bhikkhu bodhi - plemeniti osmostruki put

Download Bhikkhu Bodhi - Plemeniti Osmostruki Put

Post on 30-Dec-2014

34 views

Category:

Documents

5 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Plemeniti Osmostruki Put

TRANSCRIPT

Bhikkhu Bodhi PLEMENITI OSMOSTRUKI PUT

Naslov izvornika Bhikkhu Bodhi The Noble Eightfold Path Buddhist Publications Society 1984 http://www.bps.com/

Srpsko izdanje Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad-Beograd www.yu-budizam.com budizam@yahoo.com

Copyright za prevod Branislav Kovaevi 2011

Ova knjiga je namenjenja je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme

Bhikkhu Bodhi

Plemeniti osmostruki putPrevod Branislav Kovaevi

Predgovor 7 1. Put do okonanja patnje 10 2. Ispravno razumevanje (samma ditthi) 21 3. Ispravna namera (samma sankappa) 34 4. Ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno ivljenje (samma vaca, samma kammanta, samma aiva) 48 5. Ispravan napor (samma vayama) 65 6. Ispravna svesnost (samma sati ) 78 7. Ispravna koncentracija (samma samadhi) 95 8. Razvijanje mudrosti 107 Dodatak: Analiza plemenitog osmostrukg puta 120 Preporuena literatura 122

PREDGOVORutina Budinog uenja moe se sumirati u dva principa: etiri plemenite istine i plemenita osmostruka staza. Prvi princip obuhvata teoriju i prvenstvena reakcija koju on izaziva jeste razumevanje; drugi obuhvata praksu, u najirem smislu te rei, i pre svega poziva na vebanje. Unutar strukture uenja ova dva principa povezana su u jednu neraskidivu celinu koja se naziva Dham ma-Vinaya, uenje-i-praksa ili, ukratko, Dhamma. Unutranje jedinstvo Dhamme garantuje injenica da poslednja od etiri plemenite istine, istina o putu, jeste plemenita osmostruka staza, dok prvi lan plemenite osmostruke staze, ispravno razumevanje, predstavlja zapravo razumevanje etiri plemenite istine. Tako ova dva principa prodiru i ukljuuju jedan drugog, jer formula etiri plemenite istine sadri osmostruku stazu i plemenita osmostruka staza sadri etiri istine. Imajui u vidu ovo integralno jedinstvo, bilo bi besmisleno postaviti pitanje koji od ova dva vida Dhamme ima veu vrednost, teorija ili praksa. Ali ako ipak rizikujemo da postavimo takvo pitanje, odgovor bi bio u korist prakse. Praksa polae pravo prvenstva zato to je upravo ona to to itavo uenje ini ivim. Praksa prevodi Dhammu iz zbirke apstraktnih formula u jedno neprekidno otkrivanje istine. Ona obezbeuje otklon od problema patnje sa kojim uenje poinje. I isto tako cilj toga uenja, oslobaanje od patnje, ini ostvarljivim za nas u sopstvenom iskustvu, gde jedino ona dobija svoje autentino znaenje.

S

Bhikkhu Bodhi

Sleenje plemenite osmostruke staze jeste stvar prakse, pre nego intelektualnog znanja, ali da bismo se na pravi nai kretali stazom, nju na pravi nain treba razumeti. Zapravo, ispravno razumevanje staze je samo po sebi deo prakse. Ono je prvi deo puta, glasnik i vodi za ostatak puta. I tako iako nam poetni entuzijazam moe sugerisati da zadatak intelektualnog shvatanja moemo odloiti na stranu kao puko skretanje sa puta, zrelo razmatranje otkriva nam da je ono zapravo od sutinske vanosti za uspeh nae prakse. Knjiga koja je pred vama ima za cilj da doprinese ispravnom razumevanju plemenite osmostruke staze kroz istraivanje njenih osam lanova i komponenti koje tano odreuju ta svaki od njih u sebe ukljuuje. Pokuao sam da budem saet, koristei kao okvir za izlaganje Budine sopstvene rei kada je objanjavao lanove staze, onako kako je to u Sutta pitaki pali kanona. Da bih pomogao itaocu koji nema pristup primarnim izvorima ak ni u prevodu, trudio sam se da ograniim svoj izbor citata to je mogue vie (ali ne potpuno) na one koji se mogu nai u klasinoj antologiji potovanog Nyanatiloke The Word of the Buddha. U nekim sluajevima odlomci uzeti iz te knjiice su poneto modifikovani, kako bi ih uskladio sa prevodom koji se meni ini preciznijim. Da bih jo vie istakao znaenje ponekad sam se koristio i komentarima; naroito sam u svom razmatranju o koncentraciji i mudrosti (poglavlja VII i VIII) mnogo koristio Visuddhimagu (put proienja), obimno enciklopedijsko delo koje sistematizuje praksu na detaljan i sveobuhvatan nain. Ogranienost prostora nije mi dozvolila da detaljnije obradim svaki lan. Da bih ovo nadoknadio ukljuio sam listu preporuene literature na kraju, koja itaocu moe obezbediti detaljnija objanjenja pojedinih lanova puta. Meutim, ukoliko neko ima nameru da se potpuno posveti praktikovanju puta, naroito na njegovim naprednijim stupnjevima koncentracije i uvida, bilo bi izuzetno korisno da doe u kontakt sa kvalifikovanim uiteljem.

Plemeniti osmostruki put

Skraenice Tekstualne reference skraene su na sledei nain: DN. . . . . . Digha nikya (broj sutte) MN. . . . . . Mahima nikya (broj sutte) SN. . . . . . . Samyutta nikya (poglavlje i broj sutte) AN. . . . . . Anguttara nikya (brojana zbirka i broj sutte) Dhp. . . . . . Dhammapada (stih) Vism. . . . . Visuddhimagga Citati iz Visuddhimagge su oznaeni poglavljem i brojem odeljka u prevodu Bhikkhu namolija (The Path of Purification, BPS, izd. 1975, 1991)

1. PUT DO OKONANJA PATNJE

T

raganje za duhovnom stazom raa se iz patnje. Ono ne poinje sa svetlou i ekstazom, ve sa dubokim ubodima bola, razoarenja i konfuzije. Meutim, da bi se iz patnje rodilo istinsko duhovno traganje, potrebno je neto vie od neega pasivno primljenog spolja. Potrebno je da ona pokrene jedno unutranje razumevanje, percepciju koja probija kroz povrno samozadovoljstvo naim uobiajenim susretom sa ovim svetom i donese odblesak one nesigurnosti koja neprekidno zjapi pod naim nogama. Kada se ovaj uvid javi, ak i samo na trenutak, on moe dovesti do duboke line krize. On preokree uobiajene ciljeve i vrednosti, izvre nae preokupacije, naputa stare uitke nezadovoljenim. U poetku ovakve promene obino se ne doekuju sa odobravanjem. Pokuavamo da poreknemo svoju viziju i da priguimo svoje sumnje; borimo se da nezadovoljstvo odagnamo novim preokupacijama. Ali vatra znatielje, jednom upaljena, nastavlja da gori i ako sebi ne dopustimo da nas zavedu povrne prepravke ili da se utopimo ponovo u nekakvu bledu verziju svog prirodnog optimizma, na kraju e ona prvobitna iskra uvida ponovo buknuti, i ponovo nas suoiti sa naim sutinskim problemima. Upravo na toj taki, kada su nam svi putevi za bekstvo blokirani, spremni smo da potraimo stazu koja nau uznemirenost dovodi do njezinog kraja. Ne moemo vie da nastavimo da samozadovoljno plutamo kroz ivot, voeni naslepo svojom glau za ulnim zadovoljstvima i pritiskom dominantnih drutvenih normi. 10

Plemeniti osmostruki put

Jedna dublja realnost nas doziva; uli smo zov jedne stabilnije, autentinije sree i sve dok ne stignemo na svoju destinaciju ne moemo biti zadovoljni. Ali upravo tada suoavamo se sa novom potekoom. Kada prepoznamo potrebu za duhovnom stazom, otkrivamo da duhovna uenja ni na koji nain nisu homogena i meusobno kompatibilna. Kada prelistavamo dela duhovnog naslea oveanstva, kako drevna, tako i savremena, ne nalazimo jedan ton, ve pravi vaar duhovnih sistema i disciplina koje svaka sebe nude kao najvie, najbre, najmonije ili najdublje reenje za nae traganje za Konanim. Suoeni sa ovakvom meavinom, postajemo zbunjeni pokuavajui da ih premerimo da odluimo ta je to to istinski oslobaa, ta je pravo reenje za nae potrebe, a ta stranputica. Jedan pristup reavanju ovog problema koji je danas popularan jeste eklekticizam: odabrati i uzeti iz razliitih tradicija sve ono to nam se ini primenjivim za nae potrebe, stapajui razliite prakse i tehnike u jednu sintetiku celinu koja nas lino zadovoljava. Tako neko moe kombinovati budistiku meditaciju sabranosti sa hinduistikim recitovanjem mantre, hriansku molitvu sa sufi plesom, jevrejsku Kabalu sa tibetanskim vebama vizualizacije. Meutim, iako eklekticizam ponekad pomae u prelazu od prevashodno svetovnog i materijalistikog naina ivota na onaj sa vie duhovnog sadraja, ipak se na kraju pokazuje kao nedovoljan. Iako se od njega moe nainiti ugodno usputno boravite, on nije pogodan kao krajnje odredite. Postoje u eklekticizmu dva meusobno povezana ostatka koja izazivaju ovakvu neadekvatnost. Jedan je taj da eklekticizam iskrivljava upravo one tradicije na koje se oslanja. Velike duhovne tradicije same po sebi ne izlau svoju praksu kao nekakve nezavisne tehnike koje se mogu koristiti izvan njihovog okruenja i slobodno prekombinovati kako bi se popravio kvalitet naeg ivota. One ih pre predstavljaju kao delove jedne integralne celine, koherentne vizije fundamentalne prirode stvarnosti i konanog cilja 11

Bhikkhu Bodhi

duhovnog traganja. Duhovna tradicija nije nekakav plitki potok u kojem moemo da pokvasimo noge i onda brzo iskoraimo na obalu. Ona je mona, uskomeana reka koja e projuriti kroz itav pejza naeg ivota i ukoliko zaista elimo da njome putujemo moramo u sebi nai dovoljno hrabrosti kako bismo otisnuli svoj amac ka njezinim dubinama. Drugi nedostatak eklekticizma proizilazi iz prvog. Poto su duhovne prakse izgraene na vizijama koje se odnose na prirodu stvarnosti i krajnje dobro, ove vizije nisu meusobno kompatibilne. Kada poteno ispitamo uenja ovih tradicija ustanoviemo da meu njima ima krupnih razlika u perspektivi koju zauzimaju, razlika koje ne moemo lako odbaciti kao razliite naine da se kae ista stvar. Umesto toga, one ukazuju na veoma razliita iskustva koja sainjavaju najvii cilj i stazu kojom treba ii da bi se taj cilj dostigao. Otuda, upravo zbog razlika u perspektivi i praksi koje razliite duhovne tradicije predlau, kada jednom prerastemo eklekticizam i osetimo se spremnim da se ozbiljno posvetimo jednom odreenom putu, naemo se pred izazovom odabira onog puta koji e nas voditi do istinskog prosvetljenja i slobode. Jedan od naina da reimo ovu dilemu jeste da sami sebi razjasnimo svoj osnovni cilj, da odredimo ta je to za im tragamo na istinski oslobaajuem putu. Ukoliko paljivo osmotrimo, postae nam jasno da na prvenstveni zahtev jeste jedan put kojim emo okonati patnju. Svi problemi se na kraju mogu redukovati na problem patnje; otuda nam je potreban nain na koji emo reiti ovaj problem konano i potpuno. Obe ove rei su vane. Staza koja vodi do konanog okonanja p

Recommended

View more >