bezbednost i zdravlje na radu prerada vode za piĆ · bezbednost i zdravlje na radu zaposleni ma...

158781 - TEMPUS-RS-TEMPUS-JPHES -Occupational safety and health - degree curricula and

lifelong learning.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

PRERADA VODE ZA PIĆE

PROGRAM Bezbednost i zdravlje na radu

Normativno uređenje Prava i obaveze poslodavca i zaposlenih

Prerada vode za piće Dezinfekcija vode – hlorisanje

Način i sistemi za hlorisanje vode Hlor

Osobine

Skladištenje

Trovanje hlorom

Prva pomoć

Lična zaštitna sredstva


Normativno uređenje:

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Kolektivni ugovor; Opšti akt poslodavca (pravilnik o bezbednosti i

zdravlju na radu), ili ugovor o radu; Akt o proceni rizika.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADUKo ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu?

zaposleni;

učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.);

lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;

lica na profesionalnoj rehabilitaciji;

lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada;

lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;

lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.


Preventivne mere za bezbedan i zdrav rad

projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje objekata namenjenih za rad.

projektovanje, izgradnja i korišćenje tehnoloških procesa; projektovanje, izrada, korišćenje i održavanje sredstava

za rad; proizvodnja, pakovanje, skladištenje i uništavanje

opasnih materija; projektovanje, proizvodnja i korišćenje sredstava i

opreme za ličnu zaštitu na radu; obrazovanje, vaspitavanje i osposobljavanje;


Sprovođenje mera za bezbedan i zdrav rad zasniva se na sledećim načelima:

Izbegavanje rizika; Procena rizika koji se ne mogu izbeći; Otklanjane rizika na njihovom izvoru; Prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom; Zamena opasnih tehn. procesa ili metoda manje opasnim Davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim

merama; Odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih.


ZAPOSLENI IMA PRAVO:

Da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenje o pitanjim bezbednosti;

Da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta;


ZAPOSLENI MA PRAVO DA ODBIJE DA RADI:

ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje; ako mu nije obezbeđen propisani lekarski pregled; ako nije osposobljen za bezbedan rad i upoznat sa svim

rizicima na radnom mestu; ako radi duže od punog radnog vremena ili noću, ako mu

taj rad po oceni slube medicin rada pogoršava zdravstveno stanje;

ako radi na sredstvu za rad na kome nisu primenjene propisane mere bezbednosti.


ZAPOSLENI JE DUŽAN DA:

Primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad; Namenski koristi sredstva za rad i opasne materije; Koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na

radu; Po saznanju odmah obavesti poslodavca o

nepravilnostima, štetnostima ili drugoj pojavi koja bi mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje;

Da sarađuje sa poslodavcem i licem zaduženim za bezbednost i zdravlje na radu u sprovođenju propisanih mera;


Upoznavanje zaposlenih sa pravima i obavezama iz oblasti BZR kaoi sa opasnostima i štetnostima na određenom radnom mestu uz

stalni nadzor i kontrolu znanja zaposlenih predstavlja

NAJEFIKASNIJI NANAJEFIKASNIJI NAČČININ

za smanjenje rizika od povreda, profesionalnih bolesti i bolesti uvezi sa radom.


Kod zasnivanja radnog odnosa;Premeštaja na druge poslove;Prilikom uvođenja nove tehnologije;Kod promene procesa rada koji iziskuje promenu

mera za bezbedan rad;


MEŠANJEAERACIJAKOAGULACIJA I FLOKULACIJABISTRENJEFILTRIRANJEDEZINFEKCIJADOPUNSKI PROCESI


Ono se ostvaruje na jedan od sledećih načina:

mlaznicama i injektorima,

kruženjem vode,disperzijom gasa,

mehaničkim mešanjem elisama, lopaticama ili turbinama,

hidrauličkim gubitkomostvarenim suženjima,pragovima idenivelacijom.

MEŠANJE


AERACIJA

Aeracija je proces razmene materije između vode i gasne faze (vazduha ili čistog kiseonika) preko granice dodira. Aeracija se izvodi dovođenjem u dodir vode sa vazduhom ili čistim kiseonikom.

KOAGULACIJA I FLOKULACIJA

Koagulacija i flokulacija su procesi pripreme vode uz primenu hemikalija za dalju obradu.

Primenom koagulacije i flokulacije, nerastvorene i koloidne materije pretvaraju se u oblik pogodan da se sa efikasnošću od 95 do 99% uklone iz vode jednim od procesa:

taloženjem i filtriranjem,

flotacijom i filtriranjem,

direktnom filtriranjem.


BISTRENJE

Po završetku faze predtretmana vode sledi faza bistrenje. Ova faza obuhvata taloženje i flotaciju.

Taloženje

Taloženje (sedimentacija) je separacija suspendovanih materija iz vode pomoću gravitacije.

Flotacija

Flotacija je suprotna radnja od taloženja, jer dolazi do isplivavanja na površinu čestica materijala koje su lakše od vode.

FILTRIRANJE

Filtriranje je proces koji se u kondicioniranju vode koristi za uklanjanje nerastvorenih materija. Filtriranje se ostvaruje prolaskom vode kroz sloj granuliranog materijala postavljenog na perforiranu podlogu.

DEZINFEKCIJA VODE – HLORISANJE

Zadatak dezinfekcije vode je uništavanje bakterija,virusa i protozoa u cilju sprečavanja prenosabolesti putem vode.

Za dezinfekciju vode koriste se fizičke, hemijske ibiološke metode.


Dezinfekcija hemikalijama zasniva se na dejstvu hemikalija na vitalne delove mikroorganizama.

Najčešće primenjivana dezinfekciona sredstva su:hlor,hlor-dioksid iozon.


Na potrebnu koncentraciju dezinfekcionog sredstva i vreme kontakta sa vodom utiče:

Vrsta dezinfekcionog sredstva, Vrsta mikoorganizama, Hemijski karakter i temperatura vode koja se

dezinfikuje.


Instalacija za hlorisanje vode za piće sastoji se od:

Boce sa hlorom

Priključnnog kompleta

Dozir ventila

Hlorinatora sa uređajem za merenje protoka (rotametrom)

Automatskog vakuum preklopnika

Prigušnog ventila

Injektora sa nepovratnim ventilom


Sastavni deo instalacije čine i

Analizator rezidualnog hlora

Uređaj za detekciju hlora

Uređaj za neutralizaciju hlora

Alarmni sistem


Boce za tečni hlor izrađuju se od bešavnog čelika u zapreminama za 50, 75, 100, 150, 175 i 200 kg mase korisnog sadržaja.

Svaka boca je opremljena ventilom za dovod i odvod hlora uvrnutim u grlo boce i zaštitnom kapom za ventil.


PROCEDURA ZA ZAMENU BOCA SA HLOROM

Upali svetlo i uveri se da je bezbedno ući u prostoriju (moguće je da postoje vidljivi znaci oštećenja)

Pri radu obavezno koristi adekvatna lična zaštitna sredstva

Uključi sistem za ventilaciju

Zatvori ventil na boci

Sačekaj da se potroši hlor koji je zaostao u instalaciji

Oslobodi hlorinator

Postavi zaštitnu kapu na ventil boce

Skini lanac za osiguranje boce od pada



Bocu odloži u magacin

Postavi na mesto novu bocu

Postavi lanac za osiguranje od pada

Skini zaštitnu kapu

Postavi novi dihtung od klingerita

Montiraj vakuum regulator na bocu

Otvori ventil i odmah ga zatvori– u slučaju da ventil nije moguće normalno otvoriti, treba zagrejati vrelom vodom– ventil obavijemo krpom okvašenom vrelom vodom, sačekamo1– 2min. I pokušamo da otvorimo ventil, ako je sve uredu otvorimo ventil i nastavimo rad



Proveri zaptivenost sistema – test sprovedi korišćenjem amonijaka

Proveri funkcionalnost sistema za detekciju hlora

Ugasi sistem za ventilaciju, ugasi svetlo i zatvorivrata

Skini zaštitnu opremu i odloži je na propisano mesto


Povezivanje hlorinatora sa bocama hlora vrši se preko priključnog kompleta.

Jedan hlorinator može biti povezan na više boca.


Zadatak hlorinatora je da hlorni rastvor uvek u jednakim i precizno određenim količinama dozira kontinualno u vodu koja se dezinfikuje.


Rotametar je uređaj koji se koristi za merenje protoka tečnosti i gasova.


Ima ulogu da obezbedi kontinualni rad i napajanje sistema hlorom.


Ovi uređaji obezbeđuju generisanje vakuuma potrebnog za transpot rhlora i njegovo injektiranje i mešanje sa tretiranom vodom.


Detektor hlora

Analizator rezidualnog hlora


Uređaj za neutralizaciju hlora

HLOR

Opasnosti od požara, eksplozije i druge opasnosti

Hlor je negoriv, nagrizajući i naročito otrovan gas.

Pri reagovanju hlora sa redukcionim materijama može doći do eksplozije. Do eksplozije dolazi pri delovanju hlora na terpentin, etar, amonijak, butan, azot, etan, metan i druga jedinjenja. Sa metalima takođe reaguje burno.

Predstavlja veliku opasnost po život i zdravlje ljudi jer u vrlo malim koncentracijama deluje kao bojni otrov.

HLOR

Ambalaža i skladištenjePakuje se u hermetički zatvorene čelične boce i sudove od bakra i

aluminijumovih legura u zavisnosti da li je sa ili bez vode.

Skladišti se udaljeno do svih materija sa kojima burno reaguje.

HLOR

Boce za hlor

Boce za tečni hlor izrađuju se odbešavnog čelika u zapreminama za 50, 75, 100, 150, 175 i 200 kg mase korisnog sadržaja.

Svaka boca je opremljena ventilom za dovod i odvod hlora uvrnutim u grlo boce i zaštitnom kapom za ventil.

Bocma treba rukovati veoma pažljivo, a zaštitna kapa ventila mora uvek da bude postavljena osim u slučaju kada se boca puni i prazni.

Pri transportu, boce se ne smeju bacati, udarati i tumbati.

Boce sa hlorom se ne smeju transportovati zajedno sa bocama za ostale gasove, ne smeju biti izložene sunčevoj svetlosti i drugim izvorima toplote.

HLOR

Boce za hlor

Pravilnik o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove ("Sl. list SRJ", br.1/2003.)

Svaki sud mora imati na svojoj površini ili na pričvršćenoj tablici tačnoutisnute sledeće oznake:

firmu, odnosno naziv ili registrovani znak proizvođača; fabrički broj suda;

godinu izrade;

naziv gasa kojim se sud puni, s tim da naziv gasa ne sme biti označen samo hemijskom formulom;

HLOR

Boce za hlor

masu praznog suda, u kg, uključujući i masu podnožja obruča na grlu i ventila, ali bez zaštitne kape, a za sudove za rastvoreni acetilen - masu bez kape, ili sa poroznom masom, acetonom i ventilom;

zapreminu suda, u l;

probni pritisak, u bar;

žig toplotne obrade, utisnut iza fabričkog broja suda;

žig nadležnog organa sa datumom poslednje kontrole;

HLOR

Skladišta hlora

Skladišta hlora treba da budu posebni nadzemni građevinski objekti, od negorivog materijala (zidani objekti).

Treba da budu zaštićena odgovarajućom gromobranskom instalacijom.

Ispred većih skladišta treba da postoji istovarna rampa, koja olakšava utovar i istovar boca i kontejnera

Skladište treba da se sastoji od više prostorija pri čemu se u jednoj čuvaju poune boce ili kontejneri u drugoj prazne, a u posebnoj prostoriji sistem za neutralizaciju.

HLOR

Unutrašnjost skladišta (pod i zidovi) najbolje je da budu pokriveni keramičkim pločicama, zbog agresivnosti hlora.

Električne instalacije i uređaji u unutrašnjosti, trebaju da budu zaštićeni od agresivnog delovanja hlora u skladu sa odgovarajućim standardima za predviđene klase spoljašnjih uticaja.

Prekidači rasvete trebaju da budu izvedeni van skladišne prostorije.U prostoriji ne sme da bude uskladišten nikakav gorivi materijal.

Vrata na skladištu trebaju da dihtuju da bi se sprečilo eventualno izlaženje hlora u slučaju aksidenta.

HLOR

Na skladištu hlora ne trebaju da postoje prozori, a ako već postoje moraju biti zaštićeni tako da sunčevi zraci ne mogu kroz njih padati direktno na boce i kontejnere sa hlorom. Naime kod nekih skladišta se ostavljju manje zastakljene površine radi moguće kontrole unutrašnjosti.

Ispred svakih vrata na skladištu trebaju da postoje vizuelni i zvučni signalizatori, radi upozorenja ukoliko dođe do isticanja hlora (povezani sa gasnom detekcijom).

Vrata na skladištu moraju biti stalno zaključana i opremljena odgovarajućim zabravnim elementima.

Boce (50, 150, 175 kg i sl.) se u unutrašnjosti skladišta osiguravaju od pada, vezivanjem za obodne zidove, na odgovarajući način.

HLOR

Kontejneri od 1000 kg se postavljaju na pod skladišta.

Može se u unutrašnjosti skladišta, kao dodatna mera bezbednosti (ukoliko uslovi dopuštaju), između vrata i uskladištenih kontejnera podići zaštitni zid, visine oko 50 cm, kako bi se sprečilo i usporilo kretanje isteklog hlora do samog ulaza u skladište (kontejneri se nalaze kao u "bazenu" - tankvani).

Sva vrata na skladištu trebaju biti označena odgovarajućom oznakom za opasnost i moraju se otvarati ka spoljašnjem prostoru, u pravcu izlaza.

HLOR

Skladišta hlora trebaju da imaju gasnu detekciju. Zbog specifične težine hlora gasni detektori se postavljaju na rastojanju od 20-30 cm od poda skladišta.

Mora da postoji prinudna ventilacija.

Usisni otvori ventilacionih kanala treba da budu locirani uz podprostorije, a mogu i na samom podu.

Sistem za ventilaciju skladišta hlora mora da bude autonoman i bez recirkulacije.

Mora da postoji sistem za neutralizaciju isteklog hlora najčešće tipa scrubber, koji se postavlja u posebnoj, građevinski odvojenoj, prostoriji u skladištu.

HLOR

Navedena tri sistema (za detekciju, ventilaciju i neutralizaciju) trebaju biti spregnuti u jednu celinu.

Treba da postoji izvor rezervnog napajanja električnom energijom ovih zaštitnih sistema, koji se automatski aktiviraju. Kod nekih manjih hlornih stanica, sa jednom ili dve boce, u praksi je često prisutno ručno aktiviranje sistema.

HLOR

Moguća organizacija skladišta1 - Scrubber 2 - Kontejneri 3 - Boce 4 - Prazna ambalaža

HLOR

Postupak pri isticanju iz ambalažeU zavisnosti od težine akcidenta, obavestiti Centar za uzbunjivanje, vatrogasece,

policiju, pošiljaoca ili primaoca.

Pozvati stručnjake.

U stambenim i industirjskim zonama, upozoriti stanovništvo na opasnost.

Izvršiti evakuaciju ljudstva iz opasne zone, u smeru suprotnom od smera vetra, ili poprečno na smer vetra.

Zabraniti pristup svim licima koja ne učestvuju u sanaciji nastale nezgode.

Opasno područje ograditi i obeležiti zonu bezbednosti.

Vetrokazom odrediti smer vetra, kako bi se znalo u kom smeru odlazi najveći deo gasa.

HLOR

Imati u vidu da hlor ispunjava najniže slojeve atmosfere, sve pukotine i prodire duboko ispod površine.

Treba da intervenišu samo obučeni radnici, opremljeni potpunom zaštitnom opremom.

Zatvoriti podrume i ostale slične prostorije u koje stupati tek po kontroli.

Zatvaranjem ventila boce - cisterne, onemogućiti dalji izlazak gasa.

Ukoliko je moguće, ukloniti ambalažu iz opasnog područja.

Obaranje hlora koji izlazi iz posude, vrši se raspršenom vodom.

PRVA POMOĆ

Ako uprkos svim zaštitnim merama dođe donesreće, unesrećenom treba pružiti prvu pomoć.

U slučaju lakšeg trovanja žrtva treba: da se udalji iz zatrovane prostorije, da miruje na osvetljenom i umereno toplom mestu, da ne pije alkoholna pića, već mleko kao sredstvo

za ublažavanje kašlja, da se obrati lekaru.

PRVA POMOĆ

U slučaju prskanja hlora u oči: treba oči, sa otvorenim kapcima, ispirati velikom

količinom vode, bar 15 minuta, pa posle pauze od15 minuta, nastaviti ispiranje (ne koristiti nikakvahemijska sredstva),

obratiti se lekaru.U slučaju dodira hlora sa kožom i odećom:

skinuti odelo i oprati pod tušem, oprati kožu velikom količinom vode i sapuna (ne

koristiti nikakva hemijska sredstva), obratiti se lekaru.

PRVA POMOĆU slučaju težeg trovanja:

spasilac mora da raspolaže zaštitnom opremom (zaštitnamaska, gumeno odelo, gumenerukavice i čizme),

brzo evakuisati zatrovanog iz zone velike koncentaracijehlora,

zatrovanog položiti na leđa uz podignuto uzglavlje(staviti jastuk pod glavu, otkopčatiodeću, tako da jeoslobođen vrat i grudni koš),

zatrovanog utopliti i uviti u ćebad, odmah pozvati lekara.

LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA

Gas-maska za hlorZa zaštitu od hlora potrebno je koristiti

gas-masku sa obrazinom sa oznakom cedila "B" ili "BB". Cedilo sa oznakom "B" je crvene boje i na cedilu je ispisano "Cedilo protiv kiselih gasova"

Cedilo sa oznakom "BB" je takođe crvene boje, s tim što po sredini ima crnu traku. Na njemu stoji natpis "Cedilo protiv kiselih gasova sa ugrađenim cedilom protiv aerosola".

Gas - maska sa obrazinom pored organa za disanje, štiti i oči, a sastoji se iz obrazine i cedila.


Izolacioni aparatZa zaštitu organa za disanje, kada u radnoj

atmosferi postoje visoke, ili u kojoj semogu očekivati visoke koncentracijetoksičnih gasova, odnosno ako je u radnojatmosferi sadržaj kiseonika ispod 16%,koristi se izolacioni aparat sa kiseonikom ikomprimiranim vazduhom.

Aparatom rukuje posebno obučeno lice.Uređaj se nosi na leđima, a težina mu iznosioko 20 kg.


Zaštitna odela,

Kecelje,

Čizme, Rukavice

Zaštitne naočare

HVALA NA PAŽNJI

bezbednost i zdravlje na radu prerada vode za piĆ · bezbednost i zdravlje na radu zaposleni ma...

Documents