bez akorda - antologija tekstova jugoslovenske zabavne muzike - radiša dragićević

Radiša Dragićević

BEZ AKORDA ANTOLOGIJA TEKSTOVA

JUGOSLOVENSKE ZABAVNE MUZIKE

202


BEZ AKORDA

ANTOLOGIJA TEKSTOVA


2010.

Radiša Dragićević BEZ AKORDA Antologija tekstova jugoslovenske zabavne muzike Izdavač: Autorsko izdanje Recentzenti: Borislav Somrak Dragutin Matošević 2010.


BEZ AKORDA

ANTOLOGIJA TEKSTOVA


2010.

5

Ismet Arnautalić RIJEKA ŽIVOTA

Znam, moja rijeka ima dno po kome tiho teče. Znam, uvijek ima neki put po kome niko neće. Na kraju more čeka muk, u njemu sve je tiše. Put kojim idem sad je moj i nikog nikog više. Moj dan sve je kraći, bezdan ima kraj, sve što život daje, to ću saznati na putu svom. Znam, moja rijeka ima kraj i tamo tiho teče. Znam, uvijek ima neki put po kome niko neće.

Interpretacija: Jadranka Stojaković, 1975.

6

Duško Arsenijević SVET SE BRZO OKREĆE

Ovaj je svet igrač na žici, lutka što govori da i ne. I svi smo mi na jednoj slici neko kasnije, neko pre. I nemoj da razbiješ glavu, mreža je davno postavljena; svejedno je ko je u pravu od sunca visi paučina. Samo tvoje ruke dve u kosi mi zaspale. Na dnu mojih grudi zri jedna pesma samo za tebe: O, zagrli me, svet se brzo okreće. O, odneće me stavi mi ruke u džepove. Prava je stvar ljubav na reci, malo vina i tamjana. I nije važno šta znače reči i da li postoji obala. Interpretacija: Kerber, 1988.

7

Momčilo Bajagić ZAŽMURI

Zažmuri pa na sopstvenom platnu U glavi pomešaj sivu i zlatnu Lagano da ne remetiš veče Zažmuri pusti film da isteče Udahni vazduh lepljiv od krvi Ne gledaj me kao vučica Nije moja želja presuda Baklje gore pesma Cigana Pročitana s dlana sudbina

Interpretacija: Bajaga i instruktori,1985.

8

Momčilo Bajagić KAD HODAŠ

Veče ne miriše na rakove i školjke mesec je bleda fleka boje cimeta uzimaš cipele za šetanje kroz snove ulica voli ritam tvojih koraka Vetar se provlači kroz nepoznate reči asfalt se miluje sa tvojim štiklama suviše mekan da bi mogao da spreči ovo je veče puno tvojih tragova Kad hodaš ne zastajkuješ i zemlju ne dodiruješ a mene ne primećuješ i uporno se trudiš Da me prođe požuda još drhtim od tvog pogleda iz nekih starih razloga ne mogu da se sredim Interpretacija: Riblja čorba, 1984.

9

Momčilo Bajagić RUSKI VOZ

Voz pospani voz za Harkov Gomelj Lenjingrad znam kako je noćas dalek Beograd

Neće moći nikada olovka ni hartija ni svi ruski poštari ne mogu ti odneti pismo koje pišem ja marka s likom Lenjina i u pismu jedina tuga što me razbija

Nije votka rakija mada noćas udara tuga mi je velika velika ko Rusija ja ne mogu poslati ljubav jer se ljubav ne šalje nit sam mogo poneti sa sobom tvoje poljupce

Voz u vozu izgužvana lica putnika ti si tamo negde iza onih planina da l' si možda zaspala il si budna kao ja da l' te muče nemiri il te nista ne muči

Kada budeš čitala pismo koje pišem ja tajna biće skrivena iza ovih redova Interpretacija: Bajaga i instruktori, 1987.

10

Đorđe Balašević ŽIVOT JE MORE

Život je more, pučina crna, po kojoj tonu mnogi što brode. Nije mi srce plašljiva srna, ja se ne bojim velike vode. Lome me vali, nose me struje: oseka sreće, a tuge plima. Šiba me nebo bičem oluje, al' još se ne dam i još me ima. U jutra rana plaše me senke minulih dana. Sećanja mutna kao u laži, kao u snu. Ipak se borim, ipak se nadam, sve manje letim, sve više padam i sve su jače ruke što me vuku dnu. Možda će žena svilenog bedra, koja me zove i pruža ruke, uliti vetar u moja jedra do nove žene, do nove luke. Interpretacija: Đorđe Balašević, 1978.

11

Đorđe Balašević JEDAN SAŠA IZ VOZA

Juli je mesec vruć kada putuje pola nacije u vozu ni za lek nema mesta bez rezervacije A ja sam gledala kako promiču neki pejzaži i tad sam videla jedan pogled koji me traži Jedan Saša iz voza mi slomio srce i otiš'o negde u daleki svet i rek'o mi kako je voleti lako jer ljudi su pčele a ljubav je cvet O što je pričao divno pričao o nekim stvarima o trci Tour de France i o zelenim bulevarima O nekom Zokiju s kojim je davno delio klupu o tom kako je slušao samo Indexe i Korni grupu On mi je pružio čitav beli svet na svom dlanu al' već je svitalo voz je stigao u Ljubljanu I kad je sišao samo mahnuo rekao: Ćao ja sam ponavljala: Nije mi žao nije mi žao

Interpretacija: Rani Mraz (Biljana Krstić), 1979.

12

Đorđe Balašević KAŽEŠ DA TI NEKAD

IZGLEDAM K'O DUNAV

Kažeš da ti nekad izgledam ko Dunav stižem mutan nepoznat i sam oko mene svud ravnica tuđe zemlje tuđa lica Prošli dani svetla u daljini tuga radost istina i laž ljudi čudni i smešni ljudi srećni i grešni Kažeš da ti nekad izgledam ko Dunav stižem mutan nepoznat i sam nosim miris planina miris žita i vina I ne traži da budem ti robom i ne spremaj mi zamke i okov jer ja rušim sve brane pred sobom uvek nastavljam sam svojim tokom Hej slobodo lepa ptico hej živote slatka tajno hej daljine dalje hajdmo sve do Crnog mora koje znači kraj Interpretacija: Zdravko Čolić, 1981.

13

Đorđe Balašević KRISTIFORE CRNI SINE

Dosadio španskom kralju stalno jedan isti svet na Kolumba izbor pade da načini preokret Nije stig'o da se snađe vec mu utrapiše lađe i rekoše nađi kontinent nije znao da će sasvim promašiti liniju da ce naći Ameriku sve tražeći Indiju Kristifore crni sine kud se vinu na pučine kad ti to ne leži ni za lek ne ide se preko mora bez kompasa i motora nema veze što je srednji vek Jednog dana kad pred njima neka zemlja velika svi misliše Indija kad ono Amerika Kristof se za glavu hvata stavlja omču oko vrata da potraži stvarno drugi svet Ljudi moji totalno sam promašio liniju našao sam Ameriku a tražio Indiju Interpretacija: Rani mraz (Verica Todorović), 1978.

14

Đorđe Balašević NEKI NOVI KLINCI

Moj deda već dugo ore nebeske njive ali baka jos čuva sve stvari i sliku našeg sveca na dan kad sam rođen tu je posađen orah i u avliji pod gustom krošnjom sad igraju se deca

Neki novi klinci neki novi klinci

Kroz maglu treperi devet sveća na torti tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca u maju još uvek zriju komšijske bašte ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca


Moj drugar Milutin druga klupa do vrata ima klinca od četiri i po i uči ga da peca ponekad ga sretnem mahne kroz prozor kola al u borbi za loptom sad jurcaju neka druga deca


A ja ja se kockam s prevarantom životom iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca i stariji mi kažu "Sad si u pravom dobu" a u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca


Interpretacija: Rani mraz, 1979.

15

Đorđe Balašević PANONSKI MORNAR

Gledam Banat, Srem i Bačku s Fruske gore; gledam tako, a u dusi lom, tu je nekad, kažu knjige, bilo more čekalo me pa presušilo.

Rođeni sam moreplovac, ko Magelan il' još bolje ko admiral Kuk, u ravnici usred njiva gubim elan, nasukan u žitu morski vuk.

Mog mora nema i ne znam šta da radim, moj stari kaže da ni Dunav nije loš. Mog mora nema, al' ja živim u nadi da možda ipak negde srešćemo se još.

Život mi je zato gorak kao tonik, tuga moja bez kraja i dna, al' na sreću tu je mesec, svetionik, vodi me kroz hladno more sna.

O, gde baš mene da tako nešto snađe, ovo je priča i za suze i za smeh. Poneki mornar možda ostane bez lađe, ali bez mora to je izuzetan peh.

Interpretacija: Đorđe Balašević, 1979.

16

Đorđe Balašević SLOVENSKA

Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan zašto ko da zna al to sam jutro dočekao umoran ko da sam i ja leteo s njim krilima teškim olovnim i video svet sakriven iza zlatnih oblaka Ako umrem mlad posadi mi na grobu samo ruzmarin na dozvoli tad da naprave od toga tuzni treći čin nek mi ne drže govore nek drugom pletu lovore ako umrem mlad zaustavljen u koraku i snu O zagrli me sad jako najbolje što znaš i nemoj crnoj ptici da me daš ma ne ne brini proći ce za tren ja sam samo malo lud i zaljubljen U mojim venama davni sever caruje i ja ponekad ne znam šta mu je što luduje od srece tugu tka moja prosta duša slovenska

17

Uplasi me sjaj milion sveća kad se nebom popali gde je tome kraj za kog su tako dubok zdenac kopali zašto se sve to dešava da l čovek ista rešava il smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama


18

Đorđe Balašević CELOVEČERNJI THE KID

Prošo sam Divlji zapad širom pod nebeskim šeširom a to baš nije neki raj kaktusi kojoti oluje pa nema vode i struje o kakav zabit kraj

Al' ja sam gonio svog vranca mada sam dobar ortak s njim moro sam naći toga stranca da najzad raščistim sa tim zašto je slavan i kolko je brz na kraju krajeva Celovečernji the Kid

Od Santa Fea do Santo Franciska i dalje dokle god dopire vid čuje se muzika larma i vriska gde god je Celovečernji Kid

Cure visoke a prerija niska na čudnim mestima ostavlja trag od Santa Fea do Santo Franciska sa njim jaše vrag

Poput tvrdoglavog Komanča svud širom Božjeg ranča jaho sam za njim sa koje strane pištolj drži

19

ma nije valjda brži O ne mirim se s tim

Prošo sam pravu kataklizmu sreto sam grizlije i šljam ušla mi zvečarka u čizmu od tad više čizme ne skidam al samo za njim gde si da si dobro pazi Celovečernji the Kid

I konačno sam ga stigao na nekoj hacijendi izgledao mi je više kao istočnjački napuderisani dandy (pio je neki sumnjivi brandy)

Rekoh mu vadi ga da vidim kolko si dobar on reče opa malo se čudim ovom gestu ja ne vadim nikad na javnom mestu mora biti da si me zamenio s nekim

Sinko reče on ti rešavaš sve u prvoj rundi i ispucaš šaržer za par sekundi kod mene je drugo moj metak putuje dugo


20

Mišo Bartulica JELENA

Nismo svi iz ljubavi stigli na ovaj svijet proplakah u času kad nema niko da te zavoli još postoje istine koje vole boljeti zbog mene nikad nikad neće plakati

Nikada se nismo sreli vremena nismo imali da mi oči obrišeš da mi ruke miluješ jer ja sam tugu kvasio tuđim suzama ko nekad moja draga svojim očima

Jelena Jelena eh da su anđeli nosili krila rodama Jelena Jelena da su bar Bogovi imali malo vremena Jelena pomisli da su bar ljudi svi rođeni pod srećnim zvjezdama

A godine prolaze niz naše obraze vjetrove proljetne starost umiruje da l za tebe postoji neko sasvim drag i lijep čije ruke tebi radost donose

Jer danas više nemam snage da te zavolim danas samo moram moram još jednom da te potražim jer ja sam tugu kvasio tuđim suzama zbog mene nikad nikad nisi plakala Interpretacija: Bolero, 1988.

21

Toma Bebić MARČELINA

Jeste li znali Marčelinu, ženu iz one ulice? Smijeh je tražila, bol upoznala, Marčelina. Na čelu nosila je tugu, u oku joj je sjala noć. Pramen kose živ čuvala je crn, Marčelina. Interpretacija: Toma Bebić, 1977.

22

Toma Bebić TU-TU, AUTO, VRAG TI PIZ ODNIJA

Jo, ča letidu isprid nosa ove rugobe tonobili, svu su nan ar´ju usmrdili i tišinu prikinili! Di mi je sad moj tovar Sivac, di su njegove drage uši... Miga bi s njima, pa zapeva najlipju pismu vrilog lita! I boje da si mi krepa, Sivče, sićan se kad si na Misec vika; evo su niki dan i njegovu lipost razotkrili! Ništa mi više ni ostalo o´ čista zvuka, loze i jutra; ne čujen tvoju pismu, Sivče, k vragu oni i oktan super! Jo, ča je pametan oni moj barba Ljubo, osta je u vlaje na čistu ar´ju i frišku spizu! Tu-tu, auto, vrag ti piz odnija! Interpretacija: Toma Bebić, 1973.

23

Boris Bele SMRT MORISONA DŽIMA

Mili Bože čuda velikoga Ja li grmi ja l se zemlja trese Niti grmi nit se zemlja trese Već to trešti muzika dok svira Pita majka Morisona Džima O moj sine od guštera kralju Jesi li se ikad prepanuo Ja l od vina jal od droge ljute Govori joj Morisone Džimi Ja se nisam nikad prepanuo Ni od droge ni od rujna vina Već sam sve po redu tamanio Poranila Morisona majka Pogledala nebu u oblake Ugledala dva vrana gavrana Jedan grakće drugi progovara Izginuo Morisone Džimi Braneć dušu od dušmanske ruke Nije sebi nanosio glave Krasan junak na ovome svetu

24

Pripoveda Morisone Džimi Ja se nisam nikad prepanuo Ni od deva ni od rujna vina Ni od pesme ni života ljuta To prozbori a s dušom se bori To izusti u vatru dušu pusti Bog mu dao u raju naselje Nama braćo pesmu i veselje Kume Džimi Bog ti pomogao Nad tobom se ne našlo junaka Ime ti se svuda pominjalo Dok je pesme i dok je veselja Interpretacija: Buldožer, 1989.

25

Filip Beli BELA DAMA CRNI KRALJ

Život je naš ko šahovska tabla Na kojoj figure slažem Al crne su uvek moje Otkad ova igra traje u kojoj smo ti i ja

Toliko već na potez čekam tvoj Moj sat već davno stoji Zašto toliko dugo misliš Da li sa mnom nešto gubiš Ili možda ja sve gubim

Bela dama crni kralj Uvek sama uvek sam Kao da su sunca dva Kao da su sveta dva

Bela dama crni kralj uvek ćemo biti mi Ova igra nema kraj Jedno sunce gubi sjaj Umoran je crni kralj

Već vidim kraj igrama našim Više ni nade nema Nikad nismo iste boje Nikad nismo isto polje Sve smo dalje ti i ja

Interpretacija: Đorđe Marjanović, 1977.

26

Filip Beli JEDNOM KAD SE ZALJUBIŠ

Jednom kad se zaljubiš upoznaćeš čudan svet drugačiji biće sni zavolećeš svaki cvet Jednom kad se zaljubiš neka tvoje srce zna nekog drugog ti volećeš kao što tebe volim ja Jednom kad se zaljubiš skrićeš pesme u srcu svom odabraćeš dalek put potražićeš novi dom Jednom kad se zaljubiš razumećeš zašto stojim pod prozorima tvojim razumećeš pisma duga šta je sreća šta je tuga Razumećeš i kad gubiš da još više tada ljubiš razumećeš usred plača od svega je ljubav jača Interpretacija: Leo Martin, 1974

27

Goran Bregović AKO IMA BOGA

Negdje u tvome adresaru pod slovom B je moje ime prekriži ga noćas i stavi krst pepela i krst tišine

Ako ima Boga sto zima a nijedno ljeto poneka mrvica sa tvog stola a nikad niko nije čeko kao što čekah ja do bola ako ima Boga

Moji drugovi odavno kuće imaju samo moja kuća je bez krova prokleta bit ćeš o ako ima Boga u paklu gorit ćeš

Sanjao sam te kako ulaziš u moju pjesmu ulaziš prosto ko u svoju baštu pod pazuh dolijeću ti lastavice ja pjevam bijela mi krila rastu a više me ne boli

Sanjao sam te kako s anđelima jedeš trešnje i kako anđeli na mene liče i kako šapćem u tvoje krilo rađaj mi djecu kao kolačiće a više me ne boli

Interpretacija: Bijelo Dugme, 1988.

28

Goran Bregović RUŽICA SI BILA

Ružica si bila jedna u mom srcu ružica si bila moja al nije za tebe divlja kupina ni čovjek kao ja Bog mi daje Bog mi odnosi ružica si bila sada više nisi S vremena na vrijeme kao da čujem stope ko da ideš preko mog praga S vremena na vrijeme a znam da nemam prava ti nisi više moja draga Letjele su noćas iznad moga krova letjele su ptice selice a ja sam sanjao tvoja koljena i tvoje poljupce Bog mi daje Bog mi odnosi ružica si bila sada više nisi

Interpretacija: Bijelo dugme, 1986.

29

Goran Bregović SANJAO SAM NOĆAS DA TE NEMAM

Sanjao sam noćas da te nemam da ležim budan na postelji od snijega i tiho tiho neka druga žena moje ime doziva kroz noć ružan san Vidio sam u snu ljiljan bijeli crne konje i svatove bez pjesme i tiho bez glasa odlaze nekud neki dragi ljudi gdje a gdje ružan san Hej noći stani zora neka svane Interpretacija: Bijelo dugme, 1976.

30

Goran Bregović SVE ĆE TO MILA MOJA

PREKRITI RUZMARIN SNJEGOVI I ŠAŠ

Sve će to o mila moja prekriti ruzmarin snjegovi i šaš i dvije će pokisle ptice sa tvoga oka prhnuti na jug nijedna suza nimalo volje nijedna slutnja ni glas a moglo je bolje Reći ćeš malo je tužno a on je bio kopile i jad i stat ćemo goli i sami pred ovo ledeno nebo u mrak miriše pelin pusto polje procvale ruže i med a moglo je bolje Gdje pokaži mi gdje kad tužne sudba ne voli i čime od svijeta da se braniš kao ruža sa dva smiješna trna ili snom uzalud uzalud sve je protiv nas Interpretacija: Bijelo dugme, 1979.

31

Dragutin Britvić ZVONA MOGA GRADA

Zvonila su za oluje zvonila su za vjenčanja Zvonila su za živote i za zadnja putovanja Kao neka vječna glazba naše slave našeg jada Zvonila su od davnina stara zvona moga grada Boga su i ljude zvale za trabaukul koji tone Zvonila su zvonila su za gromače i balkone Skupljala su naše lađe kao ptiče svoga gnezda Ka da srce majke kuca u zvoniku ispod zvjezda Dok spavaju stare luke i treperi plavi svod Zvonici su kao ruke koje prate bjeli brod U kamenu plavog neba čovjek prođe težak put Al su jednom kad ih treba stara zvona opet tu Pričaju nam našu povest brižno kao otac sinu U večeti kao ova izlile su svu toplinu Kao neka vječna glazba kolijevki i kolonada Slušajte ih kako zvone stara zvona moga grada Interpretacija: Vice Vukov,1970, Ivo Pattiera

32

Dragutin Britvić JA NE MOGU DRUGO

NEGO DA JE LJUBIM

Vezali me za taj kamen ko da je od suhog zlata, iako su drugdje bila otvorena širom vrata, bacili su jednom sidro neki meni slični judi, tako su me za sav život vezali na ovoj grudi. Bacili su jednom sidro, davno prije mog rođenja, ali imali su srce koje ne zna da se mijenja; nekad more puno bure nekad galebova jata pa sam vezan uz taj kamen ko da je od suvog zlata. U danima srećnim, u danima grubim ja ne mogu drugo nego da je ljubim, za sreću i suze što ona ih proli ja ne mogu drugo nego da je volim. Interpretacija: Mišo Kovač, 1975.

33

Dragutin Britvić JEDNA SOBA S POGLEDOM NA MORE

Jedna soba s pogledom na more I dani što teku osunčani plavi Ti u srcu a nebo u glavi Jedna soba s pogledom na more To je bio otok odvojen od svijeta Dva nežna lifta vozila su gore Čitav život mjesec dana ljeta Jedna soba s pogledom na more Ugaslih svetala jedan hotel plovi Izgubljen u bjelim valovima zore Mjesec dana trajali su snovi U toj sobi s pogledom na more Sad smo jedan život što nam više treba Zavezanih ruku putujemo gore Tu su vrata sasvim blizu neba Jedna soba s pogledom na more Kao noć i dan dvoje što se vječno druže S tobom život sav i još malo malo duže Jedan dugi dan jedno sunce što ne zalazi Bit će u nama do kraja života Interpretacija: Miodrag Jevremović, 1973.

34

Dragutin Britvić JOŠ MIRIŠU KUŠINI

Sipalo je zlato ljeta Na borove i terase Krenuli smo na kraj svjeta Vraćamo se svaki za se Nosila nas avantura I dizala poput plime Što ćeš od tih sretnih ura Poneti u svoje zime

Nestao je sav moj nemir Ko mećava kad se stiša Dotakli smo isti svemir Voljeli se prije kiša Nosila nas avantura I dizala poput plime Što ćeš od tih sretnih ura Poneti u svoje zime

Još mirušu kušini Kao borove šume Još su puni lancuni Tvoje topline Svjetla zavesu skini Pa nek kiše zašume Da se ne čuje zbogom Dok nestajem u daljini Intrerpretacija: Radojka Šverko, 1990.

35

Dragutin Britvić KUĆA ZA PTICE

Već sedmi dan je kišilo ko sa mnom da je čitav svijet zaboravljen al ti si se nasmiješio i nebo se nasmiješilo u isti tren I život svoj si listao i zvijezde su svjetlucale u život moj a onda si me ljubio ko ptice što su kucale na prozor tvoj Ja slavim večeras dan ljubavi tvoje u kući za ptice u kući za dvoje I dok ti pričam o nama ti gledaš me i smiješiš se jer sve to znaš i makar dani prolaze još uvijek ptice dolaze na prozor naš Interpretacija: Gabi Novak, 1973.

36

Dragutin Britvić NOĆAS ĆEMO ZEMLJI

KO MATERI REĆI

Skupit ćemo noćas, prijatelji moji, i drače i cviće iz naseg đardina, tisuću sinova, razbacani škoji i tisuće kćeri gromača i stina.

Noćas ćemo zemlji ko materi reći: nosimo iz grozjem srce u kašeti, iz svake će loze krv rumena teći, a pisma će sama poći po kaleti.

Dalmacijo zemljo, maslinova grano, Dalmacijo zemljo, kamena i smilja, pozlati mi veslo kad ustanem rano - obala je tvoja o sunčanih milja.

Do ramena zemlji narasti će plima, sinovi i kćeri, ribari, težaci, a za one drage, kojih više nima, donit ćemo vjenac pa u more bacit.

Rasti zemljo, pukni stino, kucaj srce materino. Šumi more, suzo slana, Trajnaninaninanana. Interpretacija: Mišo Kovač, 1977.

37

Dragutin Britvić POTRAŽI ME U PREDGRAĐU

Ova dvorišta puna neba i ptica uđu ko muzika stara nekud duboko u nas i tu uvijek ostanu

Potraži me u predgrađu na ulici na raskršću gdje mi je jorgovan rasuo perle gdje nam je proljeće dotaklo usne i pobjeglo

Potraži me u predgrađu kraj vlakova što prolaze bit ćemo sami u svitanje dana bit ćemo sami u pjesmama ptica ko nekada

Drijemaju jedra od rublja i cvijeća čekaju vjetar da nekuda plove čujes li naše nas predgrađe zove traže te kuće i ulice stare

Potraži me u predgrađu poljubi me u sjećanju bar onih sati kad ostaneš sam ako me sada još imalo voliš potraži me

Ti nemaš prsten sa našeg vjenčanja al pamtiš strehu na kraju grada bez mnogo cvijeća bez vela i zlata bila si sa mnom sretna ko nikad Potraži me u predgrađu Interpretacija: Đorđe Marjanović, 1964. Lado Leskovar 1967, Meri Cetinić

38

Dragutin Britvić SKALINE OD SUDBINE

Kamo hode te skaline Uvijek dalje od daljine Kao česma iz dubine Ko da izvor okameni Jednoj tajni jednoj ženi Te skaline od sudbine Kamo vode te skaline Kad je jutro poput mlijeka Iza bola iza tmine Kad se sa mnom penje more U tu sobu što je gore U tu nježnost što me čeka. Te skaline te skaline Što se svaku noć rode Da se spasi kad je teško I da se do neba ode Što se uspinju u meni K jednoj tajni jednoj ženi Te skaline od sudbine. Interpretacija: Ibrica Jusić, 1975.

39

Dragutin Britvić TVOJE LICE

Ti imaš lice jasno kao dan Ko nebo poslije kiše I sve o tebi odavno već znam Sve na tvome licu piše Na tvome licu znam kad umre cvjet Pod suncem što nas grije Jer tvoje lice odaje taj svjet Što u svome srcu kriješ Gledao sam kako spavaš Kad su dolazile ptice Da probude osmjeh tvoj Gledao sam kako plačeš Gledao sam tvoje lice I vidio život svoj Ti imaš lice jasno kao dan Ko nebo poslije kiše Tek jedno nisam mogao da znam Da me ne voliš Ne voliš više Interpretacija: Mišo Kovač, 1971. Đorđi Peruzović

40

Dragutin Britvić U KAMENU PJESMA PIŠE

U kamenu ima česma Ko da zemlja kroz nju diše U kamenu ima klupa U kamenu pjesma piše U kamenu pjesma piše Po toj vreloj tvrdoj grudi I dok slušam kako diše Djevojka mi krčag nudi I pio sam sa tog studenca Gostoprimstvo u toj vodi Slušao sam govor zdenca Rječi zemlje što me rodi Putniče odavde mnogi krenuše kao i ti Tamo gdje tuđe je nebo tamo gdje suza zri Putniče ovdje se mnogi vraćaju kao i ti Ako si umoran sjedni ako si žedan pij Interpretacija: Miodrag Jevremović, 1976.

41

Dušan Velkaverh DAN LJUBEZNI

Pusti tisoč dni in tisoč noči ki jih več ni čes ploh ne veš da so gdaj bili zemi le en dan ki skriv si ga tja na srčno stran pozabil ga nikoli več ne boš To je bil tvoj dan ljubezni, najlepši dan ki ne mine nigdar svet živi za dan ljubezni dan ki da ti vse i vse ti vzame tega nigdar ne veš Kdaj prisel bo zate spet ta dan, naj te upanje ne zapusti ne zaspi ko jutro te zbudi to bo ljubezni dan Interpretacija: Pepel in kri, 1975.

42

Alka Vuica GDJE DUNAV LJUBI NEBO

Priča i san pod jastucima vino i dim u poljupcima i miris lješnjaka nebo plave boje indiga i ti i ja čini mi se da da sam sve to sanjala Pokaži mi gdje Dunav ljubi nebo o zašto smo sada toliko daleko probudi me ja mrzim ove noći poželi me i sa anđelima dođi Umotaj me i sakri me od svega zadrži sjećanja zaštiti me i opet nesto slaži

Interpretacija: Josipa Lisac, 1987.

43

Svetislav Vuković DANI

Svako novo jutro prebrojim u kosi na licu se bore kao priče nižu idu dan za danom protiču lagano ko prolećne ptice sa juga kad stižu Zaželim ponekad trenutak mladosti dan ljubavi prve ispružene ruke ali brod života što me sada nosi traži na svom putu sve mirnije luke Dani dani prošli a neprebrojani ostanite tu kraj mene ne budite uspomene dani dani prošli a neprebrojani svaki svoju priču ima započetu u noćima Interpretacija: Leo Martin, 1975.

44

Svetislav Vuković LJUBAV JE SAMO REČ

Ljubav je samo reč i ništa više, ljubav se uvek isto čita i piše - ruka u ruci je već nešto drugo i šapat nežnih reči uz kapi kiše. Ljubav je samo reč i ništa više, obična slova svakog lista papira, tajna i strepnje su već nešto drugo, to je i prvo pismo što reči bira, ljubav je samo reč i ništa više. Ponekad je samo pogled uzrok bezbroj budnih noći, uzalud se nekad moli, to je ljubav, to se voli, i kad oči suze vlaže i nevešto kad se laže ili kada telo boli, to je ljubav, to se voli. Interpretacija: Zdravko Čolić, 1974. Viktorija

45

Svetislav Vuković MAESTRO I VIOLINA

Jedna stara violina u prašini kraj kamina broji vreme dane sate koji neće da se vrate Jedna stara violina sačuvana od davnina počela je već da trune iskidane ima strune Ruke veštog čarobnjaka duge kose bledog lica jedine bi život dale toj starici tužnih žica Nije sama violina u prašini kraj kamina starac sedi njenog doba želeo bi da je proba Sve je zalud drhte ruke ne može joj čuti zvuke večna ljubav od davnina maestro i violina Interpretacija: Dragan Stojnić, 7 mladih, 1977.

46

Svetislav Vuković ODISEJA

Put do slave i bogatstva put do trona oduvek je bio isti od iskona put do pakla i ponora put do sloma oduvek je bio isti od iskona Niko ne zna šta ga čeka dan šta nosi svako juče ostavlja nam trag u kosi doba prošlo i buduće priča ista sve što sija i ne mora da zablista Odiseja odiseja staza trnja ili staza orhideja odiseja odiseja život to je samo nova odiseja

Interpretacija: Leo Martin, Dalibor Brun, 1973.

47

Zoran Vulović KOLIKO IMAŠ GODINA

Koliko imaš godina i plamena u očima Koliko tužnih ljubavi ostavljaš sada ti U tvojoj kosi bio sam u tvome oku bio sjaj Od mojih tužnih ljubavi ostaješ samo ti Koliko imaš godina i plamena u očima Koliko tužnih ljubavi ostavljaš sada ti Od usana do usana i svuda tebe tražim ja Od mojih tužnih ljubavi ostaješ samo ti Davno davno bilo je Našeg leta sećam se Da l sećaš se Interpretacija: U škripcu, 1982.

48

Zoran Vulović SIĐI DO REKE

Čudna je ovo noć, čudan sam sam sebi. Treba mi nešto toplo, tvoje ruke na meni. Hladno je zvezdama, suviše su same. Moje ruke traže te, noćima su hladne. Siđi do reke, večeras ja sam dole. Siđi do reke, lepše je sve u dvoje. Interpretacija: U škripcu, 1982.

49

B. Gaudio SJAJ U TAMI

Ulazim i grad nestaje Zaboravljam strah usporavam korake Gledaj moje ruke gledaj san Primakni svoje tijelo toplo je Pogledaj nije još dan Padaju zvijezde Oboji se sve otvaraj vrata i vidi svijet kraj nas Gledaj moje ruke gledaj san Primakni svoje tijelo toplo je Gledaj moje oči gledaj sjaj Sjaj u tami Na mene dolaze sjene i mirno stoje Između nas Gledaj moje ruke gledaj san Primakni svoje tijelo toplo je Gledaj moje oči gledaj sjaj Sjaj u tami Interpretacija: Dorian Gray (Massimo Savić),1984,

50

Ivan Glišić ULICA JORGOVANA

Plavi veo, zlatna žica, nježan vjetar, mnogo ptica, raspukla se svaka grana nad ulicom jorgovana. Odsjaj jutra, rosa blista, cvijet do cvijeta, list do lista, pčela sanja bijeli vijenac dubok kao gorski zdenac. Jedna klupa, tiha luka, tvoje usne, moja ruka, opet bukti ona vatra zgasla davno ispod hrasta, Gori zemlja, gori kamen, sunce ugljen, nebo plamen, to u sjenci lome krila zaljubljena dva leptira. Interpretacija: Darko Domjan, 1974.

51

Mirko Glišić CRNA DAMA

Možda nisam ja ko Apolon lep crna dama zna al voli moj džep Viski i bunde i ruž i nobl svet haljine duge i lov afera splet Kako da prekinem to i pobedim zlo moćna i raskošna crna damo Dobio sam mat u igri sa njom izgubio sve i novac i dom Krvave usne i bol i revolver tužna i gluva je noć a prazan skver Želim da pucam u nju i prekinem sve klečim dok duša mi vri al nemam snage

Interpretacija: Smak, 1977.

52

Srđan Gojković JA SAM TEŽAK KAO KONJ

Ja sam snažan kao konj Ja nisam svestan ja ne znam Za mnom ostaju tragovi za mnom ostaje sve Ja sam prav kao Lenjin Ja gledam napred ja verujem Oko mene je ništa hej oko mene si ti Ja sam velik ko kuća ja gutam sve ispred sebe Moj apetit je ogroman moj apetit si ti Ja sam oštar ko žilet ja sečem levo i desno Moje ruke su čelične moje ruke su sve Ja imam dve hiljade tona Ja imam petsto miliona Ja trebam čet'ri kamiona I osam vagona I zato osedlaj me bebo I zato osedlaj me odmah Jer ja sam težak kao konj Jer ja sam snažan kao konj Intrerpretacija: Električni orgazam, 1986.

53

Zvonimir Golob DAVNE KIŠE

Moj prijatelj je umro da umro je moj brat znam to je bilo davno znam da je bio rat Ja ne znam gdje ni kada no kad se veče sprema znam da ga više nema znam da ga više nema i ustima od mulja od mraka i od sjene u strahu što se šulja on spava mjesto mene Ja čujem gdje se budi u noći njegov glas a dani kao ludi ruše se pored nas Još uvijek zemlja drhti još uvijek ko i prije a blijedo lice smrti i pored mene bdije sad negdje mirno spava od zemlje i od blata mjesto žene trava grli ga oko vrata Moj prijatelj je umro da umro je moj brat znam to je bilo davno znam da je bio rat I ne znam zašto sada dok liju davne kiše još uvijek na me pada to čega nema više iz tame ruke pruža i čujem kako diše u vrtu neka ruža Moj prijatelj je umro da umro je moj brat to nije bilo davno još uvijek traje rat Interpretacija: Arsen Dedić, 1967.

54

Zvonimir Golob DUŠO MOJA

Dušo moja ja ne znam više koliko dugo ovdje stojim dok slušam kako liju kiše pod mračnim prozorima tvojim

Dušo moja i kada krenem tako bih rado da se vratim ti ne znaš da je pola mene ostalo s tobom da te prati

Ostalo s tobom da te ljubi kad budeš sama i bude zima jer ja sam onaj koji gubi i prije nego išta ima

Dušo moja ko kaplja vode i ti se topiš na mom dlanu jer s tobom dodje i bez tebe ode stotinu dana u jednom danu

Dušo moja ti umorna si i bez tebe ti ležaj spremam na nekoj zvijezdi što se gasi ja tražim svijetlo koje nemam

Pod hladnim nebom ispod granja stavićeš glavu na moje grudi jer ja sam onaj koji sanja i zato neću da te budim

Interpretacija: Kemal Monteno, 1973.Ibrica Jusić, 1977.

55

Zvonimir Golob JOŠ UVIJEK NE ZNAM

NEKE VAŽNE STVARI

Sam Bog će znati zašto pišem pjesme i kome treba to što sada sanjam. Još od djetinjstva znadem što se ne smije, pa ipak pseto svog života ganjam. Djetinjstvo moje već je iza mene i otad sve je pošlo naopačke. Koliko vrijede moje uspomene, moj vrt i tavan, gušteri i praćke? O sebi znam još samo da sam ranjiv od teških riječi, rastanka i plača, i ulicama hodam malo sanjiv između ljudi, kuća i kotača. I još se prenem na zvuk neke trube, u stranu gurnut, kao da me nije, pa tiho psovku procijedim kroz zube i dalje idem - manji nego prije. Još uvijek ne znam neke važne stvari o voću, ženi, ljubavi i smrti. Još uvijek marim što drugi ne mari i moj se život ko ruleta vrti.

56

Sam Bog će znati kome sve to treba - ti stihovi, te riječi i te rime? Taj dio pakla i taj dio neba, ta proljeca, te jeseni, te zime? Sam Bog će znati zašto pišem pjesme i kome treba to što sada sanjam. Još od djetinjstva znadem što se ne smije, pa ipak pseto svog života ganjam. Interpretacija: Ibrica Jusić, 1969.

57

Zvonimir Golob MAČKA

U gradu nije važno ime u praznoj sobi kaže priča i u sred ljeta u sred zime ja vidim tužnoga mladića On živi sam i ko zanesen u svome svijetu od papira a vani sunce kiša jesen a vani vergl nešto svira No jednog dana šum kraj vrata to netko neznan ući zeli u njegov život poput tata da njegovu samoću dijeli A vani zima vani snježi i pored praga mačka leži on pruža ruke ko da sanja a vani zora svijetlost danja No u tom času u tom trenu pred sobom vidje nagu zenu i on joj reče budi moja a ona kaže ja sam tvoja

58

I sve što ima mladić skupi i stavi trgovcu na vagu da prstenje od zlata kupi i haljinu za svoju dragu Da zlato želi al ne haje za skromnu halju što joj daje i tužni mladić svako veče u novu krađu opet kreće Jer on je želi on je ljubi i volio bi da je mazi a zna da svoju ljubav gubi bez darova i ruku praznih I riješi sada još ove noći u zadnju krađu on će poći i u zoru se mladić vrati da strašnim novcem ljubav plati I donese joj dragi kamen u svijetu najveći od sviju u kom se kao jedan plamen sve vatre ovog svijeta kriju I vidje žena ruke pruža i ljubi kamen kao muža i kao što njega nikad nije uz tijelo hladan kamen grije

59

I dok se njemu lice grči u sobu uđe miš i trči i kao mačka skoči žena na plijen se baci istog trena I stigne ga a njeni zubi već traže meso koje peče i ženi koju mladić ljubi sa kuta usne krv poteče U strahu mladić oči sklopi te strašne slike neka odu on vidje lađu što se topi i svoju ljubav na tom brodu A kada opet nađe snage on digne vjeđe žene nema i tada mjesto svoje drage on vidje mačku kako drijema Kroz prozor uđe svijetlost danja on pruža ruke ko da sanja sad opet samo mačku ima a vani studen snijeg i zima Interpretacija: Ibrica Jusić, 1970.

60

Zvonimir Golob SVE ŠTO TRAJE

Sve što počne, sve što traje, svoju tamu i noć ima, što se želi, što se daje, netko dođe i uzima. Svaka ljubav, što se rađa, nove nježne riječi traži, novi putnik, nova lađa, nova usta, nove laži. I već sada dok te gledam u daljini poraz slutim, u daljini oblak jedan - zato stanem, zato šutim. Mi smo sretni, ali tu je među nama netko treći, i korak se njegov čuje, svakog dana sve je veći. Tako hoda, ide s nama, i šetamo ko tri druga, između nas neka tama, i samoća, jad i tuga.

61

Zašto uvijek u početku ima tužan okus smrti ? Kao da smo na svršetku, sve se vrti, sve se vrti. Zašto slutim, dok me ljubiš, prve riječi prije kraja ? Zašto slutim da me gubiš u samoći zagrljaja ? I dok ležim, noć se sprema: dok te slušam kako dišeš, ti u srcu pisma pišeš o ljubavi koje nema. Sve sto počne, sve što traje, svoju tamu i noć ima, sve što želi, što se daje, netko dođe i uzima… Interpretacija: Mišo Kovač, Arsen Dedić, 1977.

62

Zvonimir Golob TVOJ DJEČAK JE TUŽAN

Još uvjek mislim na onu koja Tu kraj mene već dugo ne spava A noć je duga i tamna kao bol A postelja prazna i prazna je stol Ja ne znam gdje živi i da li još zna Da negje bez nje još sanjam i ja Jer drugi je vodi na daleki put Do zvjezda i dalje bez mene U drugom vrtu i ti si sada ruža Dok bdijem u noći Ti znaš da sam tužan Ne zovi me više Ti znaš da je kraj mom putu do zvezda Bez tebe U drugom vrtu i ti sada ruža Tvoj dječak te sanja Tvoj dječak je tužan Interpretacija: Krunoslav Slabinac, 1971.

63

M. Danon MAJČINA SUZA

Majčina suzo, o kako si mila, toplina me tvoja vječito grije. Žalost i radost suza je krila dok blistaju suze mati se smije. Na dalek put, kad stane ti noga, suza te majke suzom prati. Ima li nešto slađe od toga na licu suzu dadne ti mati? I opet suza, kad ugledaš dom, s cvijećem majka pred tebe se javlja. Na postelji mekoj, u ležaju svom obasiplju te suze, kapljice života. To suze su tople... majčine draži što teku nježno, ko s izvora dva. Toplinu jaču od suza ne traži - za majčinom suzom plako sam ja. Interpretacija: Ibrica Jusić, 1975.

64

Arsen Dedić VRAĆAM SE

Ona duga putovanja dani rasuti u snijegu zar je srcu sve to trebalo da shvati ovo mi more više znači ti će mi ljudi više dati Oni gradovi daleki još se dalji danas čine niti zvijezde nisu bile tako sjajne šume su pute svoje krile a dvorci čuvali su tajne od nas Vraćam se tu da ti kažem ovo sunce nek mi sja vraćam se tu i kažem draga to su luke iz mog sna Vraćam se tu i kažem na toj zemlji gradim dom vraćam se tu i kažem draga sve ću dijeliti sa tobom Dok smo tražili svoj dio i od svijeta dio sreće dok smo slijedili te ljubavi iz bajke zvalo je more svake noći i blage oči moje majke Možda pošli bismo dalje da se ne vratimo nikad ali dobro su nas čuvali ti lanci za toplu obalu djetinjstva bili smo vezani ko lanci život sav Interpretacija: Arsen Dedić, 1969. Kemal Monteno

65

Arsen Dedić VRTOVI MALIH KUĆA

U sjeni ovog grada vrtovi mali žive Oni su iza svega na kraju perspektive Od novina i ručka do kraja zadnje sjene Samo se neba plave i vrtovi zelene I oni koji žive u znoju svoga lica Drijemaće posle ručka u vrtu punom ptica I biće jednom biće kad ostave tačke I jabuka za djecu i krtica za mačke I stupati će skupa na svibanjskoj paradi Milijun malih bašti za svakog koji radi A kad se jednom smire i kad se jednom vrate Trpeza biće spremna uz gredicu salate Blagovati će dugo ko poslije sviju kazni Stolovi biće puni tramvaji biće prazni I biće jednom biće u zoru jednog dana Kad zahvate i sunce sa užetima krana Interpretacija: Arsen Dedić, 1973.

66

Arsen Dedić ZABORAVLJENI REFREN

Ponekad kasno kad kiša se spusti Kad prolaze sati i teški i pusti U dugoj tišini ćeš čuti na tren Taj zaboravljen stari refren Licem ti preleti osmjeha sjena I donosi zvuke iz lepših vremena U daleka polja i predela sna Ovaj refren me vrati iz sna Vreme kad stane i ničega nema U srcu se javi ta obična tema I donosi nadu jer odjek je njen Taj zaboravljen stari refren Prolazi život i priča gitara Da opet si ovde il srce me vara Tolike smo godine proveli s njom Kad smo imali ljubav i dom Interpretacija: Gabi Novak, 1972.

67

Arsen Dedić DUŠO MOJA

Dušo moja, ja ne znam više koliko dugo ovdje stojim, dok slušam kako liju kiše pod mračnim prozorima tvojim.

Dušo moja, i kada krenem tako bih rado da se vratim, ti ne znaš da je pola mene ostalo s tobom da te prati.

Ostalo s tobom da te ljubi kad budeš sama i bude zima, jer ja sam onaj koji gubi i prije nego išta ima.

Dušo moja, ko kaplja vode i ti se topiš na mom dlanu, jer s tobom dođe i bez tebe ode stotinu dana u jednom danu.

Dušo moja, ti umorna si, i bez tebe ti ležaj spremam, na nekoj zvijezdi što se gasi ja tražim svjetlo koje nemam.

Pod zlatnim nebom ispod granja, stavićeš glavu na moje grudi, jer ja sam onaj koji sanja, i zato neću da te budim.

Interpretacija: Kemal Monteno, 1973.

68

Arsen Dedić KUĆA PORED MORA

Raznasene valima i vjetrom tu su tople ruševine ljeta na rubu napuštenog mora i jednog izgubljenog svijeta ničeg nema ničeg nema od tebe od mene

Ostala je samo prazna kuća malo stvari ljetovanja našeg na stolu novine još leže sa nekim datumima jula naša ljubav sad se ruši kao pješčana kula

Al još sam uvijek ovdje još zagledan u more na vratima vile u kojoj tuga spava a kiše su se slile u cvjetove agava i ljetu je kraj

Od vremena poezije i mira ostala je samo prazna kuća u noći okrenuta moru sad čeka ljubavnike nove ničeg nema ničeg nema od tebe od mene u njoj Interpretacija: Arsen Dedić, Gabi Novak, 1964.

69

Arsen Dedić LOŠE VINO

Ne vjeruj mi noćas svakog časa nudit ću ti više ne vjeruj mi kad gitara svira i padaju kiše iz zlatnih visina sve je to od lošeg vina

Ne ljubi me noćas bit ce suza stihovi ce teći ne slušaj me mala jer ćeš čuti što ne želim reći i nije istina sve je to od lošeg vina

Ne gledaj me tako dok se ludi snovi množe prevarit ću sebe srce nudi više no što može i što mu je sudbina sve je to od lošeg vina

Ne vjeruj mi noćas svakog časa nudit ću ti više ne vjeruj mi kad gitara svira i padaju kiše iz zlatnih visina sve je to od lošeg vina Interpretacija: Bijelo dugme, 1976, Zdravko Čolić, 1976, Arsen Dedić

70

Arsen Dedić MILENA

Još je bila tako mala samo svjetlost samo pjena još je bila što da kažem niti dijete niti žena

Kao cvijet u tamnom polju njena glava plava snena kao da je među ljude bila vjetrom donesena

Milena Milena poći ćemo izvan grada zavjesa od kiše pada nema ovdje ničega za nas Milena Milena toliko te čekam da li znaš

Nitko ne zna s kim je došla u tu praznu kasnu uru ko da nešto vječno traži na tom dugom lošem žuru

Svi smo ovdje isti bili bez adresa bez imena kad je pozvala me tiho da me vodi ruka njena

Interpretacija: Arsen Dedić, 1971.

71

Arsen Dedić MODERATO CANTABILE

Rijeka donosi jesen dugo umire grad i u nama toliko ljeta mi smo siročad svijeta Reci da li ćeš noćas moći ostavit sve svoju kuću navike ljude i poći a ne znati gdje Neka svi mržnjom isprate nas ali draga život čeka sad je čas čitav svijet bit će tvoj novi dom neka kažu avantura je to Nikad žaliti nećeš svoje stvari ime ni grad i u hladnoj sobi hotela bit ćeš slobodna sad Duga očajna kiša magla zastire zrak nekim putem tijesno kroz jesen nas ce odvesti vlak


72

Arsen Dedić O MLADOSTI

Poklanjala si al si krala I nevjerna si bila ti Ne suviše mi nisi dala O mladosti o mladosti O mladosti moja To škrto sunce što je palo Ta ljubav jadna kratki sni Za uspomene to je malo O mladosti Daj stani na čas i daj mi snage Da oprostim se bar od nje I da mi društvo pjesmu svrši I da se časa ispije Još prepun nade što da radim Na pola puta tek smo mi A jutros već su drugi mladi O mladosti moja Pa zbogom budi bolja s drugim I daj mu više nježnosti Jer to je ništa što ja gubim O mladosti mladosti moja


73

Arsen Dedić SINE MOJ

Nedaj da ti igru kvarim, samo mirno kocke slaži-zamak svoj. Ostaje ti malo dana bez nevolje i bez laži, sine moj. Ja sam znao gdje je sreća kojim putem treba ići, al' ni danas ne znam prići njoj. Samo spavaj, snijeg je vani, ovo staro srce brani tvoj san. Kad bi znao što je tamo ne bi žurio da primiš dio svoj - al' ne vrijedi što mi znamo, sve je bolje sam što činiš, sine moj. Ti bez straha uvjek pođi kamo god te život šalje, sine moj, i ne misli nikad na me, znam da ljubav ide dalje, sine moj. Što da pričam da te učim - biće bolje da te ljubim. mnogo više trebaće ti to. Sam ćeš znati čemu služi tvoje srce, nježnost, znanje, zanos tvoj. Sve će pasti pred tim zidom i imaćeš uvjek manje, sine moj. Interpretacija: Arsen Dedić, 1975.

74

Arsen Dedić TVOJE NJEŽNE GODINE

Tvoje nježne godine što mi mogu dati tvoje srce dugo znam neće da me shvati tvoje oči pune sna kako da me slijede moje pjesme tužne su za te još ne vrijede Ti bi htjela zauvijek što sam davno dao tebi život nudi sve ja sam ljubav krao svoje nježne godine ti ćeš dati drugom jer ja bih tvoje poljupce ispunio tugom Ne budi ne budi se mala ti ne znaš ni dobro ni zlo me budi ne budi se mila jer nije još vrijeme za to Tvoje ruke malene kako da me grle jer dok moje traže mir tvoje nekud hrle tvoje nježne godine nježne misli tvoje mogu da nas razdvoje prije nego spoje Interpretacija: Arsen Dedić, 1973.

75

Arsen Dedić HEJ HAJ BRIGADE

Mlade dane tople duge prvu ljubav prve sne vraćaju nam naše pruge ugradili tu smo sve Za godine koje biježe za mladosti blistav čas mostova nas bezbroj veže pruženih između nas Ostaju za uvijek druže ove ceste ovi puti al drugarstvo duže duže od života i od smrti Neka puca kao mina zvijezda iznad našeg čela opet stvara omladina novo vrijeme nova dijela Hej haj brigade hej haj ruke mlade hej haj brigade svoju zemlju srcem grade Interpretacija: Ivica Bobinac, 1975.

76

Arsen Dedić ČOVEK KAO JA

Ne za te nije čovjek kao ja što ljubav tužnu samo moze da ti da u ovom stanu ne postoji ništa što bi moglo zadržati tebe ničeg nemam da dam osim sebe a dao bih sve Ne za te nije čovjek kao ja što život gorak samo može da ti da ti ne bi mogla da živiš kao nekad i ja bih htio da budemo sami i da nečujno prolaze dani oko nas U kući gdje samo rijetko još vergl svira a buket za te je cvijet od papira u sobi praznoj bez svijetla bez mira Sad mirno idi ostavi me tu da kao nekad opet prepustim se snu ti u mom svijetu ne nalaziš ništa to je život od sanja i pjene ne razumijem što traziš od mene kad dao sam sve Interpretacija: Arsen Dedić, 1966.

77

Vlado Dijak SELMA

Selma putuje na fakultet ona putuje ja kofer nosim molim težak je al pošto njen je lično ja i taj kofer volim Selma na ulasku u voz ti htjedoh reć nešto nježno nešto što izaziva pozor al rekoh samo zdravo Selma i molim te ne naginji se kroz prozor Selma Selma zdravo Selma putuj Selma i molim te ne naginji se kroz prozor Interpretacija: Bijelo dugme, 1974.

78

Vlado Dijak STANICA PODLUGOVI

Zima je bila sa puno snijega čeko sam za Travnik vezu stresla je snijeg sa plave kose čekajuci voz za Brezu Zima je bila sa puno snijega vozovi mnogo novih lica nose ali nje nema da kao onda strese snijeg sa svoje kose I ja ne mogu sve i da hoću zaboraviti plavu kapu a vozovi idu danju noću kroz Podlugove kroz Podlugove Interpretacija: Zdravko Čolić, 1983.

79

Miroslav Drljača ŽUTE DUNJE

Voljelo se dvoje mladih šest mjeseci godinu kad su htjeli da se uzmu da se uzmu aman aman dušmani im ne dadoše Razboli se ljepa Fatma jedinica u majke poželjela žute dunje žute dunje aman aman žute dunje iz Stambola Ode dragi da donese žute dunje Carigradske al ga nema tri godine tri godine aman aman nit se javlja niti dolazi Dođe dragi sa dunjama nađe Fatmu na nosilima dvjesto dajem spustite je tristo dajem otkrite je da još jednom Fatmu ljubim ja Interpretacija: Indeksi, 1990.

80

Borisav Đorđević AMSTERDAM

Neko mi je ukrao biciklo Jer ga nisam dobro vezo lancom Na biciklo ovde sam naviklo Da se ne bi osećalo strancom Kučići po ulicama kaku Cipelu sam umazo govancom Oće da me grizaju u mraku Da se ne bi osećalo strancom U kafanu pušu marihuanu Ili neku drogu piju s nogu Te sam noći spavalo pod šankom Da se ne bi osećalo strankom Ovde uopšte nema Holandezi Sve Arapi crnci i Kinezi Tu ljudovi uopšte ne spavaju Samo viču i zajebavaju Tu kurave u izlozi sedu Ćutu pušu prolaznike gledu Sedu gole ili u dekliže Mušterije da im priđu bliže

81

Moju malu tražim po kanalu Gde se vodom šetaju sa brodom Ceo dan sam plivalo za čamcom Da se ne bi osećalo strancom Svuda gužva frka i krkljanac Nemaš pojma ko je ovde stranac Postalo sam jedan Amsterdamac Da se ne bi osećalo stranac In the city of Amsterdam You can find a lot of fun The Dam Square and Laitze Plain This is something i can't explain There is a crowd Crazy and loud In the distance i hear a drum Calling me to come to Amsterdam Interpretacija: Riblja čorba, 1986.

82

Borisav Đorđević OSTANI ĐUBRE DO KRAJA

Dok stojim za šankom delimično pijan mrzeći pomalo i sebe i druge ubijam lagano konjak cigarete prijatelje dobre moje verne sluge Nisam od onih koji cvile više te nemam i šta tu mogu ja ću se posle odvući kući samo da popijem još jednu s nogu Nisi valjda luda da se stidiš što si me prognala istočno od raja bar se nasmeši kada me vidiš ostani đubre do kraja Znam neću moći još dugo da zaspim beskrajno duge proklete noći kako su pogrešni dani bez tebe tu mi ni piće ne može pomoći Interpretacija: Riblja čorba, 1979.

83

Borisav Đorđević POGLEDAJ DOM SVOJ ANĐELE

Pogledaj dom svoj anđele I skini paučinu s očiju Videćeš prizore potresne Videćeš nesrećne i bolesne Videćeš čemer smrt i jad Pogledaj stado anđele Sve samo bogalji i prosjaci Slepi tumaraju u gomili Svima su kičmu polomili Od tebe očekuju spas Pogledaj bagru anđele Njihova duša je prokleta Svima su stavili amove Sebi sagradili hramove Ruke im ogrezle u krv Podigni mač svoj anđele Seti se krstaških ratova Seti se preklanih vratova Kad dođeš bogu na istinu Nek ti u duši vlada mir Usliši molitve anđele Dabogda pocrkali dušmani Pa budi anđeo osvete Neka na svojoj koži osete Šta znači beda strah i bol Interpretacija: Riblja čorba, 1985.

84

Borisav Đorđević PSETO

Na pustom drumu u praskozorje Neko je žureći u novi dan Zgazio skinticu bez pedigrea Ulubivši malčice blatobran Zatim je mirno krenuo dalje Šta će mu sudbina zgaženog pseta On ima mnogo svojih problema A ta životinja samo mu smeta Da li će zakočiti neko Na drumu leži zgažen pas Svi će proći on će ostati Daleko negde iza nas Interpretacija: Generacija 5, 1980.

85

Borisav Đorđević USPAVANKA

Možda će noć odneti brige prizvuk sete u očima tvojim. Na kraju ovog napornog dana zatvori oči i daj mi ruke. Opusti telo, odmori misli, budi spremna da toneš u snove. Jer noć je vreme za savet i odmor. Zatvori oči i daj mi ruke. Najlepše snove na svetu sanjaj, sanjaj da letiš, da imaš krila. Dok noć na nebu lagano plovi, sanjaj, biću kraj tebe. Interpretacija: Suncokret, 1977.

86

Miomir Đukić SUNČANA STRANA ULICE

Na prozoru starih žaluzina Sa cvećem u ramu kao na slici Što prodaje se u radnji staklara U kući od kamena u običnoj luci Živela je na sunčanoj strani ulice Na prozoru starih žaluzina Sa dugim kanapom od kuće do kuće Gde sušilo se rublje suncem okupano U kući od kamena u običnoj luci Živela je na sunčanoj strani ulice U mirnoj noći stvorenoj od mora U tihoj pesmi i buci hotela Stajala je na prozoru kuće Gledajući more čekajuci nekog Na prozoru starih žaluzina Bez cveća u ramu zatvorenim pustim Što ga niko otvoriti neće U kući od kamena u običnoj luci Živela je na sunčanoj strani ulice Interpretacija: S vremena na vreme, 1974.

87

Valerijan Žujo SVE SMO MOGLI MI

Sve smo mogli mi da je duži bio dan da si našao za me malo vremena Sve smo mogli mi da si samo htio ti biti nježan kao nekada Kako naći put koji vodi do tebe kako naći mir kad je svega nestalo Nikoga nema u sivom gradu ulice moje korake kradu i ja kao sjena sad lutam U tvome srcu padaju kiše i sve se naše polako briše iz svijeta tog Interpretacija: Jadranka Stojaković, 1975.

88

Tomislav Zuppa GALEB I JA

Lipo mi je lipo mi je na lazini suvoj ležat na osami blizu mora nad pučinom tebe gledat moj galebe Tebe gledat s tobom letit povrh svega nimat straja pa prkosit svakoj buri i neveri ča sve vaja moj galebe Ča sve vaja u svom bisu da i more vrije pini bit gospodar usrid svega živo klicat u visini U visini kada sunce bez pristanka nama sije i da ništa na tom nebu i na moru bisno nije moj galebe Bisno nije dokle krila tebe nose kud god želiš pa neveri oli suncu ti se rugaš i veseliš Na osami blizu mora dok se sunce zemlji smije slušan tebe kako kličeš lipo mi je lipo mi je moj galebe Interpretacija: Oliver Dragojević, 1975.

89

Tomislav Zuppa KAPETANE MOJ

Već dugo me puštaš gledat niz pučinu i proklinjat sreću koju more nosi darujuć mu puste i besane noći gdje mi tuga plete svud srebro po kosi kapetane moj Znam tebi je more prva ljubav bila a ja sam tek bljesak značila u mraku da bih kad se magla ispred broda digla ostala ko pjena na njegovom tragu kapetane moj I starim tako sama od broda do broda u želji da te zagrlim izljubim i ako dobro znadem da svakim te danom sa brazdom broda nepovratno gubim A kad se bez želja doma k meni vratiš toj posljednjoj luci što te mirno čeka ni spaziti nećes da uz tebe nije ona mlada žena već starica neka kapetane moj


90

Tomislav Zuppa PISMO ĆALI Sad sam naresa doša sam velik Mater govori da sam ti nalik I da sam isti ka tvoja slika Kad si se ono s materom slika Svak mi se ruga da si uteka A mater govori da si joj reka Zdravljem se kleja da ćeš se vratit Oli životom svojim ćeš platit Nosim jaketu žutu i gaće Što si posla mi tisne i kraće Mater je uvik u tvojoj vešti Pa nam se smiju da smo furešti Tija bi ćale ka druga dica Imat uza se svojega oca S tobom se igrat uz tebe ležat Slušat te pričat stalno te gledat Čekam te ćale da nam se vratiš Nitko da ne traži da svoj dug platiš Već da uz mater u miru živiš I da nam kuću opet oživiš Mater će umrit od silnog jada Ko će pogledat na mene tada Vrati se ćale kad ja te volim Makar bez šolda jer ja te volim

Interpretacija: Vice Vukov, 1967,Ivo Pattiera

91

Tomislav Zuppa RUSTICANA

Kad zora skida sa noći veo, iz tame niče čaroban kraj, pučinom plavom, k'o zlatna pelud, sunčevih zraka treperi sjaj. Priroda buja, kao u mašti, ne vidjeh nigdje još ljepši sklad, pa ako moram od tebe poći, voljeni kraju, vjeruj mi tad: Pod tvojim nebom, kraj tvoga mora, u tvome srcu, rodih se ja, tu za svog dragog ružmarin čuvam, zavjetni znamen sa našeg tla. Ma gdje god bila, sanjat ću tebe, najljepšu mladost života mog, radosti takve ne može pružit, do vedri osmijeh proljeća tvog. Nikad neću ti reć adio, kraju moj, Nikad neću ti reć adio, dome moj, moju ljubav ti znaš, i davni zavjet znaš o, rodni kraju moj, da uvijek bit ću tvoja. Interpretacija: Tereza Kesovija, 1972.

92

Tomislav Zuppa FINILI SU MARE BALI Kad si bila lipa mlaja Nikad za te nisam vaja Jer za onu tvoju lipost Tribala je vela milost

I doture profešure Avokate pa i direture Gledala si preko voje I čekala uvik boje

Otila si puno tražit Oću neću momke dražit Ka da nikad neš ostarit

Sad se pitaš ća ti fali Sad se pitaš ća ti fali Hej curo moja Finili su mare bali

Dok si tako igrala se I mislila samo na se Vrime ti je brzo teklo Pa eto skoro i uteklo Nima više profešuri Avokati ni direturi I ja bi ti dobro doša Ća sam tvoju skulu proša

93

Otila bi jubav vratit A ja bi je mora platit Ma ja neću još ostarit Nije meni glava sida Nemam falše zube sprida Još ka mladić mogu palit Sad se pitaš ća ti fali Sad se pitaš ća ti fali Hej curo moja Finili su mare bali Interpretacija: Vice Vukov, 1969, Ibrica Jusić

94

Tomislav Zuppa ČA SMO NA OVON SVITU

Ča smo na ovon svitu, ča smo na ovon svitu, čovik se upita.

Kad su puna justa, kad se vino lije, kad jema vele fjorini, glende i šulaci, namisto ovi da plače, od srca se smije.

Ča smo na ovon svitu, kad je život taki, ča smo na ovon svitu čovik se upita.

Ča se more kad je život taki, dokle jednon lipo cvita cviće, dotle drugom samo drača niče. Ča se more kad je život taki.

A čoviku svakon malo triba, kad se rodi ni naramak slame, kad otegne sve je crna zemja, ne triba mu ni dva paša jame.

Interpretacija: Toma Bebić, 1973.

95

Tomislav Zuppa ČETRI STAĐUNA

S rukom za ruku su četri stađuna moji se dani kroz vrime vuku s teplin i ladnin život se miša žari me sunce pere me kiša S rukom za ruku su četri stađuna ča daje gazin vrime mi biži stađuni moji još od početka korak po korak kraju su bliži Stađuni stađuni moji di je sad ono proliće cvitno stađuni stađuni moji i lipo lito vedro i sritno dok jesen stere lišće na stazi ruke mi stišću o' zime mrazi stađuni stađuni moji S rukom za ruku su četri stađuna ko će izdurat do kraja gazit jedni će nestat ka da ji nima na me će pazit još samo zima Interpretacija: Meri Cetinić, 1979.

96

Ivan Ivanji KAP VESELJA

Neću dar neću nakit nemoj hteti sjajnim zlatom pustim novcem da me kupiš Samo kap veselja tražim samo malo malo smeha vedri osmeh oka tvog Ovu noć ako želis tebi dajem ja ti nudim pesmu igru priče snove a za sve samo kap veselja tražim samo malo malo smeha ako hoćeš nađi radost mene podari sa njom Neću laž neću večnost nemoj hteti lažnom nadom da me kupiš sjajnim zlatom Samo kap veselja tražim mesec sija nađi radost mene podari sa njom Interpretacija: Lola Novaković, 1965.

97

Miodrag Jevremović OSAMNAEST ŽUTIH RUŽA

Mala ti si bila k'o ružin cvet, tog dan kad sam pošao u svet. O, kćeri moja mila, ni lik ne pamtiš moj, a evo otac vratio se tvoj. Osamnaest žutih ruža moj je dar, za rođendan ga šaljem tebi ja. A ja skriven u tami, u prozor gledam tvoj, mislim videću u njemu dragi lik. Kuća je puna veselog sveta. i tvoja majka sa njim je tu. Ja samo tebe želim da vidim, ali ne mogu, jer ću sresti nju. Ja znam da drugog ocem zoveš već, a ne znaš koliko boli ta reč. I ovaj buket ruža, kad danas primiš ti, nećeš znati tad, da tvoj je otac s njim, tvoj tata plače s njim. Interpretacija: Miodrag Jevremović, 1964.

98

Dragi Jelić CRNI LEPTIR

Ulična svetiljka baca svetlost u krug dok crni leptiri lete pravo na nju ali ne znaju da tu je kraj da ih ubija njene svetlosti sjaj Nekad sam leteo leptir bio i ja svetlost me mamila krila mi spržila crni leptiru beži u noć jutro sačekaj svetlost će doć Interpretacija: YU grupa, 1973.

99

Zdenko Jelčić TO JE BILA NOĆ

Na putu mome iz kraja tužnog srete me djevojka kose plave zvala se Mir pogleda čudnog umornog poput vlati trave Ko davna bajka krotka ko nebo položi glavu na moje grudi usne joj tada postadoše ruže a meke ruke vjetar ludi Topli su njeni poljupci bili topli i vlažni ko vjetar južni zvala me ljepoto zvala me ljubavi zvala me šašavko zvala me ružni Zaboravih tada što bi i što će doći u glavi tek jedna se miso vrti o nikad nikad ne pusti Mir iz zagrljaja sve do smrti Noć to je bila noć od koje osta samo slika jedna žena koja daje sve i odmor starog umornog ratnika To davno bješe ja nikad više neću joj ljubit kose plave Od drage noći ostaše samo umorne tužne vlati trave Interpretacija: Ibrica Jusić, 1975.

100

Krste Juras PJESMA O REGALU

Ovo je pjesma o jednom regalu Onom na kredit uz učešće Koga smo dizali ko katedralu Za neki oprost ili pričešće Cijelo su jutro majstori kleli Tvornicu transport i laž u vinu A mi do danas još nismo smjeli Zbog njega nikog u materinu Samo smo kraj njeg pobožni stali Množeći ulog kamate i rate U njegovoj sjeni beskrajno mali Negdje u donjem prosjeku plate Zbog njega stari ne pije ništa A mati prevrće haljine stare Vrijedi li sve to dva tri gemišta I slatki otrov dvije cigare Je l vrijedna toga mrtva daska I knjige koje niko ne dira drvena čaplja i jedna maska I jedna gondola od trista lira Zato da završim o tom regalu Dok raste dalje u prazninu Kada do danas još nikog nismo Njega ću evo u materinu Interpretacija: Ibrica Jusić, 1978.

101

Ivica Kasumović UMIRE LJETO

U jecaju vetra i kapima kiše sad umire ljeto i nema ga više i ljubavi mnoge uz more što traju sad zajedno s ljetom svom bliže se kraju

I oči što nekad od sreće su sjale sad pustiće suzu u nemirne vale jer umire leto na pješčanoj plaži i naša tu ljubav spas uzalud traži

Niko neće znati da l u nasa srca više se je sreće ili tuge slilo jer ljubavi našoj u danima sunca jedini je svjedok samo more bilo Interpretacija: Neda Ukraden, 1981.

102

Enes Kišević DESET PRSTA

On ima kliješta od ruku Djecu na prste broji Za život za crnu muku Krv mu se pod kožom znoji A kada zagrli ženu Njegove ruke su meke On ima dušu poštenu I srce od ptice neke Rad mu je pojeo riječi Zato većinom muči Kad govori iznutra ječi I ne sluša kako zvuči I svi ga kradom vole Duboko u sebi ćute Tog sina istine gole Al svi kruh svoj jedu i šute Usamljen a u svima On žuč čemeri bljuje Hiljade srca ima A samo jedno kuje

103

I kliješta kliještima steže Krvavi znoj svjetluca Žilave ruke reže Čelična vilica puca On diže ruke i ljubi Ljubi i lijevu i desnu Pa pljuni na dlan grubi Iz šaka iskra kresnu Sve dok je ovih ruku Što kruh i ljubav djele Ženo slobodno rađaj Neka se djeca vesele I zapjeva iz dubine Iz žeđi žive stijene Osvanem uz violine A probude me sirene Interpretacija: Ibrica Jusić, 1978.

104

Kornelije Kovač APRIL U BEOGRADU

Prolaze i vraćaju se s lastama sunčani i nasmijani dani opet je u mojoj duši proleće da l si devojka il žena sada ti April u Beogradu uzaludno tražim usne jedne devojke što se divno mazi april u Beogradu miluje joj kosu ispod Savskog mosta to je možda ona al je drugi ljubi April u Beogradu jedno prošlo doba nosim ga u mislima iz vojničkih soba april u Beogradu umorno se smješi ispod Savskog mosta dok se sumrak sprema više mene nema Interpretacija: Zdravko Čolić, 1975.

105

Kornelije Kovač DEVOJČICE MALA

Djevojčice mala raširila si krila poletjela stazama velikih leptira al nisi ni znala kuda sve to vodi iz maštanja ludih ta se želja rodi Sa lutkama svojim ti živjela si mirno u danima dugim sanjarila si tiho i plave ti kose rasplitao vjetar kroz zaljubljeni pogled izgledao je sretan Dan ugasi život jer željela si mnogo godinama dugim gubila si sjaj Kud ideš ti što tražiš još i koji put do zvijezda odabrat ćeš sad Interpretacija: Korni grupa (Adolf Topić), 1969.

106

Kornelije Kovač ETIDA

Plove u tišini neke davne misli vraćaju me danima dok sam bio dete i divio se beskrajno čudesnim zvucima njene mlade duše Devojka je svirala najlepšu etidu danima u tamnoj sobi za klavirom u zanosu te muzike proleće prođe žuta jesen dođe Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo i zamišljao je kako poljem sama ide lice joj bledo a tanak joj struk u travi je na mom dlanu zaspala Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo dok sam svaku reč iz njenih usta žedno pio noći u radu a dani u snu u sobi s klavirom sedim sam bez nje Interpretacija: Korni grupa (Zlatko Pejaković), 1973, Zdravko Čolić, 1974.

107

Kornelije Kovač JEDNA ŽENA

Ruke jedne žene koju volim kao ruke moje majke kao mora šum Volim jednu jesen koja prođe volim blagi dodir njen onih dana mir one muzike zvuk Sve što dadoh njoj kao reka moru kao dete koje voli Jedna žena jedna žena u mom životu Ruke jedne žene koju volim kao ruke moje majke kao more na tvom licu kao suze na tvom licu kao mora šum Interpretacija: Korni grupa (Zlatko Pejaković), 1973.

108

Kornelije Kovač LJUBAV

Sedim u jednom pariskom lokalu, lažno se smešim čoveku što gleda. Svuda oko mene devojke se ljube, a ja tražim oči, oči kao tvoje. Muzika svira, lelujaju senke mahnite od snage ovog letnjeg vina. Misli sve su dalje, a samo ja sam ovde. Sedim tako sama, kao dobra vila. Ja te sanjam ove noći. Moja duša zbog tebe vene sad. Ja te zovem iz daljina, jer te volim, do groba... Interpretacija: Olivera Katarina, 1971.

109

Kornelije Kovač MOJA GENERACIJA

Iznenada kobne noći te četrdesetdruge godine činilo se kao da će sneg a stigao je rat i vojnik neki tuđ i strah

Mene majka moja rodi da sanjam o slobodi u prvoj noći da čujem zveket da plačem sa rukom na usnama

Moja generacija iz četrdesetdruge u to je vreme spavala i čeznula za mlekom moja generacija iz četrdesetdruge dobro je pregurala burne dane te

Sad je vreme sasvim drugo i put svoj svako ima što god smo dalje sve više hoću da znam gde živi gde pije peva gde je sad

Moja generacija iz četrdesetdruge sva se već poženila i čuva slatku decu moja generacija iz četrdesetdruge već se uozbiljila jer tako mora biti

Interpretacija: Korni grupa (Zlatko Pejaković), 1974.

110

Kornelije Kovač SONATA

U jednu noć stalno se vraćam I opet čujem zvuk klavira One suze onaj smeh jedno dete jedan čovek I sonata... To su bili dugi sati ludih maštanja Dugi sati u samoći jedne ljubavi Divne radosti što eto sve ima sjaj Te sonate... Interpretacija: Korni grupa (Dalibor Brun), 1969, Zdravko Čolić, 1975.

111

Spomenka Kovač BUDI DOBAR I MISLI NA MENE

Ti opet odlaziš od kuće, iz mojih ruku i postelje vruće. I dok me privijaš uz sebe, osećam da dišem za tebe. Ti opet odlaziš od mene u novi rat da nađeš sebe, a ja ti šapućem na kraju nežnosti male, što snage daju. Ipak se bojim, tako se bojim, dok našoj deci ljubiš oči snene. Zato te molim, stalno te molim: Budi dobar, i misli na mene!

Interpretacija: Bisera Veletanlić, 1976.

112

Miroslav Košuta ZATO SEM NORO TE LJUBILA

Bela noč, črn dan, in telo, ki zacveti od ran. Pride čas, ko ne veš, kdaj še kar živiš in kdaj umreš. Vidim dom, kup otrok, mati sredi njih pa praznih rok. In tako se borim, da kot moja mati ostarim. Do tedaj si prišel, nežno me poljubil in objel. Skozi noč sva odšla, kakor dva, ki srečo sta našla. Zdaj pa vem, čas beži spreminila sva se, jaz in ti. Prazna sem sama tu, brez ljubezni sem in brez miru. Zato sem noro te ljubila, da bi ob tebi pozabila, spomine, enkrat pa vse mine. Interpretacija: Tatjana Gros, 1973.

113

Mario Kinel SAMO JEDNOM SE LJUBI

Samo jednom se ljubi Sve je ostalo varka Često udes nam grubi Šale zbijati zna Zato mislimo na čas Da je to ljubav žarka Al kad žat prođe začas Tad i prestaje sav čar Kad nam se ljubav u misli vraća I svako shvaća njen pravi žar Samo jednom se ljubi I tad srce izgara Kad se taj plam izgubi Tad i prestaje sav čar Interpretacija: Ivo Robić, 1961.

114

Aleksandar Korać BIO JE MAJ

Dane sam proveo s Mirom Devojkom s plavim šeširom Bio je maj maj maj A onda je došla Marina pa Smilja pa Nada pa Nina Bio je maj maj maj bio je maj Posle sam s željom da prošetam svetom Obišao našu planetu Često sam sumorno proveo maj Negde u dalekom svetu

Evo me ponovo kući Vozim se starim tramvajem Opet je maj maj opet maj Vidim da preda mnom sedi Devojka s prolećnim sjajem lepa ko maj Gledam je nežno i strasno Al ona za to ne mari mada je maj Zašto li krije svoj pogled zašto mi nadanja kvari Kada je maj sunčani maj Hej ljudi pa ona me gleda Ona se smeši u stvari Eh kad je maj blistavi maj Ustaje prilazi kaže: Sedite gospodine stari

Bio je maj maj maj Prošao maj

Intrerpretacija: Zafir Hadžimanov, 1969.

115

Ivica Krajač MI SMO DEČKI

Jutom krenem v štalu da napojim konja Kad na frtalj puta sretnem Štefa Joja Vražji dečko veli kak je danas zima Kaj se ne bi prešli popit malo vina Svaki dan po placu teglim kat ti osel Ceker vruk i bormeš mi je muški posel Jožek veli kak si bedak stože sveti Pravi muški sedi s kupicom vo kleti S ženom s decom u nedelju pravac Sljeme Friški zrak je prava sreća ak se zeme S imbrikom se sretnem pa si sem do mraka Sedim uz gemište i pij i bez zraka Krenem levo s gostione vreba klapa Zbrišem desno pak me neki vrabec hapa V gostione jedem s drugim ak je meza Kak da budem društven i ostanem trezan Mi smo dečki kaj pijemo stoječki Gde je dobra klapa more i sedečki Mi smo dečki kaj pijemo stoječki Onde gde gusto more i ležečki Interpretacija: Dubrovački trubaduri, 1972.

116

Ivica Krajač NONO MOJ DOBRI NONO

Toliko prelipi priča pričat si zna tu san upoznala svit a bila san mala i ne znan da l san rekla ti fala za tajne ća san otkrila ja O nono nono nono dobri moj nono sve manje ljudi znan ća nalik su na te O nono nono nono dobri moj nono al sriće o kojoj si priča i ljubavi za te uvik znaj bit će u srcu mom Reka si sićan se dobro i glasa tvog život je spleten od tuge i od veselja i pamti uvik puni smo želja al malo se ostvari od tog Interpretacija: Tereza Kesovija, 1969. Klaudio Vila, Ivo Pattiera

117

Ivica Krajač O JEDNOJ MLADOSTI

Jedna mladost jedan svijet nade raste tiho u srcu tvom drugi za te ovaj svijet grade s malo prave istine u tom

Pričaju ti priče te i svaka ima svoj sretan kraj al prešućuju da taj svijet krade baš tvog sunca sjaj

Jedna mladost jedan san sreće al do nje još dalek dug put i dok srce na svoj put kreće u taj svijet procvao i žut

Odjednom će shvatit sve kako nigdje nema plamena tog poput mrtve rijeke svijet teče bez cilja svog

Tko zna možda na me čeka neki drugi svijet tko zna i u mraku katkad nikne divan cvijet

Možda tko zna jedna od sretnih jedna od tisuću bit ću bas ja tko da zna Interpretacija: Josipa Lisac, 1973.

118

H. Krstovski EDEN BAKNEŽ

Se otkako znam usni daruvam a srce ne Ne te poznavav a go sočuvav za tebe I samo čekav den da me odvede do tvojot prag Čuvaj go dobro odamna ti sledi trag Eden baknež i magija se stori Mojto srce kapija ti otvori Potpiši se preku luzni stari posle tvojto ime točka stavi Pred tebe što bilo da zaboravi Ljubev površni ljubev pogrešni i ne žalam Sedum morinja minav samo da te zasakam Mesto trendafil srce ostaviv na tvojot prag Interpretacija: Zoran Georgiev, 1962. Nina Spirova

119

Bruno Langer IZA ZIDA

Na kraju putovanja Tebi će prići čovjek I reći će ti mrka lica Prijatelju ti si umoran Povešće te preko mosta Pokraj kuće sve do zida Povešće te tuđim putem Sve do praznog neba Dobit ćeš sivo odijelo Na leđima svoj broj I bijeli krevet samo za tebe Na kojem ćeš noću snivati Kroz prozor gledat ćeš dan Vidjećeš mnogo ljudi Čak i djevojčice u bijelo odjevene A one će ti pričati Djevojčice će ti pričati o svojim snovima Kao da su kao da su stvarnost Sjetit ćeš se svojih putovanja U Istanbul puding shop i hotel "Peace" Interpretacija: Atomsko sklonište, 1982.

120

Zoran Lesandrić KAO PTICA NA MOM DLANU

Kao ptica na mom dlanu skakućeš Priznaću ti zašto volim proleće Podeliću i ovu noć sa zvezdama Prekriću te nebom Kad budeš zaspala Otopiću ti led sa usana Daću sve što imam Za tvoja oka dva Kao mesec Kad proviri iz tvoga dvorišta Obasjaću ti lice kad budeš zaspala Ne znam kako Da pobegnem od sna I ne znam da l te iko voli kao ja Al ne bi ova noć tako bolela Da me nisi volela Kao osmeh letnje noći nestaješ Znam da nećeš doći Al ipak čekam te Osetićeš noćas miris trešanja Znaćeš da sam budan Kad budeš zaspala

Interpretacija: Piloti, 1987.

121

Đorđe Marjanović OD LJUBAVI DO MRŽNJE

Sve češće u noćima u rečima ti me mučiš Sve češće me odbijaš i zagrljaj moj ne trpiš Sve ćešće ja osećam da teret sam tvojoj sreći Sve češće ja odlazim bez pozdrava i bez reči Sve češće ja osećam da bojim se tebi poći I sumnjam u oboje ne poznajem tvoje oči Zar ti si zar ti si to zar srce sam tebi dao Nebesa ja nisam ja nisam te takvu znao Da mi smo na granici na ivici svoga pada Ta čaša je prepuna i poslednja kap je sada I zato požurimo ne gazimo dostojanstvo Od svega što boli smo nek ostane bar poznanstvo Od ljubavi do mržnje samo korak nas deli Jedan jedini korak da se izgubi sve Od ljubavi do mržnje sasvim malo nam treba Kad se proigra ljubav mržnja je iza nje Interpretacija: Đorđe Marjanović, 1970. Zlatko Golubović

122

Srđan Marjanović MI SMO JEDNO DRUGOM

GOVORILI VI

Koliko sam puta ušao u dragstor Da kupim cigare umoran i snen I uvek u uglu u uglu kraj kase Dočeka me osmeh osmeh njen Kako ste pita i kusur mi daje Dok pakuje cigare ja vidim da joj oči sjaje I samo na tren ruke nam se taknu Dok novac uzme a onda izmaknu Malo reči prozborimo tu I ćutke se gledamo kraj kase u uglu A onda drugi drugi na red dođu I naših par minuta brzo prođu Mi smo jedno drugom uvek Govorili vi Ali nam se nisu Ostvarili naši sni Interpretacija: Srđan Marjanović, 1979.

123

Zoran Milosavljević SAMO TI

Se kako mrak sega tone Se mreži mojot život život star Stari dni stari sni Me napuštaat i se rona Samo ti samo ti Nesi lagaa Ideš ti ideš ti da mi kažeš Ima dni ima dni Za nas dvajca Do ni trag vodi moj Samo ti samo ti Ti go znaeš Onaj zbor onaj zbor Što se sluša Onaj pat onaj pat Što se bara Veruvaj Samo ti Samo ti Interpretacija: Zoran Milosavljević

124

Milan Mladenović DUM DUM

Dugo se pitam vredi li truda ali sigurno da mi se sviđa zato želim da sačekam malo u odluci ovoj ne bih hteo da stradam Neću da kopam po đubrištu sreće ne bih da zaprljam ruke moć počiva negde iza debelih vrata ja bih hteo da vladam

Zaboraviću potrebe i unutrašnje glasove samo jedan je put koji vodi do trona mi čekamo tvoj znak

Samo jedan je put koji dotiče nebo ja bih hteo da vladam

Mogu poslati bolji trenutak mogu birati pogodno vreme mogu čekati momenat sreće ne želim da stradam

Ja ću mrzeti ledeno hladno srcem sa sedam kora ja ću pucati pravo u leđa ja sam rođen da vladam

125

Zaboraviću potrebe i unutrašnje glasove samo jedan je put koji vodi do trona mi čekamo tvoj znak Samo jedan je put koji dotiče nebo samo jedan je put koji vodi do trona ja bih hteo da vladam vladam ja sam rođen da vladam Ja ću mrzeti debelo hladno srcem sa sedam kora ja ću pucati pravo u leđa ja sam rođen da vladam

Interpretacija: Ekaterina Velika, 1991.

126

Milan Mladenović KAO DA JE BILO NEKAD

I kao da je bilo nekad I kao da je bilo tu Pod velikim svetlim suncem Pod velikim svetlim svodom Ručali smo meso Glodali smo kosti dobrih životinja Mi imamo snage Mi imamo snage za još dan Mi menjamo dan za noć Mi menjamo noć za dan Prolaze brodovi trube u čast Zvone na uzbunu Deca uče da plaču Deca uče da poznaju svoj glas U toplim jaslama u hladu bora Pod zidom čempresa Mi menjamo našu noć Za neki tuđi dan Za neki tuđi dan Interpretacija: Ekaterina Velika, 1986.

127

Milan Mladenović OČI BOJE MEDA

Voda pada u tvoje oči boje meda Ja sam dečak iz vode Imam trag pod levom miškom Na tvoje usne boje mesa Spustiću kap svoje vode Pustiću glas iz grla Tvoje usne na meni Tvoje ruke na meni I guram nož među zube I menjam oblik kao vidra Nosim sablju oko bedra Skupljam znoj sa čela Na tvoje usne boje mesa Spustiću kap svoje vode Interpretacija: Ekaterina Velika, 1985.

128

Milan Mladenović TI SI SAV MOJ BOL

Razmičeš zavese gledaš obećani grad Svetla se pale tinja želja u tebi Još uvek ti đavoli vire iz rukava I svaki nokat krije otrov ljubavi Ispituješ zaborav obaraš alibi I biraš ulogu kao haljinu za veče U prolazu me dotakne miris noći i kaže Probudi se pokreni se probudi se Pokreni se Ti si sav moj bol Interpretacija: Ekaterina Velika, 1986.

129

Drago Mlinarec CESTA

Pomišljam, pođem li nekud naći ću što mi nedostaje. Ne odlazim, ptica bez krila u mom `ivotu gnijezdo je svila. Kad pitaju kako bez tebe živim odgovaram: u redu je, posve dobro. O nemiru što progoni, o tom ćutim, okrećem se cesti da na nju stupim i sva moja putovanja otpočinju sutra, uvijek govorim sutra, sutra, sutra, i sve što bih htio ostavljam za sutra, uvijek govorim sutra, kad se probudim sutra odlazim. Pomišljam, pođem li nekud naći ću što mi nedostaje. Možda negdje na toj širokoj cesti kad jednom krenem, možda ću te sresti. I sva moja putovanja otpočinju sutra... Interpretacija: Drago Mlinarec, 1978.

130

Kemal Monteno BACILA JE SVE NIZ RIJEKU

Stajala je usred bašte ko najljepši cvijet kao da je dio mašte i muzike te

Slušala je pjesmu moju posljednju što pjevam njoj sad joj kažem zbogom draga a bila je život moj

Prošla je kroz moje snove i bila je tren cjelim tijelom bila moja ja bio sam njen

Nosila je našu ljubav našu sreću prvi cvijet bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet

Ali noćas ako sluša nek čuje bol u pjesmi koju pjevam njoj samo njoj zauvijek neka nosi na srcu znak život je jedan ona bacila

Nek čuje bol u pjesmi koju pjevam njoj samo njoj zauvijek neka nosi na srcu znak život je jedan ona bacila Interpretacija: Indeksi, 1974. Crvena jabuka, 1991.

131

Kemal Monteno ZEMLJO MOJA

Vidim polja što se žitom zlate i na brijegu vidim rodni dom svakog trena mislim na te zemljo moja zemljo moja A u polju moja duša spava u sred žita kao zlatan klas postelja joj meka trava zemljo moja zemljo moja I dok ja nisam tu pokraj nje da skupa predamo se snu svaku noć čujem glas koji zove dođi sreća čeka nas Ovdje noći nisu tako plave nigdje sunce nema takav sjaj ovdje nisu takve trave zemljo moja zemljo moja U tom klasu nek mi ljubav spava nek me čeka ja ću brzo doć nek je ljubi tvoja trava zemljo moja zemljo moja Interpretacija: Ambasadori, 1975.

132

Duško Mucalo K 15

Plavi se Jadran talasa, na more se spustila radnička klasa, na more da koristi godišnje svoje odmore i povede najbliže svoje na more. Autobusi pretrpani za more, avioni su čekirani za more, vlak ne možeš rezervirati, a pješke? Daleko, pa se ne isplati, i onda? Na Jadranu konačno krevet rezerviran, ako nije, nije šta? Prebukiran! Ma, daj! Sedmicu si i po tu, uživati ćeš more samo ukoliko stare cijene ne otiđu gore, gore! Od jutra pa do sumraka, svaka tvoja je sunčana zraka, zraka. Na plaži jedeš doručak, a mesni je narezak opet za ručak, prijatno! Hvala! Svi drugi po Jadranu i jedre i skijaju, ti se sunčaš, gdje? Pa na kraju! O, je! Sedmicu si ipo bio, uživao more, dovoljno je bilo boje i za tebe i za tvoje, tvoje, tvoje!

133

Ra, ra, ra, ra, radnička odmara se klasa pla, pla, pla, pla, plavi se Jadran talasa. Plavi se Jadran talasa, i sad vraća se radnička klasa na rad; sve ih je osvježilo more, i sad u radne će pobjede nove, pa da! Autobusi pretrpani sa mora, avioni su čekirani sa mora, vlak ne možeš rezervirati, a pješke? A pješke... Ponavljam, a pješke? A može... Interpretacija: Prava kotka, 1984.

134

Duško Mucalo ODAKLE SE ČISTI RIBA

Kakvo je to slavlje bilo! Samo koliko se vina pilo. Takav ulov ribe nisu ni pamtili niti najstariji. Al' dok se slavilo na ribu se zaboravilo, a riba zna se ako ne čisti se kvari se. Pa se neko sjetio i prisutre podsjetio da ribu očiste. 'Hoćemo!' povikaše svi stanovnici našeg mista, 'Mi smo za to i to s mista da nam riba bude čista!' Ali već kod prve ribe počelo je mudrijanje, Ali već kod prve ribe, postavilo se pitanje: Odakle se čisti riba? Da l' od glave, il' od repa? Glave! Repa! Glave! Repa! U suštini stvar je ista, na kraju je samo bitno Neka riba bude čista. Kakav je to miris bio! Cijelo mjesto zahvatio! Takav miris ribe nisu ni pamtili niti najstariji... Prijatelji! Sastajemo se po tko zna koji put ove godine ne bismo li konačno riješili ovaj nesnosni miris koji se sve više širi. Ribari se opravdano ljute, riba još uvijek nije očišćena. Prijatelji, jesmo li mi za to da ribu očistimo, ili nismo? 'Jesmo!' povikaše svi stanovnici našeg mista, 'Mi smo za to i to s mista da nam riba bude čista!' Ali već kod prve ribe počelo je mudrijanje, Ali već kod prve ribe, postavilo se pitanje: Odakle se čisti riba? Da l od glave, il od repa? Interpretacija: Prava kotka, 1986.

135

V. Nedanoski LA BOHEME

Naše najlepše vreme vec je odavno prošlo, a secanja žive. Montmartre beše tad tu, ispod prozora, u nekom plavom cveću. A u sobi toj jedan krevet i sto i moje slike sve. Tu smo se voleli, s gitarom pevali i snove sanjali. La boheme, la boheme, to bili su najlepši sni la boheme, la boheme, tako smo lepo živeli. U jednoj maloj kafani za stolom do zida mi čekasmo slavu. Gladni i umorni dugo bi sedeli kraj one tople peći.

136

Kad bi bar ovde za jedan dobar ručak mi prodali platno, tada bi stihovi sa nama pevali, sa nama živeli.

La boheme, la boheme, ja bejah mlad, a lepa ti, la boheme, la boheme, dvadeset tek smo imali.

Još i danas se često prošetam polako do stare adrese. Ne vidim nigde te zidove, ulice, ni našu mladost

A gore, pod krovom, atelje tražim svoj, ali ni njega nema, u novom ruhu svom Montmartre je tužan sam i jorgovani s njim.

La boheme, la boheme, ja bejah mlad, a lepa ti la boheme, la boheme, lepo smo, lepo živeli.

Interpretacija: Dragan Stojnić, 1991.

137

Aleksandar Nećak ZVIŽDUK U OSAM

Ko nekad u osam I sad prođem ulicom tvojom I stanem sad pod prozor tvoj Ko nekad u osam I sad zviždim ulicom tvojom Kad stanem sad pod prozor tvoj. I ma da znam nisi tu čekam kao u snu Mislim negde u daljini čućeš ti Te kišne kapi na oknima zadnje suze dve U očima zaboravljeni sni I znaj Ko nekad u osam i sad prođem ulicom tvojom I stanem sad pod prozor tvoj Interpretacija: Đorđe Marjanović, 1962.

138

Aleksandar Nećak JEDNOM U GRADU KO ZNA KOM

Jednom u gradu ko zna kom Ti ćeš imati topli dom Prozor s vidicima bez dna I sobe pune dečjeg sna A ja ne pitaj ja ću tada Prestati već da budem mlada I ako te sretnem bilo gde Neće nam biti kao pre Jer jednom u gradu ko zna kom Svetleće u noći tvoj topli dom Interpretacija: Lola Novaković, 1961.

139

Nenad Ninčević GORE IZNAD OBLAKA

Koliko dinamita u mojim venama vrele krvi balkanske i časti mangupa Milion stihova u mojim genima a Bog me već poziva na vrata nebeska Koliko leptira u mojim očima konja s crnim grivama i žutih nevena Milion uzdaha u mojim grudima A Bog me već poziva na vrata nebeska A ja bi još samo malo pjevao ja bi još samo malo ljubio Ja još ne bih praznih kofera do crnih zvijezda sjevera Gore iznad oblaka Interpretacija: Tuti Fruti Bend, 1987.

140

Đorđe Novković STARI PJER

Još kada je bio mlad Rat mu je odnio sve I ženu i djecu i topli dom Ostao je sam i zaboravio na prošlost Jer Pjer i više nije bio Pjer

Sad luta sam taj stari Pjer Da svaki dan i svaku noć

Pjeru je ipak ostalo nešto I mnogi su imali priliku da ga vide Kako svira na usnu harnoniku On uvek svira za jedan groš A ljudi se u strahu pitaju Da li će jednog dana I čitav orkesatar biti tu

I svira Pjer da svira još Taj stari Pjer za jedan groš

Kažu da ih danas ima mnogo kao što je Pjer A mnogi su imali priliku da ih vide Kako bez cilja lutaju Daleko od stvarnosti oni su tako samo A ljudi se u strahu pitaju da li će jednog dana I čitav svjet ostati sam

Interpretacija: Ivica Percl, 1968.

141

Boško Obradović KONEMATOGRAF

NAŠEG DJETINJSTVA

Jedna mala kino sala iz našega djetinjstva Parterima balkonima A na njima pletenice školske kute Traperice voljene djevojčice Mnoge drage prijatelje i mangupe siledžije U tri dana tri junaka I ubistvo usred mraka Pretučeno deset baka Iskopano petnajst raka A slijedećih sedam dana Strašno lice Frankensteina predpremijera rasprodana O životu Don Juana Čudovišta u svemiru Polagano već umiru Nacrtano je i lice Neuhvatljivog ubice I nedjeljna matineja Silovanje podno keja Nekoliko manijaka Što presreću usred parka

142

Vojevanje atamana Iz dalekih nekih dana I marinci Pacifika Pet brutalnih narednika Zemljotresi što sve ruše Nož zabijen usred guše Ljudožderska gozba teče Bacili su ih u smeće Interpretacija: Atomsko sklonište, 1978.

143

Boško Obradović NE CVIKAJ GENERACIJO

Čovjek je danas sve prazniji u duši i planetu zemlju polagano ruši od rata do rata od vrata do vrata prestaju da budu i mama i tata

Uz cvijeće mlado raste crna droga i tko još tvrdi da ima Boga od rata do rata od vrata do vrata prestaju da budu i mama i tata

Ostaće nam samo te betonske ruke i mrtva mora bez valova i luke od rata do rata od vrata do vrata prestaju da budu i mama i tata

Nebo je olovno vjetar krešti neki su već pobjegli u gudure ti ne bježi stani stani sjedi jedi sjedi jedi Što te panika hvata neće biti neće biti trećeg svjetskog rata

Gospoda lažu spiker krešti neki su zaglavili u psihozi ti ne bježi stani stani sjedi jedi sjedi jedi Nećemo valjda biti mi ta nesretna generacija nad kojom će se izvrsiti velika posljednja racija

Interpretacija: Atomsko sklonište, 1978.

144

Luka Paljetak KUTIJA KOJA POKAZUJE

KAKVO ĆE BITI VREME

U malom paviljonu stanuje dama jedna a njen gospodin živi do nje u sobi drugoj ona je nasmiješena vitka i vrlo čedna na glavi ima šešir u haljini je dugoj u šetnju oni tiho izlaze svakog dana gospodin i ta dama lijepa i nasmijana Gospodin tamni kišobran uvijek nosi kravatu crni kaput i hlače uske sive dama se ljupko smiješka i drži cvijet u kosi u paviljonu malom spokojno sami žive u šetnju oni tiho izlaze svakim danom ta dama i taj vitki gospodin s kišobranom Gospodin ide vani samo kad kiša lije kišobran drži mirno i lagano se šeta a dama pojavi se samo kad sunce grije vitka i nasmiješena rumena poput cvijeta čim pojavi se oblak ona se smjesta skrije a pokaže se tiho gospodin kao prije Pa zatim ona opet izađe kad je vruće i lagano se šeta kroz mladu travu cvijetnu gospodin tada stoji miran i sam kod kuće izlaze svakog dana a nikad da se sretnu

145

čim pojavi se oblak ona se smjesta skrije a pokaže se tiho gospodin kao prije Lagano tako redom gospodin zatim dama gospodin zatim dama izlaze tiho vani on s tamnim kišobranom a ona uvijek sama a ne mogu se sresti – polako teku dani u paviljonu malom borave oni skriti vezani neprimjetno jednom tankom niti Interpretacija: Ibrica Jusić, 1975.

146

Luka Paljetak PJESMA KOJA NIJE VAŽNA

Vi ljudi neki nježni i meki Grubi i strogi vi ljudi mnogi Biski u tugi i oni drugi Srećem vaš lik srećem vaš lik Vi lijepe žene nježne i snene Oštre i drske drage i mrske Od vas nijedna ni bludna ni čedna Ne čuje krik ne čuje krik Ne čuje mene koji se gušim Koji se topim u svome stihu Ne čuje moju ni glasnu ni tihu Pjesmu u koju sav se rušim Ne čuje mene zapravo nitko Premda vam pjevam jasno i čitko I moje srce kuca snažno Ali to za vas nije važno Vi ljudi razni bogati prazni Nevažni važni istinski lažni Vi žene čudne pospane budne Zar ste svi trik Zar ste svi trik u mome životu Zar za vas nisam u svakom stihu Pjevao pjesmu glasnu i tihu Zar nisam dao svaku vam notu

Interpretacija: Ibrica Jusić, 1981.

147

Maja Perfiljeva BALADA

Idi sad druže moj ljubav i pozdrav mi odnesi njoj ti putu mom tu je kraj umoran ovde ja ću stati želim mir Kad ne bude mene kad me skriju paprati travke i šaš kad ne bude mene ljubit ću je pesmama svojim i tad

O reci mi njoj da je tako prolazno sve kao ptica let samo nju da volio sam ja jer je za me bila sav svijet crveni moj cvijet Idi sad druže moj ljubav i pesmu mi ponesi njoj ti dalje sad mogu sam počinak ovdje ja ću naći idi ti Kad ne bude mene kada dođu drugi dječaci ko ja kad ne bude mene reci da ću ostati sa njom i tad

Interpretacija: Indeksi, 1972.

148

Maja Perfiljeva DA SAM JA NETKO

Da sam ja netko pozvao bih sve dječake dao bih im igračke i pustio ih da se cijeli dan igraju i jure Radili bi divne stvari prekratki bi bili dani voljeli bi svoje škole đaci da sam ja netko Svim majkama bih izbrisao bore učinio da očevi ih vole davnu ljubav da im vrate i da mirno žive svoje sate da sam ja netko Ne bi ne bi ljudi život proklinjali sve bi ruže ženi poklanjali kako bi se živjelo i kako bi se voljelo i kako bi dobro bilo da sam ja netko Interpretacija: Indeksi, 1971.

149

Maja Perfiljeva SANJAM

Sanjam da te opet slušam kako dišeš kako dišeš dok savija se trava da me dira tvoja kosa plava tvoja kosa na mom licu draga

Sanjam da se opet volimo u klasju u tom klasju što leži tu pod nama i da luta tvoja ruka vrela tvoja ruka preko moga tijela

Sanjam da ti kažem vrati mi se draga ako treba pobegni od svega jer je život samo ovaj jedan nema ništa ništa izvan njega

Samo jedan život imam i ludo ga bacam jer zavoleh jednu ženu ženu koju sanjam

Samo jedan život imam koji nisam htio jer zavoleh jednu ženu koju nisam smio

Interpretacija: Indeksi, 1972.

150

Žarko Petrović SVE MOJE JESENI SU TUŽNE

Sve moje jeseni su tužne Dani plačni su svi A moje oči suze vlaže Suza i bola trag Za tebe čujem da si srećna Ljubav prati se svud I ruže drugom da si dala Što nama donese maj Zar nisi mogla Meni opet da se vratiš Dobro si znala Tebe da još čekam ja I uvek jesen kada dođe Kiše stignu u kraj Kad moje oči suze vlaže Setim se našega sna Interpretacija: Duško Jakšić, 1966.

151

Zoran Predin BITLES

Frizure krojile so svet, in na žalost danes ga spet. Kar mnogo pomladi od zdaj, ko preko poljske ceste sem šel. Spomnim se, bil je maj, na polju pa vrli Štajerci. Krompir so okopavali. Lejte ga, kake duge lase ma! Je to pje al je deklina? Lejte ga, bitlesa! Čuj ti, bitles zmešani, nimaš v glavi pameti, Kristus čupavi! Daj te lase dol, mešni gvant daj gor! Pa obleči lepši sviter, pol pa šus na liter! Kmalu potem ostrigel sem se, si kupil obleko in hodil sem v službo in služil si peneze. Lani spet preko polja sem šel, s kratko frizuro in mirno naturo.

152

Lejte ga, deda polizanega! Je to pje al je deklina? Lejte ga, šminkera! Čuj ti, šuhar špičasti, nimaš v glavi pameti, šminker blesavi! Fukni bek dišave, si pusti lase prave! Pa nehaj lizat med, postani pravi ded! Interpretacija: Lacni Franz, 1981.

153

Zoran Predin BOG NIMA TELEFONA

Milijarda belih kosti od plenic do pameti po njih korakajo bedaki in med njimi mi Shizofrenično okolje mi ne trga volje kar sadim požanjem kar zapravim ljubim - koljem Bog nima telefona zato nas ne zbudi mama kupi nam pištole nismo se dokazali Z golo roko v morje z ostro koso v dim padel bom kot pade trava ki jo zdaj kosim Interpretacija: Lacni Franz, 1981.

154

Zoran Predin DOGODEK LETA

Metla časa nam na kup pometa mastne spomine lahkega dekleta, umor stoletja, tombolo, poplave in krute igre matere narave.

Nekdanjo miss zastrupila pašteta. Trener zlorabil znanega atleta. Pred kamerami je rodila sina. Medaljo je prodal za liter vina.

"Dogodek leta" je dogodek leta. Takrat aplavz zamenjajo čestitke. "Dogodek leta" je dogodek leta. Glasne obljube si poklanjajo vizitke.

So ptički vohunom pojedli drobtine? Neumnost cveti in poganja korenine. Z očetom je varala lastnega brata. Odvisnik trdi, da je trava solata.

So virusi nove domače živali? Čigava resnica se laže in hvali? Komu so geni skrojili kariero? Novo stoletje za kralja in vero! Zgodilo se je, nič nam ne pomaga, ne jeza angelov, ne dobra volja vraga.

Interpretacija: Lacni Franz

155

Zoran Predin ZVONOVI TEMNE VODE

Včasih se mi, ko hodim preko mosta, zdi, da kličejo za mano spodaj v Dravi. Ko pogledam dol, se naslonim na ograjo, vidim sebe tam, nejasno na gladini. Včasih se iz vrtinca dvigne roka in me potegne dol. Na dnu je hladno. Mrtvi flosarji. Razočarane neveste. Pijani ribiči. Šoferji, padli s ceste. Plešejo. Čakajo. Čakajo divji Turki, skriti v črno blato. Pogrešan mladoletnik s pisano kravato. Zraven njega nemška četa nima domovine. Kličejo me kot zvonovi ven iz mrzle vode. Še vedno me, če pogledam danes z mosta, spodaj pri njih Zoran na gladini vabi: Pridi dol! Pridi k nam! Mogoče nisem jaz na mostu, ampak tisti spodaj. Kličem sebe kot zvonovi ven iz mrzle vode. Interpretacija: Lacni Franz, 1984.

156

Zoran Predin JAZ BOM DO SMRTI ŽIVEL

Jaz bom do smrti živel! Zdaj, ko jemljejo norci svoje prste iz riti, da bi žvižgali marš. Jaz bom do smrti živel! Naj zvonijo oblakom krvavih kulakov, bandi kupljenih duš. Perite glave svojim vohunom. Kujte jeklo za par okov. Moje so veje domačega gozda in njegovih volkov. Interpretacija: Lacni Franz, 1989.

157

Zoran Predin LENT 1980

Lent ostaja geto pozabljenih Lent v drugačni koži štiristo rok plastična ogledala zelenomodra očala Sandokan in Mate Parlov Maribor obrača glavo stran Lent obut v opanke prasvetov na vseh razglednicah je pust in mrtev samo arhitektura brez duš in problemov le kup otrok na bregu Drave Maribor obrača glavo stran Lent nepismen in neznan Lent nevaren in pijan samo arhitektura plastična ogledala Maribor obrača glavo stran Maribor obrača glavo stran Interpretacija: Lacni Franz, 1981.

158

Zoran Predin LIPA ZELENELA JE

Mi, njen razred, 8. a, smo peli na pogrebu Lipa zelenela je, ker jo je povozil tovornjak, sošolko, preko glave, ki sem si jo upal gledat, v beli srajci, v rokah rože, potem, ko so jo zrihtali, saj veš, gips in preko malo kože. Za njeno mamo so nosili stol. Jokala je in zlezla skupaj. Lipa zelenela je, ker je nismo imeli radi, je preminila, naredila edino dobro stvar, da je umrla sredi maja. Se sliši danes zlobno, takrat pa: Učenci, mir! Namesto fizike bo pevska vaja!

Potem je iz naših spisov vstala lepa, dobra, nagajiva. Lipa zelenela je, in sem lagal, da sva se skrila v biološki kabinet, med škrgoustko in domače zajce, in sem lagal vsem svojim novim puncam, da mi je prvo povozil tovornjak, in da, ko sem jo mečkal, je šepetala: ne tu, ne tu, ne zdaj, pozneje.

Še danes mi prav pride, ko se ga napijem v kakšni novi in prijetni družbi: Lipa zelenela je, jim razlagam in zmeraj kaj dodam. Ob njenih dolgih krasnih nogah ji zamerim, da je ostala rosno mlada in ko se vračava domov, se spomnim, da sem, ko smo ga zadnjič skupaj pili, njim o njej že vse povedal. Ne tu, ne tu, ne zdaj, pozneje. Interpretacija: Lacni Franz, 1983.

159

Zoran Predin ČUVSTVENO STANJE MLADE KRAVE

DRUGE NAJVEČJE SLOVENSKE ŽIVALI

Prvi sneg je mladi kravi odkril četrti letni čas in ji pobarval med rogovi prvi koder sivih las. Obstala je med vrati hleva, čisto brez besed. Bog ve, kaj pod bržolo skriva ta izbuljeni pogled. Ne bo ostala sama z muhami. Noseča tujka z možem v jaslih spi. Magister Ferdinand prinese žarek upanja. Veselo mu v pozdrav zamuka njegova hčerkica. Daj, muha, zlezi očetu v uho in mu zaupaj, da mi je hudo. Ata pa molče odkima, stetoskop spusti za vrat, potem pa gospodarju šepne: "Prestavi klanje na pomlad." Pozneje gluho noč pretrga jok. Svetla zvezda se utrne in osvetli nebo. Zgodaj zjutraj trije kralji na vrata trkajo. Interpretacija: Lacni Franz, 1986.

160

Zvonimir Pupačić ZAR JE VOLJETI GRIJEH

Pada noć vani gusta kiša luta vjetar već žuto lišće mete s puta nestaje ljubav dani su puni sjete oprosti mi trebam te zar je voljeti grijeh Ideš sam u tišine skorih zima stariš već sve od žena mora vina more mi sruši sve moje kule puste oprosti mi želim te zar je voljeti grijeh Kap po kap dani nestali u moru kap po kap ja sam pobjegla od svih izgubit ću se po svijetu ako me ne voliš ti Pokaži meni put i nove snage daj tužne se rađaju misli niz lice klizi mi bol od mora ljubavi ostala je samo sol

Interpretacija: Jasna Gospić, 1985.

161

Antonije Pušić HALID INVALID HARI

Kad sam bio mali i još sasvim mladak, živio sam ja na selo, malo pješke od grada i bio sam, ono što se kaže, pješak đak. Lak mi je bio svaki zadatak, u školu sam im'o ja petice sve, samo iz vladanja bogami ne! U to vrijeme bješe poznat Halid Invalid Hari, pjev'o je nekija vrlo popularni' stvari, stara mi rekla ić' na njegov koncert ako iz vladanja zaslužim pet. I normalno sam prest'o čačkat uho-grlo-nos, da zajebavam učitelje i u školu hodam bos, prije i posle jela počeo sam ruke prati a bez da me na to opominje mati. I bogami naljepiše plakate po selu: Lijepo Halid Invalid Hari u zlatnom odijelu a ispod je pis'o bijeli sitan tekst "U nedjelju, u mjesnu, početak u šest! Ulaz je dinara 42, djeca i vojnici pola od toga!" Da bi majka obećanje ispunila sinu, tog smo jutra ranije namirili živinu, poveli smo i Mehovu stariju ćerku, a starome presuli sarmu u najmanju šerpu. Kamenko je rek'o biće kišni dan, svratili smo kod strika i pozajmili kišobran. Kupili smo karte i seli u drugi red, stara je zapalila cigar, a mi jeli sladoled.

162

A onda je na daske koje život znače, izašla neka fukara i počela da skače: Drka drka đon drka drka đon Raja je krenula da se pali i žari, jer to je bio glavom i bradom Halid Invalid Hari! Ja sam se njemu obradov'o jako, i viknuo: Majko, oću l' i ja ovako? A majka me u glavu kišobranom ošine i ljutito kaže: 'Oćeš kurac, sine. Halid Invalid Hari, prijatelju stari, pit'o bi te oko neki' privatni' stvari: Ja sam ti ove alternative sit, i htio bih da napravim jedan pravi hit, za staru majku, šurnjaju i snaju, da pjevaju me svi u mome zavičaju, da i mene ko i tebe raja vazda traži, kurve na plaži i hajduci na straži. I da za mnom viču on pravi naš je babo, i da za mnom viču AMADEUS RAMBO, da zaradim i ja sto pedes' 'iljada švajcaraca, da kupim sebi raznih džirlo kuraca-palaca, za staru majku zube od crnca da lakše može orase da krca. Pa Rambo jebote što mi se odma' nisi javio! Ja bi' ti vala džaba jedan hit napravio. Ti si interpretator zgodan i vrijedan. Evo ti hit 'jedan kroz jedan' "Molio bih da te ne molim. Molio bi' a možda i ne bi! Molio bih da te ne volim. Molio bi', moja bejbi, mejbi" Interpretacija: Rambo Amadeus, 1991.

163

Antonije Pušić DŽEMO VOLI DŽEM Ovo je hit o zastavnik Džemu i njegovom fiziološkom problemu U njegovoj jedinici znao je svako da mu organizam zahtjeva slatko. Uveče kad vojska i oficiri pozdrave zastavu i odu da spavaju njega želudac probavni trakt i crjeva počnu da uznemiravaju. Džemo voli džem Zastavnik Džemo dežura jer se brine što ne može da zaspe od ljute kiseline Srećom je zastavnik Džemo zadužio za rezrvne ključeve od kantine Ušunja se pa krene da sprema poređa desetak tegli od džema skine šapku uzme kašiku i nema za Džema više problema Zastavnik Džemo čelična krila naše armije... Interpretacija: Rambo Amadeus, 1991.

164

Rade Radivojević NE IDI

Ne idi od mene zlato moje Oči bi još da te gledaju Ruke bi još da te miluju Usne bi još da ti šapuću Ostani bez tebe umreću Zlato moje zlaćano Milo moje mileno Ostani kraj mene zlato moje Visoka je gora zelena Široko je more duboko Velika je ljubav tvoja Još je veća čežnja moja Zlato moje zlaćano Milo moje mileno Interpretacija: Mirjana Beširević, 1986.

165

Ljiljana Petrović NEKA TO NE BUDE U PROLEĆE

Ako ikada budemo rastali Neka to ne bude nek ne bude u proleće Jer teško je gledati sve druge ljubavi Kako se rađaju dok naša umire Ako se ikada budemo rastali Neka to ne bude sa suzama i tugom Kad se oprostimo od nekih stvari Običnim rečima i odlutamo bez povratka Oprosti što govorim o rastanku Suviše sam srećna da bih bila sasvim bezbrižna Htela bih toliko toga da ti kažem Al ne umem sada kad se voli Interpretacija: Ljiljana Petrović, 1967.

166

Nenad Radulović UMIRU JELENI

Umiru jeleni i sad u meni tamo gde si bila slomilo se jutro ko ti je rekao da snovi tamne nikad neću znati jer biću samo trag coveka i biću vođa skitnica Nek bude dan kad divlje ptice krenu preko istog mosta ja ću preći ako me tamo čeka tvoja senka ništa neću reći jer biću samo trag čoveka i biću vođa skitnica Ne brini ne brini jeleni umiru sami

Interpretacija: Poslednja igra leptira, 1986.

167

Laza Ristovski ZABORAVLJENI

Možda smo ja i ti divlji i ničiji, možda nas je tuga zauvek vezala. Kažu nam da smo svi rođeni jednaki, jednaki pred Bogom i pod zvezdama.

Čujem marširaju zastave, zvone koraci u ovoj noći, nebo noćas ratuje, a ti me ne pitaj nikada o samoći. Sanjam, sanjam da si tu, ko da letim na zlatnom ćilimu, sanjam Bog nas prokleo, sve nam dao, a sreću nam je uzeo. Zaboravljen sam ja, zaboravljena ti, negde u tišini naše ulice; ponoć je kucnula ti si se prekrstila, obrisala sve jednim potezom gumice. Interpretacija: Piloti, 1987.

168

Ivica Rorić MOJ OTAC TRAVU KOSI

Moj otac travu kosi otavu bujnu zelenu otima kuću cvrčku i pašu gorskom jelenu Umiru tiho trave još ozeble i snene a moj ih tata kosi a ko da kosi mene Miriše na sve strane sve više sve jače a to se samo čini da trava plače A on kosi li kosi zveče biseri rose bježe popci pjevaži u svijet od smrtne kose Interpretacija: Iver, 1976.

169

Zdenko Runjić VRBE

Dvije su vrbe pokraj rijeke tiho plakale dok su se vlati ovim poljem tužno svijale Sjećam se Nina one jeseni kad si otišla bio je vjetar zar ne pamtiš Tvoja je kosa poput grana bila nemirna posljednje zbogom kad si rekla sva u suzama Sjeti se Nina one jeseni kad si otišla sjeti se vrba pokraj rijeke Interpretacija: Stevan Zarić, 1963. Mišo Kovač, 1971.

170

Zdenko Runjić MIŽERIJA

I bez zlata i bez luši sva su blaga ti u duši kad ogrije te jubav puno sunca i tepline pa se srce nebu vine u ditinjstvu bez suza Malo šoldi puno vire u toj jubavi bez mire i vagun dobre voje u kantunu puno mista misal je ka arja čista pa pišen pisme svoje Mižerija mižerija miruj miruj pismo moja ti jedina znaš di sam ostavija dušu Miruj miruj pismo moja jer kasno je sad ladni vitri već pušu mižerija mižerija tek pusta mižerija

171

Kad bi partile ferate strepija san stari za te a briga se ne gasi zgrbjena si majko stala bjankariju tuju prala pobilile ti vlasi Jedna pisma iz đardina smantala je vašeg sina dok cili vik je slidi zlatnin nožen posrid srca probola ga neka grca nek cili sug iscidi Interpretacija: Oliver Dragojević, 1986.

172

Zdenko Runjić OLUJA

Vatre plam već gori licem ljetnjeg neba vatre plam je sad u meni jer te trebam Ja trebam tvoje usne na čelu mom tvoje usne na vratu mom dok more se pjeni pod prozorom ja trebam tvoje ruke na licu mom tvoje ruke na tijelu mom dok nebo se ruši nad morem Al ne znam kad i ne znam kad i ne znam gdje i ne znam gdje će nakon kiše za me svanut vedar dan Oluja oluja vlada još u srcu mom


173

Zdenko Runjić SUNČANE FONTANE

Moja je ostala radost na tvojoj rivi kad su me odnijele lađe u svijet bez nade Sjećanje na sretna ljeta u meni živi k tebi sad ono me nosi najdraži grade Vodi me vodi vodi me kroz kontrade još jednom želim ja da prođem njih Sviraj mi sviraj sviraj mi pjesme stare još jednom želim ja da slušam njih Vrati mi vrati vrati mi sretne dane u meni još i sad njihov je sjaj Fontane tvoje sunčane srce su moje pojile svjetlošću kojom ti vječito sjaš Obale tvoje plavetne srce su moje vezale ljubavlju koju ti jedini znaš Tebi sam dala svu mladost i srce moje najljepše cvijeće života tu mi je raslo Htjela bih jos jednom doći u krilo tvoje reci da sve me jos čeka i da nije kasno Interpretacija: Tereza Kesovija, 1974. Ivo Pattiera

174

Zdenko Runjić SKALINADA

Mirno spavaj dušo moja noć je ladna zvizda tvoja sjaja nima na sto vrata ja san kuca tople riči mrvu srca nigdi nima

Pismo mala reci svima moj je život pusta stina mira nima miljun baši ja san proša sad se pitan di san doša sriće nima

Skalinada skalinada tu se penje tu se pada to je sudba to je nada skalinada skalinada svaki korak jedna skala svaka skala jedna nada skalinada

Sudbo moja ol ne vidiš na toj stazi di me vodiš sunca nima u đardinu od života još mi samo pisma osta cvića nima

175

Kad zajeca mandolina sve ću skončat čašon vina nek me nima kraj fontane sklopit oči ona tuđu sriću toči moje nima Interpretacija: Oliver Dragojević, 1976.

176

Anja Rupel DETEKTIVSKA PRIČA

Ubrzo nakon svitanja neona u noći punoj detektiva ona blješti ljepotom tražeći jučerašnji broj dršće u njoj strah mogu je večeras naći ta krv mladića tako lijepo zvuči na tako lijepom mjestu barska muzika mi uši probija A detektivi traže i traže novine pišu o njoj a detektivi traže i traže pazite ljudi ona je tu Prekrasan je ispod postajem kao suptilna a potom u mraku njene sobe puši i uzdiše u krevetu nošeno na ruci već beživotno tijelo leži u njoj trenutak kasnije osmijeh na njenom licu dok rukama u frižideru pronađu još dvije ruke Interpretacija: Videosex, 1984.

177

Željko Sabol DJEVOJKA ZA JEDAN DAN

Još jedan susret koraci u snijegu i ruka neka već je pored mene jer neprestano svi smo u bijegu i slijedimo se dugo kao sjene U mojoj sobi ostaješ do jutra a sad su noći ledene i plave pričaš o svemu što nas čeka sutra kad dođe vrijeme buđenja i jave Maštaš o moru kamo ćemo poći jednoga dana u suncu i sjaju gasimo svijetlo ti zatvaraš oči i priča nam se tako bliži kraju Zar je sve to samo san djevojke za jedan dan Od tad te viđam mnogo mnogo puta na trgu plesu u nekoj kavani i želio bih makar pet minuta da ti se javim da budemo sami Govorio sam već je bilo kasno o našoj davno zamišljenoj sreći i vidio sam vidio sam jasno da mi ne želiš ništa više reći

178

Ja opet živim sam na kraju grada i često slusam vlakove na mostu ili u ponoć kada kiša pada otvaram vrata nepoznatom gostu Volio sam sada znam djevojku za jedan dan za dan Interpretacija: Arsen Dedić, 1970.

179

Željko Sabol POVEDI ME VEČERAS Povedi me večeras ako želiš Bilo kojom ulicom na svjetu U dalek kraj gde za nas ne zna nitko Tek ptice koje zastaju u letu Pokaži mi večeras ja te molim Sva ona mjesta gdje smo nekad bili Gde prvi puta sam saznala da volim I gdje smo radost sa izvora pili I zastani bar malo da ti kažem Da slučaj nam je ukrstio pute I da smo danas opet posle svega Neznanci što se gledaju i šute Povedi me večeras bilo kuda Bar da vidim kamo sve to sve to vodi I sledit ću te slepo kao uvjek Jer ne znam što bih sama u slobodi A godine su prošle ko zna kada Da natrag pođem nema više snage Duga je ova jesen kiša pada Odavno ti ruke nisu blage Interpretacija: Ksenija Erker, 1973.

180

Željko Sabol PROLJEĆE BEZ TEBE

Proljeće je otpočelo s vjetrom kao da je znalo da nas dijeli i dok drugi zajedno su bili mi se nismo pogledati smijeli Proljeće je otpočelo s kišom s vlakovima koji kasno stižu i dok dani umorno se nižu mi se opet pozdravljamo krišom I pamtit ću dugo ono vrijeme kad još nismo znali što nas čeka kad su šume ostajale nijeme kad je modra nosila nas rijeka Proljeće je otpočelo s nadom da će jednom drugačije biti da od ljudi nećemo se kriti i bez riječi lutat ćemo gradom I pamtit ću dugo one sate što ne mogu više da se vrate sve mi kaže uzalud te volim ali sama još uvijek se borim Interpretacija: Ksenija Erker, 1973.

181

Dženan Salković JEFIMIJA

Uz staro platno i staro vino i stara pesma ide na drevnoj slici ženu i ružu još samo oči pijane vide Ti više nisi ovdje da traješ i točis blago sa usana svojih ti više nikom nista ne daješ a nemaš ni kome jer nema njih Junaci s mačem brkati i strašni nježno su ljubili tvoje skute i dalje nijemo na slici traješ a rđa jede mačeve ljute I nisi više ovdje da tiho mladiću nekom blagoslov ti predaš i samo s ružom na grudima svojim nijemo i tužno neprestano gledaš Jefimija sama si ti... Interpretacija: Lutajuća srca, 1973.

182

Petar Sam / Đorđe Debač ROMANA

Ko li ukra od noći deo najcrnjih boja, pa ti utka u oči i dade im sjaj, Romana. Ko li natera ptice da se odreknu glasa, da pred tobom zaneme i izgube dah, Romana. Šta je vatra vulkana pred vulkanom tog žara, koga igrom razgaraš pa bacaš na nas, Romana. I sve oči zažele da te pomamno piju, i sve ruke bi htele da te dotaknu bar, Romana. Jedne noći za tebe tvoja pesma sam bio, pesma koja se sutra zaboravlja već, Romana. Jer od strasti je jača tvoja nemirna ljubav koja pripada svetu u kojem nisam ja, Romana. Bolje da te nikad nisam video ni poželeo ja. Bolje da sam i životom platio kad te izgubih ja. Interpretacija: Đorđe Marjanović, 1968.

183

Krunoslav Slabinac BALADA O ŽENI I DETETU

Još topla je soba i tople su suze Na jastuku ležaja tvog I tiho i tamno je u sobi Što bila je nebo naše Sad opet sam sam a misli za tobom lete Sve što je nekad mi značilo nešto Odnjeli su dani s tobom Jer ljubav si donjela u ovu kuću Što bila je hladna i prazna Sad opet sam sam a misli za tobom lete U očima ti si sakrivala tugu I videla djete gdje plače Što zvalo je zvalo i zvalo Ti si čula taj glas i pošla za njim Oprosti mi mila što volim te ludo I time ti nanosim bol Al ljubav što planu u tjelu mome Zapalila sama ti si Sad opet sam sam A misli za tobom lete Interpretacija: Krunoslav Slabinac, 1973.

184

Davor Slamning VOJNO LICE

Vojno lice. U sastavu ovog lica nalaze se oči, usta, u šumi kosa, u pozadini uši, u sredini nos. Brojčano na jedno lice dolazi po jedna četa u dva reda postrojenih zuba. Muževnost tom licu daje brk.

Vojno lice. Na čelu svega je čelo, u zaklonu iza njega misli, misli skrivene, misli opasne, opasne za rukovanje, misli precizne, misli velike, ogromne razorne snage, misli zabranjene, misli dozvoljene, misli naređene. Zabranjene, dozvoljene, dozvoljene samo stručnom licu.

Vojno lice. U mirnodopsko vreme, u doba takozvanog mira, u vreme mira i poezije zadatak ovog lica je svakodnevno brijanje. Upotrebna vrednost ovog lica u slučaju, ne daj bože, rata nije značajna.

To je onda samo lice, još jedno lice, sa osmrtnice.

Interpretacija: Buldožer, 1991.

185

Margita Stefanović ZEMLJA

Ovo je zemlja za nas Ovo je zemlja za sve naše ljude Ovo je kuća za nas Ovo je kuća za svu našu decu Pogledaj me o pogledaj me očima deteta U zemlji vidim spas Iz sna me budi glas koji prepoznajem Dok grane miluju naša tela Dok senke prave pokrov za nas Pogledaj me o pogledaj me očima deteta Čujem - vrati se, čujem - ostani Čujem - vrati se dozvoli mi Čujem - vrati se, čujem - ostani Čujem - vrati se oprosti mi U svakom porazu ja sam video deo slobode I kad je gotovo Za mene znaj tek tad je počelo Pogledaj me o pogledaj me očima deteta Čujem - vrati se, čujem - ostani Čujem - vrati se ne idi ne idi ne


186

Margita Stefanović PAR GODINA ZA NAS

Moj prijatelj i ja sedimo na klupi gledamo zvezde slušamo vesti što su upravo stigle kažu da imamo još samo par godina za nas Imali smo igračke i živeli smo sve sve one igre na sreću one igre za ljude što je smislio neko pre samo par godina za nas Da li znaš kako želim da te nadem da li znam šta trebam da znam voli me kako nikad nisi volela Živimo u pričama branimo se hodamo i slavimo neke bezvezne stvari neke bezvezne priče što je smislio neko u samo par godina za nas Nisu dovoljne reči samo obične reči da me vrate u zivot nije dovoljan dodir ni da znam da te imam još samo par godina za nas Raste kao nada kao more kao govor kao pokret kao zora kao dete kao krv kao želja među nama raste kao bol i grize sve pred našim očima Voli me onako kako nikad nisi volela


187

Margita Stefanović SINHRO

Promeniću svet do kraja pesme Igraću pijani ples u ritmu vetra Pustiću sunce da topi ljubav Između sveta daleko od nas Došao sam da te nosim da se ne bojiš Da ne govoriš nema me da zatvoriš oči Da ne zaboraviš reč po reč Došao sam da te nosim U kuće mojih predaka Da ti pričam da noći nema Da odustaneš da želja je glad je vatra Promeniću jezik pokret telo Govoriću reči tuđe pesme Došao sam da ti kažem čuvaj me Moj korak je moje ime Čuvaj me Interpretacija: Ekaterina Velika, 1989.

188

B. Stefanovski ČIJA SI

Ima eden dom sred žolto lisje, staen e toj vo site misli. Pokriv toj e tvoj i košmar to je moj, redok mig pred kuken prag, skriven pogled tolku drag, ko poj. Sekoj dan si ti pod ista strea, gulabec v let, vo vazduh smea, ladna kako led pa bujna kako cvet. Stojam dolgo, dolgo jas gledam čudno i bez glas, ko nem. Ima eden den što ne se zori, skrien e toj vo skazni, gori. Mora da si ti od nebo eden del, eden dodir tolku mal, eden baknež sosem mal, a vrel. Čija si, na kogo radosti mu nosiš? Dzvezda si, vo nekoj oblak kako plam. Čija si, i koj to gladi dolgi kosi? Svet si moj, a nitu ime ne ti znam. Interpretacija: Slave Dimitrov, 1971 Kićo Slabinac, 1971

189

Vlatko Stefanovski SKOPJE

Skopje ima mikroklima, izgor leto kočan zima, gradski cigli goli brda, sino nebo, zemja tvrda. Maten Vardar brzo teče, tajni nosi, vreme vleče. Skopje pravi padni-stani, ima devet luti rani. Skopje ima slavni maala - Debar mala nije šala. Skopje java brzo konjče, a bre momče Makedonče. Gradov posti, gradov pie, gradov demne, gradov spie, rano utro škembe čorba, posle sekoj svoja borba. Mladi momi ljubov vodat, duša vadat, oči bodat. Razni belji prvaat deca, site ke gi papam meca. Jas i ti sme braka stari takva ljubov čini pari, ti me čuvas, ti me svakaš, ti za kusur ne mi fakaš. Nasmevni se, ne beri gajle, namigni mi ajde nazdravje, Skopje! Interpretacija: Leb i sol, 1987.

190

Vlatko Stefanovski ČUKNI VO DRVO

Na boga kamenja ne sme frlale Od drugi poveke ne sme grešele So edna nadež za troška ljubov Za malku sreka živeeme Pesni stihovi celi fermani noki nespani solzi soleni Čukni vo drvo vistina e Nadvor e prolet živi sme Čukni vo drvo čukni tri pati Zaedno da sme jas i ti Kako dečinja vo krevet gusnati ne stanuvame a veke pladne e Toa e ova ova e toa toa es Interpretacija: Leb i sol, 1989.

191

Jovan Stojiljković DA LI SI ČULA PESMU

UMORNIH SLAVUJA

Da li si čula pesmu umornih slavuja? U majska jutra rana glasnike oluja, sa dlana pevaju, na srce stanu, rađaju vrelu suzu, da okupa dušu. Zatrepte uspomene, snivaju se boje, pomerene od sata, stvaraju ti lice, umiven lažima zakletvu pišem dok tvoje oči sire pesak pustinje! Poljupci odneseni, usne su ti puste, mačevi zavedeni, mirišu na ruže, kotrljam zablude, pesmu slavuja, možda se naše senke još ljube kraj reke? Pomalo starim, malo se nadam, da će ti biti bolja sudbina! Interpretacija: Alisa, 1987.

192

Jurislav Stublić KAD BUDU GORJELI GRADOVI

Kad budu gorjeli gradovi Dim će se dizati do neba Bit će to divan vatromet Kao na davni prvi maj Kada smo bili djeca Sa prozora smo gledali rakete Nebo sija u hiljadu boja To nije uzalud zar ne? Ove noći će nestati sve tajne Zagrli me čvrsto i ne puštaj A kad nas to zavrti u zraku Poljubi me posljednji put. Kad budu gorjeli gradovi Ja ću biti spreman Trčat ću do tvoje kuće Uzet ću te za ruku Bježat ćemo izvan grada I plivati preko rijeke Penjat ćemo se ka vrhu planina To nije uzalud, zar ne? Interpretacija: Film, 1983.

193

Jurislav Stublić MI NISMO SAMI

Kolko puta si ljubila stranca i bila kao ptica kraj čovjeka koji ne leti do tvojih visina i ne zna tajnu skrivenu u tebi Ti si u tjelu punom želja sa usnama željnim iznenađenja a nikog nema tko je tvoj i ova zemlja se ne zove dom U tvome oku je dragi kamen ili to suzu čuvaš za mene a ja sam samo snoviđenje koje ti kaže raduj se Ne znam kad i ne znam gdje Ići ćemo istom stranom ulice veruj mi dušo srešćemo se u svetu tajni mi nismo sami Interpretacija: Film, 1983.

194

Jurislav Stublić SIGNALI U NOĆI

Mrežama za ljude mamcima za ribe Privukla si me Okovima od zlata rukama oko vrata Konopcima ljubavi Svezala si me radosti draga Okovima od zlata rukama oko vrata Konopcima ljubavi I sad hodam kao mjesečar Po zlatnoj stazi što na vodi sja Ostavljam svoj čamac Da potone do dna I trčim po vodi Mokrih stopala U svjetioniku nasred mora Tvoji signali u noći Dragi kada ćeš doći Mrežama za ljude lancima za ribe Vezani su ljudi svi Oni dišu kao jedan čitav svijet je svezan Konopcima ljubavi Interpretacija: Film, 1985.

195

Davor Sučić / Nenad Janković / Elvis Kurtović BALADA O PIŠONJI I ŽUGI

Pišonja i Žuga su pamtili dobro šta im je te večeri govorio Lepi more je provod more su koke more je izvor života je li tako Moke Moke je još dodao i to da se strankinje praskaju pravo i da je u Zaostrogu u kampu svaku noć drugu jebavo Pišonja i Žuga mogli su ih slušati i noć cijelu Pišonja i Žuga imali su krv sedamnaest godina vrelu Pišonja i Žuga Još istu noć su Pišonja i Žuga maznuli kasetaš iz Doma invalida pa malo zatim i autobus auto-prevoza sa Hrida Pišonja ubaci u brzinu to vrelo ljetno veče oko dvaest i dva časa a sada pravac more viknu Žuga iz sveg glasa Pišonja je vozio i pušio duhan Žuga voli crne a Pišonja plave a poslije mora dalje u svijet samo se hrabri dokopaju slave

196

a onda zbogom barake na Breci viknu Žuga i kasetaš odvrnu jače dobit ćete razglednicu iz afričke zemlje Safari zbogom žohari Pišonja i Žuga dva vjerna druga krote opasne krivine molim te čuvaj ih kraljice brzine Murija je blokirala cestu negdje kod Bradine oko dvaes tri i pet u autobusu je svirao boogie-woogie vidjevši drotove pri brzini od osamdeset na sat vežite se polećemo Pišonja reče Žugi Strahovit tresak zapara zrak čak i iskre poletješe u mrak pričali su ujutru i kleli se u majku da su auspuh i retrovizor našli čak pedeset metara dalje u jarku I dok su Pišonju nosili u hitnu on ugleda mjesec iznad sebe i reče Bože kako neki mogu gore a ja i Žuga ni na more poslije toga je pao u nesvjest i više nije mogao čuti kako se još dugo na nebu smijao mjesec žuti

Interpretacija: Zabranjeno pušenje, 1987.

197

Davor Sučić DJEVOJČICE KOJIMA MIRIŠE KOŽA

Uzalud glancaš svoje špicaste cipele uzalud otkopčavaš zadnje dugme košulje one se neće nasmijati na tvoje loše folove neće se osvrnuti na tvoje dobacivanje Možes im lagati da ti je babo direktor ili da si treća godina prava one će znati da si nitko i ništa običan uhljup s Koševa I opet ćeš teturati uz memljiv zid na iskrivljenoj česmi oprat češ lice sjest na pločnik zapalit cigaru i gledati na drugu stranu ulice s one strane ulice stanuju djevojčice kojima kojima miriše koža One vole frajere koje nose bradice i čije ih riječi ostave bez daha koji nikad ne prave belaja i koji nikad ne psuju Allaha Ne znaju one da ti je srce veće neg u tog bradatog gmaza nikad ti neće pružiti šansu ne poznaješ dovoljno efektnih fraza Interpretacija: Zabranjeno pušenje, 1985.

198

Adolf Topić ZA KOJI ŽIVOT TREBA DA SE RODIM

Za koji život treba da se rodim Za koji sudnji dan treba da živim I kojem bogu treba da se molim I koju ženu treba da volim ja Za čiju ljubav trebam da sam srećan Za čiju ranu treba da sam bol Na čijem odru treba da svijeća Za koju ženu treba da sam gol I nikada neću saznati to Kud vodi me put života mog Za čiju volju se rađa se živi i mre Za čije nebo treba da sam duga U čijoj tami treba da sam luč Za koju pjesmu treba da sam tuga U čijoj časi treba da sam zuč Za koju jesen treba da sam žetva Za koju sliku treba da sam kist Za čije usne treba da sam kletva Za koje grane treba da sam list Interpretacija:Time Dado Topić, 1972.

199

Adolf Topić NEGDJE IZVAN PLANETA

Ti živis gde zvezde tkaju sag od srebra i nevinošću sja tvoje lice dok nedostižan kao sena nastavljaš svoj let Negde sakriven tvoj je svet moj svet si ti večnom ljubavlju dodirni me i ostani uz mene Jer ti si princeza nekog drugog sveta tvoja reč stvara čuda budi iskrena uputi mi osmeh tek da znam postojiš nisam sam negde izvan planeta Još ne znam da l si zvijezda ili žena i samo jedan tren da postojiš ko ružičasta morska pjena na žalu stojim sam galebova stope briše val ali samo večnom ljubavlju dodirni me i ostani uz mene Interpretacija: Slađana Milošević i Dado Topić, 1984

200

Duško Trifunović GLAVNI JUNAK JEDNE KNJIGE

Glavni junak jedne knjige došao mi da se žali Divno bješe glavni biti dok me nisu pročitali Svijetu je svega dosta ničeg željan nije osim glavnih junaka Saznali su moje mane moje tajne moje tuge Pokidali neke strane i pošli da traže druge zatim pošli da traže druge Svijetu je svega dosta on čeka svog gosta a duša se trudi svaka da ima svog junaka Interpretacija: Bijelo dugme, 1974. Iver, 1974.

201

Duško Trifunović ŽIVOT JE MASKEMBAL

Obuci staru krinolinu, i prebaci bijeli šal, ja ću svirat violinu, i bit će maskenbal. Zaigraj kao da more šumi, a ti si jedan val, sama veliku tajnu glumi, takav je maskenbal. Nemoj da skriveš lice malo, pusti ga neka sja, nikome nije do nas stalo, sami smo, samo ti i ja. Život je maskenbal, pod tuđom maskom, svatko se krije, ako u sebe siguran nije. Život je maskenbal, ljudi su krivi, s tuđom maskom, lakše se živi. Interpretacija: Teška industrija, 1976.

202

Duško Trifunović IMA NEKA TAJNA VEZA

Ima neka tajna veza za sve ljude zakon krut njome čovjek sebe veže kada bira neki put Sidro koje lađu čuva da ne bude buri plijen tone skupa sa tom lađom jer je ono dio njen Ima neka tajna veza tajna veza za sve nas Interpretacija: Bijelo dugme, 1975. Jadranka Stojaković

203

Duško Trifunović PRISTAO SAM BIĆU SVE ŠTO HOĆE

Pristao sam biću sve što hoće Evo prodajem dušu vragu svome I ostat ću samo crna tačka Poslije ove igre Kad me slome Kad me mirno slome Pristao sam biću sve što hoće Mislio sam da se zvijeri boje Ove vatre koja trag mi prati I to sam mislio A sad nosim kako mi ga skroje Po meni se ništa neće zvati Zablude sam evo prestao da brojim Nemam kome da se vratim kući Nemam kome Dokle pjevam dotle i postojim Prijatelji bivši prijatelji budući Prijatelji bivši Pamtite me po pjesmama mojim Interpretacija: Bijelo dugme, 1979.

204

Duško Trifunović ROMANI

Život piše romane, a ja mu nisam tema jer tako mnogo snage za moju priču nema. Život piše romane, a mjesto imena moga postoje prazne strane, a ja se pitam - za koga? Romani, svi koje život piše romani, bez mene ne mogu više romani svi će spaljeni biti romani - istinu ne smiju kriti! Život piše romane o svemu što se zbiva a mene nigdje nema kao da nisam živa...

Intrerpretacija: Jadranka Stojaković, 1974.

205

Duško Trifunović ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU

Šta bi dao da si na mom mjestu da te mrze a da ti se dive šta bi dao Šta bi dao za veliku gestu mjesto svoga da tvoj život žive šta bi dao Ti budi srećan sad što si preko puta ti što nas strašni let nad provalijom dijeli jer ovo je mojih pet minuta a pred tobom stoji život cijeli Šta bi dao da možeš ovako dići ruke a puk da te slijedi šta bi dao Da l bi i ti u svom srcu plako kao što se moje srce ledi da l bi i ti Interpretacija: Bijelo dugme, 1975.

206

Miro Ungar GOVORI TIŠE

Govori tiše sad jer mogli bi nas čuti želim da čujem samo drhtaj tvojih riječi taj osmijeh blag na licu tvom čini me sretnom ko nikad u životu mom govori tiše al govori o našoj sreći o ljubavi Govori tiše da nas čuju samo zvijezde prisloni glavu tu i šapni riječi nježne tvoj pogled blag sad kaže mi da ćemo viječno sretni biti ja i ti taj osmijeh blag na licu tvom čini me sretnom ko nikad u životu mom govori tiše al govori o našoj sreći o ljubavi Govori tiše sad jer mogli bi nas čuti ti znaš da nikad nitko ne može da shvati da u srcu tvom sam našla ja sve što život nije htio da mi da Interpretacija: Tereza Kesovija, 1972.

207

Jakša Fiamengo GOSPOJICE LIPO DITE

Sad se tiskaš u toj sobi s materon i troje braće pusti sve to zaudobi sve ća nimaš vrime dat će Još si mlada i nevojna ma je to za kratko vrime a već pisma milopojna spominje tvoj stas i ime Gospojice lipo dite nek te stignu naše riči u te zore ća te kite nek ti poju mladi tići I nek blagi san umiva tvoje oči tvoje lice nek od sriće sve zapiva lipo dite gospojice Oli ne znaš i ne vidiš iza ventula i skura dok pošivaš i dok sidiš da dohodi tvoja ura

208

A u kali klapa piva nike teple stare kante pa se blagost noći sliva u te pisme ća se pante Gospojice lipo dite ća te san od svita ote u tvon srcu sad su skrite sve jubavi sve lipote Noć nek svitli i nek teče po kušinu i niz lice ruvinat ga nista neće lipo dite gospojice Interpretacija: Oliver Dragojević, 1982.

209

Jakša Fiamengo INFIŠA SAN U TE

Infiša san u te nemoj mi zamirit još od mali nogu rado san te viđa mislija san vrime sve će to prominit ma ća manje želim više mi se sviđaš Parti san na skule svit san tija vidit ti si stala doma i uz mater resla mislija san na te nemoj mi zamirit dok me vitar kleja i samoća tresla

Jubavi jubavi vrag ti odni tilo srića i nesrića sve je tvoje dilo jubavi jubavi vrag ti odni kosti ća si učinila od moje mladosti

Infiša san u te nemoj mi zamirit bila si mi draga sad si mi još draža evo san ariva tija bi se smirit prošle su me lune skitnje i kuraža Ali već s vapora jemam ća i vidit prošla si ka vitar s diteton uz skute osta san inkantan jer te nesmin slidit a još uvik ludo infiša san u te

Jubavi jubavi vrag ti odni sime sve si mi uzela, ostavila brime jubavi jubavi vrag ti odni kosti ća si učinila od moje mladosti Interpretacija: Oliver Dragojević, 1981.

210

Jakša Fiamengo NIŠTA NOVA

Ništa nova ništa nova posli fešte kisne vala u pitaru lipi snova cilo lito tu si stala raštimane sad su ure zatvorene gnjiju škure sad životu punon zima okrenuta nan je prova odrišena već je cima ništa nova ništa nova Pala je u more stina i prozebli grdelini uz gradele kraj komina nima ko da te zamini i dok jugo stalno jača oko kuće reste drača sve se sprema da podivja a mi kano stara bova plutamo bez pravog cilja ništa nova ništa nova Uzalud privrćen foje ća će reć mi na sva justa svi govore bit će boje barbirija već je pusta

211

vaja vrime niz skaline vonj mižerje i morbine i briskulu dikod baci klapa ća još ni gotova da ostari po bonaci ništa nova ništa nova Finili su pusti kanti i promukla već je klapa i po dobru svak te panti starec s nama sve do scapa naresle su nove plime popucale surgadine još se pine dugi vali i po mistu reve tovar jarboli u more pali ništa nova ništa nova Interpretacija: Radojka Šverko, 1980. Oliver Dragojević, 1982.

212

Jakša Fiamengo U PROLAZU

Sad smo skupa tako ritko ma se tišin bit će boje kad te vidin zasja svitlo ti me gledaš priko voje U životu sve se minja uvik nikor sriću priči još san žena nisan stina čuvan za te nike riči u prolazu u prolazu Puše jugo triska bura i bonaca dikod svrati još visoko stoji ura ovo brime ovi sati Pusti neka vitar nosi one naše zadnje riči svitlo sja u tvojoj kosi tvoj me pogled i sad liči u prolazu u prolazu Tebe i sad zove more zvono tuče s kampanela a mirišu neke zore naša jubav srid tinela

213

I dok sidin u kavani sve još tu na tebe sliči sve je isto ka i lani isti judi iste riči u prolazu u prolazu I dok čekan teku ure ko zna ća i kome broje gledan nike stare cure nima veze bit će boje Svit je ovaj krcat zlobon vaja ti na more ići ma bi prije tila s tobon da izminin nike riči u prolazu u prolazu Interpretacija: Meri Cetinić, 1981. .

214

Jakša Fiamengo ČA JE ŽIVOT VENGO FANTAŽIJA

To je bilo ka u priči Roko nije jema ništa Cicibela još i manje ali ljubav sve izliči on je bija anarkista jemali su i kumpanje To je bilo ka u priči punoj lustri i friškina ma je isto priča prava čulo se i grubi riči bumbilo se puno vina bolila je dikod glava Trči vrime cvili maska traje jubav pusta siromaška šaka suza vrića smija ća je život vengo fantažija To je bilo ka u priči živili su ka golubi i nosili svoje brime s puno srca s malo riči goli bosi gladni grubi volili se cilo vrime

215

To je bilo ka u priči kad su bili puno jidni bombe raspre livorvere i još druge strašne riči vikali su oni bidni ma su prošle te nevere To je bilo ka u priči malo sriće puno jada puno zime i propuva ali jubav sve izliči boje vengo sto balada boje vengo štruca kruva To je bilo ka u priči ma ih više ovud nima na dnuj mora su gajete sve bestimje grube riči sve je prošlo poput dima vrime metlom sve pomete Interpretacija: Oliver Dragojević, 1978.

216

Robert Funčić POVEZI ME

Njegovo je rame tetovirano njegov je zagrljaj čvrst njegov je motor snažan on odlazi gdje želi kad god poželi

Njegova je djevojka prkosna njeni su nokti srebrni njen je zagrljaj topao ona ima sve što želi kad god poželi

Daj povezi me bar jednom da osjetim bar jednom vjetar u kosi

On s njom negdje nestaje on s njom to me izluđuje on s njom mene ne primjećuje on bi imao što želi samo da poželi

Nedjeljom i ja sam lijepa nedjeljom ne ustajem u pet nedjeljom na sve sam spremna mogu pobjeći gdje želim samo da poželim Interpretacija: Xenia, 1982.

217

Robert Funčić TROJE

Jučer negdje oko deset sati uvečer ulica koju loš glasi prati dvojica jedan protiv drugoga i jedna djevojka

Prvi mladić ispred njih je stao drugi je bez glasa na pločnik pao ona je svoje lice sakrila i tiho plakala

Što bi učinio ti da ti netko tako uzme djevojku da ti svi kažu on je pravi čovjek za nju i da znaš svaku večer oni se ljube zar mu ne bi stao na put i prosuo zube

On je tako pažljiv ja to nisam znao on daje nježnost ja je nisam dao on nju ne tuče može da oprosti zar ne bi takvome stao na put i slomio kosti

Jučer negdje oko deset sati uvečer ulica koju loš glasi prati dvojica jedan protiv drugoga i jedna djevojka Interpretacija: Xenia, 1984.

218

Rašid Hadrović LIDIJA

Tu na kapiji u noći mi smo počeli igru tu na domaku grada mi smo tražili mjesto Sva si drhtala ti vjetar je ljuljao noć cesta bila je prazna riječi smo gubili mi A vjetar sad nam njiše i ruke u svijetu mi smo sami sad Lidija ako sutra ime zaboraviš moje sanjaćeš one dane kad smo lutali sami Svaki sunčani dan koji doneseš ti meni značiće život novi život za nas

Interpretacija: Kemal Monteno, 1967.

219

Husein Hasanefendić JESEN U MENI

Ma što da želim sve je tako daleko i sad mi žao sve bi opet ponovo najljepšu pjesmu tebi bi pjevao hej kamo sreće da sam pjevat mogao Ptice u bijegu tišina gradi zidove zvoni zbogom riječi kazne Božije te tvoje usne opojne još uvijek sanjam kako su me ljubile Jesen u meni tuguje zašto sanjam čemprese moje ceste ne vode nikuda bez tebe Jesen u meni caruje a u tebi proljeće ni sunce ne može ne može kroz oblake rano moja hej S kime sada putuješ ma što da bilo nemoj da mi tuguješ najljepšu pjesmu tebi bi pjevao hej kamo sreće da sam pjevat mogao

Interpretacija: Parni valjak, 1987.

220

Alija Hafizović SARAJEVO LJUBAVI MOJA

Zajedno smo rasli grade ja i ti isto plavo nebo poklonilo nam stih ispod Trebevića sanjali smo sne ko ce brže rasti ko ce ljepši biti Ti si bio velik a rodio se ja s Igmana uz osmijeh slao si mi san dječak koji raste zavolio te tad ostao je ovdje vezan za svoj grad

Bilo gdje da krenem o tebi sanjam putevi me svi tebi vode čekam s nekom čežnjom na svijetla tvoja Sarajevo ljubavi moja Pjesme svoje imaš i ja ih pjevam želim da ti kazem što sanjam radosti su moje i sreća tvoja Sarajevo ljubavi moja

Kada prođu zime i dođe lijepi maj djevojke su ljepše ljubavi im daj Šetaliste tamno uzdasima zri neke oči plave neke riječi nježne Sad je dječak čovjek a zima pokri brijeg park i kosa bijeli al otići će snijeg Proljeće i mladost ispuniće tad Sarajevo moje jedini moj grad Interpretacija: Kemal Monteno, 1976.

221

Nikka Car SOBA 23

Prozor grli svjetlost plavkastog satena jutro umiva tvoj vrat tvoje oči kao raznobojne sjene ti si anđeo i vrag Tvoje ruke kao topla ljetna kiša dodir klizi niz moj struk iza tvojih misli pogled nedorečen duga sutnja stvara zvuk Nebo donosi dan i drobi noć u ruci u sobi 23 ne ostavljaj trag i uzmi svoje laži iz sobe 23 Tiho odlaziš i zatvaraš sva vrata ostavljaš mi dodire miris tvoje kose osjećam u zraku ti si anđeo i vrag Interpretacija: Denis i Denis, 1984. (Marina Perazić i Davor Tolja)

222

Aleksandar Cvetković MOJI DRUGARI

U maloj kafani u rupi kod Anđe piju pivo i prave lom danima vode iste svađe zaboravljaju kevu ćaleta i dom Ma nemate šansu u kupu šampiona ma Gudelj je majstor a Šure je truba za Sušića ste dali toliko miliona navijaju za boje svoga kluba Pričaju stalno o seksu petog keca u rukavu kriju sanjaju veliku lovu mnogo puše psuju i piju I mada u nezreloj dobi grle i ljube staru pevaljku a posle fajronta u maloj sobi prave veliku sedeljku U školi prepisuju zadatke imaju ukor pred isključenje prave šale poturaju patke neprijatno uvek iznenađenje Nikada verni nekoj karijeri u avgustu završavaju razred nikad lekari i inžinjeri ni u istoriju ući kao što je red

Interpretacija: Balkan, 1982.

223

Aleksandar Cvetković TRIDESET PETA ŠESTA

Moj stari već godinama Okreće biciklu svakog dana Od kuće do preduzeća Prva druga treća On je trideset peta-šesta Bez škole detinjstva i hleba On je trideset peta-šesta Uvek tu kad zapeti treba On je trideset peta-šesta Večna treća smena On je trideset peta-šesta Bez kravate umorma i povijena Minimalac svakog prvog Mala firma šta će sutra biti Topao hleb i litar mleka Akontacije zajmovi krediti On je trideset peta-šesta Ne razume svaki izam On je trideset peta-šesta Podmeće leđa za realizam On je trideset peta-šesta Preko sindikata na more On je trideset peta-šesta Uvek u parteru nikad gore Interpretacija: Balkan, 1982.

224

Borut Činč ŽENE I MUŠKARCI

Žene su tople žene su meke Žene su blijede žene su snene Žene su ukras prirode Žene su ženstvene žene su ženstvene

Žene su stvarnost žene su bajke Žene su žene žene su majke Žene su ukras prirode Žene su ženstvene žene su ženstvene

Žene žive u pjesmi žene žive u braku Žene uz goblene ah žene žene-sirene Žene su inspiracija Žene su ženstvene žene su ženstvene

Muškarci su pravi muškarci

Al umjesto da ih miluju da miluju milinu da ih grle da ih svuku oni ih tuku i zaključavaju u kuhinju

One ih mole one ih mole da ih vole da ih vole jer žene vole vole žene samo kad su zaljubljene Interpretacija: Buldožer, 1980.

225

Andrej Šifrer MARIJA

Stoj Marija Kam odhajaš Koga puščaš za seboj Tvoje misli so rodile Vso pšenico mojih polj Tvoje slike in dlani So kot bajke te gozdov Čuj Marija slišiš pesmi Pesmi z najinih gradov Vse preveč nerodnih Jepoti poti do doma Mnogo več mnogo več Jih greotan Vse preveč preveč je teh Postaju življenju dneva Ko da umre umreva mi dva z njim Interpretacija: Andrej Šifrer, 1979. Arsen Dedić

226

Miladin Šobić ŽELJEZNIČKE TUGE

Sjedim u staničnoj zgradi čekam u gomili ljudi voz ponoćni kasni jutro se budi vazduh u kavezu umoru se ne dam a nož od dima bode al se dobro držim i gledam i gledam Kraj mene studenti radnici vojnici klošari na broju starice izdišu skroz tamo u uglu zalutala gospoda o pobjegla bi negdje ali joj na vrata zlo stavilo kišu Stiskam se što sam manji više vidim ovakve su zore lijek mojoj duši Pogledujem kradom slatko olinjalu damu gdje mameći mene otmjeno puši i puši Kraj nje jadno dijete pospano mirno liže slinu a neki brkati muškarac sav uzbuđen ždere i ždere luk i slaninu Sve mi ovo liči na otkačeni vagon ne znam da l će po nas ikad doći iko al sabraću i sestre mojih željezničkih tuga svo bogatstvo mojih željezničkih tuga iz srca mi neće odvuć nikad niko nikad nikad niko

Interpretacija: Miladin Šobić, 1982.

227

Miladin Šobić MARIJA

Dosadno mi sam u stanu da slušam ploče i gledam u zrak da spremam ispit i vježbam gitaru i jedem sendvič uz tetrapak Davimo se među četri zida glupo popodne i ja a sve bi mnogo ljepše bilo Kad bi došla Marija tugu odagnala radost bi mi dala Marija Ne znam koji dan za redom sam sebi sve sam manji drug izvučem neki osmijeh s ledom i vrtim se u krug Molim zidara sa novogradnje preko puta da mi kratko rukom signal da kad stigne gradski autobus Možda siđe Marija kad bi dosla Marija tugu odagnala radost bi mi dala Marija Interpretacija: Miladin Šobić, 1981.

228

Miladin Šobić KIŠOBRAN

Kad god kiša počne kleti zadrhti u bašti grana kad tjeskobu svak osjeti ja se latim kišobrana Isprate nas tad u šetnju zvona gradske katedrale a duge nas ruke sretnu pokvašene magistrale I dok kišni doboš bije nekuda nas vode puti kao bezbroj dana prije ja mu pričam a on ćuti Niko ne zna tako slušat duge priče mojih rana ko što znade jedna duša mokrog starog kišobrana Pricajuć o puno čemu zaboravim na sve boli i spomenem jednu ženu u daljini što me voli

229

I tako će proći sati lutanja duž magistrale dok nas prvi sumrak vrati u tišinu sobe male Svakog ljeta stane priča al s jeseni opet ranom vidjećete vi mladića na magistrali s kišobranom Interpretacija: Miladin Šobić

230

Miladin Šobić DŽEMPER ZA VINOGRAD

Ponekad poželim da ostavim studije i upišem neki zanat pa da budem pekar limar moler da ukrotim struju i naučim da popravljam bojler Il da budem dimnjačar i donosim sreću budem majstor za frule da pravim servise i duvam u staklo ne morah na fakultet al mi se omaklo Čudio se meni drugar šta ima tu da mi smeta što on da bi bio Bog i glavni želi svršit tri fakulteta A zar ne bi bilo ljepše sad misliti na vinograd u ljubavi biti s njim kao dragom dičiti se njime čuvati ga zime Al izgleda da mnogi žele imat kola snažan motor iz Japana mjesto lične karte kolor televizor ostaviti život gledat ga u retrovizor A zašto ne bit običan i voljet male stvari zašto svako mora biti glavni šta to lijepo ima obraz zakrpljen sa flekom zašto sa tugom gledam za čovjekom

Interpretacija: Miladin Šobić, 1981.

231

Branimir Štulić CESTE

Još je noć oko nas mokra je ulica Svjetlost sa prozora trepće Znak da sad ne može donjeti dan Sjene me progone hladne i skrivene Tiho mi prilaze bez lica I sudbine zauvijek proklete Zvijeri su pobjegle i sjećanje mutno je Okrutno umire još sekund i znam Da mi kraj nije skroz konačan Osveta bliži se snage ponestaje Umor na licu zna da gorka je istina Gorka i nebitna Pospana svijetla me zovu kroz mrak Sjene bez lika još dišu kroz zrak Tama će prekriti grad Dok se nadnosi strah Krvave ceste kroz predvorje sna Duboko bez kraja duboko do dna Dok vjetar me uzima Trag blijedi nestaje dah Interpretacija: Azra

232

Branimir Štulić USNE VRELE VIŠNJE

Prijehavši u Zagreb zadovoljstva svega rad na djevojku iz Hrvaca naletio sam tad strijele moćne ljubavi pomračile mi um dah usne vrele višnje nagonile na blud Razmazio sam dragu dao sam joj sve kad eno nje na drugome e tu bijes me obuze obezvrijedila mi logiku oskvrnula mi trud bez milosti me kurva nasukala na sprud Riječ dvije u hladu borova da kvarni vlaški tip razgovara sa bludnicom i nije neki čin no ono što sam načuo sledilo me svog tek izdala me mala draga srcu mom Izgubio sam glavu potegao nož trgo ga za kragnu isjekao ga skroz vođen slijepim bezumljem sludio me bol tek nije kuja zalud draga srcu mom Riješio da se branim da objasnim svoj grijeh darovali mi robiju a nadu ni za tren pa iako me proklela razorila mi dom još volim malu beštiju dragu srcu mom Interpretacija: Azra, 1990.

233

KAD NEŽNE SVIRKE ZAMRE TON

Početak bi se mogao vezati za prvi festival zabavne mu-zike, održan u Zagrebu januara 1954, u dvorani “Istra” (konkurs 1953): svih 12 izabranih pesama otpevali su Vali Hohnjec (Rajka Vali) i Ivo Robić, koji je pobedio pevajući “Ta tvoja ruka mala”. Kraj bi mogao biti označen nesla-vnim nastupom Dragane Šarić (Bebi Dol, “Brazil”), na ev-rovizijskom festivalu u Rimu, dok su na ovim prostorima već uveliko odjekivali rafali.

Sve između ova dva događaja moglo bi se nazvati do-bom jugoslovenske zabavne muzike.

Naravno, jugoslovenska je ovoj muzici, bar u početku (a po nekima i na kraju) značila samo geografsku odrednicu. U notama, kojima je ispisivana njena istorija, bilo je pri-zvuka italijanske kancone, francuske šansone, raspevanih engleskih šlagera i meksičkih tužbalica; ponegde se ude-vao sirtaki i buzuki – sve dok, osamdesetih, nisu nahrupili turski, indijski i iranski zvukovi.

Istina, i ne retko, u jugoslovenskoj muzici su se ipak iz-dvajali snagom i talentom, samosvojnošću i prepoznatlji-vošću mnogi autori (time i izvođači, a najsrećniji slučajevi su u likovima kantautora), u pokušaju da jugoslovensko nadraste geografsku odrednicu. Sredinom tog doba, moglo se već govoriti i o školama koje su vezivane za veće muzi-čke centre; muzički pravci su se, takođe, donošeni etrom korenili i na ovom prostoru – ponekad samo kao kopija pristiglog, prilagođena našem podneblju i bilu: od šlagera i šansona, preko rokenrola i čvrstog roka, panka i disko mu-zike. Mnogi i ne znaju da je jedan od svetskih pionira di-

234

sko muzike upravo naš Silvester Levaj (ženski trio Silver Convention i pesma Fly, Robin, Fly – prvi veliki disko hit) iz Subotice, brat Tibora Levaja, jednog od osnivača grupe Teška industrija.

Vremenom, u jugoslovenskoj zabavnoj muzici, izrasle su prave zvezde: Ivo Robić, Đorđe Marjanović, Lola No-vaković, Arsen Dedić, Tereza Kesovija, Mišo Kovač, Miki Jevremović,… koje će kasnije zameniti Oliver Dragojević, Zdravko Čolić,… Međutim, i takva imena, uglavnom su ostajala značajna samo unutar granica – retki pokušaji izla-ska u svet bili su bezuspešni: možda najuspešniji pevač sa ovih prostora, Zdravko Čolić je doživeo fijasko i nastupom i upornim trostrukim diskografskim pokušajem (Dravco), što možda govori o našem posebnom ukusu i poimanju kvaliteta; Tereza Kesovija (i pored uspešnih nastupa u Fra-ncuskoj) nije očekivano i diskografski dobro prošla, Vice Vukov nije bio bolje sudbine… Jedino je pesma Đorđa Novkovića Stari Pjer snimljena na 27 jezika, čak i Japanu.

Počeci diskografije datiraju od 10. jula 1947, kada je u Zagrebu osnovan Jugoton; prva ploča zabavne muzike sni-mljena je mnogo kasnije, sredinom 1956, “Pjeva vam Ivo Robić” (prvi album je izdat tek novembra 1968. “Naši da-ni”, grupe 220; pa solista Drago Mlinarec, 1972, YU grupa i Time, 1972. U Beogradu je 1958. osnovana druga disko-grafska kuća, PGP RTB, a potom i u drugim centrima: Di-skoton Sarajevo, Diskos Aleksandrovac, Beograd disk Be-ograd, Helidon Ljubljana, Suzi Zagreb…

Nakon Zagrebačkog, osnovani su i drugi festivali doma-će zabavne muzike: Opatija (1958), Split (1960), Beogra-dsko proleće, Vaš šlager sezone, Subotica, Skopje, Slovenska popevka,…

235

Muzika, tekst i aranžman, uz uspešnu interpretaciju, jesu bili atributi svake pesme. Trebalo je umeti pronaći pravu kombinaciju (propusti su se mogli videti u vreme alternati-vnog pevanja na festivalima, kada je jedna kombinacija – isti tekst i muzika, ali sa različitim aranžerom i pevačem, zvučala drugačije). Onda, kada se ti elementi savršeno sklope, dolazio je pun pogodak.

Ova antologija pokušava da skromno i, koliko je to mo-guće, objektivno donese izbor tekstova nastalih u tom vre-menu – tekstove koji, otrgnuti od akorda i nota, svoju vre-dnost zaslužuju samo na poetskom; goli, izloženi samo je-dnom čulu – oku, pri tom hendikepirani jer su pisani namenski za melodiju ili, vrlo često, na već komponovanu melodiju, što nije nimalo lak zadatak. No, dobar deo njih nije lišen lirskog, inspirativnog, poetskog. Dobar deo njih pleni izražajnim pesničkim bilom, odlikuje se vanrednim pesničkim umećem i versifikacijom, i, kao takvi, ogoljeni, bez akorda, zaslužuju da se nađu u antologijama ljubavne ili rodoljubive poezije.

U njoj su ostale bez mesta nekolike pesme koje su u pa-ketu, u vremenu u kome su pevane, predstavljale mega-hitove: Ta tvoja ruka mala, Ti nisi došao, Anđelina, Pro-plakat će zora, Kud plovi ovaj brod, Zbog jedne divne crne žene, La musica di notte, Šumi more, Vatra… jer, izdvo-jene, nemaju tu poetsku snagu.

Isto tako, van nje, ostale su neke pesme koje bi drugi an-tologičari uvrstili: Priča o Vasi Ladačkom, Ne lomite mi bagrenje, Lepa protina kći, Oprosti mi pape,… koje, po ovom izborniku, nose u sebi patetične ili sladunjave niti, i ne dostižu do izražajnih poetskih visina.

236

Nasuprot, u njoj su našle mesto pesme Duška Mucala, Borisava Đorđevića, i još nekih (Panonski mornar, Bala-ševića, Zastavnik Džemo i Halid invalid, Hari, Pušića, pre svega) zbog duha i daha novine kojim su, kao prolećni ra-zvigor, osvežile tadašnju produkciju.

Bilo je i melodija koje su, uprkos manjkavom tekstu, bi-le festivalski pobednici i dostigle veliku popularnost, zahvaljujući srećnom napred pomenutom spoju (muzi-ka+tekst+aranžman+kvalitetna interpretacija). Možda je i najbolji primer za to kompozicija Iva Lučića Zašto da ne uzmem nju (1971) koju je proslavio Dragan Antić, a koja, doslovce, glasi:

Zašto da ne uzmem nju kad ona voli mene Zašto da ne uzmem nju kad ona za mnom vene Zna da je volim i ja i ona voli mene Zna i da živim zbog nje i ljubavi njene

Naravno, u hiljadama ispevanih tekstova koji su, uglav-

nom, bili na razini osrednjeg (podnošljivog), i u onom vre-menu bilo je tekstova na granici stupidarije: zanimljivo je da to nisu uvek bili tekstovi koje su pevali manje uspešni pevači već i najpopularniji izvođači: Dzum-ram, Cigu-ligu, Trla baba lan (Korni grupa), Čin-Čin, Tike tike tačke, Ha-ga Waga, Bicikl poni (Pro Arte) Šarene pilule za lilule (Bajaga), Brazil (Bebi Dol), Hop-Cup (Bijelo dugme i Ha-mdija Ćustović,) Čibu-čiba, En-ten-tini, Čiki-čiki-či, Klik-klak, Eto tako, nije lako, Mama viče, tata viče, (Ljupka Di-mitrovska), Au, Au i Seksi dama (Slađana Milošević), Čaje šukarije, Čarape crne, Malo pojačaj radio, Pusti pusti mo-du, Što si prepotentna…(Zdravko Čolić), Brenina pevanija.

237

Ova antologija ne obuhvata ozvučene tekstove naših po-znatih pesnika, mada je takvih primera napretek: Arsen Dedić je pevao Matiju Bećkovića (Vera Pavladoljska, Dva prijatelja) i Ivana Gorana Kovačića (Moj grob), Hrvoje Hegedušić Dobrišu Cesarića (Balada iz predgrađa), Vlada i Bajka istog pesnika (Oblak), maestralni Ibrica Jusić De-sanku Maksimović (Ne dajte da vas zavedu, Tražim pomi-lovanje, Putnik treće klase) Antuna Branka Šimića (Ručak siromaha) Aleksu Šantića (Emina), Dobrišu Cesarića (Tru-bač sa Siene i Mala kavana), Gustava Krkleca (Bezimenoj i Pjesma o ruži), Miroslava Antića (Kad umrem), Kemal Monteno Aleksu Šantića (Ne veruj) i Vesnu Parun (Zale-đena česma), Oliver Dragojević Dobricu Erića (Bila je je-sen) i Tina Ujevića (Zelenu granu s tugom žuta voća,), Vi-ce Vukov Ivana Gorana Kovačića (Beli most), Doris Dra-gović Lazu Kostića (Santa Maria del la Salute), Indexi i Arsen Dedić Maka Dizdara (Modra rijeka), Arsen Dedić i Ivo Pattiera Tina Ujevića (Odlazak), Neda Ukraden Rajka Petrovog Noga (Suncokret), Buco i Srđan Dragutina Tadi-janovića (Dugo u noć u zimsku bijelu noć,), Jasna Gospić Desanku Maksimović (Strepnja), Miodrag Jevremović Du-šana Radovića (Biću dobar neću nikad više), Boris Bizetić Vladislava Petkovića Disa (Možda spava), pa je i Zdravko Čolić pevao Branka Radičevića (Pevam danju pevam no-ću, Pesmo moja) na jekavici. Čak je i narodnjak Nedžad Salković maestralno otpevao Kaži mi kako da te zovem Jovana Jovanovića Zmaja.

Dve najčešće teme su (a može se reći i jedna) ljubav pre-ma voljenom biću i ljubav prema domovini. Sredinom se-damdesetih, u skladu sa opštim kretanjima u društvu, dese-tine pesama je posvećeno revoluciji (pored sličnih tema,

238

koje su negovane na “Vojničkom” festivalu; Korni grupa je čak snimila album “1941”; najdalje je otišao Boris Bize-tić promovišući partizanski pravac: izvođači su nosili pa-rtizanske bluze; kasnije, kad se dosetio Čaplinovih brkova, šajka i opanaka, partizane je zamenio Milojicom, Radoji-com i Stojadinkom). U isto vreme, i nakon Titove smrti, u našem pevanju našla je mesto i udvorička poezija: najpre Đorđa Balaševića (Računajte na nas, Tri put sam video Tita, koji je kasnije umeo da se uvek preorijentiše na vreme, dok ta navika nije uočena); Zdravko Čolić je pevao (Druže Tito mi ti se kunemo i Titovim putem), Neda Ukra-den (Drugarice posadimo cveće), Branko Blaće (U svakom od nas je jedan Tito), Krunoslav Cigoj (Ispletimo vijenac slave za Tita), Kemal Monteno (Vječno ti se mi kunemo)…

Raspadom Jugoslavije, raspala se i njena muzička scena. Pojedini autori, a i izvođači, uključili su se u politička i ra-tna zbivanja: stvarajući ili izvodeći pesme u tom duhu (mnogo više ratne nego rodoljubive), neki su svojim izja-vama i činjenjima pospešivali već ionako golemu nesreću – većina je, ipak, ostala dostojna. I, po okončanju ratnih sukoba, muzika je prva prešla preko granica, muzika je bi-la ta koja je opet mirila i spajala narode, budila u njima us-pomene na lepa mirnodopska i trpeljiva vremena – kora-čnice i bojni pokliči su, nadamo se, utihnuli zauvek.

Danas su narodi nekadašnje Jugoslavije, bar narodi nje-nog najvećeg dela u kome je jezik najmanja barijera (Srbi-ja, Hrvatska, Bosna), čini se, i najčvršće spojeni muzikom; mnogo više nego, recimo, ekonomijom.

Istina, muzika je, kao i sve na svetu, prošla nekolike tra-nzicione faze; umetnički nije uvek bio jednak tehnološkom napretku – naprotiv! No, mora se reći da se (iako još pod

239

vladavinom neobuzdane kaste koja se, krajem osamdese-tih, nezadrživo obrušila na standarde, ustoličila kič i neu-kus) i danas oglašavaju mnogi autori i izvođači vredni po-mena i pažnje, dajući nadu da akordi nikada neće utihnuti niti reči presušiti.


240

Uz antologiju „BEZ AKORDA“ Radiše Dragićevića

Napisati osvrt uz knjigu nije isto što i pisati vlastitu

knjigu: sada govorimo o tuđem radu, na brisanom prostoru nepromjenjivosti ponuđenog, već javnog djela, u njego-vom motivu, poruci, po-sljedici... Govorimo bez mogućno-sti spasonosnog bijega, pod okrilje opravdanja vlastitom umjetničkom slobodom, kako to biva kad pišemo vlastitu knjigu. Rad srpskog književnika Radiše Dragićevića upo-znao sam hirom sudbine, ako je moguće ikako povezati u logičan odnos hir i sudbinu; dijelile su nas daljine, ne toli-ko zamljopisne, jer od Zagreba do Bora i lastavica preleti za augustovskih vedrina... Već daljine istaložene, ubilježe-ne u čitanke povijesti, one zaraslih tračnica obustavljenih putovanja, tolikih tuđih a odbačenih prijateljstava. No ka-ko to već biva s vjetrovima visina, u plavilima nad nama nema granica, i tako sam, zaslugom naraslog ljudskog zna-nja (a u njemu nam je nada), putem Interneta upoznao rad ovog vrsnog pisca, svjedoka i kroničara vremena Srbije koje ga je zapalo – čitajući Dragićevićevu „Knjigu o na-ma“ uvjerio sam se s koliko topline odolijeva oporosti po-vijesti u kojoj, i on, mora živjeti. Uz nas tolike pisce i knji-ževnike, nažalost i one već ugašene, koji nisu izdržali, sle-đeni pod udarima nečovječnih košava, ili bura, svejedno.

Antologija tekstova jugoslovenske zabavne muzike na tragu je dosadašnjeg narativno-kroničarskog, temeljno lir-skog Dragićevićevog opredjeljenja. No time još ne sazna-jemo ono što nas zanima: kada sam čitao predložak knjige, iskreno sam se pitao s kojim motivom autor prikupi toliku dokumentarnost? Zahtijevalo je truda, velikog truda, da se

241

pronađe i objedini više od dvije stotine tekstova pjesama, imena autora, izvođača, festivala, godine prvog izvođe-nja... S kojim motivom Dragićević pristupa radu na ovoj antologiji, sumnjivog naslova „Bez akorda“, i nastavlja na tom radu, siguran sam – posve svjestan da ne piše tek ke-notaf jednom propalom vremenu, odbačenom i prezrenom ljudskom stanju koje nas je, sve, dovelo tek do suza?! Zar naše uspomene, nas koji smo dovoljno stari da pamtimo vremena nota o kojima ovdje govorimo, ne zahtijevaju pra-vo na svoj mir, da ih ipak – ne budimo? A Dragićević ih svojom knjigom budi. Tako pisati, provokativno je. No očito, ne ka buđenju nostalgije, u tom slučaju „Bez ako-rda“ bila bi jeftin uradak. Profinjenost ponuđene knjige up-ravo je u postavljanju razmeđe, između namjerno hladnog taksativnog redanja tekstova naslova, nekada rado slušanih melodija. Bez autorovih popratnih komentara. Bez struktu-riranja u kakav jasno određen kronološki slijed, bilo kakav slijed – čak i to Dragićević jednostavno neće učiniti. S dru-ge strane ove provokacije bijele se neispisani listovi, koje čitatelj mora sam ispisati: svoje opredjeljenje o jugoslave-nskoj stvarnosti, dio koje su bili i tekstovi iz antologije; opredjeljenje o svom osjećanju prilikom listanja knjige: patimo li još? Uz poneki upravo pročitan stih, onaj uz koji smo voljeli neku djevojku, a vi, danas šarmantne dame, nekog svog dječaka... Eto priznajem, kriv sam: „April u Beogradu“ Kornelija Kovača, i moja Irena, dok Vardar šumi kroz noć i šetamo polako (ja u uniformi), ka hotelu blizu željezničke stanice...

...Ali čitatelj će se morati opredijeliti i o rafalima, palje-vinama, pohodu ludila od Vardara pa do Triglava; o zmiji u majčinskim njedrima koja nas je sve ujela, rekao bih

242

podjednako razorno i podjednako pravedno, jer to su bili naši izbori, a češće jadno odustajanje od izbora, pristaja-njem uz one tuđe. Kad zaklopi antologiju, čitatelj će mo-rati, s uzdahom nadam se, priznati i lepezu raznovrsnih ža-ljenja. I muku, jer mu je sada, nakon čitanja, samo teže a ne lakše, možda i zato što je već 2010. godina – kako nam je uspjelo upropastiti toliko vremena?! Poželjno bi bilo da, kao posljednje, čitatelj osjeti i olakšanje, kako to biva na-kon nekih pogreba, jer ona nas nije voljela, Jugoslavija, ne onako kako smo mi voljeli nju (dobar naslov za šlager). To i jest problem s neuzvraćenim ljubavima, naročito ka žena-ma: sjete se da smo ih voljeli tek kad smo odavna nedostu-pni, ili beznadno matori. Zato Dragićevićeva antologija „Bez akorda“ ne može, i ne smije biti drugačijom, ne za motiv koji sam joj, nadam se, raskrinkao, unatoč autoro-vom uostalom neuspjelom distanciranju od vlastite topline, u namjeri da motiv sakrije u golo nizanje tekstova. Knjiga otvara pomalo žalostan diskurs, u dijaloškoj mogućnosti da se kroz prisjećanje preispitujemo, u antinomičnosti onoga što smo, kolektivnim, nekada bili, i onoga što smo kolekti-vnim danas; ali iskreno tek kao fragmenti, odlomci, možda krhotine ali ne i razlomci, naših ipak zasebnosti, osobnih mikro-stvarnosti koje eto traju, kako god umiju. I koliko god to negirali, tako čine ipak na razvalini, fenomena koji ne mogu a da ne stavim pod navodnike, jugoslavenske „stvarnosti“. Opomena, neispisana riječima u Dragićeviće-voj antologiji „Bez akorda“, ali knjigom i te kako nepovra-tno i ozbiljno izrečena, jest u sabranoj zbirci navodnika, o mogućnosti da svaka stvarnost lako može dobiti svoje vla-stite navodnike. Ili potrajati, u ljepoti izbora da, ipak, volimo.

243

Konac djelo krasi, a naslov je i proslov. Stoga ne odo-ljeh poručiti autoru da mu je uzalud bilo, sav trud da svoj motiv prikrije: eno ga jasnog u naslovu knjige, „Bez ako-rda“, koji je ostao neodsviran.

Eto, dobili smo još jednu blagu knjigu iz radionice Ra-diše Dragićevića, koju uvečer možemo prelistati, uz glazbu s radija, naravno. I potom je vratiti na njeno sigurno mjesto na polici, već ispisanih stranica leksikona jugoslavenske mitologije, s koje neće započeti nikakav rat – takav je iz-bor te police. Pa potom, još koji trenutak, poslušati kasnu glazbu.

U Zagrebu, 13. 3. 2010. Borislav Somrak

244


Rođen 30. jula 1956. u Minićevu, odrastao u Manjincu, kod Knjaževca. Živi i radi u Boru. Оbjavio knjige: PREKO NEBA, roman, Nota Knjaževac, 1993. ZAŠTO REKA IMA DVE OBALE, pesme, Apostrof Beograd, 1995. BELEZI, pesme, Gradina Niš, 1998. (regionalna nagrada Narodne biblioteke Bor - Knjiga godine) KOLIKO DUGO ŽIVI DRVEĆE, pesme, Аpostrof Beograd, 2001. SAMOTINJA, roman, Nolit Beograd, 2001. (regionalna nagrada Narodne biblioteke Bor - Knjiga godine; najčitanija knjiga Biblioteke „Njegoš“ 2003) MANJINAC U VREMENU I PROSTORU, hronika, Kulturno prosvetna zajednica Srbije, Beograd, 2002. (Prošireno CD izdanje 2008.) NA DRUGOJ OBALI, pripovetke, Krajinski književni krug, Zaječar, 2006. (regionalna nagrada Narodne biblioteke Bor - Knjiga godine).

245

KNJIGA O NAMA, roman, Koraci Kragujevac, 2007. (regionalna nagrada Narodne biblioteke Bor - Knjiga godine) OD ZONE DO ZONE, Almanah FK Bor 1919-2006, Narodna biblioteka Bor, Bor 2007.

Priredio zbornik borskih pesnika IZMEĐU TEBE I

MENE (КО Bor, 1980) i posthumna izdanja priča Svetislava Božinovića NEOSTVARENE ŽELJE (Zaviča-jno društvo Timočana-Torlaka, Minićevo 2000) i zapisa Мiodraga Milojkovića KNJAŽEVAČKOM ČARŠIJOM (Dom kulture Knjaževac, 2005).

Zastupljen je u antologiji dijalekatske poezije МАТERNJI JEZIK (Zoran Vučić), 1998. i SRPSKOJ

POETSKOJ PLETENICI (Dejan Tomić, Prometej, Novi Sad, 2003). Poezija i proza su mu prevođene na engleski i bugarski jezik.

Piše satiru pod pseudonimom Rajko Micin. Dobitnik je

Zlatne kacige na Međunarodnom festivalu humora i satire 2004. i nagrade za satiričnu poeziju na Zlatnoj kacigi 2001, 2005. i 2006. Аutor je knjiga parodija i satirične poezije NI PO BABU NI PO STRIČEVIMA (Inorog Bor, 2002; nagrada Satirično pero lista Timok), i ТАМО

ЈЕ DALEKO (Dom kulture Knjaževac, 2005). Zastupljen je u antologijama aforizama.

246

Sadržaj

Ismet Arnautalić

Rijeka života 5 Duško Arsenijević

Svet se brzo okreće 6 Momčilo Bajagić

Zažmuri 7 Kad hodaš 8 Ruski voz 9 Đorđe Balašević

Život je more 10 Jedan Saša iz voza 11 Kažeš da ti nekad izgledam k'o Dunav 12 Kristifore crni sine 13 Neki novi klinci 14 Panonski mornar 15 Slovenska 16 Celovečernji The Kid 18 Mišo Bartulica

Jelena 20 Toma Bebić

Marćelina 21 Tu-tu, auto, vrag ti piz odnija 22 Boris Bele

Smrt Morisona Džima 23 Filip Beli

Bela dama crni kralj 25 Jednom kad se zaljubiš 26

247

Goran Bregović

Ako ima boga 27 Rižica si bila 28 Sanjao sam noćas da te nemam 29 Sve će to mila moja prekriti ruzmarin… 30 Dragutin Britvić

Zvona moga grada 31 Ja ne mogu drugo nego da je ljubim 32 Jedna soba s pogledom na more 33 Još mirišu kušini 34 Kuća za ptice 35 Noćas ćemo zemlji ko materi reći 36 Potraži me u predgrađu 37 Skaline od sudbine 38 Tvoje lice 39 U kamenu pjesma piše 40 Dušan Velkaverh

Dan ljubezni 41 Alka Vuica

Gdje Dunav ljubi nebo 42 Svetislav Vuković

Dani 43 Ljubav je samo reč 44 Maestro i violina 45 Odiseja 46 Zoran Vulović

Koliko imaš godina 47 Siđi do reke 48 B. Gaudio

Sjaj u tami 49

248

Ivan Glišić

Ulica jorgovana 50 Mirko Glišić

Crna dama 51 Srđan Gojković

Ja sam težak kao konj 52 Zvonimir Golob

Davne kiše 53 Dušo moja 54 Još uvijek ne znam neke važne stvari 55 Mačka 57 Sve što traje 60 Tvoj dječak je tužan 62 M. Danon

Majčina suza 63 Arsen Dedić

Vraćam se 64 Vrtovi malih kuća 65 Zaboravljeni refren 66 Dušo moja 67 Kuća pored mora 68 Loše vino 69 Milena 70 Moderato Cantabile 71 O mladosti 72 Sine moj 73 Tvoje nježne godine 74 Hej haj brigade 75 Čovek kao ja 76

249

Vlado Dijak

Selma 77 Stanica Podlugovi 78 Miroslav Drljača

Žute dunje 79 Borisav Đorđević

Amsterdam 80 Ostani đubre do kraja 82 Pogledaj dom svoj anđele 83 Pseto 84 Uspavanka 85 Miomir Đukić

Sunčana strana ulice 86 Valerijan Žujo

Sve smo mogli mi 87 Tomislav Zuppa

Galeb i ja 88 Kapetane moj 89 Pismo ćali 90 Rusticana 91 Finili su Mare bali 92 Ča smo na ovon svitu 94 Četri stađuna 95 Ivan Ivanji

Kap veselja 96 Miodrag Jevremović

Osamnaest žutih ruža 97 Dragi Jelić

Crni leptir 98

250

Zdenko Jelčić

To je bila noć 99 Krste Juras

Pjesma o regalu 100 Ivica Kasumović

Umire ljeto 101 Enes Kišević

Deset prsta 102 Kornelije Kovač

April u Beogradu 104 Devojčice mala 105 Etida 106 Jedna žena 107 Ljubav 108 Moja generacija 109 Sonata 110 Spomenka Kovač

Budi dobar i misli na mene 111 Miroslav Košuta

Zato sem noro te ljubila 112 Mario Kinel

Samo jednom se ljubi 113 Aleksandar Korać

Bio je maj 114 Ivica Krajač

Mi smo dečki 115 Nono moj dobri Nono 116 O jednoj mladosti 117 H. Krstovski

Eden baknež 118

251

Bruno Langer

Iza zida 119 Zoran Lesendrić

Kao ptica na mom dlanu 120 Đorđe Marjanović

Od ljubavi do mržnje 121 Srđan Marjanović

Mi smo jedno drugom govorili Vi 122 Zoran Milosavljević

Samo ti 123 Milan Mladenović

Dum dum 124 Kao da je bilo nekad 126 Oči boje meda 127 Ti si sav moj bol 128 Dragutin Mlinarec

Cesta 129 Kemal Monteno

Bacila je sve niz rijeku 130 Zemljo moja 131 Duško Mucalo

K 15 132 Odakle se čisti riba 134 V. Nedanoski

La Boheme 135 Aleksandar Nećak

Zvižduk u osam 137 Jednom u gradu ko zna kom 138 Nenad Ninčević

Gore iznad oblaka 139

252

Đorđe Novković

Stari Pjer 140 Boško Obradović

Kinematograf našeg djetinjstva 141 Ne cvikaj generacijo 143 Luko Paljetak

Kutija koja pokazuje kakvo će biti vreme 144 Pjesma koja nije važna 146 Maja Perfiljeva

Balada 147 Da sam ja netko 148 Sanjam 149 Žarko Petrović

Sve moje jeseni su tužne 150 Zoran Predin

Bitles 151 Bog nima telefon 153 Dogodek leta 154 Zvonovi temne vode 155 Jaz bom do smrti živel 156 Lent 1980. 157 Lipa zelenela je 158 Čuvstveno stanje mlade krave druge največje slovenske živali 159 Zvonimir Pupačić

Zar je voljeti grijeh 160 Antonije Pušić

Halid Invalid Hari 161 Džemo voli džem 163

253

Rade Radivojević

Ne idi 164 Ljiljana Petrović

Neka to ne bude u proleće 165 Nenad Radulović

Umiru jeleni 166 Laza Ristovski

Zaboravljeni 167 Ivica Rorić

Moj otac travu kosi 168 Zdenko Runjić

Vrbe 169 Mižerija 170 Oluja 172 Sunčane fontane 173 Skalinada 174 Anja Rupel

Detektivska priča 176 Željko Sabol

Djevojka za jedan dan 177 Povedi me večeras 179 Proljeće bez tebe 180 Dženan Salković

Jefimija 181 Petar Sam / Đorđe Debač

Romana 182 Krunoslav Slabinac

Balada o ženi i detetu 183 Davor Slaming

Vojno lice 184

254

Margita Stefanović

Zemlja 185 Par godina za nas 186 Sinhro 187 B. Stefanovski

Čija si 188 Vlatko Stefanovski

Skopje 189 Čukni vo drvo 190 Jovan Stojiljković

Da li si čula pesmu umornih slavuja 191 Jurislav Stublić

Kad budu gorjeli gradovi 192 Mi nismo sami 193 Signali u noći 194 Davor Sučić / Nenad Janković / Elvis Kurtović

Balada o Pišonji i Žugi 195 Davor Sučić

Djevojčice kojima miriše koža 197 Adolf Topić

Za koji život treba da se rodim 198 Negdje izvan planeta 199 Duško Trifunović Glavni junak jedne knjige 200 Život je maskembal 201 Ima neka tajna veza 202 Pristao sam biću sve što hoće 203 Romani 204 Šta bi dao da si na mom mjestu 205

255

Miro Ungar

Govori tiše 206 Jakša Fiamengo

Gospojice lipo dite 207 Infiša san u te 208 Ništa nova 210 U prolazu 212 Če je život vengo fantažija 214 Robert Funčić

Povezi me 216 Troje 217 Rašid Hadrović

Lidija 218 Husein Hasanefendić

Jesen u meni 219 Alija Hafizović

Sarajevo ljubavi moja 220 Nikka Car

Soba 23 221 Aleksandar Cvetković

Moji drugari 222 Trideset peta šesta 223 Borut Činč

Žene i muškarci 224 Andrej Šifrer

Marija 225 Miladin Šobić

Željezničke tuge 226 Marija 227 Kišobran 228

256

Džemper za vinograd 230 Branimir Štulić

Ceste 231 Usne vrele višnje 232 Kad nežne svirke zamre ton 233 Borislav Somrak: Uz antologiju “Bez akorda” 240 Beleška o autoru 244

bez akorda - antologija tekstova jugoslovenske zabavne muzike - radiša dragićević

Documents