105

ARHIEPISKOP JOVAN ([AHOVSKOJ) O “SITNIM” GRESIMA

Sitan greh je, kao duvan, toliko u{ao u naviku qudskog dru{tva da mu ovo dopu{ta svakakve povlastice. ... Qudskim zakonom se dozvoqavaju sitni gre-si, oni ne vode u tamnicu. Svi su krivi za wih, a niko ne `eli da ih kamenuje. Duvan, kao “mali kokain”, jeste dozvoqen, kao sitna la`, kao neprimetna ne-pravda, kao ubistvo ~oveka u srcu ili u utrobi. Me|utim, ne govori tako Ot-krivewe Bo`ije, voqa @ivoga Boga. Gospod se ne miri ni sa malenom la`i, ni sa jednom ubistvenom re~ju, ni sa jednim prequbni~kim pogledom. ... Mno{tvo malih padova u greh je nesumwivo te`e za ~ovekovu du{u od nekoliko velikih, koji stalno ostaju u se}awu, ali se mogu uvek razre{iti pokajawem. I, sveti je, kona~no, ne onaj koji ~ini velika dela, ve} onaj koji se uzdr`ava i od naj-mawih prestupa. Protiv velikog greha je lak{e otpo~eti borbu, lak{e je o-mrznuti wegovo pribli`avawe. ... Mno{tvo malih, neprili~nih navika pred-stavqa ustajalu `abokre~inu za qudsku du{u, ako ih ~ovek u sebi utvr|uje ili smatra neizbe`nim zlom, protiv koga se ne mo`e boriti. ... Osetqivost prema najmawem u sebi bi}e za nas pokazateq zdravqa na{e du{e. ... Re~ o neophodnosti odbacivawa ~ak i najmaweg greha privodi nas najva`nijem pitawu qudskog `ivota, pitawu o `ivotu posle smrti. Ot-krivewe Crkve potvr|uje da }e du{a, koja se nije oslobodila ove ili one strasti, preneti istu u onostrani svet, gde }e joj, zbog odsustva tela (do vaskrsewa) biti nemogu}e da udovoqi ovoj strasti, te }e prebivati u nepres-tanoj muci samoizgarawa, neprestanoj `e|i i pohoti, bez mogu}nosti da je utoli. Gurman, koji u svom zemnom `ivotu samo misli o hrani, nesumwivo }e se mu~iti posle svoje smrti, li{en telesne hrane, ali ne li{iv{i se duhovne `e|i te`we ka woj. Pijanica }e se neverovatno mu~iti, nemaju}i telo, koje mo`e zadovoqiti nalivaju}i se alkoholom i time bar privremeno umiriti du{u koja se mu~i. Bludnik }e do`iveti isto ose}awe, srebroqubac isto, pu{a~ isto. ... Ose}aju}i ovo, zar se mo`e mirno predavati strastima ili ih ~ak deliti na ozbiqne i nevine? Zar vatra nije vatra, i u pe}i i na upaqenoj {ibici? I jedna i druga je neprijatna za ~oveka koji se opr`i, a mo`e da bude i smrtonosna. Neophodno je shvatiti ovu nesumwivu istinu da je svaka strast, svaka zloba, svaka pohota - ogaw. ... Pre svega, potrebno je prestati opravda-vati svoju ostra{}enost, ~ak i najmawu, treba je osuditi pred Bogom i samim

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,20. MART 2016, GODINA 17, BR.27

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

106

sobom. Potrebno je pomoliti se za izbavqewe, za spasewe. Gospod Spasiteq se ne naziva Spasiteq apstraktno, ve} re-alno. On spasava od svih slabosti i strasti. Spasiteq iz-bavqa i iscequje, i to sasvim vidqivo, osetno. Iscequju}i, pra{ta. Pra{tawe je isceqivawe onoga {to treba oprosti-ti. Ono se daje samo onima koji su gladni i `edni ove pravde.

Onima koji je samo ho}e dok trunu u svojim `eqama, ne daje se ovo isceqewe. Daje se onima koji gore, plamte, mole, streme svojim srcem, jer su samo takvi kadri da po{tuju dar Bo`ijeg isceqewa, ne pogaziv{i ga i blagodare}i za wega, pa`qivo se {tite}i imenom Spasiteqa od novih isku{ewa zla. Svakako, pu{ewe je vrlo mala strast, kao {to i {ibica proizvodi malu vatru. Me|utim, i ova strast je duhoprotivna, i nemogu}e je zamisli-ti nekog od najbli`ih Gospodwih u~enika kao pu{a~a. “Uni{tavaj i malu strast”, ka`u Sveti. ... Tako je i sa gresima. Mala biqka se lako ~upa, a ve-liko drvo zahteva sekiru da se iskoreni. Duhovni smisao pu{ewa i svih sit-nih “opravdanih” protivzakowa duha je raspu{tenost. Ne samo tela, nego i du{e. Ovo je la`no umirivawe sebe (svojih nerava, kako se govori ponekad, ne znaju}i da su nervi telesno ogledalo du{e). Ovo “umirivawe” vodi sve ve}em udaqavawu od istinskog mira, od istinske utehe Duha. Ovo umirewe je varka. Jer, dok postoji telo, umirewe treba stalno obnavqa-ti. A, posle }e ovo narkoti~ko umirivawe biti iz-vor mu~ne porobqenosti du{e. Trebalo bi shvatiti da se onaj koji izliva svoj gnev tako|e “umiruje”, ali, svakako, samo do novog napada gneva. Nemogu}e je umiriti sebe zadovo-qavawem strasti. Sebe je mogu}e umiriti samo suprotstavqaju}i se strasti, uzdr`avaju}i se od we. Sebe je mogu}e umiriti samo nose}i krst borbe protiv svake strasti, ~ak i najneznatnije, krst wenog primawa u svoje srce. ... Nemo-gu}e je moliti se Duhom, pu{e}i cigaretu. Nemogu}e je propovedati, pu{e}i cigaru. Pred ulaskom u hram, cigareta se odbacuje, no, hram Bo`iji smo mi. ... Mnogo je qudi koji su naizgled neporo~ni, koji ne piju i ne pu{e, ali sli~nih, kako bi rekao Lestvi~nik, truloj jabuci, tj. ispuwenih javnom ili tajnom gordo{}u. I, nema druge mogu}nosti da se smiri wihova gordost osim nekakvim padom. ... Neumoqivost i puritanstvo su tu|i jevan|eqskom duhu. Farisejska pravednost bez qubavi tamnija je u Bo`ijim o~ima od svakog greha. Ali, i mlitavost hri{}ana u ispuwavawu zapovesti tako|e je tam-

na. ... Osetqiva savest }e sama izo{triti vid za pronala`ewe ove pra{ine, koja le`i na ranama du{e. Sin Bo`iji i Sin ^ove~iji nam je dao za-povest samo jedne `eqe: Budite savr{eni kao {to je Otac va{ nebeski savr{en (Mt. 5,48). U woj, kao da Gospod govori: “Qudi, Ja vam ne dajem meru, odredite je sami. Odredite sami meru va{e qubavi prema Mojoj ^istoti i meru va{eg poslu{awa ovoj qubavi”.

Greh ulazi na grame, a izlazi na tone;

ulazi momentalno, a izlazi godinama.

“O qubavi prema Bogu i kako je ste}i”

Greh uvek po~iwe od malog.

Sv.Jovan [angajski

107

IZ KOJE SVOJE STRASTI ]U IZDATI HRISTA?

U Judinoj glavnoj strasti (a wegova glavna strast je bila qubav prema novcu), |avo ga hvata i navodi da izda Hris-ta. Juda nije hteo da izda Hrista, on je jednostavno hteo novac. Nije bdeo nad sobom i nije raspeo svoje strasti. Svako od nas mo`e da se na|e upravo u ovom polo`aju. Moramo da pogledamo u svoje srce i da ka`emo: “Na koju }e moju strast |avo poku{ati da me ulovi i da me natera da izdam Hrista?” Gre{imo ako mislimo da smo nadmo}ni u odnosu na Judu, tj. da je on bio ne{to grozno, {to mi nismo. Poput Jude, svako od nas u svom srcu ima strasti. Stoga se zagledajmo u wih. Mo`emo da budemo

ulovqeni zbog qubavi prema urednosti, prema ispravnosti...; bilo koja od na{ih malih mana koje se dr`imo mo`e da bude ono u ~emu }e nas |avo uloviti, a onda mo`emo da po~nemo da, na osnovu te strasti, razmi{qamo logi~ki. I, iz tog logi~kog procesa razmi{qawa mo`emo da do|emo do toga da izdamo Hrista, ako ne bdi-jemo nad sobom i ne uvidimo da smo ispuweni

strastima, da je svako od nas potencijalni Juda. Stoga, kad god se za to uka`e prilika - kada strast po~ne da dejstvuje u nama i po~ne logi~ki da se razvija iz strasti u izdaju - moramo odmah da se zaustavimo i da ka`emo: “Gospode, pomiluj me gre{nog! [ta ja to ~inim?” ... Budimo trezveni, ne tra`imo oko sebe zadovoqewe svojih strasti, ve} znake Bo`ije voqe: tragajmo kako da se probudimo i po|emo za Gospodom u Wegovom Stradawu i spasemo svoje du{e. Amin. O. Serafim (Rouz)

Ho}e{ li baciti o~i svoje na ono ~ega brzo nestaje?

Pri~e Solomonove

PREPORUKA KWIGE ZA OVU NEDEQU

APOKALIPSA NEZNATNOG GREHA

Autor kwige, arhiepiskop Jovan ([ahovskoj), ~ovek izuzetnog obrazovawa i uzvi{ene misli, zapo~eo je svoj pastirski put (posle mona{kog postriga na Atonu) u Jugoslaviji, u Beloj Crkvi (1927-31), sprovodio bogatu misionarsku delatnost po celoj Evropi, bio nastojateq hrama sv. Vladimira u Berlinu, hi-rotonisan za episkopa Bruklinskog, a zatim i episkopa i arhiepiskopa San-franciskanskog i Zapadnoameri~kog. Pogreben je 1989. na srpskom grobqu u Santa Barbari. ^etiri decenije bio je autor i voditeq emisije Razgovori sa ruskim narodom, na radiju Glas Amerike, a ostavio nam je bogatu literarno-bogoslovsku zaostav{tinu. Ova kwiga je zbirka wegovih dragocenih teksto-va i beseda na `ivotno zna~ajne teme, prebogata mudrim, ali i opomiwu}im pastirskim re~ima, sa dubokim poznavawem i razumevawem qudske prirode, uz jezgrovite i `ive putokaze. Time su ispuweni i osvrti na znamenite ruske pisce i savremenike koji su `iveli svetim `ivotom.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

108

U PRVOJ NEDEQI POSTA (^ISTOJ) PROSLAVQAMO: 20.(07) Svetih sedam sve{tenomu~enika Hersonskih21.(08) Sveti Teofilakt Ispovednik22.(09) Svetih 40 mu~. Sevastijskih - Mladenci; Sveta 42 mu~. Momi{i}ka23.(10) Sveti mu~enik Kodrat Korintski24.(11) Sveti Sofronije Jerusalimski25.(12) Prep. Simeon Novi Bogoslov; Sv. Grigorije Dvojeslov26.(13) Prenos mo{tiju Svetog Nikifora Carigradskog

RASPORED BOGOSLU@EWA VELIKOG POSTA:- Jutrewe (pon, uto, ~et): 07:30- Jutrewe (sre, pet): 07:00- Ve~erwe: 17:00- Bdenije uo~i nedeqe i praznika: 17:00- Sv. Liturgija nedeqom i kada praznik pada u radni dan: 09:00- Liturgija pre|eosve}enih Darova (sre, pet): 07:30- Zaupokojena Liturgija (sub): 07:30- Moleban srpskim svetiteqima (uto): 17:00

Draga bra}o i sestre, tokom Velikog posta, na ispovest mo`ete dolaziti svakoga dana, tokom i posle gore navedenih bogoslu`ewa.

Strast je takav stadijum razvoja greha kad on kona~no osvaja ~ovekovu du{u. ^ovek vi{e ne mo`e da iza|e na kraj sa svojim `eqama i zbog toga po~iwe stradawe (strast = stradawe). Strada ili sam ~ovek ili qudi iz wegove oko-line. Naj~e{}e stradaju svi. O. Ilija [ugajev

Greh je prevashodno otu|ewe ~oveka od Boga, od drugih qudi i od samoga sebe. Sv. Maksim Ispovednik

Grijeh se na gr~kom jeziku ka`e: amartia - proma{iti ciq. Grijeh zna~i ne{to {to je usmjereno u pogre{nom pravcu, {to ne ide onim putem koji izvodi na prave staze. Ne{to {to pomra~uje zjenice na{eg oka, na{u du{u pomra~uje i {to nas odvaja od tog najdubqeg kamena na{eg postojawa, od @i-voga Boga. I, krene ~ovjek, i misli da putuje pravim putem, a na kraju, on se na|e nad provalijom i prestaje da postoji kao istinski i pravi ~ovjek.

Mitropolit crnogorsko-promorski Amfilohije

Te{ko onome koji prvu ~a{u svake svoje naklonosti do dna ispije!Prota Mateja Nenadovi}

PITAWA I ODGOVORI: [TA SU STRASTI?