bilten br. 1 april 2010. godine - osigurajtese.rs · ams 3% sava 3% delta ... direktor...

Bilten br. 1 April 2010. godine

wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...rrrsss wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...cccooommm

1

DUNAV I DELTA U VRHU Dunav osiguranje je, po visini ostvarene ukupne premije, najveća osiguravajuća kuća u zemlji, a Delta đenerali pretekao je Viner Štetiše i postao lider u prodaji životnog osiguranja u Srbiji. Prema najnovijim podacima Centra za unapređenje osiguranja, tržište osiguranja u Srbiji, i pored ekonomske krize, ipak beleži povećanje ukupnog obima ostvarene premije.

Premija UKUPNA 2009DELTA GENERALI

19%

GRAWE 3%

DUNAV28%

DDOR 22%

WIENER STÄDTISCHE

9%

UNIQA NONLIFE5%

TAKOVO4%

TRIGLAV KOPAONIK

4%AMS3%

SAVA 3%

Delta Đenerali osiguranje ima najveće povećanje tržišnog učešća i postaje lider u prodaji osiguranja života, sa ostvarenom premijom od preko dve milijarde dinara, tj. tržišnim učešćem od 26,23 odsto. Za njim je Viner Štatiše (Wiener Stadtische), zauzevši 25,2 procenta tržišta dok je treće mesto po visini premije ostvarilo Grave osiguranje (Grawe), sa 1,7 milijardi dinara. Visoka koncentracija tržišta životnih osiguranja ogleda se u činjenici da prva tri društva po visini premije zauzimaju čak 73,04 odsto ukupnog tržišta, što je posledica još uvek nedovoljno razvijenog tržišta osiguranja.

Premija ZIVOTNIH OSIGURANJA 2009

MERKUR3%

DDOR 6%DELTA GENERALI

26%

WIENER STÄDTISCHE

25%

GRAWE 22%

DUNAV8%

UNIQA LIFE7%

CREDIT AGRICOLE LIFE 2%

TRIGLAV KOPAONIK

1%

ALICO0%

Osiguravajuće kompanije u oblasti neživotnih osiguranja zadržavaju sličnu strukturu kao i prethodne godine, sa učešćem prve tri kompanije u ukupnoj premiji od 70,27 odsto.

Premija NEZIVOTNIH OSIGURANJA 2009

DUNAV32%

DDOR 24%

DELTA GENERALI 17%

WIENER STÄDTISCHE

6%

UNIQA NONLIFE5%

TAKOVO5%

TRIGLAV KOPAONIK

4%AMS4%

SAVA 3%

GRAWE 0%

Lider na tržištu je Dunav osiguranje sa 14 milijardi dinara ostvarene produkcije i 30,85 odsto tržišnog učešća, dok je DDOR sa premijom od 10,6 milijardi dinara, zauzeo 23,4 odsto tržišta. Treće mesto i 16,02 procenta tržišta ima Delta Đenerali (Delta Generali) osiguranje. ____________________________________

Pregled tržišta osiguranja u Srbiji 2009.

Na tržištu osiguranja u Srbiji u 2009. poslovalo je 21 društvo za osiguranje. Ukupna ostvarena premija iznosila je 53,5 milijardi dinara, što u odnosu na 2008. godinu I tada ostvarenu premiju na tržištu od 52,1 milijardi dinara, predstavlja rast od 2,58 odsto.

Zanimljiva je struktura tog rasta, tj. premija životnih osiguranja beleži visoki rast od 24,17 procenta, najviše zahvaljujući padu vrednosti dinara. Prema podacima Centra za unapređenje osiguranja, tržište neživotnih osiguranja ostvarilo je



2

vrlo blagi pad od 0,41% uz upečatljivi pad premije kasko osiguranja za čak 10%. Ovakav negativan trend najvećim delom predstavlja posledicu pada prodaje automobila u Srbiji za oko 50% u odnosu na 2008. godinu. Tržišni lideri po iznosu ukupne premije neživotnih osiguranja, Dunav osiguranje i DDOR, beleže smanjenje tržišnog učešća, i to DDOR za čak 4,24%. Delta đenerali osiguranje zauzelo je prvo mesto na tržištu osiguranja života, sa tržišnim učešćem od 26,23%, ostvarivši rast premije od 29,77% u 2009. u odnosu na 2008. godinu.

____________________________________

Počeli sa radom prvi platni terminali za putno osiguranje

"Wiener Stadtische“ osiguranje je počelo prodaju putnog osiguranja na lako dostupnim „Telepaid“ platnim terminalima na blizu 140 lokacija u Beogradu i gradovima u unutrašnjosti. Do kraja meseca kompanija planira da instalira prodaju na još 40 platnih terminala širom Srbije.

Branko Krstonošić

Zbog vizne liberalizacije, pojave novih tur-operatera i ponude jeftinijih turističkih aranžmana očekuje se povećano interesovanja za putovanje u predstojećoj sezoni pa je „Wiener Stadtische osiguranje“ uvođenjem prodaje putem platnog automata omogućilo daleko veću dostupnost polise putnog osiguranja. Polisu koja pokriva troškove hitnih medicinskih intervencija u inostranstvu od sada je moguće kupiti po jednostavnoj i brzoj proceduri. Unošenjem ličnih podataka i informacija o destinaciji i trajanju osiguranja klijent se na licu mesta upoznaje sa uslovima osiguranja i visinom premije, a po uplati iznosa iz ponude, automat štampa polisu.

„Telepaid“ terminal

Najveći broj terminala nalazi se u Beogradu, ukupno 122, na najfrekventnijim punktovima kao što su: beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ u delu „odlasaci“, „dolasci“ i „tranzitna zona“, Obilićev venac, Trg republike, benzinske pumpe, tržni centri, nekoliko beogradskih opština… Većom dostupnošću omogućeno je da se pred sam put ili let kupi polisa međunarodnog putnog osiguranja. ____________________________________

Dobrovoljni penzijski fondovi odolevaju krizi

Zahvaljujući konzervativnoj politici ulaganja tržište dobrovoljnih penzijskih fonodova uspešno prevazilazi izazove ekonomske krize Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji su u poslednjih godinu dana u značajnoj meri uspeli da prevaziđu izazove globalne finansijske krize, pa se rast očekuje i tokom 2010. Ukupna neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji na kraju februara iznosila je 7.675 milijardi dinara, što je povećanje od 52,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. „Raiffeisen FUTURE“ kaže da su ostvareni rezultati dobrovoljnih penzijskih fondova utoliko značajniji



3

ako se ima u vidu i nedovoljna razvijenost domaćeg tržišta kapitala. „Ove godine realno je očekivati rast ovog sektora, s obzirom na pojačanu svest građana o potrebi dodatnih prihoda u starosti u vidu privatne penzije. Zahvaljujući edukaciji, građani shvataju da moraju deo odgovornosti za svoju budućnost preuzeti na sebe i da se ne mogu oslanjati isključivo na državu“, rekla je Ristanović. Priključenje novih članova dobrovoljnim penzijskim fondovima usporeno je od početka ove godine, ali je i dalje u porastu. Fondovi u Srbiji dobili su u poslednjih godinu dana više od 14 hiljada novih članova, pa ih je sada 216.630.

Snežana Ristanović

„S obzirom na celokupnu ekonomsku situaciju, zadovoljni smo poslovanjem. Kao konzervativni institucionalni investitori, imamo cilj da svojim članovima nakon više desetina godina ulaganja obezbedimo pristojne prihode u starosti, kao i da ovaj način štednje i ulaganja u budućnost približimo što većem broju ljudi“, rekla je Snežana Ristanović. Ukupna imovina DPF „Raifeisen FUTURE“ na kraju februara iznosila je 720,4 miliona dinara i po tom parametru ovaj fond zauzima tržižno učešće od 9,39%. Ristanovićeva je podsetila da je od 1. februara 2010. godine, povećan maksimalni neoporeziv iznos uplata u dobrovoljne penzijske fondove na 3.894 dinara. „To znači da poslodavci mogu da povećaju iznos doprinosa koje uplaćuju za svoje zaposlene do sume od 3.894 dinara, ako žele da ostanu oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, zaposleni koji, nezavisno od poslodavca, uplate doprinosa vrše obustavom iz zarade do neoporezivog iznosa, ne plaćaju porez na dohodak građana“ objasnila je Ristanovićeva. Visina dodatne penzije zavisi od iznosa koji se uplaćuje i dužine perioda uplaćivanja, ali i od prinosa koji fond ostvari u tom periodu. Zaključno sa 31.12.2009. „Raiffeisen FUTURE“ dobrovoljni penzijski fond ostvario je prinos od 12,14% za poslednjih dvanaest meseci, a 12,09% prinos od početka poslovanja.

Ugovor DDOR i JAT o osiguranju putnika

Putnici Jat ervejsa (Jat Airways) koji iz Srbije putuju u neku od zemalja članica EU će imati besplatno zdravstveno osiguranje. Na osnovu ugovora koji su potpisali direktor Jata Srđan Radovanović i direktor osiguravajuće kompanije „DDOR Novi Sad“ Kristijan Oto Noi (Cristian Otto Neu), pravo na besplatno osiguranje imaju putnici koji imaju povratnu avionsku kartu i srpski pasoš. Osiguranje važi najviše trideset dana i obuhvata neophodnu medicinsku pomoć, ambulantno i bolničko lečenje, neodložne operacije i prevoz do Srbije u vrednosti do 5 hiljada evra.

Direktor Jata Srđan Radovanović je kazao da taj ugovor nacionalnu aviokompaniju košta „milion i po putnika puta pet hiljda evra“ i da se ne isplati kompaniji, ali da se isplati putnicima. „Želja nam je da što više građana udobno i sigurno putuje u zemlje EU kao i da bez obzira što njihovi novčanici nisu puni kao putnicima iz zemalja EU da se u tim zemljama osećaju sigurno“, kazao je on. Direktor osiguravajuće kompanije „DDOR Novi Sad“ Kristijan Oto Noi je kazao da će građani sada moći da računaju na brzu i kvalitetnu medicinsku pomoć bilo gde u Evropi. „Medicinske usluge u EU su izuzetno skupe, pa građani koji na put krenu bez polise zdravstvenog osiguranja rizikuju da se izlože ogromnim troškovima, ili čak da im u nekim situacijama ne bude pružena pomoć“, naglasio je on. Podpredsednik vlade za evropske integracije Božidar Đelić je kazao da se nada da će Jat sa ili bez strateškog partnera naći svoje mesto kao i da bi bez obzira što puno ljudi kritikuje nacionalnog avioprevoznika Srbija i građani bili osiromašeni bez njega.



4

Zdravstveno osiguranje će biti pružano u okviru jednog od najvećih evropskih sistema medicinske pomoći „Korisa“ (Coris) a građani u slučaju iznenadne bolesti ili nezgode treba da pozovu dežurni centar. Kako je saopšteno, Jat je jedina aviokomanija na svetu koja svojim putnicima pruža ovu vrstu usluga. ____________________________________

GRAWE: Osiguranje u slučaju bolesti

Austrijska osiguravajuća kuća Grave predstavila je novi proizvod „Grave elit životno osiguranje“ sa proširenim pokrićem za slučaj od oboljevanja od jedne od devet teških bolesti.

Kristof Cetl

Klijent koji se odluči za „Grave elit osiguranje“, sa minimum 250 evra godišnje premije moći će da se osigura i dobije i više hiljada evra ukoliko se razboli od multiple skleroze, karcinoma, hroničnog oboljenja bubrega, paralize, slepila ili doživi infarkt, bajpas operaciju koronarnih arterija, moždani udar ili transplataciju organa. „Osiguranje se ne isplaćuje samo u slučaju smrti. Na vreme treba misliti na sebe i svoju porodicu i tome kakva je njena budućnost ako se neko razboli od teške bolesti. U 2008. u Srbiji je oko 60.000 ljudi umrlo od bolesti srca i krvnih sudova,“ rekao je juče predsednik Upravnog odbora Grave osiguranja u Srbiji Kristof Cetl. ____________________________________

Lizing industrija u Srbiji bi mogla da se ugasi

"Ukoliko se ne promene određene zakonske odredbe, industrija lizinga bi mogla da nestane, čime bi se

ugasio jedan oblik finansiranja mahom privrede, a 1.000 ljudi bi ostalo bez posla rekao je Vojo

Miladinović, predsednik Komisije za lizing pri Privrednoj komori Srbije. On je na okrugolom stolu Zakonska ograničenja za razvoj lizing poslovanja istakao da je neophodno ukinuti porez na kamatu kao i omogućiti finansiranje nekretnina. „Lizing kompanije imaju višak likvidnosti, ali je smanjen potencijal za investiranje. S duge strane operativni troškovi se povećavaju“, rekao je Miladinović. Prema njegovim rečima, država bi trebalo da stvori uslove da se novac plasira realnom sektoru. Predstvanici te industrije su naglasili da bi višak novca koji poseduju, a nemaju gde da ga plasiraju mogao da završi u njihovim maticama. Bojan Baša, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije i direktor S-leasinga je rekao da će kapital sigurno potražiti neka druga tržišta ukoliko se ne omogući njegov plasman. Predstavnici lizing kompanija traže da se omogući prevremena otplata duga. Naime, trenutno minimalni rok ugovora je dve godine i ne podrazumeva mogućnost prevremene otplate. Vlastimir Vuković, direktor Intesa leasinga rekao je da bi kamate mogle biti niže ukoliko država ukine PDV na kamatu, što je već urađeno u Hrvatskoj i Sloveniji. Dubravko Orlovac, predsednik Udruženja lizing društava Hrvatske, rekao je da je lizing industrija i u toj zemlji pogođena krizom, ali da je veoma perspektivna. U prvih devet meseci prošle godine, prema njegovim rečima, lizing je plasirao 4,7 milijardi evra. U Hrvatskoj, naime, ne postoje ograničenja u pogledu finansiranja dobara, pa je veliki deo plasmana u nekretninama. Ukupan plasman lizing industrije u Srbiji od 2003. je tri milijarde evra. ____________________________________

Srbija prvi put u grupi sa umerenim rizikom poslovanja

Međunarodna agencija za utvrđivanje rejtinga Dan i Bredstrit (Dun&Bradstreet) poboljšala je u martovskom izveštaju rejting Srbije sa visokorizičnih DB5a na DB4d i prvi put je svrstala u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja.Kako su ocenili analitičari Dan i Bredstrita, na povećanje rejtinga



5

Srbiji uticala brojna pozitivna ekonomska i politička kretanja. Prema navodima te Agencije, politička situacija u Srbiji je najpovoljnija posle dužeg vremena. - Vlada se čvrsto zalaže za ekonomske reforme, dalje unapređenje poslovnog okruženja, kao i stvaranje bližih veza sa Evropskom unijom – navedeno je u saopštenju bonitetne kuće Rating www.rating.rs,

zastupnika Dan i Bredstrita za Srbiju. Prema njihovoj oceni, sporazum sa Međunarodnim monetarnim fodom (MMF)

od 2,9 milijardi evra, povećao je makroekonomsku stabilnost, a skorašnji pad ekonomije je strukturalno koristio privredi smanjujući inflatorne pritiske i deficit tekućeg platnog bilansa. - Inflacija i deficit tekućeg računa Srbije biće daleko ispod problematičnog nivoa dostignutog u 2008. godini – istakli su u Dan i Bredstritu. Analitičari DiB naveli su da u Srbiji ostaje rizik to što se ne očekuje skori ekonomski oporavak. Nakon procenjenog smanjenja bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto u 2009. godini, naveli su analitičari, u 2010. očekuje se rast BDP-a do jedan odsto i dva odsto u 2011. - Globalno poboljšanje usloviće rast izvoza Srbije, ali domaća tražnja će ostati pod pritiskom zbog porasta nezaposlenosti, restriktivnih uslova za kredite i malog rasta zarada. Odsustvo jačeg ekonomskog oporavka, slabiji priliv inostranog kapitala i povećane rezerve praćene recesijom imaće uticaja na pouzdanost poslovanja i ograničenje investicione potrošnje – naveli su u Dan i Bredstritu. Srbija se nakon poboljšanja rejtinga nalazi među državama sa umerenim rizikom poslovanja kojima od evropskih zemalja pripadaju Albanija, Bugarska, Rumunija, Makedonija i Turska. Dan i Bredstrit je ovog meseca, pored Srbije, rejting povećao i Hondurasu, Jamajci i Južnoj Koreji, a rejting je spušten Španiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jemenu, Alžiru, Kolumbiji, Iranu i Nigeriji. Najveći rejting u regionu jugoistočne Evrope i dalje ima Slovenija DB2c, a slede Grčka sa DB3c, Hrvatska i Mađarska sa DB3d, Bugarska, Rumunija i Albanija sa rejtingom DB4a, a Makedonija ima rejtig DB4b. Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina sa dodeljenim rejtingom (DB6a). Rejting koji DiB dodeljuje ukazuje na rizik poslovnog okruženja u državi i daje informaciju o efikasnosti

plaćanja ka inostranstvu i isplativosti potencijalnih investicija. Pokazatelji koje DiB koristi u određivaju rejtinga zemlje su politički rizik, poslovni rizik, makroekonomski rizik i spoljni rizik. Rizičnost je podeljena u sedam nivoa od DB1 što se smatra najmanjim rizikom do DB7 kao najvećim rizikom. Svaki nivo je dalje podeljen u četiri kvartala (od :“a“ do „d“) gde oznaka „a“ predstavlja nešto manji rizik nego „b“, dok oznaka „d“ predstavlja najveći rizik u datom nivou. Prema navodima agencije Rating, Dan i Bredstrit je prva i najveća bonitetna kuća na svetu, osnovana pre više od 160 godina. ____________________________________

Websajt www.osigurajtese.rs izdaje redovni mesečni newsletter koji reprezentuje najzanimljivije informacije, izveštaje i vesti iz sveta osiguranja, lizinga i penzionih fondova. Autori sajta su saradnici Centra za unapređenje osiguranja. Sve komentare, sugestije, savete i kritike možete poslati na [email protected]

bilten br. 1 april 2010. godine - osigurajtese.rs · ams 3% sava 3% delta ... direktor...

Documents