62010. 12. 3.679,8 2.814,2 465,9 749,1 6.965,5 80,2 6.423,0 21.177,62011. 12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,12012. 12. 3.370,4 2.507,8 1.236,8 789,6 7.473,1 73,7 6.873,3 22.324,62013. 12. 3.843,7 2.637,3 1.380,0 829,6 7.556,4 67,4 7.131,8 23.446,32013. 07. 3.464,0 2.525,9 1.255,1 835,9 7.465,8 82,4 6.995,9 22.624,9

08. 3.710,0 2.527,1 1.294,9 832,0 7.456,2 68,2 7.013,1 22.901,509. 3.753,4 2.413,1 1.318,3 821,4 7.470,9 69,1 7.059,5 22.905,810. 3.731,9 2.558,0 1.307,5 816,2 7.472,1 66,9 7.090,8 23.043,411. 3.768,5 2.468,7 1.314,7 813,0 7.519,4 70,6 7.113,9 23.068,912. 3.843,7 2.637,3 1.380,0 829,6 7.556,4 67,4 7.131,8 23.446,3

2014. 01. 3.767,9 2.569,2 1.376,7 819,6 7.547,3 70,2 7.121,6 23.272,602. 3.768,2 2.539,1 1.417,7 831,5 7.646,2 69,0 7.135,1 23.406,703. 3.753,4 2.375,0 1.406,1 822,9 7.667,1 70,2 7.221,3 23.315,904. 3.817,1 2.349,2 1.458,3 825,2 7.636,3 71,4 7.262,3 23.419,805. 3.801,5 2.439,4 1.474,4 827,9 7.643,3 65,0 7.327,3 23.578,706. 3.793,4 2.368,3 1.516,5 821,7 7.645,7 71,9 7.390,0 23.607,407. 4.127,0 2.448,2 1.520,9 822,0 7.550,8 67,5 7.430,8 23.967,208. 4.257,9 2.552,2 1.585,3 828,5 7.469,4 69,2 7.434,7 24.197,209. 4.321,9 2.428,7 1.702,4 843,5 7.535,0 68,7 7.476,5 24.376,7



Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke Republike Srpske, Brčko distrikta (od jula 2001. do novembra 2002), NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Konsolidovana su međusobna potraživanja i obaveze između komercijalnih banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u trezorima banaka i depozita banaka kod CBBiH. Strana aktiva komercijalnih banaka obuhvata: devize u trezorima, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosne papire nerezidenata u stranoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne vlade obuhvataju potraživanja od svih nivoa vlada: centralne vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta) i necentralne vlade (vlada kantona i opštinskih vlada). Potraživanja od ostalih domaćih sektora obuhvataju: potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća, nefinansijskih privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Bilans stanja komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivnog podbilansa i podatke pasivnog podbilansa. Pasivni podbilans sadrži obaveze po stranim kreditima i staroj deviznoj štednji građana do 31. marta 1992. Ove obaveze će preuzeti Ministarstvo finansija Federacije BiH u procesu privatizacije u skladu s entitetskim Zakonom o početnom bilansu preduzeća i banaka i Zakonom o privatizaciji.

Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006. See note on page 244

Note: Consolidated balance sheet of commercial banks includes consolidated balance sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko District (from July 2001 until November 2002), NBRS (until December 1998) and the NBBH (until November 2002). Mutual claims and liabilities among the commercial banks have been consolidated. Banks’ reserves consist of cash in the banks’ vaults and banks’ deposits with the CBBH. Foreign assets of commercial banks include: foreign currency in the vaults, transferable and other deposits in foreign currency with nonresidents, loans to nonresidents, securities of non-residents in foreign currency, and other claims on non-residents. Claims on general government include claims on all levels of government: the central government (BH Institutions, Entities’ governments, Entity social security funds and those of Brčko District) and non-central governments (canton and municipality governments). Claims on other domestic sectors include: claims on public non-financial enterprises, private non-financial enterprises, other financial institutions and claims on other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors). Balance sheets of commercial banks of Federation of BH in addition to active sub-balance sheets includes data from passive sub-balance sheets as well. Passive sub-balance sheets include liabilities arising from foreign loans as well as liabilities arising from frozen foreign currency savings deposits of citizens until 31 March 1992. These liabilities will be taken over, in the process of privatisation, by Ministry of Finance of BH Federation in accordance with the Entity Law on Opening Balance Sheets of Enterprises and Banks and Entity Law on Privatisation.

149


T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T11: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ - на крају периода, у милионима KМ -

AKTIVAG

odin

a

Mje

sec

Reze

rve

Stra

na a

ktiv

a

Potr

aživ

anja

od

gene

raln

e vl

ade

Potr

aživ

anja

od

nefin

anci

jskih

ja

vnih

podu

zeća

Potr

aživ

anja

od

nefin

anci

jskih

priv

atni

hpo

duze

ća

Potr

aživ

anja

od o

stal

ihfin

anci

jski

hin

stitu

cija

Potr

aživ

anja

od

osta

lih

dom

aćih

se

ktor

a

Uku

pno

АКТИВА

Годи

на

Мје

сец

Резе

рве

Стра

наак

тива

Потр

ажив

ања

од ге

нера

лне

влад

е

Потр

ажив

ања

од

нефи

нанс

ијски

х ја

вних

пред

узећ

а

Потр

ажив

ања

од

нефи

нанс

ијски

х пр

иват

них

пред

узећ

а

Потр

ажив

ања

од о

стал

их

фина

нсиј

ских

ин

стит

уциј

а

Потр

ажив

ања

од о

стал

их

дом

аћих

сект

ора

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 239,5 657,8 133,8 1099,1 1034,8 8,3 163,6 3336,91998. 12. 207,6 604,6 113,0 1100,0 1314,3 5,4 388,0 3733,01999. 12. 274,7 848,4 36,7 1003,2 1449,4 6,3 285,5 3904,32000. 12. 287,4 960,7 33,8 1673,1 874,9 10,9 424,2 4265,02001. 12. 871,9 1.364,0 32,9 1430,8 1142,8 20,0 712,6 5574,92002. 12. 595,2 1.468,7 60,7 1254,7 1442,2 27,8 1.495,8 6345,02003. 12. 1.004,6 1.561,9 45,6 1166,7 1859,6 40,2 2.009,4 7688,02004. 12. 1.566,6 1.906,1 45,6 691,7 2478,2 60,1 2.651,4 9399,82005. 12. 2.233,9 2.096,6 50,1 695,0 3244,0 67,9 3.487,2 11.874,62006. 12. 3.063,6 2.357,1 70,3 634,4 4086,1 89,4 4.448,9 14.749,72007. 12. 4.022,9 3.558,6 128,1 626,7 5315,7 159,6 5.791,7 19.603,22008. 12. 3.393,3 3.106,1 266,1 629,2 6.751,6 169,2 6.802,8 21.118,32009. 12. 3.632,0 3.190,3 356,0 636,1 6.682,5 103,0 6.409,8 21.009,62010. 12. 3.679,8 2.814,2 465,9 749,1 6.965,5 80,2 6.423,0 21.177,62011. 12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,12012. 12. 3.370,4 2.507,8 1.236,8 789,6 7.473,1 73,7 6.873,3 22.324,62013. 12. 3.843,7 2.637,3 1.380,0 829,6 7.556,4 67,4 7.131,8 23.446,32013. 07. 3.464,0 2.525,9 1.255,1 835,9 7.465,8 82,4 6.995,9 22.624,9

08. 3.710,0 2.527,1 1.294,9 832,0 7.456,2 68,2 7.013,1 22.901,509. 3.753,4 2.413,1 1.318,3 821,4 7.470,9 69,1 7.059,5 22.905,810. 3.731,9 2.558,0 1.307,5 816,2 7.472,1 66,9 7.090,8 23.043,411. 3.768,5 2.468,7 1.314,7 813,0 7.519,4 70,6 7.113,9 23.068,912. 3.843,7 2.637,3 1.380,0 829,6 7.556,4 67,4 7.131,8 23.446,3

2014. 01. 3.767,9 2.569,2 1.376,7 819,6 7.547,3 70,2 7.121,6 23.272,602. 3.768,2 2.539,1 1.417,7 831,5 7.646,2 69,0 7.135,1 23.406,703. 3.753,4 2.375,0 1.406,1 822,9 7.667,1 70,2 7.221,3 23.315,904. 3.817,1 2.349,2 1.458,3 825,2 7.636,3 71,4 7.262,3 23.419,805. 3.801,5 2.439,4 1.474,4 827,9 7.643,3 65,0 7.327,3 23.578,706. 3.793,4 2.368,3 1.516,5 821,7 7.645,7 71,9 7.390,0 23.607,407. 4.127,0 2.448,2 1.520,9 822,0 7.550,8 67,5 7.430,8 23.967,208. 4.257,9 2.552,2 1.585,3 828,5 7.469,4 69,2 7.434,7 24.197,209. 4.321,9 2.428,7 1.702,4 843,5 7.535,0 68,7 7.476,5 24.376,7



Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke Republike Srpske, Brčko distrikta (od srpnja 2001. do studenog 2002), NBRS (do prosinca 1998) i NBBiH (do studenog 2002). Konsolidirana su međusobna potraživanja i obveze između komercijalnih banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u blagajnama banaka i depozita banaka kod CBBiH. Strana aktiva komercijalnih banaka obuhvaća: devize u blagajnama, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosne papire nerezidenata u stranoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne vlade obuhvaćaju potraživanja od svih razina vlada: središnje vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta) i nesredišnje vlade (vlada kantona i općinskih vlada). Potraživanja od ostalih domaćih sektora obuhvaćaju: potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća, nefinancijskih privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Bilanca stanja komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivne podbilance i podatke pasivne podbilance. Pasivna podbilanca sadrži obveze po stranim kreditima i staroj deviznoj štednji građana do 31. ožujka 1992. Ove obveze će preuzeti Ministarstvo financija Federacije BiH u procesu privatizacije u skladu s entitetskim Zakonom o početnoj bilanci poduzeća i banaka i Zakonom o privatizaciji.



Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево, Главне јединице Мостар, Главне банке Републике Српске, Брчко дистрикта (од јула 2001. до новембра 2002), НБРС (до децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). Консолидована су међусобна потраживања и обавезе између комерцијалних банака. Резерве банака састоје се од готовине у трезорима банака и депозита банака код ЦББиХ. Страна актива комерцијалних банака обухвата: девизе у трезорима, преносиве и остале депозите у страној валути код нерезидената, кредите нерезидентима, хартије од вриједности нерезидената у страној валути и остала потраживања од нерезидената. Потраживања од генералне владе обухватају потраживања од свих нивоа влада: централне владе (институције БиХ, владе ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта) и нецентралне владе (влада кантона и општинских влада). Потраживања од осталих домаћих сектора обухватају: потраживања од нефинансијских јавних предузећа, нефинансијских приватних предузећа, осталих финансијских институција и осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Биланс стања комерцијалних банака Федерације БиХ садржи поред активног подбиланса и податке пасивног подбиланса. Пасивни подбиланс садржи обавезе по страним кредитима и старој девизној штедњи грађана до 31. марта 1992. Ове обавезе ће преузети Министарство финансија Федерације БиХ у процесу приватизације у складу с ентитетским Законом о почетном билансу предузећа и банака и Законом о приватизацији.

150


T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH - end of period, in KM million -

PASIVA

Mje

sec

Dep

oziti

cent

raln

evl

ade

Pren

osiv

i de

pozi

ti dr

ugih

do

mać

ih s

ek-

tora

u d

omać

oj

valu

tiPr

enos

ivi

depo

ziti

drug

ih d

omać

ihse

ktor

a u

stra

noj v

alut

iO

stal

ide

pozi

tidr

ugih

dom

aćih

se

ktor

a u

dom

aćoj

val

uti

Ost

ali d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

u st

rano

j val

uti

Vrije

dnos

nipa

piri

Kred

iti

Stra

napa

siva

Dio

nice

i dr

ugi

kapi

tal

Ost

ale

stav

ke

(net

o)

Uku

pno

God

ina

LIABILITIES

Dep

osits

of

Cen

tral

G

over

nmen

t

Tran

sf.

Dep

. Oth

er

Dom

estic

Se

ctor

s in

Dom

. Cur

r.Tr

ansf

. D

ep. O

ther

D

omes

tic

Sect

ors i

n Fo

r. Cu

rr.O

ther

Dep

. O

ther

D

omes

tic

Sect

ors i

n D

om. C

urr.

Oth

er D

ep.

Oth

er

Dom

estic

Se

ctor

s in

For.

Curr.

Secu

ritie

s

Loan

s

Fore

ign

Liab

ilitie

s

Shar

es

and

Oth

er

Equi

ty

Oth

er It

ems

(Net

)

Tota

l

Year

Mon

th

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12

1997. 12. 233,6 139,2 448,5 9,6 363,3 14,2 0,0 1.513,8 1.043,4 -428,5 3.336,91998. 12. 222,2 147,5 637,9 8,0 467,0 10,6 0,0 1.605,8 1.310,9 -676,8 3.733,01999. 12. 170,1 584,6 465,5 22,4 577,3 8,7 0,0 1.519,3 1.257,0 -700,6 3.904,32000. 12. 143,2 749,9 554,5 77,9 428,2 4,4 0,0 1.577,1 1.096,2 -366,4 4.265,02001. 12. 277,5 1.016,2 928,5 140,9 907,7 0,1 0,0 1.526,5 1.118,8 -341,2 5.574,92002. 12. 390,3 1.270,3 817,1 272,2 974,4 0,1 0,0 1.793,7 1.213,6 -386,6 6.345,02003. 12. 473,1 1.510,3 818,3 461,9 1.102,5 0,0 0,0 2.437,0 1.305,4 -420,4 7.688,02004. 12. 419,4 1.862,9 988,1 703,4 1.604,6 0,0 0,0 2.651,1 1.472,1 -301,8 9.399,82005. 12. 533,4 2.370,5 1.154,8 818,1 1.999,4 0,0 0,0 3.559,3 1.712,5 -273,4 11.874,62006. 12. 853,3 2.751,0 692,0 1.365,4 3.105,4 0,0 114,0 4.074,8 1.607,9 185,9 14.749,72007. 12. 2.335,0 3.534,4 834,5 1.726,5 3.661,1 5,2 106,1 5.165,7 1.979,7 255,2 19.603,22008. 12. 1.749,7 3.381,4 1.108,0 1.776,2 3.864,7 17,9 264,3 6.361,9 2.285,9 308,4 21.118,32009. 12. 1.397,9 3.530,3 1.078,7 1.844,3 4.241,0 13,6 446,7 5.744,1 2.333,1 379,8 21.009,62010. 12. 1.121,7 3.680,5 1.210,6 1.991,0 4.526,4 9,1 595,1 4.783,2 2.521,9 738,2 21.177,62011. 12. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,12012. 12. 847,2 3.714,8 1.053,0 2.672,7 5.042,2 0,0 712,4 3.947,0 3.204,7 1.130,7 22.324,62013. 12. 717,8 4.137,4 1.189,3 3.006,3 5.203,1 0,0 707,9 3.697,9 3.362,4 1.424,1 23.446,32013. 07. 769,3 3.937,5 1.116,2 2.761,6 5.040,3 0,0 710,3 3.710,5 3.370,2 1.208,9 22.624,9

08. 743,9 4.117,6 1.110,5 2.809,9 5.082,6 0,0 712,7 3.676,5 3.376,4 1.271,3 22.901,509. 720,0 4.110,5 1.133,3 2.888,1 5.081,1 0,0 713,7 3.594,8 3.338,5 1.325,8 22.905,810. 771,0 4.057,3 1.168,8 2.931,7 5.133,1 0,0 713,6 3.601,7 3.353,2 1.312,9 23.043,411. 736,3 4.037,3 1.170,1 2.965,4 5.146,9 0,0 719,9 3.531,7 3.397,1 1.364,2 23.068,912. 717,8 4.137,4 1.189,3 3.006,3 5.203,1 0,0 707,9 3.697,9 3.362,4 1.424,1 23.446,3

2014. 01. 787,3 4.093,8 1.150,0 3.065,3 5.237,0 0,0 702,7 3.413,8 3.396,1 1.426,5 23.272,602. 833,4 4.047,7 1.266,5 3.073,2 5.230,0 0,0 702,5 3.385,7 3.416,2 1.451,5 23.406,703. 833,9 4.110,8 1.154,9 3.086,2 5.248,3 0,0 704,5 3.290,8 3.442,1 1.444,5 23.315,904. 889,5 4.088,0 1.125,0 3.074,8 5.267,3 0,0 702,4 3.316,1 3.452,8 1.503,9 23.419,805. 886,2 4.152,5 1.183,6 3.089,9 5.304,8 0,0 703,9 3.268,4 3.484,4 1.504,9 23.578,706. 862,7 4.119,9 1.214,9 3.108,3 5.231,5 0,0 701,8 3.365,2 3.471,0 1.532,1 23.607,407. 1.174,9 4.166,6 1.264,1 3.177,2 5.225,7 0,0 704,7 3.207,7 3.479,5 1.566,8 23.967,208. 1.149,2 4.372,4 1.226,0 3.173,3 5.269,7 0,0 713,8 3.225,5 3.491,1 1.576,3 24.197,209. 1.070,5 4.517,7 1.258,6 3.165,7 5.275,5 0,0 701,1 3.280,7 3.527,4 1.579,5 24.376,7



Napomena: Depoziti centralne vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i stranoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj valuti predstavljaju obaveze banaka prema necentralnoj vladi (kantona i opština), nefinansijskim javnim preduzećima, nefinansijskim privatnim preduzećima, ostalim finansijskim institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim neklasifikovanim sektorima). Strana pasiva komercijalnih banaka obuhvata obaveze banaka prema nerezidentima po osnovu prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira, trgovinskih kredita i avansa i ostalih računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao poseban finansijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata.Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine, opšte i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Ostale stavke (neto) takođe obuhvataju i ograničene depozite.



Note: Central government deposits include transferable and other deposits in the local and foreign currency of BH Institutions, Entity governments, Entity Social security funds and those of Brčko District . Transferable and other deposits of other domestic sectors in domestic and foreign currency represent banks liabilities towards non-central government (canton and municipality governments), public non financial enterprises, private non financial enterprises, other financial institutions and other domestic sectors (households, nonprofit institutions and other non-classified sectors).Foreign liabilities of commercial banks include banks liabilities to nonresidents based on transferable and other deposits, loans, securities ,trade loans and advance payments and other accounts payable. According to a new methodology, loans are presented in liabilities as a separate financial instrument, with which the calculated interest is added.Shares and other equity comprises equity, retained earnings, current year result, general and special reserves and adjustment/revaluation. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets. Restricted deposits are also included in other items (net).

151


T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T11: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ - на крају периода, у милионима KМ -

PASIVA

Mje

sec

Dep

oziti

sr

ediš

nje

vlad

e

Pren

osiv

i de

pozi

ti dr

ugih

do

mać

ih s

ek-

tora

u d

omać

oj

valu

ti

Pren

osiv

i de

pozi

ti dr

ugih

do

mać

ih se

ktor

a u

stra

noj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

u do

mać

oj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

u st

rano

j val

uti

Vrije

dnos

ni

papi

ri

Kred

iti

Stra

na p

asiv

a

Dio

nice

i dr

ugi

kapi

tal

Ost

ale

stav

ke

(net

o)

Uku

pno

God

ina

ПАСИВА

Деп

озит

и це

нтра

лне

влад

е

Пре

носи

ви

депо

зити

др

угих

дом

аћих

се

ктор

а у

дом

аћој

вал

ути

Пре

носи

ви

депо

зити

др

угих

дом

аћих

се

ктор

а у

стра

ној в

алут

иО

стал

и де

пози

ти

друг

их д

омаћ

их

сект

ора

у до

маћ

ој в

алут

и

Ост

али

депо

зити

др

угих

дом

аћих

се

ктор

а у

стра

ној в

алут

и

Харт

ије

од

вриј

едно

сти

Кред

ити

Стра

на п

асив

а

Акц

ије

и др

уги

капи

тал

Ост

але

став

ке

(нет

о)

Укуп

но

Годи

на

Мје

сец

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12

1997. 12. 233,6 139,2 448,5 9,6 363,3 14,2 0,0 1.513,8 1.043,4 -428,5 3.336,91998. 12. 222,2 147,5 637,9 8,0 467,0 10,6 0,0 1.605,8 1.310,9 -676,8 3.733,01999. 12. 170,1 584,6 465,5 22,4 577,3 8,7 0,0 1.519,3 1.257,0 -700,6 3.904,32000. 12. 143,2 749,9 554,5 77,9 428,2 4,4 0,0 1.577,1 1.096,2 -366,4 4.265,02001. 12. 277,5 1.016,2 928,5 140,9 907,7 0,1 0,0 1.526,5 1.118,8 -341,2 5.574,92002. 12. 390,3 1.270,3 817,1 272,2 974,4 0,1 0,0 1.793,7 1.213,6 -386,6 6.345,02003. 12. 473,1 1.510,3 818,3 461,9 1.102,5 0,0 0,0 2.437,0 1.305,4 -420,4 7.688,02004. 12. 419,4 1.862,9 988,1 703,4 1.604,6 0,0 0,0 2.651,1 1.472,1 -301,8 9.399,82005. 12. 533,4 2.370,5 1.154,8 818,1 1.999,4 0,0 0,0 3.559,3 1.712,5 -273,4 11.874,62006. 12. 853,3 2.751,0 692,0 1.365,4 3.105,4 0,0 114,0 4.074,8 1.607,9 185,9 14.749,72007. 12. 2.335,0 3.534,4 834,5 1.726,5 3.661,1 5,2 106,1 5.165,7 1.979,7 255,2 19.603,22008. 12. 1.749,7 3.381,4 1.108,0 1.776,2 3.864,7 17,9 264,3 6.361,9 2.285,9 308,4 21.118,32009. 12. 1.397,9 3.530,3 1.078,7 1.844,3 4.241,0 13,6 446,7 5.744,1 2.333,1 379,8 21.009,62010. 12. 1.121,7 3.680,5 1.210,6 1.991,0 4.526,4 9,1 595,1 4.783,2 2.521,9 738,2 21.177,62011. 12. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,12012. 12. 847,2 3.714,8 1.053,0 2.672,7 5.042,2 0,0 712,4 3.947,0 3.204,7 1.130,7 22.324,62013. 12. 717,8 4.137,4 1.189,3 3.006,3 5.203,1 0,0 707,9 3.697,9 3.362,4 1.424,1 23.446,32013. 07. 769,3 3.937,5 1.116,2 2.761,6 5.040,3 0,0 710,3 3.710,5 3.370,2 1.208,9 22.624,9

08. 743,9 4.117,6 1.110,5 2.809,9 5.082,6 0,0 712,7 3.676,5 3.376,4 1.271,3 22.901,509. 720,0 4.110,5 1.133,3 2.888,1 5.081,1 0,0 713,7 3.594,8 3.338,5 1.325,8 22.905,810. 771,0 4.057,3 1.168,8 2.931,7 5.133,1 0,0 713,6 3.601,7 3.353,2 1.312,9 23.043,411. 736,3 4.037,3 1.170,1 2.965,4 5.146,9 0,0 719,9 3.531,7 3.397,1 1.364,2 23.068,912. 717,8 4.137,4 1.189,3 3.006,3 5.203,1 0,0 707,9 3.697,9 3.362,4 1.424,1 23.446,3

2014. 01. 787,3 4.093,8 1.150,0 3.065,3 5.237,0 0,0 702,7 3.413,8 3.396,1 1.426,5 23.272,602. 833,4 4.047,7 1.266,5 3.073,2 5.230,0 0,0 702,5 3.385,7 3.416,2 1.451,5 23.406,703. 833,9 4.110,8 1.154,9 3.086,2 5.248,3 0,0 704,5 3.290,8 3.442,1 1.444,5 23.315,904. 889,5 4.088,0 1.125,0 3.074,8 5.267,3 0,0 702,4 3.316,1 3.452,8 1.503,9 23.419,805. 886,2 4.152,5 1.183,6 3.089,9 5.304,8 0,0 703,9 3.268,4 3.484,4 1.504,9 23.578,706. 862,7 4.119,9 1.214,9 3.108,3 5.231,5 0,0 701,8 3.365,2 3.471,0 1.532,1 23.607,407. 1.174,9 4.166,6 1.264,1 3.177,2 5.225,7 0,0 704,7 3.207,7 3.479,5 1.566,8 23.967,208. 1.149,2 4.372,4 1.226,0 3.173,3 5.269,7 0,0 713,8 3.225,5 3.491,1 1.576,3 24.197,209. 1.070,5 4.517,7 1.258,6 3.165,7 5.275,5 0,0 701,1 3.280,7 3.527,4 1.579,5 24.376,7



Napomena: Depoziti središnje vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i stranoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj valuti predstavljaju obveze banaka prema nesredišnjoj vladi (kantona i općina), nefinancijskim javnim poduzećima, nefinancijskim privatnim poduzećima, ostalim financijskim institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim neklasificiranim sektorima). Strana pasiva komercijalnih banaka obuhvaća obveze banaka prema nerezidentima po osnovi prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira, trgovinskih kredita i avansa i ostalih računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao poseban financijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata.Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine, opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Ostale stavke (neto) također obuhvaćaju i ograničene depozite.



Напомена: Депозити централне владе укључују преносиве и остале депозите у домаћој и страној валути институција БиХ, влада ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Преносиви и остали депозити других домаћих сектора у домаћој и страној валути представљају обавезе банака према нецентралној влади (кантона и општина), нефинансијским јавним предузећима, нефинансијским приватним предузећима, осталим финансијским институцијама и осталим домаћим секторима (становништву, непрофитним институцијама и осталим некласификованим секторима). Страна пасива комерцијалних банака обухвата обавезе банака према нерезидентима по основу преносивих и осталих депозита, кредита, хартија од вриједности, трговинских кредита и аванса и осталих рачуна дуговања. Према новој методологији, кредити на страни пасиве су приказани као посебан финансијски инструмент, уз које се додаје обрачуната камата.Акције и други капитал обухватају акционарски капитал, задржани приход, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. Остале ставке (нето) такође обухватају и ограничене депозите.

152


T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH - end of period, KM million -

AKTIVA

God

ina

Mje

sec

Reze

rve

Stra

na a

ktiv

a

Potr

aživ

anja

od

gene

raln

e vl

ade

Potr

aživ

anja

od

nefin

ansij

skih

ja

vnih

pred

uzeć

a

Potr

aživ

anja

od

nefin

ansi

jski

h pr

ivat

nih

pred

uzeć

a

Potr

aživ

anja

od

ost

alih

fin

ansi

jski

h in

stitu

cija

Potr

aživ

anja

od

ost

alih

do

mać

ih

sekt

ora

Uku

pno

ASSETS

Year

Mon

th

Rese

rves

Fore

ign

Ass

ets

Clai

ms

onG

ener

alG

over

nmen

t

Clai

ms

onPu

blic

N

on-fi

nanc

ial

Ente

rpris

es

Clai

ms

onPr

ivat

e N

on-fi

nanc

ial

Ente

rpris

es

Clai

ms

on

Oth

er F

inan

cial

In

stitu

tions

Clai

ms

on

Oth

er D

omes

tic

Sect

ors

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 239,5 447,0 23,7 1.087,4 536,4 8,3 132,1 2.474,31998. 12. 202,1 416,6 29,0 1.091,0 550,9 5,4 258,4 2.553,51999. 12. 264,0 750,1 28,4 993,5 527,1 6,3 270,8 2.840,12000. 12. 265,5 854,1 22,1 1.033,8 584,5 8,5 373,7 3.142,22001. 12. 792,4 1.214,1 29,2 811,6 811,2 16,5 668,6 4.343,72002. 12. 511,8 1.301,5 41,1 733,4 1.143,3 23,3 1.325,0 5.079,42003. 12. 814,9 1.366,5 35,6 639,8 1.506,9 35,0 1.701,6 6.100,22004. 12. 1.291,9 1.690,5 34,0 599,3 1.973,3 54,7 2.203,9 7.847,62005. 12. 1.809,4 1.802,7 37,4 619,6 2.478,2 64,2 2.828,9 9.640,42006. 12. 2.389,8 2.017,0 30,7 587,7 3.066,6 71,6 3.552,9 11.716,22007. 12. 2.996,0 2.027,0 34,8 577,2 4.043,8 138,8 4.569,2 14.386,82008. 12. 2.454,0 1.987,9 81,2 574,2 5.017,1 129,9 5.252,5 15.497,02009. 12. 2.683,9 2.489,3 85,5 576,5 4.909,3 79,2 4.869,2 15.692,92010. 12. 2.850,0 2.182,4 152,3 656,3 5.034,8 62,9 4.807,0 15.745,62011. 12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,52012. 12. 2.414,7 1.988,3 412,9 663,0 5.403,4 47,6 5.134,9 16.064,82013. 12. 2.944,4 1.953,7 441,0 669,3 5.409,4 43,3 5.252,0 16.713,12013. 07. 2.629,6 1.883,5 372,5 677,7 5.325,2 55,1 5.205,3 16.148,9

08. 2.855,6 1.882,2 380,9 674,8 5.289,6 40,1 5.209,2 16.332,409. 2.849,7 1.787,9 404,2 664,8 5.343,5 41,4 5.229,3 16.320,810. 2.852,9 1.857,0 402,4 657,7 5.333,2 38,4 5.239,1 16.380,711. 2.894,6 1.811,2 405,5 653,6 5.332,8 42,1 5.243,8 16.383,612. 2.944,4 1.953,7 441,0 669,3 5.409,4 43,3 5.252,0 16.713,1

2014. 01. 2.862,7 1.913,0 437,7 656,4 5.393,9 44,8 5.230,5 16.539,002. 2.795,2 1.906,8 460,2 663,8 5.484,5 42,8 5.227,3 16.580,603. 2.830,1 1.761,4 472,3 656,2 5.501,8 45,1 5.266,3 16.533,204. 2.879,3 1.766,7 499,9 660,7 5.501,3 46,0 5.298,7 16.652,605. 2.899,5 1.825,7 507,3 662,9 5.477,9 39,9 5.344,2 16.757,406. 2.862,6 1.767,1 500,9 661,2 5.479,8 46,3 5.378,2 16.696,207. 3.117,1 1.775,9 523,7 663,0 5.424,4 41,8 5.407,3 16.953,108. 3.177,1 1.841,3 590,3 667,5 5.358,9 43,7 5.409,3 17.088,309. 3.241,5 1.716,4 654,6 680,3 5.439,4 42,2 5.444,6 17.218,9



Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.



Note: Consolidated Balance Sheet of FBH commercial banks includes Consolidated Balance Sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit Mostar. Notes from table T11 are applicable for all items.

153


T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T12: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ - на крају периода, у милионима KМ -

AKTIVA

God

ina

Mje

sec

Reze

rve

Stra

na a

ktiv

a

Potr

aživ

anja

od

gen

eral

ne

vlad

e

Potr

aživ

anja

od

nefin

anci

jski

h ja

vnih

podu

zeća

Potr

aživ

anja

od

nefin

anci

jski

h pr

ivat

nih

podu

zeća

Potr

aživ

anja

od

ost

alih

fin

anci

jski

h in

stitu

cija

Potr

aživ

anja

od

ost

alih

do

mać

ih

sekt

ora

Uku

pno

АКТИВА

Годи

на

Мје

сец

Резе

рве

Стра

на а

ктив

а

Пот

раж

и-ва

ња

од ге

нера

лне

влад

е

Пот

раж

ивањ

а од

не

фин

анси

јски

х ја

вних

пр

едуз

ећа

Пот

раж

ивањ

а од

не

фин

анси

јски

х пр

иват

них

пред

узећ

а

Пот

раж

ивањ

а од

ост

алих

ф

инан

сијс

ких

инст

итуц

ија

Пот

раж

ивањ

а од

ост

алих

до

маћ

их

сект

ора

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 239,5 447,0 23,7 1.087,4 536,4 8,3 132,1 2.474,31998. 12. 202,1 416,6 29,0 1.091,0 550,9 5,4 258,4 2.553,51999. 12. 264,0 750,1 28,4 993,5 527,1 6,3 270,8 2.840,12000. 12. 265,5 854,1 22,1 1.033,8 584,5 8,5 373,7 3.142,22001. 12. 792,4 1.214,1 29,2 811,6 811,2 16,5 668,6 4.343,72002. 12. 511,8 1.301,5 41,1 733,4 1.143,3 23,3 1.325,0 5.079,42003. 12. 814,9 1.366,5 35,6 639,8 1.506,9 35,0 1.701,6 6.100,22004. 12. 1.291,9 1.690,5 34,0 599,3 1.973,3 54,7 2.203,9 7.847,62005. 12. 1.809,4 1.802,7 37,4 619,6 2.478,2 64,2 2.828,9 9.640,42006. 12. 2.389,8 2.017,0 30,7 587,7 3.066,6 71,6 3.552,9 11.716,22007. 12. 2.996,0 2.027,0 34,8 577,2 4.043,8 138,8 4.569,2 14.386,82008. 12. 2.454,0 1.987,9 81,2 574,2 5.017,1 129,9 5.252,5 15.497,02009. 12. 2.683,9 2.489,3 85,5 576,5 4.909,3 79,2 4.869,2 15.692,92010. 12. 2.850,0 2.182,4 152,3 656,3 5.034,8 62,9 4.807,0 15.745,62011. 12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,52012. 12. 2.414,7 1.988,3 412,9 663,0 5.403,4 47,6 5.134,9 16.064,82013. 12. 2.944,4 1.953,7 441,0 669,3 5.409,4 43,3 5.252,0 16.713,12013. 07. 2.629,6 1.883,5 372,5 677,7 5.325,2 55,1 5.205,3 16.148,9

08. 2.855,6 1.882,2 380,9 674,8 5.289,6 40,1 5.209,2 16.332,409. 2.849,7 1.787,9 404,2 664,8 5.343,5 41,4 5.229,3 16.320,810. 2.852,9 1.857,0 402,4 657,7 5.333,2 38,4 5.239,1 16.380,711. 2.894,6 1.811,2 405,5 653,6 5.332,8 42,1 5.243,8 16.383,612. 2.944,4 1.953,7 441,0 669,3 5.409,4 43,3 5.252,0 16.713,1

2014. 01. 2.862,7 1.913,0 437,7 656,4 5.393,9 44,8 5.230,5 16.539,002. 2.795,2 1.906,8 460,2 663,8 5.484,5 42,8 5.227,3 16.580,603. 2.830,1 1.761,4 472,3 656,2 5.501,8 45,1 5.266,3 16.533,204. 2.879,3 1.766,7 499,9 660,7 5.501,3 46,0 5.298,7 16.652,605. 2.899,5 1.825,7 507,3 662,9 5.477,9 39,9 5.344,2 16.757,406. 2.862,6 1.767,1 500,9 661,2 5.479,8 46,3 5.378,2 16.696,207. 3.117,1 1.775,9 523,7 663,0 5.424,4 41,8 5.407,3 16.953,108. 3.177,1 1.841,3 590,3 667,5 5.358,9 43,7 5.409,3 17.088,309. 3.241,5 1.716,4 654,6 680,3 5.439,4 42,2 5.444,6 17.218,9



Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.



Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и Главне јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.

154


Т12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH - end of period, KM million -

PASIVA

Mje

sec

Dep

oziti

cent

raln

e vl

ade

Pren

osiv

i de

pozi

ti dr

ugih

do

mać

ih s

ekto

ra

u do

mać

oj v

alut

iPr

enos

ivi d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

u st

rano

j va

luti

Ost

ali d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

u do

mać

oj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

u st

rano

j va

luti

Vrije

dnos

ni p

apiri

Kred

iti

Stra

na p

asiv

a

Dio

nice

i dr

ugi

kapi

tal

Ost

ale

stav

ke

(net

o)

Uku

pno

God

ina

LIABILITIES

Dep

osits

of

Cent

ral

Gov

ernm

ent

Tran

sf. D

ep. O

ther

D

omes

tic S

ecto

rs

in D

om. C

urr.

Tran

sf. D

ep. O

ther

D

omes

tic S

ecto

rs

in F

or. C

urr.

Oth

er D

ep. O

ther

D

omes

tic S

ecto

rs

in D

om. C

urr.

Oth

er D

ep. O

ther

D

omes

tic S

ecto

rs

in F

or. C

urr.

Secu

ritie

s

Loan

s

Fore

ign

Liab

ilitie

s

Shar

es a

nd O

ther

Eq

uity

Oth

er It

ems (

Net

)

Tota

l

Year

Mon

th

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12

1997. 12. 110,0 125,3 372,3 9,6 323,2 0,2 0,0 1.042,3 716,5 -225,1 2.474,31998. 12. 76,8 147,5 438,1 8,0 347,6 0,6 0,0 1.023,2 920,2 -408,4 2.553,51999. 12. 84,5 481,5 426,8 20,2 434,1 0,1 0,0 916,7 842,0 -365,7 2.840,12000. 12. 70,2 597,6 488,9 66,8 411,9 0,0 0,0 999,0 763,4 -255,5 3.142,22001. 12. 202,6 825,3 830,7 125,6 859,5 0,0 0,0 954,8 755,3 -210,2 4.343,72002. 12. 312,1 1.060,2 732,4 207,9 913,9 0,1 0,0 1.160,3 898,0 -205,3 5.079,42003. 12. 326,2 1.247,1 704,6 363,8 1.008,5 0,0 0,0 1.698,0 998,1 -246,0 6.100,22004. 12. 246,9 1.501,3 844,5 578,8 1.459,5 0,0 0,0 2.216,3 1.212,9 -212,7 7.847,62005. 12. 310,8 1.855,3 993,1 647,7 1.759,7 0,0 0,0 2.920,9 1.346,3 -193,3 9.640,42006. 12. 534,4 2.157,8 597,1 1.084,5 2.675,7 0,0 50,8 3.197,8 1.221,6 196,5 11.716,22007. 12. 587,3 2.707,4 671,5 1.337,3 3.148,0 0,0 49,5 4.126,9 1.516,4 242,4 14.386,82008. 12. 412,5 2.459,8 850,2 1.270,4 3.212,1 8,7 41,4 5.185,3 1.748,7 308,0 15.497,02009. 12. 515,3 2.665,6 861,0 1.303,6 3.460,0 8,9 40,5 4.731,1 1.789,7 317,3 15.692,92010. 12. 651,9 2.812,7 960,6 1.380,0 3.655,5 9,1 39,0 3.925,4 1.814,0 497,3 15.745,62011. 12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,52012. 12. 519,7 2.721,3 789,4 1.829,2 3.903,6 0,0 51,6 3.008,1 2.413,8 828,1 16.064,82013. 12. 379,5 2.998,1 901,7 2.044,8 3.949,5 0,0 40,7 2.846,6 2.506,3 1.045,9 16.713,12013. 07. 453,8 2.841,2 853,8 1.855,6 3.869,3 0,0 45,5 2.862,0 2.480,2 887,5 16.148,9

08. 423,9 2.971,3 831,0 1.886,8 3.887,3 0,0 47,2 2.850,6 2.487,0 947,4 16.332,409. 403,3 2.962,7 848,2 1.944,4 3.882,3 0,0 45,5 2.772,9 2.470,4 991,1 16.320,810. 430,1 2.923,8 869,9 1.980,4 3.911,9 0,0 43,2 2.756,8 2.478,8 985,9 16.380,711. 418,3 2.884,9 861,7 2.009,9 3.912,1 0,0 44,7 2.714,7 2.517,4 1.019,9 16.383,612. 379,5 2.998,1 901,7 2.044,8 3.949,5 0,0 40,7 2.846,6 2.506,3 1.045,9 16.713,1

2014. 01. 451,9 2.925,0 864,4 2.080,6 3.970,3 0,0 42,5 2.632,4 2.526,8 1.045,0 16.539,002. 457,0 2.832,7 974,6 2.071,5 3.977,7 0,0 42,3 2.620,2 2.540,5 1.064,0 16.580,603. 433,1 2.910,3 888,8 2.085,6 3.981,4 0,0 42,8 2.557,1 2.563,4 1.070,7 16.533,204. 525,6 2.888,7 845,0 2.102,0 3.989,1 0,0 46,1 2.570,1 2.571,5 1.114,5 16.652,605. 524,9 2.921,7 878,9 2.114,1 4.025,6 0,0 48,3 2.535,7 2.606,8 1.101,4 16.757,406. 494,5 2.932,3 907,9 2.129,2 3.935,2 0,0 52,2 2.622,4 2.572,0 1.050,4 16.696,207. 693,8 3.014,3 969,5 2.128,9 3.914,1 0,0 50,0 2.496,9 2.585,2 1.100,5 16.953,108. 691,0 3.164,8 934,9 2.129,7 3.939,9 0,0 59,1 2.483,8 2.589,7 1.095,3 17.088,309. 615,8 3.217,6 951,9 2.158,9 3.942,0 0,0 54,1 2.532,1 2.622,9 1.123,7 17.218,9



Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.



Note: Consolidated Balance Sheet of FBH commercial banks includes Consolidated Balance Sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit Mostar. Notes from table T11 are applicable for all items.

155


Т12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T12: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ - на крају периода, у милионима KМ -

PASIVA

Mje

sec

Dep

oziti

sred

išnj

e vl

ade

Pren

osiv

i de

pozi

ti dr

ugih

do

mać

ih s

ekto

ra

u do

mać

oj v

alut

iPr

enos

ivi d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

ust

rano

j val

uti

Ost

ali d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

u do

mać

oj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

u st

rano

j va

luti

Vrije

dnos

ni p

apiri

Kred

iti

Stra

na p

asiv

a

Dio

nice

i dr

ugi

kapi

tal

Ost

ale

stav

ke

(net

o)

Uku

pno

God

ina

ПАСИВА

Деп

озит

и це

нтра

лне

влад

е

Пре

носи

ви

депо

зити

дру

гих

дом

аћих

сек

тора

у

дом

аћој

вал

ути

Пре

носи

ви

депо

зити

дру

гих

дом

аћих

сек

тора

у

стра

ној в

алут

и

Ост

али

депо

зити

др

угих

дом

аћих

се

ктор

а у

дом

аћој

вал

ути

Ост

али

депо

зити

др

угих

дом

аћих

се

ктор

а у

стра

ној в

алут

и

Харт

ије

од

вриј

едно

сти

Кред

ити

Стра

на п

асив

а

Акц

ије

и др

уги

капи

тал

Ост

але

став

ке

(нет

о)

Укуп

но

Годи

на

Мје

сец

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12

1997. 12. 110,0 125,3 372,3 9,6 323,2 0,2 0,0 1.042,3 716,5 -225,1 2.474,31998. 12. 76,8 147,5 438,1 8,0 347,6 0,6 0,0 1.023,2 920,2 -408,4 2.553,51999. 12. 84,5 481,5 426,8 20,2 434,1 0,1 0,0 916,7 842,0 -365,7 2.840,12000. 12. 70,2 597,6 488,9 66,8 411,9 0,0 0,0 999,0 763,4 -255,5 3.142,22001. 12. 202,6 825,3 830,7 125,6 859,5 0,0 0,0 954,8 755,3 -210,2 4.343,72002. 12. 312,1 1.060,2 732,4 207,9 913,9 0,1 0,0 1.160,3 898,0 -205,3 5.079,42003. 12. 326,2 1.247,1 704,6 363,8 1.008,5 0,0 0,0 1.698,0 998,1 -246,0 6.100,22004. 12. 246,9 1.501,3 844,5 578,8 1.459,5 0,0 0,0 2.216,3 1.212,9 -212,7 7.847,62005. 12. 310,8 1.855,3 993,1 647,7 1.759,7 0,0 0,0 2.920,9 1.346,3 -193,3 9.640,42006. 12. 534,4 2.157,8 597,1 1.084,5 2.675,7 0,0 50,8 3.197,8 1.221,6 196,5 11.716,22007. 12. 587,3 2.707,4 671,5 1.337,3 3.148,0 0,0 49,5 4.126,9 1.516,4 242,4 14.386,82008. 12. 412,5 2.459,8 850,2 1.270,4 3.212,1 8,7 41,4 5.185,3 1.748,7 308,0 15.497,02009. 12. 515,3 2.665,6 861,0 1.303,6 3.460,0 8,9 40,5 4.731,1 1.789,7 317,3 15.692,92010. 12. 651,9 2.812,7 960,6 1.380,0 3.655,5 9,1 39,0 3.925,4 1.814,0 497,3 15.745,62011. 12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,52012. 12. 519,7 2.721,3 789,4 1.829,2 3.903,6 0,0 51,6 3.008,1 2.413,8 828,1 16.064,82013. 12. 379,5 2.998,1 901,7 2.044,8 3.949,5 0,0 40,7 2.846,6 2.506,3 1.045,9 16.713,12013. 07. 453,8 2.841,2 853,8 1.855,6 3.869,3 0,0 45,5 2.862,0 2.480,2 887,5 16.148,9

08. 423,9 2.971,3 831,0 1.886,8 3.887,3 0,0 47,2 2.850,6 2.487,0 947,4 16.332,409. 403,3 2.962,7 848,2 1.944,4 3.882,3 0,0 45,5 2.772,9 2.470,4 991,1 16.320,810. 430,1 2.923,8 869,9 1.980,4 3.911,9 0,0 43,2 2.756,8 2.478,8 985,9 16.380,711. 418,3 2.884,9 861,7 2.009,9 3.912,1 0,0 44,7 2.714,7 2.517,4 1.019,9 16.383,612. 379,5 2.998,1 901,7 2.044,8 3.949,5 0,0 40,7 2.846,6 2.506,3 1.045,9 16.713,1

2014. 01. 451,9 2.925,0 864,4 2.080,6 3.970,3 0,0 42,5 2.632,4 2.526,8 1.045,0 16.539,002. 457,0 2.832,7 974,6 2.071,5 3.977,7 0,0 42,3 2.620,2 2.540,5 1.064,0 16.580,603. 433,1 2.910,3 888,8 2.085,6 3.981,4 0,0 42,8 2.557,1 2.563,4 1.070,7 16.533,204. 525,6 2.888,7 845,0 2.102,0 3.989,1 0,0 46,1 2.570,1 2.571,5 1.114,5 16.652,605. 524,9 2.921,7 878,9 2.114,1 4.025,6 0,0 48,3 2.535,7 2.606,8 1.101,4 16.757,406. 494,5 2.932,3 907,9 2.129,2 3.935,2 0,0 52,2 2.622,4 2.572,0 1.050,4 16.696,207. 693,8 3.014,3 969,5 2.128,9 3.914,1 0,0 50,0 2.496,9 2.585,2 1.100,5 16.953,108. 691,0 3.164,8 934,9 2.129,7 3.939,9 0,0 59,1 2.483,8 2.589,7 1.095,3 17.088,309. 615,8 3.217,6 951,9 2.158,9 3.942,0 0,0 54,1 2.532,1 2.622,9 1.123,7 17.218,9



Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.



Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и Главне јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.

156


T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS - na kraju perioda, u milionima KM -

T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS - end of period, KM million -

AKTIVA

God

ina

Mje

sec

Reze

rve

Stra

na a

ktiv

a

Potr

aživ

anja

od

gene

raln

e vl

ade

Potr

aživ

anja

od

nefin

ansi

jski

h ja

vnih

pred

uzeć

a

Potr

aživ

anja

od

nefin

ansi

jski

h pr

ivat

nih

pred

uzeć

a

Potr

aživ

anja

od

osta

lihfin

ansi

jski

h in

stitu

cija

Potr

aživ

anja

od

osta

lih d

omać

ih

sekt

ora

Uku

pno

ASSETS

Year

Mon

th

Rese

rves

Fore

ign

Ass

ets

Clai

ms

on

Gen

eral

Gov

ernm

ent

Clai

ms

onPu

blic

Non

-fina

ncia

l En

terp

rises

Clai

ms

onPr

ivat

e N

on-fi

nanc

ial

Ente

rpris

es

Clai

ms

on O

ther

Fi

nanc

ial

Inst

itutio

ns

Clai

ms

onO

ther

Dom

estic

Sec

tor

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 0,0 62,9 2,0 11,6 498,3 0,0 28,2 603,11998. 12. 5,5 127,5 2,3 8,9 763,4 0,0 129,0 1.036,61999. 12. 10,7 82,2 3,1 9,7 922,3 0,0 14,2 1.042,32000. 12. 21,9 90,5 6,5 639,3 290,4 2,4 50,5 1.101,52001. 12. 77,6 132,0 3,8 600,0 330,7 3,4 43,9 1.191,32002. 12. 83,5 167,1 19,6 521,3 298,9 4,5 170,8 1.265,62003. 12. 189,7 195,4 10,0 526,9 352,7 5,2 307,9 1.587,82004. 12. 274,7 215,6 11,6 92,4 504,9 5,5 447,6 1.552,22005. 12. 424,5 293,9 12,7 75,4 765,7 3,7 658,3 2.234,22006. 12. 673,9 340,1 39,6 46,7 1.019,5 17,8 896,0 3.033,52007. 12. 1.026,9 1.531,6 93,3 49,4 1.271,9 20,8 1.222,4 5.216,42008. 12. 939,3 1.118,1 184,9 55,0 1.734,5 39,2 1.550,3 5.621,42009. 12. 948,1 701,0 270,5 59,6 1.773,2 23,8 1.540,6 5.316,72010. 12. 829,8 631,8 313,6 92,8 1.930,7 17,3 1.616,0 5.432,02011. 12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,62012. 12. 955,7 519,5 823,9 126,6 2.069,6 26,0 1.738,5 6.259,82013. 12. 899,3 683,7 939,0 160,3 2.147,0 24,1 1.879,8 6.733,22013. 07. 834,4 642,4 882,6 158,2 2.140,6 27,2 1.790,7 6.476,0

08. 854,4 644,9 914,0 157,2 2.166,6 28,1 1.803,9 6.569,009. 903,7 625,2 914,2 156,6 2.127,4 27,6 1.830,2 6.585,010. 879,1 700,9 905,1 158,5 2.138,8 28,5 1.851,7 6.662,711. 874,0 657,6 909,2 159,4 2.186,6 28,5 1.870,1 6.685,312. 899,3 683,7 939,0 160,3 2.147,0 24,1 1.879,8 6.733,2

2014. 01. 905,2 656,2 939,1 163,2 2.153,4 25,4 1.891,1 6.733,602. 973,0 632,3 957,5 167,6 2.161,7 26,2 1.907,8 6.826,103. 923,4 613,6 933,8 166,7 2.165,3 25,1 1.954,9 6.782,804. 937,8 582,6 958,4 164,5 2.135,0 25,4 1.963,6 6.767,105. 902,0 613,7 967,1 165,0 2.165,4 25,0 1.983,1 6.821,306. 930,7 601,2 1.015,6 160,4 2.165,9 25,6 2.011,7 6.911,207. 1.010,0 672,3 997,3 159,0 2.126,4 25,7 2.023,5 7.014,108. 1.080,9 710,9 995,0 160,9 2.110,5 25,5 2.025,4 7.109,009. 1.080,4 712,3 1.047,8 163,2 2.095,6 26,5 2.031,9 7.157,8



Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.



Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include Consolidated balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank of Republika Srpska. Notes from table T11are applicable for all items.

157


T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T13: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС - на крају периода, у милионима KМ -

AKTIVA

God

ina

Mje

sec

Reze

rve

Stra

na a

ktiv

a

Potr

aživ

anja

od

gene

raln

e vl

ade

Potr

aživ

anja

od

nefin

anci

jski

h ja

vnih

podu

zeća

Potr

aživ

anja

od

nefin

anci

jski

h pr

ivat

nih

podu

zeća

Potr

aživ

anja

od

ost

alih

fin

anci

jski

h in

stitu

cija

Potr

aživ

anja

od

osta

lih d

omać

ih

sekt

ora

Uku

pno

АКТИВА

Годи

на

Мје

сец

Резе

рве

Стра

на а

ктив

а

Пот

раж

и-ва

ња

од ге

нера

лне

влад

е

Пот

раж

ивањ

а од

не

фин

анси

јски

х ја

вних

пр

едуз

ећа

Пот

раж

ивањ

а од

не

фин

анси

јски

х пр

иват

них

пред

узећ

а

Пот

раж

ивањ

а од

ост

алих

ф

инан

сијс

ких

инст

итуц

ија

Пот

раж

ивањ

а од

ост

алих

до

маћ

их

сект

ора

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 0,0 62,9 2,0 11,6 498,3 0,0 28,2 603,11998. 12. 5,5 127,5 2,3 8,9 763,4 0,0 129,0 1.036,61999. 12. 10,7 82,2 3,1 9,7 922,3 0,0 14,2 1.042,32000. 12. 21,9 90,5 6,5 639,3 290,4 2,4 50,5 1.101,52001. 12. 77,6 132,0 3,8 600,0 330,7 3,4 43,9 1.191,32002. 12. 83,5 167,1 19,6 521,3 298,9 4,5 170,8 1.265,62003. 12. 189,7 195,4 10,0 526,9 352,7 5,2 307,9 1.587,82004. 12. 274,7 215,6 11,6 92,4 504,9 5,5 447,6 1.552,22005. 12. 424,5 293,9 12,7 75,4 765,7 3,7 658,3 2.234,22006. 12. 673,9 340,1 39,6 46,7 1.019,5 17,8 896,0 3.033,52007. 12. 1.026,9 1.531,6 93,3 49,4 1.271,9 20,8 1.222,4 5.216,42008. 12. 939,3 1.118,1 184,9 55,0 1.734,5 39,2 1.550,3 5.621,42009. 12. 948,1 701,0 270,5 59,6 1.773,2 23,8 1.540,6 5.316,72010. 12. 829,8 631,8 313,6 92,8 1.930,7 17,3 1.616,0 5.432,02011. 12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,62012. 12. 955,7 519,5 823,9 126,6 2.069,6 26,0 1.738,5 6.259,82013. 12. 899,3 683,7 939,0 160,3 2.147,0 24,1 1.879,8 6.733,22013. 07. 834,4 642,4 882,6 158,2 2.140,6 27,2 1.790,7 6.476,0

08. 854,4 644,9 914,0 157,2 2.166,6 28,1 1.803,9 6.569,009. 903,7 625,2 914,2 156,6 2.127,4 27,6 1.830,2 6.585,010. 879,1 700,9 905,1 158,5 2.138,8 28,5 1.851,7 6.662,711. 874,0 657,6 909,2 159,4 2.186,6 28,5 1.870,1 6.685,312. 899,3 683,7 939,0 160,3 2.147,0 24,1 1.879,8 6.733,2

2014. 01. 905,2 656,2 939,1 163,2 2.153,4 25,4 1.891,1 6.733,602. 973,0 632,3 957,5 167,6 2.161,7 26,2 1.907,8 6.826,103. 923,4 613,6 933,8 166,7 2.165,3 25,1 1.954,9 6.782,804. 937,8 582,6 958,4 164,5 2.135,0 25,4 1.963,6 6.767,105. 902,0 613,7 967,1 165,0 2.165,4 25,0 1.983,1 6.821,306. 930,7 601,2 1.015,6 160,4 2.165,9 25,6 2.011,7 6.911,207. 1.010,0 672,3 997,3 159,0 2.126,4 25,7 2.023,5 7.014,108. 1.080,9 710,9 995,0 160,9 2.110,5 25,5 2.025,4 7.109,009. 1.080,4 712,3 1.047,8 163,2 2.095,6 26,5 2.031,9 7.157,8



Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća konsolidiranu bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.



Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске ЦББиХ. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.

158


T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS - na kraju perioda, u milionima KM -

T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS - end of period, KM million -

PASIVA

Mje

sec

Dep

oziti

cent

raln

e vl

ade

Pren

osiv

i de

pozi

ti dr

ugih

do

mać

ih se

ktor

a u

dom

aćoj

val

uti

Pren

osiv

i de

pozi

ti dr

ugih

do

mać

ih se

ktor

a u

stra

noj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

u do

mać

oj v

alut

iO

stal

i dep

oziti

dr

ugih

dom

aćih

se

ktor

a u

stra

noj

valu

ti

Vrije

dnos

ni p

apiri

Kred

iti

Stra

na p

asiv

a

Dio

nice

i dr

ugi

kapi

tal

Ost

ale

stav

ke

(net

o)

Uku

pno

God

ina

LIABILITIES

Year

Mon

th

Dep

osits

of

Cent

ral

Gov

ernm

ent

Tran

sf. D

ep.

Oth

er D

omes

tic

Sect

ors i

n D

om.

Curr.

Tran

sf. D

ep.

Oth

er D

omes

tic

Sect

ors i

n Fo

r. Cu

rr.

Oth

er D

ep.

Oth

er D

omes

tic

Sect

ors i

n D

om.

Curr.

Oth

er D

ep.

Oth

er D

omes

tic

Sect

ors i

n Fo

r. Cu

rr.

Secu

ritie

s

Loan

s

Fore

ign

Liab

ilitie

s

Shar

es a

nd

Oth

er E

quity

Oth

er It

ems

(Net

)

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12

1997. 12. 24,4 0,0 69,2 0,0 40,0 13,9 0,0 387,3 233,8 -165,6 603,11998. 12. 76,1 0,0 192,0 0,0 119,3 10,0 0,0 532,8 290,3 -183,9 1.036,61999. 12. 51,8 103,1 38,7 2,2 143,2 8,6 0,0 597,4 367,5 -270,2 1.042,32000. 12. 39,9 152,3 65,6 11,1 16,3 4,4 0,0 572,9 319,6 -80,5 1.101,52001. 12. 40,8 189,0 96,6 15,2 48,0 0,0 0,0 553,0 356,4 -107,7 1.191,32002. 12. 78,2 210,2 84,6 64,4 60,5 0,0 0,0 633,4 315,6 -181,2 1.265,62003. 12. 146,9 263,1 113,7 98,1 94,0 0,0 0,0 739,0 307,3 -174,4 1.587,82004. 12. 172,4 361,6 143,6 124,6 145,1 0,0 0,0 434,8 259,2 -89,1 1.552,22005. 12. 222,6 515,3 161,8 170,4 239,7 0,0 0,0 638,4 366,2 -80,1 2.234,22006. 12. 318,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4 -10,5 3.033,52007. 12. 1.747,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56,6 1.038,8 463,3 12,8 5.216,42008. 12. 1.337,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222,9 1.176,6 537,2 0,4 5.621,42009. 12. 882,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406,2 1.013,0 543,5 62,6 5.316,72010. 12. 469,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240,8 5.432,02011. 12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,62012. 12. 327,5 993,5 263,5 843,4 1.138,5 0,0 660,8 938,9 791,0 302,6 6.259,82013. 12. 338,4 1.139,3 287,7 961,4 1.253,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378,2 6.733,22013. 07. 315,6 1.096,4 262,5 906,0 1.171,0 0,0 664,9 848,5 890,0 321,4 6.476,0

08. 320,0 1.146,2 279,5 923,1 1.195,4 0,0 665,6 825,9 889,5 323,9 6.569,009. 316,6 1.147,8 285,0 943,8 1.198,8 0,0 668,2 821,9 868,1 334,7 6.585,010. 340,9 1.133,6 298,9 951,3 1.221,2 0,0 670,4 844,9 874,4 327,0 6.662,711. 318,1 1.152,4 308,3 955,4 1.234,7 0,0 675,3 817,0 879,7 344,4 6.685,312. 338,4 1.139,3 287,7 961,4 1.253,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378,2 6.733,2

2014. 01. 335,4 1.168,8 285,6 984,7 1.266,7 0,0 660,2 781,5 869,4 381,5 6.733,602. 376,4 1.215,1 291,8 1.001,6 1.252,3 0,0 660,2 765,5 875,7 387,5 6.826,103. 400,8 1.200,5 266,2 1.000,7 1.266,8 0,0 661,6 733,7 878,7 373,9 6.782,804. 363,9 1.199,3 280,0 972,8 1.278,3 0,0 656,3 746,0 881,3 389,4 6.767,105. 361,3 1.230,8 304,7 975,8 1.279,2 0,0 655,6 732,7 877,6 403,6 6.821,306. 368,2 1.187,5 306,9 979,1 1.296,3 0,0 649,6 742,8 899,0 481,6 6.911,207. 481,1 1.152,3 294,6 1.048,3 1.311,7 0,0 654,7 710,8 894,3 466,3 7.014,108. 458,2 1.207,6 291,1 1.043,6 1.329,9 0,0 654,7 741,7 901,4 480,9 7.109,009. 454,7 1.300,1 306,7 1.006,8 1.333,4 0,0 647,1 748,6 904,5 455,8 7.157,8



Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.



Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include Consolidated balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank of Republika Srpska. Notes from table T11are applicable for all items.

159


T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T13: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС - на крају периода, у милионима KМ -

PASIVAM

jese

c

Dep

oziti

sr

ediš

nje

vlad

e

Pren

osiv

i de

pozi

ti dr

ugih

do

mać

ih se

ktor

a u

dom

aćoj

val

uti

Pren

osiv

i de

pozi

ti dr

ugih

do

mać

ih se

ktor

a u

stra

noj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

u do

mać

oj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti

drug

ih d

omać

ih

sekt

ora

u st

rano

j va

luti

Vrije

dnos

ni p

apiri

Kred

iti

Stra

na p

asiv

a

Dio

nice

i dr

ugi

kapi

tal

Ost

ale

stav

ke

(net

o)

Uku

pno

God

ina

ПАСИВА

Годи

на

Мје

сец

Деп

озит

и це

нтра

лне

влад

е

Пре

носи

ви

депо

зити

др

угих

дом

аћих

се

ктор

а у

дом

аћој

вал

ути

Пре

носи

ви

депо

зити

др

угих

дом

аћих

се

ктор

а у

стра

ној в

алут

иО

стал

и де

пози

ти

друг

их д

омаћ

их

сект

ора

у до

маћ

ој в

алут

и

Ост

али

депо

зити

др

угих

дом

аћих

се

ктор

а у

стра

ној в

алут

и

Харт

ије

од

вриј

едно

сти

Кред

ити

Стра

на п

асив

а

Акц

ије

и др

уги

капи

тал

Ост

але

став

ке

(нет

о)

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12

1997. 12. 24,4 0,0 69,2 0,0 40,0 13,9 0,0 387,3 233,8 -165,6 603,11998. 12. 76,1 0,0 192,0 0,0 119,3 10,0 0,0 532,8 290,3 -183,9 1.036,61999. 12. 51,8 103,1 38,7 2,2 143,2 8,6 0,0 597,4 367,5 -270,2 1.042,32000. 12. 39,9 152,3 65,6 11,1 16,3 4,4 0,0 572,9 319,6 -80,5 1.101,52001. 12. 40,8 189,0 96,6 15,2 48,0 0,0 0,0 553,0 356,4 -107,7 1.191,32002. 12. 78,2 210,2 84,6 64,4 60,5 0,0 0,0 633,4 315,6 -181,2 1.265,62003. 12. 146,9 263,1 113,7 98,1 94,0 0,0 0,0 739,0 307,3 -174,4 1.587,82004. 12. 172,4 361,6 143,6 124,6 145,1 0,0 0,0 434,8 259,2 -89,1 1.552,22005. 12. 222,6 515,3 161,8 170,4 239,7 0,0 0,0 638,4 366,2 -80,1 2.234,22006. 12. 318,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4 -10,5 3.033,52007. 12. 1.747,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56,6 1.038,8 463,3 12,8 5.216,42008. 12. 1.337,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222,9 1.176,6 537,2 0,4 5.621,42009. 12. 882,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406,2 1.013,0 543,5 62,6 5.316,72010. 12. 469,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240,8 5.432,02011. 12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,62012. 12. 327,5 993,5 263,5 843,4 1.138,5 0,0 660,8 938,9 791,0 302,6 6.259,82013. 12. 338,4 1.139,3 287,7 961,4 1.253,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378,2 6.733,22013. 07. 315,6 1.096,4 262,5 906,0 1.171,0 0,0 664,9 848,5 890,0 321,4 6.476,0

08. 320,0 1.146,2 279,5 923,1 1.195,4 0,0 665,6 825,9 889,5 323,9 6.569,009. 316,6 1.147,8 285,0 943,8 1.198,8 0,0 668,2 821,9 868,1 334,7 6.585,010. 340,9 1.133,6 298,9 951,3 1.221,2 0,0 670,4 844,9 874,4 327,0 6.662,711. 318,1 1.152,4 308,3 955,4 1.234,7 0,0 675,3 817,0 879,7 344,4 6.685,312. 338,4 1.139,3 287,7 961,4 1.253,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378,2 6.733,2

2014. 01. 335,4 1.168,8 285,6 984,7 1.266,7 0,0 660,2 781,5 869,4 381,5 6.733,602. 376,4 1.215,1 291,8 1.001,6 1.252,3 0,0 660,2 765,5 875,7 387,5 6.826,103. 400,8 1.200,5 266,2 1.000,7 1.266,8 0,0 661,6 733,7 878,7 373,9 6.782,804. 363,9 1.199,3 280,0 972,8 1.278,3 0,0 656,3 746,0 881,3 389,4 6.767,105. 361,3 1.230,8 304,7 975,8 1.279,2 0,0 655,6 732,7 877,6 403,6 6.821,306. 368,2 1.187,5 306,9 979,1 1.296,3 0,0 649,6 742,8 899,0 481,6 6.911,207. 481,1 1.152,3 294,6 1.048,3 1.311,7 0,0 654,7 710,8 894,3 466,3 7.014,108. 458,2 1.207,6 291,1 1.043,6 1.329,9 0,0 654,7 741,7 901,4 480,9 7.109,009. 454,7 1.300,1 306,7 1.006,8 1.333,4 0,0 647,1 748,6 904,5 455,8 7.157,8



Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća konsolidiranu bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.



Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске ЦББиХ. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.

160


T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu- u postocima, na godišnjem nivou -

T14a: Interest Rates on Loans to Households- in percents at the annual level -

STANOVNIŠTVO

Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom Revolving krediti,prekoračenja i kreditne kartice

Potrošački krediti Ostali krediti Potrošački krediti Stambeni krediti Ostali kreditiKamatne stope na

kredite u KM

Kamatne stope na

kredite u KM s valutnom klauzulom

God

ina

Perio

d

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prek

o 5

godi

na

IPFK

S

prek

o 10

god

ina

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prek

o 5

godi

na

IPFK

S

Prek

orač

enja

Kred

itna

kart

ica

s pr

oduž

enim

kr

edito

m

Prek

orač

enja

HOUSEHOLDS

Loans in KM Loans in KM Indexed to Foreign Currency Revolving Loans, Overdrafts and Credit Cards

For Consumption For other Purposes For Consumption For Housing Purchases For other Purposes Loans in KM

Loans in KM Indexed to Foreign Currency

Year

Perio

d

Floa

ting

Inte

rest

Rat

es u

p to

1 Y

ear I

RF

Ove

r 1 u

p to

5

Year

s IR

F

Floa

ting

Inte

rest

Rat

es u

p to

1 Y

ear I

RF

Ove

r 1 u

p to

5

Year

s IR

F

Floa

ting

Inte

rest

Rat

es u

p to

1 Y

ear I

RF

Ove

r 1 u

p to

5

Year

s IR

F

Floa

ting

Inte

rest

Rat

es u

p to

1 Y

ear I

RF

Ove

r 1 u

p to

5

Year

s IR

F

Ove

r 5 Y

ears

IRF

Ove

r 10

Year

s IR

F

Floa

ting

Inte

rest

Rat

es u

p to

1 Y

ear I

RF

Ove

r 1 u

p to

5

Year

s IR

F

Ove

r 5 Y

ears

IRF

Ove

rdra

fts

Cred

it Ca

rd w

ith

Exte

nded

Cre

dit

Ove

rdra

fts

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 182012. 04. 8,150 7,118 8,415 8,489 8,496 7,821 6,764 8,608 7,986 7,149 8,756 9,474 8,791 12,125 10,734 13,926

05. 8,268 7,144 8,272 8,539 8,347 ... 6,545 8,306 8,080 7,262 9,729 9,496 8,813 12,063 12,769 12,237

06. 8,214 7,608 7,227 8,023 8,688 9,439 6,848 8,417 8,232 7,727 8,729 9,021 8,388 13,071 12,867 13,944

07. 8,099 7,063 8,681 7,515 8,457 8,758 7,000 8,244 7,575 6,695 9,116 8,368 8,330 13,041 12,613 13,864

08. 8,361 7,119 8,217 8,038 9,270 8,883 6,644 7,166 7,712 6,630 8,831 8,351 8,375 13,062 13,732 13,957

09. 7,545 7,102 8,375 8,052 7,612 8,939 6,564 7,874 ... 6,660 8,850 8,760 8,735 13,516 13,841 13,971

10. 7,293 7,113 8,409 8,215 9,194 8,955 6,776 7,888 7,776 7,136 8,968 9,160 8,198 12,981 13,626 13,909

11. 8,123 7,025 8,261 7,977 8,693 9,099 7,079 8,461 8,296 7,058 8,771 9,287 7,841 13,121 13,587 13,902

12. 8,058 7,159 8,708 8,030 8,193 ... 6,626 8,288 7,425 6,990 9,027 9,213 8,435 13,123 13,825 13,742

2013. 01. 8,112 7,420 8,813 7,340 9,449 8,665 6,594 7,961 7,710 7,018 9,205 9,196 8,274 13,044 15,064 13,882

02. 8,480 7,012 8,748 7,844 9,193 9,120 6,752 7,864 7,557 6,387 9,157 9,425 8,309 13,158 15,109 13,880

03. 8,227 7,052 8,607 8,028 8,639 8,910 6,678 8,042 7,440 6,763 8,578 9,217 8,304 13,090 15,172 13,878

04. 8,118 6,435 8,347 7,983 7,179 8,213 6,553 7,837 7,864 6,279 8,793 8,692 8,097 13,120 15,159 13,869

05. 8,321 6,384 7,831 7,880 8,475 8,935 6,518 7,673 7,516 5,964 8,616 8,636 8,432 13,001 14,381 13,831

06. 7,342 6,697 7,926 8,091 8,095 9,055 6,511 7,304 7,625 6,353 8,842 8,711 8,686 12,576 14,543 13,830

07. 7,553 ... 8,336 7,865 7,476 8,014 6,599 7,713 7,430 5,997 8,647 8,645 9,090 12,579 14,683 13,857

08. 7,443 ... 8,195 7,893 7,490 8,844 6,272 7,960 ... 6,922 8,649 8,440 8,809 12,584 14,596 13,917

09. 7,493 ... 7,952 7,378 7,738 ... 6,342 7,787 7,622 6,584 8,553 8,352 9,047 12,553 14,617 13,928

10. 7,576 6,396 7,774 6,789 7,916 8,659 6,211 7,381 7,529 5,928 8,462 8,409 8,737 12,530 14,620 13,303

11. 8,005 ... 7,607 6,772 7,661 8,216 6,427 7,184 7,357 6,459 8,346 8,278 8,596 12,471 14,617 13,948

12. 7,106 ... 7,680 7,018 7,248 8,542 6,360 7,497 7,375 6,056 8,429 8,720 8,599 12,442 14,622 13,907

2014. 01. 6,832 6,080 7,748 7,206 7,085 8,188 6,254 7,543 8,085 5,700 8,476 7,843 8,792 12,449 14,616 13,897

02. 6,180 ... 7,869 8,645 7,974 7,939 6,417 6,956 7,596 5,320 8,168 8,106 8,774 12,414 14,607 13,863

03. 7,544 ... 7,942 6,958 7,990 7,918 6,291 8,104 8,047 6,264 8,519 7,082 8,043 12,481 14,619 13,865

04. 7,783 5,178 7,330 7,013 8,534 8,254 6,287 7,647 8,055 6,828 8,034 6,889 8,294 12,447 14,618 13,828

05. 7,907 5,537 7,396 6,169 8,320 8,010 6,032 8,082 7,493 6,149 8,131 7,736 8,386 12,444 14,618 13,861

06. 7,513 5,241 7,410 6,181 7,316 8,662 6,006 7,298 7,741 6,604 8,382 7,732 8,254 12,438 14,620 13,886

07. 7,766 ... 7,579 6,296 7,636 8,324 6,226 8,112 7,304 6,224 8,587 8,028 7,994 12,434 14,615 13,901

08. 7,633 ... 7,821 6,916 7,557 8,379 6,043 7,581 7,631 6,400 8,431 7,796 8,243 12,455 14,595 13,906

09. 7,667 ... 7,782 6,986 8,059 8,238 6,151 7,045 7,383 6,291 8,522 7,968 7,784 12,392 14,652 13,927

Revidirani podaci za januar, februar i april 2012, mart 2013, juli i august 2014. godine.

Napomena: Kamatne stope u tabeli za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).IPFKS - inicijalni period fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanje U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne karitce s kreditnom podogodnosti podrazumjevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publikujuNema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima stanovništvu

Revised data for January, February and April 2012, March 2013, July and August 2014.

Notes:Interest rates in table for revolving loans and credit cards refer to the outstending amounts.IRF – initial rate fixation... insufficient data to be publishedThe interest rate on the revolving loans and credit cards, includes data on credit cards with loan facility. Considering that credit cards with loan facility imply an interest free deferred payment (0% ir), they are not published.No data for interest rates on loans in foreign currency based on credit cards and overdrafts to households.

161


T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu- u postocima, na godišnjem nivou -

T14a: Каматне стопе на кредите становништву- у процентима, на годишњем нивоу -

STANOVNIŠTVO

Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom Revolving krediti,prekoračenja i kreditne kartice

Potrošački krediti Ostali krediti Potrošački krediti Stambeni krediti Ostali kreditiKamatne stope na

kredite u KM

Kamatne stope na

kredite u KM s valutnom klauzulom

God

ina

Razd

oblje

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prek

o 5

godi

na

IPFK

S

prek

o 10

god

ina

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prek

o 5

godi

na

IPFK

S

Prek

orač

enja

Kred

itna

kart

ica

s pr

oduž

enim

kr

edito

m

Prek

orač

enja

СТАНОВНИШТВО

Kаматне стопе на кредите у KМ Каматне стопе на кредите у KМ с валутном клаузулом Револвинг кредити, прекорачења и кредитне каритце

Потрошачки кредити Остали кредити

Потрошачки кредити Стамбени кредити Остали кредити

Каматне стопе на кредите у KМ

Каматне стопе на

кредите у KМ с валутном клаузулом

Годи

на

Пер

иод

пром

јенљ

ива

стоп

а и

до 1

го

дине

ИП

ФКС

прек

о 1

и до

5

годи

на И

ПФ

КС

пром

јенљ

ива

стоп

а и

до 1

го

дине

ИП

ФКС

прек

о 1

и до

5

годи

на И

ПФ

КС

пром

јенљ

ива

стоп

а и

до 1

го

дине

ИП

ФКС

прек

о 1

и до

5

годи

на И

ПФ

КС

пром

јенљ

ива

стоп

а и

до 1

го

дине

ИП

ФКС

прек

о 1

и до

5

годи

на И

ПФ

КС

прек

о 5

годи

на

ИП

ФКС

прек

о 10

го

дина

ИП

ФКС

пром

јенљ

ива

стоп

а и

до 1

го

дине

ИП

ФКС

прек

о 1

и до

5

годи

на И

ПФ

КС

прек

о 5

годи

на

ИП

ФКС

Пре

кора

чењ

а

Кред

итна

кар

тица

с

прод

ужен

им

кред

итом

Пре

кора

чењ

а

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 182012. 04. 8,150 7,118 8,415 8,489 8,496 7,821 6,764 8,608 7,986 7,149 8,756 9,474 8,791 12,125 10,734 13,926

05. 8,268 7,144 8,272 8,539 8,347 ... 6,545 8,306 8,080 7,262 9,729 9,496 8,813 12,063 12,769 12,237

06. 8,214 7,608 7,227 8,023 8,688 9,439 6,848 8,417 8,232 7,727 8,729 9,021 8,388 13,071 12,867 13,944

07. 8,099 7,063 8,681 7,515 8,457 8,758 7,000 8,244 7,575 6,695 9,116 8,368 8,330 13,041 12,613 13,864

08. 8,361 7,119 8,217 8,038 9,270 8,883 6,644 7,166 7,712 6,630 8,831 8,351 8,375 13,062 13,732 13,957

09. 7,545 7,102 8,375 8,052 7,612 8,939 6,564 7,874 ... 6,660 8,850 8,760 8,735 13,516 13,841 13,971

10. 7,293 7,113 8,409 8,215 9,194 8,955 6,776 7,888 7,776 7,136 8,968 9,160 8,198 12,981 13,626 13,909

11. 8,123 7,025 8,261 7,977 8,693 9,099 7,079 8,461 8,296 7,058 8,771 9,287 7,841 13,121 13,587 13,902

12. 8,058 7,159 8,708 8,030 8,193 ... 6,626 8,288 7,425 6,990 9,027 9,213 8,435 13,123 13,825 13,742

2013. 01. 8,112 7,420 8,813 7,340 9,449 8,665 6,594 7,961 7,710 7,018 9,205 9,196 8,274 13,044 15,064 13,882

02. 8,480 7,012 8,748 7,844 9,193 9,120 6,752 7,864 7,557 6,387 9,157 9,425 8,309 13,158 15,109 13,880

03. 8,227 7,052 8,607 8,028 8,639 8,910 6,678 8,042 7,440 6,763 8,578 9,217 8,304 13,090 15,172 13,878

04. 8,118 6,435 8,347 7,983 7,179 8,213 6,553 7,837 7,864 6,279 8,793 8,692 8,097 13,120 15,159 13,869

05. 8,321 6,384 7,831 7,880 8,475 8,935 6,518 7,673 7,516 5,964 8,616 8,636 8,432 13,001 14,381 13,831

06. 7,342 6,697 7,926 8,091 8,095 9,055 6,511 7,304 7,625 6,353 8,842 8,711 8,686 12,576 14,543 13,830

07. 7,553 ... 8,336 7,865 7,476 8,014 6,599 7,713 7,430 5,997 8,647 8,645 9,090 12,579 14,683 13,857

08. 7,443 ... 8,195 7,893 7,490 8,844 6,272 7,960 ... 6,922 8,649 8,440 8,809 12,584 14,596 13,917

09. 7,493 ... 7,952 7,378 7,738 ... 6,342 7,787 7,622 6,584 8,553 8,352 9,047 12,553 14,617 13,928

10. 7,576 6,396 7,774 6,789 7,916 8,659 6,211 7,381 7,529 5,928 8,462 8,409 8,737 12,530 14,620 13,303

11. 8,005 ... 7,607 6,772 7,661 8,216 6,427 7,184 7,357 6,459 8,346 8,278 8,596 12,471 14,617 13,948

12. 7,106 ... 7,680 7,018 7,248 8,542 6,360 7,497 7,375 6,056 8,429 8,720 8,599 12,442 14,622 13,907

2014. 01. 6,832 6,080 7,748 7,206 7,085 8,188 6,254 7,543 8,085 5,700 8,476 7,843 8,792 12,449 14,616 13,897

02. 6,180 ... 7,869 8,645 7,974 7,939 6,417 6,956 7,596 5,320 8,168 8,106 8,774 12,414 14,607 13,863

03. 7,544 ... 7,942 6,958 7,990 7,918 6,291 8,104 8,047 6,264 8,519 7,082 8,043 12,481 14,619 13,865

04. 7,783 5,178 7,330 7,013 8,534 8,254 6,287 7,647 8,055 6,828 8,034 6,889 8,294 12,447 14,618 13,828

05. 7,907 5,537 7,396 6,169 8,320 8,010 6,032 8,082 7,493 6,149 8,131 7,736 8,386 12,444 14,618 13,861

06. 7,513 5,241 7,410 6,181 7,316 8,662 6,006 7,298 7,741 6,604 8,382 7,732 8,254 12,438 14,620 13,886

07. 7,766 ... 7,579 6,296 7,636 8,324 6,226 8,112 7,304 6,224 8,587 8,028 7,994 12,434 14,615 13,901

08. 7,633 ... 7,821 6,916 7,557 8,379 6,043 7,581 7,631 6,400 8,431 7,796 8,243 12,455 14,595 13,906

09. 7,667 ... 7,782 6,986 8,059 8,238 6,151 7,045 7,383 6,291 8,522 7,968 7,784 12,392 14,652 13,927

Revidirani podaci za siječanj, veljaču i travanj 2012, ožujak 2013, srpanj i kolovoz 2014. godine.

Napomena: Kamatne stope u tablici za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).IPFKS - inicijalno razdoblje fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanjeU sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne kartice s kreditnom podogodnosti podrazumijevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publiciraju.Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima stanovništvu.

Ревидирани подаци за јануар, фебруар и април 2012, март 2013, јули и август 2014. године.

Напомена: Каматне стопе у табели за револвинг кредите и кредитне картице односе се на постојеће послове (преостала стања).ИПФКС - иницијални период фиксне каматне стопе..... недовољан број података за објављивањеУ склопу каматних стопа на револвинг кредите и кредитне картице прикупљају се и подаци о кредитним картицама с кредитном погодности. С обзиром да кредитне картице с кредитном погодности подразумијевају бескаматну одгоду плаћања (0% кс), исте се и не публикују.Нема података за каматне стопе на кредите у страној валути по кредитним картицама и прекорачењима становништву.

162


T14b: Kamatne stope na kredite nefinansijskim preduzećima- u postocima, na godišnjem nivou -

T14b: Interest Rates on Loans to Non-financial Corporations- in percents at the annual level -

NEFINANSIJSKA PREDUZEĆA

KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM S VALUTNOM KLAUZULOM

Revolving krediti i prekoračenja

do iznosa od 0,25mil EUR

preko 0,25 mil EUR do 1

mil EURPreko iznosa

1 mil EUR do iznosa od 0,25 mil EUR preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR

Preko iznosa 1 mil EUR

God

ina

Perio

d

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prek

o 5

godi

na IP

FKS

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

prek

o 1

do 5

go

dina

IPFK

S

prek

o 5

godi

na IP

FKS

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne IP

FKS

Kam

atne

stop

e na

kr

edite

u K

M

Kam

atne

stop

e na

kre

dite

u

KM s

valu

tnom

kl

auzu

lom

NON-FINANCIAL CORPORATIONS

LOANS IN KM LOANS IN KM INDEXED TO FOREIGN CURRENCY

Revolving Loans and Overdrafts

Up to an Amount of EUR 0.25 Million

Over an Amount of EUR 0.25

Million and up to EUR 1

Million

Over an Amount of

EUR 1 MillionUp to an Amount of EUR 0.25

MillionOver an Amount of EUR 0.25 Million

and up to EUR 1 Million

Over an Amount of EUR 1 Million

Year

Perio

d

Floa

ting

Inte

rest

Ra

tes

up to

1

Year

IRF

Ove

r 1 u

p to

5

Year

s IR

F

Floa

ting

Inte

rest

Ra

tes

up to

1

Year

IRF

Floa

ting

Inte

rest

Ra

tes

up to

1

Year

IRF

Floa

ting

Inte

rest

Ra

tes

up to

1

Year

IRF

Ove

r 1 u

p to

5

Year

s IR

F

Ove

r 5 Y

ears

IRF

Floa

ting

Inte

rest

Ra

tes

up to

1

Year

IRF

Ove

r 1 u

p to

5

Year

s IR

F

Ove

r 5 Y

ears

IRF

Floa

ting

Inte

rest

Ra

tes

up to

1

Year

IRF

Loan

s in

KM

Inde

xed

toFo

reig

n Cu

rren

cy

Shor

t-te

rm

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 152012. 04. 8,149 8,659 6,631 6,898 8,044 8,784 7,291 7,071 6,920 ... 7,099 6,324 7,031

05. 8,704 9,027 6,684 7,087 9,439 9,040 8,283 6,592 ... ... 6,297 6,480 7,114

06. 8,626 8,495 7,084 6,405 8,898 8,357 8,084 7,382 8,509 7,545 6,888 6,441 6,964

07. 8,661 8,295 7,138 6,720 8,604 8,370 8,252 7,112 ... 7,156 6,482 6,521 6,963

08. 8,470 8,096 6,807 6,335 7,878 8,475 7,836 7,361 7,726 7,903 6,976 6,717 6,686

09. 8,320 7,834 6,820 6,730 8,888 8,600 7,513 7,186 7,661 6,739 7,810 6,950 6,665

10. 8,290 8,254 6,418 6,462 8,572 7,710 7,627 6,959 7,357 7,257 7,123 6,601 6,661

11. 8,243 7,994 7,057 6,872 8,015 8,624 7,603 7,486 7,530 7,447 7,423 6,718 6,675

12. 8,245 8,005 6,691 6,670 7,689 8,727 7,765 7,998 6,414 7,914 7,000 7,029 6,509

2013. 01. 7,995 8,480 6,604 6,312 8,211 8,375 7,201 7,462 6,928 7,686 6,907 7,017 6,573

02. 8,096 8,382 6,563 6,282 7,953 8,549 7,696 7,392 7,354 7,122 7,358 6,995 6,471

03. 8,080 8,133 6,806 6,374 7,983 8,738 7,629 7,392 7,368 7,314 6,493 7,044 6,535

04. 8,045 8,179 6,915 6,165 7,865 8,563 8,223 7,030 6,924 6,386 6,937 7,129 6,535

05. 8,127 8,633 6,412 5,519 7,948 8,419 8,314 6,932 7,407 7,809 6,985 6,985 6,515

06. 8,012 8,280 6,490 6,262 7,848 8,528 7,552 7,082 ... ... 6,800 7,066 6,497

07. 7,733 7,892 6,429 5,815 7,906 8,936 8,424 6,447 7,971 5,328 5,668 7,093 6,532

08. 8,001 7,369 6,564 6,496 8,041 8,978 8,054 6,661 ... ... 6,182 7,147 6,534

09. 8,030 7,887 6,948 6,653 7,666 8,950 8,479 7,097 7,431 6,836 5,879 6,996 6,508

10. 7,857 7,248 6,882 6,308 7,873 8,712 8,096 7,060 7,547 7,762 5,890 6,917 6,701

11. 7,861 7,175 6,221 6,997 7,778 8,624 7,958 6,790 7,185 ... 5,300 6,970 6,526

12. 8,011 7,526 6,460 7,223 7,834 8,231 8,016 6,731 6,707 7,867 6,417 6,838 6,517

2014. 01. 7,571 7,922 6,493 6,828 8,297 7,963 7,478 6,564 ... ... 6,413 6,868 6,508

02. 7,501 8,398 5,967 6,662 8,402 8,745 8,143 7,295 6,689 7,012 5,999 6,810 6,501

03. 7,905 7,882 6,542 6,330 7,549 8,592 8,093 6,150 7,485 6,979 5,599 6,714 6,517

04. 7,698 7,615 6,507 6,001 7,582 8,096 7,506 6,485 5,886 7,532 5,734 6,776 6,555

05. 7,769 7,979 6,583 6,491 7,567 8,147 8,079 6,450 6,990 7,738 5,154 6,656 6,565

06. 7,585 8,219 6,247 5,918 7,379 7,609 7,713 5,778 7,845 6,292 5,894 6,593 6,602

07. 7,442 7,650 6,503 6,998 7,493 8,129 7,111 6,672 6,871 6,802 5,888 6,692 6,614

08. 7,273 7,987 6,375 7,191 7,469 8,464 6,787 6,887 7,116 7,464 5,925 6,668 6,598

09. 7,218 7,281 5,948 6,010 7,633 7,631 7,729 6,879 6,369 ... 6,365 6,533 6,556

Revidirani podaci za januar 2013, juli i august 2014. godine.

Napomena: Kamatne stope u tabeli za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).IPFKS - inicijalni period fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanjeU sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne karitce s kreditnom podogodnosti podrazumjevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publikujuNema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima stanovništvu

Revised data for January 2013, July and August 2014.

Notes:Interest rates in table for revolving loans and credit cards refer to the outstending amounts.IRF – initial rate fixation... insufficient data to be publishedThe interest rate on the revolving loans and credit cards, includes data on credit cards with loan facility. Considering that credit cards with loan facility imply an interest free deferred payment (0% ir), they are not published.No data for interest rates on loans in foreign currency based on credit cards and overdrafts to households.

163


T14b: Kamatne stope na kredite nefinancijskim poduzećima- u postocima, na godišnjoj razini -

T14б: Каматне стопе на кредите нефинансијским предузећима- у процентима, на годишњем нивоу -

NEFINANCIJSKA PODUZEĆA

KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM S VALUTNOM KLAUZULOM

Revolving krediti i prekoračenja

do iznosa od 0,25mil EUR

preko 0,25 mil EUR do 1

mil EURPreko iznosa

1 mil EUR do iznosa od 0,25 mil EUR preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR

Preko iznosa 1 mil EUR

God

ina

Razd

oblje

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne

IPFK

S

prek

o 1

do 5

god

ina

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne

IPFK

S

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne

IPFK

S

prek

o 1

do 5

god

ina

IPFK

S

prek

o 5

godi

na IP

FKS

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne

IPFK

S

prek

o 1

do 5

god

ina

IPFK

S

prek

o 5

godi

na IP

FKS

prom

jenl

jiva

stop

a i d

o 1

godi

ne

IPFK

S

Kam

atne

stop

e na

kr

edite

u K

M

Kam

atne

stop

e na

kr

edite

u K

M s

valu

t-no

m k

lauz

ulom

НЕФИНАНСИЈСКА ПРЕДУЗЕЋА

КАМАТНЕ СТОПЕ НА КРЕДИТЕ У KМ КАМАТНЕ СТОПЕ НА КРЕДИТЕ У KМ С ВАЛУТНОМ КЛАУЗУЛОМ

Револвинг кредити и прекорачења

до износа од 0,25 мил ЕUR

Преко 0,25 мил ЕUR до1 мил ЕUR

прекоизноса

1 мил ЕUR до износа од 0,25 мил ЕUR Преко 0,25 мил ЕUR до 1 мил ЕUR

преко износа

1 мил ЕUR

Годи

на

Пер

иод

пром

јенљ

ива

стоп

а и

до 1

го

дине

ИП

ФКС

прек

о 1

и до

5

годи

на И

ПФ

КС

пром

јенљ

ива

стоп

а и

до 1

го

дине

ИП

ФКС

пром

јенљ

ива

стоп

а и

до 1

го

дине

ИП

ФКС

пром

јенљ

ива

стоп

а и

до 1

го

дине

ИП

ФКС

прек

о 1

и до

5

годи

на И

ПФ

КС

прек

о 5

годи

на

ИП

ФКС

пром

јенљ

ива

стоп

а и

до 1

го

дине

ИП

ФКС

прек

о 1

и до

5

годи

на И

ПФ

КС

прек

о 5

годи

на

ИП

ФКС

пром

јенљ

ива

стоп

а и

до 1

го

дине

ИП

ФКС

Кам

атне

сто

пе н

а кр

едит

е у

KМ

кам

атне

сто

пе

на к

реди

те у

KМ

с в

алут

ном

кл

аузу

лом

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

2012. 04. 8,149 8,659 6,631 6,898 8,044 8,784 7,291 7,071 6,920 ... 7,099 6,324 7,031

05. 8,704 9,027 6,684 7,087 9,439 9,040 8,283 6,592 ... ... 6,297 6,480 7,114

06. 8,626 8,495 7,084 6,405 8,898 8,357 8,084 7,382 8,509 7,545 6,888 6,441 6,964

07. 8,661 8,295 7,138 6,720 8,604 8,370 8,252 7,112 ... 7,156 6,482 6,521 6,963

08. 8,470 8,096 6,807 6,335 7,878 8,475 7,836 7,361 7,726 7,903 6,976 6,717 6,686

09. 8,320 7,834 6,820 6,730 8,888 8,600 7,513 7,186 7,661 6,739 7,810 6,950 6,665

10. 8,290 8,254 6,418 6,462 8,572 7,710 7,627 6,959 7,357 7,257 7,123 6,601 6,661

11. 8,243 7,994 7,057 6,872 8,015 8,624 7,603 7,486 7,530 7,447 7,423 6,718 6,675

12. 8,245 8,005 6,691 6,670 7,689 8,727 7,765 7,998 6,414 7,914 7,000 7,029 6,509

2013. 01. 7,995 8,480 6,604 6,312 8,211 8,375 7,201 7,462 6,928 7,686 6,907 7,017 6,573

02. 8,096 8,382 6,563 6,282 7,953 8,549 7,696 7,392 7,354 7,122 7,358 6,995 6,471

03. 8,080 8,133 6,806 6,374 7,983 8,738 7,629 7,392 7,368 7,314 6,493 7,044 6,535

04. 8,045 8,179 6,915 6,165 7,865 8,563 8,223 7,030 6,924 6,386 6,937 7,129 6,535

05. 8,127 8,633 6,412 5,519 7,948 8,419 8,314 6,932 7,407 7,809 6,985 6,985 6,515

06. 8,012 8,280 6,490 6,262 7,848 8,528 7,552 7,082 ... ... 6,800 7,066 6,497

07. 7,733 7,892 6,429 5,815 7,906 8,936 8,424 6,447 7,971 5,328 5,668 7,093 6,532

08. 8,001 7,369 6,564 6,496 8,041 8,978 8,054 6,661 ... ... 6,182 7,147 6,534

09. 8,030 7,887 6,948 6,653 7,666 8,950 8,479 7,097 7,431 6,836 5,879 6,996 6,508

10. 7,857 7,248 6,882 6,308 7,873 8,712 8,096 7,060 7,547 7,762 5,890 6,917 6,701

11. 7,861 7,175 6,221 6,997 7,778 8,624 7,958 6,790 7,185 ... 5,300 6,970 6,526

12. 8,011 7,526 6,460 7,223 7,834 8,231 8,016 6,731 6,707 7,867 6,417 6,838 6,517

2014. 01. 7,571 7,922 6,493 6,828 8,297 7,963 7,478 6,564 ... ... 6,413 6,868 6,508

02. 7,501 8,398 5,967 6,662 8,402 8,745 8,143 7,295 6,689 7,012 5,999 6,810 6,501

03. 7,905 7,882 6,542 6,330 7,549 8,592 8,093 6,150 7,485 6,979 5,599 6,714 6,517

04. 7,698 7,615 6,507 6,001 7,582 8,096 7,506 6,485 5,886 7,532 5,734 6,776 6,555

05. 7,769 7,979 6,583 6,491 7,567 8,147 8,079 6,450 6,990 7,738 5,154 6,656 6,565

06. 7,585 8,219 6,247 5,918 7,379 7,609 7,713 5,778 7,845 6,292 5,894 6,593 6,602

07. 7,442 7,650 6,503 6,998 7,493 8,129 7,111 6,672 6,871 6,802 5,888 6,692 6,614

08. 7,273 7,987 6,375 7,191 7,469 8,464 6,787 6,887 7,116 7,464 5,925 6,668 6,598

09. 7,218 7,281 5,948 6,010 7,633 7,631 7,729 6,879 6,369 ... 6,365 6,533 6,556

Revidirani podaci za siječanj 2013, srpanj i kolovoz 2014. godine.

Napomena: Kamatne stope u tablici za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).IPFKS - inicijalno razdoblje fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanjeU sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne kartice s kreditnom podogodnosti podrazumijevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publiciraju.Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima stanovništvu.

Ревидирани подаци за јануар 2013. јули и август 2014. године.

Напомена: Каматне стопе у табели за револвинг кредите и кредитне картице односе се на постојеће послове (преостала стања).ИПФКС - иницијални период фиксне каматне стопе..... недовољан број података за објављивањеУ склопу каматних стопа на револвинг кредите и кредитне картице прикупљају се и подаци о кредитним картицама с кредитном погодности. С обзиром да кредитне картице с кредитном погодности подразумијевају бескаматну одгоду плаћања (0% кс), исте се и не публикују.Нема података за каматне стопе на кредите у страној валути по кредитним картицама и прекорачењима становништву.

164


T14c: Kamatne stope na depozite stanovništva- u postocima, na godišnjem nivou -

T14c: Interest Rates on Deposits of Households- in percents at the annual level -

STANOVNIŠTVO

Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti u stranoj valuti

s dogovorenim dospijećem

Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)


Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)

s do

govo

reni

m

dosp

ijeće

m

Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)

God

ina

Perio

d

do 1

god

ine

prek

o 1

i do

2 go

dine

prek

o 2

godi

ne

do 1

god

ine

prek

o 1

i do

2 go

dine

prek

o 2

godi

ne

HOUSEHOLDS

Deposits in KM and Indexed to Foreign Currency Deposits in EUR Deposits in Foreign Currency

with Agreed Maturity

Ove

rnig

ht D

epos

its


Ove

rnig

ht D

epos

its

with

Agr

eed

Mat

urity

Ove

rnig

ht D

epos

its

Year

Perio

d

up to

1 Y

ear

Mat

urity

Ove

r 1 a

nd u

p to

2

Year

s M

atur

ity

Ove

r 2 Y

ears

M

atur

ity

up to

1 Y

ear

Mat

urity

Ove

r 1 a

nd u

p to

2

Year

s M

atur

ity

Ove

r 2 Y

ears

M

atur

ity

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 122012. 04. 2,272 3,765 3,622 0,176 3,019 3,973 3,858 0,488 2,156 0,114

05. 2,262 3,597 4,138 0,161 2,720 3,829 4,144 0,559 1,504 0,099

06. 2,147 3,552 3,925 0,157 2,439 3,797 4,162 0,363 1,689 0,097

07. 2,510 3,661 4,426 0,155 2,586 3,824 4,526 0,303 1,602 0,094

08. 2,296 3,533 3,879 0,134 2,570 3,730 4,028 0,249 2,140 0,076

09. 2,374 3,599 3,269 0,167 2,498 3,672 4,078 0,398 1,848 0,095

10. 2,234 3,496 3,557 0,159 2,531 3,688 4,075 0,393 2,084 0,096

11. 2,350 3,212 3,705 0,163 2,221 3,439 4,020 0,352 2,142 0,092

12. 2,079 3,205 4,441 0,140 2,384 3,343 4,022 0,342 1,953 0,092

2013. 01. 2,169 3,209 4,035 0,139 2,228 3,354 3,887 0,349 1,707 0,090

02. 2,120 3,484 3,835 0,135 2,200 3,452 4,188 0,342 1,653 0,089

03. 1,957 3,182 3,796 0,134 2,243 3,279 4,158 0,345 1,465 0,090

04. 1,959 3,459 3,584 0,133 2,239 3,268 3,784 0,318 1,793 0,090

05. 2,117 3,157 3,541 0,157 2,253 3,338 3,915 0,305 2,054 0,082

06. 2,244 3,282 3,675 0,138 2,281 3,438 4,203 0,264 2,875 0,087

07. 2,116 3,301 3,712 0,125 2,238 3,212 4,071 0,262 1,195 0,081

08. 2,228 3,399 3,639 0,119 2,312 3,355 4,094 0,254 1,350 0,088

09. 2,116 3,320 3,614 0,116 2,293 3,282 4,199 0,246 1,707 0,076

10. 2,186 3,324 3,483 0,117 2,248 3,328 4,010 0,245 1,400 0,075

11. 1,956 3,233 3,676 0,116 2,115 3,330 4,104 0,242 1,348 0,075

12. 1,973 3,190 3,866 0,116 2,068 3,190 4,054 0,240 1,232 0,075

2014. 01. 2,015 3,125 3,625 0,111 2,025 3,074 3,931 0,228 1,874 0,075

02. 1,911 3,188 3,571 0,113 1,902 3,196 3,860 0,219 1,622 0,077

03. 1,887 3,275 3,553 0,097 1,913 3,194 4,016 0,209 1,687 0,078

04. 1,632 3,205 3,355 0,104 1,801 3,335 3,568 0,221 1,947 0,097

05. 1,646 3,212 3,305 0,094 1,696 3,207 3,579 0,198 1,921 0,078

06. 1,405 3,298 3,258 0,095 1,510 3,232 3,832 0,202 1,437 0,079

07. 1,174 3,256 3,131 0,094 1,892 3,134 3,308 0,195 1,141 0,077

08. 1,555 3,225 3,178 0,091 1,659 3,100 3,369 0,157 1,081 0,058

09. 1,577 3,032 3,117 0,090 1,666 3,104 3,313 0,194 1,190 0,063

Revidirani podaci za januar 2014. godine.

Napomena:Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove.... nedovoljan broj podataka za objavljivanjeDepoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR

Revised data for January 2014.

Notes:Interest rates on sight deposits refer to the outstanding amounts.Interest rates on deposit with agreed maturity refer to new business.... insufficient data to be publishedDeposits in foreign currency include all foreign currencies except EUR.

165


T14c: Kamatne stope na depozite stanovništva- u postocima, na godišnjoj razini -

Т 14ц: Каматне стопе на депозите становништва- у процентима, на годишњем нивоу -

STANOVNIŠTVO

Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti u stranoj valuti


Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)


Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)

s do

govo

reni

m

dosp

ijeće

m

Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)

God

ina

Perio

d

do 1

god

ine

prek

o 1

i do

2 go

dine

prek

o 2

godi

ne

do 1

god

ine

prek

o 1

i do

2 go

dine

prek

o 2

godi

ne

СТАНОВНИШТВО

Депозити у KМ и депозити с валутном клаузулом Депозити у ЕUR Депозити у страној валути

с договореним доспијећем

Деп

озит

и по

виђ

ењу

(пре

коно

ћни)


Деп

озит

и по

виђ

ењу

(пре

коно

ћни)

с до

гово

рени

м

досп

јеће

м

Деп

озит

и по

виђ

ењу

(пре

коно

ћни)

Годи

на

Пер

иод

до 1

годи

не

прек

о 1

и до

2

годи

не

прек

о 2

годи

не

до 1

годи

не

прек

о 1

и до

2

годи

не

прек

о 2

годи

не

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 122012. 04. 2,272 3,765 3,622 0,176 3,019 3,973 3,858 0,488 2,156 0,114

05. 2,262 3,597 4,138 0,161 2,720 3,829 4,144 0,559 1,504 0,099

06. 2,147 3,552 3,925 0,157 2,439 3,797 4,162 0,363 1,689 0,097

07. 2,510 3,661 4,426 0,155 2,586 3,824 4,526 0,303 1,602 0,094

08. 2,296 3,533 3,879 0,134 2,570 3,730 4,028 0,249 2,140 0,076

09. 2,374 3,599 3,269 0,167 2,498 3,672 4,078 0,398 1,848 0,095

10. 2,234 3,496 3,557 0,159 2,531 3,688 4,075 0,393 2,084 0,096

11. 2,350 3,212 3,705 0,163 2,221 3,439 4,020 0,352 2,142 0,092

12. 2,079 3,205 4,441 0,140 2,384 3,343 4,022 0,342 1,953 0,092

2013. 01. 2,169 3,209 4,035 0,139 2,228 3,354 3,887 0,349 1,707 0,090

02. 2,120 3,484 3,835 0,135 2,200 3,452 4,188 0,342 1,653 0,089

03. 1,957 3,182 3,796 0,134 2,243 3,279 4,158 0,345 1,465 0,090

04. 1,959 3,459 3,584 0,133 2,239 3,268 3,784 0,318 1,793 0,090

05. 2,117 3,157 3,541 0,157 2,253 3,338 3,915 0,305 2,054 0,082

06. 2,244 3,282 3,675 0,138 2,281 3,438 4,203 0,264 2,875 0,087

07. 2,116 3,301 3,712 0,125 2,238 3,212 4,071 0,262 1,195 0,081

08. 2,228 3,399 3,639 0,119 2,312 3,355 4,094 0,254 1,350 0,088

09. 2,116 3,320 3,614 0,116 2,293 3,282 4,199 0,246 1,707 0,076

10. 2,186 3,324 3,483 0,117 2,248 3,328 4,010 0,245 1,400 0,075

11. 1,956 3,233 3,676 0,116 2,115 3,330 4,104 0,242 1,348 0,075

12. 1,973 3,190 3,866 0,116 2,068 3,190 4,054 0,240 1,232 0,075

2014. 01. 2,015 3,125 3,625 0,111 2,025 3,074 3,931 0,228 1,874 0,075

02. 1,911 3,188 3,571 0,113 1,902 3,196 3,860 0,219 1,622 0,077

03. 1,887 3,275 3,553 0,097 1,913 3,194 4,016 0,209 1,687 0,078

04. 1,632 3,205 3,355 0,104 1,801 3,335 3,568 0,221 1,947 0,097

05. 1,646 3,212 3,305 0,094 1,696 3,207 3,579 0,198 1,921 0,078

06. 1,405 3,298 3,258 0,095 1,510 3,232 3,832 0,202 1,437 0,079

07. 1,174 3,256 3,131 0,094 1,892 3,134 3,308 0,195 1,141 0,077

08. 1,555 3,225 3,178 0,091 1,659 3,100 3,369 0,157 1,081 0,058

09. 1,577 3,032 3,117 0,090 1,666 3,104 3,313 0,194 1,190 0,063

Revidirani podaci za siječanj 2014. godine.

Napomena:Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove.... nedovoljan broj podataka za objavljivanjeDepoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR.

Ревидирани подаци за јануар 2014. године.

Напомена:Каматне стопе на депозите по виђењу се односе на постојеће послове (преостала стања).Kаматне стопе на депозите са договореним доспијећем се односе на нове послове...... недовољан број података за објављивањеДепозити у страној валути обухватају све стране валуте осим ЕUR.

166


T14d: Kamatne stope na depozite nefinansijskih preduzeća- u postocima, na godišnjem nivou -

T14d: Interest Rates on Deposits of Non-financial Corporations- in percents at the annual level -

NEFINANSIJSKA PREDUZEĆA

Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti ustranoj valuti


Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)


Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)

Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)

God

ina

Perio

d

do 1

god

ine

prek

o 1

i do

2 go

dine

prek

o 2

godi

ne

do 1

god

ine

prek

o 1

i do

2 go

dine

prek

o 2

godi

ne

NON-FINANCIAL CORPORATIONS

Deposits in KM and Indexed to Foreign Currency Deposits in EUR Deposits inForeign Currency


Ove

rnig

ht D

epos

its


Ove

rnig

ht D

epos

its

Ove

rnig

ht D

epos

its

Year

Perio

d

up to

1 Y

ear

Mat

urity

Ove

r 1 a

nd u

p to

2

Year

s M

atur

ity

Ove

r 2 Y

ears

M

atur

ity

up to

1 Y

ear

Mat

urity

Ove

r 1 a

nd u

p to

2

Year

s M

atur

ity

Ove

r 2 Y

ears

M

atur

ity

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 112012. 04. 2,514 4,136 3,135 0,230 2,340 4,429 ... 0,157 0,209

05. 3,032 4,453 4,065 0,231 1,996 4,643 ... 0,148 0,118

06. 2,813 4,819 3,269 0,212 2,114 4,699 5,015 0,201 0,197

07. 2,736 4,945 4,263 0,203 2,145 5,268 4,905 0,167 0,125

08. 2,522 4,854 5,091 0,214 2,068 5,162 4,889 0,300 0,134

09. 2,696 4,965 4,913 0,200 1,578 5,032 3,549 0,249 0,094

10. 2,474 4,453 5,176 0,215 1,307 4,465 ... 0,246 0,127

11. 2,876 4,438 3,302 0,209 2,007 4,934 ... 0,138 0,138

12. 3,467 4,868 4,159 0,176 1,456 4,026 ... 0,136 0,098

2013. 01. 3,757 4,788 4,448 0,192 1,908 4,127 5,331 0,132 0,158

02. 3,334 4,930 4,581 0,190 2,114 4,102 4,806 0,128 0,159

03. 2,228 4,076 4,809 0,209 2,424 3,829 ... 0,152 0,240

04. 2,119 4,569 4,158 0,206 1,746 4,563 4,393 0,139 0,184

05. 2,152 4,347 4,740 0,220 1,635 4,080 ... 0,209 0,199

06. 2,469 4,452 3,857 0,216 1,471 4,431 ... 0,210 0,110

07. 2,307 4,150 4,054 0,210 2,173 ... ... 0,229 0,161

08. 2,390 4,091 4,068 0,230 1,097 4,045 3,995 0,137 0,158

09. 2,307 4,132 4,279 0,231 2,235 3,685 4,123 0,152 0,171

10. 2,323 4,035 4,528 0,249 2,050 4,082 ... 0,151 0,156

11. 2,011 4,373 3,630 0,237 1,314 2,892 ... 0,146 0,122

12. 1,686 3,862 3,933 0,219 2,458 3,517 ... 0,144 0,157

2014. 01. 1,656 3,737 3,444 0,217 2,446 3,030 ... 0,202 0,120

02. 2,354 3,953 3,954 0,217 ... 3,398 4,780 0,202 0,171

03. 1,801 3,446 3,909 0,206 1,573 2,947 ... 0,211 0,199

04. 1,957 3,744 4,035 0,219 2,335 3,637 ... 0,242 0,167

05. 0,826 3,388 2,912 0,216 1,079 3,840 ... 0,183 0,142

06. 1,149 3,150 4,502 0,204 1,518 ... 3,375 0,201 0,095

07. 0,821 3,763 3,741 0,195 2,191 2,601 3,559 0,213 0,150

08. 0,912 3,009 3,653 0,206 1,308 3,051 3,414 0,211 0,113

09. 1,634 3,329 3,641 0,219 2,176 ... 3,775 0,201 0,149

Revidirani podaci za august 2014. godine.

Napomena:Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove.... nedovoljan broj podataka za objavljivanjeDepoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR

Revised data for August 2014.

Notes:Interest rates on sight deposits refer to outstanding amounts.Interest rates on deposit with agreed maturity refer to new business.... insufficient data to be publishedDeposits in foreign currency include all foreign currencies except EUR

167


T14d: Kamatne stope na depozite nefinancijskih poduzeća- u postocima, na godišnjem nivou -

T14d: Каматне стопе на депозите нефинансијских предузећа- у процентима, на годишњем нивоу -

NEFINANCIJSKA PODUZEĆA

Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti ustranoj valuti


Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)


Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)

Dep

oziti

po

viđe

nju

(pre

kono

ćni)

God

ina

Perio

d

do 1

god

ine

prek

o 1

i do

2 go

dine

prek

o 2

godi

ne

do 1

god

ine

prek

o 1

i do

2 go

dine

prek

o 2

godi

ne

НЕФИНАНСИЈСКА ПРЕДУЗЕЋА

Депозити у KМ и с валутном клаузулом Депозити у ЕUR Депозити у страној валути


Деп

озит

и по

виђ

ењу

(пре

коно

ћни)


с до

гово

рени

м

досп

јеће

м

Деп

озит

и по

виђ

ењу

(пре

коно

ћни)

Годи

на

Пер

иод

до 1

годи

не

прек

о 1

и до

2

годи

не

прек

о 2

годи

не

до 1

годи

не

прек

о 1

и до

2

годи

не

прек

о 2

годи

не

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 112012. 04. 2,514 4,136 3,135 0,230 2,340 4,429 ... 0,157 0,209

05. 3,032 4,453 4,065 0,231 1,996 4,643 ... 0,148 0,118

06. 2,813 4,819 3,269 0,212 2,114 4,699 5,015 0,201 0,197

07. 2,736 4,945 4,263 0,203 2,145 5,268 4,905 0,167 0,125

08. 2,522 4,854 5,091 0,214 2,068 5,162 4,889 0,300 0,134

09. 2,696 4,965 4,913 0,200 1,578 5,032 3,549 0,249 0,094

10. 2,474 4,453 5,176 0,215 1,307 4,465 ... 0,246 0,127

11. 2,876 4,438 3,302 0,209 2,007 4,934 ... 0,138 0,138

12. 3,467 4,868 4,159 0,176 1,456 4,026 ... 0,136 0,098

2013. 01. 3,757 4,788 4,448 0,192 1,908 4,127 5,331 0,132 0,158

02. 3,334 4,930 4,581 0,190 2,114 4,102 4,806 0,128 0,159

03. 2,228 4,076 4,809 0,209 2,424 3,829 ... 0,152 0,240

04. 2,119 4,569 4,158 0,206 1,746 4,563 4,393 0,139 0,184

05. 2,152 4,347 4,740 0,220 1,635 4,080 ... 0,209 0,199

06. 2,469 4,452 3,857 0,216 1,471 4,431 ... 0,210 0,110

07. 2,307 4,150 4,054 0,210 2,173 ... ... 0,229 0,161

08. 2,390 4,091 4,068 0,230 1,097 4,045 3,995 0,137 0,158

09. 2,307 4,132 4,279 0,231 2,235 3,685 4,123 0,152 0,171

10. 2,323 4,035 4,528 0,249 2,050 4,082 ... 0,151 0,156

11. 2,011 4,373 3,630 0,237 1,314 2,892 ... 0,146 0,122

12. 1,686 3,862 3,933 0,219 2,458 3,517 ... 0,144 0,157

2014. 01. 1,656 3,737 3,444 0,217 2,446 3,030 ... 0,202 0,120

02. 2,354 3,953 3,954 0,217 ... 3,398 4,780 0,202 0,171

03. 1,801 3,446 3,909 0,206 1,573 2,947 ... 0,211 0,199

04. 1,957 3,744 4,035 0,219 2,335 3,637 ... 0,242 0,167

05. 0,826 3,388 2,912 0,216 1,079 3,840 ... 0,183 0,142

06. 1,149 3,150 4,502 0,204 1,518 ... 3,375 0,201 0,095

07. 0,821 3,763 3,741 0,195 2,191 2,601 3,559 0,213 0,150

08. 0,912 3,009 3,653 0,206 1,308 3,051 3,414 0,211 0,113

09. 1,634 3,329 3,641 0,219 2,176 ... 3,775 0,201 0,149

Revidirani podaci za kolovoz 2014. godine.

Napomena:Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove.... nedovoljan broj podataka za objavljivanjeDepoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR.

Ревидирани подаци за август 2014. године.

Напомена:Каматне стопе на депозите по виђењу се односе на постојеће послове (преостала стања).Kаматне стопе на депозите с договореним доспијећем се односе на нове послове...... недовољан број података за објављивањеДепозити у страној валути обухватају све стране валуте осим ЕUR.

168


T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM -

T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks - end of period, KM million -

DEPOZITI KREDITI

Prenosivi depoziti Ostali depoziti Ukupni depoziti Kratkoročni krediti Dugoročni krediti Ukupni kreditiGodina Mjesec

DEPOSITS LOANS

Transferable Deposits Other Deposits Total Deposits Short - term Loans Long - term Loans Total LoansYear Month

1 2 3 4 5 (3+4) 6 7 8 (6+7)

1997. 12. 784,1 598,3 1.382,4 956,7 1.482,9 2.439,6

1998. 12. 983,8 678,7 1.662,5 1.028,2 1.892,6 2.920,8

1999. 12. 1.107,7 712,1 1.819,9 852,3 1.928,9 2.781,2

2000. 12. 1.385,8 568,0 1.953,7 878,3 2.138,6 3.017,0

2001. 12. 2.061,5 1.209,3 3.270,7 913,3 2.425,7 3.339,0

2002. 12. 2.293,8 1.430,5 3.724,3 1.097,8 3.183,3 4.281,1

2003. 12. 2.553,8 1.812,3 4.366,0 1.233,5 3.888,0 5.121,5

2004. 12. 3.121,7 2.456,7 5.578,4 1.576,2 4.350,9 5.927,1

2005. 12. 3.876,1 3.000,1 6.876,3 1.837,0 5.707,1 7.544,2

2006. 12. 4.005,1 4.758,1 8.763,2 2.068,8 7.130,4 9.199,2

2007. 12. 5.106,5 6.980,7 12.087,2 2.552,7 9.298,7 11.851,4

2008. 12. 4.905,1 6.970,0 11.875,1 3.439,0 11.070,5 14.509,5

2009. 12. 5.215,1 6.877,0 12.092,1 3.399,7 10.650,4 14.050,1

2010. 12. 5.557,7 6.972,4 12.530,0 3.626,5 10.916,9 14.543,4

2011. 12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1

2012. 12. 5.306,9 8.019,6 13.326,5 4.283,0 11.658,7 15.941,7

2013. 12. 5.771,9 8.478,0 14.249,9 4.330,2 12.074,7 16.405,0

2013. 07. 5.550,0 8.071,6 13.621,7 4.248,0 11.881,2 16.129,2

08. 5.684,5 8.176,7 13.861,2 4.236,8 11.925,1 16.161,9

09. 5.672,8 8.256,9 13.929,7 4.270,9 11.937,8 16.208,7

10. 5.704,4 8.354,3 14.058,7 4.263,6 11.968,9 16.232,5

11. 5.655,7 8.396,9 14.052,6 4.323,5 11.979,9 16.303,4

12. 5.771,9 8.478,0 14.249,9 4.330,2 12.074,7 16.405,0

2014. 01. 5.751,5 8.577,6 14.329,2 4.347,8 12.028,0 16.375,7

02. 5.858,3 8.587,5 14.445,8 4.442,1 12.074,2 16.516,4

03. 5.819,3 8.608,4 14.427,7 4.451,9 12.172,3 16.624,1

04. 5.767,9 8.668,8 14.436,7 4.402,1 12.234,4 16.636,5

05. 5.859,0 8.746,3 14.605,3 4.461,6 12.265,9 16.727,5

06. 5.825,8 8.696,6 14.522,4 4.454,7 12.405,6 16.860,2

07. 6.217,0 8.775,7 14.992,7 4.314,1 12.450,5 16.764,6

08. 6.352,5 8.821,3 15.173,8 4.246,8 12.476,0 16.722,8

09. 6.442,9 8.827,9 15.270,7 4.347,6 12.509,5 16.857,1

Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine. Vidi napomenu na strani 244

Napomena: Ukupni depoziti predstavljaju obaveze komercijalnih banaka BiH prema svim domaćim institucionalnim sektorima u domaćoj i stranoj valuti. Ukupni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora, u domaćoj i stranoj valuti.

Monetary data updated according to the MMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006.


Note: Total deposits represent liabilities of commercial banks of BH towards all domestic institutional sectors in domestic and foreign currency. Total loans represent claims of commercial banks of BH on all institutional sectors, in domestic and foreign currency.

169


T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ -

DEPOZITI KREDITI

Prenosivi depoziti Ostali depoziti Ukupni depoziti Kratkoročni krediti Dugoročni krediti Ukupni kreditiGodina Mjesec

ДЕПОЗИТИ КРЕДИТИ

Преносиви депозити Остали депозити Укупни депозити

Краткорочни кредити

Дугорочни кредити Укупни кредитиГодина Мјесец

1 2 3 4 5 (3+4) 6 7 8 (6+7)

1997. 12. 784,1 598,3 1.382,4 956,7 1.482,9 2.439,6

1998. 12. 983,8 678,7 1.662,5 1.028,2 1.892,6 2.920,8

1999. 12. 1.107,7 712,1 1.819,9 852,3 1.928,9 2.781,2

2000. 12. 1.385,8 568,0 1.953,7 878,3 2.138,6 3.017,0

2001. 12. 2.061,5 1.209,3 3.270,7 913,3 2.425,7 3.339,0

2002. 12. 2.293,8 1.430,5 3.724,3 1.097,8 3.183,3 4.281,1

2003. 12. 2.553,8 1.812,3 4.366,0 1.233,5 3.888,0 5.121,5

2004. 12. 3.121,7 2.456,7 5.578,4 1.576,2 4.350,9 5.927,1

2005. 12. 3.876,1 3.000,1 6.876,3 1.837,0 5.707,1 7.544,2

2006. 12. 4.005,1 4.758,1 8.763,2 2.068,8 7.130,4 9.199,2

2007. 12. 5.106,5 6.980,7 12.087,2 2.552,7 9.298,7 11.851,4

2008. 12. 4.905,1 6.970,0 11.875,1 3.439,0 11.070,5 14.509,5

2009. 12. 5.215,1 6.877,0 12.092,1 3.399,7 10.650,4 14.050,1

2010. 12. 5.557,7 6.972,4 12.530,0 3.626,5 10.916,9 14.543,4

2011. 12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1

2012. 12. 5.306,9 8.019,6 13.326,5 4.283,0 11.658,7 15.941,7

2013. 12. 5.771,9 8.478,0 14.249,9 4.330,2 12.074,7 16.405,0

2013. 07. 5.550,0 8.071,6 13.621,7 4.248,0 11.881,2 16.129,2

08. 5.684,5 8.176,7 13.861,2 4.236,8 11.925,1 16.161,9

09. 5.672,8 8.256,9 13.929,7 4.270,9 11.937,8 16.208,7

10. 5.704,4 8.354,3 14.058,7 4.263,6 11.968,9 16.232,5

11. 5.655,7 8.396,9 14.052,6 4.323,5 11.979,9 16.303,4

12. 5.771,9 8.478,0 14.249,9 4.330,2 12.074,7 16.405,0

2014. 01. 5.751,5 8.577,6 14.329,2 4.347,8 12.028,0 16.375,7

02. 5.858,3 8.587,5 14.445,8 4.442,1 12.074,2 16.516,4

03. 5.819,3 8.608,4 14.427,7 4.451,9 12.172,3 16.624,1

04. 5.767,9 8.668,8 14.436,7 4.402,1 12.234,4 16.636,5

05. 5.859,0 8.746,3 14.605,3 4.461,6 12.265,9 16.727,5

06. 5.825,8 8.696,6 14.522,4 4.454,7 12.405,6 16.860,2

07. 6.217,0 8.775,7 14.992,7 4.314,1 12.450,5 16.764,6

08. 6.352,5 8.821,3 15.173,8 4.246,8 12.476,0 16.722,8

09. 6.442,9 8.827,9 15.270,7 4.347,6 12.509,5 16.857,1



Napomena: Ukupni depoziti predstavljaju obveze komercijalnih banaka BiH prema svim domaćim institucionalnim sektorima u domaćoj i stranoj valuti. Ukupni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora, u domaćoj i stranoj valuti.



Напомена: Укупни депозити представљају обавезе комерцијалних банака БиХ према свим домаћим институционалним секторима у домаћој и страној валути. Укупни кредити представљају потраживања комерцијалних банака БиХ од свих институционалних сектора, у домаћој и страној валути.

170


T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM -

T16: Structure of Transferable Deposits in Commercial Banks by Sector - end of period, KM million -

DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA

God

ina

Mje

sec

Dep

oziti

In

stitu

cija

BiH

Dep

oziti

vla

da

entit

eta

Dep

oziti

vla

da

kant

ona

Dep

oziti

vla

da

opći

na

Dep

oziti

fond

ova

soci

jaln

e za

štite

Dep

oziti

ost

alih

fin

ansi

jski

h in

stitu

cija

Dep

oziti

nefin

ansi

jski

h ja

vnih

pre

duze

ća

Dep

oziti

ne

finan

sijs

kih

priv

atni

hpr

eduz

eća

Dep

oziti

nepr

ofitn

ih

orga

niza

cija

Dep

otiz

i do

mać

inst

va

Ost

ali d

epoz

iti

Uku

pno

DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS

Year

Mon

th

Dep

osits

of B

H

Inst

itutio

ns

Entit

yG

over

nmen

ts'

Dep

osits

Dep

osits

of

Cant

onal

Gov

ernm

ents

Dep

osits

of

Mun

icip

alG

over

nmen

ts

Dep

osits

of

Soci

al S

ecur

ity

Fund

s

Dep

osits

of

othe

r Fin

anci

al

Inst

itutio

ns

Dep

osits

of

Non

finan

cial

Pu

blic

Ent

erpr

ises

Dep

osits

of

Non

-fina

ncia

lPr

ivat

e En

terp

rises

Dep

osits

of

Non

-pro

fit

Org

anis

atio

ns

Dep

osit

s of

H

ouse

hold

s

Oth

er D

epos

its

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 91,2 17,3 15,1 8,9 11,0 204,8 221,8 63,8 136,1 14,0 784,1

1998. 12. 0,5 73,7 19,2 11,2 4,4 15,2 235,6 299,1 70,8 240,6 13,4 983,8

1999. 12. 8,8 48,8 54,4 14,6 19,6 44,4 285,9 298,6 101,4 158,9 72,3 1.107,7

2000. 12. 12,5 68,8 50,2 29,9 25,1 35,7 334,0 394,1 107,3 236,9 91,2 1.385,8

2001. 12. 17,7 99,1 86,3 35,6 60,4 55,1 333,4 569,9 88,7 697,2 18,2 2.061,5

2002. 12. 57,4 149,0 62,0 58,2 50,8 72,3 397,1 544,5 105,9 789,6 7,2 2.293,8

2003. 12. 47,8 177,4 95,3 63,7 72,2 85,7 501,6 506,6 104,5 892,5 6,4 2.553,8

2004. 12. 16,4 254,3 163,9 90,6 104,6 86,3 486,9 656,8 118,4 1.134,9 8,6 3.121,7

2005. 12. 36,6 314,2 231,4 118,7 82,2 113,0 557,9 919,1 108,6 1.385,4 9,1 3.876,1

2006. 12. 44,2 393,7 351,8 169,8 124,3 155,2 698,3 1.067,2 137,3 853,3 10,1 4.005,1

2007. 12. 45,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 741,0 1.321,0 176,2 1.311,7 9,6 5.106,5

2008. 12. 52,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 782,5 1.328,9 161,3 1.558,8 44,7 4.905,1

2009. 12. 41,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852,9 1.280,0 173,1 1.601,4 14,5 5.215,1

2010. 12. 58,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 724,5 1.444,3 172,4 1.904,0 16,1 5.557,7

2011. 12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1

2012. 12. 94,0 339,2 231,1 195,2 105,9 161,5 517,6 1.443,4 186,5 2.015,3 17,0 5.306,9

2013. 12. 65,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615,2 1.667,4 194,4 2.226,8 12,8 5.771,9

2013. 07. 70,9 353,5 202,2 186,7 71,9 170,9 664,8 1.505,7 202,3 2.104,6 16,5 5.550,0

08. 71,8 300,6 223,3 194,9 84,0 199,7 692,4 1.591,0 205,0 2.106,1 15,8 5.684,5

09. 75,7 293,0 221,1 182,3 60,3 186,4 696,6 1.595,3 198,8 2.147,6 15,7 5.672,8

10. 75,0 338,3 224,7 178,0 64,8 180,4 693,0 1.598,1 199,2 2.139,2 13,5 5.704,4

11. 91,7 295,7 226,0 178,0 61,0 181,0 679,4 1.567,5 191,0 2.167,3 17,1 5.655,7

12. 65,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615,2 1.667,4 194,4 2.226,8 12,8 5.771,9

2014. 01. 71,6 361,1 200,9 149,8 75,1 201,3 675,9 1.580,3 195,0 2.227,4 13,0 5.751,5

02. 84,6 350,1 230,1 162,6 109,4 233,0 693,4 1.541,1 200,5 2.239,9 13,8 5.858,3

03. 78,0 377,0 209,6 158,7 98,6 180,2 687,3 1.553,2 206,0 2.254,4 16,3 5.819,3

04. 91,0 375,8 194,3 159,7 88,2 164,7 621,6 1.539,2 209,4 2.310,0 13,9 5.767,9

05. 91,8 347,5 219,5 165,5 83,6 181,3 587,9 1.646,5 220,0 2.302,8 12,7 5.859,0

06. 75,2 356,3 210,3 161,7 59,6 169,8 585,9 1.658,8 225,8 2.309,8 12,6 5.825,8

07. 74,6 628,5 221,9 180,6 83,3 164,6 505,5 1.752,4 248,0 2.344,7 12,9 6.217,0

08. 108,2 576,5 236,4 187,6 69,6 220,0 527,7 1.807,4 267,9 2.338,3 13,1 6.352,5

09. 104,4 494,8 230,8 195,9 67,4 183,8 603,8 1.906,3 253,1 2.389,0 13,5 6.442,9



Napomena: Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se direktno upotrijebiti za plaćanja trećim licima, posebni štedni računi s kojih je dozvoljen prenos sredstava na prenosive depozite.



Note: Transferable deposits are available on demand without restrictions and charges, directly useable for payments to third parties, special savings accounts from which funds may be transferred to transferable deposits.

171


T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T16: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ -

DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA

God

ina

Mje

sec

Dep

oziti

In

stitu

cija

BiH

Dep

oziti

vla

da

entit

eta

Dep

oziti

vla

da

kant

ona

Dep

oziti

vla

da

opći

na

Dep

oziti

fond

ova

soci

jaln

e za

štite

Dep

oziti

ost

alih

fin

ansi

jski

h in

stitu

cija

Dep

oziti

nefin

anci

jski

h ja

vnih

pod

uzeć

a

Dep

oziti

nefin

anci

jski

hpr

ivat

nih

podu

zeća

Dep

oziti

nepr

ofitn

ih

orga

niza

cija

Dep

otiz

i do

mać

inst

va

Ost

ali d

epoz

iti

Uku

pno

ДЕПОЗИТИ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА

Годи

на

Мје

сец

Деп

озит

и ин

стит

уциј

а Би

Х

Деп

озит

и

влад

а ен

тите

та

Деп

озит

и

влад

а ка

нтон

а

Деп

озит

и

влад

а оп

шти

на

Деп

озит

и ф

ондо

ва

соци

јалн

е за

шти

те

Деп

озит

и ос

тали

х ф

инан

сијс

ких

инст

итуц

ија

Депо

зити

не

фин

анси

јски

х ја

вних

пр

едуз

ећа

Деп

озит

и не

фин

анси

јски

х пр

иват

них

пред

узећ

а

Деп

озит

и не

проф

итни

х ор

гани

заци

ја

Деп

озит

и до

маћ

инст

ва

Ост

али

депо

зити

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 91,2 17,3 15,1 8,9 11,0 204,8 221,8 63,8 136,1 14,0 784,1

1998. 12. 0,5 73,7 19,2 11,2 4,4 15,2 235,6 299,1 70,8 240,6 13,4 983,8

1999. 12. 8,8 48,8 54,4 14,6 19,6 44,4 285,9 298,6 101,4 158,9 72,3 1.107,7

2000. 12. 12,5 68,8 50,2 29,9 25,1 35,7 334,0 394,1 107,3 236,9 91,2 1.385,8

2001. 12. 17,7 99,1 86,3 35,6 60,4 55,1 333,4 569,9 88,7 697,2 18,2 2.061,5

2002. 12. 57,4 149,0 62,0 58,2 50,8 72,3 397,1 544,5 105,9 789,6 7,2 2.293,8

2003. 12. 47,8 177,4 95,3 63,7 72,2 85,7 501,6 506,6 104,5 892,5 6,4 2.553,8

2004. 12. 16,4 254,3 163,9 90,6 104,6 86,3 486,9 656,8 118,4 1.134,9 8,6 3.121,7

2005. 12. 36,6 314,2 231,4 118,7 82,2 113,0 557,9 919,1 108,6 1.385,4 9,1 3.876,1

2006. 12. 44,2 393,7 351,8 169,8 124,3 155,2 698,3 1.067,2 137,3 853,3 10,1 4.005,1

2007. 12. 45,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 741,0 1.321,0 176,2 1.311,7 9,6 5.106,5

2008. 12. 52,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 782,5 1.328,9 161,3 1.558,8 44,7 4.905,1

2009. 12. 41,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852,9 1.280,0 173,1 1.601,4 14,5 5.215,1

2010. 12. 58,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 724,5 1.444,3 172,4 1.904,0 16,1 5.557,7

2011. 12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1

2012. 12. 94,0 339,2 231,1 195,2 105,9 161,5 517,6 1.443,4 186,5 2.015,3 17,0 5.306,9

2013. 12. 65,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615,2 1.667,4 194,4 2.226,8 12,8 5.771,9

2013. 07. 70,9 353,5 202,2 186,7 71,9 170,9 664,8 1.505,7 202,3 2.104,6 16,5 5.550,0

08. 71,8 300,6 223,3 194,9 84,0 199,7 692,4 1.591,0 205,0 2.106,1 15,8 5.684,5

09. 75,7 293,0 221,1 182,3 60,3 186,4 696,6 1.595,3 198,8 2.147,6 15,7 5.672,8

10. 75,0 338,3 224,7 178,0 64,8 180,4 693,0 1.598,1 199,2 2.139,2 13,5 5.704,4

11. 91,7 295,7 226,0 178,0 61,0 181,0 679,4 1.567,5 191,0 2.167,3 17,1 5.655,7

12. 65,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615,2 1.667,4 194,4 2.226,8 12,8 5.771,9

2014. 01. 71,6 361,1 200,9 149,8 75,1 201,3 675,9 1.580,3 195,0 2.227,4 13,0 5.751,5

02. 84,6 350,1 230,1 162,6 109,4 233,0 693,4 1.541,1 200,5 2.239,9 13,8 5.858,3

03. 78,0 377,0 209,6 158,7 98,6 180,2 687,3 1.553,2 206,0 2.254,4 16,3 5.819,3

04. 91,0 375,8 194,3 159,7 88,2 164,7 621,6 1.539,2 209,4 2.310,0 13,9 5.767,9

05. 91,8 347,5 219,5 165,5 83,6 181,3 587,9 1.646,5 220,0 2.302,8 12,7 5.859,0

06. 75,2 356,3 210,3 161,7 59,6 169,8 585,9 1.658,8 225,8 2.309,8 12,6 5.825,8

07. 74,6 628,5 221,9 180,6 83,3 164,6 505,5 1.752,4 248,0 2.344,7 12,9 6.217,0

08. 108,2 576,5 236,4 187,6 69,6 220,0 527,7 1.807,4 267,9 2.338,3 13,1 6.352,5

09. 104,4 494,8 230,8 195,9 67,4 183,8 603,8 1.906,3 253,1 2.389,0 13,5 6.442,9



Napomena: Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se izravno uporabiti za plaćanja trećim osobama, posebni štedni računi s kojih je dozvoljen prijenos sredstava na prenosive depozite.



Напомена: Преносиви депозити су расположиви на захтјев без накнада и ограничења, могу се директно употријебити за плаћања трећим лицима, посебни штедни рачуни с којих је дозвољен пренос средстава на преносиве депозите.

172


T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM -

T17: Structure of Other Deposits in Commercial Banks by Sector - end of period, KM million -

DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA

God

ina

Mje

sec

Dep

oziti

In

stitu

cija

BiH

Dep

oziti

vla

da

entit

eta

Dep

oziti

vla

da

kant

ona

Dep

oziti

vla

da

opći

na

Dep

oziti

fond

ova

soci

jaln

e za

štite

Dep

oziti

ost

alih

fin

ansi

jski

h in

stitu

cija

Dep

oziti

nefin

ansi

jski

h ja

vnih

pre

duze

ća

Dep

oziti

ne

finan

sijs

kih

priv

atni

hpr

eduz

eća

Dep

oziti

nepr

ofitn

ih

orga

niza

cija

Dep

otiz

i do

mać

inst

va

Ost

ali d

epoz

iti

Uku

pno

DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS

Year

Mon

th

Dep

osits

of B

H

Inst

itutio

ns

Entit

yG

over

nmen

ts'

Dep

osits

Dep

osits

of

Cant

onal

Gov

ernm

ents

Dep

osits

of

Mun

icip

alG

over

nmen

ts

Dep

osits

of

Soci

al S

ecur

ity

Fund

s

Dep

osits

of

othe

r Fin

anci

al

Inst

itutio

ns

Dep

osits

of

Non

finan

cial

Pu

blic

Ent

erpr

ises

Dep

osits

of

Non

-fina

ncia

lPr

ivat

e En

terp

rises

Dep

osits

of

Non

-pro

fit

Org

anis

atio

ns

Dep

osit

s of

H

ouse

hold

s

Oth

er D

epos

its

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 225,5 24,7 5,9 5,8 17,6 40,6 128,3 10,7 137,3 1,9 598,3

1998. 12. 0,5 203,3 3,9 7,1 6,3 22,1 38,1 178,1 12,4 206,3 0,6 678,7

1999. 12. 0,4 112,1 10,8 1,6 2,8 19,1 43,5 255,6 18,8 245,9 1,7 712,1

2000. 12. 5,3 56,5 18,0 4,4 7,6 29,7 42,8 86,8 25,8 285,5 5,6 568,0

2001. 12. 10,6 150,2 33,5 4,2 8,5 36,9 60,0 120,7 18,4 750,1 16,2 1.209,3

2002. 12. 23,3 160,6 41,2 12,6 4,2 87,8 59,1 182,9 21,7 831,7 5,3 1.430,5

2003. 12. 29,1 218,8 54,5 22,2 3,1 103,0 127,3 195,0 19,9 1.033,4 6,0 1.812,3

2004. 12. 20,0 128,6 66,3 28,4 2,6 126,2 355,9 336,2 28,3 1.354,2 10,0 2.456,8

2005. 12. 8,2 174,4 58,5 18,9 19,7 190,3 339,1 341,4 41,0 1.801,9 6,7 3.000,1

2006. 12. 22,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50,9 3.246,9 15,1 4.758,1

2007. 12. 11,8 1.457,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59,8 3.854,2 18,9 6.980,7

2008. 12. 16,0 1.211,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78,1 3.647,0 8,2 6.970,0

2009. 12. 4,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100,5 4.062,0 14,8 6.877,0

2010. 12. 22,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91,2 4.580,4 19,6 6.972,4

2011. 12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9

2012. 12. 31,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 779,7 537,8 87,1 5.639,9 23,0 8.019,6

2013. 12. 62,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,7 531,1 100,3 6.137,1 17,1 8.478,0

2013. 07. 62,7 167,9 21,6 32,6 39,1 612,5 692,1 481,0 89,1 5.860,0 13,0 8.071,6

08. 63,1 179,5 20,3 32,0 41,5 619,0 697,2 512,2 89,5 5.909,1 13,2 8.176,7

09. 62,7 182,8 21,1 36,8 42,3 608,3 711,5 540,1 92,0 5.946,7 12,8 8.256,9

10. 63,0 183,5 20,8 37,5 43,0 623,0 722,9 547,5 94,4 6.005,0 13,8 8.354,3

11. 62,4 184,7 20,8 36,7 37,6 622,2 716,3 559,5 96,1 6.044,2 16,5 8.396,9

12. 62,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,7 531,1 100,3 6.137,1 17,1 8.478,0

2014. 01. 65,2 171,6 20,8 45,0 38,5 666,6 703,7 542,3 102,5 6.208,3 13,2 8.577,6

02. 112,7 133,8 21,1 46,2 37,8 664,7 719,1 528,7 100,9 6.209,2 13,2 8.587,5

03. 113,0 125,1 26,2 50,8 35,9 665,3 683,6 547,1 98,4 6.240,9 22,2 8.608,4

04. 112,3 181,5 26,5 50,9 32,8 658,4 650,9 548,1 105,2 6.279,8 22,4 8.668,8

05. 112,1 205,9 27,4 48,3 33,6 655,7 672,0 551,8 100,1 6.325,5 14,0 8.746,3

06. 111,9 210,6 27,9 44,2 34,3 667,7 584,8 520,9 99,0 6.380,8 14,6 8.696,6

07. 112,4 228,3 33,2 40,8 32,0 664,4 629,2 512,0 100,2 6.409,1 14,1 8.775,7

08. 114,7 231,0 34,5 40,8 32,5 673,4 632,4 502,3 103,6 6.440,8 15,2 8.821,3

09. 114,8 238,9 33,6 40,2 33,0 676,4 544,1 505,8 113,8 6.511,3 16,0 8.827,9



Napomena: Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim licima, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo.



Note: Other deposits allow automatic withdrawals of funds but not payment to third parties, time and savings deposits, other deposits-other.

173


T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T17: Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака- на крају периода, у милионима KМ -

DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA

God

ina

Mje

sec

Dep

oziti

In

stitu

cija

BiH

Dep

oziti

vla

da

entit

eta

Dep

oziti

vla

da

kant

ona

Dep

oziti

vla

da

opći

na

Dep

oziti

fond

ova

soci

jaln

e za

štite

Dep

oziti

ost

alih

fin

ansi

jski

h in

stitu

cija

Dep

oziti

nefin

anci

jski

h ja

vnih

pod

uzeć

a

Dep

oziti

nefin

anci

jski

hpr

ivat

nih

podu

zeća

Dep

oziti

nepr

ofitn

ih

orga

niza

cija

Dep

otiz

i do

mać

inst

va

Ost

ali d

epoz

iti

Uku

pno

ДЕПОЗИТИ СВИХ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА

Годи

на

Мје

сец

Деп

озит

и ин

стит

уциј

а Би

Х

Деп

озит

и

влад

а ен

тите

та

Деп

озит

и

влад

а ка

нтон

а

Деп

озит

и

влад

а оп

шти

на

Деп

озит

и ф

ондо

ва

соци

јалн

е за

шти

те

Деп

озит

и ос

тали

х ф

инан

сијс

ких

инст

итуц

ија

Депо

зити

не

фин

анси

јски

х ја

вних

пр

едуз

ећа

Деп

озит

и не

фин

анси

јски

х пр

иват

них

пред

узећ

а

Деп

озит

и не

проф

итни

х ор

гани

заци

ја

Деп

озит

и до

маћ

инст

ва

Ост

али

депо

зити

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 225,5 24,7 5,9 5,8 17,6 40,6 128,3 10,7 137,3 1,9 598,3

1998. 12. 0,5 203,3 3,9 7,1 6,3 22,1 38,1 178,1 12,4 206,3 0,6 678,7

1999. 12. 0,4 112,1 10,8 1,6 2,8 19,1 43,5 255,6 18,8 245,9 1,7 712,1

2000. 12. 5,3 56,5 18,0 4,4 7,6 29,7 42,8 86,8 25,8 285,5 5,6 568,0

2001. 12. 10,6 150,2 33,5 4,2 8,5 36,9 60,0 120,7 18,4 750,1 16,2 1.209,3

2002. 12. 23,3 160,6 41,2 12,6 4,2 87,8 59,1 182,9 21,7 831,7 5,3 1.430,5

2003. 12. 29,1 218,8 54,5 22,2 3,1 103,0 127,3 195,0 19,9 1.033,4 6,0 1.812,3

2004. 12. 20,0 128,6 66,3 28,4 2,6 126,2 355,9 336,2 28,3 1.354,2 10,0 2.456,8

2005. 12. 8,2 174,4 58,5 18,9 19,7 190,3 339,1 341,4 41,0 1.801,9 6,7 3.000,1

2006. 12. 22,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50,9 3.246,9 15,1 4.758,1

2007. 12. 11,8 1.457,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59,8 3.854,2 18,9 6.980,7

2008. 12. 16,0 1.211,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78,1 3.647,0 8,2 6.970,0

2009. 12. 4,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100,5 4.062,0 14,8 6.877,0

2010. 12. 22,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91,2 4.580,4 19,6 6.972,4

2011. 12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9

2012. 12. 31,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 779,7 537,8 87,1 5.639,9 23,0 8.019,6

2013. 12. 62,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,7 531,1 100,3 6.137,1 17,1 8.478,0

2013. 07. 62,7 167,9 21,6 32,6 39,1 612,5 692,1 481,0 89,1 5.860,0 13,0 8.071,6

08. 63,1 179,5 20,3 32,0 41,5 619,0 697,2 512,2 89,5 5.909,1 13,2 8.176,7

09. 62,7 182,8 21,1 36,8 42,3 608,3 711,5 540,1 92,0 5.946,7 12,8 8.256,9

10. 63,0 183,5 20,8 37,5 43,0 623,0 722,9 547,5 94,4 6.005,0 13,8 8.354,3

11. 62,4 184,7 20,8 36,7 37,6 622,2 716,3 559,5 96,1 6.044,2 16,5 8.396,9

12. 62,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,7 531,1 100,3 6.137,1 17,1 8.478,0

2014. 01. 65,2 171,6 20,8 45,0 38,5 666,6 703,7 542,3 102,5 6.208,3 13,2 8.577,6

02. 112,7 133,8 21,1 46,2 37,8 664,7 719,1 528,7 100,9 6.209,2 13,2 8.587,5

03. 113,0 125,1 26,2 50,8 35,9 665,3 683,6 547,1 98,4 6.240,9 22,2 8.608,4

04. 112,3 181,5 26,5 50,9 32,8 658,4 650,9 548,1 105,2 6.279,8 22,4 8.668,8

05. 112,1 205,9 27,4 48,3 33,6 655,7 672,0 551,8 100,1 6.325,5 14,0 8.746,3

06. 111,9 210,6 27,9 44,2 34,3 667,7 584,8 520,9 99,0 6.380,8 14,6 8.696,6

07. 112,4 228,3 33,2 40,8 32,0 664,4 629,2 512,0 100,2 6.409,1 14,1 8.775,7

08. 114,7 231,0 34,5 40,8 32,5 673,4 632,4 502,3 103,6 6.440,8 15,2 8.821,3

09. 114,8 238,9 33,6 40,2 33,0 676,4 544,1 505,8 113,8 6.511,3 16,0 8.827,9



Napomena: Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim osobama, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo.



Напомена: Остали депозити дозвољавају аутоматско повлачење средстава али не и плаћање трећим лицима, штедне и орочене депозите, остале депозите - остало.

174


T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM -

T18: Structure of Short-terms Loans of Commercial Banks by Sector - end of period, KM million -

KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA

God

ina

Mje

sec

Kred

iti

inst

ituci

jam

a Bi

H

Kred

iti v

lada

ma

entit

eta

Kred

iti v

lada

ma

kant

ona

Kred

iti v

lada

ma

opšt

ina

Kred

itifo

ndov

ima

soci

jaln

e za

štite

Kred

iti o

stal

im

finan

sijs

kim

in

stitu

cija

ma

Kred

itine

finan

sijs

kim

ja

vnim

pred

uzeć

ima

Kred

itine

finan

sijs

kim

pr

ivat

nim

pred

uzeć

ima

Kred

itine

profi

tnim

or

gani

zaci

jam

a

Kred

itist

anov

ništ

vu

Ost

ali k

redi

ti

Uku

pno

LOANS TO DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS

Year

Mon

th

Loan

s to

BH

In

stitu

tions

Loan

s to

Ent

ity

Gov

ernm

ents

Loan

s to

Cant

onal

Gov

ernm

ents

Loan

s to

M

unic

ipal

G

over

nmen

ts

Loan

s to

Soc

ial

Secu

rity

Fund

s

Loan

s to

oth

er

Fina

ncia

lIn

stitu

tions

Loan

s to

N

on-fi

nanc

ial

Publ

icEn

terp

rises

Loan

s to

Non

-fina

ncia

l Pr

ivat

eEn

terp

rises

Loan

s to

N

on-p

rofit

O

rgan

izat

ions

Loan

s to

H

ouse

hold

s

Oth

er L

oans

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 129,0 3,0 1,4 0,3 2,7 202,1 516,6 3,4 66,9 31,0 956,7

1998. 12. 0,0 104,5 4,5 2,6 1,5 0,4 199,8 535,9 6,2 42,7 130,2 1.028,2

1999. 12. 0,1 20,0 8,4 2,5 5,7 1,1 189,2 548,6 2,6 61,6 12,4 852,3

2000. 12. 0,7 23,9 1,9 7,2 0,2 3,2 246,6 469,5 33,4 88,3 3,6 878,3

2001. 12. 0,0 7,5 13,3 8,8 3,4 11,6 215,2 544,5 22,5 84,1 2,5 913,3

2002. 12. 8,6 23,3 13,7 9,5 5,5 15,3 210,5 655,9 13,2 135,1 7,2 1.097,8

2003. 12. 0,6 23,5 4,8 16,7 0,0 24,8 158,9 815,2 7,4 154,0 27,6 1.233,5

2004. 12. 0,0 20,9 2,5 22,2 0,0 31,4 160,6 1.056,0 5,2 270,1 7,2 1.576,2

2005. 12. 0,0 18,6 3,7 27,8 0,0 41,4 116,8 1.213,8 6,1 396,4 12,5 1.837,0

2006. 12. 0,1 6,8 2,2 1,4 0,1 30,1 88,8 1.453,4 11,8 466,6 7,5 2.068,8

2007. 12. 0,0 6,9 2,3 0,3 0,0 53,5 84,6 1.819,0 17,0 564,5 4,6 2.552,7

2008. 12. 0,0 6,6 2,3 10,4 0,1 69,8 87,4 2.579,8 32,8 645,7 4,2 3.439,0

2009. 12. 0,0 9,3 2,2 31,7 33,5 33,4 90,9 2.459,8 10,6 716,4 12,0 3.399,7

2010. 12. 0,0 6,7 2,3 21,9 40,6 28,1 80,3 2.624,0 13,5 801,9 7,1 3.626,5

2011. 12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0

2012. 12. 0,0 3,2 0,7 22,2 9,9 41,1 85,0 3.188,4 6,7 919,5 6,3 4.283,0

2013. 12. 0,0 13,5 0,6 40,1 35,3 28,5 100,2 3.152,2 5,5 942,2 12,1 4.330,2

2013. 07. 0,0 3,5 3,9 25,1 18,8 42,7 103,3 3.106,7 5,2 924,4 14,5 4.248,0

08. 0,0 3,7 6,5 28,6 37,6 28,6 97,0 3.089,2 4,8 928,0 12,6 4.236,8

09. 0,0 3,7 7,2 28,4 40,7 27,2 97,0 3.109,1 5,4 939,1 13,2 4.270,9

10. 0,0 3,8 4,0 27,0 40,6 24,1 97,7 3.106,2 5,2 942,1 13,0 4.263,6

11. 0,0 6,5 7,5 27,2 41,1 26,9 97,2 3.152,9 5,1 944,3 14,7 4.323,5

12. 0,0 13,5 0,6 40,1 35,3 28,5 100,2 3.152,2 5,5 942,2 12,1 4.330,2

2014. 01. 0,0 13,7 2,0 42,7 43,8 31,8 96,7 3.169,6 6,2 932,8 8,4 4.347,8

02. 0,0 13,7 2,3 46,8 48,5 30,3 99,7 3.256,9 6,1 929,1 8,8 4.442,1

03. 0,0 13,2 3,0 39,0 48,4 31,8 96,9 3.254,4 6,1 948,9 10,2 4.451,9

04. 0,0 27,2 1,3 40,1 39,0 32,7 107,1 3.202,2 5,3 932,7 14,5 4.402,1

05. 0,0 27,7 8,9 41,1 44,3 30,9 105,1 3.229,1 5,4 954,1 15,2 4.461,6

06. 0,0 56,3 8,9 40,4 44,7 33,7 100,2 3.185,4 5,4 963,7 16,0 4.454,7

07. 0,0 28,2 19,8 43,7 26,5 32,6 93,9 3.079,4 6,0 965,7 18,2 4.314,1

08. 0,0 29,2 29,5 38,6 21,5 33,0 90,7 3.014,6 6,3 964,3 19,2 4.246,8

09. 0,0 37,6 29,7 39,2 28,6 33,2 92,3 3.087,3 6,2 974,5 19,1 4.347,6



Napomena: Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih institucionalnih sektora. Krediti na nivou Bosne i Hercegovine uključuju kredite plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Filijala Brčko (od jula 2001. do novembra 2002), kredite koji su se vodili kod NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Do 2006. ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. Od aprila 2010. došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH.



Note:Loans to domestic institutional sectors represent claims of commercial banks on all institutional sectors. Loans at the BH level include loans extended by commercial banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko Branch (from July 2001 until November 2002), loans with NBRS (until December 1998) and NBBH (until November 2002). By 2006, the total claims on all level governments and funds (short-term and long-term) are shown in table of short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in the total amount because source data do no provide maturity structure of claims for governments and funds. Short – terms loans represent claims of commercial banks on all domestic institutional sectors up to one year, in domestic and foreign currency.Claims on BH Institutions have been reclassified since April 2010.

175


T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T18: Секторска структура краткорочних кредита комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ -


God

ina

Mje

sec

Kred

iti

inst

ituci

jam

a Bi

H

Kred

iti v

lada

ma

entit

eta

Kred

iti v

lada

ma

kant

ona

Kred

iti v

lada

ma

opći

na

Kred

itifo

ndov

ima

soci

jaln

e za

štite

Kred

iti o

stal

im

finan

cijs

kim

in

stitu

cija

ma

Kred

itine

finan

cijs

kim

ja

vnim

pred

uzeć

ima

Kred

itine

finan

cijs

kim

pr

ivat

nim

pred

uzeć

ima

Kred

itine

profi

tnim

or

gani

zaci

jam

a

Kred

itist

anov

ništ

vu

Ost

ali k

redi

ti

Uku

pno

КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА

Годи

на

Мје

сец

Кред

ити

инст

итуц

ијам

а Би

Х

Кред

ити

влад

ама

енти

тета

Кред

ити

вл

адам

а ка

нтон

а

Кред

ити

вл

адам

а оп

шти

наКр

едит

и ф

ондо

вим

а со

ција

лне

заш

тите

Кред

ити

оста

лим

ф

инан

сијс

ким

ин

стит

уциј

ама

Кред

ити

нефи

нанс

ијск

им

јавн

им

пред

узећ

има

Кред

ити

нефи

нанс

ијск

им

прив

атни

м

пред

узећ

има

Кред

ити

непр

офит

ним

ор

гани

заци

јама

Кред

ити

стан

овни

штв

у

Ост

али

кред

ити

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 129,0 3,0 1,4 0,3 2,7 202,1 516,6 3,4 66,9 31,0 956,7

1998. 12. 0,0 104,5 4,5 2,6 1,5 0,4 199,8 535,9 6,2 42,7 130,2 1.028,2

1999. 12. 0,1 20,0 8,4 2,5 5,7 1,1 189,2 548,6 2,6 61,6 12,4 852,3

2000. 12. 0,7 23,9 1,9 7,2 0,2 3,2 246,6 469,5 33,4 88,3 3,6 878,3

2001. 12. 0,0 7,5 13,3 8,8 3,4 11,6 215,2 544,5 22,5 84,1 2,5 913,3

2002. 12. 8,6 23,3 13,7 9,5 5,5 15,3 210,5 655,9 13,2 135,1 7,2 1.097,8

2003. 12. 0,6 23,5 4,8 16,7 0,0 24,8 158,9 815,2 7,4 154,0 27,6 1.233,5

2004. 12. 0,0 20,9 2,5 22,2 0,0 31,4 160,6 1.056,0 5,2 270,1 7,2 1.576,2

2005. 12. 0,0 18,6 3,7 27,8 0,0 41,4 116,8 1.213,8 6,1 396,4 12,5 1.837,0

2006. 12. 0,1 6,8 2,2 1,4 0,1 30,1 88,8 1.453,4 11,8 466,6 7,5 2.068,8

2007. 12. 0,0 6,9 2,3 0,3 0,0 53,5 84,6 1.819,0 17,0 564,5 4,6 2.552,7

2008. 12. 0,0 6,6 2,3 10,4 0,1 69,8 87,4 2.579,8 32,8 645,7 4,2 3.439,0

2009. 12. 0,0 9,3 2,2 31,7 33,5 33,4 90,9 2.459,8 10,6 716,4 12,0 3.399,7

2010. 12. 0,0 6,7 2,3 21,9 40,6 28,1 80,3 2.624,0 13,5 801,9 7,1 3.626,5

2011. 12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0

2012. 12. 0,0 3,2 0,7 22,2 9,9 41,1 85,0 3.188,4 6,7 919,5 6,3 4.283,0

2013. 12. 0,0 13,5 0,6 40,1 35,3 28,5 100,2 3.152,2 5,5 942,2 12,1 4.330,2

2013. 07. 0,0 3,5 3,9 25,1 18,8 42,7 103,3 3.106,7 5,2 924,4 14,5 4.248,0

08. 0,0 3,7 6,5 28,6 37,6 28,6 97,0 3.089,2 4,8 928,0 12,6 4.236,8

09. 0,0 3,7 7,2 28,4 40,7 27,2 97,0 3.109,1 5,4 939,1 13,2 4.270,9

10. 0,0 3,8 4,0 27,0 40,6 24,1 97,7 3.106,2 5,2 942,1 13,0 4.263,6

11. 0,0 6,5 7,5 27,2 41,1 26,9 97,2 3.152,9 5,1 944,3 14,7 4.323,5

12. 0,0 13,5 0,6 40,1 35,3 28,5 100,2 3.152,2 5,5 942,2 12,1 4.330,2

2014. 01. 0,0 13,7 2,0 42,7 43,8 31,8 96,7 3.169,6 6,2 932,8 8,4 4.347,8

02. 0,0 13,7 2,3 46,8 48,5 30,3 99,7 3.256,9 6,1 929,1 8,8 4.442,1

03. 0,0 13,2 3,0 39,0 48,4 31,8 96,9 3.254,4 6,1 948,9 10,2 4.451,9

04. 0,0 27,2 1,3 40,1 39,0 32,7 107,1 3.202,2 5,3 932,7 14,5 4.402,1

05. 0,0 27,7 8,9 41,1 44,3 30,9 105,1 3.229,1 5,4 954,1 15,2 4.461,6

06. 0,0 56,3 8,9 40,4 44,7 33,7 100,2 3.185,4 5,4 963,7 16,0 4.454,7

07. 0,0 28,2 19,8 43,7 26,5 32,6 93,9 3.079,4 6,0 965,7 18,2 4.314,1

08. 0,0 29,2 29,5 38,6 21,5 33,0 90,7 3.014,6 6,3 964,3 19,2 4.246,8

09. 0,0 37,6 29,7 39,2 28,6 33,2 92,3 3.087,3 6,2 974,5 19,1 4.347,6



Napomena: Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih institucionalnih sektora. Krediti na razini Bosne i Hercegovine uključuju kredite plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Podružnica Brčko (od srpnja 2001. do studenog 2002), kredite koji su se vodili kod NBRS (do prosinca 1998) i NBBiH (do studenog 2002). Do 2006. ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) su prikazana u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja poslovnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti.Od travnja 2010. došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH.



Напомена:Кредити домаћим институционалним секторима представљају потраживања комерцијалних банака од свих институционалних сектора. Кредити на нивоу Босне и Херцеговине укључују кредите пласиране преко комерцијалних банака које покрива Главна јединица Сарајево, Главна јединица Мостар, Главна банка Републике Српске, Филијала Брчко (од јула 2001. до новембра 2002), кредите који су се водили код НБРС (до децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). До 2006. укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова (краткорочно и дугорочно) су приказана у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и фондове. Краткорочни кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих институционалних сектора до једне године, у домаћој и страној валути.Од априла 2010. дошло је до рекласификације потраживања од институција БиХ.

176


T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM -

T19: Structure of Long-terms Loans of Commercial Banks by Sector - end of period, KM million -


God

ina

Mje

sec

Kred

iti

inst

ituci

jam

a Bi

H

Kred

iti v

lada

ma

entit

eta

Kred

iti v

lada

ma

kant

ona

Kred

iti v

lada

ma

opšt

ina

Kred

itifo

ndov

ima

soci

jaln

e za

štite

Kred

iti o

stal

im

finan

sijs

kim

in

stitu

cija

ma

Kred

itine

finan

sijs

kim

ja

vnim

pred

uzeć

ima

Kred

itine

finan

sijs

kim

pr

ivat

nim

pred

uzeć

ima

Kred

itine

profi

tnim

or

gani

zaci

jam

a

Kred

itist

anov

ništ

vu

Ost

ali k

redi

ti

Uku

pno

LOANS TO DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS

Year

Mon

th

Loan

s to

BH

In

stitu

tions

Loan

s to

Ent

ity

Gov

ernm

ents

Loan

s to

Cant

onal

Gov

ernm

ents

Loan

s to

M

unic

ipal

G

over

nmen

ts

Loan

s to

Soc

ial

Secu

rity

Fund

s

Loan

s to

oth

er

Fina

ncia

lIn

stitu

tions

Loan

s to

N

on-fi

nanc

ial

Publ

icEn

terp

rises

Loan

s to

Non

-fina

ncia

l Pr

ivat

eEn

terp

rises

Loan

s to

N

on-p

rofit

O

rgan

izat

ions

Loan

s to

H

ouse

hold

s

Oth

er L

oans

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. - - - - - 5,6 897,0 518,1 3,4 54,0 4,8 1.482,9

1998. 12. - - - - - 5,0 900,2 778,4 0,7 204,8 3,3 1.892,6

1999. 12. - - - - - 5,2 814,0 900,8 2,1 206,4 0,4 1.928,9

2000. 12. - - - - - 7,8 1.426,5 405,4 3,1 295,9 0,0 2.138,6

2001. 12. - - - - - 8,4 1.215,6 598,3 5,7 597,8 0,0 2.425,7

2002. 12. - - - - - 12,4 1.044,2 786,3 4,5 1.321,2 14,6 3.183,3

2003. 12. - - - - - 15,4 1.007,8 1.044,3 3,9 1.812,4 4,2 3.888,0

2004. 12. - - - - - 28,7 531,1 1.422,2 6,8 2.357,5 4,7 4.350,9

2005. 12. - - - - - 26,5 578,3 2.030,2 10,8 3.057,0 4,4 5.707,1

2006. 12. 0,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 542,5 2.592,7 10,3 3.893,0 1,5 7.130,4

2007. 12. 0,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 539,6 3.439,2 18,5 5.104,4 0,9 9.298,7

2008. 12. 1,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 539,1 4.142,2 19,5 6.051,1 0,5 11.070,5

2009. 12. 1,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 542,9 4.186,9 17,4 5.590,8 0,9 10.650,4

2010. 12. 0,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 657,4 4.309,5 17,4 5.522,3 9,1 10.916,9

2011. 12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1

2012. 12. 0,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 700,4 4.248,8 16,3 5.875,2 7,9 11.658,7

2013. 12. 0,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 728,5 4.369,0 15,0 6.123,0 2,5 12.074,7

2013. 07. 0,0 409,6 72,0 279,0 22,2 23,9 731,8 4.325,1 13,8 5.997,4 6,6 11.881,2

08. 0,0 412,0 71,0 291,3 21,3 25,3 734,0 4.333,2 13,7 6.017,1 6,4 11.925,1

09. 0,0 410,2 67,5 291,9 20,5 24,5 723,5 4.328,2 15,2 6.050,2 6,1 11.937,8

10. 0,0 407,6 65,7 302,8 19,4 23,9 717,7 4.333,3 16,5 6.076,4 5,6 11.968,9

11. 0,0 405,4 66,0 302,4 18,5 24,5 714,9 4.330,1 16,3 6.096,4 5,5 11.979,9

12. 0,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 728,5 4.369,0 15,0 6.123,0 2,5 12.074,7

2014. 01. 0,0 414,8 74,9 294,7 16,6 23,4 722,0 4.341,9 16,2 6.120,9 2,4 12.028,0

02. 0,0 430,4 76,3 287,9 15,8 23,1 730,8 4.353,6 15,6 6.138,3 2,4 12.074,2

03. 0,0 427,0 84,9 299,2 14,9 22,0 724,9 4.377,3 15,8 6.203,9 2,3 12.172,3

04. 0,0 423,7 83,2 296,4 14,0 22,2 717,0 4.398,0 10,9 6.266,6 2,4 12.234,4

05. 0,0 420,9 92,3 295,2 13,5 22,0 721,8 4.378,8 10,9 6.308,3 2,3 12.265,9

06. 0,0 445,3 109,5 299,1 12,9 23,0 720,5 4.423,6 10,8 6.358,6 2,3 12.405,6

07. 0,0 436,9 118,6 295,6 12,3 21,0 726,6 4.435,1 10,5 6.391,7 2,4 12.450,5

08. 0,0 434,8 137,0 298,0 21,3 20,5 736,3 4.418,7 10,1 6.396,9 2,5 12.476,0

09. 0,0 431,4 135,2 299,7 20,5 19,4 749,7 4.410,4 9,9 6.430,9 2,4 12.509,5



Napomena: Do 2006. ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti.



Note:By 2006, the total claims on all level governments and funds (short-term and long term) are shown in table of short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in the total amount, because source data do not provide maturity structure of claims for governments and funds. Long – terms loans represent claims of commercial banks on all domestic institutional sectors over one year in domestic and foreign currency.

177




Napomena: Do 2006. godine ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti.



Напомена: До 2006. године укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова (краткорочно и дугорочно) приказана су у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и фондове. Дугорочни кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих институционалних сектора преко једне године, у домаћој и страној валути.

T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T19: Секторска структура дугорочних кредита комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ -


God

ina

Mje

sec

Kred

iti

inst

ituci

jam

a Bi

H

Kred

iti v

lada

ma

entit

eta

Kred

iti v

lada

ma

kant

ona

Kred

iti v

lada

ma

opći

na

Kred

itifo

ndov

ima

soci

jaln

e za

štite

Kred

iti o

stal

im

finan

cijs

kim

in

stitu

cija

ma

Kred

itine

finan

cijs

kim

ja

vnim

pred

uzeć

ima

Kred

itine

finan

cijs

kim

pr

ivat

nim

pred

uzeć

ima

Kred

itine

profi

tnim

or

gani

zaci

jam

a

Kred

itist

anov

ništ

vu

Ost

ali k

redi

ti

Uku

pno

КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА

Годи

на

Мје

сец

Кред

ити

инст

итуц

ијам

а Би

Х

Кред

ити

влад

ама

енти

тета

Кред

ити

вл

адам

а ка

нтон

а

Кред

ити

вл

адам

а оп

шти

наКр

едит

и ф

ондо

вим

а со

ција

лне

заш

тите

Кред

ити

оста

лим

ф

инан

сијс

ким

ин

стит

уциј

ама

Кред

ити

нефи

нанс

ијск

им

јавн

им

пред

узећ

има

Кред

ити

нефи

нанс

ијск

им

прив

атни

м

пред

узећ

има

Кред

ити

непр

офит

ним

ор

гани

заци

јама

Кред

ити

стан

овни

штв

у

Ост

али

кред

ити

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. - - - - - 5,6 897,0 518,1 3,4 54,0 4,8 1.482,9

1998. 12. - - - - - 5,0 900,2 778,4 0,7 204,8 3,3 1.892,6

1999. 12. - - - - - 5,2 814,0 900,8 2,1 206,4 0,4 1.928,9

2000. 12. - - - - - 7,8 1.426,5 405,4 3,1 295,9 0,0 2.138,6

2001. 12. - - - - - 8,4 1.215,6 598,3 5,7 597,8 0,0 2.425,7

2002. 12. - - - - - 12,4 1.044,2 786,3 4,5 1.321,2 14,6 3.183,3

2003. 12. - - - - - 15,4 1.007,8 1.044,3 3,9 1.812,4 4,2 3.888,0

2004. 12. - - - - - 28,7 531,1 1.422,2 6,8 2.357,5 4,7 4.350,9

2005. 12. - - - - - 26,5 578,3 2.030,2 10,8 3.057,0 4,4 5.707,1

2006. 12. 0,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 542,5 2.592,7 10,3 3.893,0 1,5 7.130,4

2007. 12. 0,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 539,6 3.439,2 18,5 5.104,4 0,9 9.298,7

2008. 12. 1,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 539,1 4.142,2 19,5 6.051,1 0,5 11.070,5

2009. 12. 1,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 542,9 4.186,9 17,4 5.590,8 0,9 10.650,4

2010. 12. 0,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 657,4 4.309,5 17,4 5.522,3 9,1 10.916,9

2011. 12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1

2012. 12. 0,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 700,4 4.248,8 16,3 5.875,2 7,9 11.658,7

2013. 12. 0,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 728,5 4.369,0 15,0 6.123,0 2,5 12.074,7

2013. 07. 0,0 409,6 72,0 279,0 22,2 23,9 731,8 4.325,1 13,8 5.997,4 6,6 11.881,2

08. 0,0 412,0 71,0 291,3 21,3 25,3 734,0 4.333,2 13,7 6.017,1 6,4 11.925,1

09. 0,0 410,2 67,5 291,9 20,5 24,5 723,5 4.328,2 15,2 6.050,2 6,1 11.937,8

10. 0,0 407,6 65,7 302,8 19,4 23,9 717,7 4.333,3 16,5 6.076,4 5,6 11.968,9

11. 0,0 405,4 66,0 302,4 18,5 24,5 714,9 4.330,1 16,3 6.096,4 5,5 11.979,9

12. 0,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 728,5 4.369,0 15,0 6.123,0 2,5 12.074,7

2014. 01. 0,0 414,8 74,9 294,7 16,6 23,4 722,0 4.341,9 16,2 6.120,9 2,4 12.028,0

02. 0,0 430,4 76,3 287,9 15,8 23,1 730,8 4.353,6 15,6 6.138,3 2,4 12.074,2

03. 0,0 427,0 84,9 299,2 14,9 22,0 724,9 4.377,3 15,8 6.203,9 2,3 12.172,3

04. 0,0 423,7 83,2 296,4 14,0 22,2 717,0 4.398,0 10,9 6.266,6 2,4 12.234,4

05. 0,0 420,9 92,3 295,2 13,5 22,0 721,8 4.378,8 10,9 6.308,3 2,3 12.265,9

06. 0,0 445,3 109,5 299,1 12,9 23,0 720,5 4.423,6 10,8 6.358,6 2,3 12.405,6

07. 0,0 436,9 118,6 295,6 12,3 21,0 726,6 4.435,1 10,5 6.391,7 2,4 12.450,5

08. 0,0 434,8 137,0 298,0 21,3 20,5 736,3 4.418,7 10,1 6.396,9 2,5 12.476,0

09. 0,0 431,4 135,2 299,7 20,5 19,4 749,7 4.410,4 9,9 6.430,9 2,4 12.509,5

178


T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM -

T20: Currency Structure of Deposits and Loans of Commercial Banks - end of period, KM million -

DEPOZITI KREDITI

Godina Mjesec KM EUROstala strana

valuta Ukupno u KM KM EUROstala strana

valuta Ukupno u KM

DEPOSITS LOANS

Year Month KM EUROther Foreign

Currency Total in KM KM EUROther Foreign

Currency Total in KM

1 2 3 4 5 6 = 3+4+5 7 8 9 10 =

7+8+9

1997. 12. 188,7 908,5 119,9 1.382,4 196,7 765,6 870,7 2.439,6

1998. 12. 194,3 890,4 171,6 1.662,5 206,9 983,3 773,1 2.920,8

1999. 12. 658,7 864,5 296,7 1.819,9 548,8 960,3 1.272,1 2.781,2

2000. 12. 903,9 782,3 267,5 1.953,7 993,3 765,8 1.257,9 3.017,0

2001. 12. 1.264,3 892,1 1.114,3 3.270,7 1.611,9 518,9 1.208,2 3.339,0

2002. 12. 1.758,5 1.727,4 238,4 3.724,3 2.774,9 697,8 808,4 4.281,1

2003. 12. 2.274,2 1.829,4 262,4 4.366,0 3.685,4 714,6 721,4 5.121,5

2004. 12. 2.897,2 2.265,4 415,8 5.578,4 5.014,7 535,2 377,2 5.927,1

2005. 12. 3.623,4 2.744,7 508,1 6.876,3 6.344,9 773,2 426,0 7.544,2

2006. 12. 4.886,2 3.315,8 561,3 8.763,2 8.192,6 493,2 513,3 9.199,2

2007. 12. 6.215,6 5.292,2 579,4 12.087,2 10.646,4 526,3 678,6 11.851,4

2008. 12. 5.854,7 5.449,9 570,5 11.875,1 13.062,0 679,8 767,6 14.509,5

2009. 12. 6.121,6 5.466,8 503,8 12.092,1 12.615,7 732,4 701,9 14.050,1

2010. 12. 6.471,3 5.518,4 540,4 12.530,0 13.499,9 325,3 718,2 14.543,4

2011. 12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1

2012. 12. 7.141,4 5.579,1 606,0 13.326,5 15.290,0 293,8 357,9 15.941,7

2013. 12. 7.762,2 5.898,0 589,7 14.249,9 15.770,1 312,3 322,6 16.405,0

2013. 07. 7.372,7 5.663,9 585,0 13.621,7 15.499,2 283,1 346,9 16.129,2

08. 7.573,1 5.702,3 585,8 13.861,2 15.523,1 292,3 346,5 16.161,9

09. 7.637,1 5.706,7 585,9 13.929,7 15.570,6 298,5 339,6 16.208,7

10. 7.680,5 5.803,0 575,2 14.058,7 15.581,7 317,0 333,9 16.232,5

11. 7.636,2 5.835,6 580,8 14.052,6 15.653,9 313,5 336,1 16.303,4

12. 7.762,2 5.898,0 589,7 14.249,9 15.770,1 312,3 322,6 16.405,0

2014. 01. 7.755,9 5.977,9 595,4 14.329,2 15.737,1 310,7 327,9 16.375,7

02. 7.768,0 6.078,6 599,2 14.445,8 15.881,0 308,9 326,4 16.516,4

03. 7.840,0 5.987,2 600,5 14.427,7 16.024,0 276,3 323,9 16.624,1

04. 7.881,5 5.966,0 589,2 14.436,7 16.037,9 276,4 322,2 16.636,5

05. 7.959,7 6.041,4 604,2 14.605,3 16.125,7 274,4 327,5 16.727,5

06. 7.953,1 5.959,2 610,1 14.522,4 16.259,2 273,6 327,4 16.860,2

07. 8.383,8 5.993,0 615,9 14.992,7 16.161,5 271,2 332,0 16.764,6

08. 8.539,9 6.012,3 621,5 15.173,8 16.112,0 274,4 336,4 16.722,8

09. 8.618,6 6.033,7 618,5 15.270,7 16.231,1 279,1 346,9 16.857,1



Napomena: Od septembra 2004. promjena valutne strukture kredita rezultat je primjene preporuka Misije MMF-a za monetarnu i finansijsku statistiku u BiH iz maja 2004. prema kojoj svi krediti plasirani u KM a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za EUR), treba da budu klasifikovani kao krediti u KM (u domaćoj valuti).Do septembra 1999. nismo raspolagali podacima o valutnoj strukturi depozita i kredita u Republici Srpskoj, pa је ukupan iznos depozita i kredita u RS-u za ovaj period uključen u kolonu Ukupno.



Note: From September 2004 change in the currency structure of loans is result of implementation of recommendations of IMF Mission for monetary and financial statistics in BH from May 2004, according to which all loans in KM which include currency clause (indexed to euro), should be classified as loans in KM (domestic currency).By September 1999, the data on the currency structure of deposits and loans in Republika Srpska were not available, so the total amount of deposits and loans in RS for this period is included in the column Total.

179


T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T20: Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ -

DEPOZITI KREDITI

Godina Mjesec KM EUROstala strana

valuta Ukupno u KM KM EUROstala strana

valuta Ukupno u KM

ДЕПОЗИТИ КРЕДИТИ

Година Мјесец KM EURОстала страна

валута Укупно у KМ KM EURОстала страна

валута Укупно у KМ

1 2 3 4 5 6 = 3+4+5 7 8 9 10 =

7+8+9

1997. 12. 188,7 908,5 119,9 1.382,4 196,7 765,6 870,7 2.439,6

1998. 12. 194,3 890,4 171,6 1.662,5 206,9 983,3 773,1 2.920,8

1999. 12. 658,7 864,5 296,7 1.819,9 548,8 960,3 1.272,1 2.781,2

2000. 12. 903,9 782,3 267,5 1.953,7 993,3 765,8 1.257,9 3.017,0

2001. 12. 1.264,3 892,1 1.114,3 3.270,7 1.611,9 518,9 1.208,2 3.339,0

2002. 12. 1.758,5 1.727,4 238,4 3.724,3 2.774,9 697,8 808,4 4.281,1

2003. 12. 2.274,2 1.829,4 262,4 4.366,0 3.685,4 714,6 721,4 5.121,5

2004. 12. 2.897,2 2.265,4 415,8 5.578,4 5.014,7 535,2 377,2 5.927,1

2005. 12. 3.623,4 2.744,7 508,1 6.876,3 6.344,9 773,2 426,0 7.544,2

2006. 12. 4.886,2 3.315,8 561,3 8.763,2 8.192,6 493,2 513,3 9.199,2

2007. 12. 6.215,6 5.292,2 579,4 12.087,2 10.646,4 526,3 678,6 11.851,4

2008. 12. 5.854,7 5.449,9 570,5 11.875,1 13.062,0 679,8 767,6 14.509,5

2009. 12. 6.121,6 5.466,8 503,8 12.092,1 12.615,7 732,4 701,9 14.050,1

2010. 12. 6.471,3 5.518,4 540,4 12.530,0 13.499,9 325,3 718,2 14.543,4

2011. 12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1

2012. 12. 7.141,4 5.579,1 606,0 13.326,5 15.290,0 293,8 357,9 15.941,7

2013. 12. 7.762,2 5.898,0 589,7 14.249,9 15.770,1 312,3 322,6 16.405,0

2013. 07. 7.372,7 5.663,9 585,0 13.621,7 15.499,2 283,1 346,9 16.129,2

08. 7.573,1 5.702,3 585,8 13.861,2 15.523,1 292,3 346,5 16.161,9

09. 7.637,1 5.706,7 585,9 13.929,7 15.570,6 298,5 339,6 16.208,7

10. 7.680,5 5.803,0 575,2 14.058,7 15.581,7 317,0 333,9 16.232,5

11. 7.636,2 5.835,6 580,8 14.052,6 15.653,9 313,5 336,1 16.303,4

12. 7.762,2 5.898,0 589,7 14.249,9 15.770,1 312,3 322,6 16.405,0

2014. 01. 7.755,9 5.977,9 595,4 14.329,2 15.737,1 310,7 327,9 16.375,7

02. 7.768,0 6.078,6 599,2 14.445,8 15.881,0 308,9 326,4 16.516,4

03. 7.840,0 5.987,2 600,5 14.427,7 16.024,0 276,3 323,9 16.624,1

04. 7.881,5 5.966,0 589,2 14.436,7 16.037,9 276,4 322,2 16.636,5

05. 7.959,7 6.041,4 604,2 14.605,3 16.125,7 274,4 327,5 16.727,5

06. 7.953,1 5.959,2 610,1 14.522,4 16.259,2 273,6 327,4 16.860,2

07. 8.383,8 5.993,0 615,9 14.992,7 16.161,5 271,2 332,0 16.764,6

08. 8.539,9 6.012,3 621,5 15.173,8 16.112,0 274,4 336,4 16.722,8

09. 8.618,6 6.033,7 618,5 15.270,7 16.231,1 279,1 346,9 16.857,1

Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine. Vidi napomenu na strani 245

Napomena: Od rujna 2004. promjena valutne strukture kredita rezultat je primjene preporuka Misije MMF-a za monetarnu i financijsku statistiku u BiH iz svibnja 2004. prema kojoj svi krediti plasirani u KM, a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za EUR), trebaju biti klasificirani kao krediti u KM (u domaćoj valuti).Do rujna 1999. nismo raspolagali podacima o valutnoj stukturi depozita i kredita u Republici Srpskoj, pa je cjelokupni iznos depozita i kredita u RS-u za ovo razdoblje uključen u kolonu Ukupno.



Напомена: Од септембра 2004. промјена валутне структуре кредита резултат је примјене препорука Мисије ММФ-а за монетарну и финансијску статистику у БиХ из маја 2004. према којој сви кредити пласирани у KМ а који садрже валутну клаузулу (везани за EUR), треба да буду класификовани као кредити у KМ (у домаћој валути).Дo септембра 1999. нисмо располагали подацима о валутној стуктури депозита i кредита у Републици Српској, па je укупан износ депозита и кредита у РС-у за овај период укључен у колону Укупно.

180


Т21: Kupovina i prodaja KM - u hiljadama KM -

T21: Purchase and Sale of KM - KM thousand -

Godina Mjesec Prodaja Kupovina Saldo Kumulativ salda

Year Month Selling Purchase Balance Cumulative Balance

1 2 3 4 5(3-4) 6

1997. 71.484 71.160 324 324

1998. 382.193 319.508 62.685 63.009

1999. 1.136.535 577.983 558.552 621.561

2000. 1.413.730 1.287.796 125.934 747.495

2001. 3.758.768 2.141.044 1.617.724 2.365.219

2002. 3.665.370 3.907.317 -241.947 2.123.272

2003. 2.026.594 1.751.730 274.864 2.398.136

2004. 4.295.881 3.648.609 647.273 3.045.409

2005. 3.324.413 2.623.382 701.031 3.746.440

2006. 3.316.074 2.181.712 1.134.362 4.880.802

2007. 3.878.146 2.822.867 1.055.279 5.936.081

2008. 4.933.211 5.564.318 -631.108 5.304.973

2009. 4.197.642 4.234.491 -36.849 5.268.124

2010. 5.273.777 5.014.550 259.227 5.527.351

2011. 5.088.041 5.162.710 -74.669 5.452.682

2012. 5.511.162 5.491.846 19.316 5.471.998

2013. 4.588.615 3.918.598 670.017 6.142.015

2013. 07. 434.449 229.599 204.851 5.686.536

08. 408.612 155.949 252.663 5.939.199

09. 418.529 387.695 30.834 5.970.033

10. 384.338 388.785 -4.446 5.965.587

11. 249.445 234.793 14.652 5.980.239

12. 645.579 483.802 161.777 6.142.015

2014. 01. 230.213 362.140 -131.927 6.010.089

02. 315.380 304.566 10.814 6.020.903

03. 260.958 297.179 -36.221 5.984.682

04. 386.749 213.267 173.482 6.158.163

05. 218.567 221.263 -2.696 6.155.468

06. 407.913 416.605 -8.691 6.146.776

07. 783.689 407.523 376.165 6.522.942

08. 423.120 229.070 194.050 6.716.992

09. 466.811 424.614 42.197 6.759.189

181


Т21: Kupovina i prodaja KM - u tisućama KM -

T21: Куповина и продаја KМ - у хиљадама KМ -

Godina Mjesec Prodaja Kupovina Saldo Kumulativ salda

Година Мјесец Продаја Куповина Салдо Кумулатив салда

1 2 3 4 5(3-4) 6

1997. 71.484 71.160 324 324

1998. 382.193 319.508 62.685 63.009

1999. 1.136.535 577.983 558.552 621.561

2000. 1.413.730 1.287.796 125.934 747.495

2001. 3.758.768 2.141.044 1.617.724 2.365.219

2002. 3.665.370 3.907.317 -241.947 2.123.272

2003. 2.026.594 1.751.730 274.864 2.398.136

2004. 4.295.881 3.648.609 647.273 3.045.409

2005. 3.324.413 2.623.382 701.031 3.746.440

2006. 3.316.074 2.181.712 1.134.362 4.880.802

2007. 3.878.146 2.822.867 1.055.279 5.936.081

2008. 4.933.211 5.564.318 -631.108 5.304.973

2009. 4.197.642 4.234.491 -36.849 5.268.124

2010. 5.273.777 5.014.550 259.227 5.527.351

2011. 5.088.041 5.162.710 -74.669 5.452.682

2012. 5.511.162 5.491.846 19.316 5.471.998

2013. 4.588.615 3.918.598 670.017 6.142.015

2013. 07. 434.449 229.599 204.851 5.686.536

08. 408.612 155.949 252.663 5.939.199

09. 418.529 387.695 30.834 5.970.033

10. 384.338 388.785 -4.446 5.965.587

11. 249.445 234.793 14.652 5.980.239

12. 645.579 483.802 161.777 6.142.015

2014. 01. 230.213 362.140 -131.927 6.010.089

02. 315.380 304.566 10.814 6.020.903

03. 260.958 297.179 -36.221 5.984.682

04. 386.749 213.267 173.482 6.158.163

05. 218.567 221.263 -2.696 6.155.468

06. 407.913 416.605 -8.691 6.146.776

07. 783.689 407.523 376.165 6.522.942

08. 423.120 229.070 194.050 6.716.992

09. 466.811 424.614 42.197 6.759.189

182


Т22: Prosječne obavezne rezerve - u hiljadama KM -

T22: Average Reserve Requirements - KM thousand -

Godina MjesecOsnovica za obračun

obavezne rezerveProsječne obavezne

rezerve

Prosječan saldo računa obaveznih rezervi

kod CBBiH Razlika

Year Month Base for Required Reserve

CalculationAverage Reserve

Requirement

Average Balance on the Required Reserve

Accounts with the CBBH Balance

1 2 3 4 5(3-4) 6

2004. 6.596.857 406.560 1.061.712 655.151

2005. 8.456.603 885.528 1.516.182 630.653

2006. 10.905.879 1.635.882 2.372.908 737.026

2007. 14.328.455 2.149.268 3.309.562 1.160.294

2008. 17.320.130 2.961.865 3.630.571 668.706

2009. 16.194.265 1.754.398 3.010.417 1.256.019

2010. 15.617.849 1.624.905 3.154.793 1.529.888

2011. 15.227.393 1.323.886 2.959.315 1.635.429

2012. 14.755.574 1.257.850 2.711.013 1.453.163

2013. 15.162.241 1.290.758 3.103.865 1.813.107

2013. 07. 15.062.897 1.283.394 3.040.510 1.757.116

08. 15.159.670 1.292.755 3.199.233 1.906.479

09. 15.343.843 1.308.637 3.319.304 2.010.667

10. 15.390.362 1.311.856 3.279.492 1.967.636

11. 15.545.300 1.325.137 3.370.832 2.045.694

12. 15.580.575 1.327.541 3.286.745 1.959.205

2014. 01. 15.706.870 1.343.434 3.412.406 2.068.973

02. 15.695.923 1.342.371 3.403.193 2.060.822

03. 15.739.902 1.346.948 3.351.896 2.004.948

04. 15.678.180 1.340.562 3.366.649 2.026.088

05. 15.768.405 1.348.988 3.437.365 2.088.377

06. 15.783.696 1.348.990 3.422.732 2.073.742

07. 15.920.519 1.364.415 3.684.019 2.319.604

08. 16.191.541 1.389.386 3.764.756 2.375.369

09. 16.416.306 1.410.239 3.856.249 2.446.010

Napomena: Od 1. januara 2008. stopa obavezene rezerve iznosi 18%.Od 11. oktobra 2008. stopa obavezne rezerve je smanjena s 18% na 14%. Od 1. januara 2009. stopa obavezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine a 10% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine.Od 1. maja 2009. stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%.Od 1. aprila 2009. stopa naknade se utvrđuje:- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obavezne rezerve po stopi 0,50%- na iznos sredstava iznad obavezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovu prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana.Od 1. jula 2010. stopa naknade na iznos obavezne rezerve je promijenjena i obračunava se na osnovu prosjeka kamatne stope koju je u istom periodu ostvarila Centralna banka na “overnight” depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obavezne rezerve ostala nepromijenjena.Od 1. februara 2011. stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine je smanjena s 14% na 10%, dok je stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine ostala nepromijenjena.Od 1. augusta 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obavezne rezerve obračunava 70%, a na iznos sredstava iznad obavezne rezerve 90% od navedene stope. Od 1. septembra 2014. stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obavezne rezerve obračunava 70% ili minimum nula, a na iznos sredstava iznad obavezne rezerve 90% od navedene stope ili minimum nula.

*Podatak o prosječnoj obaveznoj rezervi za 2003. nije primjenjiv zbog promjene u načinu obračuna obavezne rezerve od 1. juna 2003.

Note: From 1 January 2008, required reserve rate was 18%.From 11 October 2008, required reserve rate was decreased from 18% to 14%. From 1 January 2009 the required reserve rate was 14% on deposits and borrowed funds with agreed maturity up to one year and 10% on deposits and borrowed funds with agreed maturity over one year.From 1 May 2009 the required reserve rate was 7% on deposits and borrowed funds with agreed maturity over one year.From 1 April 2009 remuneration rate was calculated:- On the amount of required reserves at the rate of 0.5%,- On the amount of excess reserves at the rate defined on the basis of the average of interest rates, which were earned by the Central Bank in the same period on the market on deposits invested up to one month.From 1July 2010 remuneration rate on the amount of required reserves was changed and calculated on the basis of the average of interest rates, which were earned by the Central Bank on overnight deposits in the same period,while remuneration rate on the amount of excess reserves was not changed.From 1 February 2011 required reserve rate on deposits and borrowed funds with agreed maturity up to one year was decreased from 14% to 10%, while required reserve rate on deposits and borrowed funds with agreed maturity over one year was not changed. From 1 August 2011, the remuneration rate has been calculated on the basis of the weighted average interest rate which was earned by the Central Bank of BH on the market in the same period on deposits invested up to a month ; and 70% is calculated on the amount of required reserve, while 90% of the mentioned rate is calculated on the amount of excess reserves.From 1 September 2014, the remuneration rate has been calculated on the basis of the weighted average interest rate which was earned by the Central Bank of BH on the market in the same period on deposits invested up to a month ; and 70% is calculated on the amount of required reserve or 0 at minimum , while 90% of the mentioned rate is calculated on the amount of excess reserves or 0 at minimum.

*Data on average reserve requirement for 2003 are not applicable because of the changes in calculation of required reserves since 1 June 2003.

183


Т22: Prosječne obvezne rezerve - u tisućama KM -

T22: Просјечне обавезне резерве - у хиљадама KМ -

Godina MjesecOsnovica za obračun

obvezne rezerveProsječne obvezne

rezerve

Prosječan saldo računa obveznih rezerva

kod CBBiH Razlika

Година МјесецОсновица за обрачун

обавезне резервеПросјечне обавезне

резерве

Просјечан салдо рачуна обавезних резерви

код ЦББиХ Разлика

1 2 3 4 5(3-4) 6

2004. 6.596.857 406.560 1.061.712 655.151

2005. 8.456.603 885.528 1.516.182 630.653

2006. 10.905.879 1.635.882 2.372.908 737.026

2007. 14.328.455 2.149.268 3.309.562 1.160.294

2008. 17.320.130 2.961.865 3.630.571 668.706

2009. 16.194.265 1.754.398 3.010.417 1.256.019

2010. 15.617.849 1.624.905 3.154.793 1.529.888

2011. 15.227.393 1.323.886 2.959.315 1.635.429

2012. 14.755.574 1.257.850 2.711.013 1.453.163

2013. 15.162.241 1.290.758 3.103.865 1.813.107

2013. 07. 15.062.897 1.283.394 3.040.510 1.757.116

08. 15.159.670 1.292.755 3.199.233 1.906.479

09. 15.343.843 1.308.637 3.319.304 2.010.667

10. 15.390.362 1.311.856 3.279.492 1.967.636

11. 15.545.300 1.325.137 3.370.832 2.045.694

12. 15.580.575 1.327.541 3.286.745 1.959.205

2014. 01. 15.706.870 1.343.434 3.412.406 2.068.973

02. 15.695.923 1.342.371 3.403.193 2.060.822

03. 15.739.902 1.346.948 3.351.896 2.004.948

04. 15.678.180 1.340.562 3.366.649 2.026.088

05. 15.768.405 1.348.988 3.437.365 2.088.377

06. 15.783.696 1.348.990 3.422.732 2.073.742

07. 15.920.519 1.364.415 3.684.019 2.319.604

08. 16.191.541 1.389.386 3.764.756 2.375.369

09. 16.416.306 1.410.239 3.856.249 2.446.010

Napomena: Od 1. siječnja 2008. stopa obvezne rezerve iznosi 18%.Od 11. listopada 2008. stopa obvezne rezerve je smanjena sa 18% na 14%. Od 1. siječnja 2009. stopa obvezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine, a 10% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine.Od 1. svibnja 2009. stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%.Od 1. travnja 2009. stopa naknade se utvrđuje:- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obvezne rezerve po stopi 0,5%- na iznos sredstava iznad obvezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovi prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite uložene do mjesec dana.Od 1. srpnja 2010. stopa naknade na iznos obvezne rezerve je promijenjena i obračunava se na osnovi prosjeka kamatne stope koju je u istom razdoblju ostvarila Centralna banka na “overnight” depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obvezne rezerve ostala nepromijenjena.Od 1. veljače 2011. stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine je smanjena sa14% na 10%, dok je stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine ostala nepromijenjena.Od 1. kolovoza 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obvezne rezerve obračunava 70%, a na iznos sredstava iznad obvezne rezerve 90% od navedene stope. Od 1. rujna 2014. stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obvezne rezerve obračunava 70% ili minimum nula, a na iznos sredstava iznad obvezne rezerve 90% od navedene stope ili minimum nula.

*Podatak o prosječnoj obveznoj rezervi za 2003. nije primjenjiv zbog promjene u načinu obračuna obvezne rezerve od 1. lipnja 2003.

Напомена: Од 1. јануара 2008. стопа обавезне резерве износи 18%.Од 11. октобра 2008. стопа обавезне резерве је смањена са 18% на 14%. Од 1. јануара 2009. стопа обавезне резерве је 14% на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа до једне године, а 10% на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године.Од 1. маја 2009. стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године износи 7%.Од 1. априла 2009. стопа накнаде се утврђује:- на износ средстава који је банка дужна да држи као обавезну резерву по стопи од 0,5%- на износ средсрава изнад обавезне резерве по стопи која се утврђује на основу просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту оствaрила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана.Од 1. јула 2010. стопа накнаде на износ обавезне резерве је промијењена и обрачунава се на основу просјека каматне стопе коју је у истом периоду остварила Централана банка на депозите, док је стопа накнаде на износ средстава изнад обавезне резерве остала непромијењена. Од 1. фебруара 2011. стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа до једне године је смањена са14% на 10%, док је стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године остала непромијењена.Од 1. августа 2011. стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана, с тим да се на износ обавезне резерве обрачунава 70%, а на износ средстава изнад обавезне резерве 90% од наведене стопе. Од 1. септемба 2014. стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана, с тим да се на износ обавезне резерве обрачунава 70% или минимум нула, а на износ средстава изнад обавезне резерве 90% од наведене стопе или минимум нула.

*Податак о просјечној обавезној резерви за 2003. није примјењив због промјене у начину обрачуна обавезне резерве од 1. јуна 2003.

184


T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima - u hiljadama KM -

T23: Required Reserves by Maintenance Periods - KM thousand -

Osnovica za obračun obavezne rezerve*

GodinaObračunski

period u KM u ostalim valutama Ukupno

Prosječna obavezna

rezerva

Prosječna salda na računu obaveznih

rezervi RazlikaObračunata

naknadaKaznena kamata

Base for Calculation of Reserve Requirement*

YearMaintance

period in KM in other

currencies Total

Average required reserves

Average reserve account balances Difference

Remuneration paid by CBBH

Penalties charged by

CBBH

1 2 3 4 5= (3+4) 6= (5*OR) 8 10= (9-6) 11 12

07.2013 19 7.257.296 7.782.975 15.040.271 1.280.852 3.007.175 1.726.323 34,9 0,0

20 7.310.211 7.765.656 15.075.868 1.284.698 3.033.740 1.749.043 31,3 0,0

21 7.338.095 7.734.459 15.072.554 1.284.633 3.080.614 1.795.981 36,0 0,0

08. 22 7.329.513 7.744.722 15.074.235 1.284.977 3.137.545 1.852.567 29,4 0,0

23 7.399.186 7.769.486 15.168.672 1.293.466 3.187.073 1.893.607 22,6 0,0

24 7.484.856 7.751.248 15.236.104 1.299.821 3.273.083 1.973.262 28,2 0,0

09. 25 7.530.674 7.771.545 15.302.219 1.305.417 3.342.143 2.036.726 25,3 0,0

26 7.588.148 7.787.821 15.375.969 1.312.189 3.278.097 1.965.908 29,0 0,0

27 7.555.768 7.797.574 15.353.341 1.308.306 3.337.672 2.029.367 44,2 0,0

10. 28 7.583.045 7.769.701 15.352.746 1.308.867 3.289.039 1.980.172 25,8 0,0

29 7.610.156 7.801.635 15.411.791 1.313.667 3.223.991 1.910.324 26,1 0,0

30 7.608.971 7.797.578 15.406.549 1.313.034 3.325.448 2.012.413 41,7 0,0

11. 31 7.648.215 7.847.179 15.495.394 1.320.511 3.391.739 2.071.228 34,4 0,0

32 7.719.778 7.856.316 15.576.094 1.328.236 3.356.727 2.028.491 34,9 0,0

33 7.697.031 7.867.382 15.564.413 1.326.666 3.364.030 2.037.365 50,3 0,0

12. 34 7.698.842 7.909.576 15.608.418 1.330.586 3.349.729 2.019.143 54,4 0,0

35 7.639.816 7.927.870 15.567.685 1.326.546 3.230.593 1.904.047 134,4 0,0

36 7.642.962 7.922.661 15.565.623 1.325.489 3.279.914 1.954.424 150,4 0,0

01.2014. 1 7.765.015 7.947.071 15.712.086 1.341.145 3.441.047 2.099.902 68,2 0,0

2 7.846.472 7.823.445 15.669.917 1.341.275 3.410.761 2.069.486 122,0 0,0

3 7.848.716 7.889.890 15.738.607 1.347.881 3.385.412 2.037.530 145,3 0,0

02. 4 7.788.942 7.883.637 15.672.579 1.340.248 3.453.782 2.113.535 125,3 0,0

5 7.829.322 7.910.853 15.740.175 1.346.413 3.385.208 2.038.795 111,4 0,0

6 7.778.844 7.896.170 15.675.014 1.340.454 3.370.589 2.030.135 94,9 0,0

03. 7 7.848.907 7.903.493 15.752.400 1.348.062 3.402.538 2.054.476 107,7 0,0

8 7.830.016 7.937.235 15.767.251 1.349.289 3.316.208 1.966.919 102,3 0,0

9 7.774.606 7.925.450 15.700.056 1.343.493 3.336.941 1.993.448 128,0 0,0

04. 10 7.830.323 7.907.562 15.737.886 1.346.307 3.363.027 2.016.721 118,3 0,0

11 7.780.217 7.884.289 15.664.506 1.339.044 3.352.922 2.013.878 126,5 0,0

12 7.779.425 7.852.725 15.632.149 1.336.335 3.383.999 2.047.664 149,1 0,0

05. 13 7.845.345 7.857.734 15.703.079 1.343.454 3.444.831 2.101.377 134,7 0,0

14 7.935.943 7.850.790 15.786.733 1.350.765 3.441.114 2.090.349 125,6 0,0

15 7.944.750 7.870.651 15.815.402 1.352.745 3.426.152 2.073.407 180,5 0,0

06. 16 7.926.563 7.901.762 15.828.326 1.353.820 3.451.025 2.097.205 87,6 0,0

17 7.917.444 7.902.785 15.820.229 1.352.254 3.407.742 2.055.489 27,7 0,0

18 7.864.685 7.837.850 15.702.535 1.340.897 3.409.429 2.068.532 10,2 0,0

07. 19 7.899.556 7.905.208 15.804.765 1.351.675 3.699.319 2.347.644 12,2 0,0

20 8.127.085 7.816.177 15.943.263 1.367.743 3.652.973 2.285.230 23,5 0,0

21 8.221.828 7.791.703 16.013.530 1.373.827 3.699.765 2.325.939 19,8 0,0

08. 22 8.277.537 7.824.283 16.101.820 1.380.840 3.721.926 2.341.086 13,0 0,0

23 8.353.366 7.840.276 16.193.642 1.389.580 3.733.593 2.344.014 12,3 0,0

25 8.416.038 7.863.125 16.279.163 1.397.740 3.838.748 2.441.008 24,8 0,0

09. 25 8.481.276 7.873.649 16.354.925 1.403.468 3.905.192 2.501.724 9,0 0,0

26 8.588.756 7.874.260 16.463.016 1.414.805 3.838.308 2.423.502 0,0 0,0

27 8.578.071 7.852.907 16.430.977 1.412.445 3.825.248 2.412.803 0,0 0,0

Napomena: Vidi bilješku uz tabelu T22.*Osnovicu za obračun obavezne rezerve čine depoziti i pozajmljena sredstva u domaćoj i drugim valutama izraženi u KM.

Note: See the note for table T22*The base for calculation of required reserves includes deposits and borrowed funds in domestic and other currency expressed in KM.

185


T23: Obvezne rezerve po obračunskim razdobljima - u tisućama KM -

T23: Обавезне резерве по обрачунским периодима - у хиљадама KМ -

Osnovica za obračun obavezne rezerve*

GodinaObračunsko

razdoblje u KM u ostalim valutama Ukupno

Prosječnaobvezna rezerva

Prosječna salda na računu obveznih

rezerva RazlikaObračunata

naknadaKaznena kamata

Основица за обрачун обавезне резерве*

ГодинаОбрачунски

период У KМ У осталим валутама Укупно

Просјечна обавезна резерва

Просјечна салда на рачуну обавезних

резерви РазликаОбрачуната

накнадаКазнена камата

1 2 3 4 5= (3+4) 6= (5*OR) 8 10= (9-6) 11 12

07.2013 19 7.257.296 7.782.975 15.040.271 1.280.852 3.007.175 1.726.323 34,9 0,0

20 7.310.211 7.765.656 15.075.868 1.284.698 3.033.740 1.749.043 31,3 0,0

21 7.338.095 7.734.459 15.072.554 1.284.633 3.080.614 1.795.981 36,0 0,0

08. 22 7.329.513 7.744.722 15.074.235 1.284.977 3.137.545 1.852.567 29,4 0,0

23 7.399.186 7.769.486 15.168.672 1.293.466 3.187.073 1.893.607 22,6 0,0

24 7.484.856 7.751.248 15.236.104 1.299.821 3.273.083 1.973.262 28,2 0,0

09. 25 7.530.674 7.771.545 15.302.219 1.305.417 3.342.143 2.036.726 25,3 0,0

26 7.588.148 7.787.821 15.375.969 1.312.189 3.278.097 1.965.908 29,0 0,0

27 7.555.768 7.797.574 15.353.341 1.308.306 3.337.672 2.029.367 44,2 0,0

10. 28 7.583.045 7.769.701 15.352.746 1.308.867 3.289.039 1.980.172 25,8 0,0

29 7.610.156 7.801.635 15.411.791 1.313.667 3.223.991 1.910.324 26,1 0,0

30 7.608.971 7.797.578 15.406.549 1.313.034 3.325.448 2.012.413 41,7 0,0

11. 31 7.648.215 7.847.179 15.495.394 1.320.511 3.391.739 2.071.228 34,4 0,0

32 7.719.778 7.856.316 15.576.094 1.328.236 3.356.727 2.028.491 34,9 0,0

33 7.697.031 7.867.382 15.564.413 1.326.666 3.364.030 2.037.365 50,3 0,0

12. 34 7.698.842 7.909.576 15.608.418 1.330.586 3.349.729 2.019.143 54,4 0,0

35 7.639.816 7.927.870 15.567.685 1.326.546 3.230.593 1.904.047 134,4 0,0

36 7.642.962 7.922.661 15.565.623 1.325.489 3.279.914 1.954.424 150,4 0,0

01.2014. 1 7.765.015 7.947.071 15.712.086 1.341.145 3.441.047 2.099.902 68,2 0,0

2 7.846.472 7.823.445 15.669.917 1.341.275 3.410.761 2.069.486 122,0 0,0

3 7.848.716 7.889.890 15.738.607 1.347.881 3.385.412 2.037.530 145,3 0,0

02. 4 7.788.942 7.883.637 15.672.579 1.340.248 3.453.782 2.113.535 125,3 0,0

5 7.829.322 7.910.853 15.740.175 1.346.413 3.385.208 2.038.795 111,4 0,0

6 7.778.844 7.896.170 15.675.014 1.340.454 3.370.589 2.030.135 94,9 0,0

03. 7 7.848.907 7.903.493 15.752.400 1.348.062 3.402.538 2.054.476 107,7 0,0

8 7.830.016 7.937.235 15.767.251 1.349.289 3.316.208 1.966.919 102,3 0,0

9 7.774.606 7.925.450 15.700.056 1.343.493 3.336.941 1.993.448 128,0 0,0

04. 10 7.830.323 7.907.562 15.737.886 1.346.307 3.363.027 2.016.721 118,3 0,0

11 7.780.217 7.884.289 15.664.506 1.339.044 3.352.922 2.013.878 126,5 0,0

12 7.779.425 7.852.725 15.632.149 1.336.335 3.383.999 2.047.664 149,1 0,0

05. 13 7.845.345 7.857.734 15.703.079 1.343.454 3.444.831 2.101.377 134,7 0,0

14 7.935.943 7.850.790 15.786.733 1.350.765 3.441.114 2.090.349 125,6 0,0

15 7.944.750 7.870.651 15.815.402 1.352.745 3.426.152 2.073.407 180,5 0,0

06. 16 7.926.563 7.901.762 15.828.326 1.353.820 3.451.025 2.097.205 87,6 0,0

17 7.917.444 7.902.785 15.820.229 1.352.254 3.407.742 2.055.489 27,7 0,0

18 7.864.685 7.837.850 15.702.535 1.340.897 3.409.429 2.068.532 10,2 0,0

07. 19 7.899.556 7.905.208 15.804.765 1.351.675 3.699.319 2.347.644 12,2 0,0

20 8.127.085 7.816.177 15.943.263 1.367.743 3.652.973 2.285.230 23,5 0,0

21 8.221.828 7.791.703 16.013.530 1.373.827 3.699.765 2.325.939 19,8 0,0

08. 22 8.277.537 7.824.283 16.101.820 1.380.840 3.721.926 2.341.086 13,0 0,0

23 8.353.366 7.840.276 16.193.642 1.389.580 3.733.593 2.344.014 12,3 0,0

25 8.416.038 7.863.125 16.279.163 1.397.740 3.838.748 2.441.008 24,8 0,0

09. 25 8.481.276 7.873.649 16.354.925 1.403.468 3.905.192 2.501.724 9,0 0,0

26 8.588.756 7.874.260 16.463.016 1.414.805 3.838.308 2.423.502 0,0 0,0

27 8.578.071 7.852.907 16.430.977 1.412.445 3.825.248 2.412.803 0,0 0,0

Napomena: Vidi napomenu uz tablicu T22.*U osnovicu za obračun obvezne rezerve ulaze depoziti i pozajmljena sredstva u domaćoj i stranoj valuti izraženi u KM.

Напомена: Види напомену уз табелу Т22.* У основицу за обрачун обавезне резерве улазе депозити и позајмљена средства у домаћој и страној валути изражени у KМ.

186


T24: Promet vrijednosnih papira na berzama BiH T24: Turnover of Securities on BH Stock Exchanges

Banjalučka berza Sarajevska berzaVlasničke

vrijednosniceDužničke

vrijednosniceUkupno

vrijednosniceVlasničke


vrijednosniceUkupno

vrijednosnice

Godina Mjesec Promet (u KM) Promet (u KM)

Banja Luka Stock Exchange Sarajevo Stock Exchange

EquitySecurities

DebtSecurities

TotalSecurities

EquitySecurities

DebtSecurities

TotalSecurities

Year Мonth Turnover (in KM) Turnover (in KM)

1 2 3 4 5(3+4) 6 7 8(6+7)

2009. 130.354.130 50.139.177 180.493.307 215.849.283 3.236.176 219.085.459

2010. 120.337.515 55.857.565 176.195.081 81.791.397 26.762.983 108.554.379

2011. 95.349.357 330.107.627 425.456.984 132.192.009 112.595.103 244.787.112

2012. 64.765.960 196.165.980 260.931.941 107.216.183 266.361.305 373.577.488

2013. 93.836.762 282.019.751 375.856.513 97.439.701 147.791.151 245.230.851

2012. 01. 2.847.968 849.373 3.697.341 3.592.178 577.237 4.169.415

02. 4.676.361 1.359.186 6.035.546 6.923.250 20.474.712 27.397.962

03. 4.576.303 29.239.475 33.815.778 3.178.744 25.919.342 29.098.086

04. 8.269.503 25.541.410 33.810.913 4.943.235 15.690.010 20.633.245

05. 5.285.105 3.667.352 8.952.458 8.826.949 81.425.398 90.252.347

06. 3.054.096 13.119.265 16.173.362 12.985.712 19.201.104 32.186.816

07. 4.284.153 31.641.374 35.925.527 2.528.919 1.168.318 3.697.237

08. 2.122.302 30.872.744 32.995.046 8.931.991 13.991.760 22.923.751

09. 2.838.969 2.732.237 5.571.205 29.265.382 22.453.196 51.718.579

10. 8.440.289 32.385.314 40.825.603 12.248.214 2.224.080 14.472.294

11. 4.297.426 20.510.964 24.808.390 8.199.623 32.353.644 40.553.268

12. 14.073.485 4.247.288 18.320.772 5.591.985 30.882.503 36.474.488

2013. 01. 10.022.897 29.505.743 39.528.640 16.960.765 1.199.360 18.160.125

02. 2.635.945 14.300.906 16.936.851 6.010.184 1.350.563 7.360.747

03. 7.669.158 61.435.589 69.104.746 10.717.852 31.138.051 41.855.903

04. 9.108.435 26.396.484 35.504.919 7.704.712 1.523.236 9.227.948

05. 4.219.869 25.877.750 30.097.619 12.656.072 1.975.463 14.631.535

06. 6.442.670 3.257.272 9.699.941 7.704.836 2.417.432 10.122.268

07. 5.819.469 3.058.464 8.877.933 4.503.889 2.192.729 6.696.618

08. 2.091.515 8.009.043 10.100.558 6.597.408 3.113.618 9.711.026

09. 11.409.722 57.610.963 69.020.685 2.709.803 50.947.102 53.656.905

10. 6.102.108 12.430.447 18.532.555 4.696.399 5.221.288 9.917.688

11. 4.771.765 4.785.239 9.557.004 8.973.388 1.883.432 10.856.820

12. 23.543.210 35.351.853 58.895.063 8.204.392 44.828.876 53.033.269

2014. 01. 9.460.412 26.579.725 36.040.137 2.664.376 2.434.232 5.098.608

02. 5.665.055 5.222.646 10.887.702 20.406.163 20.767.467 41.173.630

03. 2.643.764 28.062.508 30.706.272 13.019.743 44.055.224 57.074.968

04. 3.256.184 82.509.834 85.766.018 10.453.276 33.003.960 43.457.236

05. 1.355.849 21.784.841 23.140.690 90.337.944 20.510.340 110.848.284

06. 3.397.115 66.805.151 70.202.266 20.693.525 22.482.183 43.175.708

07. 2.956.508 14.796.476 17.752.984 6.455.824 31.992.397 38.448.220

08. 15.614.746 40.953.236 56.567.981 5.682.238 20.936.135 26.618.372

09. 41.557.795 45.164.950 86.722.745 15.485.474 90.632.956 106.118.430

Izvor: Berze u Sarajevu i Banjoj Luci.

Napomena: U ukupan promet na Banjalučkoj berzi ulaze i blok-poslovi, aukcije za paket dionica, javne ponude, preuzimanja.Ukupan promet na Sarajevskoj berzi obuhvata redovnu berzansku trgovinu, vanredne i posebne aukcije, primarnu trgovinu i prijavljenu trgovinu (paketi dionica, vanberzanske transakcije i aukcije).

Source: Sarajevo and Banja Luka Stock Exchanges.

Note: The total turnover on Banja Luka Stock Exchange includes block trade, auctions for blocks of shares, public bids, takeovers.The total turnover on Sarajevo Stock Exchange includes regular stock exchange trading, extraordinary and special auctions, primary trade and registered trade (blocks of shares, over-the-counter transactions and auctions).

187


T24: Promet vrijednosnica na burzama BiH T24: Промет хартија од вриједности на берзама БиХ

Banjalučka burza Sarajevska burzaVlasničke


vrijednosniceUkupno

vrijednosniceVlasničke


vrijednosniceUkupno

vrijednosnice

Godina Mjesec Promet (u KM) Promet (u KM)

Бањалучка бeрза Сарајевска бeрза

Власничке хартије од вриједности

Дужничке хартије од вриједности

Укупно хартије од вриједности

Власничке хартије од вриједности

Дужничке хартије од вриједности

Укупно хартије од вриједности

Година Мјесец Промет (у КМ) Промет (у КМ)

1 2 3 4 5(3+4) 6 7 8(6+7)

2009. 130.354.130 50.139.177 180.493.307 215.849.283 3.236.176 219.085.459

2010. 120.337.515 55.857.565 176.195.081 81.791.397 26.762.983 108.554.379

2011. 95.349.357 330.107.627 425.456.984 132.192.009 112.595.103 244.787.112

2012. 64.765.960 196.165.980 260.931.941 107.216.183 266.361.305 373.577.488

2013. 93.836.762 282.019.751 375.856.513 97.439.701 147.791.151 245.230.851

2012. 01. 2.847.968 849.373 3.697.341 3.592.178 577.237 4.169.415

02. 4.676.361 1.359.186 6.035.546 6.923.250 20.474.712 27.397.962

03. 4.576.303 29.239.475 33.815.778 3.178.744 25.919.342 29.098.086

04. 8.269.503 25.541.410 33.810.913 4.943.235 15.690.010 20.633.245

05. 5.285.105 3.667.352 8.952.458 8.826.949 81.425.398 90.252.347

06. 3.054.096 13.119.265 16.173.362 12.985.712 19.201.104 32.186.816

07. 4.284.153 31.641.374 35.925.527 2.528.919 1.168.318 3.697.237

08. 2.122.302 30.872.744 32.995.046 8.931.991 13.991.760 22.923.751

09. 2.838.969 2.732.237 5.571.205 29.265.382 22.453.196 51.718.579

10. 8.440.289 32.385.314 40.825.603 12.248.214 2.224.080 14.472.294

11. 4.297.426 20.510.964 24.808.390 8.199.623 32.353.644 40.553.268

12. 14.073.485 4.247.288 18.320.772 5.591.985 30.882.503 36.474.488

2013. 01. 10.022.897 29.505.743 39.528.640 16.960.765 1.199.360 18.160.125

02. 2.635.945 14.300.906 16.936.851 6.010.184 1.350.563 7.360.747

03. 7.669.158 61.435.589 69.104.746 10.717.852 31.138.051 41.855.903

04. 9.108.435 26.396.484 35.504.919 7.704.712 1.523.236 9.227.948

05. 4.219.869 25.877.750 30.097.619 12.656.072 1.975.463 14.631.535

06. 6.442.670 3.257.272 9.699.941 7.704.836 2.417.432 10.122.268

07. 5.819.469 3.058.464 8.877.933 4.503.889 2.192.729 6.696.618

08. 2.091.515 8.009.043 10.100.558 6.597.408 3.113.618 9.711.026

09. 11.409.722 57.610.963 69.020.685 2.709.803 50.947.102 53.656.905

10. 6.102.108 12.430.447 18.532.555 4.696.399 5.221.288 9.917.688

11. 4.771.765 4.785.239 9.557.004 8.973.388 1.883.432 10.856.820

12. 23.543.210 35.351.853 58.895.063 8.204.392 44.828.876 53.033.269

2014. 01. 9.460.412 26.579.725 36.040.137 2.664.376 2.434.232 5.098.608

02. 5.665.055 5.222.646 10.887.702 20.406.163 20.767.467 41.173.630

03. 2.643.764 28.062.508 30.706.272 13.019.743 44.055.224 57.074.968

04. 3.256.184 82.509.834 85.766.018 10.453.276 33.003.960 43.457.236

05. 1.355.849 21.784.841 23.140.690 90.337.944 20.510.340 110.848.284

06. 3.397.115 66.805.151 70.202.266 20.693.525 22.482.183 43.175.708

07. 2.956.508 14.796.476 17.752.984 6.455.824 31.992.397 38.448.220

08. 15.614.746 40.953.236 56.567.981 5.682.238 20.936.135 26.618.372

09. 41.557.795 45.164.950 86.722.745 15.485.474 90.632.956 106.118.430

Izvor: Burze u Sarajevu i Banjoj Luci.

Napomena: U ukupan promet na Banjalučkoj burzi ulaze i blok-poslovi, aukcije za paket dionica, javne ponude, preuzimanja.Ukupan promet na Sarajevskoj burzi obuhvata redovnu burzansku trgovinu, izvanredne i posebne aukcije, primarnu trgovinu i prijavljenu trgovinu (paketi dionica, izvanburzanske transakcije i aukcije).

Извор: Берзе у Сарајеву и Бањој Луци.

Напомена: У укупан промет на Бањалучкој берзи улазе и блок-послови, аукције за пакет акција, јавне понуде, преузимања.Укупан промет на Сарајевској берзи обухвата редовну берзанску трговину, ванредне и посебне аукције, примарну трговину и пријављену трговину (пакети акција, ванберзанске трансакције и аукције).

188


T25: Transakcije u platnom prometu - u milionima KM -

T25: Payments System Transactions - KM million -

RTGS ŽIROKLIRING UKUPNO

Godina Mjesec br. transakcija iznos br. transakcija iznos br. transakcija iznos

RTGS GYRO CLEARING TOTAL

Year Month No of Transactions Amount No of Transactions Amount No of Transactions Amount

1 2 3 4 5 6 7=3+5 8=4+6

2001. 332.622 9.701 11.583.600 7.144 11.916.222 16.845

2002. 257.691 13.520 15.269.148 8.990 15.526.839 22.510

2003. 293.847 14.460 17.427.404 9.883 17.721.251 24.342

2004. 480.935 19.179 20.761.227 9.205 21.242.162 28.384

2005. 521.014 27.237 22.388.413 8.958 22.909.427 36.195

2006. 591.823 37.280 24.309.113 10.448 24.900.936 47.728

2007. 704.702 48.174 27.662.395 12.018 28.367.097 60.193

2008. 766.690 57.335 28.831.882 13.009 29.598.572 70.345

2009. 692.669 52.283 28.346.898 12.175 29.039.567 64.458

2010. 713.755 55.281 31.060.911 12.498 31.774.666 67.779

2011. 760.459 63.608 31.729.367 13.046 32.489.826 76.653

2012. 763.522 68.310 33.073.839 13.223 33.837.361 81.533

2013. 773.099 63.232 35.026.526 13.373 35.799.626 76.605

2013. 07. 71.836 5.902 3.298.544 1.242 3.370.380 7.145

08. 65.736 5.189 2.910.860 1.128 2.976.596 6.317

09. 66.297 5.541 2.959.092 1.163 3.025.389 6.704

10. 69.248 5.438 3.141.561 1.199 3.210.809 6.637

11. 62.832 4.761 2.829.472 1.099 2.892.304 5.860

12. 72.782 5.643 3.178.491 1.236 3.251.273 6.879

2014. 01. 56.563 4.595 2.707.261 975 2.763.824 5.569

02. 59.636 5.185 2.796.908 1.017 2.856.544 6.202

03. 65.139 5.176 3.094.418 1.139 3.159.557 6.314

04. 72.195 6.444 3.220.934 1.227 3.293.129 7.671

05. 60.662 5.588 2.806.870 1.046 2.867.532 6.634

06. 66.057 5.896 3.098.749 1.147 3.164.806 7.043

07. 74.370 7.783 3.366.148 1.260 3.440.518 9.043

08. 67.362 6.966 3.028.828 1.152 3.096.190 8.117

09. 75.098 7.031 3.232.244 1.248 3.307.342 8.279

189


T25: Transakcije u platnom prometu - u milijunima KM -

T25: Трансакције у платном промету - у милионима KМ -

RTGS ŽIROKLIRING UKUPNO

Godina Mjesec br. transakcija iznos br. transakcija iznos br. transakcija iznos

RTGS ЖИРОКЛИРИНГ УКУПНО

Година Мјесец бр. трансакција износ бр. трансакција износ бр. трансакција износ

1 2 3 4 5 6 7=3+5 8=4+6

2001. 332.622 9.701 11.583.600 7.144 11.916.222 16.845

2002. 257.691 13.520 15.269.148 8.990 15.526.839 22.510

2003. 293.847 14.460 17.427.404 9.883 17.721.251 24.342

2004. 480.935 19.179 20.761.227 9.205 21.242.162 28.384

2005. 521.014 27.237 22.388.413 8.958 22.909.427 36.195

2006. 591.823 37.280 24.309.113 10.448 24.900.936 47.728

2007. 704.702 48.174 27.662.395 12.018 28.367.097 60.193

2008. 766.690 57.335 28.831.882 13.009 29.598.572 70.345

2009. 692.669 52.283 28.346.898 12.175 29.039.567 64.458

2010. 713.755 55.281 31.060.911 12.498 31.774.666 67.779

2011. 760.459 63.608 31.729.367 13.046 32.489.826 76.653

2012. 763.522 68.310 33.073.839 13.223 33.837.361 81.533

2013. 773.099 63.232 35.026.526 13.373 35.799.626 76.605

2013. 07. 71.836 5.902 3.298.544 1.242 3.370.380 7.145

08. 65.736 5.189 2.910.860 1.128 2.976.596 6.317

09. 66.297 5.541 2.959.092 1.163 3.025.389 6.704

10. 69.248 5.438 3.141.561 1.199 3.210.809 6.637

11. 62.832 4.761 2.829.472 1.099 2.892.304 5.860

12. 72.782 5.643 3.178.491 1.236 3.251.273 6.879

2014. 01. 56.563 4.595 2.707.261 975 2.763.824 5.569

02. 59.636 5.185 2.796.908 1.017 2.856.544 6.202

03. 65.139 5.176 3.094.418 1.139 3.159.557 6.314

04. 72.195 6.444 3.220.934 1.227 3.293.129 7.671

05. 60.662 5.588 2.806.870 1.046 2.867.532 6.634

06. 66.057 5.896 3.098.749 1.147 3.164.806 7.043

07. 74.370 7.783 3.366.148 1.260 3.440.518 9.043

08. 67.362 6.966 3.028.828 1.152 3.096.190 8.117

09. 75.098 7.031 3.232.244 1.248 3.307.342 8.279

190


T26: Platni bilans: Zbirna tabela - u milionima KM -

T26: Balance of Payments: Summary Table - KM million -

TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN

FINANSIJSKI RAČUN

NETO GREŠKE I PROPUSTI

Tekući računKapitalni račun Ukupno

Period Roba Usluge Primarnidohodak

Sekundarni dohodak

CURRENT AND CAPITAL ACCOUNTS

FINANCIALACCOUNT

NET ERRORS AND OMISSIONS

Current AccountCapital account Total

Period Goods Services Income Current transfers

2007. -8.935 2.318 670 3.901 415 -1.632 -1.736 -104

2008. -10.665 2.382 943 3.827 383 -3.130 -3.314 -184

2009. -7.786 1.900 955 3.341 350 -1.240 -1.126 114

2010. -7.629 2.156 413 3.529 389 -1.142 -987 155

2011. -8.346 2.114 209 3.540 357 -2.127 -2.050 77

2012. -8.445 2.154 235 3.679 336 -2.041 -1.806 234

2013. -7.802 2.234 334 3.675 341 -1.219 -934 284

2007 Q1 -1.755 540 143 803 84 -186 -320 -134

2007 Q2 -2.258 576 177 976 104 -426 -302 124

2007 Q3 -2.415 634 214 1.046 108 -413 -584 -171

2007 Q4 -2.507 569 136 1.077 119 -607 -530 77

2008 Q1 -2.356 560 253 815 94 -635 -708 -73

2008 Q2 -2.753 636 194 1.006 106 -811 -846 -35

2008 Q3 -2.888 610 285 1.014 91 -888 -854 34

2008 Q4 -2.668 576 211 992 92 -797 -907 -111

2009 Q1 -1.839 489 220 816 86 -228 -349 -121

2009 Q2 -2.029 454 267 831 90 -387 -502 -115

2009 Q3 -1.951 487 258 877 90 -239 -58 180

2009 Q4 -1.967 471 209 817 84 -386 -216 170

2010 Q1 -1.484 470 94 759 92 -69 -174 -105

2010 Q2 -1.886 552 117 889 101 -226 -73 153

2010 Q3 -2.128 528 87 930 98 -485 -394 91

2010 Q4 -2.131 606 115 951 98 -362 -346 15

2011 Q1 -1.716 493 88 808 84 -243 -385 -142

2011 Q2 -2.096 507 12 885 92 -600 -559 40

2011 Q3 -2.220 563 98 920 91 -547 -418 129

2011 Q4 -2.315 550 11 927 90 -737 -688 49

2012 Q1 -1.912 464 100 828 76 -445 -671 -226

2012 Q2 -2.063 559 9 930 80 -484 -343 141

2012 Q3 -2.358 634 115 944 91 -574 -408 165

2012 Q4 -2.113 497 12 978 89 -537 -384 153

2013 Q1 -1.776 489 78 834 79 -297 -511 -214

2013 Q2 -1.805 600 -60 920 81 -265 -267 -2

2013 Q3 -2.053 630 169 947 92 -214 -15 200

2013 Q4 -2.168 515 146 974 90 -443 -142 301

2014 Q1 -1.890 515 45 821 74 -434 -515 -80

2014 Q2 -2.039 487 72 996 85 -398 -262 136

Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje).

Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition).

191


T26: Platna bilanca: Zbrojna tablica - u milijunima KM -

T26: Платни биланс: Збирна табела - у милионима KМ -

TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN

FINANCIJSKI RAČUN

NETO POGREŠKE I PROPUSTI

Tekući računKapitalni račun Ukupno

Razdoblje Roba Usluge Primarnidohodak

Sekundarni dohodak

ТЕКУЋИ И КАПИТАЛНИ РАЧУН

ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

НЕТО ГРЕШКЕ И ПРОПУСТИ

Текући рачунКапитални

рачун УкупноПериод Роба Услуге Примарни

доходакСекундарни

доходак

2007. -8.935 2.318 670 3.901 415 -1.632 -1.736 -104

2008. -10.665 2.382 943 3.827 383 -3.130 -3.314 -184

2009. -7.786 1.900 955 3.341 350 -1.240 -1.126 114

2010. -7.629 2.156 413 3.529 389 -1.142 -987 155

2011. -8.346 2.114 209 3.540 357 -2.127 -2.050 77

2012. -8.445 2.154 235 3.679 336 -2.041 -1.806 234

2013. -7.802 2.234 334 3.675 341 -1.219 -934 284

2007 Q1 -1.755 540 143 803 84 -186 -320 -134

2007 Q2 -2.258 576 177 976 104 -426 -302 124

2007 Q3 -2.415 634 214 1.046 108 -413 -584 -171

2007 Q4 -2.507 569 136 1.077 119 -607 -530 77

2008 Q1 -2.356 560 253 815 94 -635 -708 -73

2008 Q2 -2.753 636 194 1.006 106 -811 -846 -35

2008 Q3 -2.888 610 285 1.014 91 -888 -854 34

2008 Q4 -2.668 576 211 992 92 -797 -907 -111

2009 Q1 -1.839 489 220 816 86 -228 -349 -121

2009 Q2 -2.029 454 267 831 90 -387 -502 -115

2009 Q3 -1.951 487 258 877 90 -239 -58 180

2009 Q4 -1.967 471 209 817 84 -386 -216 170

2010 Q1 -1.484 470 94 759 92 -69 -174 -105

2010 Q2 -1.886 552 117 889 101 -226 -73 153

2010 Q3 -2.128 528 87 930 98 -485 -394 91

2010 Q4 -2.131 606 115 951 98 -362 -346 15

2011 Q1 -1.716 493 88 808 84 -243 -385 -142

2011 Q2 -2.096 507 12 885 92 -600 -559 40

2011 Q3 -2.220 563 98 920 91 -547 -418 129

2011 Q4 -2.315 550 11 927 90 -737 -688 49

2012 Q1 -1.912 464 100 828 76 -445 -671 -226

2012 Q2 -2.063 559 9 930 80 -484 -343 141

2012 Q3 -2.358 634 115 944 91 -574 -408 165

2012 Q4 -2.113 497 12 978 89 -537 -384 153

2013 Q1 -1.776 489 78 834 79 -297 -511 -214

2013 Q2 -1.805 600 -60 920 81 -265 -267 -2

2013 Q3 -2.053 630 169 947 92 -214 -15 200

2013 Q4 -2.168 515 146 974 90 -443 -142 301

2014 Q1 -1.890 515 45 821 74 -434 -515 -80

2014 Q2 -2.039 487 72 996 85 -398 -262 136

Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje).

Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање).

192


T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun - u milionima KM -

T27: Balance of Payments: Current and Capital Accounts - KM million -

TEKUĆI RAČUN KAPITALNI RAČUN

Tekući račun - ukupno Roba Usluge Primarni dohodakSekundarni

dohodak

Period Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo

CURRENT ACCOUNT CAPITAL ACCOUNT

Current account - total Goods Services Primary Income SecondaryIncome

Period Credit Debit Balance Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Balance

2007. 11.480 13.527 -2.047 2.802 11.738 3.024 707 1.553 883 4.101 200 415 0 415

2008. 12.250 15.763 -3.513 3.397 14.062 3.161 779 1.656 713 4.036 209 383 0 383

2009. 10.853 12.442 -1.590 3.213 11.000 2.795 895 1.265 309 3.579 238 350 0 350

2010. 11.909 13.440 -1.531 4.281 11.911 2.960 804 881 468 3.787 257 389 0 389

2011. 12.780 15.264 -2.483 5.134 13.481 2.894 780 934 725 3.818 278 357 0 357

2012. 12.769 15.145 -2.376 5.036 13.481 2.908 753 869 633 3.957 277 336 0 336

2013. 13.223 14.783 -1.560 5.474 13.276 2.947 713 848 515 3.954 279 341 0 341

2007 Q1 2.442 2.711 -270 618 2.373 654 115 322 179 847 44 84 0 84

2007 Q2 2.850 3.380 -530 709 2.968 744 168 369 191 1.028 53 104 0 104

2007 Q3 3.204 3.725 -521 735 3.150 931 298 440 227 1.097 51 108 0 108

2007 Q4 2.985 3.711 -726 740 3.248 695 126 422 286 1.128 51 119 0 119

2008 Q1 2.670 3.399 -729 737 3.094 695 136 372 119 865 50 94 0 94

2008 Q2 3.153 4.069 -917 900 3.653 807 171 388 194 1.058 52 106 0 106

2008 Q3 3.461 4.440 -979 947 3.835 969 359 479 194 1.067 53 91 0 91

2008 Q4 2.966 3.855 -889 813 3.482 690 114 417 206 1.046 54 92 0 92

2009 Q1 2.520 2.834 -314 677 2.516 633 143 338 118 873 57 86 0 86

2009 Q2 2.675 3.153 -477 780 2.808 674 220 330 62 892 62 90 0 90

2009 Q3 2.969 3.298 -329 880 2.831 849 363 304 46 935 58 90 0 90

2009 Q4 2.688 3.158 -470 877 2.844 640 169 293 83 879 62 84 0 84

2010 Q1 2.525 2.686 -161 906 2.390 598 128 202 108 819 60 92 0 92

2010 Q2 3.011 3.339 -327 1.117 3.003 723 171 218 101 953 64 101 0 101

2010 Q3 3.225 3.808 -583 1.133 3.261 869 341 228 141 995 65 98 0 98

2010 Q4 3.147 3.607 -460 1.126 3.257 769 163 232 118 1.020 69 98 0 98

2011 Q1 2.930 3.257 -327 1.207 2.923 631 138 217 128 876 68 84 0 84

2011 Q2 3.170 3.862 -692 1.309 3.405 679 171 227 215 956 72 92 0 92

2011 Q3 3.427 4.065 -638 1.318 3.538 866 302 255 156 989 68 91 0 91

2011 Q4 3.253 4.080 -827 1.301 3.616 719 169 236 225 997 70 90 0 90

2012 Q1 2.772 3.293 -521 1.085 2.997 594 130 198 98 895 67 76 0 76

2012 Q2 3.311 3.875 -565 1.360 3.422 736 176 217 209 998 68 80 0 80

2012 Q3 3.473 4.138 -665 1.303 3.661 921 287 232 117 1.017 73 91 0 91

2012 Q4 3.213 3.839 -626 1.288 3.400 657 160 221 210 1.047 70 89 0 89

2013 Q1 2.941 3.317 -375 1.212 2.988 624 135 202 124 903 70 79 0 79

2013 Q2 3.467 3.813 -345 1.493 3.298 771 171 214 273 990 70 81 0 81

2013 Q3 3.515 3.822 -306 1.382 3.435 890 260 228 58 1.016 68 92 0 92

2013 Q4 3.299 3.832 -533 1.387 3.555 662 147 205 59 1.045 71 90 0 90

2014 Q1 3.073 3.582 -509 1.336 3.226 649 134 196 151 891 70 74 0 74

2014 Q2 3.437 3.920 -483 1.497 3.536 662 175 211 138 1.067 71 85 0 85



193


T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun - u milijunima KM -

T27: Платни биланс: Текући и капитални рачун - у милионима KМ -

TEKUĆI RAČUN KAPITALNI RAČUN

Tekući račun - ukupno Roba Usluge Primarni dohodakSekundarni

dohodak

Razdoblje Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo

ТЕКУЋИ РАЧУН КАПИТАЛНИ РАЧУН

Текући рачун - укупно Роба Услуге Примарни доходак Секундарни доходак

Период Потражује Дугује Салдо Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Салдо

2007. 11.480 13.527 -2.047 2.802 11.738 3.024 707 1.553 883 4.101 200 415 0 415

2008. 12.250 15.763 -3.513 3.397 14.062 3.161 779 1.656 713 4.036 209 383 0 383

2009. 10.853 12.442 -1.590 3.213 11.000 2.795 895 1.265 309 3.579 238 350 0 350

2010. 11.909 13.440 -1.531 4.281 11.911 2.960 804 881 468 3.787 257 389 0 389

2011. 12.780 15.264 -2.483 5.134 13.481 2.894 780 934 725 3.818 278 357 0 357

2012. 12.769 15.145 -2.376 5.036 13.481 2.908 753 869 633 3.957 277 336 0 336

2013. 13.223 14.783 -1.560 5.474 13.276 2.947 713 848 515 3.954 279 341 0 341

2007 Q1 2.442 2.711 -270 618 2.373 654 115 322 179 847 44 84 0 84

2007 Q2 2.850 3.380 -530 709 2.968 744 168 369 191 1.028 53 104 0 104

2007 Q3 3.204 3.725 -521 735 3.150 931 298 440 227 1.097 51 108 0 108

2007 Q4 2.985 3.711 -726 740 3.248 695 126 422 286 1.128 51 119 0 119

2008 Q1 2.670 3.399 -729 737 3.094 695 136 372 119 865 50 94 0 94

2008 Q2 3.153 4.069 -917 900 3.653 807 171 388 194 1.058 52 106 0 106

2008 Q3 3.461 4.440 -979 947 3.835 969 359 479 194 1.067 53 91 0 91

2008 Q4 2.966 3.855 -889 813 3.482 690 114 417 206 1.046 54 92 0 92

2009 Q1 2.520 2.834 -314 677 2.516 633 143 338 118 873 57 86 0 86

2009 Q2 2.675 3.153 -477 780 2.808 674 220 330 62 892 62 90 0 90

2009 Q3 2.969 3.298 -329 880 2.831 849 363 304 46 935 58 90 0 90

2009 Q4 2.688 3.158 -470 877 2.844 640 169 293 83 879 62 84 0 84

2010 Q1 2.525 2.686 -161 906 2.390 598 128 202 108 819 60 92 0 92

2010 Q2 3.011 3.339 -327 1.117 3.003 723 171 218 101 953 64 101 0 101

2010 Q3 3.225 3.808 -583 1.133 3.261 869 341 228 141 995 65 98 0 98

2010 Q4 3.147 3.607 -460 1.126 3.257 769 163 232 118 1.020 69 98 0 98

2011 Q1 2.930 3.257 -327 1.207 2.923 631 138 217 128 876 68 84 0 84

2011 Q2 3.170 3.862 -692 1.309 3.405 679 171 227 215 956 72 92 0 92

2011 Q3 3.427 4.065 -638 1.318 3.538 866 302 255 156 989 68 91 0 91

2011 Q4 3.253 4.080 -827 1.301 3.616 719 169 236 225 997 70 90 0 90

2012 Q1 2.772 3.293 -521 1.085 2.997 594 130 198 98 895 67 76 0 76

2012 Q2 3.311 3.875 -565 1.360 3.422 736 176 217 209 998 68 80 0 80

2012 Q3 3.473 4.138 -665 1.303 3.661 921 287 232 117 1.017 73 91 0 91

2012 Q4 3.213 3.839 -626 1.288 3.400 657 160 221 210 1.047 70 89 0 89

2013 Q1 2.941 3.317 -375 1.212 2.988 624 135 202 124 903 70 79 0 79

2013 Q2 3.467 3.813 -345 1.493 3.298 771 171 214 273 990 70 81 0 81

2013 Q3 3.515 3.822 -306 1.382 3.435 890 260 228 58 1.016 68 92 0 92

2013 Q4 3.299 3.832 -533 1.387 3.555 662 147 205 59 1.045 71 90 0 90

2014 Q1 3.073 3.582 -509 1.336 3.226 649 134 196 151 891 70 74 0 74

2014 Q2 3.437 3.920 -483 1.497 3.536 662 175 211 138 1.067 71 85 0 85



194


T28: Platni bilans: Roba i usluge - u milionima KM -

T28: Balance of Payments: Goods and Services - KM million -

ROBA USLUGEIz

voz

f.o.b

.

Uvo

z f.o

.b. Sa

ldo

Roba

za

proc

esui

ranj

eu

BiH

Roba

za

proc

esui

ranj

eu

inos

tans

tvu

Prev

oz

Puto

vanj

a

Gra

đevi

nski

rado

vi

Tele

kom

unik

acio

ni,

kom

pjut

ersk

i iin

form

acio

ni

sist

emi

Ost

alo

Uku

pno

Period Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje

GOODS SERVICES

Expo

rts

f.o.b

.

Impo

rts

f.o.b

. Bala

nce

Goo

ds fo

rPr

oces

sing

in B

H

Goo

ds fo

rPr

oces

sing

Abr

oad

Tran

spor

tatio

n

Trav

el

Cons

truc

tion

Tele

com

mun

icat

ions

, Co

mpu

ter,

and

Info

rmat

ion

Syst

ems

Oth

er Tota

l

Period Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit

2007. 2.802 11.738 -8.935 3.144 2.040 48 41 368 261 1.032 291 310 8 179 86 30 68 2.318

2008. 3.397 14.062 -10.665 3.231 2.099 131 69 407 289 1.087 368 305 16 190 92 38 77 2.382

2009. 3.213 11.000 -7.786 2.307 1.385 72 43 396 308 944 320 293 53 188 113 53 130 1.900

2010. 4.281 11.911 -7.629 2.887 1.712 9 12 416 267 877 292 248 27 187 119 56 96 2.156

2011. 5.134 13.481 -8.346 3.175 1.979 11 29 459 293 888 222 122 52 186 114 44 83 2.114

2012. 5.036 13.481 -8.445 2.910 1.736 9 11 461 287 946 215 125 34 153 111 49 104 2.154

2013. 5.474 13.276 -7.802 2.998 1.855 13 10 489 286 1.016 197 102 22 142 107 55 104 2.234

2007 Q1 618 2.373 -1.755 751 460 9 6 82 56 169 26 71 2 36 17 6 17 540

2007 Q2 709 2.968 -2.258 793 562 10 10 93 65 294 57 77 2 43 27 6 17 576

2007 Q3 735 3.150 -2.415 814 483 14 9 96 71 364 188 82 2 48 26 10 16 634

2007 Q4 740 3.248 -2.507 786 535 15 17 96 68 206 19 81 2 52 17 7 18 569

2008 Q1 737 3.094 -2.356 827 545 13 22 88 59 186 30 89 2 43 16 7 19 560

2008 Q2 900 3.653 -2.753 874 616 21 17 105 73 314 62 76 2 47 22 8 17 636

2008 Q3 947 3.835 -2.888 834 499 29 13 111 81 376 245 83 4 50 28 13 17 610

2008 Q4 813 3.482 -2.668 696 439 68 17 104 75 212 31 58 9 50 26 10 24 576

2009 Q1 677 2.516 -1.839 557 297 21 8 84 67 167 27 73 7 40 21 10 34 489

2009 Q2 780 2.808 -2.029 541 365 8 9 99 79 271 57 67 14 47 31 14 38 454

2009 Q3 880 2.831 -1.951 608 335 22 8 108 85 322 214 78 17 55 32 13 29 487

2009 Q4 877 2.844 -1.967 601 388 21 17 106 77 185 23 75 15 46 29 15 28 471

2010 Q1 906 2.390 -1.484 652 369 1 3 87 56 138 19 38 6 37 24 14 22 470

2010 Q2 1.117 3.003 -1.886 742 477 2 1 102 67 248 50 47 2 46 27 15 26 552

2010 Q3 1.133 3.261 -2.128 735 428 2 2 115 74 324 204 53 4 57 36 12 23 528

2010 Q4 1.126 3.257 -2.131 758 438 4 6 111 69 166 19 110 16 48 32 15 25 606

2011 Q1 1.207 2.923 -1.716 786 458 3 3 102 68 130 17 23 6 36 22 11 24 493

2011 Q2 1.309 3.405 -2.096 814 563 4 3 114 70 231 40 22 14 50 29 10 19 507

2011 Q3 1.318 3.538 -2.220 800 504 3 6 128 81 340 145 28 15 61 39 13 20 563

2011 Q4 1.301 3.616 -2.315 775 453 2 16 114 73 187 21 49 17 38 24 11 21 550

2012 Q1 1.085 2.997 -1.912 697 403 2 3 96 66 132 17 28 7 33 20 9 20 464

2012 Q2 1.360 3.422 -2.063 769 491 2 2 120 71 251 41 35 7 38 30 13 27 559

2012 Q3 1.303 3.661 -2.358 733 410 4 2 125 77 382 142 33 9 46 35 12 26 634

2012 Q4 1.288 3.400 -2.113 710 433 2 3 119 74 182 16 28 12 36 25 14 32 497

2013 Q1 1.212 2.988 -1.776 748 438 2 4 101 65 142 16 28 5 29 22 14 25 489

2013 Q2 1.493 3.298 -1.805 798 501 4 2 124 68 273 42 26 5 37 27 14 30 600

2013 Q3 1.382 3.435 -2.053 730 465 4 2 137 77 405 121 27 5 45 33 12 26 630

2013 Q4 1.387 3.555 -2.168 722 451 2 2 128 76 196 18 20 6 31 25 15 23 515

2014 Q1 1.336 3.226 -1.890 743 394 3 2 102 71 133 14 28 5 26 24 11 21 515

2014 Q2 1.497 3.536 -2.039 656 448 3 2 124 80 256 39 27 9 34 25 12 23 487



195


T28: Platna bilanca: Roba i usluge - u milijunima KM -

T28: Платни биланс: Роба и услуге - у милионима KМ -

ROBA USLUGEIz

voz

f.o.b

.

Uvo

z f.o

.b. Sa

ldo

Roba

za

proc

esui

ranj

eu

BiH

Roba

za

proc

esui

ranj

eu

inoz

emst

vu

Prije

voz

Puto

vanj

a

Gra

đevi

nski

rado

vi

Tele

kom

unik

acio

ni,

kom

pjut

ersk

i iin

form

acijs

ki

sust

avi

Ost

alo

Uku

pno

Razdoblje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje

РОБА УСЛУГЕ

Изв

оз

f.о.b

.

Увоз

f.о

.b. Са

лдо

Роба

за

проц

есуи

рањ

е у

БиХ

Роба

за

проц

есуи

рањ

еу

инос

танс

тву

Пре

воз

Пут

овањ

а

Грађ

евин

ски

радо

ви

Теле

ком

уник

ацио

ни,

ком

пјут

ерск

и и

инф

орм

ацио

ни

сист

еми

Ост

ало

Укуп

но

Period Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује

2007. 2.802 11.738 -8.935 3.144 2.040 48 41 368 261 1.032 291 310 8 179 86 30 68 2.318

2008. 3.397 14.062 -10.665 3.231 2.099 131 69 407 289 1.087 368 305 16 190 92 38 77 2.382

2009. 3.213 11.000 -7.786 2.307 1.385 72 43 396 308 944 320 293 53 188 113 53 130 1.900

2010. 4.281 11.911 -7.629 2.887 1.712 9 12 416 267 877 292 248 27 187 119 56 96 2.156

2011. 5.134 13.481 -8.346 3.175 1.979 11 29 459 293 888 222 122 52 186 114 44 83 2.114

2012. 5.036 13.481 -8.445 2.910 1.736 9 11 461 287 946 215 125 34 153 111 49 104 2.154

2013. 5.474 13.276 -7.802 2.998 1.855 13 10 489 286 1.016 197 102 22 142 107 55 104 2.234

2007 Q1 618 2.373 -1.755 751 460 9 6 82 56 169 26 71 2 36 17 6 17 540

2007 Q2 709 2.968 -2.258 793 562 10 10 93 65 294 57 77 2 43 27 6 17 576

2007 Q3 735 3.150 -2.415 814 483 14 9 96 71 364 188 82 2 48 26 10 16 634

2007 Q4 740 3.248 -2.507 786 535 15 17 96 68 206 19 81 2 52 17 7 18 569

2008 Q1 737 3.094 -2.356 827 545 13 22 88 59 186 30 89 2 43 16 7 19 560

2008 Q2 900 3.653 -2.753 874 616 21 17 105 73 314 62 76 2 47 22 8 17 636

2008 Q3 947 3.835 -2.888 834 499 29 13 111 81 376 245 83 4 50 28 13 17 610

2008 Q4 813 3.482 -2.668 696 439 68 17 104 75 212 31 58 9 50 26 10 24 576

2009 Q1 677 2.516 -1.839 557 297 21 8 84 67 167 27 73 7 40 21 10 34 489

2009 Q2 780 2.808 -2.029 541 365 8 9 99 79 271 57 67 14 47 31 14 38 454

2009 Q3 880 2.831 -1.951 608 335 22 8 108 85 322 214 78 17 55 32 13 29 487

2009 Q4 877 2.844 -1.967 601 388 21 17 106 77 185 23 75 15 46 29 15 28 471

2010 Q1 906 2.390 -1.484 652 369 1 3 87 56 138 19 38 6 37 24 14 22 470

2010 Q2 1.117 3.003 -1.886 742 477 2 1 102 67 248 50 47 2 46 27 15 26 552

2010 Q3 1.133 3.261 -2.128 735 428 2 2 115 74 324 204 53 4 57 36 12 23 528

2010 Q4 1.126 3.257 -2.131 758 438 4 6 111 69 166 19 110 16 48 32 15 25 606

2011 Q1 1.207 2.923 -1.716 786 458 3 3 102 68 130 17 23 6 36 22 11 24 493

2011 Q2 1.309 3.405 -2.096 814 563 4 3 114 70 231 40 22 14 50 29 10 19 507

2011 Q3 1.318 3.538 -2.220 800 504 3 6 128 81 340 145 28 15 61 39 13 20 563

2011 Q4 1.301 3.616 -2.315 775 453 2 16 114 73 187 21 49 17 38 24 11 21 550

2012 Q1 1.085 2.997 -1.912 697 403 2 3 96 66 132 17 28 7 33 20 9 20 464

2012 Q2 1.360 3.422 -2.063 769 491 2 2 120 71 251 41 35 7 38 30 13 27 559

2012 Q3 1.303 3.661 -2.358 733 410 4 2 125 77 382 142 33 9 46 35 12 26 634

2012 Q4 1.288 3.400 -2.113 710 433 2 3 119 74 182 16 28 12 36 25 14 32 497

2013 Q1 1.212 2.988 -1.776 748 438 2 4 101 65 142 16 28 5 29 22 14 25 489

2013 Q2 1.493 3.298 -1.805 798 501 4 2 124 68 273 42 26 5 37 27 14 30 600

2013 Q3 1.382 3.435 -2.053 730 465 4 2 137 77 405 121 27 5 45 33 12 26 630

2013 Q4 1.387 3.555 -2.168 722 451 2 2 128 76 196 18 20 6 31 25 15 23 515

2014 Q1 1.336 3.226 -1.890 743 394 3 2 102 71 133 14 28 5 26 24 11 21 515

2014 Q2 1.497 3.536 -2.039 656 448 3 2 124 80 256 39 27 9 34 25 12 23 487



196


T29: Platni bilans: Finansijski račun- u milionima KM -

T29: Balance of Payments: Financial Account - KM million -

FINANSIJSKI RAČUN

PeriodDirektne

investicijePortfolio

investicijeOstale

investicije Rezervna aktiva Ukupno

FINANCIAL ACCOUNT

PeriodDirect

InvestmentPortfolio

InvestmentOther

Investment Reserve Assets Total

2007. -2.560 4 -422 1.242 -1.736

2008. -1.315 29 -1.565 -462 -3.314

2009. -344 274 -952 -104 -1.126

2010. -532 173 -886 258 -987

2011. -674 46 -1.389 -33 -2.050

2012. -509 16 -1.386 73 -1.806

2013. -439 130 -1.334 709 -934

2007 Q1 -297 3 -159 134 -320

2007 Q2 -1.410 2 790 315 -302

2007 Q3 -661 1 -495 572 -584

2007 Q4 -191 -2 -559 222 -530

2008 Q1 -135 -1 -469 -102 -708

2008 Q2 -263 9 -536 -55 -846

2008 Q3 -350 4 -784 277 -854

2008 Q4 -567 17 224 -582 -907

2009 Q1 -258 4 155 -251 -349

2009 Q2 -107 23 -54 -365 -502

2009 Q3 65 54 -918 741 -58

2009 Q4 -44 193 -135 -229 -216

2010 Q1 -153 146 -142 -24 -174

2010 Q2 -60 43 202 -258 -73

2010 Q3 -185 -18 -534 343 -394

2010 Q4 -134 2 -412 197 -346

2011 Q1 -174 -2 75 -282 -385

2011 Q2 -78 98 -519 -60 -559

2011 Q3 -208 -35 -306 132 -418

2011 Q4 -213 -14 -638 177 -688

2012 Q1 -56 -7 -295 -314 -671

2012 Q2 -158 44 1 -230 -343

2012 Q3 -149 -18 -635 394 -408

2012 Q4 -146 -4 -457 224 -384

2013 Q1 -324 50 -68 -168 -511

2013 Q2 -208 21 -322 241 -267

2013 Q3 -30 20 -452 447 -15

2013 Q4 122 39 -492 189 -142

2014 Q1 -264 8 -96 -163 -515

2014 Q2 -229 27 -212 152 -262



197


T29: Platna bilanca: Financijski račun - u milijunima KM -

T29: Платни биланс: Финансијски рачун - у милионима KМ -

FINANCIJSKI RAČUN

RazdobljeIzravna

ulaganjaPortfeljnaulaganja

Ostalaulaganja Rezervna aktiva Ukupno

ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

ПериодДиректне

инвестицијеПортфељ

инвестицијеOстале

инвестиције Резервна актива Укупно

2007. -2.560 4 -422 1.242 -1.736

2008. -1.315 29 -1.565 -462 -3.314

2009. -344 274 -952 -104 -1.126

2010. -532 173 -886 258 -987

2011. -674 46 -1.389 -33 -2.050

2012. -509 16 -1.386 73 -1.806

2013. -439 130 -1.334 709 -934

2007 Q1 -297 3 -159 134 -320

2007 Q2 -1.410 2 790 315 -302

2007 Q3 -661 1 -495 572 -584

2007 Q4 -191 -2 -559 222 -530

2008 Q1 -135 -1 -469 -102 -708

2008 Q2 -263 9 -536 -55 -846

2008 Q3 -350 4 -784 277 -854

2008 Q4 -567 17 224 -582 -907

2009 Q1 -258 4 155 -251 -349

2009 Q2 -107 23 -54 -365 -502

2009 Q3 65 54 -918 741 -58

2009 Q4 -44 193 -135 -229 -216

2010 Q1 -153 146 -142 -24 -174

2010 Q2 -60 43 202 -258 -73

2010 Q3 -185 -18 -534 343 -394

2010 Q4 -134 2 -412 197 -346

2011 Q1 -174 -2 75 -282 -385

2011 Q2 -78 98 -519 -60 -559

2011 Q3 -208 -35 -306 132 -418

2011 Q4 -213 -14 -638 177 -688

2012 Q1 -56 -7 -295 -314 -671

2012 Q2 -158 44 1 -230 -343

2012 Q3 -149 -18 -635 394 -408

2012 Q4 -146 -4 -457 224 -384

2013 Q1 -324 50 -68 -168 -511

2013 Q2 -208 21 -322 241 -267

2013 Q3 -30 20 -452 447 -15

2013 Q4 122 39 -492 189 -142

2014 Q1 -264 8 -96 -163 -515

2014 Q2 -229 27 -212 152 -262



198


T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva- u milionima KM -

T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets- KM million -

OSTALE INVESTICIJE REZERVNA AKTIVA

Aktiva Pasiva

Perio

d

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki

kred

iti i

avan

si

Ost

ala

finan

sijs

ka

aktiv

a

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki

kred

iti i

avan

si

Ost

ala

finan

sijs

ka

pasi

va

Uku

pno

Mon

etar

no

zlat

o

Valu

ta i

depo

ziti

Vrije

dnos

ni

papi

ri

Ost

ala

reze

rvna

ak

tiva

Uku

pno

OTHER INVESTMENT RESERVE ASSETS

Assets Liabilities

Perio

d

Curr

ency

and

D

epos

its

Loan

s

Trad

e Cr

edits

and

Ad

vanc

es

Oth

erFi

nanc

ial

Ass

ets

Curr

ency

and

D

epos

its

Loan

s

Trad

e Cr

edits

and

Ad

vanc

es

Oth

erFi

nanc

ial

Liab

ilitie

s

Tota

l

Mon

etar

y G

old

Curr

ency

and

D

epos

its

Secu

ritie

s

Oth

erRe

serv

e A

sset

s

Tota

l

2007. 1.245 75 213 15 537 1.034 464 -64 -422 0 1.005 210 27 1.242

2008. 474 -31 299 0 714 1.027 552 16 -1.565 0 -1.234 640 132 -462

2009. 4 -2 185 21 -161 683 529 107 -952 58 -1.477 1.415 -100 -104

2010. -748 23 -65 24 -608 165 475 88 -886 -18 -297 584 -11 258

2011. -609 -99 146 6 -483 803 501 13 -1.389 65 1.382 -1.473 -8 -33

2012. -552 -9 89 27 -83 475 514 34 -1.386 1 -2.051 2.079 43 73

2013. -408 42 88 6 -119 649 510 22 -1.334 77 -117 792 -43 709

2007 Q1 50 -25 47 4 -38 201 105 -32 -159 0 123 5 6 134

2007 Q2 1.114 112 55 5 117 292 110 -24 790 0 306 5 4 315

2007 Q3 -60 -26 56 7 141 188 131 11 -495 0 559 3 10 572

2007 Q4 142 15 56 -1 317 354 117 -18 -559 0 17 198 6 222

2008 Q1 -78 -47 69 2 79 202 135 -1 -469 0 -388 300 -13 -102

2008 Q2 27 -3 80 0 246 243 134 17 -536 0 -627 591 -19 -55

2008 Q3 -310 22 79 1 179 255 165 -22 -784 0 260 18 -1 277

2008 Q4 836 -3 71 -2 209 327 119 22 224 0 -478 -269 165 -582

2009 Q1 290 -20 41 10 -70 103 131 3 155 58 -204 -89 -15 -251

2009 Q2 93 47 45 5 71 61 124 -12 -54 0 -254 -66 -45 -365

2009 Q3 -201 -17 50 7 -68 451 143 230 -918 0 -493 1.249 -14 741

2009 Q4 -178 -11 48 0 -94 70 131 -113 -135 0 -526 322 -25 -229

2010 Q1 153 -3 -13 12 50 34 105 101 -142 0 -356 369 -37 -24

2010 Q2 -92 7 -7 5 -257 -143 118 -7 202 0 -731 445 29 -258

2010 Q3 -496 25 -20 5 -81 -24 134 18 -534 -18 401 2 -41 343

2010 Q4 -314 -5 -25 3 -320 297 119 -23 -412 0 389 -230 39 197

2011 Q1 111 -10 33 3 -95 35 107 16 75 0 -20 -204 -59 -282

2011 Q2 -365 -6 40 -2 81 -31 135 1 -519 63 261 -437 53 -60

2011 Q3 -142 7 41 8 -25 87 150 8 -306 0 957 -835 10 132

2011 Q4 -213 -90 33 -3 -444 713 109 -12 -638 2 184 2 -11 177

2012 Q1 -190 -8 22 17 -106 129 115 -1 -295 1 -982 688 -22 -314

2012 Q2 85 19 26 6 -43 11 134 32 1 0 -446 193 23 -230

2012 Q3 -431 -15 22 15 -18 90 136 17 -635 0 -524 980 -62 394

2012 Q4 -16 -6 19 -11 83 246 129 -15 -457 0 -99 218 104 224

2013 Q1 -182 16 19 4 -211 26 103 6 -68 77 -81 -104 -61 -168

2013 Q2 154 2 27 4 1 348 128 31 -322 0 -518 706 52 241

2013 Q3 -264 -8 18 3 -40 120 138 -18 -452 0 -10 492 -34 447

2013 Q4 -116 32 24 -4 131 154 141 2 -492 0 492 -302 -1 189

2014 Q1 -264 10 22 -5 -387 148 86 12 -96 0 -713 570 -19 -163

2014 Q2 -118 -3 22 9 76 -69 95 19 -212 0 -65 230 -13 152



199


T30: Platna bilanca: Ostala ulaganja i rezervna aktiva - u milijunima KM -

T30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива - у милионима KМ -

OSTALE INVESTICIJE REZERVNA AKTIVA

Aktiva Pasiva

Razd

oblje

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki

kred

iti i

avan

si

Ost

ala

finan

cijs

ka

aktiv

a

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki

kred

iti i

avan

si

Ost

ala

finan

cijs

ka

pasi

va

Uku

pno

Mon

etar

no

zlat

o

Valu

ta i

depo

ziti

Vrije

dnos

ni

papi

ri

Ost

ala

reze

rvna

ak

tiva

Uku

pno

ОСТАЛЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ РЕЗЕРВНА АКТИВА

Актива Пасива

Пер

иод

Валу

та и

де

пози

ти

Зајм

ови

Трго

винс

ки

кред

ити

и ав

анси

Ост

ала

фин

анси

јска

ак

тива

Валу

та и

де

пози

ти

Зајм

ови

Трго

винс

ки

кред

ити

и ав

анси

Ост

ала

фин

анси

јска

па

сива

Укуп

но

Мон

етар

но

злат

о

Валу

та и

де

пози

ти

Харт

ије

од

вриј

едно

сти

Ост

ала

резе

рвна

ак

тива

Укуп

но

2007. 1.245 75 213 15 537 1.034 464 -64 -422 0 1.005 210 27 1.242

2008. 474 -31 299 0 714 1.027 552 16 -1.565 0 -1.234 640 132 -462

2009. 4 -2 185 21 -161 683 529 107 -952 58 -1.477 1.415 -100 -104

2010. -748 23 -65 24 -608 165 475 88 -886 -18 -297 584 -11 258

2011. -609 -99 146 6 -483 803 501 13 -1.389 65 1.382 -1.473 -8 -33

2012. -552 -9 89 27 -83 475 514 34 -1.386 1 -2.051 2.079 43 73

2013. -408 42 88 6 -119 649 510 22 -1.334 77 -117 792 -43 709

2007 Q1 50 -25 47 4 -38 201 105 -32 -159 0 123 5 6 134

2007 Q2 1.114 112 55 5 117 292 110 -24 790 0 306 5 4 315

2007 Q3 -60 -26 56 7 141 188 131 11 -495 0 559 3 10 572

2007 Q4 142 15 56 -1 317 354 117 -18 -559 0 17 198 6 222

2008 Q1 -78 -47 69 2 79 202 135 -1 -469 0 -388 300 -13 -102

2008 Q2 27 -3 80 0 246 243 134 17 -536 0 -627 591 -19 -55

2008 Q3 -310 22 79 1 179 255 165 -22 -784 0 260 18 -1 277

2008 Q4 836 -3 71 -2 209 327 119 22 224 0 -478 -269 165 -582

2009 Q1 290 -20 41 10 -70 103 131 3 155 58 -204 -89 -15 -251

2009 Q2 93 47 45 5 71 61 124 -12 -54 0 -254 -66 -45 -365

2009 Q3 -201 -17 50 7 -68 451 143 230 -918 0 -493 1.249 -14 741

2009 Q4 -178 -11 48 0 -94 70 131 -113 -135 0 -526 322 -25 -229

2010 Q1 153 -3 -13 12 50 34 105 101 -142 0 -356 369 -37 -24

2010 Q2 -92 7 -7 5 -257 -143 118 -7 202 0 -731 445 29 -258

2010 Q3 -496 25 -20 5 -81 -24 134 18 -534 -18 401 2 -41 343

2010 Q4 -314 -5 -25 3 -320 297 119 -23 -412 0 389 -230 39 197

2011 Q1 111 -10 33 3 -95 35 107 16 75 0 -20 -204 -59 -282

2011 Q2 -365 -6 40 -2 81 -31 135 1 -519 63 261 -437 53 -60

2011 Q3 -142 7 41 8 -25 87 150 8 -306 0 957 -835 10 132

2011 Q4 -213 -90 33 -3 -444 713 109 -12 -638 2 184 2 -11 177

2012 Q1 -190 -8 22 17 -106 129 115 -1 -295 1 -982 688 -22 -314

2012 Q2 85 19 26 6 -43 11 134 32 1 0 -446 193 23 -230

2012 Q3 -431 -15 22 15 -18 90 136 17 -635 0 -524 980 -62 394

2012 Q4 -16 -6 19 -11 83 246 129 -15 -457 0 -99 218 104 224

2013 Q1 -182 16 19 4 -211 26 103 6 -68 77 -81 -104 -61 -168

2013 Q2 154 2 27 4 1 348 128 31 -322 0 -518 706 52 241

2013 Q3 -264 -8 18 3 -40 120 138 -18 -452 0 -10 492 -34 447

2013 Q4 -116 32 24 -4 131 154 141 2 -492 0 492 -302 -1 189

2014 Q1 -264 10 22 -5 -387 148 86 12 -96 0 -713 570 -19 -163

2014 Q2 -118 -3 22 9 76 -69 95 19 -212 0 -65 230 -13 152



200


T31: Servisiranje vanjskog duga - u hiljadama KM -

T31: Foreign Debt Servicing - KM thousand -

Zaključno sa septembrom

Plan otplate u 2014. Izvršeno u 2014. (kamata + glavnica)

Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Glavnica Kamata Ukupno

At the end of September

Repayment plan 2014 Achived in 2014 (Intrest + Principal)

Creditor Principal Interest Total Principal Interest Total

Javni kreditori632.314 105.721 738.035 455.409 68.049 523.459

Public creditors

Međunarodne i regionalne organizacije561.006 77.931 638.937 426.999 54.805 481.805

International and regional organizations

Evropska investicijska banka28.517 26.009 54.526 26.358 19.139 45.496

European Investment Bank

Evropska banka za obnovu i razvoj104.135 14.061 118.196 59.116 7.065 66.180

European Bank for Reconstr. and Development

Svjetska banka - IDA43.887 13.834 57.721 27.013 8.835 35.848

World Bank - IDA

Svjetska banka - IBRD1)

37.260 10.856 48.117 26.562 5.174 31.736World Bank - IBRD1)

Razvojna banka Vijeća Evrope1)

2.305 894 3.199 1.592 395 1.987Council of Europe Development Bank1)

Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede2.399 529 2.928 1.455 273 1.729

International Fund of Agriculture Development

MMF334.678 7.358 342.036 280.992 9.846 290.838

IMF

Evropska komisija7.823 4.391 12.214 3.912 4.078 7.990

European Commision

Vlada i vladine agencije71.309 27.790 99.098 28.410 13.244 41.654

Government and Government Agencies

Pariski klub1)

21.754 12.411 34.165 10.404 6.892 17.296Paris Club1)

Saudijski fond za razvoj2.289 1.729 4.018 3.102 1.403 4.505

Saudi development fund

Ostala bilaterala47.265 13.650 60.915 14.904 4.949 19.853

Other Bilateral

Privatni kreditori62.569 5.737 68.306 31.284 2.425 33.710

Private creditors

Londonski klub1)

62.569 5.737 68.306 31.284 2.425 33.710London Club1)

Ukupno694.883 111.458 806.341 486.694 70.475 557.168

Total

Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH

1) Dug nastao prije 1992.

Source: BH Ministry of Finance and Treasury

1) Debt incurred before 1992.

201


T31: Servisiranje vanjskog duga - u tisućama KM -

T31: Сервисирање спољног дуга - у хиљадама KМ-

Zaključno sa rujnom

Plan otplate u 2014. Izvršeno u 2014. (kamata + glavnica)

Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Glavnica Kamata Ukupno

Закључно са септембром

План отплате у 2014. Извршено у 2014. (камата + главница)

Кредитор Главница Камата Укупно Главница Камата Укупно

Javni kreditori632.314 105.721 738.035 455.409 68.049 523.459

Јавни кредитори

Međunarodne i regionalne organizacije561.006 77.931 638.937 426.999 54.805 481.805

Међународне и регионалне организације

Evropska investicijska banka28.517 26.009 54.526 26.358 19.139 45.496

Европска инвестициона банка

EBRD - Europska banka za obnovu i razvoj104.135 14.061 118.196 59.116 7.065 66.180

EBRD - Европска банка за обнову и развој

Svjetska banka - IDA43.887 13.834 57.721 27.013 8.835 35.848

Свјетска банка - IDA

Svjetska banka - IBRD1)

37.260 10.856 48.117 26.562 5.174 31.736Свјетска банка - IBRD1)

Razvojna banka Vijeća Evrope1)

2.305 894 3.199 1.592 395 1.987Развојна банка Савјета Европе1)

Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede2.399 529 2.928 1.455 273 1.729

Међународни фонд за развој пољопривреде

MMF334.678 7.358 342.036 280.992 9.846 290.838

ММФ

Europsko povjerenstvo 7.823 4.391 12.214 3.912 4.078 7.990

Evropska komisija

Vlada i vladine agencije71.309 27.790 99.098 28.410 13.244 41.654

Влада и владине агенције

Pariski klub1)

21.754 12.411 34.165 10.404 6.892 17.296Париски клуб1)

Saudijski fond za razvoj2.289 1.729 4.018 3.102 1.403 4.505

Саудијски фонд за развој

Ostala bilaterala47.265 13.650 60.915 14.904 4.949 19.853

Остала билатерала

Privatni kreditori62.569 5.737 68.306 31.284 2.425 33.710

Приватни кредитори

Londonski klub1)

62.569 5.737 68.306 31.284 2.425 33.710Лондонски клуб1)

Ukupno694.883 111.458 806.341 486.694 70.475 557.168

Укупно

Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH

1) Dug nastao prije 1992.

Извор: Министарство финансија и трезора БиХ.

1)Дуг настао прије 1992.

202


T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima** - u hiljadama KM -

T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors** - KM thousand -

Neangažovano sa

Undisbursed at

Kreditor2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 30.09.2014.* 30.09.2014.*

Creditor

Javni kreditoriPublic Creditors

Međunarodne i regionalne organizacijeInternational and regional organisations

Europska investicijska banka233.217 246.090 368.263 537.870 704.579 973.305 1.197.893 1.438.585 770.401

European Investment BankEuropska banka za obnovu i razvoj

146.090 217.243 357.804 427.819 481.540 623.344 743.616 770.715 130.119European Bank for Reconstr. and DevelopmentSvjetska banka - IDA

1.430.368 1.497.781 1.497.460 1.738.590 1.803.033 1.769.456 1.692.110 1.777.832 264.605 World Bank - IDASvjetska banka - IBRD5)

603.121 614.372 569.232 654.872 692.060 675.710 622.817 689.014 162.626World Bank - IBRD5)

Europska razvojna banka19.435 29.359 31.834 35.843 37.180 36.776 35.180 60.569 50.069

European Development BankMeđunarodni fond za razvoj poljoprivrede

47.873 51.447 56.108 64.100 68.235 70.302 69.067 74.059 7.459International Fund for Agriculture DevelopmentMeđunarodni monetarni fond

3.152 0 388.705 767.071 784.851 950.444 851.771 1.093.052 0International Monetary FundEUROFIMA1)

21.779 23.071 13.146 7.839 0 0 0 0 0EUROFIMA1)

Europska komisija78.233 78.233 78.233 74.322 70.410 62.587 250.346 246.435 0

European CommissionOstalo2)

6.212 7.399 10.295 14.163 14.033 12.690 13.644 16.835 57.103Others2)

Vlada i vladine agencijeGovernment and Government Agencies

Saudijski razvojni fond25.208 27.188 24.428 24.424 33.780 49.628 68.419 80.913 15.748

Saudi Development FundPariski klub1)

880.376 879.236 828.455 834.959 825.224 781.672 755.540 756.737 0Paris Club1)

Japan48.297 61.947 57.642 69.858 73.248 62.324 48.251 49.842 174.329

JapanKuvajt3)

32.908 36.945 29.381 30.829 28.997 27.971 24.212 24.448 0Kuwait3)

Ostalo3)4)

125.597 188.865 198.101 316.369 395.378 446.030 468.033 502.052 486.305Others3)4)

Privatni kreditoriPrivate Creditors

Londonski klub1)

240.965 230.489 651.298 599.205 541.875 479.306 416.737 385.453 0London Club1)

Ostalo18.515 50.727 73.717 90.687 106.621 133.936 151.182 147.997 17.659

OthersUkupno

3.961.347 4.240.392 5.234.102 6.288.820 6.661.044 7.155.480 7.408.819 8.114.536 2.136.426Total

Izvor: Baza podataka Ministarstva finansija i trezora BiH.

Napomena: Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po kursnoj listi CBBiH važećoj za posmatrani datum. Pored navedenog, postoji i državna garancija BiH za kredit javnim preduzećima u iznosu od 11,34 miliona KM.

1)Dug nastao prije 1992. 2)Uključuje fond OPEC. 3)Uključuje i direktno zaduženje entitetskih vlada. 4)Ova kategorija uključuje Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugal, Španiju, Švedsku, Koreju, KFW agenciju i Banku za rad i privredu, Austrijsku poštansku štedionicu i Mađarsku banku za izvoz i uvoz.5)Uključuje stari i novi dug.

* Preliminarni podaci** Podaci revidirani u skladu s izmjenama u bazi podataka od 11.11.2014.

Source: BH Ministry of Finance and Treasury data base.

Note: Debt outstanding is derived from converting the foreign currency in which each loan was approved into KM according to the exchange rate list by the CBBH valid for the relevent date. In addition, there is the BH state guarantee for the loan to public corporations in amount of KM 11.34 million.

1)Debt incurred before 1992. 2)Including OPEC Fund. 3)Including direct debts of the Entity governments. 4)This category includes Austria, Belgium, Hungary, Portugal, Spain, Sweden, Korea, KFW Agency and Bank for Labour and Economy, Austrian Post Saving Bank and Hungarian Bank for Export and Import.5)Includes old and new debt

* Preliminary Data** Data revised in accordance with the update of data base on November 11, 2014.

203


T32: Vanjski dug opće vlade BiH po kreditorima** - u tisućama KM -

T32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима** - у хиљадама KМ -

Neangažirano sa

Неангажовано са

Kreditor2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 30.09.2014.* 30.09.2014.*

Кредитор

Javni kreditoriЈавни кредитори

Međunarodne i regionalne organizacijeМеђународне и регионалне организације

Europska investicijska banka233.217 246.090 368.263 537.870 704.579 973.305 1.197.893 1.438.585 770.401

Европска инвестициона банкаEuropska banka za obnovu i razvoj

146.090 217.243 357.804 427.819 481.540 623.344 743.616 770.715 130.119Европска банка за обнову и развојSvjetska banka - IDA

1.430.368 1.497.781 1.497.460 1.738.590 1.803.033 1.769.456 1.692.110 1.777.832 264.605Свјетска банка - IDАSvjetska banka - IBRD1)

603.121 614.372 569.232 654.872 692.060 675.710 622.817 689.014 162.626Свјетска банка - IBRD1)

Europska razvojna banka19.435 29.359 31.834 35.843 37.180 36.776 35.180 60.569 50.069

Европска развојна банкаMeđunarodni fond za razvoj poljoprivrede

47.873 51.447 56.108 64.100 68.235 70.302 69.067 74.059 7.459Међународни фонд за развој пољопривредеMeđunarodni monetarni fond

3.152 0 388.705 767.071 784.851 950.444 851.771 1.093.052 0Међународни монетарни фондEUROFIMA1)

21.779 23.071 13.146 7.839 0 0 0 0 0ЕВРОФИМА1)

Europska komisija78.233 78.233 78.233 74.322 70.410 62.587 250.346 246.435 0

Европска комисијаОстало2)

6.212 7.399 10.295 14.163 14.033 12.690 13.644 16.835 57.103Others2)

Vlada i vladine agencijeВлада и владине агенције

Saudijski razvojni fond25.208 27.188 24.428 24.424 33.780 49.628 68.419 80.913 15.748

Саудијски развојни фондPariski klub1)

880.376 879.236 828.455 834.959 825.224 781.672 755.540 756.737 0Париски клуб1)

Japan48.297 61.947 57.642 69.858 73.248 62.324 48.251 49.842 174.329

ЈапанKuvajt3)

32.908 36.945 29.381 30.829 28.997 27.971 24.212 24.448 0Кувајт3)

Ostalo3)4)

125.597 188.865 198.101 316.369 395.378 446.030 468.033 502.052 486.305Остало3)4)

Privatni kreditoriПриватни кредитори

Londonski klub1)

240.965 230.489 651.298 599.205 541.875 479.306 416.737 385.453 0Лондонски клуб1)

Ostalo18.515 50.727 73.717 90.687 106.621 133.936 151.182 147.997 17.659

ОсталоUkupno

3.961.347 4.240.392 5.234.102 6.288.820 6.661.044 7.155.480 7.408.819 8.114.536 2.136.426Укупно

Izvor: Baza podataka Ministarstva financija i trezora BiH.

Napomena: Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po tečajnoj listi CBBiH važećoj za promatrani datum.Pored navedenog, postoji i državna garancija BiH za kredit javnim poduzećima u iznosu od 11,34 milijuna KM.

1)Dug nastao prije 1992. 2)Uključuje OPEC fond. 3)Uključuje i izravno zaduženje entitetskih vlada. 4)Ova kategorija uključuje: Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugaliju, Španjolsku, Švedsku, Koreju, KFW agenciju, Banku za rad i gospodarstvo, Austrijsku poštansku štedionicu i Mađarsku banku za izvoz i uvoz.5)Uključuje stari i novi dug

* Preliminarni podaci** Podaci revidirani u skladu s izmjenama u bazi podataka od 11.11.2014.

Извор: База података Министарства финансија и трезора БиХ

Напомена: Стање дуга је добијено прерачуном валуте у којој је кредит уговорен у KМ по курсној листи ЦББиХ важећој за посматрани датум. Поред наведеног, постоји и државна гаранција БиХ за кредит јавним предузећима у износу од 11,34 милиона KМ.

1)Дуг настао прије 1992. 2)Укључује OPEC фонд. 3)Укључује и директно задужење ентитетских влада. 4)Ова категорија укључује: Аустрију, Белгију, Мађарску, Португал, Шпанију, Шведску, Кореју, КFW агенцију, Банку за рад и привреду, Аустријску поштанску штедионицу и Мађарску банку за извоз и увоз.5)Укључује стари и нови дуг

* Прелиминарни подаци** Подаци ревидирани у складу с измјенама у бази података од 11.11.2014.

204


T33: Devizne rezerve CBBiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T33: Foreign Reserves of the CBBH - end of period, KM million -

Bruto devizne rezerve

Godina Mjesec ZlatoDržanje

SDR

Strana valuta u trezoru

CBBiH

Depoziti kod nerezidentnih

banaka Ostalo

Investicije u vrijednosne

papire

Neto devizne rezerve

Monetarna pasiva

Neto strana aktivaCBBiH

Gross foreign reserves

Year Month GoldHoldings

of SDR

Foreign Currencyin CBBH

Vault

Deposits With

Nonresident Banks Other

Investment in Foreign

SecuritiesNet Foreign

ReservesMonetary Liabilities

Net Foreign Assets of

CBBH

1 2 3 4 5 6 7 8 9= 3+…+8 10 11 12=

10-11

1997. 12. 0,0 0,0 6,2 138,0 0,0 0,0 144,1 144,1 160,3 -16,1

1998. 12. 0,0 0,0 32,7 250,6 0,0 0,0 283,3 283,3 253,9 29,4

1999. 12. 0,0 0,0 83,5 782,2 1,3 0,0 867,0 866,9 836,7 30,3

2000. 12. 0,0 0,0 38,1 983,2 6,2 0,0 1.027,5 1.027,3 973,2 54,1

2001. 12. 0,0 0,0 804,9 1.891,6 11,9 0,0 2.708,4 2.678,4 2.591,6 86,8

2002. 12. 0,0 5,9 58,9 2.399,6 19,7 0,0 2.484,1 2.482,9 2.345,2 137,7

2003. 12. 0,0 5,3 59,1 2.716,2 12,3 0,0 2.792,9 2.791,9 2.627,7 164,1

2004. 12. 0,0 0,7 37,1 3.419,7 21,5 0,0 3.479,0 3.478,0 3.303,6 174,4

2005. 12. 0,0 0,5 40,5 4.154,9 28,6 0,0 4.224,5 4.223,5 4.010,1 213,4

2006. 12. 0,0 0,6 55,2 4.951,4 51,3 393,3 5.451,7 5.450,7 5.182,6 268,1

2007. 12. 0,0 0,4 40,1 5.971,1 80,7 606,2 6.698,5 6.697,6 6.303,9 393,7

2008. 12. 0,0 0,4 212,2 4.727,9 49,9 1.305,3 6.295,7 6.294,8 5.727,5 567,3

2009. 12. 63,3 5,7 107,4 3.298,0 2,2 2.735,4 6.212,1 6.211,2 5.705,5 505,7

2010. 12. 66,9 0,0 102,2 3.000,8 2,7 3.285,1 6.457,7 6.456,3 5.969,6 486,8

2011. 12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4

2012. 12. 159,0 4,5 133,2 2.334,5 0,0 3.877,4 6.508,6 6.507,4 5.987,0 520,4

2013. 12. 164,1 2,7 91,6 2.217,6 0,0 4.592,3 7.068,3 7.067,3 6.659,2 408,1

2013. 07. 186,9 5,4 93,2 1.748,3 0,0 4.550,0 6.583,8 6.581,7 6.151,0 430,7

08. 198,0 3,0 67,0 1.958,7 0,0 4.596,3 6.823,0 6.821,4 6.400,6 420,8

09. 184,0 2,4 92,5 1.725,3 0,0 4.894,5 6.898,8 6.897,6 6.471,1 426,5

10. 180,6 5,2 72,9 1.982,9 0,0 4.633,4 6.875,0 6.873,4 6.429,9 443,5

11. 172,7 2,8 39,8 2.044,3 0,0 4.624,2 6.883,8 6.882,5 6.442,0 440,5

12. 164,1 2,7 91,6 2.217,6 0,0 4.592,3 7.068,3 7.067,3 6.659,2 408,1

2014. 01. 172,0 96,2 119,7 2.469,4 0,0 4.165,9 7.023,2 7.022,2 6.568,8 453,3

02. 182,3 2,6 57,6 1.976,5 0,0 4.727,9 6.946,8 6.944,7 6.483,6 461,1

03. 175,2 2,6 72,6 1.504,3 0,0 5.199,0 6.953,8 6.952,1 6.489,0 463,1

04. 175,4 5,2 93,1 1.532,9 0,0 5.271,8 7.078,3 7.077,1 6.624,7 452,4

05. 172,6 2,8 111,7 1.418,1 0,0 5.382,0 7.087,2 7.085,2 6.619,4 465,7

06. 183,0 2,7 59,4 1.439,5 0,0 5.459,3 7.143,8 7.142,7 6.652,1 490,6

07. 179,6 6,4 75,6 2.082,8 0,0 5.142,2 7.486,5 7.485,3 6.990,2 495,2

08. 183,2 3,8 95,3 2.620,9 0,0 4.790,2 7.693,5 7.692,5 7.181,3 511,1

09. 178,7 3,5 40,5 2.530,5 0,0 4.983,6 7.736,7 7.735,0 7.223,6 511,5


Napomena: Bruto devizne rezerve čine stanja bilansnih pozicija kratkoročne strane aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR, devize u trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u stranoj valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne papire od jula 2006. po odluci Investicionog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve predstavljaju razliku između bruto deviznih rezervi i obaveza prema nerezidentima. Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih vlasti. Neto strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih rezervi i monetarne pasive CBBiH.


Note: Gross foreign reserves consist of balance sheet positions of short-term foreign assets of the CBBH (gold, CBBH SDR holdings, foreign currency in the CBBH vault, transferable deposits in foreign currency with non-resident banks and other) and investment in securities according to the CBBH Investment Committee Decision from July 2006. Net foreign reserves represent a difference between gross foreign reserves and liabilities to non-residents. Monetary liabilities of the CBBH include currency outside monetary authorities and deposits of residents with monetary authorities. Net foreign assets of the CBBH represents a difference between net foreign exchange reserves and monetary liabilities of the CBBH.

205


T33: Devizne rezerve CBBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T33: Девизне резерве ЦББиХ - на крају периода, у милионима KМ -

Bruto devizne rezerve

Godina Mjesec ZlatoDržanje

SDR

Strana valuta u trezoru

CBBiH

Depoziti kod nerezidentnih

banaka Ostalo

Investicije u vrijednosne

papire

Neto devizne rezerve

Monetarna pasiva

Neto strana aktivaCBBiH

Бруто девизне резерве

Година Мјесец ЗлатоДржање

SDR

Страна валута у трезору ЦББиХ

Девизни депозити код

нерезидентних банака Остало

Инвестиције у хартије од вриједности

Нето девизне резерве

Монетарна пасива

Нето страна актива ЦББиХ

1 2 3 4 5 6 7 8 9= 3+…+8 10 11 12=

10-11

1997. 12. 0,0 0,0 6,2 138,0 0,0 0,0 144,1 144,1 160,3 -16,1

1998. 12. 0,0 0,0 32,7 250,6 0,0 0,0 283,3 283,3 253,9 29,4

1999. 12. 0,0 0,0 83,5 782,2 1,3 0,0 867,0 866,9 836,7 30,3

2000. 12. 0,0 0,0 38,1 983,2 6,2 0,0 1.027,5 1.027,3 973,2 54,1

2001. 12. 0,0 0,0 804,9 1.891,6 11,9 0,0 2.708,4 2.678,4 2.591,6 86,8

2002. 12. 0,0 5,9 58,9 2.399,6 19,7 0,0 2.484,1 2.482,9 2.345,2 137,7

2003. 12. 0,0 5,3 59,1 2.716,2 12,3 0,0 2.792,9 2.791,9 2.627,7 164,1

2004. 12. 0,0 0,7 37,1 3.419,7 21,5 0,0 3.479,0 3.478,0 3.303,6 174,4

2005. 12. 0,0 0,5 40,5 4.154,9 28,6 0,0 4.224,5 4.223,5 4.010,1 213,4

2006. 12. 0,0 0,6 55,2 4.951,4 51,3 393,3 5.451,7 5.450,7 5.182,6 268,1

2007. 12. 0,0 0,4 40,1 5.971,1 80,7 606,2 6.698,5 6.697,6 6.303,9 393,7

2008. 12. 0,0 0,4 212,2 4.727,9 49,9 1.305,3 6.295,7 6.294,8 5.727,5 567,3

2009. 12. 63,3 5,7 107,4 3.298,0 2,2 2.735,4 6.212,1 6.211,2 5.705,5 505,7

2010. 12. 66,9 0,0 102,2 3.000,8 2,7 3.285,1 6.457,7 6.456,3 5.969,6 486,8

2011. 12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4

2012. 12. 159,0 4,5 133,2 2.334,5 0,0 3.877,4 6.508,6 6.507,4 5.987,0 520,4

2013. 12. 164,1 2,7 91,6 2.217,6 0,0 4.592,3 7.068,3 7.067,3 6.659,2 408,1

2013. 07. 186,9 5,4 93,2 1.748,3 0,0 4.550,0 6.583,8 6.581,7 6.151,0 430,7

08. 198,0 3,0 67,0 1.958,7 0,0 4.596,3 6.823,0 6.821,4 6.400,6 420,8

09. 184,0 2,4 92,5 1.725,3 0,0 4.894,5 6.898,8 6.897,6 6.471,1 426,5

10. 180,6 5,2 72,9 1.982,9 0,0 4.633,4 6.875,0 6.873,4 6.429,9 443,5

11. 172,7 2,8 39,8 2.044,3 0,0 4.624,2 6.883,8 6.882,5 6.442,0 440,5

12. 164,1 2,7 91,6 2.217,6 0,0 4.592,3 7.068,3 7.067,3 6.659,2 408,1

2014. 01. 172,0 96,2 119,7 2.469,4 0,0 4.165,9 7.023,2 7.022,2 6.568,8 453,3

02. 182,3 2,6 57,6 1.976,5 0,0 4.727,9 6.946,8 6.944,7 6.483,6 461,1

03. 175,2 2,6 72,6 1.504,3 0,0 5.199,0 6.953,8 6.952,1 6.489,0 463,1

04. 175,4 5,2 93,1 1.532,9 0,0 5.271,8 7.078,3 7.077,1 6.624,7 452,4

05. 172,6 2,8 111,7 1.418,1 0,0 5.382,0 7.087,2 7.085,2 6.619,4 465,7

06. 183,0 2,7 59,4 1.439,5 0,0 5.459,3 7.143,8 7.142,7 6.652,1 490,6

07. 179,6 6,4 75,6 2.082,8 0,0 5.142,2 7.486,5 7.485,3 6.990,2 495,2

08. 183,2 3,8 95,3 2.620,9 0,0 4.790,2 7.693,5 7.692,5 7.181,3 511,1

09. 178,7 3,5 40,5 2.530,5 0,0 4.983,6 7.736,7 7.735,0 7.223,6 511,5

Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine. Napomena: Bruto devizne rezerve čine stanja bilančnih pozicija kratkoročne strane aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR, devize u trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u stranoj valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne papire od srpnja 2006. po odluci Investiciјskog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve predstavljaju razliku između bruto deviznih rezerva i obveza prema nerezidentima. Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih vlasti. Neto strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih rezerva i monetarne pasive CBBiH.


Напомена: Бруто девизне резерве чине стања билансних позиција краткорочне стране активе ЦББиХ (злато, располагање ЦББиХ SDR, девизе у трезору ЦББиХ, преносиви депозити у страној валути код нерезидентних банака и остало) и инвестирања у хартије од вриједности од јула 2006. по одлуци Инвестиционoг комитета ЦББиХ. Нето девизне резерве представљају разлику између бруто девизних резерви и обавеза према нерезидентима. Монетарну пасиву ЦББиХ чине новац изван монетарних власти и депозити резидената код монетарних власти. Нето страна актива ЦББиХ представља разлику између нето девизних резерви и монетарне пасиве ЦББиХ.

206


T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH - u milionima KM -

T34: Foreign Trade Balance of BH - KM million -

Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe Saldo izvoza i uvoza robe

Pokrivenost uvoza izvozom u %

Year Month Exports of Goods Imports of Goods Export and Import Balance

Coverage of Importsby Exports in %

1 2 3 4 5=(3-4) 6=(3/4)x100

1998. 1.043 5.120 -4.077 20,4

1999. 1.376 6.048 -4.672 22,7

2000. 2.265 6.583 -4.318 34,4

2001. 2.256 7.331 -5.076 30,8

2002. 2.089 8.048 -5.958 26,0

2003. 2.323 8.319 -5.996 27,9

2004. 2.819 9.306 -6.487 30,3

2005. 3.783 11.179 -7.395 33,8

2006. 5.164 11.389 -6.224 45,3

2007. 5.937 13.898 -7.962 42,7

2008. 6.712 16.293 -9.581 41,2

2009. 5.530 12.348 -6.818 44,8

2010. 7.096 13.616 -6.521 52,1

2011. 8.222 15.525 -7.303 53,0

2012. 7.858 15.253 -7.395 51,5

2013. 8.380 15.170 -6.790 55,2

2013. 07. 747 1.329 -582 56,2

08. 630 1.276 -645 49,4

09. 712 1.303 -591 54,6

10. 707 1.425 -718 49,6

11. 710 1.317 -607 53,9

12. 669 1.271 -602 52,6

2014. 01. 649 1.003 -354 64,7

02. 672 1.267 -595 53,0

03. 735 1.356 -620 54,2

04. 729 1.315 -586 55,4

05. 649 1.350 -701 48,1

06. 749 1.326 -576 56,5

07. 791 1.423 -632 55,6

08. 636 1.365 -730 46,6

09. 798 1.481 -683 53,9

Napomena: Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sistemu trgovine i nisu uključena prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu.

Note: The latest data of Statistics Agency of Bosniaand Heerzgovina were used on exports and imports of goods in Special Trade System and the adjustments of coverage and value, done for the BoP dissemination purposes, are not included.

207


T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH - u milijunima KM -

T34: Спољнотрговинска размјена БиХ - у милионима KМ -

Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe Saldo izvoza i uvoza robe

Pokrivenost uvoza izvozom u %

Година Мјесец Извоз робе Увоз робе Салдо извоза и увоза робе

Покривеност увоза извозом у %

1 2 3 4 5=(3-4) 6=(3/4)x100

1998. 1.043 5.120 -4.077 20,4

1999. 1.376 6.048 -4.672 22,7

2000. 2.265 6.583 -4.318 34,4

2001. 2.256 7.331 -5.076 30,8

2002. 2.089 8.048 -5.958 26,0

2003. 2.323 8.319 -5.996 27,9

2004. 2.819 9.306 -6.487 30,3

2005. 3.783 11.179 -7.395 33,8

2006. 5.164 11.389 -6.224 45,3

2007. 5.937 13.898 -7.962 42,7

2008. 6.712 16.293 -9.581 41,2

2009. 5.530 12.348 -6.818 44,8

2010. 7.096 13.616 -6.521 52,1

2011. 8.222 15.525 -7.303 53,0

2012. 7.858 15.253 -7.395 51,5

2013. 8.380 15.170 -6.790 55,2

2013. 07. 747 1.329 -582 56,2

08. 630 1.276 -645 49,4

09. 712 1.303 -591 54,6

10. 707 1.425 -718 49,6

11. 710 1.317 -607 53,9

12. 669 1.271 -602 52,6

2014. 01. 649 1.003 -354 64,7

02. 672 1.267 -595 53,0

03. 735 1.356 -620 54,2

04. 729 1.315 -586 55,4

05. 649 1.350 -701 48,1

06. 749 1.326 -576 56,5

07. 791 1.423 -632 55,6

08. 636 1.365 -730 46,6

09. 798 1.481 -683 53,9

Napomena: Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sustavu trgovine i nisu uključene prilagodbe obuhvata i vrijednosti koje se rade u svrhu izvještavanja o platnoj bilanci.

Напомена: Коришћени су најновији подаци Агенције за статистику Босне и Херцеговине о вриједности извоза и увоза робе по специјалном систему трговине и нису укључена прилагођења обухвата и вриједности која се раде у циљу извјештавања о платном билансу.

208


T35: BiH - Izvoz prema zemlji destinacije - u hiljadama KM -

T35: BH - Exports by Country of Destination - KM thousand -

Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora*Drugezemlje Ukupno

Year Month Germany Croatia Serbia* Italy Slovenia Austria MontenegroOther

Countries Total

1999. 144.235 202.375 244.408 269.301 96.440 62.316 - 356.544 1.375.619

2000. 262.061 173.413 464.820 515.014 150.614 74.194 - 624.805 2.264.921

2001. 328.378 247.278 466.386 412.797 175.634 83.190 - 541.863 2.255.526

2002. 262.698 313.266 421.059 248.396 174.258 83.640 - 585.839 2.089.156

2003. 289.074 406.121 382.257 340.796 249.706 82.094 - 572.797 2.322.846

2004. 268.389 609.975 446.073 492.555 256.498 136.048 - 609.242 2.818.780

2005. 429.036 775.428 587.960 496.275 365.199 163.432 - 965.951 3.783.280

2006. 668.733 965.258 681.764 713.413 629.633 313.807 - 1.191.688 5.164.296

2007. 762.169 1.090.120 770.717 779.102 645.369 369.608 155.707 1.363.793 5.936.584

2008. 913.488 1.156.836 942.277 843.065 614.875 415.224 231.444 1.594.482 6.711.690

2009. 814.110 944.144 741.441 702.356 463.129 325.370 229.506 1.311.143 5.531.199

2010. 1.085.936 1.070.626 894.775 862.022 611.744 470.584 310.180 1.789.638 7.095.505

2011. 1.215.957 1.204.440 1.001.879 963.546 706.818 619.042 300.430 2.210.001 8.222.112

2012. 1.210.103 1.165.019 710.002 939.241 653.304 654.764 249.230 2.276.299 7.857.962

2013. 1.310.844 1.194.637 766.745 1.003.294 686.503 687.565 270.745 2.459.942 8.380.275

2013. 07. 114.489 109.967 66.546 104.005 57.821 56.783 28.389 209.245 747.245

08. 107.338 90.605 67.153 58.186 50.737 54.590 25.833 175.837 630.280

09. 117.388 89.865 71.753 98.331 59.656 58.777 19.910 195.877 711.557

10. 114.722 89.145 75.398 84.439 61.692 62.867 19.996 198.260 706.519

11. 117.915 82.339 64.172 91.123 61.362 67.045 19.629 206.481 710.066

12. 87.234 79.876 85.449 79.895 55.174 53.713 23.764 204.022 669.126

2014. 01. 115.530 72.446 64.228 88.307 54.278 54.637 14.791 184.610 648.826

02. 111.879 71.583 53.583 89.214 55.592 53.461 23.544 212.919 671.775

03. 117.557 84.606 67.535 99.962 58.919 62.928 26.298 217.548 735.354

04. 111.958 76.732 60.125 99.166 59.322 62.524 30.476 228.478 728.780

05. 107.572 78.408 46.603 90.298 50.094 60.997 21.078 193.746 648.797

06. 109.769 83.989 59.624 116.158 65.915 64.816 23.540 225.416 749.227

07. 113.332 88.569 70.778 125.739 62.765 73.931 24.181 232.135 791.429

08. 92.663 70.424 65.925 78.832 50.599 60.804 20.959 195.425 635.631

09. 121.220 82.850 79.249 119.995 59.927 72.001 18.156 244.437 797.836

Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je procenat učešća izvoza u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za 2010. U skladu s prethodno navedenim, sve zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. izvoza u 2010. iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni “Druge zemlje”.

*Do 12.02.2007. podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju a od tog datuma se Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje.

Note: The share of exports to the country in the total BH exports for 2010 was used as a criterion for presenting the country of exports. Thus, all the countries where exports are higher than 4% of the total BH exports for 2010 are separately presented, while the other countries are presented in the column “Other Countries”.

*Until February 12, 2007 data on exports to Serbia and Montenegro were presented as exports to Serbia, but since then Serbia and Montenegro are presented separately.

209


T35: BiH - Izvoz prema zemlji destinacije - u tisućama KM -

T35: БиХ-Извоз према земљи дестинације - у хиљадама KМ -

Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora*Drugezemlje Ukupno

Godina Мјесец Њемачка Хрватска Србија* Италија Словенија Аустрија Crna Gora*Другеземље Укупно

1999. 144.235 202.375 244.408 269.301 96.440 62.316 - 356.544 1.375.619

2000. 262.061 173.413 464.820 515.014 150.614 74.194 - 624.805 2.264.921

2001. 328.378 247.278 466.386 412.797 175.634 83.190 - 541.863 2.255.526

2002. 262.698 313.266 421.059 248.396 174.258 83.640 - 585.839 2.089.156

2003. 289.074 406.121 382.257 340.796 249.706 82.094 - 572.797 2.322.846

2004. 268.389 609.975 446.073 492.555 256.498 136.048 - 609.242 2.818.780

2005. 429.036 775.428 587.960 496.275 365.199 163.432 - 965.951 3.783.280

2006. 668.733 965.258 681.764 713.413 629.633 313.807 - 1.191.688 5.164.296

2007. 762.169 1.090.120 770.717 779.102 645.369 369.608 155.707 1.363.793 5.936.584

2008. 913.488 1.156.836 942.277 843.065 614.875 415.224 231.444 1.594.482 6.711.690

2009. 814.110 944.144 741.441 702.356 463.129 325.370 229.506 1.311.143 5.531.199

2010. 1.085.936 1.070.626 894.775 862.022 611.744 470.584 310.180 1.789.638 7.095.505

2011. 1.215.957 1.204.440 1.001.879 963.546 706.818 619.042 300.430 2.210.001 8.222.112

2012. 1.210.103 1.165.019 710.002 939.241 653.304 654.764 249.230 2.276.299 7.857.962

2013. 1.310.844 1.194.637 766.745 1.003.294 686.503 687.565 270.745 2.459.942 8.380.275

2013. 07. 114.489 109.967 66.546 104.005 57.821 56.783 28.389 209.245 747.245

08. 107.338 90.605 67.153 58.186 50.737 54.590 25.833 175.837 630.280

09. 117.388 89.865 71.753 98.331 59.656 58.777 19.910 195.877 711.557

10. 114.722 89.145 75.398 84.439 61.692 62.867 19.996 198.260 706.519

11. 117.915 82.339 64.172 91.123 61.362 67.045 19.629 206.481 710.066

12. 87.234 79.876 85.449 79.895 55.174 53.713 23.764 204.022 669.126

2014. 01. 115.530 72.446 64.228 88.307 54.278 54.637 14.791 184.610 648.826

02. 111.879 71.583 53.583 89.214 55.592 53.461 23.544 212.919 671.775

03. 117.557 84.606 67.535 99.962 58.919 62.928 26.298 217.548 735.354

04. 111.958 76.732 60.125 99.166 59.322 62.524 30.476 228.478 728.780

05. 107.572 78.408 46.603 90.298 50.094 60.997 21.078 193.746 648.797

06. 109.769 83.989 59.624 116.158 65.915 64.816 23.540 225.416 749.227

07. 113.332 88.569 70.778 125.739 62.765 73.931 24.181 232.135 791.429

08. 92.663 70.424 65.925 78.832 50.599 60.804 20.959 195.425 635.631

09. 121.220 82.850 79.249 119.995 59.927 72.001 18.156 244.437 797.836

Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je postotak udjela izvoza u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za 2010. U skladu s navedenim, sve zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. izvoza u 2010. iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni “Druge zemlje”.

*Do 12.02.2007. podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju a od tog se datuma Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje.

Напомена: Као критеријум за приказивање земље извоза коришћен је проценат учешћа извоза у ту земљу у односу на укупан бх. извоз за 2010. У скаду с претходно наведеним све земље у које је извоз већи од 4% укупног бх. извоза у 2010. су исказане посебно, док су остале земље приказане у колони „Друге земље“.

*До 12. 2. 2007. подаци о извозу у Србију и Црну Гору су приказани као извоз у Србију а од тог датума се Србија и Црна Гора приказују као засебне земље.

210


T36: BiH - Uvoz prema zemljama porijekla - u hiljadama KM -

T36: BH - Imports by Country of Origin - KM thousand -

Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka ItalijaRuska

Federacija Slovenija Kina Austrija SAD MađarskaDruge zemlje Ukupno

Year Month Croatia Serbia* Germany Italy Russian

Federation Slovenia China Austria USA Hungary Other

Countries Total

1999. 1.020.151 384.395 633.553 978.755 ... 753.158 ... 288.118 ... 296.611 1.693.171 6.047.912

2000. 953.134 439.282 805.186 704.214 ... 998.717 ... 368.070 ... 307.729 2.006.271 6.582.603

2001. 1.104.538 523.827 772.527 957.233 ... 945.602 ... 416.642 ... 411.652 2.199.407 7.331.428

2002. 1.330.043 697.856 998.531 789.764 ... 906.329 ... 463.792 ... 491.428 2.369.838 8.047.581

2003. 1.446.124 656.626 1.007.015 852.243 116.439 774.398 132.012 360.981 106.005 510.172 2.356.925 8.318.941

2004. 1.633.847 946.962 1.101.218 850.747 218.963 712.071 215.936 396.408 123.417 411.549 2.694.823 9.305.942

2005. 1.886.484 1.135.162 1.605.765 1.000.500 322.357 779.943 381.513 488.104 213.567 409.603 2.955.547 11.178.545

2006. 1.946.914 1.116.167 1.417.257 1.020.542 254.626 860.684 391.090 456.213 220.622 394.682 3.309.988 11.388.785

2007. 2.449.198 1.408.588 1.742.880 1.255.982 277.902 884.579 597.930 535.957 298.658 478.958 3.967.610 13.898.242

2008. 2.779.927 1.726.195 1.914.630 1.520.914 344.006 963.337 748.615 606.290 524.553 719.598 4.444.452 16.292.516

2009. 1.855.136 1.283.006 1.395.705 1.243.234 865.684 758.953 557.106 455.395 325.140 401.304 3.214.517 12.355.179

2010. 2.058.946 1.429.477 1.424.980 1.210.391 1.189.105 808.852 655.539 489.083 485.491 416.780 3.447.593 13.616.238

2011. 2.226.507 1.465.645 1.648.403 1.381.687 1.635.091 828.564 774.881 491.679 626.711 379.214 4.067.045 15.525.428

2012. 2.202.545 1.431.534 1.725.796 1.429.362 1.493.885 803.360 816.377 504.094 388.173 412.951 4.044.863 15.252.942

2013. 1.956.353 1.485.608 1.734.842 1.482.256 1.505.995 754.344 914.082 519.291 384.852 441.535 3.990.634 15.169.793

2013. 07. 178.070 132.467 151.576 142.561 129.926 68.747 67.953 44.406 26.899 35.725 351.029 1.329.358

08. 190.823 140.498 146.810 99.362 124.784 57.729 75.987 43.832 34.836 33.852 327.151 1.275.664

09. 163.458 136.023 156.052 125.580 111.756 64.200 84.447 41.145 34.502 40.204 345.621 1.302.989

10. 167.375 157.290 151.344 144.732 151.707 68.714 88.229 51.385 39.182 47.544 357.181 1.424.685

11. 147.088 132.286 153.110 129.726 152.421 56.932 96.262 44.222 36.253 41.332 327.666 1.317.299

12. 155.672 131.846 154.845 126.221 127.169 57.937 89.461 44.164 24.251 30.929 328.514 1.271.008

2014. 01. 126.862 91.804 120.921 98.079 68.390 48.276 75.209 33.908 42.114 29.745 268.012 1.003.322

02. 129.802 108.221 149.831 122.307 175.819 58.177 96.400 40.209 30.545 31.739 323.556 1.266.606

03. 147.372 128.887 163.651 147.334 91.216 64.629 126.250 43.729 37.046 36.804 368.875 1.355.793

04. 168.212 134.368 164.295 153.490 40.935 72.741 91.148 45.367 34.203 42.184 367.898 1.314.841

05. 149.852 120.062 150.979 150.821 175.127 65.418 81.783 47.104 31.610 31.091 346.000 1.349.847

06. 156.932 143.220 155.591 148.545 111.155 64.247 98.316 39.924 21.940 33.095 352.653 1.325.618

07. 178.953 145.451 171.983 159.434 58.798 71.500 126.988 46.499 33.010 40.749 389.773 1.423.138

08. 178.284 155.405 148.132 103.708 120.018 56.912 127.353 45.057 32.548 36.845 360.901 1.365.163

09. 168.362 149.194 160.740 137.974 90.033 69.953 120.731 49.181 97.958 36.240 400.961 1.481.327

Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je procenat učešća uvoza iz te zemlju u odnosu na ukupan bh. uvoz za 2010. U skladu s navedenim, sve zemlje iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog bh. uvoza u 2010. iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni “Druge zemlje”.

*Do 12.02.2007. podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen je uvozom predstavljenim u koloni “Druge zemlje”.

Note: The share of imports from the country in the total BH imports for 2010 was used as a criterion for presenting the country of imports. Thus, all the countries with higher share of imports than 3% of total BH imports for 2010 are separately presented, while the other countries are presented in the column “Other Countries”.

*Until February 12, 2007 data on imports from Serbia included also imports from Montenegro, and since then imports from Montenegro is included in the column “Other Countries”.

211


T36: BiH - Uvoz prema zemljama podrijetla - u tisućama KM -

T36: БиХ-Увоз према земљама поријекла - у хиљадама KМ -

Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka ItalijaRuska

Federacija Slovenija Kina Austrija SAD MađarskaDruge zemlje Ukupno

Година Мјесец Хрватска Србија* Њемачка ИталијаРуска

Федерација Словенија Кина Аустрија САД МађарскаДруге земље Укупно

1999. 1.020.151 384.395 633.553 978.755 ... 753.158 ... 288.118 ... 296.611 1.693.171 6.047.912

2000. 953.134 439.282 805.186 704.214 ... 998.717 ... 368.070 ... 307.729 2.006.271 6.582.603

2001. 1.104.538 523.827 772.527 957.233 ... 945.602 ... 416.642 ... 411.652 2.199.407 7.331.428

2002. 1.330.043 697.856 998.531 789.764 ... 906.329 ... 463.792 ... 491.428 2.369.838 8.047.581

2003. 1.446.124 656.626 1.007.015 852.243 116.439 774.398 132.012 360.981 106.005 510.172 2.356.925 8.318.941

2004. 1.633.847 946.962 1.101.218 850.747 218.963 712.071 215.936 396.408 123.417 411.549 2.694.823 9.305.942

2005. 1.886.484 1.135.162 1.605.765 1.000.500 322.357 779.943 381.513 488.104 213.567 409.603 2.955.547 11.178.545

2006. 1.946.914 1.116.167 1.417.257 1.020.542 254.626 860.684 391.090 456.213 220.622 394.682 3.309.988 11.388.785

2007. 2.449.198 1.408.588 1.742.880 1.255.982 277.902 884.579 597.930 535.957 298.658 478.958 3.967.610 13.898.242

2008. 2.779.927 1.726.195 1.914.630 1.520.914 344.006 963.337 748.615 606.290 524.553 719.598 4.444.452 16.292.516

2009. 1.855.136 1.283.006 1.395.705 1.243.234 865.684 758.953 557.106 455.395 325.140 401.304 3.214.517 12.355.179

2010. 2.058.946 1.429.477 1.424.980 1.210.391 1.189.105 808.852 655.539 489.083 485.491 416.780 3.447.593 13.616.238

2011. 2.226.507 1.465.645 1.648.403 1.381.687 1.635.091 828.564 774.881 491.679 626.711 379.214 4.067.045 15.525.428

2012. 2.202.545 1.431.534 1.725.796 1.429.362 1.493.885 803.360 816.377 504.094 388.173 412.951 4.044.863 15.252.942

2013. 1.956.353 1.485.608 1.734.842 1.482.256 1.505.995 754.344 914.082 519.291 384.852 441.535 3.990.634 15.169.793

2013. 07. 178.070 132.467 151.576 142.561 129.926 68.747 67.953 44.406 26.899 35.725 351.029 1.329.358

08. 190.823 140.498 146.810 99.362 124.784 57.729 75.987 43.832 34.836 33.852 327.151 1.275.664

09. 163.458 136.023 156.052 125.580 111.756 64.200 84.447 41.145 34.502 40.204 345.621 1.302.989

10. 167.375 157.290 151.344 144.732 151.707 68.714 88.229 51.385 39.182 47.544 357.181 1.424.685

11. 147.088 132.286 153.110 129.726 152.421 56.932 96.262 44.222 36.253 41.332 327.666 1.317.299

12. 155.672 131.846 154.845 126.221 127.169 57.937 89.461 44.164 24.251 30.929 328.514 1.271.008

2014. 01. 126.862 91.804 120.921 98.079 68.390 48.276 75.209 33.908 42.114 29.745 268.012 1.003.322

02. 129.802 108.221 149.831 122.307 175.819 58.177 96.400 40.209 30.545 31.739 323.556 1.266.606

03. 147.372 128.887 163.651 147.334 91.216 64.629 126.250 43.729 37.046 36.804 368.875 1.355.793

04. 168.212 134.368 164.295 153.490 40.935 72.741 91.148 45.367 34.203 42.184 367.898 1.314.841

05. 149.852 120.062 150.979 150.821 175.127 65.418 81.783 47.104 31.610 31.091 346.000 1.349.847

06. 156.932 143.220 155.591 148.545 111.155 64.247 98.316 39.924 21.940 33.095 352.653 1.325.618

07. 178.953 145.451 171.983 159.434 58.798 71.500 126.988 46.499 33.010 40.749 389.773 1.423.138

08. 178.284 155.405 148.132 103.708 120.018 56.912 127.353 45.057 32.548 36.845 360.901 1.365.163

09. 168.362 149.194 160.740 137.974 90.033 69.953 120.731 49.181 97.958 36.240 400.961 1.481.327

Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je postotak udjela uvoza iz te zemlju u odnosu na ukupan bh. uvoz za 2010. U skladu s navedenim, sve zemlje iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog bh. uvoza u 2010. iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni “Druge zemlje”.

Do 12.02.2007. podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog je datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen uvozom predstavljenim u koloni “Druge zemlje”.

Напомена: Критеријум за приказивање земље увоза је проценат учешћа увоза из те земље у односу на укупан бх. увоз у 2010. У скаду с претходно наведеним, све земље из којих је увоз већи од 3% укупног бх. увоза у 2010. су исказане посебно, док су остале земље приказане у колони „Друге земље“.

До 12.2.2007. подаци о увозу из Србије укључивали су и увоз из Црне Горе а од тог датума увоз из Црне Горе обухваћен је увозом представљеним у колони „Друге земље“.

212


T37: Struktura izvoza robe T37: Structure of Exported Goods

Period: januar - septembar 2013.

januar - septembar2013.

Grupa proizvoda Iznos uhiljadama KM

Iznos uhiljadama KM

Procenatučešća

Procenat promjene u odnosu na isti period

prethodne godine

Period: January - September 2013

January - September2013

Commodity group Amount inThousands KM

Amount inThousands KM

Share inpercents

Percentage of Change Compared to the Same Period

in Previous Year

Životinje i proizvodi životinjskog porijekla 98.318 75.488 1,2 -23,2Animals & Animal ProductsProizvodi biljnog porijekla 86.559 106.755 1,7 23,3Vegetable ProductsMasti i ulja životinjskog porijekla i biljnog porijekla 68.827 59.446 0,9 -13,6Animal or Vegetable Fats and OilsPrehrambene prerađevine 243.331 210.126 3,3 -13,6Food Products Proizvodi mineralnog porijekla 830.092 685.610 10,7 -17,4Mineral Origin ProductsProizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija 395.356 426.634 6,7 7,9Chemical Products and Related Industries Products Plastične mase, guma i kaučuk 168.433 184.612 2,9 9,6Plastic, Rubber and Caoutchouc Koža i krzno 127.965 109.257 1,7 -14,6Fur and Leather Drvo i proizvodi od drveta 412.917 478.594 7,5 15,9Wood & wood productsCeluloza, papir i karton i njihovi proizvodi 174.511 162.050 2,5 -7,1Cellulose, Paper and Cardboard and their Products Tekstil i tekstilni proizvodi 278.763 317.276 5,0 13,8Textile & Textile Products Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi 419.244 515.331 8,0 22,9Footwear, Headwear and SimilarProizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi 39.635 45.472 0,7 14,7Stone, Plaster, Cement and Similar Material Products, Ceramic Products, Glass and Glass ProductsBiseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje 33.221 10.181 0,2 -69,4Pearls, Precious Metals and their Products, Precious and Semi-precious StonesBazni metali i proizvodi od baznih metala 1.361.101 1.309.832 20,4 -3,8Base Metals and Base Metal Products Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji 633.108 702.527 11,0 11,0Machinery , Devices, Mechanical and Electric AppliancesTransportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor 193.839 230.483 3,6 18,9Means of Transportation, and their Parts and EquipmentSatovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti 12.392 12.346 0,2 -0,4Watches, Musical and Medical Instruments, Measuring ToolsOružje i municija;njihovi dijelovi i pribor 41.208 60.056 0,9 45,7Arms and Ammunition, their Parts and EquipmentRazni proizvodi 675.605 705.501 11,0 4,4MiscellaneousUmjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti 126 81 0,0 -35,9Works of Arts, Collectors’ Pieces and AntiquesNerazvrstano 10 1 0,0 -93,6UnclassifiedUkupno 6.294.564 6.407.656 100,0 1,8Total

Napomena:- Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna prilagođenja. - Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske organizacije.

Note:- Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and for that reason total exports and imports of goods differ from those shown in balance of payments statistics, which includes various adjustments. - Data are classified in accordance with World Trade Organization’s Harmonized Code System .

213


Napomena:-Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne prilagodbe. -Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske organizacije.

Напомена:-Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици платног биланса која укључује разна прилагођења. -Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске трговинске организације.

T37: Struktura izvoza robe T37: Структура извоза робе

Razdoblje: Siječanj - rujan 2013.

Siječanj - rujan2013.

Skupina proizvoda Iznos utisućama KM

Iznos utisućama KM

Postotakučešća

Postotak promjene u odnosu na isto razdoblje

prethodne godine

Период: Јануар - септембар 2013.

Јануар - септембар 2013.

Група производа Износ у хиљадама КМ

Износ у хиљадама КМ

Проценат учешћа

Проценат промјене у односу на исти период

претходне године

Životinje i proizvodi životinjskog podrijetla 98.318 75.488 1,2 -23,2Животиње и производи животињског поријеклаProizvodi biljnog podrijetla 86.559 106.755 1,7 23,3Производи биљног поријеклаMasti i ulja životinjskog podrijetla i biljnog podrijetla 68.827 59.446 0,9 -13,6Масти и уља животињског поријекла и биљног поријеклаPrehrambene prerađevine 243.331 210.126 3,3 -13,6Прехрамбене прерађевине Proizvodi mineralnog podrijetla 830.092 685.610 10,7 -17,4Производи минералног поријекла Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija 395.356 426.634 6,7 7,9Производи хемијске индустрије или сродних индустријаPlastične mase, guma i kaučuk 168.433 184.612 2,9 9,6Пластичне масе, гума и каучукKoža i krzno 127.965 109.257 1,7 -14,6Кожа и крзно Drvo i proizvodi od drveta 412.917 478.594 7,5 15,9Дрво и производи од дрвета Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi 174.511 162.050 2,5 -7,1Целулоза, папир и картон и њихови производи Tekstil i tekstilni proizvodi 278.763 317.276 5,0 13,8Текстил и текстилни производи Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi 419.244 515.331 8,0 22,9Обућа, шешири, капе и слични производиProizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi 39.635 45.472 0,7 14,7Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички производи, стакло и стаклени производиBiseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje 33.221 10.181 0,2 -69,4Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камењеBazni metali i proizvodi od baznih metala 1.361.101 1.309.832 20,4 -3,8Базни метали и производи од базних метала Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji 633.108 702.527 11,0 11,0Машине, апарати, механички и електрични уређаји Transportna sredstva i njihovi dijelovi 193.839 230.483 3,6 18,9Транспортна средства и њихови дијелови и прибор Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti 12.392 12.346 0,2 -0,4Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor 41.208 60.056 0,9 45,7Оружје и муниција; њихови дијелови и приборRazni proizvodi 675.605 705.501 11,0 4,4Разни производи Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti 126 81 0,0 -35,9Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитетиNerazvrstano 10 1 0,0 -93,6Неразврстано Ukupno 6.294.564 6.407.656 100,0 1,8Укупно

214


T38: Struktura uvoza robe T38: Structure of Imported Goods

Period: januar - septembar 2013.

januar - septembar2013.

Grupa proizvoda Iznos uhiljadama KM

Iznos uhiljadama KM

Procenatučešća

Procenat promjene u odnosu na isti period

prethodne godine

Period: January - September 2013

January - September2013

Commodity group Amount inThousands KM

Amount inThousands KM

Share inpercents

Percentage of Change Compared to the Same Period

in Previous Year

Životinje i proizvodi životinjskog porijekla 319.993 335.275 2,8 4,8Animals & Animal ProductsProizvodi biljnog porijekla 486.740 520.006 4,4 6,8Vegetable ProductsMasti i ulja životinjskog porijekla i biljnog porijekla 121.580 101.663 0,9 -16,4Animal or Vegetable Fats and OilsPrehrambene prerađevine 1.113.433 1.038.357 8,7 -6,7Food Products Proizvodi mineralnog porijekla 2.223.114 2.078.751 17,5 -6,5Mineral Origin ProductsProizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija 1.114.508 1.177.289 9,9 5,6Chemical Products and Related Industries Products Plastične mase, guma i kaučuk 639.134 711.207 6,0 11,3Plastic, Rubber and Caoutchouc Koža i krzno 310.487 363.512 3,1 17,1Fur and Leather Drvo i proizvodi od drveta 124.639 141.868 1,2 13,8Wood & wood productsCeluloza, papir i karton i njihovi proizvodi 258.781 283.718 2,4 9,6Cellulose, Paper and Cardboard and their Products Tekstil i tekstilni proizvodi 600.895 731.805 6,2 21,8Textile & Textile Products Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi 208.072 253.014 2,1 21,6Footwear, Headwear and SimilarProizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi 217.272 226.412 1,9 4,2Stone, Plaster, Cement and Similar Material Products, Ceramic Products, Glass and Glass ProductsBiseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje 9.089 10.447 0,1 14,9Pearls, Precious Metals and their Products, Precious and Semi-precious StonesBazni metali i proizvodi od baznih metala 1.013.379 1.099.717 9,3 8,5Base Metals and Base Metal Products Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji 1.332.762 1.662.724 14,0 24,8Machinery , Devices, Mechanical and Electric AppliancesTransportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor 705.411 754.048 6,3 6,9Means of Transportation, and their Parts and EquipmentSatovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti 123.564 134.952 1,1 9,2Watches, Musical and Medical Instruments, Measuring ToolsOružje i municija;njihovi dijelovi i pribor 6.479 4.284 0,0 -33,9Arms and Ammunition, their Parts and EquipmentRazni proizvodi 227.059 256.262 2,2 12,9MiscellaneousUmjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti 364 302 0,0 -16,9Works of Arts, Collectors’ Pieces and AntiquesNerazvrstano 48 39 0,0 -19,3UnclassifiedUkupno 11.156.801 11.885.655 100,0 6,5Total

Napomena:- Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna prilagođenja. - Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske organizacije.

Note:- Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and for that reason total exports and imports of goods differ from those shown in balance of payments statistics, which includes various adjustments. - Data are classified in accordance with World Trade Organization’s Harmonized Code System .

215


Napomena:-Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne prilagodbe. -Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske organizacije.

Напомена:-Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици платног биланса која укључује разна прилагођења. -Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске трговинске организације.

T38: Struktura uvoza robe T38: Структура увоза робе

Razdoblje: Siječanj - rujan 2013.

Siječanj - rujan2013.

Skupina proizvoda Iznos utisućama KM

Iznos utisućama KM

Postotakučešća

Postotak promjene u odnosu na isto razdoblje

prethodne godine

Период: Јануар - септембар 2013.

Јануар - септембар 2013.

Група производа Износ у хиљадама КМ

Износ у хиљадама КМ

Проценат учешћа

Проценат промјене у односу на исти период

претходне године

Životinje i proizvodi životinjskog podrijetla 319.993 335.275 2,8 4,8Животиње и производи животињског поријеклаProizvodi biljnog podrijetla 486.740 520.006 4,4 6,8Производи биљног поријеклаMasti i ulja životinjskog podrijetla i biljnog podrijetla 121.580 101.663 0,9 -16,4Масти и уља животињског поријекла и биљног поријеклаPrehrambene prerađevine 1.113.433 1.038.357 8,7 -6,7Прехрамбене прерађевине Proizvodi mineralnog podrijetla 2.223.114 2.078.751 17,5 -6,5Производи минералног поријекла Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija 1.114.508 1.177.289 9,9 5,6Производи хемијске индустрије или сродних индустријаPlastične mase, guma i kaučuk 639.134 711.207 6,0 11,3Пластичне масе, гума и каучукKoža i krzno 310.487 363.512 3,1 17,1Кожа и крзно Drvo i proizvodi od drveta 124.639 141.868 1,2 13,8Дрво и производи од дрвета Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi 258.781 283.718 2,4 9,6Целулоза, папир и картон и њихови производи Tekstil i tekstilni proizvodi 600.895 731.805 6,2 21,8Текстил и текстилни производи Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi 208.072 253.014 2,1 21,6Обућа, шешири, капе и слични производиProizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi 217.272 226.412 1,9 4,2Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички производи, стакло и стаклени производиBiseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje 9.089 10.447 0,1 14,9Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камењеBazni metali i proizvodi od baznih metala 1.013.379 1.099.717 9,3 8,5Базни метали и производи од базних метала Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji 1.332.762 1.662.724 14,0 24,8Машине, апарати, механички и електрични уређаји Transportna sredstva i njihovi dijelovi 705.411 754.048 6,3 6,9Транспортна средства и њихови дијелови и прибор Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti 123.564 134.952 1,1 9,2Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor 6.479 4.284 0,0 -33,9Оружје и муниција; њихови дијелови и приборRazni proizvodi 227.059 256.262 2,2 12,9Разни производи Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti 364 302 0,0 -16,9Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитетиNerazvrstano 48 39 0,0 -19,3Неразврстано Ukupno 11.156.801 11.885.655 100,0 6,5Укупно

216


T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva konvertibilne marke T39: Average Middle Exchange Rates of Convertible Mark

EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija

EMU Croatia Hungary Switzerland UK USA Serbia Godina Mjesec EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD

Year Month 1 100 100 1 1 1 100

1998. 1,972018 …. …. 1,214705 2,918182 1,761376 …

1999. 1,955830 …. 0,718689 1,222682 2,967027 1,834282 …

2000. 1,955830 25,617210 0,752855 1,255752 3,206893 2,118857 …

2001. 1,955830 26,193657 0,762688 1,295163 3,146578 2,185558 …

2002. 1,955830 26,407764 0,805188 1,333166 3,112649 2,076755 3,206892

2003. 1,955830 25,863200 0,772600 1,286900 2,829700 1,733500 3,009400

2004. 1,955830 26,100232 0,777071 1,266918 2,883133 1,575463 2,699271

2005. 1,955830 26,422917 0,788640 1,263147 2,859614 1,572843 2,360525

2006. 1,955830 26,703006 0,741214 1,243337 2,869188 1,559433 2,327066

2007. 1,955830 26,653716 0,778418 1,190857 2,858739 1,429542 2,446287

2008. 1,955830 27,072193 0,778567 1,233196 2,462700 1,336615 2,406718

2009. 1,955830 26,641714 0,698858 1,295257 2,195821 1,406763 2,083674

2010. 1,955830 26,836049 0,710646 1,417637 2,280434 1,476950 1,903300

2011. 1,955830 26,296474 0,702511 1,589068 2,253721 1,406117 1,918824

2012. 1,955830 26,003868 0,676389 1,622699 2,412276 1,522668 1,732491

2013. 1,955830 25,806786 0,658705 1,589326 2,304432 1,473557 1,729721

2013. 07. 1,955830 26,056202 0,663567 1,581829 2,271152 1,496302 1,716600

08. 1,955830 25,956680 0,653083 1,584897 2,274122 1,469414 1,715588

09. 1,955830 25,747749 0,652070 1,585091 2,321162 1,466331 1,706297

10. 1,955830 25,671395 0,663312 1,588367 2,309195 1,434413 1,712585

11. 1,955830 25,628888 0,657478 1,587965 2,332937 1,449439 1,714710

12. 1,955830 25,608206 0,651577 1,597210 2,338001 1,428040 1,705133

2014. 01. 1,955830 25,621529 0,649072 1,588244 2,362216 1,434712 1,695894

02. 1,955830 25,542366 0,630010 1,600987 2,372108 1,434099 1,687248

03. 1,955830 25,543019 0,627821 1,606795 2,352640 1,414790 1,688183

04. 1,955830 25,643160 0,636098 1,604622 2,369422 1,415872 1,692901

05. 1,955830 25,746483 0,641345 1,602654 2,396679 1,423416 1,690938

06. 1,955830 25,810834 0,639996 1,605581 2,432532 1,438953 1,692810

07. 1,955830 25,693029 0,631643 1,609806 2,465801 1,443719 1,683618

08. 1,955830 25,623450 0,623186 1,613669 2,452542 1,467822 1,667740

09. 1,955830 25,654929 0,624395 1,619759 2,471781 1,514870 1,649089

217


T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva konvertibilne marke T39: Преглед просјечних средњих курсева конвертибилне марке

EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija

ЕМУ Хрватска Мађарска Швајцарска В. Британија САД СрбијаGodina Mjesec EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD

Година Мјесец 1 100 100 1 1 1 100

1998. 1,972018 …. …. 1,214705 2,918182 1,761376 …

1999. 1,955830 …. 0,718689 1,222682 2,967027 1,834282 …

2000. 1,955830 25,617210 0,752855 1,255752 3,206893 2,118857 …

2001. 1,955830 26,193657 0,762688 1,295163 3,146578 2,185558 …

2002. 1,955830 26,407764 0,805188 1,333166 3,112649 2,076755 3,206892

2003. 1,955830 25,863200 0,772600 1,286900 2,829700 1,733500 3,009400

2004. 1,955830 26,100232 0,777071 1,266918 2,883133 1,575463 2,699271

2005. 1,955830 26,422917 0,788640 1,263147 2,859614 1,572843 2,360525

2006. 1,955830 26,703006 0,741214 1,243337 2,869188 1,559433 2,327066

2007. 1,955830 26,653716 0,778418 1,190857 2,858739 1,429542 2,446287

2008. 1,955830 27,072193 0,778567 1,233196 2,462700 1,336615 2,406718

2009. 1,955830 26,641714 0,698858 1,295257 2,195821 1,406763 2,083674

2010. 1,955830 26,836049 0,710646 1,417637 2,280434 1,476950 1,903300

2011. 1,955830 26,296474 0,702511 1,589068 2,253721 1,406117 1,918824

2012. 1,955830 26,003868 0,676389 1,622699 2,412276 1,522668 1,732491

2013. 1,955830 25,806786 0,658705 1,589326 2,304432 1,473557 1,729721

2013. 07. 1,955830 26,056202 0,663567 1,581829 2,271152 1,496302 1,716600

08. 1,955830 25,956680 0,653083 1,584897 2,274122 1,469414 1,715588

09. 1,955830 25,747749 0,652070 1,585091 2,321162 1,466331 1,706297

10. 1,955830 25,671395 0,663312 1,588367 2,309195 1,434413 1,712585

11. 1,955830 25,628888 0,657478 1,587965 2,332937 1,449439 1,714710

12. 1,955830 25,608206 0,651577 1,597210 2,338001 1,428040 1,705133

2014. 01. 1,955830 25,621529 0,649072 1,588244 2,362216 1,434712 1,695894

02. 1,955830 25,542366 0,630010 1,600987 2,372108 1,434099 1,687248

03. 1,955830 25,543019 0,627821 1,606795 2,352640 1,414790 1,688183

04. 1,955830 25,643160 0,636098 1,604622 2,369422 1,415872 1,692901

05. 1,955830 25,746483 0,641345 1,602654 2,396679 1,423416 1,690938

06. 1,955830 25,810834 0,639996 1,605581 2,432532 1,438953 1,692810

07. 1,955830 25,693029 0,631643 1,609806 2,465801 1,443719 1,683618

08. 1,955830 25,623450 0,623186 1,613669 2,452542 1,467822 1,667740

09. 1,955830 25,654929 0,624395 1,619759 2,471781 1,514870 1,649089

218


T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade - u milionima KM -

T40: Government Finance of BH - Government Sector Units - KM million -

Inst

ituci

je B

iH

FBiH

RS Brčk

o

Kons

olid

ovan

i pr

ihod

i

Inst

ituci

je B

iH

FBiH

RS Brčk

o

Kons

olid

ovan

i ra

shod

i

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijsk

ih

sred

stav

a

Net

o su

ficit/

defic

it

BH Inst

itutio

ns

FBH

RS Brčk

o

Cons

lidat

ed

reve

nue

BH Inst

itutio

ns

FBiH

RS Brčk

o

Cons

olid

ated

ex

pens

e

Net

ac

quisi

tion

of

nonfi

nanc

ial

asse

ts

Net

surp

lus/

defic

it

2003. 270,7 3.889,1 1.853,5 199,9 6.021,0 254,6 3.706,7 1.749,7 161,8 5.680,4 237,9 102,6

2004. 334,9 4.163,0 1.853,7 206,1 6.380,2 295,5 3.877,5 1.743,9 157,3 5.896,7 229,5 253,9

2005. 472,5 4.488,3 2.078,5 178,7 7.122,1 399,5 4.082,6 1.810,8 162,6 6.359,5 351,8 410,8

2006. 801,8 5.177,2 2.525,6 201,0 8.586,4 713,3 4.590,0 2.187,5 174,3 7.546,0 489,6 550,9

2007. 885,0 5.901,0 2.919,1 241,5 9.832,7 753,9 5.532,4 2.458,9 197,5 8.828,8 745,8 258,1

2008. 980,7 6.537,5 3.264,5 236,6 10.903,1 876,4 6.651,2 3.003,7 184,5 10.599,6 842,8 -539,3

2009. 1.086,6 6.074,6 3.080,3 210,9 10.342,5 975,5 6.292,4 3.316,6 189,9 10.664,5 748,0 -1.070,0

2010. 1.009,8 6.474,1 3.234,6 235,7 10.862,6 996,5 6.324,5 3.410,6 200,4 10.840,3 634,2 -611,9

2011. 968,6 6.571,2 3.685,6 237,4 11.357,1 983,6 6.449,7 3.372,1 209,1 10.908,7 771,1 -322,7

2012. 1.045,6 6.642,8 3.652,6 246,1 11.459,5 952,9 6.595,9 3.534,1 215,5 11.170,8 815,7 -526,9

2013. 1.069,8 6.610,3 3.570,5 232,6 11.374,3 939,0 6.471,9 3.415,6 219,2 10.936,7 1.046,8 -609,2

2009. Q1 217,6 1.180,9 577,7 42,8 2.001,0 203,8 1.255,5 621,7 28,3 2.091,2 32,3 -122,4

Q2 377,2 1.419,5 610,5 50,5 2.408,7 252,0 1.422,4 741,0 45,8 2.412,3 54,1 -57,7

Q3 222,0 1.442,8 621,7 56,9 2.332,1 235,7 1.352,1 711,6 50,3 2.338,4 62,9 -69,2

Q4 269,8 1.448,2 688,2 60,7 2.435,3 284,0 1.762,4 889,9 65,5 2.970,2 161,1 -696,0

2010. Q1 205,0 1.250,9 611,2 50,3 2.105,2 201,9 1.252,4 649,2 33,9 2.125,1 53,7 -73,6

Q2 297,8 1.458,8 659,2 51,7 2.432,7 268,3 1.482,4 682,3 44,7 2.442,9 61,6 -71,8

Q3 215,7 1.487,6 637,9 55,3 2.383,3 224,4 1.398,8 745,4 56,7 2.412,2 57,3 -86,2

Q4 291,3 1.598,6 692,8 78,5 2.630,5 301,9 1.617,9 841,5 65,2 2.795,8 136,1 -301,4

2011. Q1 208,2 1.312,8 610,0 46,7 2.163,1 207,0 1.292,9 652,4 36,5 2.174,1 11,4 -22,4

Q2 256,6 1.449,4 752,8 55,1 2.479,9 255,0 1.437,6 738,9 47,9 2.445,4 35,3 -0,8

Q3 227,6 1.558,5 785,4 57,1 2.608,7 244,0 1.442,6 729,9 46,1 2.442,8 34,3 131,6

Q4 276,2 1.509,3 865,1 78,5 2.692,5 277,7 1.718,0 789,2 78,7 2.826,9 144,8 -279,2

2012. Q1 207,6 1.320,0 669,7 49,7 2.230,2 208,6 1.348,7 664,7 36,4 2.241,7 28,8 -40,3

Q2 292,0 1.476,0 759,0 54,5 2.544,9 239,5 1.446,2 743,6 45,1 2.437,8 31,4 75,6

Q3 254,6 1.555,1 760,7 76,0 2.605,9 244,4 1.483,1 723,5 63,7 2.474,3 42,9 88,7

Q4 291,4 1.541,4 830,9 65,9 2.695,8 260,4 1.729,1 898,3 70,2 2.924,2 86,7 -315,2

2013. Q1 223,3 1.308,9 636,9 47,1 2.200,2 211,7 1.349,8 659,6 40,8 2.245,9 20,5 -66,2

Q2 288,1 1.533,2 764,2 64,3 2.620,6 233,4 1.448,7 701,4 57,8 2.412,0 32,8 175,7

Q3 241,1 1.494,2 761,6 61,6 2.542,2 220,5 1.425,0 731,2 59,0 2.419,5 49,4 73,3

Q4 317,2 1.497,5 854,8 59,7 2.685,6 273,3 1.661,4 854,3 61,6 2.807,0 91,6 -213,0

2014. Q1 238,3 1.387,7 761,7 49,2 2.416,8 220,9 1.376,7 695,9 39,7 2.313,1 21,8 81,8

Q2 274,5 1.577,2 744,0 54,4 2.620,4 222,9 1.464,7 746,7 50,5 2.455,0 32,4 133,0

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija svih nivoa vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih javnih preduzeća za ceste i entitetskih javnih preduzeća za autoceste. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradove), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of governement, Social Security Funds of all levels of government, Entities’ Public Companies for Roads and Public Companies for Motorways of all levels of government. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns), Entities’ Public Companies for Roads and Public Companies for Motorways all levels of government, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side, represents net surplus/deficit.

219


T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade - u milijunima KM -

T40: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе - у милионима KМ -

Inst

ituci

je B

iH

FBiH

RS Brčk

o

Kons

olid

irani

pr

ihod

i

Inst

ituci

je B

iH

FBiH

RS Brčk

o

Kons

olid

irani

ra

shod

i

Net

o na

bavk

a ne

finan

cijsk

ih

sred

stav

a

Net

o su

ficit/

defic

it

Инс

титу

ције

Би

Х

ФБи

Х

РС Брчк

о

Конс

олид

ован

и пр

иход

и

Инс

титу

ције

Би

Х

ФБи

Х

РС Брчк

о

Конс

олид

ован

и ра

сход

и

Нет

о на

бавк

а не

фина

нсиј

ских

ср

едст

ава

Нет

о

суф

ицит

/де

фиц

ит

2003. 270,7 3.889,1 1.853,5 199,9 6.021,0 254,6 3.706,7 1.749,7 161,8 5.680,4 237,9 102,6

2004. 334,9 4.163,0 1.853,7 206,1 6.380,2 295,5 3.877,5 1.743,9 157,3 5.896,7 229,5 253,9

2005. 472,5 4.488,3 2.078,5 178,7 7.122,1 399,5 4.082,6 1.810,8 162,6 6.359,5 351,8 410,8

2006. 801,8 5.177,2 2.525,6 201,0 8.586,4 713,3 4.590,0 2.187,5 174,3 7.546,0 489,6 550,9

2007. 885,0 5.901,0 2.919,1 241,5 9.832,7 753,9 5.532,4 2.458,9 197,5 8.828,8 745,8 258,1

2008. 980,7 6.537,5 3.264,5 236,6 10.903,1 876,4 6.651,2 3.003,7 184,5 10.599,6 842,8 -539,3

2009. 1.086,6 6.074,6 3.080,3 210,9 10.342,5 975,5 6.292,4 3.316,6 189,9 10.664,5 748,0 -1.070,0

2010. 1.009,8 6.474,1 3.234,6 235,7 10.862,6 996,5 6.324,5 3.410,6 200,4 10.840,3 634,2 -611,9

2011. 968,6 6.571,2 3.685,6 237,4 11.357,1 983,6 6.449,7 3.372,1 209,1 10.908,7 771,1 -322,7

2012. 1.045,6 6.642,8 3.652,6 246,1 11.459,5 952,9 6.595,9 3.534,1 215,5 11.170,8 815,7 -526,9

2013. 1.069,8 6.610,3 3.570,5 232,6 11.374,3 939,0 6.471,9 3.415,6 219,2 10.936,7 1.046,8 -609,2

2009. Q1 217,6 1.180,9 577,7 42,8 2.001,0 203,8 1.255,5 621,7 28,3 2.091,2 32,3 -122,4

Q2 377,2 1.419,5 610,5 50,5 2.408,7 252,0 1.422,4 741,0 45,8 2.412,3 54,1 -57,7

Q3 222,0 1.442,8 621,7 56,9 2.332,1 235,7 1.352,1 711,6 50,3 2.338,4 62,9 -69,2

Q4 269,8 1.448,2 688,2 60,7 2.435,3 284,0 1.762,4 889,9 65,5 2.970,2 161,1 -696,0

2010. Q1 205,0 1.250,9 611,2 50,3 2.105,2 201,9 1.252,4 649,2 33,9 2.125,1 53,7 -73,6

Q2 297,8 1.458,8 659,2 51,7 2.432,7 268,3 1.482,4 682,3 44,7 2.442,9 61,6 -71,8

Q3 215,7 1.487,6 637,9 55,3 2.383,3 224,4 1.398,8 745,4 56,7 2.412,2 57,3 -86,2

Q4 291,3 1.598,6 692,8 78,5 2.630,5 301,9 1.617,9 841,5 65,2 2.795,8 136,1 -301,4

2011. Q1 208,2 1.312,8 610,0 46,7 2.163,1 207,0 1.292,9 652,4 36,5 2.174,1 11,4 -22,4

Q2 256,6 1.449,4 752,8 55,1 2.479,9 255,0 1.437,6 738,9 47,9 2.445,4 35,3 -0,8

Q3 227,6 1.558,5 785,4 57,1 2.608,7 244,0 1.442,6 729,9 46,1 2.442,8 34,3 131,6

Q4 276,2 1.509,3 865,1 78,5 2.692,5 277,7 1.718,0 789,2 78,7 2.826,9 144,8 -279,2

2012. Q1 207,6 1.320,0 669,7 49,7 2.230,2 208,6 1.348,7 664,7 36,4 2.241,7 28,8 -40,3

Q2 292,0 1.476,0 759,0 54,5 2.544,9 239,5 1.446,2 743,6 45,1 2.437,8 31,4 75,6

Q3 254,6 1.555,1 760,7 76,0 2.605,9 244,4 1.483,1 723,5 63,7 2.474,3 42,9 88,7

Q4 291,4 1.541,4 830,9 65,9 2.695,8 260,4 1.729,1 898,3 70,2 2.924,2 86,7 -315,2

2013. Q1 223,3 1.308,9 636,9 47,1 2.200,2 211,7 1.349,8 659,6 40,8 2.245,9 20,5 -66,2

Q2 288,1 1.533,2 764,2 64,3 2.620,6 233,4 1.448,7 701,4 57,8 2.412,0 32,8 175,7

Q3 241,1 1.494,2 761,6 61,6 2.542,2 220,5 1.425,0 731,2 59,0 2.419,5 49,4 73,3

Q4 317,2 1.497,5 854,8 59,7 2.685,6 273,3 1.661,4 854,3 61,6 2.807,0 91,6 -213,0

2014. Q1 238,3 1.387,7 761,7 49,2 2.416,8 220,9 1.376,7 695,9 39,7 2.313,1 21,8 81,8

Q2 274,5 1.577,2 744,0 54,4 2.620,4 222,9 1.464,7 746,7 50,5 2.455,0 32,4 133,0

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija svih razina vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti, entitetskih javnih poduzeća za ceste i entitetskih javnih poduzeća za autoceste. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарства финансија свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти, ентитетских јавних предзећа за путеве и ентитетских јавних предузећа за аутопутеве. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит.

220


T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih prihoda irashoda - u milionima KM -

T41: Government Finance of BH - Structure of Consolidated Revenues and Expensess - KM million -

Pore

z

Dop

rinos

i za

soci

jaln

o

Gra

ntov

i i

osta

li pr

ihod

i

Prih

odi

Kom

penz

acija

za

posl

enih

Koriš

tenj

e ro

ba i

uslu

ga

Kam

ate

Subv

enci

je

Soci

jaln

a da

vanj

a

Gran

tovi

ios

tali

rash

odi

Rash

odi

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijs

kih

sred

stav

a

Taxe

s

Soci

alCo

ntrib

utio

ns

Oth

erRe

venu

es

Reve

nues

Com

pens

atio

n of

Em

ploy

ees

Use

of G

oods

an

d Se

rvic

es

Inte

rest

Subs

idie

s

Soci

alBe

nefit

s

Gran

ts an

d O

ther

Exp

ense

s

Expe

nses

Net

Acqu

isiti

on o

f N

on-fi

nanc

ial

Asse

ts

2003. 3.223,6 1.877,8 919,6 6.021,0 1.783,5 1.518,4 107,2 154,8 1.749,7 366,7 5.680,4 237,9

2004. 3.401,8 2.002,8 975,5 6.380,2 1.776,2 1.414,8 84,4 184,4 1.965,4 471,4 5.896,7 229,5

2005. 4.002,4 2.100,6 1.019,1 7.122,1 1.834,7 1.601,4 96,4 217,0 2.212,2 397,8 6.359,5 351,8

2006. 4.947,1 2.536,2 1.103,1 8.586,4 2.222,7 1.986,0 108,0 310,4 2.426,5 492,4 7.546,0 489,6

2007. 5.536,5 2.908,9 1.387,3 9.832,7 2.534,7 2.220,9 110,8 378,2 3.030,6 553,5 8.828,8 745,8

2008. 5.946,3 3.568,7 1.388,1 10.903,1 3.022,3 2.462,0 123,6 439,6 3.945,1 607,0 10.599,6 842,8

2009. 5.351,9 3.638,6 1.352,0 10.342,5 3.155,2 2.489,4 123,9 418,5 3.951,0 526,5 10.664,5 748,0

2010. 5.640,2 3.813,0 1.409,4 10.862,6 3.169,8 2.593,1 122,7 476,6 3.770,3 707,8 10.840,3 634,2

2011. 6.032,2 4.036,4 1.288,5 11.357,1 3.336,9 2.088,2 161,4 402,8 4.330,3 589,1 10.908,7 771,1

2012. 6.037,9 4.046,6 1.375,0 11.459,5 3.323,8 2.156,4 200,6 416,1 4.394,4 679,5 11.170,8 815,7

2013. 5.918,9 4.105,2 1.350,2 11.374,3 3.278,3 2.122,7 201,1 383,9 4.424,2 526,1 10.936,7 1.046,8

2009. Q1 1.025,6 816,3 159,1 2.001,0 661,2 463,4 18,9 38,2 839,7 69,8 2.091,2 32,3

Q2 1.145,0 926,8 336,9 2.408,7 711,8 558,3 41,8 90,9 901,2 108,3 2.412,3 54,1

Q3 1.195,5 927,4 209,3 2.332,1 631,8 462,8 20,2 115,9 945,1 162,6 2.338,4 62,9

Q4 1.244,1 967,9 223,3 2.435,3 776,4 666,5 30,0 134,3 1.136,2 226,9 2.970,2 161,1

2010. Q1 1.048,5 902,0 154,7 2.105,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84,8 2.125,1 53,7

Q2 1.264,8 944,2 223,8 2.432,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127,6 2.442,9 61,6

Q3 1.277,7 925,1 180,5 2.383,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186,9 2.412,2 57,3

Q4 1.307,7 1.041,7 281,1 2.630,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282,2 2.795,8 136,1

2011. Q1 1.118,2 890,7 154,3 2.163,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69,9 2.174,1 11,4

Q2 1.296,2 1.004,9 178,8 2.479,9 709,3 424,3 39,1 50,2 1.061,0 161,5 2.445,4 35,3

Q3 1.342,3 1.034,3 232,1 2.608,7 712,3 400,5 37,0 116,9 1.091,1 84,9 2.442,8 34,3

Q4 1.390,5 1.106,5 195,5 2.692,5 712,5 533,9 43,1 155,4 1.094,6 287,5 2.826,9 144,8

2012. Q1 1.132,0 931,4 166,9 2.230,2 702,6 367,7 34,2 32,3 1.028,2 76,7 2.241,7 28,8

Q2 1.279,5 1.021,9 243,4 2.544,9 704,3 429,3 52,4 52,0 1.048,0 151,8 2.437,8 31,4

Q3 1.359,3 1.007,0 239,7 2.605,9 697,5 397,7 36,4 109,0 1.091,2 142,4 2.474,3 42,9

Q4 1.438,7 1.086,4 170,8 2.695,8 731,7 521,0 51,8 175,4 1.138,8 305,5 2.924,2 86,7

2013. Q1 1.110,3 930,9 159,1 2.200,2 685,5 381,5 30,1 25,5 1.035,8 87,6 2.245,9 20,5

Q2 1.327,2 1.019,2 274,2 2.620,6 697,2 420,7 58,1 58,2 1.068,2 109,7 2.412,0 32,8

Q3 1.320,1 1.035,1 187,0 2.542,2 690,2 407,4 33,3 86,0 1.059,5 143,1 2.419,5 49,4

Q4 1.369,7 1.120,0 196,0 2.685,6 707,1 516,8 48,2 173,9 1.152,7 208,4 2.807,0 91,6

2014. Q1 1.207,3 961,3 248,2 2.416,8 697,3 387,9 38,3 31,8 1.080,3 77,5 2.313,1 21,8

Q2 1.262,3 1.050,0 308,1 2.620,4 710,0 417,4 50,5 62,7 1.091,1 123,3 2.455,0 32,4

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija svih nivoa vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih javnih preduzeća za ceste i entitetskih javnih preduzeća za autoceste. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradove), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of government, Social Security Funds of all levels of government, Entities’ Public Companies for Roads and Public Companies for Motorways of all levels of government. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns), Entities’ Public Companies for Roads and Public Companies for Motorways of all levels of government, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expensess with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.

221


T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih prihoda irashoda - u milijunima KM -

T41: Владине финансије БиХ - структура консолидованих прихода и расхода - у милионима KМ -

Pore

z

Dop

rinos

i za

soci

jaln

o

Gra

ntov

i i

osta

li pr

ihod

i

Prih

odi

Kom

penz

acija

up

osle

nika

Koriš

tenj

e ro

ba i

uslu

ga

Kam

ate

Subv

enci

je

Soci

jaln

a da

vanj

a

Gran

tovi

ios

tali

rash

odi

Rash

odi

Net

o na

bavk

a ne

finan

cijs

kih

sred

stav

a

Пор

ез

Доп

рино

си

за с

оциј

ално

Гран

тови

и

оста

ли

прих

оди

При

ходи

Ком

пенз

ациј

а за

посл

ених

Кори

шће

ње

роба

и у

слуг

а

Кам

ате

Субв

енци

је

Соци

јалн

а да

вањ

а

Гран

тови

и

оста

ли

расх

оди

Расх

оди

Нет

о на

бавк

а не

фин

анси

јски

х ср

едст

ава

2003. 3.223,6 1.877,8 919,6 6.021,0 1.783,5 1.518,4 107,2 154,8 1.749,7 366,7 5.680,4 237,9

2004. 3.401,8 2.002,8 975,5 6.380,2 1.776,2 1.414,8 84,4 184,4 1.965,4 471,4 5.896,7 229,5

2005. 4.002,4 2.100,6 1.019,1 7.122,1 1.834,7 1.601,4 96,4 217,0 2.212,2 397,8 6.359,5 351,8

2006. 4.947,1 2.536,2 1.103,1 8.586,4 2.222,7 1.986,0 108,0 310,4 2.426,5 492,4 7.546,0 489,6

2007. 5.536,5 2.908,9 1.387,3 9.832,7 2.534,7 2.220,9 110,8 378,2 3.030,6 553,5 8.828,8 745,8

2008. 5.946,3 3.568,7 1.388,1 10.903,1 3.022,3 2.462,0 123,6 439,6 3.945,1 607,0 10.599,6 842,8

2009. 5.351,9 3.638,6 1.352,0 10.342,5 3.155,2 2.489,4 123,9 418,5 3.951,0 526,5 10.664,5 748,0

2010. 5.640,2 3.813,0 1.409,4 10.862,6 3.169,8 2.593,1 122,7 476,6 3.770,3 707,8 10.840,3 634,2

2011. 6.032,2 4.036,4 1.288,5 11.357,1 3.336,9 2.088,2 161,4 402,8 4.330,3 589,1 10.908,7 771,1

2012. 6.037,9 4.046,6 1.375,0 11.459,5 3.323,8 2.156,4 200,6 416,1 4.394,4 679,5 11.170,8 815,7

2013. 5.918,9 4.105,2 1.350,2 11.374,3 3.278,3 2.122,7 201,1 383,9 4.424,2 526,1 10.936,7 1.046,8

2009. Q1 1.025,6 816,3 159,1 2.001,0 661,2 463,4 18,9 38,2 839,7 69,8 2.091,2 32,3

Q2 1.145,0 926,8 336,9 2.408,7 711,8 558,3 41,8 90,9 901,2 108,3 2.412,3 54,1

Q3 1.195,5 927,4 209,3 2.332,1 631,8 462,8 20,2 115,9 945,1 162,6 2.338,4 62,9

Q4 1.244,1 967,9 223,3 2.435,3 776,4 666,5 30,0 134,3 1.136,2 226,9 2.970,2 161,1

2010. Q1 1.048,5 902,0 154,7 2.105,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84,8 2.125,1 53,7

Q2 1.264,8 944,2 223,8 2.432,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127,6 2.442,9 61,6

Q3 1.277,7 925,1 180,5 2.383,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186,9 2.412,2 57,3

Q4 1.307,7 1.041,7 281,1 2.630,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282,2 2.795,8 136,1

2011. Q1 1.118,2 890,7 154,3 2.163,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69,9 2.174,1 11,4

Q2 1.296,2 1.004,9 178,8 2.479,9 709,3 424,3 39,1 50,2 1.061,0 161,5 2.445,4 35,3

Q3 1.342,3 1.034,3 232,1 2.608,7 712,3 400,5 37,0 116,9 1.091,1 84,9 2.442,8 34,3

Q4 1.390,5 1.106,5 195,5 2.692,5 712,5 533,9 43,1 155,4 1.094,6 287,5 2.826,9 144,8

2012. Q1 1.132,0 931,4 166,9 2.230,2 702,6 367,7 34,2 32,3 1.028,2 76,7 2.241,7 28,8

Q2 1.279,5 1.021,9 243,4 2.544,9 704,3 429,3 52,4 52,0 1.048,0 151,8 2.437,8 31,4

Q3 1.359,3 1.007,0 239,7 2.605,9 697,5 397,7 36,4 109,0 1.091,2 142,4 2.474,3 42,9

Q4 1.438,7 1.086,4 170,8 2.695,8 731,7 521,0 51,8 175,4 1.138,8 305,5 2.924,2 86,7

2013. Q1 1.110,3 930,9 159,1 2.200,2 685,5 381,5 30,1 25,5 1.035,8 87,6 2.245,9 20,5

Q2 1.327,2 1.019,2 274,2 2.620,6 697,2 420,7 58,1 58,2 1.068,2 109,7 2.412,0 32,8

Q3 1.320,1 1.035,1 187,0 2.542,2 690,2 407,4 33,3 86,0 1.059,5 143,1 2.419,5 49,4

Q4 1.369,7 1.120,0 196,0 2.685,6 707,1 516,8 48,2 173,9 1.152,7 208,4 2.807,0 91,6

2014. Q1 1.207,3 961,3 248,2 2.416,8 697,3 387,9 38,3 31,8 1.080,3 77,5 2.313,1 21,8

Q2 1.262,3 1.050,0 308,1 2.620,4 710,0 417,4 50,5 62,7 1.091,1 123,3 2.455,0 32,4

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija svih razina vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti, entitetskih javnih poduzeća za ceste i entitetskih javnih poduzeća za autoceste. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарства финансија свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти, ентитетских јавних предузећа за путеве и ентитетских јавних предузећа за аутопутеве. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит.

222


T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade - u milionima KM -

T42: Government Finance of FBH - Government Sector Units - KM million -

Budž

etFe

dera

cije

BiH

Fond

ovi

soci

jaln

og

osig

uran

ja

Kant

oni

Kons

olid

ovan

i pr

ihod

i

Budž

etFe

dera

cije

BiH

Fond

ovi

soci

jaln

og

osig

uran

ja

Kant

oni

Kons

olid

ovan

i ra

shod

i

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijs

kih

sred

stav

a

Neto

sufic

it/de

ficit

Fede

ratio

nBH

Bud

get

Soci

alSe

curit

y Fu

nds

Cant

ons

Cons

olid

ated

Re

venu

es

Fede

ratio

n of

BH

Bud

get

Soci

alSe

curit

y Fu

nds

Cant

ons

Cons

olid

ated

Ex

pens

es

Net

Acqu

isiti

on o

f N

on-fi

nanc

ial

Ass

ets

Net

Sur

plus

/D

efici

t

2003. 1.011,3 1.367,6 1.244,4 3.889,1 992,1 1.315,5 1.163,6 3.706,7 92,3 90,2

2004. 1.052,0 1.530,4 1.299,8 4.163,0 988,6 1.452,6 1.205,5 3.877,5 127,6 157,8

2005. 1.120,9 1.659,6 1.367,3 4.488,3 912,5 1.593,8 1.332,3 4.082,6 118,3 287,4

2006. 1.157,1 1.843,9 1.722,9 5.177,2 846,3 1.816,2 1.566,9 4.590,0 198,4 388,9

2007. 1.319,8 2.265,9 1.895,9 5.901,0 1.254,3 2.216,5 1.815,0 5.532,4 248,1 120,5

2008. 1.296,9 2.764,6 2.032,6 6.537,5 1.574,1 2.729,4 2.027,8 6.651,2 397,4 -511,1

2009. 1.205,3 2.739,7 1.788,5 6.074,6 1.357,1 2.812,4 1.865,0 6.292,4 300,7 -518,5

2010. 1.398,7 2.875,2 1.854,8 6.474,1 1.325,5 2.859,8 1.894,5 6.324,5 281,3 -131,7

2011. 1.321,6 2.924,0 1.903,6 6.571,2 1.318,7 2.990,4 1.897,4 6.449,7 338,8 -217,3

2012. 1.416,5 2.986,2 1.830,7 6.642,8 1.378,5 3.031,6 1.936,2 6.595,9 442,5 -395,5

2013. 1.457,5 3.192,9 1.711,4 6.610,3 1.344,2 3.107,9 1.826,9 6.471,9 645,6 -507,1

2009. Q1 245,9 576,7 384,3 1.180,9 174,7 685,0 421,8 1.255,5 13,4 -88,0

Q2 346,4 684,3 447,8 1.419,5 320,7 705,1 455,5 1.422,4 26,9 -29,8

Q3 341,3 686,4 474,2 1.442,8 307,5 686,0 417,7 1.352,1 26,5 64,2

Q4 271,7 792,4 482,1 1.448,2 554,2 736,2 570,0 1.762,4 52,8 -367,0

2010. Q1 254,9 672,3 398,3 1.250,9 226,1 688,2 412,7 1.252,4 26,8 -28,3

Q2 356,9 718,9 460,5 1.458,8 397,4 709,0 453,5 1.482,4 22,2 -45,8

Q3 368,4 711,5 483,7 1.487,6 295,4 721,2 458,2 1.398,8 30,4 58,3

Q4 418,6 772,5 457,3 1.598,6 406,6 741,5 519,6 1.617,9 51,4 -70,8

2011. Q1 261,6 687,1 417,4 1.312,8 248,2 695,1 402,9 1.292,9 6,2 13,7

Q2 323,6 724,6 465,9 1.449,4 300,7 752,1 449,7 1.437,6 8,5 3,2

Q3 388,1 736,5 507,7 1.558,5 327,7 748,3 440,4 1.442,6 11,3 104,6

Q4 348,3 775,7 458,3 1.509,3 442,1 794,9 554,0 1.718,0 37,4 -246,1

2012. Q1 291,7 688,2 401,5 1.320,0 255,1 742,8 412,2 1.348,7 8,1 -36,8

Q2 351,1 737,3 448,8 1.476,0 306,4 749,9 451,1 1.446,2 11,0 18,9

Q3 382,8 768,6 489,4 1.555,1 353,2 757,1 458,6 1.483,1 12,3 59,7

Q4 390,9 786,8 442,2 1.541,4 463,8 776,6 567,2 1.729,1 26,8 -214,5

2013. Q1 276,9 706,4 386,8 1.308,9 267,4 746,0 397,6 1.349,8 3,3 -44,2

Q2 436,3 735,9 426,3 1.533,2 300,6 762,6 450,7 1.448,7 6,2 78,4

Q3 352,1 759,0 457,3 1.494,2 322,8 742,4 434,0 1.425,0 10,1 59,0

Q4 392,2 779,2 397,9 1.497,5 453,4 776,3 503,5 1.661,4 25,1 -189,0

2014. Q1 314,5 726,2 411,0 1.387,7 268,4 768,0 404,4 1.376,7 5,0 5,9

Q2 484,4 772,6 393,7 1.577,2 308,8 788,7 440,6 1.464,7 10,3 102,2

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of all levels of governmentof FBH, Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH. Annual data for consolidated revenues/expenses include the local level of government (municipalities and towns), Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.

223


T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade - u milijunima KM -

T42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе - у милионима KМ -

Pror

ačun

Fede

raci

je B

iH

Fond

ovi

soci

jaln

og

osig

uran

ja

Kant

oni

Kons

olid

irani

pr

ihod

i

Pror

ačun

Fede

raci

je B

iH

Fond

ovi

soci

jaln

og

osig

uran

ja

Kant

oni

Kons

olid

irani

ra

shod

i

Net

o na

bava

ne

finan

cijs

kih

sred

stav

a

Neto

sufic

it/de

ficit

Буџе

т Ф

едер

ациј

е Би

Х

Фон

дови

со

ција

лног

ос

игур

ања

Кант

они

Конс

олид

ован

и пр

иход

и

Буџе

т Ф

едер

ациј

е Би

Х

Фон

дови

со

ција

лног

ос

игур

ања

Кант

они

Конс

олид

ован

и ра

сход

и

Нет

о на

бавк

а не

фин

анси

јски

х ср

едст

ава

Нет

о су

фици

т/де

фици

т

2003. 1.011,3 1.367,6 1.244,4 3.889,1 992,1 1.315,5 1.163,6 3.706,7 92,3 90,2

2004. 1.052,0 1.530,4 1.299,8 4.163,0 988,6 1.452,6 1.205,5 3.877,5 127,6 157,8

2005. 1.120,9 1.659,6 1.367,3 4.488,3 912,5 1.593,8 1.332,3 4.082,6 118,3 287,4

2006. 1.157,1 1.843,9 1.722,9 5.177,2 846,3 1.816,2 1.566,9 4.590,0 198,4 388,9

2007. 1.319,8 2.265,9 1.895,9 5.901,0 1.254,3 2.216,5 1.815,0 5.532,4 248,1 120,5

2008. 1.296,9 2.764,6 2.032,6 6.537,5 1.574,1 2.729,4 2.027,8 6.651,2 397,4 -511,1

2009. 1.205,3 2.739,7 1.788,5 6.074,6 1.357,1 2.812,4 1.865,0 6.292,4 300,7 -518,5

2010. 1.398,7 2.875,2 1.854,8 6.474,1 1.325,5 2.859,8 1.894,5 6.324,5 281,3 -131,7

2011. 1.321,6 2.924,0 1.903,6 6.571,2 1.318,7 2.990,4 1.897,4 6.449,7 338,8 -217,3

2012. 1.416,5 2.986,2 1.830,7 6.642,8 1.378,5 3.031,6 1.936,2 6.595,9 442,5 -395,5

2013. 1.457,5 3.192,9 1.711,4 6.610,3 1.344,2 3.107,9 1.826,9 6.471,9 645,6 -507,1

2009. Q1 245,9 576,7 384,3 1.180,9 174,7 685,0 421,8 1.255,5 13,4 -88,0

Q2 346,4 684,3 447,8 1.419,5 320,7 705,1 455,5 1.422,4 26,9 -29,8

Q3 341,3 686,4 474,2 1.442,8 307,5 686,0 417,7 1.352,1 26,5 64,2

Q4 271,7 792,4 482,1 1.448,2 554,2 736,2 570,0 1.762,4 52,8 -367,0

2010. Q1 254,9 672,3 398,3 1.250,9 226,1 688,2 412,7 1.252,4 26,8 -28,3

Q2 356,9 718,9 460,5 1.458,8 397,4 709,0 453,5 1.482,4 22,2 -45,8

Q3 368,4 711,5 483,7 1.487,6 295,4 721,2 458,2 1.398,8 30,4 58,3

Q4 418,6 772,5 457,3 1.598,6 406,6 741,5 519,6 1.617,9 51,4 -70,8

2011. Q1 261,6 687,1 417,4 1.312,8 248,2 695,1 402,9 1.292,9 6,2 13,7

Q2 323,6 724,6 465,9 1.449,4 300,7 752,1 449,7 1.437,6 8,5 3,2

Q3 388,1 736,5 507,7 1.558,5 327,7 748,3 440,4 1.442,6 11,3 104,6

Q4 348,3 775,7 458,3 1.509,3 442,1 794,9 554,0 1.718,0 37,4 -246,1

2012. Q1 291,7 688,2 401,5 1.320,0 255,1 742,8 412,2 1.348,7 8,1 -36,8

Q2 351,1 737,3 448,8 1.476,0 306,4 749,9 451,1 1.446,2 11,0 18,9

Q3 382,8 768,6 489,4 1.555,1 353,2 757,1 458,6 1.483,1 12,3 59,7

Q4 390,9 786,8 442,2 1.541,4 463,8 776,6 567,2 1.729,1 26,8 -214,5

2013. Q1 276,9 706,4 386,8 1.308,9 267,4 746,0 397,6 1.349,8 3,3 -44,2

Q2 436,3 735,9 426,3 1.533,2 300,6 762,6 450,7 1.448,7 6,2 78,4

Q3 352,1 759,0 457,3 1.494,2 322,8 742,4 434,0 1.425,0 10,1 59,0

Q4 392,2 779,2 397,9 1.497,5 453,4 776,3 503,5 1.661,4 25,1 -189,0

2014. Q1 314,5 726,2 411,0 1.387,7 268,4 768,0 404,4 1.376,7 5,0 5,9

Q2 484,4 772,6 393,7 1.577,2 308,8 788,7 440,6 1.464,7 10,3 102,2

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит.

224


T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda - u milionima KM -

T43: Government Finance of FBH - Structure of Consolidated Revenues and Expensess - KM million -

Pore

z

Dop

rinos

i za

soci

jaln

o

Gra

ntov

i i

osta

li pr

ihod

i

Prih

odi

Kom

penz

acija

za

posl

enih

Koriš

tenj

e ro

ba i

uslu

ga

Kam

ate

Subv

enci

je

Soci

jaln

a da

vanj

a

Gran

tovi

ios

tali

rash

odi

Rash

odi

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijs

kih

sred

stav

a

Taxe

s

Soci

alCo

ntrib

utio

ns

Gra

nts

and

othe

rRe

venu

es

Reve

nues

Com

pens

atio

n of

Em

ploy

ees

Use

of G

oods

an

d Se

rvic

es

Inte

rest

Subs

idie

s

Soci

alBe

nefit

s

Gran

ts an

d O

ther

Exp

ense

s

Expe

nses

Net

Acqu

isiti

on o

f N

on-fi

nanc

ial

Asse

ts

2003. 2.103,9 1.343,9 441,3 3.889,1 1.197,5 896,5 74,8 86,8 1.210,7 240,4 3.706,7 92,3

2004. 2.221,2 1.456,7 485,1 4.163,0 1.119,3 868,9 53,5 112,5 1.342,2 381,0 3.877,5 127,6

2005. 2.389,4 1.554,1 544,8 4.488,3 1.129,5 1.000,9 59,1 133,6 1.498,8 260,7 4.082,6 118,3

2006. 2.799,9 1.781,5 595,8 5.177,2 1.215,2 1.123,3 64,8 208,6 1.602,2 375,9 4.590,0 198,4

2007. 3.139,6 2.077,0 684,4 5.901,0 1.395,4 1.283,9 64,1 232,8 2.094,0 462,3 5.532,4 248,1

2008. 3.295,5 2.510,6 731,4 6.537,5 1.624,0 1.464,6 68,8 274,8 2.748,6 470,4 6.651,2 397,4

2009. 2.893,0 2.467,4 714,2 6.074,6 1.609,0 1.460,9 67,8 247,6 2.618,4 288,6 6.292,4 300,7

2010. 3.102,7 2.617,2 754,2 6.474,1 1.618,7 1.518,0 65,4 294,6 2.461,3 366,4 6.324,5 281,3

2011. 3.222,4 2.650,8 698,1 6.571,2 1.663,0 1.547,5 91,1 251,4 2.513,7 382,9 6.449,7 338,8

2012. 3.172,8 2.668,8 801,1 6.642,8 1.681,9 1.573,3 99,4 258,5 2.539,0 443,6 6.595,9 442,5

2013. 3.123,6 2.706,9 779,8 6.610,3 1.700,3 1.580,7 93,8 239,9 2.520,2 337,0 6.471,9 645,6

2009. Q1 551,3 543,5 86,1 1.180,9 322,9 297,3 11,5 26,9 549,8 47,1 1.255,5 13,4

Q2 644,3 638,4 136,8 1.419,5 364,0 311,9 24,4 36,4 620,3 65,3 1.422,4 26,9

Q3 679,3 632,7 130,8 1.442,8 294,1 298,3 12,1 81,6 607,4 58,5 1.352,1 26,5

Q4 640,3 652,5 155,4 1.448,2 429,5 391,4 18,3 76,2 764,6 82,3 1.762,4 52,8

2010. Q1 582,4 590,6 78,0 1.250,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54,7 1.252,4 26,8

Q2 732,4 644,9 81,5 1.458,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88,2 1.482,4 22,2

Q3 735,5 640,2 111,9 1.487,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108,3 1.398,8 30,4

Q4 697,2 741,5 159,8 1.598,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135,5 1.617,9 51,4

2011. Q1 610,8 629,4 72,6 1.312,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47,8 1.292,9 6,2

Q2 715,9 660,1 73,4 1.449,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81,5 1.437,6 8,5

Q3 729,0 665,2 164,2 1.558,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63,9 1.442,6 11,3

Q4 724,9 696,1 88,3 1.509,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199,4 1.718,0 37,4

2012. Q1 602,3 618,1 99,6 1.320,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53,0 1.348,7 8,1

Q2 683,4 673,8 118,8 1.476,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85,3 1.446,2 11,0

Q3 720,6 664,9 169,6 1.555,1 337,3 316,6 20,2 85,0 633,2 90,8 1.483,1 12,3

Q4 759,6 712,0 69,7 1.541,4 366,6 376,3 26,4 87,5 650,6 221,6 1.729,1 26,8

2013. Q1 585,9 636,6 86,4 1.308,9 342,0 318,2 19,0 16,9 600,8 53,0 1.349,8 3,3

Q2 709,7 672,8 150,8 1.533,2 350,3 342,0 29,4 42,1 609,5 75,5 1.448,7 6,2

Q3 705,1 685,2 103,8 1.494,2 342,7 317,5 18,4 53,0 616,0 77,5 1.425,0 10,1

Q4 716,4 712,3 68,7 1.497,5 359,5 394,1 23,0 98,3 650,6 135,8 1.661,4 25,1

2014. Q1 645,3 657,7 84,6 1.387,7 349,5 317,3 20,3 22,4 618,8 48,3 1.376,7 5,0

Q2 675,3 698,3 203,5 1.577,2 354,7 340,2 33,1 32,5 631,4 72,8 1.464,7 10,3

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of all levels of government of FBH, Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns), Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition of non-financial assets, on the other side, represents net surplus/deficit.

225


Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove) , JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит.

T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda - u milijunima KM -

T43: Владине финансије ФБиХ - структура консолидованих прихода и расходаа - у милионима KМ -

Pore

z

Dop

rinos

i za

soci

jaln

o

Gra

ntov

i i

osta

li pr

ihod

i

Prih

odi

Kom

penz

acija

up

osle

nika

Koriš

tenj

e ro

ba i

uslu

ga

Kam

ate

Subv

enci

je

Soci

jaln

a da

vanj

a

Gran

tovi

ios

tali

rash

odi

Rash

odi

Net

o na

bavk

a ne

finan

cijs

kih

sred

stav

a

Пор

ез

Доп

рино

си

за с

оциј

ално

Гран

тови

и

оста

ли

прих

оди

При

ход

Ком

пенз

ациј

а за

посл

ених

Кори

шће

ње

роба

и у

слуг

а

Кам

ате

Субв

енци

је

Соци

јалн

а да

вањ

а

Гран

тови

и

оста

ли

расх

оди

Расх

оди

Нет

о на

бавк

а не

фин

анси

јски

х ср

едст

ава

2003. 2.103,9 1.343,9 441,3 3.889,1 1.197,5 896,5 74,8 86,8 1.210,7 240,4 3.706,7 92,3

2004. 2.221,2 1.456,7 485,1 4.163,0 1.119,3 868,9 53,5 112,5 1.342,2 381,0 3.877,5 127,6

2005. 2.389,4 1.554,1 544,8 4.488,3 1.129,5 1.000,9 59,1 133,6 1.498,8 260,7 4.082,6 118,3

2006. 2.799,9 1.781,5 595,8 5.177,2 1.215,2 1.123,3 64,8 208,6 1.602,2 375,9 4.590,0 198,4

2007. 3.139,6 2.077,0 684,4 5.901,0 1.395,4 1.283,9 64,1 232,8 2.094,0 462,3 5.532,4 248,1

2008. 3.295,5 2.510,6 731,4 6.537,5 1.624,0 1.464,6 68,8 274,8 2.748,6 470,4 6.651,2 397,4

2009. 2.893,0 2.467,4 714,2 6.074,6 1.609,0 1.460,9 67,8 247,6 2.618,4 288,6 6.292,4 300,7

2010. 3.102,7 2.617,2 754,2 6.474,1 1.618,7 1.518,0 65,4 294,6 2.461,3 366,4 6.324,5 281,3

2011. 3.222,4 2.650,8 698,1 6.571,2 1.663,0 1.547,5 91,1 251,4 2.513,7 382,9 6.449,7 338,8

2012. 3.172,8 2.668,8 801,1 6.642,8 1.681,9 1.573,3 99,4 258,5 2.539,0 443,6 6.595,9 442,5

2013. 3.123,6 2.706,9 779,8 6.610,3 1.700,3 1.580,7 93,8 239,9 2.520,2 337,0 6.471,9 645,6

2009. Q1 551,3 543,5 86,1 1.180,9 322,9 297,3 11,5 26,9 549,8 47,1 1.255,5 13,4

Q2 644,3 638,4 136,8 1.419,5 364,0 311,9 24,4 36,4 620,3 65,3 1.422,4 26,9

Q3 679,3 632,7 130,8 1.442,8 294,1 298,3 12,1 81,6 607,4 58,5 1.352,1 26,5

Q4 640,3 652,5 155,4 1.448,2 429,5 391,4 18,3 76,2 764,6 82,3 1.762,4 52,8

2010. Q1 582,4 590,6 78,0 1.250,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54,7 1.252,4 26,8

Q2 732,4 644,9 81,5 1.458,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88,2 1.482,4 22,2

Q3 735,5 640,2 111,9 1.487,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108,3 1.398,8 30,4

Q4 697,2 741,5 159,8 1.598,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135,5 1.617,9 51,4

2011. Q1 610,8 629,4 72,6 1.312,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47,8 1.292,9 6,2

Q2 715,9 660,1 73,4 1.449,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81,5 1.437,6 8,5

Q3 729,0 665,2 164,2 1.558,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63,9 1.442,6 11,3

Q4 724,9 696,1 88,3 1.509,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199,4 1.718,0 37,4

2012. Q1 602,3 618,1 99,6 1.320,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53,0 1.348,7 8,1

Q2 683,4 673,8 118,8 1.476,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85,3 1.446,2 11,0

Q3 720,6 664,9 169,6 1.555,1 337,3 316,6 20,2 85,0 633,2 90,8 1.483,1 12,3

Q4 759,6 712,0 69,7 1.541,4 366,6 376,3 26,4 87,5 650,6 221,6 1.729,1 26,8

2013. Q1 585,9 636,6 86,4 1.308,9 342,0 318,2 19,0 16,9 600,8 53,0 1.349,8 3,3

Q2 709,7 672,8 150,8 1.533,2 350,3 342,0 29,4 42,1 609,5 75,5 1.448,7 6,2

Q3 705,1 685,2 103,8 1.494,2 342,7 317,5 18,4 53,0 616,0 77,5 1.425,0 10,1

Q4 716,4 712,3 68,7 1.497,5 359,5 394,1 23,0 98,3 650,6 135,8 1.661,4 25,1

2014. Q1 645,3 657,7 84,6 1.387,7 349,5 317,3 20,3 22,4 618,8 48,3 1.376,7 5,0

Q2 675,3 698,3 203,5 1.577,2 354,7 340,2 33,1 32,5 631,4 72,8 1.464,7 10,3

226


T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade - u milionima KM -

T44: Government Finance of RS - Government Sector Units - KM million -

Budž

etRe

publ

ike

Srps

ke

Fond

ovi

soci

jaln

og

osig

uran

ja

Kons

olid

ovan

i pr

ihod

i

Budž

etRe

publ

ike

Srps

ke

Fond

ovi

soci

jaln

og

osig

uran

ja

Kons

olid

ovan

i ra

shod

i

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijs

kih

sred

stav

a

Net

o su

ficit/

defic

it

Repu

blik

a Sr

pska

Bud

get

Soci

al S

ecur

ity

Fund

s

Cons

olid

ated

Re

venu

es

Repu

blik

a Sr

pska

Bud

get

Soci

al S

ecur

ity

Fund

s

Cons

olid

ated

Ex

pens

es

Net

Acqu

isiti

on o

f N

on-fi

nanc

ial

Ass

ets

Net

Sur

plus

/D

efici

t

2003. 1.001,5 561,9 1.853,5 904,2 596,3 1.749,7 77,7 26,1

2004. 981,2 653,0 1.853,7 922,0 653,6 1.743,9 75,8 34,0

2005. 1.034,0 713,5 2.078,5 912,4 720,7 1.810,8 169,4 98,3

2006. 1.211,3 950,2 2.525,6 1.049,1 944,1 2.187,5 212,0 126,2

2007. 1.419,8 1.030,3 2.919,1 1.324,0 1.013,1 2.458,9 433,5 26,7

2008. 1.547,1 1.348,9 3.264,5 1.602,6 1.313,9 3.003,7 329,4 -68,5

2009. 1.349,4 1.377,9 3.080,3 1.676,0 1.517,4 3.316,6 310,0 -546,3

2010. 1.422,8 1.488,1 3.234,6 1.676,3 1.552,0 3.410,6 241,8 -417,7

2011. 1.656,4 1.573,7 3.685,6 1.628,8 1.497,8 3.372,1 372,6 -59,1

2012. 1.666,5 1.566,5 3.652,6 1.647,9 1.595,1 3.534,1 307,7 -189,2

2013. 1.604,5 1.616,9 3.570,5 1.546,8 1.637,1 3.415,6 310,3 -155,4

2009. Q1 309,4 323,9 577,7 305,4 371,8 621,7 14,2 -58,2

Q2 327,2 341,7 610,5 419,7 379,7 741,0 3,2 -133,7

Q3 332,7 339,6 621,7 376,8 385,4 711,6 9,1 -98,9

Q4 380,1 372,7 688,2 574,1 380,5 889,9 26,9 -228,7

2010. Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4 -59,4

Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4 -49,5

Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1 -116,6

Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7 -158,4

2011. Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2 -45,6

Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9 -3,0

Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8

Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2,9

2012. Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9 -11,0

Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8

Q3 428,9 382,3 760,7 370,1 403,8 723,5 16,2 21,0

Q4 461,8 427,1 830,9 547,7 408,6 898,3 20,6 -88,0

2013. Q1 346,7 340,1 636,9 317,6 391,9 659,6 9,0 -31,7

Q2 419,6 405,7 764,2 352,3 410,2 701,4 12,5 50,3

Q3 419,6 397,5 761,6 390,4 396,3 731,2 15,8 14,6

Q4 452,5 469,3 854,8 486,6 434,8 854,3 21,3 -20,9

2014. Q1 454,2 352,3 761,7 336,5 404,1 695,9 10,7 55,1

Q4 402,3 413,9 744,0 405,1 413,8 746,7 18,0 -20,7

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note: Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds in RS, Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side, and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.

227


T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade - u milijunima KM -

T44: Владине финансије РС - јединице сектора владе - у милионима KМ -

Budž

etRe

publ

ike

Srps

ke

Fond

ovi

soci

jaln

og

osig

uran

ja

Kons

olid

irani

pr

ihod

i

Budž

etRe

publ

ike

Srps

ke

Fond

ovi

soci

jaln

og

osig

uran

ja

Kons

olid

irani

ra

shod

i

Net

o na

bava

ne

finan

cijs

kih

sred

stav

a

Net

o su

ficit/

defic

it

Repu

blik

a Sr

pska

Bud

get

Soci

al S

ecur

ity

Fund

s

Конс

олид

ован

и пр

иход

и

Буџе

т Ре

публ

ике

Српс

ке

Фон

дови

со

ција

лног

ос

игур

ања

Конс

олид

ован

и ра

сход

и

Нет

о на

бавк

а не

фин

анси

јски

х ср

едст

ава

Нет

о су

фици

т/де

фици

т

2003. 1.001,5 561,9 1.853,5 904,2 596,3 1.749,7 77,7 26,1

2004. 981,2 653,0 1.853,7 922,0 653,6 1.743,9 75,8 34,0

2005. 1.034,0 713,5 2.078,5 912,4 720,7 1.810,8 169,4 98,3

2006. 1.211,3 950,2 2.525,6 1.049,1 944,1 2.187,5 212,0 126,2

2007. 1.419,8 1.030,3 2.919,1 1.324,0 1.013,1 2.458,9 433,5 26,7

2008. 1.547,1 1.348,9 3.264,5 1.602,6 1.313,9 3.003,7 329,4 -68,5

2009. 1.349,4 1.377,9 3.080,3 1.676,0 1.517,4 3.316,6 310,0 -546,3

2010. 1.422,8 1.488,1 3.234,6 1.676,3 1.552,0 3.410,6 241,8 -417,7

2011. 1.656,4 1.573,7 3.685,6 1.628,8 1.497,8 3.372,1 372,6 -59,1

2012. 1.666,5 1.566,5 3.652,6 1.647,9 1.595,1 3.534,1 307,7 -189,2

2013. 1.604,5 1.616,9 3.570,5 1.546,8 1.637,1 3.415,6 310,3 -155,4

2009. Q1 309,4 323,9 577,7 305,4 371,8 621,7 14,2 -58,2

Q2 327,2 341,7 610,5 419,7 379,7 741,0 3,2 -133,7

Q3 332,7 339,6 621,7 376,8 385,4 711,6 9,1 -98,9

Q4 380,1 372,7 688,2 574,1 380,5 889,9 26,9 -228,7

2010. Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4 -59,4

Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4 -49,5

Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1 -116,6

Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7 -158,4

2011. Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2 -45,6

Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9 -3,0

Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8

Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2,9

2012. Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9 -11,0

Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8

Q3 428,9 382,3 760,7 370,1 403,8 723,5 16,2 21,0

Q4 461,8 427,1 830,9 547,7 408,6 898,3 20,6 -88,0

2013. Q1 346,7 340,1 636,9 317,6 391,9 659,6 9,0 -31,7

Q2 419,6 405,7 764,2 352,3 410,2 701,4 12,5 50,3

Q3 419,6 397,5 761,6 390,4 396,3 731,2 15,8 14,6

Q4 452,5 469,3 854,8 486,6 434,8 854,3 21,3 -20,9

2014. Q1 454,2 352,3 761,7 336,5 404,1 695,9 10,7 55,1

Q4 402,3 413,9 744,0 405,1 413,8 746,7 18,0 -20,7

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарства финансија, фондова социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит.

228


T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda - u milionima KM -

T45: Government Finance of RS - Structure of Consolidated Revenues and Expenses - KM million -

Pore

z

Dop

rinos

i za

soci

jaln

o

Gra

ntov

i i

osta

li pr

ihod

i

Prih

odi

Kom

penz

acija

za

posl

enih

Koriš

tenj

e ro

ba i

uslu

ga

Kam

ate

Subv

enci

je

Soci

jaln

a da

vanj

a

Gran

tovi

ios

tali

rash

odi

Rash

odi

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijs

kih

sred

stav

a

Taxe

s

Soci

alCo

ntrib

utio

ns

Oth

erRe

venu

es

Reve

nues

Com

pens

atio

n of

Em

ploy

ees

Use

of G

oods

an

d Se

rvic

es

Inte

rest

Subs

idie

s

Soci

alBe

nefit

s

Gran

ts an

d O

ther

Exp

ense

s

Expe

nses

Net

Acqu

isiti

on o

f N

on-fi

nanc

ial

Asse

ts

2003. 971,5 523,1 358,8 1.853,5 428,1 496,4 32,5 67,7 515,1 210,0 1.749,7 77,7

2004. 1.031,2 532,5 290,0 1.853,7 453,2 414,7 30,9 71,9 602,4 170,9 1.743,9 75,8

2005. 1.235,9 530,2 312,4 2.078,5 449,2 444,3 37,2 82,2 671,1 126,6 1.810,8 169,4

2006. 1.434,8 736,6 354,3 2.525,6 487,9 644,9 42,3 101,8 788,4 122,2 2.187,5 212,0

2007. 1.599,2 811,2 508,8 2.919,1 578,1 707,5 46,6 131,4 907,6 87,8 2.458,9 433,5

2008. 1.768,7 1.034,3 461,5 3.264,5 780,9 734,8 54,4 163,3 1.145,9 124,4 3.003,7 329,4

2009. 1.539,3 1.145,1 395,9 3.080,3 840,6 815,3 55,5 167,6 1.261,5 176,0 3.316,6 310,0

2010. 1.616,7 1.161,3 456,6 3.234,6 830,7 853,3 56,7 176,3 1.238,4 255,2 3.410,6 241,8

2011. 1.918,8 1.351,1 415,7 3.685,6 951,0 285,5 69,3 142,3 1.739,1 184,8 3.372,1 328,1

2012. 1.895,6 1.342,3 414,7 3.652,6 937,0 346,2 100,1 146,1 1.801,5 203,2 3.534,1 307,7

2013. 1.831,8 1.362,6 376,2 3.570,5 881,3 303,6 105,7 123,2 1.855,3 146,1 3.415,6 310,3

2009. Q1 266,5 267,3 43,8 577,7 166,6 138,8 7,1 11,1 284,4 13,6 621,7 14,2

Q2 284,4 282,0 44,1 610,5 166,8 198,0 17,4 50,4 271,9 36,6 741,0 3,2

Q3 290,2 288,1 43,4 621,7 161,4 117,4 7,9 31,8 317,9 75,2 711,6 9,1

Q4 334,3 307,7 46,2 688,2 170,2 184,9 11,6 61,4 334,8 127,0 889,9 26,9

2010. Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4

Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4

Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1

Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9,7

2011. Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2

Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9

Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6

Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73,0

2012. Q1 321,9 307,6 40,3 669,7 184,4 17,6 14,2 7,6 419,8 21,2 664,7 15,9

Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5

Q3 385,6 327,1 48,0 760,7 181,8 26,1 16,1 15,0 442,9 41,6 723,5 16,2

Q4 395,5 366,3 69,1 830,9 193,9 55,4 24,9 87,1 466,8 70,2 898,3 20,6

2013. Q1 306,7 288,5 41,7 636,9 167,2 17,2 11,1 7,0 428,2 28,9 659,6 9,0

Q2 388,9 335,5 39,9 764,2 168,4 21,5 28,4 10,2 447,7 25,2 701,4 12,5

Q3 378,2 341,0 42,3 761,6 173,8 28,1 14,6 26,6 435,6 52,4 731,2 15,8

Q4 372,7 397,6 84,6 854,8 179,4 49,5 24,3 68,6 479,0 53,7 854,3 21,3

2014. Q1 341,8 297,8 122,2 761,7 176,5 15,8 17,7 7,1 452,8 25,9 695,9 10,7

Q2 362,7 341,7 39,6 744,0 183,6 30,8 17,3 22,3 452,2 40,5 746,7 18,0

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note: Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds in RS, Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Company RS Roads and Public Public Company RS Motorways, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side, and expensess with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.

229


Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda ,s jedne ,i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava ,s druge strane ,predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарства финансија, фондова социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода ,с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит.

T45: Vladine financije RS - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda - u milijunima KM -

T45: Владине финансије PC - структура консолидованих прихода и расходаа - у милионима KМ -

Pore

z

Dop

rinos

i za

soci

jaln

o

Gra

ntov

i i

osta

li pr

ihod

i

Prih

odi

Kom

penz

acija

up

osle

nika

Koriš

tenj

e ro

ba i

uslu

ga

Kam

ate

Subv

enci

je

Soci

jaln

a da

vanj

a

Gran

tovi

ios

tali

rash

odi

Rash

odi

Net

o na

bavk

a ne

finan

cijs

kih

sred

stav

a

Пор

ез

Доп

рино

си

за с

оциј

ално

Гран

тови

и

оста

ли

прих

оди

При

ход

Ком

пенз

ациј

а за

посл

ених

Кори

шће

ње

роба

и у

слуг

а

Кам

ате

Субв

енци

је

Соци

јалн

а да

вањ

а

Гран

тови

и

оста

ли

расх

оди

Расх

оди

Нет

о на

бавк

а не

фин

анси

јски

х ср

едст

ава

2003. 971,5 523,1 358,8 1.853,5 428,1 496,4 32,5 67,7 515,1 210,0 1.749,7 77,7

2004. 1.031,2 532,5 290,0 1.853,7 453,2 414,7 30,9 71,9 602,4 170,9 1.743,9 75,8

2005. 1.235,9 530,2 312,4 2.078,5 449,2 444,3 37,2 82,2 671,1 126,6 1.810,8 169,4

2006. 1.434,8 736,6 354,3 2.525,6 487,9 644,9 42,3 101,8 788,4 122,2 2.187,5 212,0

2007. 1.599,2 811,2 508,8 2.919,1 578,1 707,5 46,6 131,4 907,6 87,8 2.458,9 433,5

2008. 1.768,7 1.034,3 461,5 3.264,5 780,9 734,8 54,4 163,3 1.145,9 124,4 3.003,7 329,4

2009. 1.539,3 1.145,1 395,9 3.080,3 840,6 815,3 55,5 167,6 1.261,5 176,0 3.316,6 310,0

2010. 1.616,7 1.161,3 456,6 3.234,6 830,7 853,3 56,7 176,3 1.238,4 255,2 3.410,6 241,8

2011. 1.918,8 1.351,1 415,7 3.685,6 951,0 285,5 69,3 142,3 1.739,1 184,8 3.372,1 328,1

2012. 1.895,6 1.342,3 414,7 3.652,6 937,0 346,2 100,1 146,1 1.801,5 203,2 3.534,1 307,7

2013. 1.831,8 1.362,6 376,2 3.570,5 881,3 303,6 105,7 123,2 1.855,3 146,1 3.415,6 310,3

2009. Q1 266,5 267,3 43,8 577,7 166,6 138,8 7,1 11,1 284,4 13,6 621,7 14,2

Q2 284,4 282,0 44,1 610,5 166,8 198,0 17,4 50,4 271,9 36,6 741,0 3,2

Q3 290,2 288,1 43,4 621,7 161,4 117,4 7,9 31,8 317,9 75,2 711,6 9,1

Q4 334,3 307,7 46,2 688,2 170,2 184,9 11,6 61,4 334,8 127,0 889,9 26,9

2010. Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4

Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4

Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1

Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9,7

2011. Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2

Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9

Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6

Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73,0

2012. Q1 321,9 307,6 40,3 669,7 184,4 17,6 14,2 7,6 419,8 21,2 664,7 15,9

Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5

Q3 385,6 327,1 48,0 760,7 181,8 26,1 16,1 15,0 442,9 41,6 723,5 16,2

Q4 395,5 366,3 69,1 830,9 193,9 55,4 24,9 87,1 466,8 70,2 898,3 20,6

2013. Q1 306,7 288,5 41,7 636,9 167,2 17,2 11,1 7,0 428,2 28,9 659,6 9,0

Q2 388,9 335,5 39,9 764,2 168,4 21,5 28,4 10,2 447,7 25,2 701,4 12,5

Q3 378,2 341,0 42,3 761,6 173,8 28,1 14,6 26,6 435,6 52,4 731,2 15,8

Q4 372,7 397,6 84,6 854,8 179,4 49,5 24,3 68,6 479,0 53,7 854,3 21,3

2014. Q1 341,8 297,8 122,2 761,7 176,5 15,8 17,7 7,1 452,8 25,9 695,9 10,7

Q2 362,7 341,7 39,6 744,0 183,6 30,8 17,3 22,3 452,2 40,5 746,7 18,0

230


T46: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH klasifikovani prema zemlji stranog ulagača - u milionima KM -

T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by Country of Foreign Investor - KM million -

Godina Austrija Holandija Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska TurskaOstale zemlje Ukupno

Year Austria Netherlands Croatia Italy Germany Russia Slovenia Serbia* Switzerland TurkeyOther

countries Total

2004. 167,6 24,3 108,2 30,2 62,9 n/a 72,2 6,1 8,0 11,6 314,2 805,2

2005. 158,1 29,9 81,7 26,0 23,6 n/a 110,2 39,0 21,6 16,8 45,2 552,3

2006. 235,0 41,2 182,0 41,8 37,2 n/a 115,8 38,8 55,6 47,7 69,6 864,8

2007. 292,5 29,0 160,6 23,2 16,7 332,8 132,9 1.351,1 65,8 -0,6 195,9 2.599,8

2008. 242,9 36,0 103,0 47,7 28,8 339,4 210,3 213,3 40,6 5,8 69,6 1.337,5

2009. 79,6 -16,5 125,2 3,7 -9,1 129,2 58,9 3,4 -122,2 18,0 81,8 351,9

2010. 60,0 47,7 85,1 16,6 34,3 89,1 -22,8 40,5 83,6 46,4 119,2 599,7

2011. 137,6 14,5 32,7 4,7 38,3 140,3 64,5 110,0 -5,9 31,6 130,2 698,6

2012. 132,9 1,6 98,8 12,6 32,5 150,0 -59,1 4,0 8,4 -5,3 157,7 534,2

2013. 51,1 31,8 30,9 30,2 40,3 -79,2 -21,7 62,0 43,5 30,9 197,8 417,6

Jan - Jun 2014. 41,7 9,8 25,3 12,9 -1,8 179,7 13,8 -20,7 13,9 3,8 91,3 369,6

Napomena: Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 -2009. “n/a”u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri preduzeća s direktnim investicijama, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose investicija.

Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following:- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital – withdrawals and repayments of this kind of loans – are excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments)- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when earned as it was done according to the previous methodology)- investments of fellow enterprises are included in direct investments, category other capital ,while in the BoP these are now excluded from category Other Investments . (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes, data for the period 2004 - 2009 have been revised . “n/a” in this industry/country there are less then three companies with direct investment and in accordance with statistical standards we are not able to present invested amounts.

231


T46: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani prеma zemlji stranog ulagača - u milijunima KM -

T46: Токови директних страних инвестиција у БиХ класификованипрема земљи страног улагача - у милионима KМ -

Godina Austrija Holandija Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska TurskaOstale zemlje Ukupno

Година Аустрија Холандија Хрватска Италија Њемачка Русија Словенија Србија* Швајцарска ТурскаОстале земље Укупно

2004. 167,6 24,3 108,2 30,2 62,9 n/a 72,2 6,1 8,0 11,6 314,2 805,2

2005. 158,1 29,9 81,7 26,0 23,6 n/a 110,2 39,0 21,6 16,8 45,2 552,3

2006. 235,0 41,2 182,0 41,8 37,2 n/a 115,8 38,8 55,6 47,7 69,6 864,8

2007. 292,5 29,0 160,6 23,2 16,7 332,8 132,9 1.351,1 65,8 -0,6 195,9 2.599,8

2008. 242,9 36,0 103,0 47,7 28,8 339,4 210,3 213,3 40,6 5,8 69,6 1.337,5

2009. 79,6 -16,5 125,2 3,7 -9,1 129,2 58,9 3,4 -122,2 18,0 81,8 351,9

2010. 60,0 47,7 85,1 16,6 34,3 89,1 -22,8 40,5 83,6 46,4 119,2 599,7

2011. 137,6 14,5 32,7 4,7 38,3 140,3 64,5 110,0 -5,9 31,6 130,2 698,6

2012. 132,9 1,6 98,8 12,6 32,5 150,0 -59,1 4,0 8,4 -5,3 157,7 534,2

2013. 51,1 31,8 30,9 30,2 40,3 -79,2 -21,7 62,0 43,5 30,9 197,8 417,6

Sij - Lip 2014. Јан - Јун 2014. 41,7 9,8 25,3 12,9 -1,8 179,7 13,8 -20,7 13,9 3,8 91,3 369,6

Napomena:Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodološkim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Оstalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija s istim izravnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004-2009. “n/a “ u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri poduzeća s izravnim ulaganjem, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja.

Напомена: Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција- четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем:- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Осталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија с истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004 -2009. “n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од три предузећа с директним инвестицијама, те у складу са статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе инвестиција.

232


T47a: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 1.1klasifikaciji djelatnosti - u milionima KM -

T47a: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 1.1 Classification of Activities - KM million -

God

ina

Proi

zvod

nja

preh

ram

beni

h pr

oizv

oda

i pić

a

Prer

ada

drve

ta i p

roiz

voda

od

drve

ta i p

lute

, os

im n

amje

štaj

a; p

roiz

vodn

ja p

redm

eta

od

slam

e i p

leta

rski

h m

ater

ijala

Proi

zvod

nja

koks

a, d

eriv

ata

nafte

i nuk

lear

nog

goriv

a

Proi

zvod

nja

hem

ijski

h pr

oizv

oda

Proi

zvod

nja

osta

lih p

roiz

voda

od

nem

etal

nih

min

eral

a

Proi

zvod

nja

bazn

ih m

etal

a

Proi

zvod

nja

mot

orni

h vo

zila

, prik

olic

a i

polu

prik

olic

a

Trgo

vina

na

velik

o i p

osre

dova

nje

u tr

govi

ni,

osim

trgo

vine

mot

orni

m v

ozili

ma

im

otoc

iklim

a

Trgo

vina

na

mal

o, o

sim

trgo

vine

mot

orni

m

vozi

lima

i mot

ocik

lima;

pop

rava

k pr

edm

eta

za

ličnu

upo

treb

u i d

omać

inst

vo

Pošt

a i t

elek

omun

ikac

ije

Fina

nsijs

ko p

osre

dova

nje,

osi

m o

sigu

ranj

a i

penz

ijski

h fo

ndov

a

Posl

ovan

je n

ekre

tnin

ama

Ost

ale

djel

atno

sti

Uku

pno

Year

Man

ufac

ture

of f

ood

prod

ucts

and

bev

erag

es

Man

ufac

ture

of w

ood

and

of p

rodu

cts

of

woo

d an

d co

rk, e

xcep

t fur

nitu

re/ m

anuf

actu

re

of a

rtic

les

of s

traw

and

pla

iting

mat

er

Man

ufac

ture

of C

oke,

Oil

Der

ivat

ives

and

N

ucle

ar F

uel

Man

ufac

ture

of C

hem

ical

Pro

duct

s

Man

ufac

ture

of o

ther

Non

-met

allic

Min

eral

Pr

oduc

ts

Man

ufac

ture

of b

asic

met

als

Man

ufac

ture

of m

otor

veh

icle

s, tr

aile

rs a

nd

sem

i-tra

ilers

Who

lesa

le T

rade

and

Tra

de M

edia

tion,

exc

ept

for M

otor

Veh

icle

s an

d M

otor

cycl

es T

rade

Reta

il Tr

ade,

exc

ept f

or M

otor

Veh

icle

s an

d M

otor

cycl

es T

rade

; Rep

air o

f Per

sona

l and

H

ouse

hold

Goo

ds

Post

and

tele

com

mun

icat

ions

Fina

ncia

l Int

erm

edia

tion,

exc

ept f

or In

sura

nce

and

Pens

ion

Fund

s

Real

est

ate

activ

ities

Oth

er in

dust

ries

Tota

l

2004. 51,6 4,3 n/a 21,0 21,1 260,0 23,4 110,2 -0,0 12,8 126,7 2,7 171,4 805,2

2005. 63,9 6,3 n/a 26,5 13,9 -2,2 18,5 44,1 -0,0 12,5 176,6 7,1 185,1 552,3

2006. 120,8 5,2 n/a 58,1 49,3 35,5 12,8 65,0 29,7 10,7 283,0 24,5 170,3 864,8

2007. 109,7 15,2 315,5 5,8 0,4 132,9 16,7 120,6 15,0 1.316,8 266,8 40,5 243,8 2.599,8

2008. 24,7 14,0 215,2 19,0 93,2 36,9 21,2 173,9 113,1 164,0 222,0 27,1 213,2 1.337,5

2009. 55,0 -8,7 46,3 52,2 17,9 -127,8 14,7 161,8 19,6 -30,2 73,4 -21,7 99,3 351,9

2010. -16,8 -4,0 33,7 -27,7 33,4 47,5 -8,4 94,0 22,7 -9,5 48,5 31,6 354,8 599,7

2011. 20,8 12,3 43,6 17,6 -7,3 -24,0 -5,5 125,3 47,7 11,1 165,4 99,6 192,1 698,6

2012. 5,3 -0,2 5,0 31,4 3,6 -30,9 6,4 145,2 54,9 5,6 130,3 3,6 173,9 534,2

Napomena: Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 -2009. “n/a” u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri preduzeća s direktnim investicijama, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose investicija

Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following:- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital – withdrawals and repayments of this kind of loans – are excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments)- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when earned as it was done according to the previous methodology)- investments of fellow enterprises are included in direct investments in other capital, while in the BoP these are now excluded from category Other Investments . (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes, data for the period 2004 - 2009 have been revised.“n/a” in this industry/country there are less then three companies with direct investment and in accordance with statistical standards we are not able to present invested amounts.

233


T47a: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 1.1 klasifikaciji djelatnosti - u milijunima KM -

T47a: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE Rev 1.1 класификацији дјелатности - у милионима KМ -

God

ina

Proi

zvod

nja

preh

ram

beni

h pr

oizv

oda

i pić

a

Prer

ada

drve

ta i p

roiz

voda

od

drve

ta i p

lute

, os

im n

amje

štaj

a; p

roiz

vodn

ja p

redm

eta

od

slam

e i p

leta

rski

h m

ater

ijala

Proi

zvod

nja

koks

a, d

eriv

ata

nafte

i nuk

lear

nog

goriv

a

Proi

zvod

nja

kem

ijski

h pr

oizv

oda

Proi

zvod

nja

osta

lih p

roiz

voda

od

nem

etal

nih

min

eral

a

Proi

zvod

nja

bazn

ih m

etal

a

Proi

zvod

nja

mot

orni

h vo

zila

, prik

olic

a i

polu

prik

olic

a

Trgo

vina

na

velik

o i p

osre

dova

nje

u tr

govi

ni,

osim

trgo

vine

mot

orni

m v

ozili

ma

im

otor

kota

čim

a

Trgo

vina

na

mal

o, o

sim

trgo

vine

mot

orni

m

vozi

lima

i mot

orko

tači

ma;

pop

rava

k pr

edm

eta

za o

sobn

u up

orab

u i k

ućan

stvo

Pošt

a i t

elek

omun

ikac

ije

Fina

ncijs

ko p

osre

dova

nje,

osi

m o

sigu

ranj

a i

miro

vins

kih

fond

ova

Posl

ovan

je n

ekre

tnin

ama

Ost

ale

djel

atno

sti

Uku

pno

Годи

на

Про

изво

дња

прех

рам

бени

х пр

оизв

ода

и пи

ћа

Пре

рада

дрв

ета

и пр

оизв

ода

од д

рвет

а и

плут

е, с

ем н

амје

шта

ја; п

роиз

водњ

а пр

едм

ета

од с

лам

е и

плет

арск

их м

атер

ијал

а

Про

изво

дња

кокс

а, д

ерив

ата

наф

те и

ну

клеа

рног

гори

ва

Про

изво

дња

хем

ијск

их п

роиз

вода

Про

изво

дња

оста

лих

прои

звод

а од

не

мет

ални

х м

инер

ала

Про

изво

дња

базн

их м

етал

а

Про

изво

дња

мот

орни

х во

зила

, при

коли

ца и

по

лупр

икол

ица

Трго

вина

на

вели

ко и

пос

редо

вањ

е у

трго

вини

, сем

трг

овин

е м

отор

ним

воз

илим

а и

мот

оцик

лим

а

Трго

вина

на

мал

о, с

ем т

ргов

ине

мот

орни

м

вози

лим

а и

мот

оцик

лим

а; п

опра

вак

пред

мет

а за

лич

ну у

потр

ебу

и до

маћ

инст

во

Пош

та и

тел

еком

уник

ациј

е

Фин

анси

јско

пос

редо

вањ

е, с

ем о

сигу

рањ

а и

пенз

иони

х ф

ондо

ва

Пос

лова

ње

некр

етни

нам

а

Ост

але

дјел

атно

сти

Укуп

но

2004. 51,6 4,3 n/a 21,0 21,1 260,0 23,4 110,2 -0,0 12,8 126,7 2,7 171,4 805,2

2005. 63,9 6,3 n/a 26,5 13,9 -2,2 18,5 44,1 -0,0 12,5 176,6 7,1 185,1 552,3

2006. 120,8 5,2 n/a 58,1 49,3 35,5 12,8 65,0 29,7 10,7 283,0 24,5 170,3 864,8

2007. 109,7 15,2 315,5 5,8 0,4 132,9 16,7 120,6 15,0 1.316,8 266,8 40,5 243,8 2.599,8

2008. 24,7 14,0 215,2 19,0 93,2 36,9 21,2 173,9 113,1 164,0 222,0 27,1 213,2 1.337,5

2009. 55,0 -8,7 46,3 52,2 17,9 -127,8 14,7 161,8 19,6 -30,2 73,4 -21,7 99,3 351,9

2010. -16,8 -4,0 33,7 -27,7 33,4 47,5 -8,4 94,0 22,7 -9,5 48,5 31,6 354,8 599,7

2011. 20,8 12,3 43,6 17,6 -7,3 -24,0 -5,5 125,3 47,7 11,1 165,4 99,6 192,1 698,6

2012. 5,3 -0,2 5,0 31,4 3,6 -30,9 6,4 145,2 54,9 5,6 130,3 3,6 173,9 534,2

Napomena:Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodološkim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih ulaganja, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja. (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004-2009. “n/a “ u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri poduzeća s izravnim ulaganjem, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja.

Напомена: Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција- четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем:- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Oсталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија саистим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004 -2009. “n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од три предузећа с директним инвестицијама, те у складу са статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе инвестиција

234


T47b: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 2klasifikaciji djelatnosti - u milionima KM -

T47b: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 2 Classification of Activities - KM million -

God

ina

Proi

zvod

nja

preh

ram

beni

h pr

oizv

oda

Prer

ada

drva

i pro

izvo

da o

d dr

va i p

luta

, osim

na

mje

štaj

a; p

roiz

vodn

ja p

redm

eta

od sl

ame

i pl

etar

skih

mat

erija

la

Proi

zvod

nja

koks

a i r

afini

rani

h na

ftnih

pro

izvo

da

Proi

zvod

nja

hem

ijski

h pr

oizv

oda

Proi

zvod

nja

osta

lih n

emet

alni

h m

iner

alni

h pr

oizv

oda

Proi

zvod

nja

bazn

ih m

etal

a

Proi

zvod

nja

mot

orni

h vo

zila

, prik

olic

a i

polu

prik

olic

a

Trgo

vina

na

velik

o, o

sim

trgo

vine

mot

orni

m

vozi

lima

i m

otoc

iklim

a

Trgo

vina

na

mal

o, o

sim

trgo

vine

mot

orni

m

vozi

lima

i mot

ocik

lima

Tele

kom

unik

acije

Fina

nsijs

ke u

služ

ne d

jela

tnos

ti, o

sim

osi

gura

nja

i pen

zijs

kih

fond

ova

Posl

ovan

je n

ekre

tnin

ama

Ost

ale

djel

atno

sti

Uku

pno

Year

Man

ufac

ture

of F

ood

Prod

ucts

Man

ufac

ture

of W

ood

and

Prod

ucts

of W

ood

and

Cork

, exc

ept F

urni

ture

; Man

ufac

ture

of

Art

icle

s of

Str

aw a

nd P

laiti

ng M

ater

ials

Man

ufac

ture

of C

oke

and

Refin

ed P

etro

leum

Pr

oduc

ts

Man

ufac

ture

of C

hem

ical

s an

d Ch

emic

al

Prod

ucts

Man

ufac

ture

of O

ther

Non

-met

allic

Min

eral

Pr

oduc

ts

Man

ufac

ture

of b

asic

met

als

Man

ufac

ture

of m

otor

veh

icle

s, tr

aile

rs a

nd

sem

i-tra

ilers

Who

lesa

le T

rade

, exc

ept o

f Mot

or V

ehic

les

and

Mot

orcy

cles

Reta

il Tr

ade,

exc

ept o

f Mot

or V

ehic

les

and

Mot

orcy

cles

Tele

com

mun

icat

ions

Fina

ncia

l Ser

vice

Act

iviti

es, e

xcep

t Ins

uran

ce

and

Pens

ion

Fund

ing

Real

Est

ate

Activ

ities

Oth

er In

dust

ries

Tota

l

2011. 32,2 12,5 43,6 12,2 -7,3 -24,0 -5,2 125,3 63,8 10,8 165,4 78,7 190,6 698,6

2012. -8,0 -0,2 5,0 18,6 3,6 -30,9 6,7 145,2 -15,6 6,4 130,3 1,1 271,9 534,2

2013. 14,6 2,2 -92,6 25,4 14,0 -18,2 8,3 -1,3 28,6 13,0 141,8 33,3 248,8 417,6

Jan - Jun 2014. -3,8 1,9 177,5 n/a 2,4 1,3 -2,7 39,3 46,9 -2,5 52,8 5,6 50,8 369,6

Napomena: Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 -2009. “n/a” u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri preduzeća s direktnim investicijama, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose investicija.

Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following:- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital – withdrawals and repayments of this kind of loans – are excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments)- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when earned as it was done according to the previous methodology)- investments of fellow enterprises are included in direct investments in other capital, while in the BoP these are now excluded from category Other Investments . (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes, data for the period 2004 - 2009 have been revised.“n/a” in this industry/country there are less then three companies with direct investment and in accordance with statistical standards we are not able to present invested amounts.

235


Napomena:Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodološkim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih ulaganja, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja. (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim stranih ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004-2009. “n/a “ u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri poduzeća s izravnim ulaganjem, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja.

Напомена: Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција- четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем:- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Oсталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија саистим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004 -2009. “n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од три предузећа с директним инвестицијама, те у складу са статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе инвестиција

T47b: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti - u milijunima KM -

T47б: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE Rev 2 класификацији дјелатности - у милионима KМ -

God

ina

Proi

zvod

nja

preh

ram

beni

h pr

oizv

oda

Prer

ada

drva

i pro

izvo

da o

d dr

va i p

luta

, osim

na

mje

štaj

a; p

roiz

vodn

ja p

redm

eta

od sl

ame

i pl

etar

skih

mat

erija

la

Proi

zvod

nja

koks

a i r

afini

rani

h na

ftnih

pro

izvo

da

Proi

zvod

nja

kem

ijski

h pr

oizv

oda

Proi

zvod

nja

osta

lih n

emet

alni

h m

iner

alni

h pr

oizv

oda

Proi

zvod

nja

bazn

ih m

etal

a

Proi

zvod

nja

mot

orni

h vo

zila

, prik

olic

a i

polu

prik

olic

a

Trgo

vina

na

velik

o, o

sim

trgo

vine

mot

orni

m

vozi

lima

i mot

ocik

lima

Trgo

vina

na

mal

o, o

sim

trgo

vine

mot

orni

m

vozi

lima

i mot

ocik

lima

Tele

kom

unik

acije

Fina

ncijs

ke u

služ

ne d

jela

tnos

ti, o

sim

osi

gura

nja

i miro

vins

kih

fond

ova

Posl

ovan

je n

ekre

tnin

ama

Ost

ale

djel

atno

sti

Uku

pno

Годи

на

Про

изво

дња

прех

рам

бени

х пр

оизв

ода

Пре

рада

дрв

ета

и пр

оизв

ода

од д

рвет

а и

плут

а, о

сим

нам

јеш

таја

; про

изво

дња

пред

мет

а од

сла

ме

и пл

етар

ских

мат

ериј

ала

Про

изво

дња

кокс

а и

раф

инис

аних

наф

тних

пр

оизв

ода

Про

изво

дња

хем

ијск

их п

роиз

вода

Про

изво

дња

оста

лих

прои

звод

а од

не

мет

ални

х м

инер

ала

Про

изво

дња

базн

их м

етал

а

Про

изво

дња

мот

орни

х во

зила

, при

коли

ца и

по

лупр

икол

ица

Трго

вина

на

вели

ко, о

сим

трг

овин

е м

отор

ним

воз

илим

а и

мот

оцик

лим

а

Трго

вина

на

мал

о, о

сим

трг

овин

е м

отор

ним

во

зили

ма

и м

отоц

икли

ма

Теле

ком

уник

ациј

е

Фин

анси

јске

усл

ужне

дје

латн

ости

, оси

м

осиг

урањ

а и

пенз

иони

х ф

ондо

ва

Пос

лова

ње

некр

етни

нам

а

Ост

але

дјел

атно

сти

Укуп

но

2011. 32,2 12,5 43,6 12,2 -7,3 -24,0 -5,2 125,3 63,8 10,8 165,4 78,7 190,6 698,6

2012. -8,0 -0,2 5,0 18,6 3,6 -30,9 6,7 145,2 -15,6 6,4 130,3 1,1 271,9 534,2

2013. 14,6 2,2 -92,6 25,4 14,0 -18,2 8,3 -1,3 28,6 13,0 141,8 33,3 248,8 417,6

Sij - Lip 2014. Јан - Јун 2014. -3,8 1,9 177,5 n/a 2,4 1,3 -2,7 39,3 46,9 -2,5 52,8 5,6 50,8 369,6

236


T48: Stanje direktnih stranih investicija u BiH po komponentama - u milionima KM -

T48: Stocks of Foreign Direct Investments in BH by Components - KM million -

Ostali kapital

Other capital

GodinaVlasnički udjeli i zadržane

zarade Zaduživanja OstaloUkupno direktna strana

ulaganja

Year Equity and Reinvested

earnings Borrowings Other Total foreign direct

investment

2003. 2.073,7 276,6 67,5 2.417,9

2004. 2.838,4 340,4 104,3 3.283,1

2005. 3.296,2 385,6 134,0 3.815,8

2006. 4.217,4 325,3 213,4 4.756,1

2007. 6.484,4 385,7 300,2 7.170,2

2008. 7.289,8 889,1 397,5 8.576,5

2009. 7.467,5 1.449,5 500,3 9.417,3

2010. 7.473,3 1.806,7 540,0 9.820,0

2011. 7.843,6 2.362,6 524,4 10.730,6

2012. 7.886,2 2.536,9 606,3 11.029,5

2013. 8.007,0 2.457,8 579,2 11.044,0

Napomena: Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem, uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama revidirani u podaci i za period 2004 -2009.

Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following:- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital-withdrawals and repayments of this kind of loans – are excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments)- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when earned as it was done according to the previous methodology)- investments of fellow enterprises are included in direct investments,in other capital, while in the BoP these are now excluded from category Other Investments . (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes, data for the period 2004 - 2009 have been revised .

237


T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH po komponentama - u milijunima KM -

T48: Стање директних страних инвестиција у БиХ по компонентама - у милионима KМ -

Ostali kapital

Остали капитал

GodinaVlasnički udjeli i zadržane

zarade Zaduživanja OstaloUkupno direktna strana

ulaganja

ГодинаВласничко учешће и

задржане зараде Задуживања Остало Укупно директне стране

инвестиције

2003. 2.073,7 276,6 67,5 2.417,9

2004. 2.838,4 340,4 104,3 3.283,1

2005. 3.296,2 385,6 134,0 3.815,8

2006. 4.217,4 325,3 213,4 4.756,1

2007. 6.484,4 385,7 300,2 7.170,2

2008. 7.289,8 889,1 397,5 8.576,5

2009. 7.467,5 1.449,5 500,3 9.417,3

2010. 7.473,3 1.806,7 540,0 9.820,0

2011. 7.843,6 2.362,6 524,4 10.730,6

2012. 7.886,2 2.536,9 606,3 11.029,5

2013. 8.007,0 2.457,8 579,2 11.044,0

Napomena:Strana inozemna ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodologškim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih ulaganja, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija s istim izravnim stranim ulagačem, uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004-2009.

Напомена: Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем:- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Oсталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија с истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004 -2009.

238


T49: Međunarodna investicijska pozicija (MIP) - u milionima KM -

T49: International Investment Position (IIP) - KM million -

AKTIVA

Direktne investicije uinostranstvo Ostala ulaganja

Uku

pno

Vlas

ničk

i kap

ital i

di

onic

e in

vest

icijs

kih

fond

ova

Zad

užen

je (r

azni

du

žnič

kiin

stru

men

ti)

Port

folio

inve

stic

ije u

in

ostr

anst

vo

Fina

nsijs

kide

rivat

ivi

Uku

pno

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki k

redi

ti i a

vans

i

Ost

ala

aktiv

a

Reze

rvna

akt

iva

God

ina

Net

o M

IP

Uku

pna

Akt

iva

ASSETS

Direct Investment Abroad Other Investment

Year

Net

IIP

Tota

l Ass

ets

Tota

l

Equi

ty a

nd

Inve

stm

ent F

und

Shar

es

Deb

tIn

stru

men

ts

Port

folio

Inve

stm

ent

Abr

oad

Fina

ncia

lD

eriv

ativ

es

Tota

l

Curr

ency

and

D

epos

its

Loan

s

Trad

e Cr

edits

an

d Ad

vanc

es

Oth

er A

sset

s

Rese

rve

Ass

ets

1 2=3-153=4+7+8

+9+14 4=5+6 5 6 7 89=10+11+12+13 10 11 12 13 14

2005. -5.832,9 7.737,1 114,4 75,0 39,4 15,2 0,0 3.355,2 2.850,4 5,3 368,7 130,8 4.252,3

2006. -5.716,0 9.634,8 245,5 79,3 166,2 28,8 0,0 3.880,9 3.225,3 130,2 461,9 63,4 5.479,5

2007. -7.641,7 12.485,7 340,6 110,5 230,1 16,3 0,0 5.402,5 4.376,8 194,3 749,8 81,7 6.726,3

2008. -11.627,0 12.397,9 398,8 126,0 272,9 33,6 0,0 5.641,9 4.216,6 165,9 1.164,9 94,5 6.323,5

2009. -13.730,5 12.111,1 266,1 124,0 142,1 305,5 0,0 5.299,5 3.753,6 161,3 1.277,0 107,6 6.240,0

2010. -14.364,1 11.884,5 428,5 233,6 194,9 432,0 0,0 4.538,4 3.145,1 184,4 1.076,4 132,5 6.485,6

2011. -15.339,8 11.645,1 417,1 250,6 166,5 415,0 0,0 4.361,6 2.967,6 88,2 1.154,1 151,7 6.451,5

2012. -15.848,4 11.635,9 451,9 280,0 171,9 447,8 0,0 4.199,8 2.760,5 77,1 1.177,3 184,8 6.536,5

2013. -14.958,4 12.620,5 476,3 253,0 223,3 505,3 0,0 4.542,7 3.013,7 118,8 1.181,1 229,2 7.096,1

Napomena: Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platnog bilansa i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6).

Note: Note: International investment position for BH is compiled in accordance with the latest International Monetary Fund methodology for compilation of balance of payments statistics and international investment position, sixth edition (BPM6).

239



T49: Међународна инвестициона позиција (МИП) - у милионима KM -

God

ina

Net

o M

IP

Uku

pna

sred

stva

SREDSTVA

Izravna ulaganja u inozemstvo Ostala ulaganja

Uku

pno

Vlas

ničk

i kap

ital i

di

onic

e in

vest

icijs

kih

fond

ova

Zad

užen

je (r

azni

du

žnič

kiin

stru

men

ti)

Port

feljn

aul

agan

ja

u in

ozem

stvo

Fina

ncijs

kide

rivat

ivi

Uku

pno

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki k

redi

ti i a

vans

i

Ost

ala

aktiv

a

Dev

izne

re

zerv

e

АКТИВА

Директне инвестиције у иностранство Остале инвестиције

Годи

на

Нет

о М

ИП

Укуп

но а

ктив

а

Укуп

но

Влас

ничк

и ка

пита

л и

акци

је

инве

стиц

иони

х ф

ондо

ва

Заду

жењ

е (р

азни

дуж

ничк

и ин

стру

мен

ти)

Пор

тфол

ио

инве

стиц

ије

у ин

остр

анст

во

Фин

анси

јски

де

рива

тиви

Укуп

но

Валу

та и

де

пози

ти

Зајм

ови

Трго

винс

ки

кред

ити

и ав

анси

Ост

ала

акти

ва

Резе

рвна

ак

тива

1 2=3-153=4+7+8

+9+14 4=5+6 5 6 7 89=10+11+12+13 10 11 12 13 14

2005. -5.832,9 7.737,1 114,4 75,0 39,4 15,2 0,0 3.355,2 2.850,4 5,3 368,7 130,8 4.252,3

2006. -5.716,0 9.634,8 245,5 79,3 166,2 28,8 0,0 3.880,9 3.225,3 130,2 461,9 63,4 5.479,5

2007. -7.641,7 12.485,7 340,6 110,5 230,1 16,3 0,0 5.402,5 4.376,8 194,3 749,8 81,7 6.726,3

2008. -11.627,0 12.397,9 398,8 126,0 272,9 33,6 0,0 5.641,9 4.216,6 165,9 1.164,9 94,5 6.323,5

2009. -13.730,5 12.111,1 266,1 124,0 142,1 305,5 0,0 5.299,5 3.753,6 161,3 1.277,0 107,6 6.240,0

2010. -14.364,1 11.884,5 428,5 233,6 194,9 432,0 0,0 4.538,4 3.145,1 184,4 1.076,4 132,5 6.485,6

2011. -15.339,8 11.645,1 417,1 250,6 166,5 415,0 0,0 4.361,6 2.967,6 88,2 1.154,1 151,7 6.451,5

2012. -15.848,4 11.635,9 451,9 280,0 171,9 447,8 0,0 4.199,8 2.760,5 77,1 1.177,3 184,8 6.536,5

2013. -14.958,4 12.620,5 476,3 253,0 223,3 505,3 0,0 4.542,7 3.013,7 118,8 1.181,1 229,2 7.096,1

Napomena: Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platne bilance i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6).

Напомена:Међународна инвестициона позиција за БиХ компилирана је у складу с најновијом методологијом Међународног монетарног фонда за компилацију статистике платног биланса и међународне инвестиционе позиције, шесто издање (BPM6).

240



T49: International Investment Position (IIP) - KM million -

God

ina

Uku

pna

Pasi

va

PASIVA

Direktne investicije u BiH Ostala ulaganja

Uku

pno

Vlas

ničk

i kap

ital i

di

onic

e in

vest

icijs

kih

fond

ova

Zad

užen

je (r

azni

du

žnič

kiin

stru

men

ti)

Port

folio

inve

stic

ije u

BiH

Fina

nsijs

kide

rivat

ivi

Uku

pno

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki k

redi

ti i a

vans

i

Ost

ala

pasi

va

LIABILITIES

Direct Investment in BH Other Investment

Year

Tota

l Lia

bilit

ies

Tota

l

Equi

ty a

nd

Inve

stm

ent F

und

Shar

es

Deb

tIn

stru

men

ts

Port

folio

Inve

stm

ent i

n BH Fi

nanc

ial

Der

ivat

ives

Tota

l

Curr

ency

and

D

epos

its

Loan

s

Trad

e Cr

edits

an

d Ad

vanc

es

Oth

er L

iabi

litie

s

15=16+21 16=17+18 17 18 19 2021=22+23

+24+25 22 23 24 25

2005. 13.570,0 3.846,0 3.296,2 549,8 256,7 0,0 9.467,3 1.904,1 6.670,2 691,6 201,4

2006. 15.350,8 4.911,2 4.217,5 693,7 251,5 0,0 10.188,1 2.137,2 7.048,1 769,2 233,7

2007. 20.127,4 7.380,4 6.484,5 895,9 244,2 0,0 12.502,8 2.674,5 8.740,6 823,0 264,7

2008. 24.024,9 8.817,2 7.289,8 1.527,4 331,4 0,0 14.876,3 3.338,1 10.167,0 1.101,0 270,2

2009. 25.841,6 9.512,6 7.467,5 2.045,2 751,9 0,0 15.577,1 3.227,8 10.159,9 1.564,9 624,4

2010. 26.248,6 9.963,1 7.473,3 2.489,8 699,8 0,0 15.585,7 2.619,6 10.420,5 1.968,6 577,0

2011. 26.984,9 10.840,8 7.843,6 2.997,2 642,3 0,0 15.501,9 2.136,8 10.700,9 2.093,1 571,1

2012. 27.484,4 11.120,5 7.886,2 3.234,3 579,7 0,0 15.784,1 2.053,4 11.014,1 2.178,8 537,8

2013. 27.578,9 11.189,0 8.007,0 3.182,0 417,1 0,0 15.972,8 1.934,8 11.282,1 2.230,4 525,6

Napomena: Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platnog bilansa i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6).

Note: Note: International investment position for BH is compiled in accordance with the latest International Monetary Fund methodology for compilation of balance of payments statistics and international investment position, sixth edition (BPM6).

241


Napomena: Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platne bilance i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6).

Напомена:Међународна инвестициона позиција за БиХ компилирана је у складу с најновијом методологијом Међународног монетарног фонда за компилацију статистике платног биланса и међународне инвестиционе позиције, шесто издање (BPM6).

T49: Međunarodna investicijska pozicija (MIP) - u milijunima KM -

T49: Међународна инвестициона позиција (МИП) - у милионима KM -

God

ina

Uku

pne

obv

eze

OBVEZE

Izravna ulaganja u BiH Ostala ulaganja

Uku

pno

Vlas

ničk

i kap

ital i

di

onic

e in

vest

icijs

kih

fond

ova

Zadu

ženj

e (r

azni

du

žnič

kiin

stru

men

ti)

Port

feljn

aul

agan

ja u

BiH

Fina

nsijs

kide

rivat

ivi

Uku

pno

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki k

redi

ti i a

vans

i

Ost

ale

obve

ze

ПАСИВА

Директне инвестиције у БиХ Остале инвестиције

Годи

на

Укуп

нa п

асив

а

Укуп

но

Влас

ничк

и ка

пита

л и

акци

је

инве

стиц

иони

х ф

ондо

ва

Заду

жењ

е (р

азни

ду

жни

чки

инст

рум

енти

)

Пор

тфол

ио

инве

стиц

ије

у Би

Х

Фин

анси

јски

де

рива

тиви

Укпу

но

Валу

та и

де

пози

ти

Зајм

ови

Трго

винс

ки

кред

ити

и ав

анси

Ост

ала

паси

ва

15=16+21 16=17+18 17 18 19 21=22+23+24+25 22 23 24 25

2005. 13.570,0 3.846,0 3.296,2 549,8 256,7 0,0 9.467,3 1.904,1 6.670,2 691,6 201,4

2006. 15.350,8 4.911,2 4.217,5 693,7 251,5 0,0 10.188,1 2.137,2 7.048,1 769,2 233,7

2007. 20.127,4 7.380,4 6.484,5 895,9 244,2 0,0 12.502,8 2.674,5 8.740,6 823,0 264,7

2008. 24.024,9 8.817,2 7.289,8 1.527,4 331,4 0,0 14.876,3 3.338,1 10.167,0 1.101,0 270,2

2009. 25.841,6 9.512,6 7.467,5 2.045,2 751,9 0,0 15.577,1 3.227,8 10.159,9 1.564,9 624,4

2010. 26.248,6 9.963,1 7.473,3 2.489,8 699,8 0,0 15.585,7 2.619,6 10.420,5 1.968,6 577,0

2011. 26.984,9 10.840,8 7.843,6 2.997,2 642,3 0,0 15.501,9 2.136,8 10.700,9 2.093,1 571,1

2012. 27.484,4 11.120,5 7.886,2 3.234,3 579,7 0,0 15.784,1 2.053,4 11.014,1 2.178,8 537,8

2013. 27.578,9 11.189,0 8.007,0 3.182,0 417,1 0,0 15.972,8 1.934,8 11.282,1 2.230,4 525,6

242


T50: Nominalni i realni efektivni kurs konvertibilne marke T50: Nominal and Real Effective Exchange Rate of Convertible Mark

EFEKTIVNI KURS KM (2010=100)

Godina Mjesec NEER 20* REER 20*

EFFECTIVE EXCHANGE RATE KM (2010=100)

Year Month NEER 20* REER 20*

2005. 96,71 99,37

2006. 96,92 101,23

2007. 96,37 98,45

2008. 96,36 100,02

2009. 100,38 100,94

2010. 99,98 100,00

2011. 100,86 100,39

2012. 101,57 99,58

2013. 102,76 97,84

2013. 07. 102,75 97,28

08. 103,21 97,17

09. 103,46 97,35

10. 103,58 97,70

11. 103,68 97,87

12. 104,25 98,01

2014. 01. 104,63 98,22

02. 105,27 98,66

03. 105,80 98,80

04. 105,41 98,19

05. 105,00 97,65

06. 104,59 97,14

07. 104,74 97,22

08. 105,07 97,76

09. 105,03 97,41

Napomena: Zbog promjene bazne godine (2010=100), u odnosu na prijašnju baznu godinu (2005=100), za indeks potrošačkih cijena i indeks kursa KM, od 2005. godine revidirani su i podaci NEER-a i REER-a.Kraće metodološke napomene izračuna NEER-a i REER-a su sljedeće:Prilikom izračuna NEER-a ponder se računa u odnosu na ukupnu trgovinu za tri uzastopne godine (počevši od 2005, 2006. i 2007. – koristi se ponder koji se dobije iz vrijednosti zbira ukupne trgovine od 2005 – 2007; za 2008, 2009. i 2010. godinu vrijednost zbira ukupne trgovine od 2008 – 2010, za godine 2011, 2012. i 2013. se računa koristeći vrijednosti 2011 – 2013, dok se za 2014. godinu i dalje, sve dok nemamo period od tri uzastopne godine, koristi ponder koji je rezultat perioda 2011 – 2013). Također, po datoj metodologiji koristi se kurs koji izražava koliki broj jedinica strane valute odgovara jednom KM.Za izračun REER-a, pored NEER-a, koristi se i indeks potrošačkih cijena – CPI. CPI je inverzno postavljen i formiran je na osnovi dvadeset trgovinskih partnera (Austrija, Češka, Francuska, Njemačka, Mađarska, Italija, Litvanija, Holandija, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Kina, Velika Britanija, BJR Makedonija , Rumunija, Ruska Federacija, SAD, Srbija i CG – od 2007. posmatra se samo Srbija, Švicarska i Turska). Detaljna metodološka objašnjenja za kompilaciju i izračun indeksa NEER-a i REER-a su dostupna na web stranici CBBiH.

Note:Due to the change of the base year (2010 = 100), compared to the previous base year (2005 = 100), the consumer price index and the index rate of KM, since 2005, are revised, as well as NEER and REER data. Shorter methodology notes for the calculation of NEER and REER are as follows:In the calculation of NEER weight is calculated based on the total trade for three consecutive years (starting from 2005, 2006 and 2007 – the weight is calculated on the sum of total trade from 2005 to 2007, for 2008, 2009 and 2010, the sum of the total trade in 2008 – 2010. and for 2011, 2012 and 2013, using the values 2011 – 2013, while for 2014 and beyond, until we have a period of three consecutive years, the weight used is from the period 2011 to 2013). Also, by the applied methodology, exchange rate is expressed as the number of units of foreign currency per one KM.To calculate REER, in addition to NEER, Consumer Price Index – CPI is also used. CPI index is set inversely and calculated on the basis of twenty trading partners (Austria, Czech Republic, France, Germany, Hungary, Italy, Lithuania, Netherlands, Poland, Slovenia, Croatia, China, United Kingdom, FYR Macedonia, Romania, Russian Federation, USA, Serbia and Montenegro – since 2007. only Serbia is observed, Switzerland and Turkey). Detailed methodological explanations for compiling and calculating the nominal (NEER) and real (REER) effective exchange rate are available at the CBBH website.

243


T50: Nominalni i realni efektivni tečaj konvertibilne marke T50: Номинални и реални ефективни курс конвертибилне марке

EFEKTIVNI TEČAJ KM (2010=100)

Godina Mjesec NEER 20* REER 20*

ЕФЕКТИВНИ КУРС KM (2010=100)

Година Мјесец NEER 20* REER 20*

2005. 96,71 99,37

2006. 96,92 101,23

2007. 96,37 98,45

2008. 96,36 100,02

2009. 100,38 100,94

2010. 99,98 100,00

2011. 100,86 100,39

2012. 101,57 99,58

2013. 102,76 97,84

2013. 07. 102,75 97,28

08. 103,21 97,17

09. 103,46 97,35

10. 103,58 97,70

11. 103,68 97,87

12. 104,25 98,01

2014. 01. 104,63 98,22

02. 105,27 98,66

03. 105,80 98,80

04. 105,41 98,19

05. 105,00 97,65

06. 104,59 97,14

07. 104,74 97,22

08. 105,07 97,76

09. 105,03 97,41

Napomena: Zbog promjene bazne godine (2010=100), u odnosu na prijašnju baznu godinu (2005=100), za indeks potrošačkih cijena i indeks tečaja KM, od 2005. godine revidirani su i podaci NEER-a i REER-a.Kraće metodološke napomene izračuna NEER-a i REER-a su sljedeće:Prilikom izračuna NEER-a ponder se računa u odnosu na ukupnu trgovinu za tri uzastopne godine (počevši od 2005, 2006. i 2007. – koristi se ponder koji se dobije iz vrijednosti zbroja ukupne trgovine od 2005 – 2007; za 2008, 2009. i 2010. godinu vrijednost zbroja ukupne trgovine od 2008 – 2010, za godine 2011, 2012. i 2013. se računa koristeći vrijednosti 2011 – 2013, dok se za 2014. godinu i dalje, sve dok nemamo razdoblje od tri uzastopne godine, koristi ponder koji je rezultat razdoblja 2011 – 2013). Također, po danoj metodologiji koristi se tečaj koji izražava koliki broj jedinica strane valute odgovara jednom KM.Za izračun REER-a, pored NEER-a koristi se i indeks potrošačkih cijena – CPI. CPI je inverzno postavljen i formiran je na osnovi dvadeset trgovinskih partnera (Austrija, Češka, Francuska, Njemačka, Madžarska, Italija, Litva, Nizozemska, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Kina, Velika Britanija, BJR Makedonija , Rumunjska, Ruska Federacija, SAD, Srbija i CG – od 2007. promatra se samo Srbija, Švicarska i Turska). Detaljna metodološka objašnjenja za kompilaciju i izračun indeksa NEER-a i REER-a su dostupna na web stranici CBBiH.

Напомена:Због промјене базне године (2010=100), у односу на пријашњу базну годину (2005=100), за индекс потрошачких цијена и индекс курса KM, од 2005. године ревидирани су и подаци NEER-а и REER-а.Краће методолошке напомене израчуна NEER-а и REER-а су сљедеће:Приликом израчуна NEER-а пондер се рачуна у односу на укупну трговину за три узастопне године (почевши од 2005, 2006. и 2007. – користи се пондер који се добије из вриједности збира укупне трговине од 2005 – 2007; за 2008, 2009. и 2010. годину вриједност збира укупне трговине од 2008 – 2010, за године 2011, 2012. и 2013. се рачуна користећи вриједности 2011 – 2013, док се за 2014. годину и даље, све док немамо период од три узастопне године, користи пондер који је резултат периода 2011 – 2013). Такође, по датој методологији користи се курс који изражава колики број јединица стране валуте одговара једном KM.За израчун REER-a, поред NEER-а користи се и индекс потрошачких цијена – CPI. CPI је инверзно постављен и формиран је на основу двадесет трговинских партнера (Аустрија, Чешка, Француска, Њемачка, Мађарска, Италија, Литванија, Холандија, Пољска, Словенија, Хрватска, Кина, Велика Британија, БЈР Македонија , Румунија, Руска Федерација, САД, Србија и ЦГ – од 2007. посматра се само Србија, Швицарска и Турска). Детаљна методолошка објашњења за компилацију и израчун индекса NEER-а и REER-а су доступна на веб страници ЦББиХ.

244


NAPOMENA:

- Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda u finansijskim izvještajima banaka Federacije BiH i prenosa novčanih tokova u decembarskim podacima za 2011, došlo je do sljedećih promjena na strani aktive: smanjenja kredita za 155 miliona KM, povećanja ostale aktive za 10 miliona KM, na strani pasive: smanjenja obaveza prema nerezidentima u iznosu od 624 miliona KM, povećanja rezervisanja za kreditne gubitke za 472 miliona KM i povećanja ostale pasive za sedam miliona KM.

- U februaru 2011. jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju depozita u iznosu od oko 80 miliona KM, s depozita javnih preduzeća na depozite vlade entiteta, u skladu s preporukama MMF-a.

- Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH, u junu 2010. jedna banka je izvršila preknjižavanje oko 300 miliona KM potraživanja po osnovu vrijednosnih papira od domaćih institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata. U decembru 2010. ista banka je izvršila retroaktivno ovu ispravku u odgovarajućim iznosima za period od augusta 2009, kada je greška nastala, do maja 2010. Navedena ispravka se odrazila na porast strane aktive i pad ostalih stavki neto.

- Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju finansijskih instrumenata u okviru strane aktive za period januar - august 2010. u iznosu od oko 40 miliona KM. Potraživanja od nerezidenata po osnovu kredita reklasifikovana su u potraživanja od nerezidenata po osnovu vrijednosnih papira, što se odrazilo na promjene unutar kratkoročne i dugoročne strane aktive.

- Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske, jedna banka je izvršila reklasifikaciju finansijskih instrumenata na strani pasive za period septembar 2008. - novembar 2010, tj. smanjenje oročenih i štednih depozita nebankarskih finansijskih institucija i sektora vlade, a povećanje kredita od navedenih sektora, respektivno, u odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu 50 - 150 miliona KM.

- U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo RS-a, objavljenoj u Sl. glasniku RS br. 136/10, kojom je propisan novi način knjigovodstvenog evidentiranja potraživanja klasifikovanih u kategoriju E, obračuna i knjigovodstvenog evidentiranja kamate po nekvalitetnoj aktivi, te obračuna opštih i posebnih rezervisanja, banke iz RS-a su u podacima za decembar 2010. izvršile primjenu navedene regulative prenosom navedenih pozicija iz vanbilansne evidencije u bilans. Ispravka se odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu od 144 miliona KM, porast dospjelih kamata u iznosu od 36 miliona KM, a na strani pasive na porast rezervisanja za kreditne gubitke u iznosu od 180 miliona KM u okviru računa kapitala.

NOTE:

- Due to the application of International Accounting Standards (IAS) and the International Financial Reporting Standards applied in BH Federation banks and the transfer of money flows in December 2011 data, the following changes have occurred at the assets side: decrease of loans by KM 155 million, an increase in other assets by KM 10 million, at the liabilities side: decrease of liabilities to non-residents in the amount of KM624 million, an increase in loan loss provisions by KM 472 million and other liabilities increased by KM 7 million.

- In February 2011, one bank from BH Federation reclassified deposits in the amount of around KM 80 million, from the deposits of public companies to the Entities’ governments deposits, in line with the IMF recommendations.

- By order of the FBH Banking Agency, in June 2010, one bank made a reclassification of about KM 300 million of claims based on securities on domestic institutional sectors to the claims on non-residents. In December 2010, the same bank made this reclassification, retroactively, in the respective amounts for the period from August 2009 when the error occurred, until May 2010. The above reclassification was reflected in the increase in foreign assets and decrease in other items net.

- One bank from FBH made a reclassification of financial instruments in the foreign assets amounting to about KM 40 million for the period January - August 2010. Claims on non-residents based on loans were reclassified in claims on non-residents on the basis of securities, which resulted in changes in the short- term and long- term foreign assets.

- By order of the Banking Agency of Republika Srpska one bank made a reclassification of financial instruments on the liabilities side, for the period of September 2008 - November 2010, .ie. the decrease in time and savings deposits of non-bank financial institutions and government sector, and the increase in loans from the same sectors, respectively, in the appropriate amounts, by months, ranging from 50 - 150 million KM.

- In accordance with new regulations of the RS Banking Agency, published in the Official Gazette of RS, no.136/10, which has regulated a new manner of recording receivables classified in category “E”, accounting and bookkeeping of interest on non-performing assets and calculation of general and special provisions, RS banks , in the data for December 2010, implemented the mentioned regulations, by transfering these items from off-balance records into balance sheet. The correction was reflected on the assets side, as increase of loans in the amount of about KM 144 million, and increase of due interest in the amount of KM 36 million, and on the liabilities side, as increase in provisions for loan losses amounting to about KM 180 million within the capital account.

245


NAPOMENA:

- Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda u financijskim izvješćima banaka Federacije BiH i prijenosa novčanih tokova u podacima za prosinac 2011. došlo je do sljedećih promjena na strani aktive: smanjenja kredita za 155 milijuna KM, povećanja ostale aktive za 10 milijuna KM, na strani pasive: smanjenja obveza prema nerezidentima u iznosu od 624 milijuna KM, povećanja rezerviranja za kreditne gubitke za 472 milijuna KM i povećanja ostale pasive za sedam milijuna KM.

- U veljači 2011. jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju depozita u iznosu od oko 80 milijuna KM, s depozita javnih poduzeća na depozite vlade entiteta, u skladu s preporukama MMF-a.

- Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH, u lipnju 2010. jedna banka je izvršila preknjižavanje oko 300 milijuna KM potraživanja po osnovi vrijednosnih papira od domaćih institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata. U prosincu 2010. ista banka je izvršila retroaktivno ovu ispravku u odgovarajućim iznosima za razdoblje od kolovoza 2009, kada je greška nastala, do svibnja 2010. Navedena ispravka se odrazila na porast strane aktive i pad ostalih stavki neto.

- Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju financijskih instrumenata u okviru strane aktive za razdoblje siječanj - kolovoz 2010. u iznosu od oko 40 milijuna KM. Potraživanja od nerezidenata po osnovi kredita reklasificirana su u potraživanja od nerezidenata po osnovi vrijednosnih papira, što se odrazilo na promjene unutar kratkoročne i dugoročne strane aktive.

- Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske, jedna banka je izvršila reklasifikaciju financijskih instrumenata na strani pasive za razdoblje rujan 2008. - studeni 2010. tj. smanjenje oročenih i štednih depozita nebankarskih financijskih institucija i sektora vlade, a povećanje kredita od navedenih sektora, respektivno, u odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu od 50 - 150 milijuna KM.

- U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo RS, objavljenoj u Sl. glasniku RS br. 136/10, kojom je propisan novi način knjigovodstvenog evidentiranja potraživanja klasificiranih u kategoriju «E», obračuna i knjigovodstvenog evidentiranja kamate po nekvalitetnoj aktivi, te obračuna općih i posebnih rezerviranja, banke iz RS-a su u podacima za prosinac 2010. izvršile primjenu navedene regulative, prijenosom navedenih pozicija iz izvanbilančne evidencije u bilancu. Ispravka se odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu od oko 144 milijuna KM, porast dospjelih kamata u iznosu od oko 36 milijuna KM, a na strani pasive na porast rezerviranja za kreditne gubitke u iznosu od oko 180 milijuna KM u okviru računa kapitala.

НАПОМЕНА:

- Због примјене Међународних рачуноводствених стандарда (МРС) и Међународних старндарда у финансијским извјештајима банака Федерације БиХ и преноса новчаних токова у децембарским подацима за 2011. дошло је до сљедећих промјена на страни активе: смањења кредита за 155 милиона KМ, повећања остале активе за 10 милиона KМ, на страни пасиве смањења обавеза према нерезидентима у износу од 624 милиона KМ, повећања резервисања за кредитне губитке за 472 милиона KМ и повећања остале пасиве за седам милиона KМ.

- У фебруару 2011. једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију депозита у износу од око 80милиона KM, с депозита јавних предузећа на депозите владе ентитета, у складу с препорукама ММФ-а.

- По налогу Агенције за банкарство ФБиХ, у јуну 2010. једна банка је извршила прекњижавање око 300 милиона KМ потраживања по основу хартија од вриједности од домаћих институционалних сектора на потраживања од нерезидената. У децембру 2010. иста банка је извршила ретроактивно ову исправку у одговарајућим износима за период од августа 2009, када је грешка настала, до маја 2010. Наведена исправка се одразила на пораст стране активе и пад осталих ставки нето.

- Једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију финансијских инструмената у оквиру стране активе за период јануар - август 2010. у износу од око 40 милиона KМ. Потраживања од нерезидената по основу кредита рекласификована су у потраживања од нерезидената по основу хартија од вриједности, што се одразило на промјене унутар краткорочне и дугорочне стране активе.

- По налогу Агенције за банкарство Републике Српске, једна банка је извршила рекласификацију финансијских инструмената на страни пасиве за период септембар 2008. - новембар 2010. тј. смањење орочених и штедних депозита небанкарских финансијских институција и сектора владе, а повећање кредита од истог сектора у одговарајућим износима, по мјесецима, у распону од 50 до 150 милиона KМ.

- У складу с новом регулативом Агенције за банкарство РС, објављеној у Сл. гласнику РС бр. 136/10, којом је прописан нови начин књиговодственог евидентирања потраживања класификованих у категорију «Е», обрачуна и књиговодственог евидентирања камате по неквалитетној активи, те обрачуна општих и посебних резервисања, банке из РС-a су у подацима за децембар 2010. извршиле примјену наведене регулативе, преносом наведених позиција из ванбилансне евиденције у биланс. Исправка се одразила на страни активе на пораст кредита у износу од 144 милиона KМ, пораст доспјелих камата у износу од 36 милиона KМ, а на стрaни пасиве на пораст резервисања за кредитне губитке у износу од 180 милиона KМ у оквиру рачуна капитала.

246


7. DODATAK7. APPENDIX


7. DODATAK7. ДОДАТАК

248


SPISAK BANAKA

Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo

1. Sparkasse Bank d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo3. BOR banka d.d. Sarajevo4. Razvojna banka Federacije BiH d.d Sarajevo5. Investiciono – komercijalna banka d.d. Zenica6. Moja banka d.d. Sarajevo7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo8. Privredna banka d.d. Sarajevo9. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo10. Ziraat Bank Bosnia d.d. Sarajevo11. NLB banka d.d. Tuzla12. Union banka d.d. Sarajevo13. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo14. Vakufska banka d.d. Sarajevo15. Sberbank BH d.d. Sarajevo

Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar

1. Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar2. Komercijalno – investiciona banka d.d. Velika Kladuša3. UniCredit Bank d.d. Mostar

Banke koje pokriva Glavna banka RS Banja Luka

1. Banka Srpske a.d. Banja Luka 2. Bobar banka a.d. Bijeljina3. Hypo Alpe Adria Bank a.d. Banja Luka4. Unicredit bank a.d. Banja Luka5. Nova banka a.d. Banja Luka6. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina7. NLB Razvojna banka a.d. Banja Luka8. Sberbank a.d. Banja Luka9. Komercijalna banka a.d. Banja Luka10. MF banka a.d. Banja Luka

Članica programa za osiguranje depozita

LIST OF COMMERCIAL BANKS

Banks covered by Main Unit Sarajevo


Banks covered by Main Unit Mostar


Banks covered by Main Bank of Republika Srpska of CBBH


Member of Deposit Insurance Program

249


SPISAK BANAKA

Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo


Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar


Banke koje pokriva Glavna banka RS Banja Luka


Članica programa za osiguranje depozita

СПИСАК БАНАКА

Банке које покрива Главна јединица Сарајево

1. Sparkasse Bank d.d. Босна и Херцеговина Сарајево2. Bosna Bank International д.д. Сарајево3. БОР банка д.д. Сарајево4. Развојна банка Федерације БиХ д.д. Сарајево5. Инвестиционо-комерцијална банка д.д. Зеница6. Моја банка д.д. Сарајево7. ProCredit Bank d.d. Сарајево8. Привредна банка д.д. Сарајево9. Raiffeisen Bank BH д.д. Сарајево10. Ziraat Bank Bosnia д.д. Сарајево11. НЛБ банка д.д. Тузла12. Унион банка д.д. Сарајево13. Intesa Sanpaolo banka д.д. Сарајево14. Вакуфска банка д.д. Сарајево15. Sberbank BH д.д. Сарајево

Банке које покрива Главна јединица Мостар

1. Hypo Alpe Adria Bank д.д. Мостар2. Комерцијално-инвестициона банка д.д. Велика Кладуша3. UniCredit Bank д.д. Мостар

Банке које покрива Главна банка РС Бања Лука

1. Банка Српске a.д. Бања Лука2. Бобар банка а.д. Бијељина3. Hypo Alpe Adria Bank а.д. Бања Лука4. Unicredit bank а.д. Бања Лука5. Нова банка а.д. Бања Лука6. Pavlović International Bank а.д. Бијељина7. НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука 8. Sberbank а.д. Бања Лука9. Комерцијална банка а.д. Бања Лука10. МФ банка а.д. Бања Лука

Чланица програма за осигурање депозита

250


UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE

UPRAVNO VIJEĆE:

Predsjedavajući i guverner dr. Kemal Kozarić

Članovi: dr. Fikret Čaušević dr. Milenko Krajišnik dr. Željko Šain dr. Vasilj Žarković

Viceguverneri : Viceguverner nadležan za Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, evropske integracije i platne sisteme mr. Ankica Kolobarić

Viceguverner nadležan za Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom dr. Radomir Božić

Viceguverner nadležan za Sektor za administraciju i finansije mr. Ernadina Bajrović

Glavni interni revizor mr. Edis Kovačević

Zamjenici glavnog internog revizora Angela Medić Jasmina Novalija Krstinja Tošović

Ured vodećeg ekonomiste Vodeći ekonomista Belma Čolaković

Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, evropske integracije i platne sisteme Rukovodni tim Renata Barić Đorđe Racković mr. Verica Božić mr. Amir Hadžiomeragić

Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom Rukovodni tim mr. Emina Ćeman Vesna Papić Dejan Kovačević Edin Sijerčić mr. Vidosav Pantić

Sektor za administraciju i finansije Rukovodni tim mr Jasmin Hadžigrahić Lejla Krkalić Rade Jovanović dr. Ninoslav Gregović Igor Soldo

GOVERNING BOARD AND SENIOR STAFF

GOVERNING BOARD:

Chairman and Governor Kemal Kozarić, Ph.D.

Members: Fikret Čaušević, Ph.D. Milenko Krajišnik, Ph.D. Željko Šain, Ph.D. Vasilj Žarković, Ph.D.

Vice Governors: Vice Governor in charge of Sector for Statistics, External Debt Servicing, European Integrations and Payments Systems Ankica Kolabarić, M.Sc.

Vice Governor in charge of Sector for Monetary Operations, Cash and Foreign Currency Reserves Management Radomir Božić, Ph.D.

Vice Governor in charge of Sector for Administration and Finances Ernadina Bajrović, M.A.

Main Internal Auditor Edis Kovačević, M.Sc.

Deputies to the Main Internal Auditor Angela Medić Jasmina Novalija Krstinja Tošović

Office of the Chief Economist Chief Economist Belma Čolaković

Sector for Statistics, External Debt Servicing, European Integrations and Payments Systems Management Team Renata Barić Đorđe Racković Verica Božić, M.Sc. Amir Hadžiomeragić, M.Sc.

Vice Governor in charge of Sector for Monetary Operations, Cash and Foreign Currency Reserves Management, Management Team Emina Ćeman, M.Sc. Vesna Papić Dejan Kovačević Edin Sijerčić Vidosav Pantić, M.Sc.

Sector for Administration and Finances Management Team Jasmin Hadžigrahić, M.Sc. Lejla Krkalić Rade Jovanović Ninoslav Gregović, Ph.D. Igor Soldo

251


UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE

UPRAVNO VIJEĆE:

Predsjedatelj i guverner dr. Kemal Kozarić

Članovi: dr. Fikret Čaušević dr. Milenko Krajišnik dr. Željko Šain dr. Vasilj Žarković

Viceguverneri: Viceguverner nadležan za Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, europske integracije i platne sustave mr. Ankica Kolobarić

Viceguverner nadležan za Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom dr. Radomir Božić

Viceguverner nadležan za Sektor za administraciju i financije mr. Ernadina Bajrović

Glavni interni revizor mr. Edis Kovačević

Zamjenici glavnog internog revizora Angela Medić Jasmina Novalija Krstinja Tošović

Ured vodećeg ekonomiste Vodeći ekonomista Belma Čolaković

Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, europske integracije i platne sustave Rukovodni tim Renata Barić Đorđe Racković mr. Verica Božić mr. Amir Hadžiomeragić

Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom Rukovodni tim mr. Emina Ćeman Vesna Papić Dejan Kovačević Edin Sijerčić mr. Vidosav Pantić

Sektor za administraciju i financije Rukovodni tim mr. Jasmin Hadžigrahić Lejla Krkalić Rade Jovanović dr. Ninoslav Gregović Igor Soldo

УПРАВНИ ОДБОР И ВИШЕ ОСОБЉЕ

УПРАВНИ ОДБОР:

Предсједавајући и гувернердр Кемал Козарић

Чланови:др Фикрет Чаушевићдр Миленко Крајишникдр Жељко Шаиндр Васиљ Жарковић

Вицегувернери:Вицегувернер надлежан за Сектор за статистику, сервисирањеспољног дуга, европске интеграције и платне системемр Анкица Колобарић

Вицегувернер надлежан за Сектор за монетарнеоперације, управљање девизним резервама и готовиномдр Радомир Божић

Вицегувернер надлежан за Сектор за администрацију ифинансијемр Ернадина Бајровић

Главни интерни ревизормр Едис Ковачевић

Замјеници главног интерног ревизораАнгела МедићЈасмина НовалијаКрстиња Тошовић

Канцеларија водећег економистеВодећи економистаБелма Чолаковић

Сектор за статистику, сервисирање спољног дуга,европске интеграције и платне системеРуководни тимРената БарићЂорђе Рацковићмр Верица Божићмр Амир Хаџиомерагић

Сектор за монетарне операције, управљањедевизним резервама и готовиномРуководни тиммр Емина ЋеманВесна ПапићДејан КовачевићЕдин Сијерчићмр Видосав Пантић

Сектор за администрацију и финансијеРуководни тиммр Јасмин ХаџиграхићЛејла КркалићРаде Јовановићдр Нинослав ГреговићИгор Солдо

252


Centralna banka Bosne i Hercegovine – Glavna jedinicaSarajevo, direktorSadik Kadrić

Centralna banka Bosne i Hercegovine –Glavna jedinica Mostar, direktorBiserka Krešić

Glavna banka Republike Srpske Centralne banke BiH,direktordr. Željko Vaško

Filijala Centralne banke Bosne i Hercegovine na Palama,rukovodilacUglješa Simović

Centralna banka Bosne i Hecegovine Filijala Brčko,rukovodilacMirzeta Arnautović

Central Bank of Bosnia Herzegovina - Sarajevo Main Unit,DirectorSadik Kadrić

Central Bank of Bosnia Herzegovina - Mostar Main Unit,DirectorBiserka Krešić

Main Bank Of Republika Srpska of the Central Bank of BH,DirectorŽeljko Vaško, Ph.D.

Branch of the Central Bank of Bosnia and Herzegovina in Pale,ManagerUglješa Simović

Brčko Branch of the Central Bank of Bosnia and Herzegovina,ManagerMirzeta Arnautović

253


Centralna banka Bosne i Hercegovine – Glavna jedinicaSarajevo, direktorSadik Kadrić

Centralna banka Bosne i Hercegovine –Glavna jedinica Mostar, direktorBiserka Krešić

Glavna banka Republike Srpske Centralne banke BiH,direktordr. Željko Vaško

Podružnica Centralne banke Bosne i Hercegovine na Palama, rukovoditeljUglješa Simović

Centralna banka Bosne i Hercegovine Podružnica Brčko,rukovoditeljMirzeta Arnautović

Централна банка Босне и Херцеговине – Главна jединица Сарајево, директорСадик Кадрић

Централна банка Босне и Херцеговине –Главна јединица Мостар, директорБисерка Крешић

Главна банка Републике Српске Централне банке БиХ, директордр Жељко Вашко

Филијала Централнe банкe Босне и Херцеговине на Палама, руководилацУгљеша Симовић

Централна банка Босне и Херцеговине Филијала Брчко, руководилацМирзета Арнаутовић

254


Priprema:Aleksandar Sikiraš

Štampa:Štamparija Fojnica d.d.

Tiraž: 400 primjeraka

Publikovanje i umnožavanje u obrazovne i nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno

navođenje izvora.

DTP:Aleksandar Sikiraš

Printing:Štamparija Fojnica d.d.

Circulation: 400 copies

Reprooduction of this material for educational and non-commercial purposes is permitted provided that the

source is acknowledged.© Centralna Banka Bosne i Hercegovine | sva prava zadržana © Central Bank of Bosnia and Herzegovina | all rights reserved

255


Priprema:Aleksandar Sikiraš

Štampa:Štamparija Fojnica d.d.

Tiraž: 400 primjeraka

Publiciranje i umnožavanje u obrazovne i nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno

navođenje izvora.

Припрема:Александар Сикираш

Штампа:Штампарија Фојница д.д.

Тираж: 400 примјерака

Публиковање и умножавање у образовне и некомерцијалне сврхе је дозвољено уз обавезно

навођење извора.© Centralna Banka Bosne i Hercegovine | sva prava pridržana © Централна Банка Босне и Херцеговине | сва права задржана

bilten centralne banke bih 2014

Documents