Smiruje ka5aljZa zimske prehlade, bron-

hitis. i kaialj naia narodna *me01clna prePorucuje,izmedu ostalog, daj od milo-duha. Pored toga ova biljkaje dobar antiseptik i disti krv.o poparite sa 2 dl vrele vode4 g vrhova sa cvetovima ili5iem, ostavite poklopljeno10 minuta, procedite i pqte 2-3 Soljice posle jela.

Otporan skrob/u 100 g namirnica./

I banana4gI bob 3,4g

I musli 3,3 gJ rui:enihleb 3,2 g

J grnhk2,6 gt pasulj 2 gI integlani pirina(1,7 g

r befi pifina(|,2 gI krompir L-L,3 g

{T

;q

llanomgna: ova vrsta. skroba se ne apsorbuje

* u tankom cre\.'u vec$ dospeva u debelo i'{ ': noveiava iskori5ia-

.'r vanje kalcijuma, pos-pe5uje nzmnozavanje

korisnih bakterija i su-' zbtja razvoj patogenih mi-

"' kroorganizama r reguli5e nivoglukoze i insulina.

- NaidraZe su mi tamilskeogtorn.r"., preukusne paladinkezvane "masala dosa" koje se praveod braSna od sodiva i pirinda.IJnutra je uvijen krompir zelenod nznih zatina. Sa strane su,na velikom metalnom tanjiru, trivrste sosova razliditlh ukusa odkoiih vam kreie voda. Masalaznadi me5avin - a Indusi znajukako da pomedaju neobidne uku-se. Jedan je ljutkasti beli sos odkokosa, drugi je sambar, koji jedobio ime po medavini zadinakoja daje ukus ovom blagom so-su punom r^znogpowia. Treii jeljuti sos, ili od mente, ili od pa-radajza. Sve to jedete prstima.

J\ostolbina limuna su Kina ifI"dfi^ gde se gaji 2500 godi-

I na i od davnina koristi u ra-zne nekulinarske svrhe - od ledenjaepilepsije, kao pasta za zube, nevr-dliivo mastilo, do sredswa za izbe-ljivanje, pa dak i u vedtidarenju! UEvropu, odnosno Spaniju, donelisu ga Arapi u 11. veku kada je sti-gao i u severni deo Afrike. Krstadisu ga u centralnu Evropu doneii sa

pohoda u Palestinu i raiirili po ce-lom Starom kontinentu. Za dolz-zak limuna na tlo AmerikezasluLanje Kolumbo.

o Limun obiluie vzi-nim fitonu-trijentima koji deiuju kao antioksi-dansi i antikancerogeno.

o Ovaj citrus je odlidan izvorvitamina C, jednog od najvaLnijihantioksidanata u prirodi. Blago-tvorno deluie na imunitet i Stiti odruznihinfekciia.

a Limonin iz juLnog voia, pa ilimuna, preventivno deluje na po-javu razli(itih vrsta raka (usta,pluia, dojke, LeIuca, debelog cre-va).

o Limun, zbog kolidine vitami-na C, spredava poiar,'u reumatoid-

r.og artrltlsa, odnosnonJegove tofme Poznatekao poliartritis kojaukljuduje dva ili vi5e zglo-DOVA.

o Kao prirodan anti-seotik sok od limuna

tlunrstava opasne bat<terUekoie se nalaze na mestuposeKotrne.

a Ako vas boli zub ka-nite mekoliko kapi sveZeiscedenog limunovog soka

na bolno mesto.o Da vam kosa bude sjajnija i

bujnija posle pranja namaZite vlasilimonovim sokom.

o Spredava nastanak r razvojateroskleroze.

o Limunov sok ie odlidan tonikza rctru.- Topla voda, pomeiana sa li-munovim sokom, odlidan je napi-takza podetak dana jer pomaleva-renje i eliminisanje otrova izotganrzma. Ovaj napitak preven-tivno deluje kodzatvoni dijareje.

o Ako vas boli grlo razblaLitelimun u vodi (pola-pola) i ispirajtegrlo. Ako moLete da izdrZite kise-linu jod je bolje da koristite dist li-mun.

o Stavite kriSku limuna na LuI1,

ostavite preko noci, i bol ie da mi-ne.

o Da olakiate napad astmeuzmite ka5iku limunovog sokasat pre svakog jela - savetujeu knjizi "Povratak u raj"Dzetro Klos.

O Ka5iiica limunovogsoka, tazmuiena ,t 7/2ia5e vode oslobadagoruSice.

1/ Jedan od trikova kako da oda-berete limun dobrog kvaliteta je dapronadete onai sa tankom korom.jer, oni sa de6Jjom obicno imajumanie "mesa" i manie su sodni.t/ Znact koji ukazuju da je limunpredugo stajao su namreikana ko-ra, meki ili owrdnuli delovi, rzble-dela boia.../ ^- "y' Nr sobnoi temperaturi limunmoi.e da se duva nedelju dana a ufrtLideru do detiri nedelie.,r/ Pre pecenja tanke kri5ke limu-na sa korom stavite ispod i oko ri-be. Ukus ie da bude bolii a odpedenja omek5ali limun takodemoZete da poiedete.

/ Pomesajie sok od limuna sa

maslinovim uljem, svei,e izgrye'denim belim lukom i mlevenimbiberom i dobiiete lak, a

osvei,avalu(i preliv za salatu.,r/ Li^un je odhha za-mena za so.

/urffig/I 15 kalorijaa 5,2g hranljvih vlakanaI 155 mgkalijumar 110 mgkalcijumar 50mgvitaminaCI l2mgmagnezijumaa 0rl2 mgvitamina83I 0,11 mgvitamina 86I 0,04 mgvitamina 81

eesto se limunova kora Stiti vo-sokom od o5teienia tokom tran-sporta. Ako je ret o biljnim smo-lama i pdelinjem vosku, nemaproblema ali nije dobro ako se etilalkohol ili etanol dodaiu u vosakda bude konzistentniii, ili kazeinu(proteinu iz mleka koji moZe dadovede do alergijske reakcije). S

obzirom da ne moi,ete sa sig-urno5iu da odredite izvor vos[anajbolje je da koristite organskigajen limun ili da obratite posebnu

koristite koru.

Vitaminska bombao l paprika: l/2svei-egananasao lOOgkoktel pandajza. 250 g kukuruza Seiercao 2 srednje Sargarepeo nekoliko listova zelene salateI perSunovoli5deo,aromatidno sirieo l kaSika maslinovog uljaI biber, soo limunovsok

Kukuruz i Sargarepu skuvajte uslanoi vodi, ocedite i ostavite da se

ohlade. Paprike i odi5ien ananasiseckajte na kockice, paradajz napolovine, azelenu salatu na rezafl-ce. Kad se Sargarepa ohlade iseckajtje, dodajte kukuruz, sve promedajte,prelijte sokom limuna, sirietom,posolite i pobiberite i dodajte ma-slinovo ulje. Dobro izmedajte iukrasite seckanim per5unovimli5iem.

Salata od pecurakai krompira

o 500gkrompira.50Og5ampinjonao 0,5 dluljaI sokod2limunar llimun. l glavicaluka, biber, so

Obarite krompiq oljuitite ga iisecite na kolutove. Pedurke isecitena detwtine i kuvaite 3 minuta u

. Salatu ukrasite

Oslid s limunomt 1 kg oslidaI 3limuna. 2 glavice lukaI 50I maslacaI 1 ka5ika maslinovog uljao 2 dlbelogvinaI perdunovoli5de. l kaSikabraSnao biber, so

_ PodmaZite posudu maslinovim

uljem i dno prekrijte kriuljem i dno prekrijte kriSkama 2odiSiena limuna. Osliia posolite.posolite,pobiberite,pobiberite, premaLite maslacem ipoprskajte brainom, pa poloLitePOPrsKaJre Drasnom, Pa porozltepreko limuna. Oko ribe raspore-

poloLite

dite komade krupno sedenog lu-ka, zalfte belim vinom i pe&e uzagrepnoj rerni 20 minuta. Po-vremeno prelivajte sokom odpedenja. Ostatak putera rastopite,umutite sa sokom od 3. limuna iprelijte ispedenu ribu. Ukrasiteper5unovim liSiem.

slanoj vodi sa malo limunovog so-'ka, oiedite i ohladite, pu po-Jdultsa krompirom. Umutite iok od li-muna., u1je, narendani luk, so.i biber

utovrma [muna.

olsceljujuie delovanje pomo-randLi pripisuje se velikom broju fi-tonutriienata. Ovai citrus obilujeflavanonima (tip havonoida kojiukljuiuju hesperetin i naringenin),antocii aninom, hidroksicinamidnomkiselinom, l<ao i raznowsnim polife-nolima. Kombinaciia ovih fitonutri-jenata i vitamina C i, pomotandinie izuzetan antiolsidans." o JoJ jedan flavanon iz pomo-randi,e je vaLan. To je herperidinkoji sniZava pritisak i holesterol(rstraLivanla n Livotiryama) isnaZno deluje protiv upala. Zani-mljivo je da se pomenuti fitonutri-jenti u najveioj merinalaze u kori iunutradnjoj, beloj pulpi pomo-randLe, koji se najde5ie ne upotre-bljavaju za ishranu.

O PomorandZe su tztristan izsrorvitamina C (1 pomorandLa sadrLi!16,20/o preporudene dnevne doze).Caiaxrein iscedenog soka od poryo-nndin Stiti organizam viSe od jednetabiete vitamina C, pokazalo jeisraLivadeUriverirtetauMilanu.

o Strudnjaci Svetske zdravstve-ne organizacije u izve5taju "Ishranai hronidne bolesti" zakljudili su dajulno voie, pa i pomorandZe, Stiteod kardiovaskularnih bolesti.

o Pomorandlaima viSe od 170razli&tth fitonutriienata i vi5e od60 flavonoida, od kojih mnogiimaiu antiinflamatorna, antitu-moiska osobine, smanjuju rizik odstvaranja ugrudaka krvi, deluju kaoantioksidant.

a Limonoidi iz pomorandi,epomaLu u borbi protiv raka u"sta,koLe, plu(a, dojke, i.el:uca, debelogcfeva.

o PomorandZaie odlidan izvorhranlivih vlakana -iedna voika obez-beduje !2,5o/o pre-porudenih dnevnihdoza. Vlakna sni-Lavaj't holesterol ispredavaju nastanakateroskleroze, rcg-uliSu nivo Seiera u

cijom i dijarejom.o Pola litra do ii-

tar soka pomorandZednvno spredava na-stanak kamena u bu-bregu.

o Jedna pomo-randLa dnevno moZepreventivno da delujeprotiv dira na Zelucu.

Jedno istraZivanje dijisu rezultati objavljeniu Casopisu ame-ridkog koledZa za is-hranu potvrduje tla smanjuje rizikod pojave helicobakter pylori,bakterije odgovorne z^ pojalrrdira.

a IstraZivanje objavljeno uameridkom dasopisu za klinidkuishranu pokazuje da dada sveZe

iscedenog soka od pomorandZednevno zna(.ajno sntLava rizik odreumatoidnog artritisa.

omorandZe potidu iz oblasti koja se prostire od juZne Kinedo Indonezije. Odatle su brzo stigle do Indije, tek u 9. vekuna Bliski istok, a u Evropu su ih u 15. veku doneli maorski,

portugalski i italijanski trgovci i putnici. Kolumbo je semepomolandZe doneo na ameriEki kontinent u 15. veku. Do 20. vekapomorandZa je bila skupoceno voie i retko se jelu..}k ranroiemtrgovine, transporta i prerade ovog voia podinje "zlatno doba"pomot'andZe.

Ipomorandinrno 3 durede Snicle

'lpomorandZat 2 grandice majdne duSiceo 2 kaiike weiegsira

sazadinskimbiljemr 3 reZnjadimljene slanineo biber, so

PomorandZu isecite na kri5ke,a majding dudicu iskidajte nalistiie. Cureie Snicle istanjitetudkom, posolite i pobiberite.Premai.ite tanko sveZim sirom,pa rasporedite kriSke pomo-randi.e i listiie maitine duSice izavtite u rolnicu. Svaku rolnicuobavijte rci,anjom slanine ipridvrstite dadkalicama. Pecite naro5tilju oko 15 minuta i povre-meno okreiite. Servirajte sa pri-logom od kuvanog povria rzele'nom salatom.

Sa cveldom.3pomorandZe.4O0glnrvane cvekler Sakamladogspanada,

per5unailirukole+ sokodpolalimunaI biber, so

Iseckajte cveklu i pomorandZena kockice, pomeiajte sa liSiem i,ukoliko Lehte dabude kiselije, do-dajte limunov sok. Posolite, pobi-berite i prome5ajte.

o 2velikepomorandZe. l jabuka (isetena na lri5ke)o 1 Sargarepa (grubo izrendana). 40 grendanog celerai 2 kasike suvoggroZdar 2kaiikepistaia. 70 gkisele pavlaker T0gjogurtao l kaiikabelogrumaoso

KriSke pomorandZe sitno isec-kajte, pomedajte sa ostalim sastoj-cima, poprskajte rumom i ohladi-te. Serviraite na listovima zelenesalate ili mkole.

Cai zaumirenie. Poparit-e 5 g weta porriorandZe(slatke ili gorke) sa 200 g kljudalevode, ostavite poklopljeno i posle20 minuta procedite i zasladite sa

malo meda pijte pre spavanja.

Lekovit med. Poparite 100 g cvetapomorandZe 1 litrom kljudale vo-de, ostavite poklopljeno 2 sata,procedite i pomeiajte sa 2 kg li-vadskog meda. Uzimajte 1 ka5iku3-4 puta dnevno, poslejela.

to vreme saduvaju slidan nivo vi-tamina.y' Nemojte da ih duvate u plas-tidnoj kesi jer u vlaZnoj sredinimoLe da ih zahvati bud./ Osu5ena, narendana, kora odpomoradnZe moi,e da se duva udobro zatvorenoj tegli na hladnomi suvom mestu. Inade, najbolje jeda se koristi kora organski gajenihpomorandZi jer u kori konvencio-nalno gajenih mogu da se naduostaci pesticida i boje, koja se kori-sti da lep5e izgleda.

{ Kratko proprLite crni luk idumbir, dodajte sok pomorandLe idobiienu tednost moZete da kori-stite kao preliv za tunjevinu.,t/ U soku pamorandLe i na tihojvatri skuvajte krompir, bundevu ikd5ke pomorandZe a. pre nego Stoservrrate posplte ofasrma.

- -'t"

- ",

Zimska salata

t 2greiqfuatt'2jabukeo 500 g kiselog kupusar 50 I oraha. 1,5 dljogurtao biber, soI listovi nane

Kiseli kupus dobro isperite,grejpfrut odistite i isecite nakri5ke, a jabuke nasecite na kri5kei natopite sokom grejpfruta.Pomedajte kupus, grejpfrut i jabu-ke, prelijte jogurtom (ako je kiselododajte smedi Seier), posolite, po-biberite i pomeSajte sa nasecka-nom nanom. Pospite krupnosedenim orasima.

Vodna poslasticao 3 grejpfrutaI l mandarinao 350 gjagodidastogvocao 250 gkravljeg sirao l00gZutogSeiera

Grejpfrut prepolovi-te , pzLIlivo izvaditeplod i sitno iseckajte.Umutite sir sa Seieromi malo soka od grej-pfruta, dodajte 1/2kolidine grejpfruta i2/3 drugog voia. Fi-

, lom namaLite iednuI od ranije ispe?enih! kora, preklopite dru-fi gom i ukrasite ostat-$ kom voia.

Salata sajajima. l grejpfrutr 6 kuvanih jaja. 300 ggraSkat 200 gzelene salateI de5anj beloglukao vezica luka vlascaI 6 ka5ikavinskog sirdetao 6 kaSika maslinovog uljar periunovo li6der biber, so

PromeSajte maslinovo ulje sa

sirietom, biberom i solju i dodajtepropasiran beli luk i naseckanvladac. Posle toga isecite tvrdo ku-vana jaja na kriske, dodajte sku-van i oceden graiak, tradice zelenesalate, listiie perSuna i kriSke

grejpfruta, dobropromeSajte, pa prelijtemarinadom i po Zelji po-spite rendanim parme-Zaflom.

Salata od prazilukaPotrebnoje:j 4prazr\tkar llimunI 1 ka5ika maslinovog uljaI 1,5 ka5idica lanenog ulja

Praziluk iseii na tanke kolutoveili sitne kockice, iscediti sok limu-na. Dodati sve ostale sastojke i do-bro izmeiati. Staviti u staklenudiniiu.

Sojino kiselo mlekosa koprivom

Potrebnoje:. 200m1 sojinog kiselog mlekar 2-3 kaSike weie

iseckane kopriver l malacveldar L denbelogluka) 1/2k^51tice mlevene sladicer l.kaSiiica mlevenih algir 2 ka5idicajabukovog sirdetar 1 kaiidica maslinovog uljao 1 ka5idica lanenog ulja

Koprivr"r preliti jabukovimsirietom i ostaviti da odstoji 5-10minuta. Nakon toga sve sastojke,osim ulja, ismiksati u blenderu,preliti uljem. Koristiti kao prelivili umak.

Salata od celera i renaPotrebnoje:.150gcelerac 1" ka5idica renar l ka5ikamlevenog

semena susalnar 1 ka5ika jabukovog sirdetar 1 kaiika maslinovog uljar 1 kaiidica algrr L kaSidica mlevene slaiice

Celer narendati, dodati ren, su-sam, ulje, jabukovo sirie, za(tne, pasve dobro izmeiati. Zbogdodavanjasemenki u salatu, ona postajeosnovni obrok ili njegov deo, te se

zbog tog sastava ne moZe radunatikao salata.

Salata od diioke sabundevom i SargarepomPotrebnoje:e 2maledioke+ malo parde bundever 1 mala Sargarepa

Izrendati, dodati kaSiku jabuko-vog sirieta sa L kadidicom isecka-nog periuna (list), detvrtinomka5idice bosiljka, polovinomkadidice karija, 1 kaiidicom rena, 1

kadikom maslinovog rlja, 1

ka5idicom lanenog ulja.

Ljuti umak od klica

S*nu salataPotrebnoje:r l00gcrvenogkupusar l00gbelogkupuiao 1009 Sargarepeo 1 crni (crveni) Iukrjabukovo sirder maslinovo ulieo kari'^veg.Zatinr seckanibeli luki mirodija

Povrie narendati, dodati sitnoseckani luk, sirie, zadrne i dobropromeiati. Prema i,elit moi,emododati majonez u salaiu, ona po-staje osnovni obrok ili njegov deo,te se zbog sastava ne moi,eraiunati kao salata.

Potrebno je:r 2 kaiike klica nautar 2 kaSike klica lucerkeI 3.ka5ikejabukovog

srrcetar 1-3ljute paprike

(poZeljno crvenih, Zu tihili narandiastih)

+ 1 ka5idicadomaceg senfa

o 1 ka5idica maslinovog ulia. Sve sastojke, osim ulj-a, iimiksa-

ti u blenderu, staviti u Siniju i pre-liti uljem.

Salata od kelerabe,Sargarepe i rotkvica

Potrebnoje:r I kelerabar 1 Sargarepa. I vezarotkvicat lvezaper6unar malo crnoglukao maslinovo ulie

Kelerabu i Sirgarepu narendari,rotkvice iseii na f,olu?ove, perdun icrni luk sitno naseckati, pi dodatiulje i dobro izmeiati. Garnirati li-stovima salate ili spanaia.

I

h ixacu.lJnutra stattte 1/2

ffi umeboii Sljive, obmotajte@ nori alqom i dobicete iz-' vanrediu uZinu ili obrok.

Dok imate probleme sa

.i goruSicom neka vam bar je-7 dan obrok dne'trro budu ove

pirindane kugle i, naravno, nezaboravite da ih dobro saLva(ete.

Powde na nisime naiinr Jedan od nadina pripreme hrane koji redava problemgoriSice niSime nadin (kuvanje u sopswenom soku sa

malo vode). A, povrie koje se preporuduje je pre svega

korenasto koie bi trebalo da se isede na krupne komade(5iri kolutiii,- dijagonale, kupe, polu-meseci...). Pre nego5to sipate powie na dno posude stavite malo kombu algei, kad bude gotovo, sluZite :uztftarice fi testeninu.

Pripremar Poftebno vam je pola Solje Sargarepe, dajkona i kupusa,I/2 wpene kaSike tamari soja sosa, 5 cm kombu alge imalo vode.

U Serpu na dno stavite isedenu kombu algu, Sargarepui dajkon, zal4te tamarijem i vodom, pa kuvajte na tihojvatrt2} minuta. Posle toga dodajte krupno seden kupus ikuvajte jod 20 minuta.

Ovo jelo se ne meia, vei se derpa blago protrese.Obratite paLnju da uvek bude malo vode (Sto manje, tobolje!). So iz tamar4a ie da izr,ude vodu iz powia i onoie da se kuva u sopstvenom soku. Kada sva voda ispari,jeloje gotovo. Poviie ie da bude sodno i obilovace eher-grjom zahladne zimske dane. Pored toga ovo jelo jadainludac i pospe5uje ludenje kvalitetnih sokova u Zelucu.

$nGt ill$: Na ovaj nadin moZete da kombinuj ete raznewste powia (padkanat i Sargarepa; didak, Sargarepa i daj-kon; praziluk i 5argarepa...). MoZete da koristite i bunde-vu. Ako upotrebljavate powie kao 5to je brokoli, prokeljili kelj, stavljajte ga u posudu zakuvarye.kasnije, jer mu jepotrebno mnogo manje wemena nego Korenastom.

T\..vllrlnncane Kugre

r Preko noii potopite Solju in-tegralnog pirinda pa je kuvajte

u 2 puta vi5e vode sa prsto-hvatom soli. Kad provri, ku-vajte jod petnaestak minutana tihoj vatri. Kad se piri-nad ohladi formirajte ku-gle velidine 1-/2 tentskeloptice da moZete da ihponesete i da se lako

Ako priprem",.,",l"lT:::-. jedan od obave-znTh zaiina preporuduje se gomasio (susamova so). Akoimate problem sa goruiicom gomasio bi trebalo da se

napravi urazmeri 1:8 (vi5e jang, odnosno slaniji).Bilo bi dobro da imate nerafinisanu

inhte da pojedete kaSidicu gomasija, bolje uzmite samosusam, jer previSe ovog za(ina poveiava potrebu za slat-Klm.

/\.i(romasto Sa DanCa CaJem

Ako imamo probleme sa goruSicom gomasio mointeda stavite i u banda-dai.

r Bandom prelijete 1 kadidicu gomasia, dobroprome5ate i pijete dokje top1o.

rnorsku so i integralni susam. Susamobavezno mora da se opere, procedii osuSi (pospite ga po suvoj krpi). ,4Kad je sawim suv prepecite ga uposudi sa teikim dnom ali pazi- .*_

te da ne zagori. Kad podne dapucketa smanjite vatru i svevreme ga medate dok blagone promeni boju i ne dobijefini oraSasti miris. Kada gauzmete izmedu oalca ikaZiprsta on trebalb da se

drobi.Posle toga prepecite mor-

sku so (moZete i veiu kolidinu,pa vi5ak duvajte u teglici). Kadase prohlade i so i susam sipajte ihu posudu suribadi i spiralnim po-kretima drobite. Kada zdrobite oko80 0/o semenki, gomasio je gotov (oko20 o/o ostale nezdrobljeno). Stavljate ga uhermetidki zattrorenu oosudu i koristite ne duZe odosam do devet dana.

Gomasio ima mnogo lekovitih osobina a jedna odnjih je i Sto smanjuje kiselost krvi, pospe5uje varenje, a

dobar je za nervrti sistem. Pored toga so se sporije apsor-buie kroz krv tako da neiete da budete indni. Veoma jevaLno i da ne preteruiete sa ovim zadinom. vei da kori-stite iednu kafenu kaSiticu po obroku uz Litartce. Ako

Nejedite pre spavanja

Ne zaboravite - ako zustainhteda se oslobodite goruSice morate

da meniate nadin ishrane i dadobro Lva(ete. Nikad nemoi-te dajedete 3-4 sata pre spa-vanja i poku5ajte da danpodnete miso supom odslatkog povria (bundeva,Sargarepa, pa5kanat, luk,kupus i druge wste kupu-sa,l.

Badem - prvapomod

Za prr,u pomoi moLe davam posluZi badem jer ima

osobinu da sakuplja kiselinu.Ako patite od vi5ka kiseline, uvek

nosite kesicu badema sa sobom, takoda, ako se nalazite van kuie. a imate

goru5icu, moLete da uzmete nekoliko badema i pai:Ijivoih saZvaiete.