Bilten broj 1, 2013. godine

Download Bilten broj 1, 2013. godine

Post on 16-Dec-2016

218 views

Category:

Documents

3 download

TRANSCRIPT

  • POLJOPRIVREDNA STRUNA

    SLUBA AGROZAVOD VRAC

    Bilten Januar - Mart

    2013 Broj 1

    Datum: 31.03.2013.

    Pripremili:

    Sneana Kremi dipl. ing. voarstva

    Huanita Milutinovi dipl. ing. agroekonomije

    Euen Baba dipl. ing. ratarstva

  • Bilten Januar - Mart 2013

    2

    Sadraj:

    I RATARSTVO

    1. Organska Proizvodnja Hrane - kako zapoeti proizvodnju 2. Mikotoksini - uzorkovanje etva suncokreta 3. Tehnologija proizvodnje soje 4. Rezultati makroogleda suncokreta 5. Biotermiki nain zagrevanja zatienog prostora u proizvodnji povra 6. Nitrati tetne materije u povru

    II ZATITA BILJA

    1. Suzbijanje korova u penici 2. Zatita penice od bolesti 3. Provera i odravanje prskalica 4. Zimsko prskanje voaka 5. Suzbijanje obine krukine buve (Psylla pyri) 6. Zbrinjavanje ambalae od sredstava za zatitu bilj 7. Monilija kotiavog voa

    III AGROEKONOMIJA

    1. Znaaj kompostiranja na domainstvu 2. Znaaj integrisane proizvodnje

    IV INFORMATIKA

    1. Predstavlanje KnWeb Internet aplikacije

    V LABORATORIJA

    1. Izjava o validnosti metoda

    3

    5

    6

    8

    10

    12

    13

    15

    17

    19

    20

    22

    24

    26

    28

    30

    34

  • Bilten Januar - Mart 2013

    3

    I RATARSTVO

    1. Organska Proizvodnja Hrane - kako zapoeti proizvodnju

    Organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih i prirodnih

    mineralnih materija, Da bi se zapoela organska proizvodnja hrane neophodno je obezbediti

    prostornu izolaciju zemljinih parcela od moguih izvora zagaenja susednih parcela

    (pesticidi, otpadne vode, polen genetskih modifikovanih useva).

    Ukljuivanje zemljine parcele u organsku poljoprivredu moe se zapoeti odmah ukoliko

    parcela nije koriena u poslednje dve odnosno tri godine kod viegodinjeg zasada ili je

    koriena bez upotrebe sredstava sintetiko hemijskog porekla.

    Ako je parcela koriena uz upotrebu sredstava sintetiko-hemijskog porekla, parcela se moe

    ukljuiti u organsku poljoprivredu po isteku prelaznog perioda od dve odnosno tri godine za

    dugogodinje zasade, bez upotrebe sredstava sintetiko - hemijskog porekla. U toku perioda

    konverzije (prelazni period) proizvoa je duan da vodi evidenciju o nainu korienja

    proizvodne jedinice

    Da bi proizvoa zapoeo organsku proizvodnju potrebno je da podnese prijavu za

    ukljuivanje u organsku poljoprivredu, nadlenom republikom organu na propisanom

    obrascu. Prijava sadri podatke: ime, naziv i adresu sedite proizvoaa, mesto gde e se

    proizvodnja odvijati, informaciju da li su proizvodi iz organske poljoprivrede ranije dobili

    sertifikat. Uz prijavu podnosi se i prilog karta ili skica sa ucrtanom lokacijom parcele - mesta

    gajenja.

    Na osnovu prijave inspektor za organsku poljoprivredu (kontrolor sertifikacijone organizacije)

    izlazi na teren, proverava podatke iz prijave i utvruje ispunjenost uslova za organsku

    poljoprivredu. Inspektor procenjuje koje jedinice proizvodnje moe da prihvati kao

    odgovarajue za tekuu godinu, a koje predlae da budu ukljuene u prelazni period. Za one

    parcele koje su predviene za prelazni period proizvoja je duan da vodi evidenciju o

    nainu korienja zemljine parcele predviene za organsku poljoprivredu na propisanom

    obrascu. Evidencija sadri podatke o redosledu primenjenih operacija, ubrenju, obradi,

    zatiti, navodnjavanju is vim ostalim primenjenim operacija pre i posle etve ili berbe.

    Da li su ovi uslovi ispotovani procenjuje kontrolor sertifikacione organizacije (inspektor)

    nakon ega se pristupa zakljuivanju govora o ukljuivanju proizvoaa u organsku

    proizvodnju.

    Ugovor sadri podatke o: ugovornim stranama; vrsti organske proizvodnje u koju se vri

    ukljuivanje; trajanju perioda konverzije; pravima i obavezama ugovornih strana, a naroito o

    naknadi koja pripada ovlaenoj organizaciji; uslovima i nainu ostvarivanja prava na

    izdavanje sertifikata i nainu zatite za sluaj neizvrenja ugovornih obaveza.

    U periodu konverzije kao i nakon dobijanja sertifikata za organsku proizvodnju inspektor

    moe dolaziti u najavljene i nenajavljene posete-inspekcije radi kontrole ispunjenosti uslova

    za bavljenje organskom poljoprivredom.

    Za one proizvode za koje je proizvoja dobio saglasnost da ih moe ukljuiti u postupku

    sertifikacije u tekuoj godini, proizvoja podnosi zahtev za dobijanje sertifikata. Sertifikat

    koji se izdaje za organski proizvod vai godinu dana od dana izdavanja. Sertifikat sadri:

    naziv, sedite i broj koda ovlaene organizacije; naziv, adresu ili sedite proizvoaa; vrstu

    organskog proizvoda i njegovu procenjenu koliinu za godinu dana; broj sertifikata; peat

    ovlaene organizacije i potpis ovlaenog lica u toj organizaciji.

    Sertifikovan organski proizvod obeleava se u deklaraciji sa oznakom: "ORGANSKI

    PROIZVOD", kodom ovlaene organizacije i nacionalnim znakom. U deklaraciji organskog

  • Bilten Januar - Mart 2013

    4

    proizvoda navode se naziv proizvoaa, odnosno uvoznika, zemlja porekla, godina

    proizvodnje, rok trajanja proizvoda, broj i datum izdavanja sertifikata. Promet organskim

    proizvodima moe se obavljati na proizvodnoj jedinici, u maloprodajnim objektima na jasno

    obeleenom mestu odvojeno od drugih proizvoda i na pijacama bez meanja sa proizvodima

    konvencionalne proizvodnje.

    Savetodavac:

    Dipl. ing. Baba Euen

  • Bilten Januar - Mart 2013

    5

    2. Mikotoksini - uzorkovanje

    Potencijalni proizvoai toksinih metabolita, konstantno su prisutni u ovekovoj okolini

    zavisno od pojedinih faktora (temperatura, relativna vlanost i dr.). Toksigene plesni mogu da

    stvore toksine u manjoj ili veoj koncentraciji. Mikotoksini su ekstracelularni toksini

    metaboliti razliitih plesni, koji kod ivih organizama izazivaju razliita oboljenja pod

    nazivom Mikotoksikoze. Mikotoksini dospevaju u organizam direktnim i indirektnim putem.

    Direktno, dospevaju u organizam konzumiranjem hrane kontaminirane toksinima tokom

    neadekvatnog uvanja, skladitenja ili neadekvatnih tehnolokih procesa proizvodnje.

    Indirekno, konzumiranjem namirnica animalnog porekla (meso, proizvodi od mesa,

    jaja,mleko i proizvodi odmleka). Mikotoksini izazivaju kod ljudi i ivotinja niz tetnih

    efekata,u zavisnosti od vrste toksina, vrste organizma, pola, starosti organizma, zdravstvenog

    stanja organizma i koncentracije unetog mikotoksina. Treba naglasiti da otpornost

    mikotoksina prema dejstvu temperatura, kako visokih (pasterizacija,sterilizacija), tako niskih

    (hlaenje, smrzavanje), je velika. Ovim procesima njihova struktura ili se ne razgrauje ili

    dolazi delimine razgrauje. .

    Najznaajniji segment odreivanja mikotoksina predstavlja pravilno uzorkovanje (Pravilnik o

    nainu uzimanja za vrenje analiza i superanaliza SL. list SFRJ br. 60,1978). Nain

    uzorkovanja, broj i koliine uzoraka, razlikuju se i zavise od vrste proizvoda. Uzorkovanje

    treba da bude izvoeno od strane strunog lica. Prilikom uzorkovanja koristi se poseban

    pribor namenjen za uzorkovanje.Od velikog znaaja su i dalji koraci oznaavanje, pakovanje,

    stavljanje uzorka u kontejnere namenjene za transport i slanje uzoraka u laboratorije

    referentne za izvoenje mikotoksikolokih analiza. Ovim postupcima treba prikloniti veliki

    znaaj jer u suprotnom moe doi do greaka koje utiu na verodostojnost dobijenih rezultata.

    Broj inicijalnih uzoraka zavisi od koliine ispitanog materijala. Na primeru itarica ija

    koliina ne prelazi 50 tona, broj inicijalnih uzoraka je deset do sto, svaki uzorak teine do sto

    grama a teina zbirnog uzorka od jednog do deset kilograma. Vie zbirnih uzoraka ine

    prosean uzorak, vie prosenih uzoraka ine test uzorak (tabela 1) .Teina test uzorka iznosi

    od dvadeset do sto kilograma.

    Tabela 1 Uzorkovanje itarica i hrane za ivotinje prema propisima EU

    Inicijalni uzorak Inicijalni uzorak Inicijalni uzorak Inicijalni uzorak

    Zbirni uzorak

    Savetodavac :

    Dipl. ing Baba Euen

    Prosean uzorak

    Test uzorak

  • Bilten Januar - Mart 2013

    6

    3. Tehnologija proizvodnje soje

    Soja je biljka koja se treba gajiti u plodoredu, ponovljena setva nije redak sluaj u praksi, ali

    je treba izbegavati zbog pojave bolesti i korova. Inae pored ponovljene setve ne treba je

    sejati ni posle suncokreta i uljane repice zbog zajednikih bolesti.

    Najbolji predusevi su strna ita, kukuruz je takoe dosta dobar predusev, ali se mora voditi

    rauna da etveni ostaci budu dobro usitnjeni. to se tie eerne repe poslednjih godina zbog

    smanjenja unoenja stajnjaka, sabijanja tla... preovlauje miljenje da prinosi soje ne dostiu

    onaj nivo koji bi se oekivao uzimajui u obzir ubrenje i obradu koja se primenjuje u

    eernoj repi.

    Osnovnu obradu treba izvesti, zavisno od preduseva, krajem leta ili u jesen. Dubina oranja

    treba da bude od 25 do 30cm. Veoma bitno je da se etveni ostaci dobro usitne i zaoru.

    Predsetvena priprema je u proizvodnje jako bitna, pored standardnih zadataka ove operacije

    da se stvore povoljni uslovi za setvu i klijanje i nicanje biljaka kod soje je jako bitno da

    zemljite bude to bolje poravnato zbog smanjenja gubitaka u etvi.

    Kada je u pitanju ubrenje soje treba znati da ona sa 1 tprinosa iznese azota 65-80 kg, fosfora

    12-20 kg i kalijuma 15-23 kg. Soja ima sposobnost da koristi azot iz vie izvora. Naime ona

    ostvaruje simbiozu sa bakterijom rhizobium japonicum i na korenu soje formiraju se kvrice,

    ove bakterije imaju sposobnost da iz atmosfere koriste azot i pretvaraju ga u oblike koje moze

    koristiti soja. Na ovaj nain soja se obezbeuje sa 2/3 potreba za azotom. Kako ovih bakterija

    nema u dovoljnom broju u zemljitu, potrebno je izvriri njihovo nanoenje na seme soje.

    Nanoenje ovih bakterija (nitragin, azotofiksin) izvriti u hladovini neposredno pred setvu

    (ako se tretirano seme ne potroi isti dan potrebno je postupek ponoviti).

    Slika 1. i 2. Proizvodnja soje

    Na naem podruju seju se sorte iz 0,I i II grupe zrenja, dok ranije grupe oo i ooo dolaze u

    obzir kod zakasnele setve, presejavanja i eventualno kao postrni usev (obavezno

    navodnjavanje). Najbolji prinosi se ostvaruju setvom na meuredni razmak od 50 cm, mada

    zbog dostupnosti mehanizacije, pogotovu kod proizvoaa sa manjim posedom ova kultura se

    esto seje na 70 cm meurednog razmaka (ovakav nain setve daje desetak posto nii prinos).

    Setvu treba poeti kad na dubini setve (3-5 cm) zemljite dostigne temperaturu 8-90 C.

    Zavisno od grupe zrenja potrebno je posejati za 0 grupu zrenja 500000 biljaka /ha, za I grupu

    zrenja 400-450000 biljaka/ha, dok za II grupu zrenja 350-400000 biljaka /ha, broj isejanih

    zrna potrebno je uskladiti sa upotrebnom vrednou semena ( klijavost, istoa).

    Kada su u pitanju mere nege treba pomenuti da u sluaju sue klijanje i nicanje mogu se ubrzati primenom valjaka kako bi se ubrzalo podizanje vlage iz dubljih slojeva zemljita. Na

    zemljita loije strukture i pripreme posle jake kie moe se stvoriti pokorica. Razbijanje

  • Bilten Januar - Mart 2013

    7

    pokorice se vri lakim drljaama ili rotacionim kopaicama. Postupak je vrlo rizian jer moe

    doi do oteivanja veeg broja klica pa usev ostaje proreen. Meuredno kultiviranje pored toga to unitava korove ima pozitivne efekte i zbog toga to se razbija pokorica i prekida se

    kapilarno penjanje vode.

    etva je bila, a u velikoj meri i ostala najvei problem u proizvodnji soje, zbog pojave

    relativno velikih gubitaka, koji dostiu i do 20 % od biolokog prinosa. Nedostatak

    odgovarajue etvene tehnike i nepravilna podeenost, glavni su razlozi veih gubitaka

    naroito ako je izravnatost zemljita slabija. U etvi soje najvie se koriste kombajni sa

    standardnim itnim hederom. Za kvalitetan rad ovim kombajnom neophodno je pridravati se

    sledeeg:

    - Heder mora biti horizontalan a izravnava se promenom pritiska u prednjim pneumaticima.

    - Izabrati odgovarajui poloaj vitla hedera (gore -dole, napred -nazad, poloaj pick up

    prstiju) u zavisnosti od stanja useva

    - Obavezno uskladiti broj obrtaja vitla sa brzinom kretanja kombajna

    - Broj obrtaja bubnja sniziti na 500 700 o/min u zavisnosti od vlanosti semena.

    - Zazor bubnja podesiti takoe u zavidnosti od vlanosti semena uz obaveznu repernu

    podeenost

    - Otvore sita podesiti u zavisnosti od krupnoe semena a limove ventilatora potpuno otvoriti.

    Slika 3. Kombajniranje soje

    Savetodavac : Dipl.ing. Joka Miodrag

  • Bilten Januar - Mart 2013

    8

    4. Rezultati makroogleda suncokreta

    PSS Vrac na svom oglednom polju u Zagajici pored ogleda penice, jema,kukuruza bio je

    postavljen i makroogled suncokreta.Seme su dale 4 semenske kue-Institut NS 7

    hibrida,Singenta 8 hibrida,L.G. 4 hibrida,Majsadour 4 hibrida.

    Ogled je posejan na zemljItu tipa ernozema na povrini od 13 ari.Predusev je bila penica

    gde je uraeno duboko oranje na 30 cm.Pred predsetvenu pripremu uraeno je ubrenje sa

    MAP-om 150kg/ha i uree 130 kg/ha,a sve na osnovu analize zedmljita.Predsetvena priprema

    uraena je sa setvospremaom,i u jednom prohodu je napravljen idealan teren za

    setvu.Suncokret je posejan 25.04.2012 godine sa razmakom u redu od 20-24 cm u zavisnosti

    od hibrida .Zatita od korova raena je sa gardoprimom plus 4l/ha pre nicanja.

    Svi hibridi su dobro ponikli, da bih posle toga uradili jedno meuredno kultiviranje, a kasnijei

    jedno tretiranje protiv uskolisnih korova sa herbicidom Fusilade Forte 1,2l/ha.Ogled je

    kombajniran 05. 09. 2012 godine.

    U donjim tabelama vide se ostvareni prinosi,koliine padavina i prosene mesene

    temperature.

    Tabela 2. Rezultati ogleda suncokreta za 2012.godinu

    Semensk. Sorta Sklop Sklop vl kg/ha

    kompanija Hibrid u setvi etva % 14% vl

    NS Novosadjanin 71000 67000 11.4 3470

    NS Baa 71000 65500 11.3 3305

    NS Branko 65000 59000 13.5 3220

    NS Duko 65000 61000 11.9 3220

    NS Sremac 65000 62500 10.6 2966

    NS Sumo 65000 59000 10.1 3135

    NS Rimi 65000 57000 9 3050

    Sindenta Tristan 65000 58000 6.3 2966

    Sindenta Neoma 65000 63000 8.2 3470

    Sindenta Fortimi 65000 61500 8.3 3135

    Sindenta Kondi 65000 62000 8.9 3389

    Sindenta Dolbi 65000 63000 9.7 3470

    Sindenta Kamen 65000 57000 9.2 2627

    Sindenta Armoni 65000 63000 12.6 3559

    Sindenta Roki 65000 61500 9.5 3305

    L.G 56.65 65000 62000 12.6 3305

    L.G 56.63 59000 55500 9.1 3220

    L.G 55.80 65000 63500 12 3470

    L.G 56.35 59000 55000 12.5 2881

    Majsadur 84-E 65000 58000 13.1 3220

    Majsadur 97-A 65000 56500 10.6 3050

    Majsadur 98-M 65000 55000 9.9 2881

    Majsadur 83-R 65000 57000 8.6 3135

  • Bilten Januar - Mart 2013

    9

    Tabela 3. Srednje mesene temperature i padavine u 2012. godini

    mesec

    sred.mes.

    temp. C

    sred.mes.

    pad. mm

    april 13.6 80

    maj 17.4 117

    jun 23.7 39

    jul 26 220

    avgust 24.6 2

    septembar 20.8 44

    oktobar 16.3 9

    511

    Dipl.ing. Gutea Milan

  • Bilten Januar - Mart 2013

    10

    5. Biotermiki nain zagrevanja zatienog prostora u proizvodnji povra

    Najintenzivniji oblik proizvodnje povra je proizvodnja u zatienom prostoru. Gajenje

    povra u kontrolisanim uslovima odvija se u periodu kada klimatski uslovi ne omoguuju

    proizvodnju na otvorenom polju. U naim klimatskim uslovima, to je proizvodnja povra u

    toku jeseni, zime i ranog prolea.

    Proizvodnju u zatienom prostoru karakteriu velika investiciona ulaganja u objekte, a

    naroito u opremu za zagrevanje. Sistem za zagrevanje zatienog prostora ima zadatak da

    osigura optimalnu temperaturu za gajenje povrtarskih biljaka.Danas postoje razliiti sistemi,

    odnosno naini zagrevanja zatienog prostora, a upravo od izbora sistema i izvora energije

    zavise i trokovi proizvodnje.

    Jedan od ekonominijih sistema, odnosno naina zagrevanja zatienog prostora je

    Biotermiki nain, koji se bazira na aerobnom ili anaerobnom razlaganju organske materije

    radom termogenih mikroorganizama. Ovaj nain zagrevanja odvija se direktno ili preko bio-

    gas postrojenja. Direktno zagrevanje objekta je uz aerobnu razgradnju organske materije pri

    emu se intenzitet, a to znai temperatura i duina trajanja razgradnje, reguliu sabijanjem

    organske materije. Pri anaerobnim uslovima stvaraju se tzv. biogasovi koji sadre najvie

    Metana, i do 60%. Primera radi, za 80 dana od 1 m3

    stajnjaka anaerobnim postupkom moe se

    dobiti do 50 m3 biogasa, to je znaajno kao izvor energije u okviru biogas postrojenja.

    Kvalitetna organska materija, koja se koristi za direktno zagrevanje najee toplih leja,

    tunela, ali i kao dopunsko zagrevanje staklenika, treba da ima sposobnost brzog zagrevanja

    (5-7 dana) do maksimalne temperature (tzv. jare), dug period razlaganja od 60-100 dana, sa

    optimalnom temperaturom od 25-32oC, bez stvaranja tetnih gasova.

    Konjski stajnjak je dobar bioenergetski materijal, jer sadri oko 30% suve materije, 70% vode

    i oko 1% azota. Radom mikroorganizama brzo se zagreva i nakon 4-8 dana dostie

    maksimalnu temperaturu od oko 70oC, koja postepeno opada, tako da je prosena temperatura

    u toku 60 dana oko 30oC. Govei stajnjak sadri oko 20% suve materije, oko 0,6% azota i ima

    kiselu reakciju. Sporo se zagreva, jer temperatura od 40oC postie se tek nakon 15 dana, a

    prosena tokom 60 dana kree se oko 20oC. Govei stajnjak najee se koristi u smei sa

    konjskim u odnosu 1:1, ili se mea u istom odnosu sa iseckanom slamom kako bi se poveao

    udeo suve materije i na taj nain dobio bolji kvalitet biotermikog materijala. Oviji stajnjak

    sadri oko 35% suve materije, azota oko 1%, ali se pre korienja mora navlaiti. Vlaan

    oviji stajnjak postie 65oC za 7 dana, a prosena temperatura u toku 60 dana iznosi oko

    28oC. Ovijeg stajnjaka ima malo i on se najee koristi u smei sa goveim ili sa nekom

    drugom organskom materijom, kao to su slama, pozder, listinac. Svinjski stajnjak je slabog

    kvaliteta, a sadri vodu i do 90%. Kao bioenergetski materijal moe se koristiti samo u smei

    sa materijalom koji sadri dosta suve materije, uglavnom slamom ili drugim vrstama

    stajnjaka.

    Gradsko smee, po sadraju suve materije takoe se moe koristiti kao biotermiki materijal,

    ali se moraju odvojiti materijali kao to su metal, staklo, plastika. Sadraj vode morao bi biti

    oko70%. Po kalorinoj vrednosti gradsko smee je slino konjskom stajnjaku. Kondicionirano

    gradsko smee dostie temperaturu od oko 65oC nakon 8-10 dana, a prosena temperatura

    tokom 60 dana kree se oko 28oC.

    Listinac, slama, pleva, pozder koriste se u meavini sa stajnjakom u odnosu 1:3, uz obavezan

    dodatak mineralnih ubriva (0,3-0,5 kg azota, fosfora i kalijuma na metar kvadratni).

    Pri korienju stajnjaka i drugog biotermikog materijala za zagrevanje zatienih leja, na dno

    i sa strane rova stavlja se termoizolacioni sloj u debljini 10-15 cm, a zatim biotermiki

    materijal u sloju od 30-60 cm. Stajnjak treba dobro sabiti da bi procesi razlaganja tekli

    usporeno bez obzira da li se puni trap leje ili se slae na povrinu zemljita.

  • Bilten Januar - Mart 2013

    11

    Tabela 4. Osnovne karakteristike bioenergetskog materijala

    Vrsta

    materijala

    Kiselost

    pH

    Prosena

    vlanost u

    %

    Maksimalna

    temperatura

    u oC

    Broj dana za

    koji se

    postie

    maksimalna

    temperatura

    Prosena

    temperatura

    u oC

    Duina

    perioda

    Stajnjak :

    Konjski

    Govei

    Oviji

    Svinjski

    8-9

    6-7

    7-8

    6-7

    65-75

    75-80

    65-67

    73-77

    60-72

    40-52

    55-60

    20-30

    7-9

    18-20

    9-10

    20-30

    33-38

    12-20

    30-35

    14-16

    70-90

    75-200

    90-120

    60-70

    Strugotina 5-6 30-40 30-40 20-25 15-20 40-60

    Gradsko

    smee

    7-9 35-60 60-65 10-12 36-48 80-100

    Savetodavac :

    Dipl.ing. Aleksandar Kremi

  • Bilten Januar - Mart 2013

    12

    6. Nitrati tetne materije u povru

    Povre, zbog sadraja hranljivih i zatitnih materija, zauzima znaajno mesto u ishrani ljudi.

    Pored mnogih korisnih materija ( ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina ), povre sadri i

    neke tetne materije, kojima se u intenzivnoj i savremenoj povrtarskoj proizvodnji, daje sve

    vei znaaj. Ovo se pre svega odnosi na sadraj nitrata, koji se u ljudskom organizmu,

    mikrobiolokim i fiziolokim procesima lako transformiu u tetne nitrite.

    Prema sadraju nitrata, sve povrtarske kulture moemo podeliti u tri grupe:

    1. Nitrofilno povre, koje prilikom ishrane azotom znatno poveava prinose, ali u velikoj

    koliini akumulira nitrate. U ovu grupu povra spadaju rotkva, rotkvica, cvekla, spana,

    zelena salata, keleraba.

    2. Povre koje prilikom azotne ishrane ima osrednju sposobnost akumuliranja nitrata. U ovu

    grupu spadaju krompir, kelj, kupus, argarepa.

    3. Povre kod koga dolazi do slabog akumuliranja nitrata prilikom ishrane azotom. To su

    paprika, krastavac, paradajz, crni luk, graak.

    Povre je, uz voe i konzervisano meso, glavni izvor nitrata i nitrita u ljudskoj ishrani. Nivo

    nitrata u hrani je uglavnom veoma nizak i najee iznosi ispod 10 mg/kg, a retko prelazi 100

    mg/kg. Odreeno povre, u zavisnosti od uslova gajenja, zatim povre koje je oteeno ili loe

    skladiteno, kao i fermentisano i konzervisano povre, sadri 200 do 2500 mg nitrata po

    jednom kilogramu. Upravo nitrofilno povre, kao to su cvekla, spana, zelena salata, rotkva,

    keleraba, esto sadre nitrate u koncentracijama veim od 2500 mg/kg, naroito ako je gajeno

    u zatienom prostoru.

    Ultravioletno ( UV ) zraenje u staklenicima, nedostatak svetlosti, kao i nie temperature,

    znatnoutiu na pojaano stvaranje nitrata u povrtarskim kulturama. Vei sadraj nitrata u

    povru, osim od vrste, sorte ili hibrida, u velikoj meri zavisi od primene azotnih ubriva, kao i

    od klimatskih uslova. Sadraj nitrata zavisi i od stepena zrelosti, pri emu je vei sadraj u

    zelenim plodovima povra, nego zrelim.

    Dozvoljene granine koliine nitrata u hrani regulisane su zakonskim propisima, a prema

    podacima FAO, dozvoljena dnevna koliina nitrata iznosi 5 mg/kg telesne teine. Iako

    pojedino povre sadri vee koliine nitrata, njihov tetan efekat je umanjen zbog sadraja

    vitamina i enzima.

    Tabela 5. Sadraj nitrata u povru

    Vrsta povra Sadraj nitrata u sveoj materiji povra ( mg/kg )

    Branka Lazi i saradnici

    Krastavac

    Paprika

    Paradajz

    Krompir

    Boranija

    Brokola

    Karfiol

    Zelena salata

    Spana

    Cvekla

    Crni luk

    argarepa

    Rotkvica

    60-270

    63-316

    60-286

    45-350

    139-376

    84-810

    19-1289

    112-579

    110-670

    155-1200

    40-286

    112-362

    350-3520

    Savetodavac : Dipl.ing. Aleksandar Kremi

  • Bilten Januar - Mart 2013

    13

    II ZATITA BILJA

    1. Suzbijanje korova u penici

    Korovi su redovni pratioci gajenih biljaka, zastupljeniji su u okopavinama neretko i u strnim

    itima svojim prisustvom mogu znaajno smanjiti prinos. Korovi najvee tete nanose

    itaricama od poetka bokorenja pa do poetka vlatanja esto stvaraju probleme pri

    kombajniranju, stoga ih je neophodno suzbijati. Imajui u vidu injenicu da je prola godina

    bila suna, a jesen suva i topla. Ovakve vremenske prilike uticale su povoljno na porast

    populacije glodara (voluharica i mieva) u polju. Glodari priinjavaju tetu na iznikloj penici

    tako to izgrizaju listove i korijenje mladih biljaka, ime proreuju usev i za posljedicu

    imamo reducirani sklop biljaka, kao indirektnu tetu imamo smanjeni prinos po jedinici

    povrine. Osim toga u proreenom usevu bolji su uslovi za razvoj korova. Takoe, veoma je

    vano pratiti razvoj useva jer uestale kie sa visokim temperaturama za ovo doba godine

    utiu na ubrzan porast biljaka. Proizvoai treba da znaju da u ovoj fazi razvoja penice

    postojei herbicidi za suzbijanje korova u strnim itima deluju samo na korove koji su nikli.

    Neophodno je pri donoenju odluke o primeni herbicida snimiti stanje na svakoj njivi u smislu

    prisutnosti korova, vrste prisutnih korova, kao i fazu razvoja useva. Za efikasno delovanje

    herbicida neophodni su povoljni vremenski uslovi u vreme primene (temperature vazduha

    iznad 5o C, mirno i tiho vreme bez vetra) kao i ispravna i dobro kalibrisana prskalica.

    Korove koje svakako treba suzbijati ukoliko su prisutni (za odluku o suzbijanju konsultovati

    savetodavnu slubu) su Galium aparine (prilepaa, divlji bro) Cirsium arvense (palamida)

    Polygonum convolvulus (vijuaca), Convolvulus arvensis (poponac), Ambrosia artemisifolia,

    a esto je problem i kamilica prava, dok goruicu, mak crveni ili neke od prolenih efemera

    Veronica spp, Stelaria media (mijakinja) suzbijati samo ako su prisutne u velikom broju.

    Prilikom odabira herbicida voditi rauna o zahtevima herbicida u pogledu fenofaze razvoja

    penice i jema pa ako je penica u fazi bokorenja mogu se koristiti herbicidi na bazi 2,4 D. U

    ovoj fazi moe se koristit i herbicid Lintur.

    Slika 4.. Usev penice. Slika 5. Galium aparine

  • Bilten Januar - Mart 2013

    14

    U kasnijim fazama penice i jema mogu se koristiti Sekator OD, Laren, Granstar, Starane...i

    veliki broj herbicida sa istim aktivnim materijama i drugim nazivima. Ovo su herbicidi koji su

    fleksibilniji za primenu u odnosu na fenofazu razvoja strnih ita i mogu se koristiti do pojave

    lista zastaviara, naravno to se ne preporuuje, jer korove treba suzbijati u ranijoj fazi i

    korova i useva.

    Veoma je vano poznavanje korova, naroito vstu korova Galium aparine (prilepaa, divlji

    bro) ije prisustvo u usevu oteava kombajniranje, osim toga za efikasno suzbijanje ove

    korovske vrste imamo ui spektar herbicida. Od navedenih herbicida dobro delovanje imaju

    Sekator, Starane, Lyntur, Granstar, Mustang.

    Prilikom odabira herbicida i vremena primene konsultovati se sa strunjacima iz oblasti

    zatite bilja.

    Savetodavac :

    Mr Divna Mari

  • Bilten Januar - Mart 2013

    15

    2. Zatita penice od bolesti

    Na teritoriji koju pokriva Poljoprivredna struna sluba Agrozavod doo iz Vrca (Vrac,

    Plandite, Bela Crkva i Kovin), u jesen 2012. godine penica je posejana na skoro 29.000 ha

    to ini oko 20 % ukupno obradivih povrina. Usled kine i relativno tople jeseni koju smo

    imali za nama, ali i blage zime, ostvarili su se uslovi za razvie gljivinih oboljenja penice.

    U vremenskom periodu od oktobra do marta meseca palo je ukupno 320 mm kie po m,

    prosena dnevna temperatura u pomenutom preriodu je iznosila 5,94C. Potrebno je

    napomenuti da smo u ovom vremenskom preriodu imali i odreeni broj dana kada se usev

    penice nalazio pod snenim pokrivaem i kada su dnevne temperature iznosile i do - 15 C i

    - 20 C.

    U tabeli 6. su dati podaci o kolicini padavina i srednjoj dnevnoj temperaturi za period oktobar

    2012. mart 2013. godine, podaci su dobijeni sa automatske meteoroloke stanice PSS

    Agrozavod

    meseci oktobar novembar decembar januar februar mart

    padavine(mm/m) 77 20,4 28,4 59 57,2 78,6

    temperatura (C) 13,06 9.48 1,13 2,09 4,17 5,70

    Poljoprivrednim proizvoaima se preporuuje da obiu svoje parcele pod penicom i

    vizuelnim pregledom ustanove da li na njihovoj penici postoje simptomi bolesti koji su

    u ovom periodu razvoja najzastupljeniji. Ovi simptomi se mogu uoiti pregledom penice na

    donjim listovima biljke, naroito u usevima sa gustim sklopom.

    Bolesti penice na koje treba obratiti panju jer mogu da izazovu oteenja na usevu, a time i

    smanje prinos penice su: pepelnica penice (Erysphae graminis), lisna ra penice

    (Puccinia recondita), pegavost lista i plevica penice (Septoria tritici) i stabljina ra

    penice (Puccinia graminis).

    Slika 6. Pepelnica penice Slika 7. Ra penice Slika 8. Pegavost lista penice

    Nakon utvrivanja stanja u kom se nalazi penica potrebno je doneti odluku o tretmanu

    penice fungicidima, preporuka je da se ovaj prvi tretman penice protiv bolesti odradi

    zajedno sa tretmanom penice protiv korova. Simptomi bolesti u ovom periodu nalaze se u

    poetnoj fazi razvoja, pa primena fungicida moe imati potpuni efekat na tretiranu penicu.

    Tretman herbicidima i fungicidima primenjujemo istovremeno zbog ekonominosti, kao i

    zbog smanjenja broja gaenja penice prilikom tretiranja. Izbor preparata kojim bi se reio

    problem gljivinih oboljenja na naem tritu je veliki, a neki od fungicida koji se

    preporuuju, kao i njihove doze primene su:

    Tilt 250 EC (0,5 l/ha)

    Acanto plus (0,6 l/ha)

  • Bilten Januar - Mart 2013

    16

    Bumper 25 EC (0,8 l/ha)

    Zamir 400 EW (0,75-1,0 l/ha)

    Opus Team (1,0 l/ha)

    Duett Ultra (0,4-0,6 l/ha)

    Falcon (0,6 l/ha)

    Prosaro (0,75 1,0 l/ha)

    Antre plus (1,5 l/ha)

    Amistar Extra 280 SC (0,5 0,75 l/ha)

    Artea 330 EC (0,5 l/ha)

    Za prskanje koristiti prskalice u ispravnom stanju i po mogustvu sa diznama protiv vetra

    (anti-drift dizne). Tretman je potrebno izvesti po mirnom vremenu bez vetra i na

    temperaturama izmeu 5 i 25C, kako ne bi dolo do oteenja na penici i slabog delovanja

    primenjenih fungicida. Za sva pitanja u vezi sa primenom i vremenom primene fungicida

    konsultovati se sa strunjacima poljoprivredne strune slube.

    Pitanje koje nam poljoprivredni proizvoai esto postavljaju glasi: Zato je bitno prskati

    penicu protiv bolesti?

    Na odgovor je jednostavan: Tretirana penica moe da nam donese vei prinos i bolji

    kvalitet, a to je glavni cilj proizvodnje svakog poljoprivrednog proizvoaa.

    Dipl. ing. eljko Anevski

  • Bilten Januar - Mart 2013

    17

    3. Provera i odravanje prskalica

    Zatita bilja predstavlja vanu meru u biljnoj proizvodnji, zato je veoma bitno da pre poetka

    sezone prskanja izvrimo detaljan pregled prskalica. Prilikom pregleda svojih prskalica

    poljoprivredni proizvoai posebnu panju treba da obrate na:

    - ispravnost pumpe, posebno proveriti stanje membrane, ventila i stanje ulja u

    mehanizmu

    - potrebno je pregledati creva i veze na prskalici, ako se primeti da nisu u dobrom stanju

    treba izvriti njihovu zamenu

    - pregledati filtere i sita, zbog svoje vane uloge moraju biti neoteeni i isti

    - proveriti da li su rasprskivai dizne istog tipa, veliine i ugla, poto je ovo veoma

    bitno prilikom aplikacije pesticida.

    Kada smo sve ovo obavili, prskalicu je potrebno dobro isprati istom vodom, zatim oistiti

    rasprskivae mekom etkom kako ne bi dolo do njihivog oteenja. Prizvoai esto

    pokuavaju da rasprskivae dizne oiste tako to e duvati kroz njih, ali to nije preporuljivo

    zato to u njima uvek ostaju ostaci meavina pesticida koji mogu biti OTROVNI.

    Kada smo smo sve ovo pregledali i

    obavili, naa prskalica je spremna za

    korienje, ali posle svakog tretiranja isto

    tako je potrebno oprati prskalicu i

    pripremiti je za naredno prskanje.

    Prskalicu treba isprati istom vodom

    tako da voda cirkulie kroz sistem, zatim

    treba ukloniti rasprskivae i filter, pa ceo

    sistem isprati vodom sa dodatkom nekog

    deterdenta ili namenskog proizvoda koji

    se koristi za ienje prskalice.

    Slika 9. Izgled savremena prskalice

    ienje i pranje prskalice potrebno je obaviti na mestima koja su namenski odreena za

    to, ako takvih mesta nema , to je est sluaj u naim atarima, onda je najbolje da se ienje i

    pranje prskalice obavi u polju. Ovaj posao nikako ne treba obavljati u ekonomskom dvoritu

    ili na mestima na kojima bi se voda koriena za ienje i pranje prskalice mogla pomeati sa

    vodom iz reka ili kanala to bi dovelo do zagaenja ivotne sredine.

    Svaki poljoprivredni proizvoa mora znati i sledee:

    da su sredstva koja se koriste za zatitu bilja OTROVI

    da se uvek prilikom pripreme i primene pesticide moraju koristiti zatitna odela

    da se prilikom tretiranja koristi traktor sa kabinom

    da je za vreme prskanja obavezno imati posudu iste vode

    da se prskanje izvodi po mirnom vremenu bez vetra, jedino ako su na prskalici

    montirane dizne protiv vetra (anti-drift dizne) tretiranje je mogue obaviti i po vetru

    brzine do 5 m/s

    da je najbolje vreme za tretiranje pesticidima rano ujutru ili predvee

  • Bilten Januar - Mart 2013

    18

    da je tretman potrebno izvesti na temperaturama izmeu 5 i 25C, kako ne bi dolo

    do oteenja na usevu i slabog delovanja primenjenih pesticida.

    Dipl. ing. eljko Anevski

  • Bilten Januar - Mart 2013

    19

    4. Zimsko prskanje voaka

    Zimsko prskanje voaka je obavezna mera u intenzivnim zasadima i obino se radi posle

    rezidbe tokom februara i marta meseca, odnosno tokom mirovanja vegetacije. Kod kotiavog

    voa, tretman se moe raditi do fenofaze kraja bubrenja pupoljaka,dok kod jabuastog voa

    do fenofaze mije ui.

    Ovim tretiranjem, vri se pre svega, opta dezinfekcija voaka, naroito rana od rezidbe i

    oteenja od mraza i drugih fizikih oteenja voaka. Spreavaju se infekcije koje

    prouzrokuju bakterije (prouzrokovai rak-rana i izumiranja grana kotiavog i jabuastog

    voa) i bolesti (upljikavosti lista kotiavog voa, kovrdavost lista breskve, suenje cvetova

    i granica kotiavog voa, aava krastavost i sl.). Takoe se suzbijaju i prezimljujue forme

    tetnih insekata ( lisnih minera, smotavaca lista i ploda, krvave vai, crvenog pauka isl.) koje

    se nalaze na kori, pukotinama i naborima grana voaka. Da bi smo utvrdili i predvideli

    brojnost populacije u sezoni, obavljamo zimski pregled voaka i na osnovu toga odreujemo

    sa kojim sredstvima i dozama emo raditi tretman.

    Od sredstava za zatitu bilja za zimsko prskanje mogu se koristiti mineralna ulja (Galmin,

    Belol, Letol, Ogriol, Eos ulje i sl),bakarni preparati (Bakarni oksihlorid 50, Cuprozin,

    Funguran OH, Vitra WP,Neoram i sl.) i gotove formulacije - mineralno ulje + bakar (Plavo

    ulje, Crveno ulje, Modro ulje). Za ove tretmane obino se koriste kombinacije mineralnog ulja

    u koncentraciji 2-4% i bakarnih preparata u koncentraciji 0,5-0,7% (gotove formulacije se

    primenjuju u koncentraciji 2-3%) i po potrebi se dodaju insekticidi na bazi piretroida, ili

    organofosfata zbog pojaavanja insekticidnog dejstva. Mineralana ulja fiziki onemoguavaju

    respiraciju (gue) svih stadijuma insekata i grinja,a bakar je kontaktni fungicid i baktericid.

    Zimsko tretiranje se obavlja kada su stabla voaka suva i spoljanja temperature iznad 5C

    (najbolje je oko 10C), da bi se izbeglo izmrzavanje pesticida i mogua fitotoksinost na

    tretiranim biljkama. Raditi po tihom vremenu bez vetra i bitno je da se voke dobro okupaju i

    istretira celo stablo.Prilikom tretiranja obavezno koristiti zatitnu opremu zbog velike

    otrovnosti ovih preparata.

    Slika 10 i 11.Zimsko prskanje voaka atomizerom sa tornjem

    Dipl.ing. Dejan Panteli

  • Bilten Januar - Mart 2013

    20

    5. Suzbijanje obine krukine buve (Psylla pyri)

    Krukina buva je monofag to znai da se hrani iskljuivo na kruci. Godinje ima 5 i vie

    generacija, a produkcija broja generacija zavisi od zdravstvenog stanja zasada. To je tetoina

    intenzivne proizvodnje, u suprotnom u naputenim zasadima nema ni krukine buve. tete

    ine larve koje se hrane siui sokove iz biljke. Javljaju se u vidu kolonija i ishranom mogu

    izazvati potpuni zastoj rasta. Proizvode obilno mednu rosu i to su indirektne tete koje znaju

    biti veoma znaajne zbog toga to se na mednoj rosi razvija gljiva aavica. Imago

    prezimljava u kruiku i sa aktivnou zapoinje ve na temperaturama veim od 5C kada se

    mogu uoiti u zasadu. Polaganje jaja poinje na temperaturama od 10C. U toku mirovanja

    vegetacije ili u vreme dok jo nema lisne mase, enke polau jaja u naborima pupljaka

    ubadajui ih u koru. Tokom vegetacije jaja su poloena na naliju pa i na licu lista. Svee

    poloena jaja su bela, potom svetlo uta pa tamno uta da bi se pred piljenja mogle videti

    ocele budue larve. Larve se hrane na svim mestima na kojima je najintenzivniji protok

    sokova a to su vrni letorasti, u pazuhu listova,ulaze i u cvetove, aice plodova luei pri

    ishrani obilnu mednu rosu. to je zasad bolje ishranjen i bolje zaliven to je luenje medne

    rose intenzivnije.

    Pri zasnivanju zasada treba birati manje bujne sorte, izbegavati radikalnu rezidbu, uravnoteiti

    mineralnu ishranu posebno azotom, zalivati samo kada je neophodno. Ovo su sve mere koje

    doprinose da nema previe intenzivnog

    prirasta na stablu. Meutim, ni eljeni

    prinosi se ne mogu ostvariti ako se

    redukuju sve ove mere, pa je hemijsko

    suzbijanje najee i osnovna mera borbe.

    Ako je u zasadu kruke bila brojna

    populacija krukine buve,prvo suzbijanje

    treba sprovesti jo u jesen suzbijanjem

    imaga da bi se smanjila populacija koja

    ostaje na prezimljavanju. Tada se pre

    pojave prvih zimskih mrazeva i potpunog

    opadanja lia primenjuju preparati na bazi

    piretroida kao to su Talstar 10 EC,Fastac

    10 EC,Decis 2,5EC,Fury 10 EC I drugi. Slika 12. . Kolonija larvi krukine buve

    U rano prolee, pre polaganja jaja primenjuju se mineralna ulja sa ciljem da se zamaskira

    miris kruke i enke dovele u zabunu gde treba da poloe jaja. Registrovano je vie

    preparata za tu namenu: Belo ulje, Galmin, Crveno ulje i dr. I u ovom periodu se moe

    sprovesti i suzbijanje imaga primenom insekticida na bazi piretroida, ukoliko to nije uradjeno

    tokom jeseni. Ova mera ima za cilj spreiavanje razvuenog polaganja jaja to predstavlja

    veliki problem za kasniju borbu sa ispiljenim larvama.

    Na poetku vegetacije treba pratiti dinamiku polaganja jaja i piljenje larvi da bi se odredio

    moment za njihovo suzbijanje koje treba obaviti pre nego to krukina buva formira kolonije i

    pone sa luenjem medne rose. U vreme pred piljenje larvi tj.kada se pojave prve larve, a

    veina jaja bude tamno uta primenjuju se insekticidi koji deluju na inhibiciju nove sinteze

    masti kod larvi kao to su Movento 100-SC i Envidor 240 SC. Ovo su insekticidi sa dugim i

    sporim inicijalnim delovanjem i ako se primene pravilno visoko su efikasni. U periodu pil

    masovnog piljenja larvi primenjuje se insekticid na bazi aktivne materije abamektin: Vertimec

    018-EC,Abastate. Treba znati pri primeni da se ova aktivna materija brzo razlae na viim

    temperaturama. Zato se njemu mogu dodati mineralna ulja u koncentraciji od 0,25% Belog

  • Bilten Januar - Mart 2013

    21

    ulja, za produenje trajanja preparata (perzistentnosti). Najbolje je ponoviti tretman nakon 10-

    14 dana zbog razvuenog perioda piljenja larvi. Ako je dolo do formiranja medne rose

    ,insekticidima se dodaje Silwett L-77.

    Ako postoji u zasadu intenzivan prirast, u drugoj polovini leta,krajem jula i u avgustu mesecu,

    moe populacija krukine buve da se jako povea. Iz tog razloga je odravanje brojnosti na

    poetku vegetacije od presudnog znaaja kao i ne preterano ubrenje i navodnjavanje kruika.

    U letnjem periodu se primenjuju insekticidi na bazi abamektina uz dodatak Silwett-a ako je

    dolo do formiranja medne rose.

    Dipl.ing. Vesna Jovani

  • Bilten Januar - Mart 2013

    22

    6. Zbrinjavanje ambalae od sredstava za zatitu bilja

    Primena sredstava za zatitu bilja je sastavni deo savremene poljoprivredne

    proizvodnje.Meutim,reavanje ambalanog otpada od pesticida je do sada bilo nereeno

    pitanje. Kod poljoprivrednih proizvoaa treba da postoji saznanje o stepenu opasnosti koji

    moe da prouzrokuje neadekvatno odlaganje ambalanog otpada.Godinama smo svedoci

    divljih deponija sa odloenim kutijama i flaama kao i razbacanom ambalaom po putevima

    i njivama. Stupanjem na snagu Zakona o ambalai i ambalanom otpadu (Sl.gl. RS 36/2009)

    svi proizvoai i uvoznici sredstava za zatitu bilja su u obavezi da zbrinu adekvatno

    ambalani otpad koji potie od njihovih proizvoda.

    Proizvoai,uvoznici ,pakeri/punioci i isporuioci su duni da obezbede sakupljanje

    ,razvrstavanje i odnoenje otpada ili da angauju operatera koji e taj posao uiniti umesto

    njih.Ovaj lanak ima za cilj da obavesti poljoprivredne proizvoae o nainu postupanja sa

    ambalaom kao i o tome ko je od operatera i na koji nain angaovan za sakupljanje

    ambalae od pesticida.

    Kako postupiti sa ambalaom posle sipanja sadraja u prskalicu?

    Postoje dva osnovna naina za ispiranje prazne ambalae:metodom ispiranja pod pritiskom i

    metodom trostrukog ispiranja.Osnovno je da se bilo koji od ovih naina primeni odmah po

    pranjenju boce,jer e se osueni pesticid teko sprati sa zidova ako se osui.Voda

    upotrebljena za ispiranje ambalae sipa se u rezervoar prsaklice i iskoristie se za

    pripremanje rastvora za tretiranje.Metod trostrukog ispiranja moe se primeniti za ispiranje

    plastine,staklene i metalne ambalae manje zapremine (do 25 lit) podrazumeva primenu

    sledeih postupaka (prema uputstvima iz Uprave za zatite bilja):

    1.isprazniti sadraj u rezervoar prskalice i ostaviti da se ocedi 30 sekundi

    2.dodati vodu do 1/3 zapremine ambalae

    3.zatvoriti ambalau originalnim zatvaraem i snano promukati sadraj

    4.skinuti zatvara i pustiti da voda kojom je izvreno ispiranje iscuri u rezervoar prskalice i

    ostaviti da se ocedi 30 sekundi

    5.ponoviti postupak jo dva puta ,s tim da se ,svaki put pri ponavljanju postupka ispiranja

    ,koristi ista voda.

    6.U skladu sa mogunostima oprati i navoje ambalae i zatvaraa

    7.Ispranu ambalau probuiti da ista ne bi bila ponovo koriena

    8.Ispranu ambalau odloiti u posebnu vreu,specijalno napravljenu za odlaganje ambalanog

    otpada od sredstava za zatitu bilja.Zatvarae odloiti odvojeno od boca.

    Metod ispiranja pod pritiskom zahteva primenu specijalnih rasprivaa koji usmeravaju mlaz

    iste vode u unutranjost ambalae pod visokim pritiskom.Nastali vodeni rastvor sliva se u

    rezervoar prskalice.Ispiranje pod pritiskom je mnogo bre i efikasnije.Savremene prskalice

    imaju u svom sastavu ovaj sistem za ispiranje ambalae.

    Isprana ambalaa se odvaja od epa i navoja i probui na tri mesta da bi se onemoguila za

    neku drugu upotrebu.Pri postupku ispiranja kao i pri primeni pesticida neophodno je koristiti

    linu zatitnu opremu.Ukoliko nije mogue isprati i zapua,naroito njegove unutranje

    navoje,trostruko ispranu ambalau skladititi odvojeno od epova i na bezbedno

    mesto.Prazna ambalaa treba da ima deklaraciju da bi se znalo poreklo pesticida.

    Postupak trostrukog ispiranja koji je sproveden na napred opisan nain smanjuje sadraj

    ostataka pesticida u tolikoj meri da se takva ambalaa moe prevesti u kategoriju neopasnog

    otpada. U tabeli je rezultat jednog istraivanja koje je sprovedeno u cilju ispitivanja sadraja

    aktivne materije koji ostaje u ispranjenoj ambalai,posle svakog koraka u postupku

    trostrukog ispiranja (izvor: Obuka poljoprivrednih proizvoaa za primenu pesticida,MPV,

    Uprava za zatitu bilja 2007.)

  • Bilten Januar - Mart 2013

    23

    Tabela 7. Rezultati ispitivanja sadraja aktivne materije koji ostaje u ispranjenoj

    ambalai,posle svakog koraka u postupku trostrukog ispiranja

    Korak ispiranja Ostatak pesticida

    Neposredno posle pranjenja 14,2g

    Posle prvog ispiranja 0,2g

    Posle drugog ispiranja 0,003g

    Posle treeg ispiranja 0,00005g

    Ambalaa koja je isprana trostruko moe dobiti karakter neopasnog otpada ime je postupak

    za njeno unitavanje znatno pojednostavljen i manje kota.Ovakva ambalaa se moe

    reciklirati npr. ponovo iskoristiti za proizvodnju ambalae.Trostruko isprana ambalaa se

    pakuje u dakove ili u kontejnere za tu namenu a epovi i navoji se smatraju i dalje opasnim

    otpadom i pakuju se u posebne dakove za uvanje opasnog otpada.Kontejnere ili dakove za

    odlaganje ambalanog otpada obezbeuje operater zaduen za prikupljanje ambalanog

    otpada.

    ta dalje initi sa ovako tretiranom i spakovanom ambalaom.

    U ovom momentu,a to je poetak 2013.godine obveznici , uvoznici i proizvoai sredstava

    za zatitu bilja su angaovali operatere koji vre prikupljanje ambalae za njih .Prikupljanje

    vre sledei operateri:

    - Operater SECOPAK zbrinjava ambalau od sredstava za zatitu bilja za potrebe lanica inostranih proizvoaa sredstava za zatitu bilja u Srbiji SECPA (Serbian

    Crop Protection Association):BASF Srbija d.o.o.,Bayer d.o.o.,DuPont SRB

    d.o.o.,Dow Agro Science,Syngenta Agro d.o.o.I Magan Agrochemicals d.o.o.,web site

    adresa: www.secpa.rs i www.secopak.com

    - Operater Ekostar pak sa svojim podoperaterom Envipak koja prikuplja ambalau od pesticida proizvoaa Galenika Fitofarmacija a.d.,Agromarket kao I VST Hemovet,

    internet adresa:www.envipack.rs

    - Proizvoa Chemical Agrosava prikuplja svoj ambalani otpad od onih kupaca sa kojima sa kojima ima sklopljen Ugovor o zbrinjavanju opasnog I neopasnog

    ambalanog otpada od pesticida.

    Ono to korisnici sredstava za zatitu bilja treba da znaju jeste da je potrebno da razdvoje

    ambalau prema proizvoaima pesticida tj. da na dakovima obelee kom proizvoau

    pesticida pripada ambalaa.

    Za sada operateri dolaze po pozivu kod poljoprivrednih proizvoaa koji imaju vee koliine

    ambalanog otpada.U narednom periodu radie se na uspostavljanju sistema zbrinjavanja

    ambalanog otpada koji podrazumeva formiranje sabirnih mesta na kojima e se organizovati

    preuzimanje ambalae od individualnih (manjih) korisnika sredstava za zatitu bilja ime bi

    se sprovela ira i sveobuhvatna akcija za reavanje ovog vanog problema.

    Dipl.ing zatite bilja

    Jovani Vesna

    http://www.secpa.rs/http://www.secopak.com/

  • Bilten Januar - Mart 2013

    24

    7. Monilija kotiavog voa Pojedinih godina monilija moe izazvati velike tete u zasadima kotiavog voa.Pre svega

    ova gljiva napada : vinju , trenju , ljivu , kajsiju i breskvu i kod ovih vonih vrsta tete su i

    najvee.

    Kod monilije moramo razlikovati dve vrste: Monilia laxa koja izaziva suenje cvetova i

    granica i Monilia Fructigena koja izaziva trule plodova.Monilia laxa i Monilia fructigena

    su nazivi konidijskih formi ovih bolesti dok se savrene forme ovih bolesti javljaju veoma

    retko (apotecije) i nazivaju se Sclerotinia laxa i Sclerotinia fructigena.

    Vlano vreme pogoduje razvoju ovih bolesti , tako da tete na kotiavim vonim vrestama

    mogu da budu vee od 50%. Infekcije nastaju u fazi cvetanja preko iga tuka , zaraeni

    cvetovi se sue a micelija ove gljive nastavlja irenje preko cvetne drke do mladara kada se i

    oni sue i propadaju. Do ovih simptoma dolazi u vreme cvetanja i odmah nakon cvetanja.

    tete od ovog patogena naroito su velike ako u vreme cvetanja ovih vonih vrsta nastupi

    kiovito vreme.Za infekciju je dovoljno i ako su jake i dugotrajne rose , posebno u dolinama

    reka ili lokalitetima gde je oteano provetravanje pa je biljna masa vlana due od 8 asova ,

    kada se ostvaruju uslovi za infekciju cvetova.

    Sasueni cvetovi i listovi na osuenim letorastima ostaju na vokama i posle opadanja lia.

    to se tie Monilie Fructigene koja je prouzrokova trulei plodova do infekcije od ove

    bolesti dolazi pre svega kroz povrede na plodovima bilo da su one izazvane od insekata i ptica

    , mehanike prilikom berbe plodova ili zbog pucanja plodova izazvanog vikom vode.Zaraza

    se ostvaruje konidijama ove gljive a takvi plodovi postepeno gube vlagu , sue se i na kraju

    mumificiraju , ostaju na granama do naredne godine i oredstavljaju izvor zaraze za narednu

    vegetaciju.

    Na sasuenim cvetovima letorastima i plodovima obrazuje se konidijski stadijum ove gljive u

    vidu gomilica pepeljast boje. Gljiva prezimljava kao micelija u zaraenim delovima biljke , u

    rak ranama , u kori zaraenih granica kao i u mumificiranim plodovima koji su ostali na

    stablu.

    Kod suzbijanja ove bolesti kao osnovnu meru trebamo mehaniki tj. rezidbom ukloniti sve

    zaraene grane i granice. Ovu rezidbu trebalo bi uraditi posle pojave simptoma bolesti tj.

    letnjom rezidbom a ne ekati zimsku rezidbu.Ukoliko je neto obolelih grana ostalo ili su se

    naknadno osuile to treba ukloniti zimskom rezidbom kako ne bi predstavljale izvor zaraze za

    narednu godinu. Kod uklanjanja osuenih grana treba obuhvatiti i neto zdravog tkiva jer se

    micelija iri kroz granice a mi sa sigurnou ne znamo dokle je zaraza dospela.

    Slika 13. Monilija na cvetu Slika 14. Monilija na granama Slika 15. Monilija na plodu

    Od hemijskih mera borbe dovoljno je uraditi dva do tri tretmana u vreme cvetanja ovih vonih

    vrsta. Prvi tretman treba sprovesti u vreme belih balona (ukoliko je vreme kiovito) a

  • Bilten Januar - Mart 2013

    25

    najkasnije do poetka cvetanja (10% otvorenih cvetova).Drugi tretman treba sprovesti u fazi

    punog cvetanja do poetka precvetavanja. Ukoliko je u vreme cvetanja ovih vonih vrsta

    hladno i kiovito vreme , kada dola do produavanja perioda cvetanja , izmeu ova dva

    tretmana potrebno je uraditi jo jedan tretman kako bi cvetovi u toku celog perioda cvetanja

    bili zatieni od ove bolesti. Ovo je posebno sluaj kod vinje sorte Oblainska koja ima

    neujednaeno cvetanje tj. razvuen period cvetanja posebno u uslovima vlanog I hladnog

    prolea.

    Od preparata za hemijsku zatitu preporuuje se primena fungicida:

    -CHORUS 75 WG (Ciprodinil) 300 gr/ha

    -PIRUS 400SC (Pirimetanil)- 1,00 l/ha

    - SIGNUM (Boskalid+Piraklostrobin)- 0,5-0,75 kg/ha

    -OCTAVE (Prohloraz manganhlorid)-0,04kg/ha

    -MIRAGE (Prohloraz manganhlorid)- 0,5 l/ha

    -KUBIK PLUS (Iprodion + tiofanat metal) 2,5 l/ha

    -GALOFUNGIN (Karbendazim) 0,05 %

    Ove tretmane treba obaviti po mirnom i tihom vremenu, bez vetra , sa 500 litara vode po

    metru visine kronje. Za ova dva ili tri tretmana u fazi cvetanja treba koristiti preparate sa

    razliitim aktivnim materijama jer Monilija brzo stvara rezistentnost prema aktivnim

    materijama ovih preparata, koji se koriste za njeno suzbijanje.

    Prilikom primene preparata za zatitu bilja treba se pridravati uputstva za primenu propisane

    od proizvoaa, kako preporuenoh koliina i koncentracija tako i mera zatite onih koji

    rukuju ovim preparatima.

    Savetodavac

    Dipl.ing Dragan Stefanovski

  • Bilten Januar - Mart 2013

    26

    III AGROEKONOMIJA

    1. Znaaj kompostiranja na domainstvu Kompostiranje je bioagrotehnika mera koja koristi organsku biomasu pri emu se ona

    biotermiki razlae i transformie u korisno organsko ubrivo - kompost.

    Kompost je organski oplemenjiva zemljita koji se koristi kao organsko ubrivo, deo

    zemljine smee ili za malovanje zemljita u bati.

    Postoje razliite metode kompostiranja, od jednostavnih pasivnih kompostnih gomila, preko

    savremenih zatvorenih sistema za kompostiranje, pa do kompostiranja pomou glista.

    U toku samog procesa kompostiranja deo organskog ugljenika se oslobaa u obliku ugljen-

    dioksida. Deo koriste mikroorganizmi za funkcionisanje sopstvenih elija, dok se deo

    ugljenika humifikuje. Bakterije, gljive i aktinomicete aktivno uestvuju u procesu degradacije

    organskog ugljenika. Aktivnost pojedinih grupa mikroorganizama je uslovljena fazom

    kompostiranja, karakteristikama materijala i temperaturom.

    Kvalitet proizvedenog komposta i vreme kompostiranja zavise od primenjene tehnologije, ali

    i od sastava poetne kompostne mase. est je osnovnih tipova izvornih materijala ili sirovina

    za kompostiranje (Thompson, 2001):

    Slika 16. i 17. Kompost

    1. ostaci pri preradi hrane: materijal za kompostiranje nastao nakon prerade voa, povra,

    itarica i mesa,

    2. stajnjak i poljoprivredni nusproizvodi nastali u prasilitima, tovilitima, inkubatorima,

    farmama, staklenicima, plastenicima i na drugim povrinama,

    3. ostaci iz umarstva i drvne industrije ukljuujui koru drveta, piljevinu i vlaknaste ostatke

    pri proizvodnji papira,

    4. biootpad ili otpadni mulj nastao biolokim tretiranjem otpadnog mulja u postrojenjima za

    proiavanje i recikliranje otpadnih voda,

    5. lie, bunje, granice i ostali biljni ostaci kao otpad iz dvorita, okunica i vrtova,

    6. separirani organski otpad koji sadri sortirane kompostirajue frakcije komunalnog otpada.

    Osnovni ciljevi kompostiranja razliitih organskih sastojaka su:

    1. razgradnja organskog dela otpada podlonog procesima truljenja u stabilno stanje i

    proizvodnja sastojaka koji se mogu koristiti kao poboljiva zemljita ili u neke druge korisne

    svrhe,

  • Bilten Januar - Mart 2013

    27

    2. razgradnja otpada u korisni proizvod; kompostiranje moe biti ekonomski isplativije u

    poreenju sa alternativnim odlaganjem otpada i moe biti ekoloki prihvatljivije nego

    konvencionalni naini odlaganja otpada,

    3. dezinfekcija patogenima inficiranog organskog otpada tako da moe biti korien na

    siguran nain,

    4. bioloka razgradnja i privremena inaktivacija opasnog otpada kompostiranjem

    Prelazak sa odluke da se otpaci bacaju na njihovo korienje u velikoj meri zavisi od stepena

    drutveno-ekonomskog razvoja, svesti i politike. U naoj zemlji osim manjih koliina

    klasinih biljnih komposta koji se koriste kao organska ubriva, drugi organski otpaci nisu se

    koristili.

    Koristi koje se mogu ostvariti primenom otpada su:

    zatita i unapreenje ivotne sredine (zdravija i kvalitetnija ivotna sredina),

    smanjenje ukupne koliine otpada na osnovu kompostiranja,

    smanjenje obima spaljivanja organskih otpadaka,

    irenje kompostiranja na otpadne vode i druge organske frakcije,

    primena komposta u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i za melioracije zemljita.

    Zbog visokog sadraja organske materije, kompost ima povoljno meliorativno dejstvo na

    poboljanje vodnog, vazdunog, toplotnog i biolokog reima. Usled veeg sadraja

    mineralnih materija u odnosu na stajsko ubrivo, moe da zameni mineralna ubriva. Moe se

    koristiti za oivljavanje devastiranih i poboljanje produktivne sposobnosti degradiranih

    povrina, u umarstvu, a kao supstrat i u proizvodnji razliitih biljnih vrsta.

    Savetodavac :

    Dipl ing. Huanita Milutinovi

    Izvor:

    1. http://www.cqm.rs/2008/pdf/3/08.pdf 2. http://www.zdravahrana.com/organska-basta/odrzavanje-plodnosti-

    zemljista/zna%C4%8Daj-komposta-i-njegova-primena.html

    3. http://www.kompostiranje.hr/

    http://www.cqm.rs/2008/pdf/3/08.pdfhttp://www.zdravahrana.com/organska-basta/odrzavanje-plodnosti-zemljista/zna%C4%8Daj-komposta-i-njegova-primena.htmlhttp://www.zdravahrana.com/organska-basta/odrzavanje-plodnosti-zemljista/zna%C4%8Daj-komposta-i-njegova-primena.htmlhttp://www.kompostiranje.hr/

  • Bilten Januar - Mart 2013

    28

    2. Znaaj integrisane proizvodnje Integralna proizvodnja/poljoprivreda je poljoprivredni sistem koji proizvodi visoko kvalitetnu

    hranu i druge proizvode koristei se prirodnim resursima i mehanizmima regulacije da bi se

    smanjili elementi koji dovode do zagaenja i da se osigura odriva poljoprivreda.

    Naglasak se stavlja

    na holistiki sistemski pristup koji ukljuuje itavo gazdinstvo kao osnovnu jedinicu,

    na centralnu ulogu ekosistema,

    na balansirane cikluse hranljivih materija i

    na dobrobit svih vrsta na ivotinjskom gazdinstvu.

    Ouvanje i unapreenje plodnosti zemljita, raznolikog okruenja i pridravanje etikih i

    drutvenih kriterijuma su vane komponente.

    Bioloki, tehniki i hemijski metodi paljivo su balansirani uzimajui u obzir zatitu prirodne

    sredine, profitabilnost i socijalne zahteve. Koncept je zasnovan na korienju prirodnih

    resursa i regulatornih mehanizama kako bi se zamenili potencijalni zagaujui inputi i

    osigurala odriva proizvodnja. Agrotehnike mere i bioloke/fizike/hemijske metode

    se paljivo biraju i uravnoteuju, uzimajui u obzir zatitu zdravlja kako proizvoaa tako i

    potroaa i ivotne sredine. Bitne komponente Integrale proizvodnje su ouvanje i poboljanje

    plodnosti zemljita, biodiverzitetu u ivotnoj sredini i potovanju etikih i socijalnih

    kriterijuma. Sve bioloke, tehnike i hemijske metode su paljivo uravnoteene uzimajui u

    obzir zatitu ivotne sredine, profitabilnost i socijalne zahteve.

    Ciljevi IP su sledei:

    Integrisanje prirodnih resursa i regulatornih mehanizama u poljoprivrednim aktivnostima;

    Osiguravanje odrive proizvodnje kvalitetne hrane i ostalih proizvoda kroz ekoloki bolje i sigurne tehnologije;

    Odravanje prihoda na farmi;

    Eliminisanje ili smanjenje izvore zagaenja ivotne sredine izazvane poljoprivrednim aktivnostima;

    Podravanje multifunkcionalnosti poljoprivrede;

    Principi IP su:

    IP se primenjuje samo holistiki;

    Smanjenje eksternih trokova i neeljenih uticaja;

    Implementacija IP na celoj farmi;

    Znanje poljoprivrednika o IP mora stalno da se usavrava;

    Stalno odravanje stabilnosti agro eko sistema;

    Ishrana biljaka mora biti uravnoteena, plodnost zemljita se mora uvati i poboljavati;

    IPM - Integralna Zatita Bilja je osnova za donoenje odluka o zatiti useva;

    Podravanje biodiverziteta;

    Ukupan kvalitet proizvoda je bitna karakteristika odrivosti kvaliteta poljoprivrednog proizvoda;

    Dobrobit ivotinja.

  • Bilten Januar - Mart 2013

    29

    Integralna zatita bilja (IPM) je deo Integralne Proizvodnje koji se odnosi na suzbijanje

    tetoina i bolesti. IPM program koristi aktuelne i sveobuhvatne informacije o tetoinama i

    njihovoj interakciji sa ivotnom sredinom. Ove informacije, zajedno sa raspoloivim

    metodama za kontrolu tetoina i bolesti, se koriste za ublaavanje tete i posledica na

    najekonominiji nain i uz najmanju moguu opasnost po ljude, imovinu i ivotnu sredinu.

    IPM ne predstavlja jedinstven metod kontrole, ve serija odluka koje se donose na osnovu

    evaluacije pojave tetoina i bolesti, i primene najefikasinijih metoda kontrole koja ne

    ugroava ekosistem. U praksi, IPM proizvoai koji su svesni potencijalnih zaraza, prate

    sledea etiri koraka:

    1. Procena ekonomske tete na osnovu praga tetnosti 2. Identifikovanje i praenje tetoina - IPM program radi po principu praenja i

    preciznog identifikovanja tetoina, kao bi se donele odgovarajue odluke o kontroli u

    skladu sa pragom tetnosti.

    3. Prevencija - takvu negu useva i primenu onih agrotehnikih mera koje spreavaju ili minimalizuje mogunost da one postanu pretnja (plodoreda, izbor otpornih sorti i

    saenje zdravog sadnog materijala/semena).

    4. Kontrola - Preduzimaju se efektivne mere, ukljuujui hemikalije kao to su feromoni koji e onemoguiti razmnoavanje tetoina, ili nekih mehanikih metoda.

    Savetodavac :

    Dipl ing. Huanita Milutinovi

    Izvor:

    1. http://www.poljostandardi.com/strana/sta-je-integralna-proizvodnja-ip-i-integralna-zastita-

    bilja-ipm 2. http://www.iobc-

    wprs.org/ip_ipm/01_IOBC_Principles_and_Tech_Guidelines_2004_SERBIAN_.pdf

    http://www.poljostandardi.com/strana/sta-je-integralna-proizvodnja-ip-i-integralna-zastita-bilja-ipmhttp://www.poljostandardi.com/strana/sta-je-integralna-proizvodnja-ip-i-integralna-zastita-bilja-ipmhttp://www.iobc-wprs.org/ip_ipm/01_IOBC_Principles_and_Tech_Guidelines_2004_SERBIAN_.pdfhttp://www.iobc-wprs.org/ip_ipm/01_IOBC_Principles_and_Tech_Guidelines_2004_SERBIAN_.pdf

  • Bilten Januar - Mart 2013

    30

    IV INFORMATIKA

    1. Predstavlanje KnWeb Internet aplikacije

    Koristei Internet aplikaciju "KnWeb" moe se pretraiti baza podataka katastra

    nepokretnosti. Baza podataka predstavla centralnu bazu podataka katastra nepokretnosti u

    Republici Srbiji i sadri podatke koji se odravaju u slubama za katastar nepokretnosti

    Republikog geodetskog zavoda.

    Aplikacija se nalazi adresi http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/.

    Slika 18. Poetna stranica KnWeb aplikacije

    Katastar nepokretnosti je javna knjiga koja predstavlja osnovnu evidenciju o nepokretnostima

    i pravima na njima. Katastar nepokretnosti sadri podatke o zemlitu (naziv katastarske

    optine, broj, oblik, povrinu, nain korienja, bonitet, katastarsku klasu i katastarski prihod

    katastarske parcele), zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama, kao posebnim delovima

    zgrada (poloaj, oblik, povrinu, nain korienja, spratnost i sobnost) i drugim graevinskim

    objektima, kao i podatke o pravima na njima i nosiocima tih prava, teretima i ogranienjima.

    to se tie informacija koje se mogu dobiti, pretraivanjem baze podataka dobijaju se samo

    osnovne informacije o nepokretnosti i osnovne informacije o imaocima prava (ime i prezime

    http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/

  • Bilten Januar - Mart 2013

    31

    odnosno naziv pravnog subjekta kao i adresa imaoca prava). Prema Zakonu o zatiti podataka

    o linosti nije mogue pretraivati podatke po matinim brojevima imaoca prava, niti se ova

    informacija prikazuje kod pregleda podataka.

    Nakon biranja opcije Javni pristup otvara se prozor na kome se moe birati administrativna

    optina za koju elimo da pretraimo bazu podataka.

    Posle ove operacije sledi biranje katastarske optine i u okviru nje pretraivanje katastarskih

    parcela, odnosno pretraivanje objekata preko adrese (Slika 19.).

    Slika 19. Biranje administrativne optine

    Pretraivanje baze podataka katastra nepokretnosti se moe vriti na dva naina:

    preko broja parcele (broj parcele moe se uneti u formatu [br.parcele/pod.br.parcele])

    preko adrese (kucaju su poetna slova naziva ulice, najmanje 2 znaka, a ubrzo nakon toga

    dobie se lista sa nazivima ulica koja poinju slovima koji su prethodno uneti. Preporuuje se

    biranje ulice iz liste. Mogu se uneti i latinini znaci, aplikacija e ih automatski konvertovati

    u irilicu.

    Za kuni broj unosi se osnovni broj. Web aplikacija e prikazati sve objekte koji imaju traeni

    kuni broj na navedenoj adresi, zatim se bira elena nepokretnost. Na primer, ako se

    pretrauje kuni broj 1 kao rezultat pretrage dobie se svi objekti sa tim brojem 1, 1a, 1b, 1c,

    itd.

    Kao primer korienja navodi se rezultat pretrage parcele sa katastarskim brojem 1000 u

    Izbitu.

    Pretraivanje

    katastarskih

    parcela

    Pretraivanje objekata

    preko adrese

  • Bilten Januar - Mart 2013

    32

    Slika 20. Unos broja parcele KO Izbite i verifikacionog koda

    U prozor broj parcele unosi se eljeni broj, u naem sluaju 1000, a potvrdni (verifikacioni)

    kod je vid zatite od automatskog preuzimanja podataka od strane raunara koji obavlja datu

    operaciju automatski (Slika 20).

    Rezultat pretrage predstavlja sledei prozor:

    Slika 21. Rezultat pretrage parcele sa katastarskim brojem 1000 u Izbitu

    Za uneti broj parcele, dobija se tabelarni pregled Podaci o zemlitu (parcela i delovi parcela)

    sa osnovnim podacima: broj parcele, broj dela parcele, povrina u m, ulica/potes, nain

    korienja zemlita i vrsta zemlita (Slika 21.). Ukoliko postoje objekti na izabranom delu

    parcele, dobie se tabelarni pregled Podaci o zgradama i drugim graevinskim objektima

    (objekti na izabranom delu parcele). Podaci koji se mogu videti su: ulica, kuni broj, kuni

  • Bilten Januar - Mart 2013

    33

    podbroj, povrina u m, nain korienja objekta i status objekta. Posebni delovi izabranog

    objekta ukoliko postoje sadre podatke o: evidencijskom broju, broju ulaza, broju stana,

    podbroju stana, nainu korienja i korisnoj povrini u m.

    Da bi se pojavio tabelarni pregled o objektima, potrebno je da se prethodno selektuje red sa

    parcelom za koju se trae podaci (u tabeli sa podacima o zemlitu i parcelama), takoe za

    tabelarni pregled o posebnim delovima objekata, potrebno je da se selektuje red sa objektom

    za koji se trae podaci (u tabeli sa podacima o objektima).

    Za selekciju odreenog reda u tabelarnom pregledu potrebno je kliknuti na ikonicu . Za

    pregled informacija o nepokretnosti u tabelarnom pregledu potrebno je kliknuti na ikonicu .

    Selektovanjem i biranjem drugog reda u prozoru dobijenog rezultata (parcela 1000/2) iz Slike

    21. dobijaju se sledei podaci:

    Slika 22. Detaljne informacije o parceli 1000/2

    Strane su prilagoene za tampanje, potrebno je da se klikne na ikonicu u gornjem desnom

    uglu strane.

    Web aplikacija KnWeb predstavlja monu aplikaciju ija je svrha olakavanje pristupa

    podacima iz slubi za katastar nepokretnosti zainteresovanim graanima, a ujedno se

    rastereuje i posao slube katastra nepokretnosti.

    Bibliografija: Kratko uputstvo za korisnike sa sajta.

    Savetodavac :

    magistar tehnikih nauka Roman Magda

  • Bilten Januar - Mart 2013

    34

    V LABORATORIJA

    1. Postupak validacije i procene merne nesigurnosti dokumentovanih metoda

    1.1. Odreivanje sadraja humusa po Tjurinu

    Tokom 11.04.2012. na osnovu kriterijuma uputstva pr.2.06 o validaciji metoda i proceni

    merne nesigurnosti, analizom uzorka 1-klu/12 dokumentovanom metodom DM.UP.4.05

    Odredjivanje sadraja humusa u zemljitu metodom po Tjurinu, volumetrijski, (izvrioci

    analiza Duica Orli i Dragan Zec), potvreno je da je primenjena dokumentovana metoda

    pouzdana za zahtevani opseg ispitivanja i da se moe koristiti u Laboratoriji.

    Izvetaj dostavio:

    ivomir Petrovi, dipl. hemiar

    U prilogu je predstavljen tabelarni prikaz izvrenih analiza, grafika predstava i statistika

    obrada prikupljenih podataka.

  • Bilten Januar - Mart 2013

    35

    1. Cilj validacije

    Laboratorija za ispitivanje PSS Agrozavod Vrac koristi dokumentovanu metodu DM

    UP.4.05 Odreivanje sadraja humusa u zemljitu metodom po Tjurinu (volumetrijski).

    Prema zahtevu standarda SRPS ISO/ IEC 17025 taka 5.4. laboratorija treba da validuje

    nestandardne metode, odnosno da prui objektivne dokaze da su zadovoljeni pojedinani

    zahtevi za predvienu specifinu namenu.

    2. Opis validacije

    U ovom radu prikazani su rezultati validacije nestandardnih dokumentovanih metoda .

    Odreene su karakteristike izvoenja :

    1. Tanost (bliskost dobijene vrednosti tanoj vrednosti)

    2. Preciznost

    - ponovljivost- preciznost koja odgovara merenjima izvrenim pod uslovima ponovljivosti

    (ista metoda, isti analitiar, ista oprema, isti materijal, kratak period ispitivanja)

    - reproduktivnost- tip preciznosti koji odgovara merenjima pod uslovima reproduktivnosti

    (isti uzorak, ista metoda, drugi operater...)

  • Bilten Januar - Mart 2013

    36

    Validacija dokumentovane metode DM UP.4.05 Odreivanje humusa u zemljitu

    metodom po Tjurinu

    1. Metoda: Ispitivanje se obavlja po metodi istraivanja i odreivanja hemijskih svojstava zemljita

    preporuenim od PRIRUNIKA za sistemsku kontrolu plodnosti zemljita i upotrebu ubriva

    Beograd, 1968 godina.

    Princip metode- odredjivanje humusa u zemljitu, metoda po Tjurinu sastoji se sledeem:

    odmeri se 0.3 g vazduno suvog zemljita doda 0.1g Ag2SO4 kao katalizatora i prelije sa 10

    ml 0.4N K2SO4, zatim se vri tkz. mokro spaljivanje na reou sa sa termoregulaciju, ohladi i

    vri titracija sa rastvorom 0.1N Morove soli uz antranilnu kis. kao indikator. Zabelei se

    potroeni volumen Morove soli i vri izraunavanje.Odreivanje humusa metodom po Tjurinu

    vri se na osnovu UP.4.05

    2. Reagensi:

    H2SO4 c.c ; K2Cr2O7 p.a ; FeSO4 x(NH4 )2 x6 H2O ; N-fenil antranilna kiselina ; Na2CO3 za

    spravljanje indikatora i Ag2SO4 (katalizator).

    3. Rastvori:

    -0.4N K2Cr2O7, u erlenmajer od 2 l odmeri se 39.20g K2Cr2O7 i prelije sa 1 l dest. vode,

    zatim postepeno dodavati 1 l H2SO4 c.c uz stalno hlaenje. 0.1N Morova so. U normalni sud

    od 1 l odmeriti 39.22 g Morove soli, dodati 20 ml H2SO4 c.c i dest. vodu do crte.

    4. Oprema:

    -Mlin za mlevenje zemlje- U.2.23

    -Analitika vaga M.1.07

    -Tehnika vaga- M.2.31

    -Sunica U.2.01

    -Reo sa 6 radnih mesta sa termoregulacijom U.2.08

    -Aparat za destilaciju vode U.2.03

    Potrebno je jo i automatske birete-2 kom, erlenmajer iroko grlo 100 ml 60 kom. ,levkovi fi

    45, 60 kom, 1 menzura od 25 ml, 1 menzura od 1 lit, 1 aa od 250 ml, vegeglas za suvi

    kalijum-bihromat, eksikator sa silikagelom, 1 pric boca mala, 1 kapalica za N-fenil

    antranilnu kis. , 1 boca od 2 l za H2SO4 1:1 (V), 1 boca od 5 l za 0.4N za kalijum-bihromat.

    4.1 Izraunavanje rezultata

    Izraunavanje rezultata vri se pomou sledee formule:

    % humusa= 0.1724 x (Vs-Vt) x Fms , gde je Vs = zapremina slepe probe, Vt = zapremina

    utroene 0.1N Morove soli za odmereni uzorak zemljita. Odvaga je najee 0.3 g

    Fms= 30.00/br ml utroenih za titraciju 0.1471 g K2Cr2O7 sledlllllea for

    k

  • Bilten Januar - Mart 2013

    37

    5. Prikaz izvrenih analiza, grafiko predstavljanje i statistika obrada podataka

    ifra

    uzorka Izvrioci

    Broj

    humus (%) ponavljanja 1-k

    lu/1

    2

    Ime i prezime

    Duica Orli 1

    1 2.72

    2 2.73

    3 2.68

    4 2.65

    5 2.69

    6 2.70

    1-k

    lu/1

    2

    Ime i prezime

    Dragan Zec 2

    1 2.71

    2 2.74

    3 2.67

    4 2.70

    5 2.72

    6 2.65

    Sr. vrednost 2.70

    STDEV 0.03

    SV+2*STDEV 2.76

    SV-2*STDEV 2.64

    SV+3*STDEV 2.79

    SV-3*STDEV 2.61

    Uzorak 1-klu/12-zemljini u poremeenom stanju pripremljen u skladu sa uputstvom UP.4.44

    Sadraj humusa u zemljitu metoda po Tjurinu br.ponavljanja: 12

    Srednja vrednost: 2.70

    STDEV: 0,03

    Granica akcije=Sv2xSTDEV (2.64 ; 2.76)

    Granica upozorenja=Sv3xSTDEV (2.61 ; 2.79)

    Legenda:

    D. Orli

    D. Zec

    D.Orli = D. Zec

    Dijagonala / gornja, donja granica akcije

    Srednja vrednost

    Dijagonala / gornja, donja granica upozorenja

    Unutarlaboratorijsko poreenje, uzorak 1-klu/12

  • Bilten Januar - Mart 2013

    38

    Analiza dobijenih uzoraka:

    -Sve kontrolne vrednosti u X-grafiku su unutar granica akcije

    -Nema trenda rasta ni opadanja

    Ispitivanjem predstavljenih serija 12 ponavljanja moe se konstatovati da su metoda i

    dobijeni rezultati pod kontrolom.

    6. Zakljuak

    Na osnovu statistikih parametara moe se zakljuiti da se dokumentovana metoda DM

    UP.4.05 pouzdana za odreivanje sadraja humusa u zemljitu.

  • Bilten Januar - Mart 2013

    39

    Odredjivanje sadraja humusa u zemljitu metodom po Tjurinu, volumetrijski DM UP.4.05

    Tanost uzorak 1-klu/12

    Odredjuje se analizom materijala iz medjulaboratorijskog poredjenja

    Odgovor(Cf) % Odgovor(Csr) % Razlika(Cd) % Recovery(%)

    1 2.72 2.640 0.08 96.97

    2 2.73 2.640 0.09 96.59

    3 2.68 2.640 0.04 98.48

    4 2.65 2.640 0.01 99.62

    5 2.69 2.640 0.05 98.11

    6 2.70 2.640 0.06 97.73

    Tanost

    min%Rec. 99.62

    Max%.Rec. 96.59

    Istinitost Sr.%Rec. 97.92

    Odstupanje Isr.%Rec.-100I 2.08

    Legenda:

    Cf- vrednost dobijena iz ponavljanja

    Csr-sred. vrednost medjulabor. poredjenja

    Cd-razlika Cf i Csr

  • Bilten Januar - Mart 2013

    40

    Odredjivanje sadraja humusa metodom po Tjurinu, volumetrijski DM UP.4.05

    Ponovljivost uzorak 1-klu/12

    Odredjuje se analizom materijala iz medjulaboratorijskog poredjenja

    Odgovor(C) %

    1 2.72

    2 2.73

    3 2.68

    4 2.65

    5 2.69

    6 2.70

    Srednja vrednost X sr 2.70 %

    Standardna devij. Sr 0.028809721 %

    Relativna stan.devijacija

    reproduktivnosti %RSDr 1.067

    uz K= 0.5

  • Bilten Januar - Mart 2013

    41

    Odredjivanje sadraja humusa metodom po Tjurinu, volumetrijski DM UP.4.05

    Preciznost/uzorak 1-klu/12

    Odredjuje se analizom materijala iz medjulaboratorijskog poredjenja

    Odgovor(C1) % Odgovor(C2) % Srednja vred. % st.dev. var.(s

    2) sum(var)

    1 2,72 2,74 2,715 0,0071 0,0001

    0.0033

    2 2,73 2,74 2,735 0,0071 0,0001

    3 2,68 2,67 2,675 0,0071 0,0001

    4 2,65 2,70 2,675 0,0354 0,0013

    5 2,69 2,72 2,705 0,0212 0,0004

    6 2,70 2,65 2,675 0,0354 0,0013

    Ukupna srednja vrednost X sr 2,696

    Std. srednje vrednosti Sx 0,0256255 %

    Std u okviru grupe Sw=((var)/p)1/2 0,02345208 %

    Std u izmedju grupa Sb 0,01953274 %

    Ukupna stdev. St 0,03052094 %

    Relativna stdev RSD 1,132 %

    Sb=(Sx2Sw

    2/n)

    1/2 P= 6

    St=(Sb2+Sw

    2)1/2

  • Bilten Januar - Mart 2013

    42

    Odredjivanje sadraja humusa metodom po Tjurinu, volumetrijski DM UP.4.05

    Unutarlaboratorijska reproduktivnost uzorak 1-klu/12

    Odredjuje se analizom materijala iz medjulaboratorijskog poredjenja

    Odgovor(C1) %

    Odgovor(C2) %

    1 2,72 2,71

    2 2,73 2,74

    3 2,68 2,67

    4 2,65 2,70

    5 2,69 2,72

    6 2,70 2,65

    Srednja

    vrednost xsr 2,695 % 2,697 %

    Ukupna srednja vrednost xsr

    2,696 %

    Standardna devijacija Sd 0,02880994492 %

    0,033115958 %

    Stand.devij.reproduktivnosti SDR

    0,01994492 %

    Relativna standardna devijacija

    reproduktivnosti %RSDR

    0,740 %

    ivomir Petrovi, dipl. hemiar

  • Bilten Agrozavod januar - Mart 2013

    43