165

Protojerej Dimitrij Smirnov: NAJSTRA[NIJI GREH

Ako upitamo qude: “Koji je najstr{niji greh, po tvom mi{qewu?” - jedan ~ovek }e navesti ubistvo, drugi - kra|u, tre}i - podlost, a ~etvrti - izdaju, i prequbu, i sve ostalo. Greh nije r|av postupak; r|av postupak je posledica greha, kao {to ka{aq nije bolest, ve} wena posledica. ^esto se de{ava da ~ovek nikoga nije ubio, nije opqa~kao, nije u~inio nikakvu drugu podlost i zato ima lepo mi{qewe o sebi, ali ne zna da je wegov greh gori od ubistva i od lopovluka, zato {to u svom `ivotu prolazi pored glavne stvari. NEVER-JE je du{evno stawe kada ^OVEK NE OSE]A BOGA. Ono je povezano sa nezahvalno{}u prema Bogu, a wime nisu zara`eni samo qudi koji potpuno ne-giraju postojawe Boga, ve} smo zara`eni svi mi. Kao i svaki smrtni greh, ne-verje zaslepquje ~oveka. Ako nekoga upitamo npr. za vi{u matematiku, re}i }e: “To nije moja tema, uop{te se ne razumem u tu oblast”. Ako ga upitamo za kuvawe, re}i }e: “Ne znam ni ~orbu da skuvam, nisam nadle`an za to”. Ali, kad se radi o veri - svi imaju sopstveno mi{qewe. Jedan tvrdi: ja mislim ovako; drugi: ja mislim onako. Jedan ka`e: ne treba postiti. A, drugi: moja baka je bila veruju}a i postila je, zato treba tako postupati. I, svi po~iwu da sude i rasu|uju, iako u ve}ini slu~ajeva nemaju pojma o datoj stvari. Za{to, kad je u pitawu vera, svi obavezno `ele da izraze svoje mi{qewe? Za{to qudi odjednom postaju stru~waci za ova pitawa? Za{to su sigurni u to da sve razumeju i da sve znaju? Zato {to svako smatra da veru-je upravo u onoj meri u kojoj je to neophodno. U stvari, uop{te nije tako, i to se vrlo lako mo`e proveriti. ... SVE NA[E NEVOQE POTI^U OD MALOVERJA. Kada je Gospod hodao po vodi, Petar, koji nikoga na svetu nije vo-leo kao Hrista, po`eleo je da do|e kod Wega i rekao je: “Zapovedi mi i krenu}u ka Tebi”. Gospod ka`e: Do|i. I, Petar je krenuo po vodi, ali se na trenutak upla{io, posumwao i po~eo da tone, pa je povikao: “Gospode, spasi me, poginuh!” Prvo je sakupio svu svoju veru i, koliko je imao vere, toliko je i{ao, a kad su “rezerve” presu{ile, po~eo je da tone. Isto je i sa nama. Ko od nas ne zna da Bog postoji? Svi znaju. Ko ne zna da Bog ~uje na{e molitve? Svi znaju. Bog je sveznaju}i; gde god da se nalazimo, On ~uje sve re~i koje izgo-varamo. Svi znamo da je Gospod dobar. ... Gospod Isus Hristos ka`e: ako nas

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 2. JUL 2017, GODINA 18, BR. 42

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

166

na{e dete zamoli da mu damo hleb, zar }emo mu dati kamen ili zmiju? Ko od nas mo`e tako da postupi? Niko. A, mi smo zli qudi. Zar }e to u~initi Gospod, Koji je dobar? Ipak, sve vreme rop}emo, sve vreme kukamo, sve vreme se ne sla`emo, ~as s jednim, ~as s drugim. Gospod nam ka`e da put u Carstvo nebesko vodi kroz stradawe, a mi ne verujemo. Svi `elimo da

budemo zdravi i sre}ni, svi `elimo da lepo uredimo svoj `ivot na zemqi. Gospod nam ka`e da }e u Carstvo nebesko u}i samo oni koji uzmu svoj krst, a nama to opet ne odgovara i ponovo insistiramo na svome, iako smatramo sebe veruju}ima. ^isto teoretski znamo da se u Jevan|equ sadr`i Istina, ali je ceo na{ `ivot u suprotnosti sa wom. I, ~esto nemamo strah Bo`iji, zato {to zaboravqamo da je Gospod uvek pored nas, da nas uvek gleda. Zato tako lako gre{imo, lako osu|ujemo, lako ~oveku mo`emo da po`elimo zlo, lako mo`emo da ga zanemarimo, uvredimo i povredimo. TEORETSKI ZNAMO DA POSTOJI SVEPRISUTNI BOG, ALI JE NA[E SRCE DALEKO OD WEGA, ne ose}amo Ga, ~ini nam se da je Bog negde tamo, u beskrajnom kosmosu, i da nas ne vidi i ne zna. Zato gre{imo, zato se ne sla`emo s Wegovim za-povestima, `elimo sve da promenimo po svome, da potpuno prekrojimo `ivot i da ga u~inimo onakvim kako mi smatramo da treba da izgleda. ... Mi Bogu ne verujemo - ne verujemo da ne smemo biti grubi, i gru-bi smo; ne verujemo da ne smemo da se qutimo, i qutimo se; ne verujemo da ne smemo da zavidimo, i ~esto bacamo oko na tu|e i zavidimo sre}i drugih qudi. A, neki se usu|uju da zavide i na duhovnim darovima koje Bog daje - to je stra{an greh, zato {to svako od nas dobija od Boga onoliko koliko mo`e da ponese. Neverje nije samo udeo onih koji negiraju postojawe Boga; ono duboko prodire i u na{ `ivot. Zato smo ~esto u stawu ~amotiwe i panike, ne znamo {ta da radimo; gu{e nas suze, ali to nisu suze pokajawa, one nas ne ~iste od greha - to su suze o~ajawa, zato {to zaboravqamo da Gospod sve vidi; jedimo se, negodujemo i rop}emo. Za{to sve bli`we `elimo da nateramo da idu u crkvu, da se mole i pri~e{}uju? Zbog neverja, zato {to zaboravqamo da i Bog isto to `eli. Zab-oravqamo na to da Bog `eli da se svaki ~ovek spase i brine se za sve. ^ini nam se da nema nikakvog Boga, da samo od nas, od na{ih napora, ne{to zavisi - i po~iwemo da ube|ujemo, da pri~amo i obja{wavamo, a samo jo{ gore ~inimo, zato {to se ~ovek samo Duhom Svetim mo`e pridobiti za Carstvo Nebesko, a mi Ga nemamo. Zato se toliko hvatamo za qude, name}emo im se, dosa|ujemo im, mu~imo ih i, pod lepim izgovorom, pret-varamo wihov `ivot u pa-kao. Uni{tavamo dragoceni dar koji je ~oveku dat - dar slo-bode. Svojim pretenzijama, time {to sve `elimo da promenimo po svom liku i podo-biju, a ne po liku Bo`ijem, mi zadiremo u slobodu drugih i poku{avamo sve da pri-moramo da razmi{qaju kao {to

Pravo hri{}anstvo se ne sastoji u apstraktnim

razmi{qawima i u~ewima, ve} se ovaplo}uje u `ivotu.

Sv. Jovan [angajski

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

168

U NEDEQI ^ETVRTOJ PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 02.(19) Sv. apostol Juda; Prep. Pajsije Veliki; Sveti Jovan [angajski03.(20) Sv. sve{tenomu~enik Metodije; Prep. Naum Ohridski04.(21) Sv. mu~enik Julijan Tarsijski; Prepodobna Anastasija Srpska05.(22) Sveti sve{tenomu~enik Jevsevije06.(23) Sveta mu~enica Agripina; Vladimirska ikona Majke Bo`ije07.(24) Ro|ewe Svetog Jovana Prete~e - Ivawdan08.(25) Prepodobnomu~enica Fevronija

MO[TI Svetog Jovana [angajskog, koje su 1993. obretene netrule`ne, na-laze se u San Francisku, u velelepnoj crkvi posve}enoj Bogorodici Svih `alosnih Radost, koju je on i podigao. Jedan je od najve}ih za{titnika dece - jo{ za zemaqskog `ivota je bio poznat po neizmernoj qubavi prema deci, spasavao je napu{tenu decu sa ulica i osnivao i vodio siroti{ta gde god je `iveo, {irom sveta. Sveti Jovan [angajski poma`e supru`nicima koji `ele decu, spre~ava zlodela utrobnih ~edomorstava, usmerava decu i roditeqe na pravi put. Veliki je isceliteq, za{titnik putnika (naro~ito u avionskim letovima), isceliteq zavisnika od alkohola i droge, za{titnik zatvorenika, udovica, siro~adi, du{evnih bolesnika, siroma{nih, nepravedno optu`enih, oni koji se bave misionarskim, izdava~kim ili prosvetnim radom. Brzi je pomo}nik tokom vremenskih nepogoda i velikih opasnosti.

Draga bra}o i sestre, danas proslavqamo Svetog Jovana [angajskog i Sanfranciskanskog, ~ije se ~estice mo{tiju nalaze u na{em hramu od 2009. godine, ispred leve pevnice, u ikoni-kivotu (rad ikonopisca i akademskog slikara iz Trebiwa, Emila ^uri}a). Trudom na{eg parohijana i bratstva hrama, mo{ti su, iz San Franciska, preno{ene do Svete Gore i, sa blago-

slovom Svete carske Lavre Hilandara, do{le u Sabornu crkvu. Na sajtu Saborne crkve, u rubrici Mo{ti u Sabornoj crkvi, mo`ete

pro~itati `itije ovog velikog Svetiteqa i pogledati film u slajdovima, sa wegovim kra}im `itijem i pri~om o istorijskom putu ikone sa mo{tima iz Saborne crkve u Sremsku Mitrovicu, na poklowewe vernom narodu ovoga

grada i vernicima kapele Sv. Petke u Kazneno-popravnom zavodu. U istoj rubrici, mo`ete videti i foto-galeriju sa ovog nesvakida{weg puta ikone i mo{tiju, specijalna izdawa Sabornika posve}ena Svetom Jovanu [angaj-skom i pri~u o duhovnom `ivotu vernika na izdr`avawu zatvorske kazne.

Na ispovest mo`ete dolaziti svakoga dana, tokom i posle jutarweg i ve~erweg bogoslu`ewa ili bdenija. U petak, 7. jula, na Ivawdan,

Sveta Liturgija u Sabornoj crvi po~iwe u 9:00.

167

mi mislimo, a to nije mogu}e. ^oveku se mo`e otkriti istina ako on za wu pita, ako `eli da je spozna, a mi je stalno name}emo. U ovom ~inu nema nikakvog smirewa, a to zna~i da nema ni blagodati Svetog Duha. A, bez blagodati Sve-tog Duha ne}e biti nikakvog rezultata, ta~nije, postoja}e rezultat, ali suprotan. ... Kad bismo zaista verovali u Boga, svakog ~oveka bismo mogli da uputimo na put istine. A, ~ovek se na put istine mo`e uputiti samo molitvom, zato {to se kroz wu ispoqava qubav prema ~oveku. Molitva pred Bogom je tajna i u woj nema ni-kakvog nasiqa, postoji samo molba: Gospode, uputi, pomozi, isceli, spasi. Kad bismo tako postupali, postigli bismo veliki uspeh. A, mi se stalno uzdamo u razgovore, u to kako }emo sami sve urediti, u to da }emo ne{to sa~uvati za nekakav crni dan. Za onoga ko ~eka crni dan, on }e sigurno i nastupiti. ... Na{ `ivot nije usmeren ka Carstvu Bo`ijem, vi{e je upravqen pre-ma qudima, prema qudskim odnosima, prema tome kako ovde sve da uredimo. ... @elimo da zadovoqimo sopstvenu gordost, sopstvenu ta{tinu, sopstveno ~astoqubqe. ... Greh maloverja se ugwezdio vrlo duboko u nama i protiv wega se treba vrlo sna`no boriti. Postoji izraz - podvig vere - zato {to samo vera mo`e da pokrene ~oveka da uradi pravu stvar...

Samo krst mo`e da nas dovede u Carstvo nebe-

sko - to ne mo`e nikakvo “znawe zasnovano na ra-

zumu”, niti na{i talenti, nego samo no{ewe svoga

krsta sa osmehom.O. Serafim (Rouz)

PREMUDROSTI SOLOMONOVE

Mudrost je glavno. ... Svrh svega {to se ~uva, ~uvaj srce svoje jer iz wega izlazi `ivot. ... Ko u~i podsmeva~a, prima sramotu, i ko kori bezbo`nika, prima porugu. ... Mudri sklawaju znawe, a usta ludoga blizu su pogibli. ... Kad do|e oholost, do|e i sramota, a u smernih je mudrost. ... Ko ~uva usta svoja, ~uva svoju du{u, ko razvaquje usne, propada. ... ^oveku se svi putevi wegovi ~ine ~isti, ali Gospod ispituje duhove. Ostavi na Gospoda dela

svoja, i bi}e tvrde namere tvoje. ... Mrzak je Gospodu ko god je ponosita srca, i ne}e ostati bez kazne ako }e i druge uzeti u pomo}. ... Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast. ... Uste`e re~i svoje ~ovek koji zna, i tiha je duha ~ovek razuman. ... ^ovek samovoqan tra`i {to je wemu milo i me{a se u sva{ta. Bezumniku nije mio razum, nego da se javqa srce wegovo. ... Bezumniku su usta wegova pogibao, i usne wegove zamka du{i wegovoj. ... Pravedan se ~ini ko je prvi u svojoj raspri, ali kad do|e bli`wi wegov,

ispituje se. ... Ko ~uva usta svoja i jezik svoj, ~uva du{u svoju od nevoqa. ... Kupuj istinu i ne prodaji je, kupuj mudrost, znawe i razum. ... Ne odgovaraj

bezumnika po bezumqu wegovu, da ne bude{ i ti kao on. ... Mudar ~ovek kad se prepire s ludim, ili se srdio ili smejao, nema mira.