93

Mitropolit Filaret Voznesenski: U NEDEQU PRA[TAWA

U celoj crkvenoj bogoslu`benoj godini, dana{we ve~e predstavqa jedno od naj-svetlijih i najradosnijih trenutaka jer, po poretku ukorewenom u na{oj Pra-voslavnoj crkvi, veruju}i qudi, stupaju}i u Veliki post, mole jedan drugoga za opro{taj voqnih i nevoqnih sagre{ewa, kako bi, pomiriv{i se, stupili na popri{te Svete ~etrdesetnice. Jasno je za{to je to tako. Tokom Velikog posta, ve}ina ~eda Pravoslavne crkve posti i priprema se za Pri~e{}e; iako ima i onih koji tako poste ~esto, i to ne samo u Velikom postu. Priprema-ju}i se da prinesemo Bogu pokajawe i pamte}i re~i Spasiteqa o tome da }e Otac na{ nebeski oprostiti grehe samo onome ko i sam pra{ta grehe svojim bli`wima, veruju}i qudi se trude da se me|usobno pomire. Na takav na~in, pri stupawu na popri{te posta i pokajawa, Crkva kao da nam postavqa uslov pri ulasku: “NE]E[ PRO]I KROZ DVERI POKAJAWA AKO SE, PRE NEGO [TO ZATRA@I[ OD BOGA MILOST I OPRO[TAJ, NE POMI-RI[ SA SVOJIM BRATOM”. Jer, Apostol govori da je Sud bez milosti ne sotvoriv{emu milosti (Iak.2,13) /Sud bez milosti onome koji ne tvori milost; prim. prir/. I zato, ako se ~ovek ne pomiri sa svojim bli`wima, neka se ne nada da }e dobiti milost od Gospoda. U `itijima svetih postoji pora`avaju}i primer toga kako je opasno ne opra{tati svojim bli`wima. Nekada davno, u Kijevo-pe~erskoj obite-qi, me|u monasima su bila dva najboqa druga: prezviter (jeromonah) Tit i jero|akon Evagrije. Dugo, blisko i duboko prijateqstvo je povezivalo ta dva monaha, ali desilo se vra`je isku{ewe, i prijateqstvo se pretvorilo u ne-prijateqstvo. Dugo su bili u sva|i, ne popu{taju}i ni pred kakvim nagovo-rima bratije da prekinu sva|u i pomire se. I, desilo se da se jedan od wih, jeromonah Tit, te{ko razboleo. On je, nakon {to je imao vi|ewe u bolesti i ose}aju}i da umire, po~eo da moli bratiju da mu dovedu Evagrija jer je hteo da se pomiri sa wim. Bratija je oti{la. Evagrije se protivio i nije hteo da do|e, pa su ga doveli na silu. Kad je Tit video svog starog druga, bez obzira na to {to je bio oslabio od smrtonosne bolesti, sakupio je svoju posledwu snagu i rekao: “Brate, oprosti mi, Hrista radi”, podigao se sa posteqe i poklonio se Evagriju. Ali, Evagrije je uzviknuo: “Ne}u se pomiriti sa wim, ni u ovom veku, ni u budu}em!” Rekav{i to, kako govore `itija svetih, on se otrgao iz

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 26. FEBRUAR 2017, GODINA 18, BR. 24

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

94

ruku bratije, krenuo i pao na zemqu mrtav. A, prezviter Tit je ustao zdrav, kao da uop{te nije ni bolovao. Posle je pripovedao bratiji da je, kada je Evagrije zlobno odbacio wegov poziv na po-mirewe, “video an|ela, koji je ogwenim kopqem udario Evagrija, i on je pao mrtav, a meni je an|eo dao ruku, podigao me je i ja sam se odmah osetio zdrav”. Dana{wa dirqiva slu`ba, naravno, izaziva umiqewe kod ~oveka i usmerava ga u dobrom pravcu. Ali, zapamtite ono {to smo govorili pro{le godine,

a ja sada ponavqam: na `alost, ~esto biva da qudi dolaze u crkvu i po{tuju taj blago~estivi obi~aj, mole za opro{taj, poklawaju}i se jedan drugome, i vrlo ~esto to rade i oni koji se nikada nisu sreli, a nekada i qudi koji se me|usobno uop{te ne poznaju. Naravno, u tome nema ni~eg lo{eg, to je ~isto hri{}anski postupak, tim pre {to mi ~esto i ne znamo kada mo`emo da povre-dimo svoga bli`weg, uop{te ne pomi{qaju}i na to, ako ne re~ju, onda ne~im drugim. Ali, tu`no je kada, poklawaju}i se onome sa kim nema, kako ka`u, nikakvih “nera{~i{}enih ra~una”, ~ovek odlazi i uklawa se od pomirewa sa onima sa kojima zaista ima iskvarene odnose i nema uzajamne qubavi. A, ba{ tu treba ispuniti hri{}anski dug. Upravo tu. Zato, ako ima{ brata ili sestru, bilo koga sa kime nema{ dobre odnose, neizostavno prelomi svoje samoqubqe i na~ini korak pomirewa. Ako i ne nai|e{ na razumevawe, ti si ispunio zapovest Hristovu, a onaj ko ne}e da se pomiri, odgovara}e za to pred Bogom jer, ponavqam, Sveto pismo govori: Nemilostivom }e biti sud bez mi-losti. Zato treba ulo`iti sve svoje napore da se, pozivom ka miru, qubavi i pra{tawu, prekinu svi lo{i, nesre}no izgra|eni odnosi. Ali, pre svega, mi sami, slu`iteqi Prstola Bo`ijeg, obra}amo vam se sa molbom da nam oprostite. U Jevan|equ se ka`e: Kome je mnogo dano, od wega }e se mnogo i tra`iti. Jedno je mirjanin, makar i blago~estivi, a drugo su slu`iteqi Prestola Bo`ijeg. [to je ~ovek istaknutiji, to su vidqivi-ji i wegovi nedostaci. [to je vi{i polo`aj koji on zauzima u Crkvi, tim vi{e ti nedostaci i pogre{ke padaju qudima u o~i. Zato vas ja, naravno, pre svega, u svoje ime, a i u ime svoje sabra}e i saslu`iteqa, usrdno molim za opro{taj: pokrijte qubavqu na{e pogre{ke i nedostatke. Nama, koji smo isto tako nemo}ni qudi kao i vi, razumqiva su i poznata sva isku{ewa i sla-bosti kojima su svi qudi podvrgnuti jer, ni{ta qudsko nama, slu`iteqima Prestola, nije strano. Ali, mi, osim isku{ewa zajedni~kih sa vama, imamo i svoja, ako se tako mo`e re}i, naro~ita isku{ewa, koja su poznata samo onima koji prohode put slu`ewa Bo`ijem oltaru i Prestolu. Mo`da smo mi sagre{ili prema vama nepa`wom, nepravedno{}u, nedostatkom qubavi, nemarnim pona{awem za vreme slu`bi Bo`ijih, ili ne~im drugim {to, nara-vno, pada u o~i veruju}ima. ^esto se doga|alo da su qudi ~ija je vera bila slaba i kolebala se, naglo odlazili od Crkve, videv{i ne{to sabla`wivo ili neku nepa`wu sve{tenoslu`iteqa. Shvataju}i svoju najdubqu nedostoj-nost i svecelu gre{nost, mi molimo od va{e qubavi opro{taj i snisho|ewe. ... Oprostite nama gre{nima. Amin.

95

Od ^ehova sam se u~io neosu|ivawu drugoga. To je, mo`da, moj najve}i u~iteq te hri{}anske osobine. Za{to? Zato {to je on umeo tu dramu ~ovekovog postojawa da posvedo~i na na~in koji ~ini da vi, ako ozbiqno uzmete ono o ~emu on pi{e i go-vori, onda zaista ne mo`ete nikad nikoga osuditi. Jer, shvatate da je, zapravo, svaki ~ovekov postupak uslovqen tolikom mno-gostruko{}u raznih muka, optere}ewa; svi smo mi, na mnogo na~ina, ozle|eno telo, na mnogo na~ina ozle|ena du{a, svako od nas nosi te rane kao ne{to

{to ga uslovqava i odre|uje. I, te rane nije lako preboleti, nije ih lako ukloniti sa svog duhovnog i du{evnog tela. Ako tako ra-zumevate druge, onda }ete, naprosto, o svakom ~oveku znati da je nosilac nekih o`iqaka, koji ga ~ine neslobodnim, koji ga uslovqa-vaju... Naravno, za sve postoji lek u Hristu, ali NIKO OD NAS NIJE DOVOQNO

IZLE^EN DA BI MOGAO OSUDITI BILO KOGA. I, kada se kroz perspektivu ^ehova taj fenomen osu|ivawa ili neosu|ivawa posmatra, stvarno se razume kako nam je Bog, kroz razne qude, dao neprocewive pouke. Ja se se}am: na jednom od ~asova sa studentima, na kojima smo radili ^ehova, jedan od studenata je sam, bez da sam ja i{ta o tome posebno nagla{avao, rekao: “Profesore, ja sad, kad god idem ulicom, kad god u nekome vidim ne{to zbog ~ega bih ga ranije osudio - sada, {ta god da vi-dim, ne mogu nikoga da osudim jer uvek pomislim: pa, wemu se isto de{ava ne{to od onoga {to sam ja razumeo kod ^ehova”. To mi je bilo toliko dragoceno, zato {to sam shvatio da, u stvari, mi sve mo`emo uzeti sebi za pouku. [ta god se oko nas de{avalo, ako ho}emo da budemo neprestani u~enici Hristovi, mi sve mo`emo da uzmemo za pouku i sve nam mo`e biti na korist. Naravno, zavisi od nas da li }emo se prikloniti osudi ili }emo razumeti gde MI treba SEBE da popravqamo... Neboj{a Dugali}, dramski

umetnik; iz vaskr{weg intervjua na “Slovu qubve”, 2016.

QUDI GOVORE O... RAZUMEVAWU TU\IH RANA

Ako Hristos pra{ta onima koji ~ine ono {to ~ine - ko smo mi da ih osu|ujemo? Ko smo mi, da stavqamo pravdu i pravedne, s jedne strane, a nepravdu i nepravedne, s druge? ... Hri{}anstvo je celo paradoks, bra}o i sestre. Onda kad mislimo da sve znamo i sve vidimo, za Hris-

ta smo tada i nerazumni i slepi. Organi kojima prihvatamo i pri-mamo hri{}anstvo nisu o~i, nego srce i qubav. I, neka tim srcem i tom qubavqu budemo prepoznati u

Carstvu nebeskom. Amin. \akon Nemawa Radi~evi}

NAJVE]E ^UDO JE PRA[TAWE. Posle wega, qubav se sama razbokori.

O. Lazar Vojvodi}

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

96

U NEDEQI SIROPUSNOJ PROSLAVQAMO: 26.(13) Prepodobni Simeon Miroto~ivi (Bele poklade)27.(14) Prepodobni Avksentije; Sv. Kirilo Slovenski (Po~etak posta)28.(15) Sveti apostol Onisim; Prepodobni Jevsevije Pustiwak01.(16) Sveti mu~enici Pamfil, Porfirije i drugi02.(17) Sveti velikomu~enik Teodor Tiron03.(18) Sv. Lav Rimski; Sv. Flavijan Carigradski04.(19) Sv.ap.Arhip, Filimon i Apfija; Sv.Teodor Komogovinski - Teodorova subota

RASPORED BOGOSLU@EWA VELIKOG POSTA:- Jutrewe (pon, uto, ~et): 07:30- Jutrewe (sre, pet): 07:00- Ve~erwe: 17:00- Bdenije uo~i nedeqe i praznika: 17:00- Sv. Liturgija nedeqom i kada praznik pada u radni dan: 09:00- Liturgija pre|eosve}enih Darova (sre, pet): 07:30- Zaupokojena Liturgija (sub): 07:30- Moleban srpskim svetiteqima (uto): 17:00

Draga bra}o i sestre, danas je dan pra{tawa i praznik Svetog Simeona Miroto~ivog, kraj ~ijih su se Svetih mo{tiju izmirili wegovi sinovi i

koji nas sve, jo{ uvek i sve vi{e, poziva na pomirewe sa bli`wima, sa Bogom i sa samima sobom. DANAS u 17:00 po~iwe

PRA[^ALNO VE^ERWE, kroz koje, kao kroz svojevrsne dveri, ulazimo u Veliki post. Bez izmirewa, pra{tawa i u~e{}a u ovom divnom bogoslu`ewu, za nas Veliki post ne}e

imati smisao i puno}u zajednice sa Raspetim i Vaskrslim Hristom. Veliki post po~iwe sutra i traje do Vaskrsa, 16. aprila.

+++++Od sutra, u naredna ~etiri dana (PONEDEQAK-^ETVRTAK),

na ve~erwoj slu`bi }e se slu`iti VELIKI POKAJNI KANON SVETOG ANDREJA KRITSKOG,

sa po~etkom u 17:00. Na Teodorovu subotu, 4. marta, zaupokojena Liturgija po~iwe u 7:30.

Na ispovest mo`ete dolaziti svakoga dana, tokom i posle gore navedenih bogoslu`ewa. Neka nam Gospod blagoslovi svima ovo velikoposno puto-vawe ka Vaskrsewu, na `ivot ve~ni, blagodatni, qubavqu preispuweni!

Lik Bo`iji u ~oveku ponekad mo`e biti pomra~en, ali nikada ne mo`e biti uni{ten. Sv. mu~enica Jelisaveta Romanova