Bilten br. 1 April 2010. godine - ?· AMS 3% SAVA 3% Delta ... Direktor osiguravajuće kompanije „DDOR…

Download Bilten br. 1 April 2010. godine - ?· AMS 3% SAVA 3% Delta ... Direktor osiguravajuće kompanije „DDOR…

Post on 12-Jul-2018

212 views

Category:

Documents

0 download

TRANSCRIPT

  • Bilten br. 1 April 2010. godine

    wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...rrrsss wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...cccooommm

    1

    DUNAV I DELTA U VRHU Dunav osiguranje je, po visini ostvarene ukupne premije, najvea osiguravajua kua u zemlji, a Delta enerali pretekao je Viner tetie i postao lider u prodaji ivotnog osiguranja u Srbiji. Prema najnovijim podacima Centra za unapreenje osiguranja, trite osiguranja u Srbiji, i pored ekonomske krize, ipak belei poveanje ukupnog obima ostvarene premije.

    PremijaUKUPNA2009DELTAGENERALI

    19%

    GRAWE3%

    DUNAV28%

    DDOR22%

    WIENERSTDTISCHE

    9%

    UNIQANONLIFE5%

    TAKOVO4%

    TRIGLAVKOPAONIK

    4%AMS3%

    SAVA3%

    Delta enerali osiguranje ima najvee poveanje trinog uea i postaje lider u prodaji osiguranja ivota, sa ostvarenom premijom od preko dve milijarde dinara, tj. trinim ueem od 26,23 odsto. Za njim je Viner tatie (Wiener Stadtische), zauzevi 25,2 procenta trita dok je tree mesto po visini premije ostvarilo Grave osiguranje (Grawe), sa 1,7 milijardi dinara. Visoka koncentracija trita ivotnih osiguranja ogleda se u injenici da prva tri drutva po visini premije zauzimaju ak 73,04 odsto ukupnog trita, to je posledica jo uvek nedovoljno razvijenog trita osiguranja.

    PremijaZIVOTNIHOSIGURANJA2009

    MERKUR3%

    DDOR6%DELTAGENERALI

    26%

    WIENERSTDTISCHE

    25%

    GRAWE22%

    DUNAV8%

    UNIQALIFE7%

    CREDITAGRICOLELIFE2%

    TRIGLAVKOPAONIK

    1%

    ALICO0%

    Osiguravajue kompanije u oblasti neivotnih osiguranja zadravaju slinu strukturu kao i prethodne godine, sa ueem prve tri kompanije u ukupnoj premiji od 70,27 odsto.

    PremijaNEZIVOTNIHOSIGURANJA2009

    DUNAV32%

    DDOR24%

    DELTAGENERALI17%

    WIENERSTDTISCHE

    6%

    UNIQANONLIFE5%

    TAKOVO5%

    TRIGLAVKOPAONIK

    4%AMS4%

    SAVA3%

    GRAWE0%

    Lider na tritu je Dunav osiguranje sa 14 milijardi dinara ostvarene produkcije i 30,85 odsto trinog uea, dok je DDOR sa premijom od 10,6 milijardi dinara, zauzeo 23,4 odsto trita. Tree mesto i 16,02 procenta trita ima Delta enerali (Delta Generali) osiguranje. ____________________________________

    Pregled trita osiguranja u Srbiji 2009.

    Na tritu osiguranja u Srbiji u 2009. poslovalo je 21 drutvo za osiguranje. Ukupna ostvarena premija iznosila je 53,5 milijardi dinara, to u odnosu na 2008. godinu I tada ostvarenu premiju na tritu od 52,1 milijardi dinara, predstavlja rast od 2,58 odsto.

    Zanimljiva je struktura tog rasta, tj. premija ivotnih osiguranja belei visoki rast od 24,17 procenta, najvie zahvaljujui padu vrednosti dinara. Prema podacima Centra za unapreenje osiguranja, trite neivotnih osiguranja ostvarilo je

  • Bilten br. 1 April 2010. godine

    wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...rrrsss wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...cccooommm

    2

    vrlo blagi pad od 0,41% uz upeatljivi pad premije kasko osiguranja za ak 10%. Ovakav negativan trend najveim delom predstavlja posledicu pada prodaje automobila u Srbiji za oko 50% u odnosu na 2008. godinu. Trini lideri po iznosu ukupne premije neivotnih osiguranja, Dunav osiguranje i DDOR, belee smanjenje trinog uea, i to DDOR za ak 4,24%. Delta enerali osiguranje zauzelo je prvo mesto na tritu osiguranja ivota, sa trinim ueem od 26,23%, ostvarivi rast premije od 29,77% u 2009. u odnosu na 2008. godinu.

    ____________________________________

    Poeli sa radom prvi platni terminali za putno osiguranje

    "Wiener Stadtische osiguranje je poelo prodaju putnog osiguranja na lako dostupnim Telepaid platnim terminalima na blizu 140 lokacija u Beogradu i gradovima u unutranjosti. Do kraja meseca kompanija planira da instalira prodaju na jo 40 platnih terminala irom Srbije.

    Branko Krstonoi

    Zbog vizne liberalizacije, pojave novih tur-operatera i ponude jeftinijih turistikih aranmana oekuje se poveano interesovanja za putovanje u predstojeoj sezoni pa je Wiener Stadtische osiguranje uvoenjem prodaje putem platnog automata omoguilo daleko veu dostupnost polise putnog osiguranja. Polisu koja pokriva trokove hitnih medicinskih intervencija u inostranstvu od sada je mogue kupiti po jednostavnoj i brzoj proceduri. Unoenjem linih podataka i informacija o destinaciji i trajanju osiguranja klijent se na licu mesta upoznaje sa uslovima osiguranja i visinom premije, a po uplati iznosa iz ponude, automat tampa polisu.

    Telepaid terminal

    Najvei broj terminala nalazi se u Beogradu, ukupno 122, na najfrekventnijim punktovima kao to su: beogradski aerodrom Nikola Tesla u delu odlasaci, dolasci i tranzitna zona, Obiliev venac, Trg republike, benzinske pumpe, trni centri, nekoliko beogradskih optina Veom dostupnou omogueno je da se pred sam put ili let kupi polisa meunarodnog putnog osiguranja. ____________________________________

    Dobrovoljni penzijski fondovi odolevaju krizi

    Zahvaljujui konzervativnoj politici ulaganja trite dobrovoljnih penzijskih fonodova uspeno prevazilazi izazove ekonomske krize Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji su u poslednjih godinu dana u znaajnoj meri uspeli da prevaziu izazove globalne finansijske krize, pa se rast oekuje i tokom 2010. Ukupna neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji na kraju februara iznosila je 7.675 milijardi dinara, to je poveanje od 52,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Raiffeisen FUTURE kae da su ostvareni rezultati dobrovoljnih penzijskih fondova utoliko znaajniji

  • Bilten br. 1 April 2010. godine

    wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...rrrsss wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...cccooommm

    3

    ako se ima u vidu i nedovoljna razvijenost domaeg trita kapitala. Ove godine realno je oekivati rast ovog sektora, s obzirom na pojaanu svest graana o potrebi dodatnih prihoda u starosti u vidu privatne penzije. Zahvaljujui edukaciji, graani shvataju da moraju deo odgovornosti za svoju budunost preuzeti na sebe i da se ne mogu oslanjati iskljuivo na dravu, rekla je Ristanovi. Prikljuenje novih lanova dobrovoljnim penzijskim fondovima usporeno je od poetka ove godine, ali je i dalje u porastu. Fondovi u Srbiji dobili su u poslednjih godinu dana vie od 14 hiljada novih lanova, pa ih je sada 216.630.

    Sneana Ristanovi

    S obzirom na celokupnu ekonomsku situaciju, zadovoljni smo poslovanjem. Kao konzervativni institucionalni investitori, imamo cilj da svojim lanovima nakon vie desetina godina ulaganja obezbedimo pristojne prihode u starosti, kao i da ovaj nain tednje i ulaganja u budunost pribliimo to veem broju ljudi, rekla je Sneana Ristanovi. Ukupna imovina DPF Raifeisen FUTURE na kraju februara iznosila je 720,4 miliona dinara i po tom parametru ovaj fond zauzima trino uee od 9,39%. Ristanovieva je podsetila da je od 1. februara 2010. godine, povean maksimalni neoporeziv iznos uplata u dobrovoljne penzijske fondove na 3.894 dinara. To znai da poslodavci mogu da poveaju iznos doprinosa koje uplauju za svoje zaposlene do sume od 3.894 dinara, ako ele da ostanu osloboeni plaanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Takoe, zaposleni koji, nezavisno od poslodavca, uplate doprinosa vre obustavom iz zarade do neoporezivog iznosa, ne plaaju porez na dohodak graana objasnila je Ristanovieva. Visina dodatne penzije zavisi od iznosa koji se uplauje i duine perioda uplaivanja, ali i od prinosa koji fond ostvari u tom periodu. Zakljuno sa 31.12.2009. Raiffeisen FUTURE dobrovoljni penzijski fond ostvario je prinos od 12,14% za poslednjih dvanaest meseci, a 12,09% prinos od poetka poslovanja.

    Ugovor DDOR i JAT o osiguranju putnika

    Putnici Jat ervejsa (Jat Airways) koji iz Srbije putuju u neku od zemalja lanica EU e imati besplatno zdravstveno osiguranje. Na osnovu ugovora koji su potpisali direktor Jata Sran Radovanovi i direktor osiguravajue kompanije DDOR Novi Sad Kristijan Oto Noi (Cristian Otto Neu), pravo na besplatno osiguranje imaju putnici koji imaju povratnu avionsku kartu i srpski paso. Osiguranje vai najvie trideset dana i obuhvata neophodnu medicinsku pomo, ambulantno i bolniko leenje, neodlone operacije i prevoz do Srbije u vrednosti do 5 hiljada evra.

    Direktor Jata Sran Radovanovi je kazao da taj ugovor nacionalnu aviokompaniju kota milion i po putnika puta pet hiljda evra i da se ne isplati kompaniji, ali da se isplati putnicima. elja nam je da to vie graana udobno i sigurno putuje u zemlje EU kao i da bez obzira to njihovi novanici nisu puni kao putnicima iz zemalja EU da se u tim zemljama oseaju sigurno, kazao je on. Direktor osiguravajue kompanije DDOR Novi Sad Kristijan Oto Noi je kazao da e graani sada moi da raunaju na brzu i kvalitetnu medicinsku pomo bilo gde u Evropi. Medicinske usluge u EU su izuzetno skupe, pa graani koji na put krenu bez polise zdravstvenog osiguranja rizikuju da se izloe ogromnim trokovima, ili ak da im u nekim situacijama ne bude pruena pomo, naglasio je on. Podpredsednik vlade za evropske integracije Boidar eli je kazao da se nada da e Jat sa ili bez stratekog partnera nai svoje mesto kao i da bi bez obzira to puno ljudi kritikuje nacionalnog avioprevoznika Srbija i graani bili osiromaeni bez njega.

  • Bilten br. 1 April 2010. godine

    wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...rrrsss wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...cccooommm

    4

    Zdravstveno osiguranje e biti pruano u okviru jednog od najveih evropskih sistema medicinske pomoi Korisa (Coris) a graani u sluaju iznenadne bolesti ili nezgode treba da pozovu deurni centar. Kako je saopteno, Jat je jedina aviokomanija na svetu koja svojim putnicima prua ovu vrstu usluga. ____________________________________

    GRAWE: Osiguranje u sluaju bolesti

    Austrijska osiguravajua kua Grave predstavila je novi proizvod Grave elit ivotno osiguranje sa proirenim pokriem za sluaj od oboljevanja od jedne od devet tekih bolesti.

    Kristof Cetl

    Klijent koji se odlui za Grave elit osiguranje, sa minimum 250 evra godinje premije moi e da se osigura i dobije i vie hiljada evra ukoliko se razboli od multiple skleroze, karcinoma, hroninog oboljenja bubrega, paralize, slepila ili doivi infarkt, bajpas operaciju koronarnih arterija, modani udar ili transplataciju organa. Osiguranje se ne isplauje samo u sluaju smrti. Na vreme treba misliti na sebe i svoju porodicu i tome kakva je njena budunost ako se neko razboli od teke bolesti. U 2008. u Srbiji je oko 60.000 ljudi umrlo od bolesti srca i krvnih sudova, rekao je jue predsednik Upravnog odbora Grave osiguranja u Srbiji Kristof Cetl. ____________________________________

    Lizing industrija u Srbiji bi mogla da se ugasi

    "Ukoliko se ne promene odreene zakonske odredbe, industrija lizinga bi mogla da nestane, ime bi se

    ugasio jedan oblik finansiranja mahom privrede, a 1.000 ljudi bi ostalo bez posla rekao je Vojo

    Miladinovi, predsednik Komisije za lizing pri Privrednoj komori Srbije. On je na okrugolom stolu Zakonska ogranienja za razvoj lizing poslovanja istakao da je neophodno ukinuti porez na kamatu kao i omoguiti finansiranje nekretnina. Lizing kompanije imaju viak likvidnosti, ali je smanjen potencijal za investiranje. S duge strane operativni trokovi se poveavaju, rekao je Miladinovi. Prema njegovim reima, drava bi trebalo da stvori uslove da se novac plasira realnom sektoru. Predstvanici te industrije su naglasili da bi viak novca koji poseduju, a nemaju gde da ga plasiraju mogao da zavri u njihovim maticama. Bojan Baa, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije i direktor S-leasinga je rekao da e kapital sigurno potraiti neka druga trita ukoliko se ne omogui njegov plasman. Predstavnici lizing kompanija trae da se omogui prevremena otplata duga. Naime, trenutno minimalni rok ugovora je dve godine i ne podrazumeva mogunost prevremene otplate. Vlastimir Vukovi, direktor Intesa leasinga rekao je da bi kamate mogle biti nie ukoliko drava ukine PDV na kamatu, to je ve uraeno u Hrvatskoj i Sloveniji. Dubravko Orlovac, predsednik Udruenja lizing drutava Hrvatske, rekao je da je lizing industrija i u toj zemlji pogoena krizom, ali da je veoma perspektivna. U prvih devet meseci prole godine, prema njegovim reima, lizing je plasirao 4,7 milijardi evra. U Hrvatskoj, naime, ne postoje ogranienja u pogledu finansiranja dobara, pa je veliki deo plasmana u nekretninama. Ukupan plasman lizing industrije u Srbiji od 2003. je tri milijarde evra. ____________________________________

    Srbija prvi put u grupi sa umerenim rizikom poslovanja

    Meunarodna agencija za utvrivanje rejtinga Dan i Bredstrit (Dun&Bradstreet) poboljala je u martovskom izvetaju rejting Srbije sa visokorizinih DB5a na DB4d i prvi put je svrstala u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja.Kako su ocenili analitiari Dan i Bredstrita, na poveanje rejtinga

  • Bilten br. 1 April 2010. godine

    wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...rrrsss wwwwwwwww...ooosssiiiggguuurrraaajjjttteeese ...cccooommm

    5

    Srbiji uticala brojna pozitivna ekonomska i politika kretanja. Prema navodima te Agencije, politika situacija u Srbiji je najpovoljnija posle dueg vremena. - Vlada se vrsto zalae za ekonomske reforme, dalje unapreenje poslovnog okruenja, kao i stvaranje bliih veza sa Evropskom unijom navedeno je u saoptenju bonitetne kue Rating www.rating.rs,

    zastupnika Dan i Bredstrita za Srbiju. Prema njihovoj oceni, sporazum sa Meunarodnim monetarnim fodom (MMF)

    od 2,9 milijardi evra, poveao je makroekonomsku stabilnost, a skoranji pad ekonomije je strukturalno koristio privredi smanjujui inflatorne pritiske i deficit tekueg platnog bilansa. - Inflacija i deficit tekueg rauna Srbije bie daleko ispod problematinog nivoa dostignutog u 2008. godini istakli su u Dan i Bredstritu. Analitiari DiB naveli su da u Srbiji ostaje rizik to to se ne oekuje skori ekonomski oporavak. Nakon procenjenog smanjenja bruto domaeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto u 2009. godini, naveli su analitiari, u 2010. oekuje se rast BDP-a do jedan odsto i dva odsto u 2011. - Globalno poboljanje uslovie rast izvoza Srbije, ali domaa tranja e ostati pod pritiskom zbog porasta nezaposlenosti, restriktivnih uslova za kredite i malog rasta zarada. Odsustvo jaeg ekonomskog oporavka, slabiji priliv inostranog kapitala i poveane rezerve praene recesijom imae uticaja na pouzdanost poslovanja i ogranienje investicione potronje naveli su u Dan i Bredstritu. Srbija se nakon poboljanja rejtinga nalazi meu dravama sa umerenim rizikom poslovanja kojima od evropskih zemalja pripadaju Albanija, Bugarska, Rumunija, Makedonija i Turska. Dan i Bredstrit je ovog meseca, pored Srbije, rejting poveao i Hondurasu, Jamajci i Junoj Koreji, a rejting je sputen paniji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jemenu, Aliru, Kolumbiji, Iranu i Nigeriji. Najvei rejting u regionu jugoistone Evrope i dalje ima Slovenija DB2c, a slede Grka sa DB3c, Hrvatska i Maarska sa DB3d, Bugarska, Rumunija i Albanija sa rejtingom DB4a, a Makedonija ima rejtig DB4b. Nii rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina sa dodeljenim rejtingom (DB6a). Rejting koji DiB dodeljuje ukazuje na rizik poslovnog okruenja u dravi i daje informaciju o efikasnosti

    plaanja ka inostranstvu i isplativosti potencijalnih investicija. Pokazatelji koje DiB koristi u odreivaju rejtinga zemlje su politiki rizik, poslovni rizik, makroekonomski rizik i spoljni rizik. Rizinost je podeljena u sedam nivoa od DB1 to se smatra najmanjim rizikom do DB7 kao najveim rizikom. Svaki nivo je dalje podeljen u etiri kvartala (od :a do d) gde oznaka a predstavlja neto manji rizik nego b, dok oznaka d predstavlja najvei rizik u datom nivou. Prema navodima agencije Rating, Dan i Bredstrit je prva i najvea bonitetna kua na svetu, osnovana pre vie od 160 godina. ____________________________________

    Websajt www.osigurajtese.rs izdaje redovni meseni newsletter koji reprezentuje najzanimljivije informacije, izvetaje i vesti iz sveta osiguranja, lizinga i penzionih fondova. Autori sajta su saradnici Centra za unapreenje osiguranja. Sve komentare, sugestije, savete i kritike moete poslati na info@osigurajtese.rs

Recommended

View more >