9

KAD BIH JA ZNAO DATUM SVOJE SMRTI

Recimo, Duh - Koji di{e gde ho}e, do{apne mi u uho, u no}noj ti{ini: Ostalo ti je pet godina... I, {ta? Mislite li da }u oti}i u zatvorni{tvo na pet godina? Ne}u oti}i. Nemam petqu. Mislite li da }u razdeliti svu imovinu? Pa, mo`da }e mi prvo i pasti na pamet da je razdelim, a onda }u pomisliti: “Ne}u da `urim...” - i sve }e ostati na svom mestu. Tugova}u malo, malo }u uz-disati, po`ali}u sebe. A, onda }u re}i sebi: “Pet godina ipak nije pet dana. Du{o moja, po`ivi ~etiri i po godine kako ho}e{, a {est meseci pre smrti }e{ se pokajati”. Klimavo-kolebqivo, u najmawu ruku, pro}i }e ~etiri i po godine. Ne}u re}i da }e proleteti za tren oka, ali ne}e proticati ni pre-sporo. Onako... I, ove ~etiri i po godine }e biti poput imawa koje je mla|i sin poneo iz o~evog doma, kako bi ga protra}io na najsramniji na~in. [ta }e, po isteku ~etiri i po godine, osetiti moja du{a? Pla{im se da }e osetiti da je pola godine za pokajawe - nekako... mnogo. Evo, Veliki post - i on traje 40 i ne{to dana, a zahteva mnogo truda. A, on je dobrovoqna `rtva qudske usrd-nosti za sve grehove. Zato }u, na kraju preostalog roka od {est meseci, re}i svojoj du{i (tako mi se ~ini): “Du{o, bi}e ti dosta i mesec dana pokajawa. Pa, stvarno }e ti biti dovoqno”. Kako }u provesti preostalih pet meseci (u slu~aju da mi Bog otkrije vremena i rokove), ne znamo ni vi, ni ja. Ali, i vi i ja mo`emo da pretpostavi-mo kako }u ih provesti. I oni }e proleteti... Ne kao jedan dan, naravno, ali sigurno ne ni kao godina. [ta }e se na kraju preostalog roka od mesec dana roditi u mojoj du{i? [ta }e zatreperiti po wenom dnu? Zatreperi}e strah, zato {to je lavovski deo datog vremena pro{ao nepovratno, {to je preostali mesec sam po sebi ni{tavan, ali... Zar Milosrdni Bog ne}e primiti ~ak i jed-nu nedeqicu pokajawa? Pa, primi}e, zbog Svoje velike dobrote i neizrecive milosti. I, evo, jo{ tri nedeqice, i ne{to malo vi{e, odlaze do|avola... Ako pratite logiku razvoja si`ea, ve} ste shvatili da }e mi se naj-verovatnije u~initi da je i nedeqa preduga, i po~e}e cewkawe za dane. A, kad ostane posledwi dan, po~e}e panika i pa`wa }e se usmeriti na sate. Zatim na minute. I, kad metronom po~ne da odbrojava sekunde, povika}e du{a, koja je, bez ikakve koristi, protra}ila vreme koje joj je dato: “Blagosloven je Bog, Koji je sakrio od ~oveka godinu i mesec, dan i ~as wegove smrti! Pravedan

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 2. OKTOBAR 2016, GODINA 18, BR.3

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10

si, Gospode. I, lukav sam ja - ~ovek”. Veliko blago se ne krije samo u na{em znawu, ve} i u na{em neznawu. Veliko blago se ne krije samo u na{oj snazi i uspesima, ve} i u slabosti i u porazima. I, ne treba znati ni{ta tajno, zato {to je: znati i ni{ta ne u~initi, znati i lo{e ra-sporediti - mnogo gore nego zgre{iti zbog neznawa. Ne}u gledati u pasuq: “Koliko mi je ostalo?” Mo`da }u samo ~itati Davidov psalam: Ka`i mi, Gospode, kraj moj, i

dokle }e trajati dani moji, da znam kako sam ni{ta (Ps. 39,4). ^ita}u i tru-di}u se da se, i ako mi ne bude dat jasan odgovor, ni za trenutak ne rastrojim.

Protojerej Andrej Tka~ov

QUBAV I STRAH (OD SMRTI)

Vi ste zabrinuti zbog ve~noga `ivota. Dobra, sveta briga! Mitropolit Filaret je pisao nekome: “Ti se boji{, a ja se radujem za tebe, ti se raduje{ - a ja se bojim za tebe”. Trepetna i radosna pravoslavna svest. Da, nemogu}e je da ~ovek bude la`no umiren u ovom nestaju}em svetu. Biti miran - to je sasvim drugo! Pri miru srca, mo`e

biti i svetog gorewa, koje se kao plamen ustremquje uvis. Ako u svetu slabi qudsko pastirstvo, oja~ava pastirstvo Hris-tovo... Pazite na ovo pastirstvo. Ja bih hteo da vi do|ete do stalnog ose}awa da Gospod sve vidi, da su sve na{e te{ko}e i brige otkrivene pred Wim. Trudite se da imate ~asove ili bar minute osame,

ti{ine pred Bogom. Razvijajte budnost savesti. Velika je radost - stajati pred Gospodom, `iveti u Wegovoj blizini. Je li mogu}e projavqivawe pravde “do kraja” u ovome svetu? Nema granica Bo`ije pravde, ali u te`wi, gladi i `e|i za pravdom, ona je mogu}a i ostvariva, u velikoj meri, i na zemqi. I, nama daje Gospod neprestano darove Svoje pravde, pra{taju}i nam na{u ne-pravdu i na{u nesavr{enu pravdu. A, strah od smrti je prirodan za smrtne. On se pobe|uje samo bla-goda}u. Po meri vere, dolazi i veliko poverewe prema ruci O~evoj: O~e, u ruke Tvoje svete predajem duh moj gre{ni. U ovome je ve} predoku{awe neizrecivog bla`enstva `ivota sa Wim. Ponavqaj-te ~e{}e ove re~i, i ~e{}e pred snom. QUBAV IZGONI STRAH...

Arhiepiskop Jovan ([ahovskoj), iz “Pisama veruju}ima”

Savr{eni smisao ra-zumevawa smrti upravo je u odsustvu straha od smrti.

Sv. Jovan Lestvi~nik

Vidim potajni strah od smrti u na~inu na koji qudi poku{avaju

da izbegnu samo}u. O. Aleksandar Jeq~aninov

Stra{qiv ~ovek me}e sebi zamku, a ko se uzda u Gospoda,

bi}e u visokom zaklonuPri~e Solomonove

11

NAD MO[TIMA SV. SIMONA

U petak, 7. oktobra, slavimo spomen na Svetog Simo-na monaha (kraqa Stefana Prvoven~anog, brata Sve-toga Save. U Svetigorinoj monografiji o manastiru Studenici, navodi se zapis studeni~kog monaha Domen-tijana (Zdravkovi}a), iz 1935. godine:- Nad mo{tima Sv. Simona su se oduvek de{avala ~udesa. Neka bude dozvoqeno da iznesemo jedno od mnogobrojnih ~udesa, nad mo{tima monaha Svetog Simo-na. Bilo je to lawske godine, uo~i Vidovdana, kada je bla`enopo~iv{i kraq Aleksandar, u pratwi kneza Pavla, posetio lavru Svetu Studenicu. Jeromo-nah o. German do~ekao je visoke goste i odveo ih u crkvu, gde im je, razumqi-vo, na prvom mestu pokazao mo{ti Svetog Simona - Stefana Prvoven~anog. Prisutni su redom celivali Svete mo{ti. Zatim Wegovo Veli~anstvo kraq Aleksandar po|e u oltar, a odmah za wim i|a{e i o. German, ne zakqu~av{i }ivot, nego samo spusti poklopac, da se na|e kraqu na usluzi, tuma~e}i i obja{wavaju}i freske, wihovu umetnost i starinu. Neposredno iza toga, malo zami{qen iza|e kraq iz oltara, i stade pored }ivota, zahtevaju}i da mu se ponovo otvori. O. German, svestan da nije zakqu~ao }ivot, proba{e da podigne poklopac. Me|utim, on se nije dao podi}i, ~ak ni nakon nekoliko navrata. Bratstvo je ispratilo Wegovo Veli~anstvo i kneza Pavla do kapije i vratilo se u crkvu, neugodno se ose}aju}i. Na svoje veliko zaprepa{}ewe, ustanovili su da je }ivot ovoga puta otvoren. Wegovo Veli~anstvo kraq Aleksandar i knez Pavle potpisali su se prilikom te svoje posete u kwigu prilo`nika i posetilaca manastira Sv. Studenice. Tek drugog dana, obave{teni smo da je kraq Aleksandar ubijen. Tada su, razumqivo, bratija oti{li da zvone, i tada se prekinuo konopac sa zvona, koga je prilo`io Wegovo Veli~anstvo kraq Aleksandar lavri Sv. Studeni-ci. Interesantno je da se konopac nije prekinuo pre ili posle, nego ba{ tada, i {to se }ivot nije mogao otvoriti samo kraqu Aleksandru?

PREPORUKA KWIGE ZA OVU NEDEQU

MANASTIR STUDENICA

Predgovor ove Svetigorine monografije ~ini nadahnuta beseda mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, sa ~ijim je blagoslovom i objavqena. Kwiga govori o naj{irem kontekstu ove srpske svetiwe: o svetorodnoj lozi Nemawi}a i Srbiji toga doba, istorijskom kontekstu, svetim mo{tima koje pohrawuje, hramovima u wenom okriqu, o Svetom Simeonu Miroto~ivom i Svetom Savi, zna~ewu imena Nemawa i wegovim zadu`binama, studeni~koj arhitekturi, izuzetnom `ivopisu i umetnosti, manastirskoj riznici, ikona-ma, starim kwigama i rukopisima, `ivotu manastirske obiteqi, a navode se i pesme i odlomci iz literature koji govore o Studenici ili Nemawi}ima. Kwiga je bogato ilustrovana fotografijama, ikonama i freskama.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

12

U NEDEQI PO VOZDVI@EWU PROSLAVQAMO: 02.(19) Sveti mu~enici Trofim, Savatije i Dorimedont03.(20) Sveti velikomu~enik Jevstatije04.(21) Sveti apostol Kodrat (Odanije Vozdvi`ewa)05.(22) Sv. sve{tenomu~enik Foka; Sveti prorok Jona06.(23) Za~e}e Svetog Jovana Prete~e i Krstiteqa07.(24) Sv. prvomu~. Tekla; Prep.Simon; Sv. kraq Vladislav i Prep. David srpski08.(25) Prep. Efrosinija; Sv. Sergije Radowe{ki - Zadu{nice

Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo, hor Saborne crkve i najstariji hor u Srbiji, nacionalna institucija koja ve} 163 godine ~uva i razvija

srpsku muzi~ku tradiciju i duhovnost, objavquje

AUDICIJU ZA NOVE ^LANOVE HORA

utorkom i petkom u 19:00,u prostorijama Hora, na Kosan~i}evom vencu 32.

Informacije na tel: 065/ 333-1853.

Izdawe Sabornika posve}eno Prvom beogradskom peva~komdru{tvu (broj 18) mo`ete pro~itati u godi{waku Sabornika za 14. godinu

izdavawa (u prodavnici Saborne crkve) ili na na{em sajtu,u rubrici Sabornik.

U subotu, 8. oktobra, na praznik Svetog Sergija Radowe{kog i Zadu{nice, zaupokojena Liturgija sa op{tim pomenom slu`i}e se u 7:30.

GOSPODE, IDEM KA TEBI...

Gospode Isuse Hriste, Spasitequ moj milosrdni, idem ka Tebi, i evo, stojim sav pred Tobom, takav kakav jesam. Uzmi me. Ja ni{ta, ni{ta u svom `ivotu nisam uradio za Tebe... Ja nisam spreman i nikada ne}u biti spreman; ali, evo {ta }u re}i - ja sam se celog svog `ivota, i do posledweg dana mog, onoliko koliko su mi snage dopu{tale, pa i vi{e od toga, trudio da sve ~inim po savesti. I, savest je moja ~ista, ona me ni za {ta ne ukoreva. Evo me pred Tobom, sa svim mojim slabostima i sav u gresima. I, takav idem ka Tebi, nadaju}i se i veruju}i u Tvoje neizrecivo milosr|e...

Sv. ba}u{ka Aleksij (Me~ov)