■ Broj 259 ■ Nedeqa, 1. februar 2009. ■

BE

SP

LA

TA

N P

RI

ME

RA

K

ZANIMQIVOSTI

■Uskoro

qubavne

pilule

■Seks najboqi

u50-oj

■Sedmogodi{wa

u~iteqica

LEPOTA

Najtra`enija

kozmetika u 2008.

MODA

■Kreatori

koji obla~e

Mi{el Obamu

■Jakna,

kraqica zime

KU]A

Astro-saveti za dom

DECA

Mali{ani i

inteligencija

PRI^A PLUS

Stil odevawa

i karakter

MU[KARCI

Kravata za

dobar imix

život plus 3

SADR@AJ ❙

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo Vukoti} / Urednik Jelena Jovovi}

Redakcija: Jasmina Jovanovi}, Qubinka Jevtovi}, Zorica Ostoji}-Joksovi}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi}, Jasna Jovanovi}

Grafi~ki urednik Branislav Ogwanovi} / Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285, e-mail: zivotplus@novosti.co.yu

savet plus4-5

Zanimqivosti

■Uskoro qubavne pilule

■Seks najboqi u 50-oj

■Sedmogodi{wa

u~iteqica

8

Moda

Jakna, kraqica zime

9

Mu{karci

Kravata se nosi sa stilom

11

Lepota

Najtra`enija

kozmetika u 2008.

12-13

Stil

Kreatori koji obla~e

Mi{el Obamu

15

Medicina

Bolovi kao simptom

bolesti

16

Lekovita priroda

Brusnica

Prirodni antibiotik

17-19

Na tawiru

■Specijaliteti od soje

■Jela sa ribancem

20

[kola kuvawa

Rolat sa kesten pireom

22-23

Deca

■Mali{ani i

inteligencija

■Kako da ne razmazite

dete

26

Test

Da li ste spremni za

novi po~etak?

27

Cve}e

Jagor~evina

28-29

Ku}a

Astro-saveti za

ure|ewe doma

33

Astrologija

Numerolo{ki

horoskop za februar

24-25

Tema plus

Za{to robujemo predrasudama

7

Pri~a plus

Stil odevawa

i karakter

30-31

Putovawe

Viqnus i Riga

Spavajte na svili

Svilena posteqina idealan je izbor za vas ukoliko imate suvu ko`u. Najnovija

istra`ivawa pokazala su da spavawe na svili znatno umawuje iritaciju ko`e,

a ovaj materijal preporu~uje se i obolelima od astme i qudima sklonim

alergijama. Svilena posteqina, tako|e, smawuje znojewe, jer u velikoj meri

neutrali{e okolnu temperaturu, pa vam ne}e biti hladno ~ak i kada je u sobi

temperatura niska, niti }e vam biti vru}e na visokim temperaturama.

Seks najboqi

u pedesetoj

Mu{karac u 50. godini

najzadovoqniji je seksualnim

`ivotom, tvrde ameri~ki seksolozi.

Prema wihovom istra`ivawu, ovo je

idealan period `ivota za kvalitetan

seks i istinsko u`ivawe u wemu. Oko 20.

godine ja~i pol nije dovoqno siguran u

svoje seksualne mo}i, oko 30. je

usredsre|en na osnivawe porodice i

karijeru, u 40. je najpodlo`niji stresu, a

u starosti ima probleme sa potencijom.

- Mu{karci od 50 godina imaju

trasiran ivotni put, znaju {ta mogu da

o~ekuju od ene i zato su mnogo opu{teniji

- nagla{ava seksolog Laura Parker.

Interesantno je da je do potpuno istog

zakqu~ka do{la i grupa norve{kih

nau~nika, koja je ispitivala 1.185

mu{karaca starih izme|u 20. i 79. godine.

4 život plus

ZANIMQIVOSTI ❙

❙ DA LI ZNATE?

■ [argarepe su do 17. veka bile

qubi~aste boje.

■ Alkoholna pi}a sadr`e svih 13

minerala neophodnih za qudski ivot.

■ Svaka tri minuta neko u svetu

prijavi da je video NLO.

■ Samo 1% bakterija uzrokuje

bolesti.

■ Prose~na osoba napravi dnevno

oko 18.000 koraka

■ Gradski golubovi imaju kra}i

`ivotni vek od seoskih, zbog

bogatijeg seksualnog `ivota.

■ Telo u jednoj sekundi stvori i

izgubi oko 15 miliona krvnih }elija.

■ Kilt ne vu~e poreklo iz

[kotske ve} iz Francuske.

■ Kikiriki je najboqi izvor B

vitamina me|u namirnicama.

■ Sunce }e sijati jo{ barem sedam

milijardi godina.

■ Fleka na kravi unikatna je kao i

otisak prsta ili DNK. Ne postoje dve

`ivotiwe sa istim {arama.

■ Naju~estaliji sport na svetu je

pecawe, dok je najgledaniji fudbal

■ Qudi u proseku provedu sat i po

vremena dnevno u putovawu.

■ Kada bi lutka barbika bila

napravqena u prirodnoj veli~ini,

bila bi visoka

2,18 metara i

imala bi

mere 99-

46-84.

Kavijar od pu`a

najnoviji delikates

Ako spadate u qubiteqe neobi~nih ukusa ili vam je dosadio

ukus „obi~nog“ kavijara, iz Francuske sti`e nova

poslastica - kavijar od pu`evih jaja. Ka`u da ima ukus „ki{ne

{ume i zelenog li{}a“, da budi sva ~ula i da je idealan za

istan~ana nepca sladokusaca.

Posle vi{egodi{weg ispitivawa kvaliteta novi delikates je

napokon u prodaji, prenose francuski mediji. Proizvo|a~

garantuje da svaki gram ovog proizvoda sadr`i autenti~na jaja

zelenog pu`a ~ija ishrana se sastoji iskqu~ivo od `itarica i

zelenog povr}a. Specifi~an ukus dobija se tako {to se kavijar

blago posoli i pospe ruzmarinom. Pedeset grama ovog kavijara

ko{ta 95 evra.

Qubavne pilule

Ono {to mi zovemo qubav za nau~nike je samo skup hemijskih reakcija u mozgu,

obja{wava neurolog Lari Jang i nagla{ava da ima istine u re~enici „Qubav je

droga.“ Naime, on tvrdi da su specifi~ne hemijske reakcije u mozgu koje se doga|aju

kada smo zaqubqeni do te mere ispitane, da }e uskoro nau~nici mo}i da kreiraju

„nau~ni afrodizijak“, odnosno supstancu posle ~ije konzumacije }emo se zaqubiti

u prvog ~oveka kojeg vidimo. Tako|e, tvrdi da bi u budu}nosti bilo realno stvarawe

„qubavnog protivotrova“, odnosno supstance koja }e pomo}i da prestanemo da

budemo zaqubqeni u osobu koja nam ne odgovara. Predvi|a i geneti~ke „qubavne

testove“ kojima bi moglo da se utvrdi kakve su predispozicije dvoje qudi za sre}an

`ivot udvoje. Profesor Jang tvrdi kako qubav, ipak, nikada u potpunosti ne}e

mo}i da se kontroli{e, jer je re~ o emociji nastaloj tokom evolucije, koja je

me{avina pona{awa, nagona, vaspitawa i na{ih prethodnih iskustava.

Februar je dobar

za velike odluke

Januar je najgori mesec za dono{ewe va`nih ili

drasti~nih odluka, tvrde nau~nici. Mawak voqe i

obiqe hrane tokom prvih nedeqa posle praznika

~ine nas mawe razumnim i neodlu~nim u rasu|ivawu.

Od sprovo|ewa novogodi{wih ideja ~ak tre}ina

qudi odustane ba{ u januaru, pokazuju istra`ivawa.

Glavni krivac za to je, ka`u stru~waci, mawak

motivacije. Qudi `ele ne{to da promene, ali se

ve}ina ne poistoveti sa svojim odlukama.

„Qudi se ~esto osve{}uju za vreme praznika, a

uzro~nik nezadovoqstva naj~e{}e su privatni ili

poslovni problemi. Ali, ciqevi su ~esto nerealni,

pa odluke retko uspevaju. Januar je problemati~an

mesec jer jo{ nismo u uobi~ajenom ritmu `ivota,

fri`ideri su jo{ puni hrane, a mi smo umorni od

zabava. Zbog toga va`ne odluke ostavite za februar,

jer je tada mnogo toga jasnije“, poru~uje Pol Farmer,

britanski stru~wak za mentalno zdravqe.

život plus 5

❙ ZANIMQIVOSTI

^udo od deteta

- sedmogodi{wa

u~iteqica

Jedna ameri~ka devoj~ica postala je

u~iteqica sa samo sedam godina, a

predavawa je odr`ala u vi{e od 300 {kola

{irom sveta. Danas 11-godi{wa Adora Svitak

sa razlogom se smatra ~udom od deteta. Iste

godine kada je po~ela da radi u {koli napisala

je i svoju prvu kwigu, kolekciju kratkih pri~a,

koja je izdata u nekoliko zemaqa. Sa starijom

sestrom napisala je i zbirku poezije pro{le

godine, a trenutno radi na ~etiri nova

kwi`evna dela. Dnevno pro~ita dve-tri kwige,

kuca od 80 do 112 re~i u minutu, a godi{we

napi{e vi{e od 330.000 re~i. Adora Svitak sa

svojom porodicom stanuje u Redmondu, gde ima

i televizijski studio putem kojeg deci i

odraslima svakodnevno dr`i video-

konferencijske lekcije. U svetu velikih

korporacija za malom Adorom postoji velika

potra`wa. Povremeno dr`i predavawa o

raznim temama za poslovne qude, a cena za

wena predavawa prelazi deset hiqada dolara.

Kako nastaju heteroseksualci

i homoseksualci?

Igenetika i slu~ajni spoqni uticaji igraju ulogu u odre|ivawu

seksualne orijentacije, izjavili su {vedski i britanski

stru~waci.

Wihova istra`ivawa opovrgla su teoriju da postoji jedan

jedinstveni homoseksualni gen. Osim genetike, koja je biolo{ki temeq

svih osobina, postoji jo{ jedan naknadni biolo{ki faktor - polni

hormoni koji se nalaze u materici tokom trudno}e. @ene koje su

prethodno rodile sinove imaju ve}e izglede da rode homoseksualno

dete zbog ve}e koli~ine mu{kih hormona zaostalih iz ranije trudno}e.

Istra`ivawe je sprovedeno na 3.800 parova blizanaca izme|u

20. i 47. godine u [vedskoj. Ispitanici su dali podatke o svojoj

seksualnoj orijentaciji i raznim uticajima sredine, a potom su

upore|ivane razlike izme|u okolnosti kojima su bili izlo`eni.

Tako|e, napravqeni su i genetski profili svih ispitanih qudi.

Nau~nici su prora~unali da oko 35% razlika u polnom

opredeqewu mu{karaca zavisi od gena, a 64% od spoqnih uticaja,

ukqu~uju}i i koncentraciju polnih hormona u maj~inoj utrobi.

Kod `ena, genetika na orijentaciju uti~e 18%, individualni

spoqni uticaji 64%, a porodi~no okru`ewe 16%.

U svakom slu~aju, slobodna voqa ne igra nikakvu ulogu u odre|ivawu

seksualne preference, jer biologija to odlu~uje umesto nas.

Najzadovoqnije `ene

sa konfekcijskim

brojem 42

Veli~ina je, ipak, bitna! Naime, najnovije

britansko istra`ivawe dokazalo je da su

najzadovoqnije `ivotom `ene koje nose

konfekcijski broj 42, dok su mr{avice sa

brojem 34 najdepresivnije. Zadovoqstvo

sobom, poslom i `ivotom generalno povezano

je sa oblinama, tvrde nau~nici koji su

ispitivali vi{e od tri hiqade `ena. Broj 42

pokazao se „najsre}nijim“ jer su `ene ovog

gabarita pozitivnije od ostalih ispitanica

ocenile razli~ita podru~ja svog `ivota.

Tako je vi{e od polovine `ena sa brojem 42

potpuno zadovoqno svojom karijerom,

~etvrtina obo`ava svoj izgled, a tre}ina je

qubavni `ivot ocenila najvi{om ocenom. Za

wima idu one sa brojem 40, dok su one sa

brojem 36 na tre}em mestu. Slede veli~ine

44 i 38, koji se smatra idealnim brojem

vitkosti. Najlo{ije u svojoj ko`i se ose}aju

`ene sa brojem 52, ali i 34, {to je i najve}e

iznena|ewe istra`ivawa jer je on, po svim

svetskim merilima, broj zdrave mr{avosti.

Nose ga, na primer, Kejt Mos i Sijena Miler.

Ipak, uprkos pojedina~nom zadovoqstvu,

vi{e od dve tre}ine ispitanica rado bi

ostvarilo svoj san - broj 38.

❙ Mr{avice sa brojem

34 su najdepresivnije

@ene ~uvaju ode}u

zbog dijeta

@ene u svojim ormarima dr`e oko 70 odsto ode}e koju uop{te

ne nose, pokazuju najnovija istra`ivawa. Stru~waci navode

da su najve}i razlog ovakvom stawu u `enskim ormarima brze

dijete od kojih se lako skidaju kilogrami, ali se posle wih jo{

lak{e i dobijaju. Zbog ~este promene te`ine prose~na `ena ima

najmawe 15 komada ode}e, u proseku vrednih oko 300 evra, koje

uop{te ne nosi. U ovoj studiji u~estvovalo je oko 3.000 `ena, a

80 odsto ih je izjavilo da su im ormari prepuni „krpica“ koje su

im ili male ili velike, ali ih ~uvaju za svaki slu~aj, ako jednog

dana opet vrate ili smawe kilograme. A 15 odsto wih je

priznalo da ~esto kupe ode}u bez probe, a tek kada do|u ku}i i

obuku ih, shvate da su napravile pogre{an izbor.

PRI^A PLUS ❙

6 život plus

Kurs za in`ewere „qubavnih tehnologija“

Eksperti za qubav

Studentima Fakulteta

informacionih tehnologija u

Nema~koj za nekoliko dana na

listu izbornih predmeta bi}e

dodat predmet „qubavne tehnologije“.

Momci i devojke koji se svakodnevno

usavr{avaju u svetu nauke, otkri}a i

kompjutera, dobi}e tako priliku da

usavr{e i ve{tinu zavo|ewa. Naime,

jedan wihov profesor potrudio se da

ovaj predmet u|e u nastavni program,

jer, po wegovom mi{qewu, usavr{avawe

socijalnih ve{tina, sa akcentom na

zavo|ewe, ima veliki zna~aj za budu}e

nau~nike i istra`iva~e. Tako, studenti

koji se odlu~e za ovaj predmet u~i}e

kako da po{aqu neodoqivi SMS,

ma{tovit i zavodqiv mejl, kako da se

dopadnu qudima koje tek upoznaju, ali i

da se na pravi na~in nose sa odbijawem.

Ve`ba}e najefektnije na~ine da zavedu

osobu suprotnog pola, u~i}e

romanti~ne gestove i na~ine

komunikacije u kojima }e saop{tavati

nekome da je qubav prestala ili da `ele

da zapo~nu romansu.

Filip Fon Senftleben, pisac i

radijski voditeq, bi}e prvi predava~

„qubavnih tehnologija“, a svoj nastavni

ciq sumirao je re~ima: „Moja svrha je

da nau~im studente da u~ine da srce

nekog drugog zakuca br`e, dok wihovo

ostaje mirno“.

Atraktivni kurs, koji uskoro

po~iwe, studentima }e, pored osvajawa

suprotnog pola, po re~ima pedagoga,

olak{ati i ulazak u poslovni svet i

poboq{ati komunikaciju. Osim

flertovawa, ve`ba}e govor tela,

nastupe u javnosti, kontrolisawe stresa

i ve{tine prezentacije.

Socijalne ve{tine koje }e na ovaj na~in

da usavr{e bi}e od vi{estruke koristi i u

privatnom i u poslovnom ivotu.

Nastavnici ovog fakulteta tvrde da

studenti ~esto previ{e pa`we

poklawaju nastavi, u~ewu i ispitima i

zapostavqaju privatni `ivot, zabavu i

flert, {to nikako nije dobro, jer

mnogobrojne studije pokazuju da je za

uspe{an nau~ni rad balans privatnog i

poslovnog `ivota izuzetno va`an. Ovaj

izuzetno primamqivi kurs predstavqa

neku vrstu odmora od intelektualno

zahtevnih predmeta i bi}e prilika da

studenti naprave predah, a u isto vreme

steknu mnoge korisne ve{tine.

Interesovawe je izuzetno, pa predava~i

pretpostavqaju da }e fakultativni kurs za

„qubavne in`ewere“ vremenom postati

redovan predmet na nema~kom

univerzitetu. ❘ J. S. J.

Kakvu ode}u najradije nosite:

mini}, farmerke, bluze i

pantalone, ko{uqe i sukwe ili

haqine? Da li pa`qivo birate

svaki detaq ili obla~ite ono {to vam

prvo padne pod ruku? Kako psiholozi

tuma~e razli~ite stilove odevawa? Evo

odgovora...

Bluza i

pantalone

Va{ stil: Pazite {ta

nosite i trudite se da uvek

budete u trendu. Redovno

listate modne ~asopise,

a u ormanu uvek imate

barem jedan trendi

detaq i mno{tvo

kvalitetnih „bejzik“

stvari: tunike, mali

pulover sa ve izrezom,

pamu~ne ko{uqe...

Razume se, sve je u

modernim bojama i efektno

uklopqeno sa va{im

omiqenim nakitom, kai{em,

e{arpom...

Tuma~ewe psihologa:

Stalo vam je da svima

poka`ete da ste moderna dama

u skladu sa duhom vremena,

upu}ena u najnovije modne

trendove. Ujedno, va`no

vam je da istaknete da ste

dovoqno imu}ni da

mo`ete da pratite modu.

Volite da se poredite sa

drugim `enama, ali i

da budete korak ispred

drugih. Va{u potrebu

da budete originalni

iskazujete izborom

detaqa. A svojim

izgledom pokazujete da

imate jaku potrebu za

pohvalama i `equ za

pripadawem „dru{tvenom

kremu“. Trebalo bi da

oja~ate samopouzdawe i

da budete otvoreniji

prema druga~ijem

na~inu razmi{qawa.

Majica i farmerke

Va{ stil: Naj~e{}e nosite

farmerke, pantalone ili duge, {iroke

sukwe. Kada kupujete ode}u, uglavnom

birate jednostavne, funkcionalne

modele koji ne sputavaju pokrete i u

kojima se ose}ate prijatno. Va`no vam

je da ode}a bude od prirodnih

materijala, od lana, pamuka ili vune.

Imate veliku kolekciju majica i

ko{uqa, uglavnom

{irih, a polovina

wih je bele boje. A

{to se boja ti~e,

jedini kriterijum je da

su boje neutralne i da se

lako kombinuju. Ode}a u

va{em ormanu je uglavnom

bela, be`, maslinasta,

braon, crna ili

tamnoplava.

Tuma~ewe psihologa:

Sklonost ka

materijalima od prirodnih

vlakana i {iroka ode}a

otkrivaju va{u nagla{enu

potrebu za slobodom. Izborom

ode}e `elite da afirmi{ete

jednostavnost, ne samo kao stil

odevawa, nego kao svoj `ivotni

stil. Vi ste od onih kojima je

su{tina stvari bitnija od

detaqa, ~vrsto stojite na

zemqi, volite prirodu. A

izborom neutralnih

„vanvremenskih“ boja pokazujete

da vam modni efekti uop{te

nisu va`ni. Ukoliko je,

me|utim, nezainteresovanost za

modu samo privid, to mo`e da

bude pokazateq preterane

strogosti i odbijawa `ivotnih

zadovoqstava.

❙ U okviru predmeta „qubavne tehnologije“,

pored tehnika zavo|ewa, studenti }e u~iti kako

da po{aqu neodoqivi SMS, ma{tovit i

zavodqiv mejl, kako da se dopadnu qudima,

ve{tinu flertovawa, govor tela...

❙ Damama koje

garderobom

nagla{avaju telo i

`ele da su u centru

pa`we zapravo

nedostaju qubav i

pa`wa

život plus 7

[ta otkriva va{ stil odevawa? ❙ PRI^A PLUS

[arena, upadqiva ode}a

Va{ stil: izbor ode}e do`ivqavate

kao igru. Svakog dana ne{to mewate,

volite da kombinujete razne stilove, da

smi{qate nove {ik kombinacije, da

lansirate svoju modu. Vama je potpuno

normalno da uz lepr{avu

haqinu obu~ete ko`nu

jaknu, zelene helanke

uz qubi~astu

tuniku,

elegantnu svilenu ko{uqu uz xins.

Svojim smelim kombinacijama i

originalnim imixom privla~ite

poglede prolaznika i iz dana u dan

zadivqujete prijateqice.

Tuma~ewe psihologa: Totalna sloboda,

to je ono {to vam je najva`nije. Ne

podnosite stereotipe i stalno vam je da se

razlikujete od drugih. Izborom ode}e i

neobi~nim kombinacijama

pokazujete koliko ste

ma{toviti i kreativni.

S druge strane,

va{e smele

kombinacije mogu da se

protuma~e kao neprihvatawe

`ivotnog okru`ewa i

tradicionalnih vrednosti. Kako

bilo, odbijawe bila kakvih pravila,

ograni~ewa i hijerarhije, mo`e da

bude pokazateq straha od preuzimawa

odgovornosti ali i straha od

odbijawa! U su{tini, vi se pona{ate

kao nesta{no dete koje neprestano ima

potrebu da provocira roditeqe i da

wihovu qubav stavqa na probu!

Mini} i dekolte

Va{ stil: Volite ode}u od pli{a,

svile, satena, providnog muslina koja

senzualno pada niz telo... Boje nisu

presudne, ali najvi{e volite crne ili

bele stvari. Osim ode}e, pa`qivo birate

i dowi ve{ i volite da ga poka`ete, bilo

ispod dubokog dekoltea ili ispod

providne ode}e. Volite da nosite i

sukwe, uglavnom kratke ili pantalone sa

spu{tenim strukom. Sve u svemu, birate

modele koji isti~u va{u siluetu.

Tuma~ewe psihologa: O~igledno

volite da ste u centru pa`we. @elite

svima da stavite do znawa da ste ponosni

na svoje telo, da se ose}ate lepom i

po`eqnom. Da li to ~inite zato {to u

dubini du{e mo`da sumwate u to? Ili

zato {to zaista volite svoje telo takvo

kakvo je? Te{ko je dati precizan odgovor

na ova pitawa. Ali, ono {to je sigurno,

jeste da vam prija tu|a pa`wa i

zadivqeni pogledi. A to je siguran znak

da vam nedostaju qubav i pa`wa.

Sukwa do kolena

i ko{uqa

Va{ stil: Najvi{e volite da nosite

klasi~ne modele koji nikad ne izlaze iz

mode i stvari koje li~e na vas. Uska

sukwa do kolena, dobro skrojene crne

pantalone, bela ko{uqa i set bluza,

va{i su omiqeni odevni detaqi. Pri

izboru ode}e veliku pa`wu pridajete

kvalitetu, a {to se boja ti~e, uglavnom

birate neutralne i pastelne tonove.

Crna, bela, teget, be`, bledoroze i

ne`noplava, va{e su najomiqenije boje.

Jarke boje i upadqivi modeli vas ne

privla~e.

Tuma~ewe psihologa: Va{ stil

odevawa jasno pokazuje da ste osoba koja

ceni kvalitet i dr`i od elegancije. Na

taj na~in, svesno ili ne, vi ujedno

pokazujete pripadnost odre|enoj

dru{tvenoj klasi. Ujedno, va{ stil jasno

govori da niste spremni da se „me{ate

sa drugima“, mo`da zato {to se ne

ose}ate prijatno u dru{tvu koje vam nije

blisko. ❘ J. P. Jovanovi}

❙ Dame koje izbor ode}e do`ivqavaju kao igru,

kombinuju razne stilove i smi{qaju nove {ik

kombinacije poru~uju da odbijaju bilo kakva

pravila, ograni~ewa i hijerarhije, a to mo`e da

bude i pokazateq straha od preuzimawa

odgovornosti, ali i od odbijawa

Najvi{e volim

da nosim poglede,

slobodu, igru...❙ One koje imaju afiniteta prema jednostavnom,

neobaveznom odevawu, u kojem dominiraju majice i

{iroke ko{uqe i sukwe, mogu da budu i preterano

stroge i da odbijaju ivotna zadovoqstva

MODA ❙ JAKNA

8 život plus

Kraqica

zimeV

e}ina kreatora u svojim kolekcijama poseban akcenat stavqa na

jakne, verovatno zbog toga {to defini{u stil i {to daju pe~at svakoj

odevnoj kombinaciji. Ove sezone u trendu su razli~iti krojevi,

deseni i boje.

■ Metalik jakne su veoma dominantne ove zime. Aktuelni su strukirani

modeli u maslinastozelenoj, srebrnoj, sivoj, zlatnoj, plavoj boji... Veoma su

zahvalne za kombinovawe, mo`ete ih nositi uz sukwu, pantalone, farmerke,

pa ~ak i preko haqine.

■ Ko`ne jakne su ve~ne bez obzira na trendove, mewaju se samo krojevi.

Ve}ina ih voli zbog toga {to se lako kombinuju sa razli~itim

materijalima. I ove sezone izlozi butika preplavqeni su novim

modelima. Najmodernije su kratke jakne sa ranflom, kao i du`i

strukirani modeli. Savr{eno stoje uz uske pantalone ili

helanke u kombinaciji sa dubqim ~izmama. A osim u crnoj i

braon, ko`ne jakne se nose i u crvenoj, sivoj, zelenoj i

`utoj boji.

■ Nijedna zima ne mo`e ni da se zamisli bez debele

tople jakne, koja treba da bude i prakti~na i

moderna. Izbor je ove sezone veoma je {arolik.

Aktuelni su razli~iti modeli - ravni, blago

strukirani, kra}i, du`i, sa ranflom i

kapuqa~om sa krznom... Kada kupujete jaknu,

birajte je prema svom stilu, kako biste mogli

da je uklopite uz {to vi{e odevnih

kombinacija. Ako ste pristalica jarkih tonova, onda

je ovo va{a sezona, jer su upravo jakne u ovim bojama sada u

trendu. ❘ S. \. K.

MODA ❙ MU[KARCI

Kao simbol

mu{kog

odevawa

kravata je za

ve}inu kreatora uvek

bila veliki izazov.

Osim toga {to je

nezaobilazan modni

dodatak uspe{nog i

modernog mu{karca,

ona mo`e da bude i odraz

va{eg karaktera i stila.

Zato je va`no da pri

kombinovawu uvek

napravite dobar izbor.

Ove sezone kravate se

nose u raznim oblicima,

ali modni stru~waci

poseban akcenat stavqaju

na uske i modele sredwe

{irine, a mla|im

mu{karcima preporu~uju

kratke kravate. [to se

ti~e boja i desena,

izdvajaju se modeli sa

diskretnim linijama i {arama u

neutralnim bojama - sivoj, {ampaw,

be` i crnoj. Ove zime posebno mesto su

dobile i kravate u metalik tonovima.

Za one malo hrabrije stilisti

predla`u i modele u `utoj, roze,

naranxastoj i qubi~astoj boji, kao i

one sa ma{tovitim motivima. Ako

`elite da kravatu u nekoj od ovih

upadqivih nijansi jo{ vi{e istaknete,

obavezno je kombinujte uz ode}u u

drugim tonovima. Kada su u pitawu

materijali, dominiraju kravate od

satena, ripsa i izgu`vanih tkanina.

Kravata se nosi sa

stilomKako da

kombinujete

ko{uqu i

kravatu?

Najva`nije pravilo je da

prvo izaberete ko{uqu, pa tek

onda sa wom uskladite i

kravatu.

■ Uz jednobojne ko{uqe

kombinujte kravate u kontra

bojama ili desenirane, mada

ne}ete pogre{iti i ako izaberte

kravatu u istoj boji, jer ova

kombinacija mo`e da deluje veoma

elegantno.

■ Posebnu pa`wu obratite kada

kombinujete ko{uqu i kravatu sa

razli~itim motivima. Pravilo koje treba

slediti u ovoj varijanti je da uz ko{uqu sa

mawim motivima kobinujete kravatu sa

upadqivijim i ve}im motivima i

obrnuto. Va`no je i da uskladite boje,

po`eqno je da ko{uqa, kravata, kao i

pantalone budu u sli~nim tonovima.

■ Sa deseniranim ko{uqama uvek

kombinujte jednobojne kravate, ili one sa

sitnim i diskretnim prugama i sivoj,

beloj i be boji. ❘ S. \. K.

život plus 9

LEPOTA ❙ KOREKTOR

10 život plus

Za savr{en i

bar{unast ten

Da bi ten izgledao besprekorno neophodno je

da pre nano{ewa pudera prikrijete

nedostatke na licu (podo~wake, kapilare,

bore, mrqe...), a to }ete efektno posti}i

pomo}u korektora. U boqe opremqenim

parfimerijama mogu se na}i razli~ite vrste

korektora. U zavisnosti od toga {ta `elita da

postignete izaberite boju i sastav.

Te~ni korektor

S obzirom na to da je hidratantan

najvi{e odgovara suvoj i me{ovitoj

ko`i i uglavnom se koristi za ve}e

delove na licu - za izjedna~avawe

tena, prikrivawe crvenila i

podo~waka. Ova vrsta korektora

ujedno osve`ava i podmla|uje ko`u.

Kompaktan kremast

korektor

Savr{eno prikriva

akne, mrqe, crvenilo i

o`iqke. Zbog toga {to

mu je struktura

kompaktna te`e se nanosi na lice i uklapa u boju tena.

Dobar je za sve tipove ko`e, ali ga ne treba koristiti

za podo~wake.

Korektor u stiku

Najlak{e se nanosi i uklapa sa bojom tena, a i

veoma efektno prikriva nedostatke. Preporu~uje se za

sve tipove ko`e, a posebo za masnu zato {to nije

hidratantan kao ostali korektori.

Mo`ete ih birati i prema boji:

■ Zeleni korektor je najboqi za prikrivawe

crvenila, akni i o`iqaka.

■ Beli koretkor idealan je za sve~aniji mejkap, jer

licu daje poseban sjaj.

■ Qubi~asti korektor osve`ava ten i neutrali{e

sivkastu boju ko`e.

■ Korektor u boji kajsije savr{eno

prikriva tragove umora i daje ko`i

prirodan izgled i diskretan sjaj.

Kako se nanosi?

■ Koristite koretor koji je za

nijasnu svetliji od va{eg tena.

■ Nanosite ga uvek pre

pudera, prvo ~etkicom, a

onda ga lagano razma`ite

prstima.

■ Preko korektora nanesite malo

pudera u prahu, pa tek onda te~ni

puder.

■ Da biste prikrili tamne kolutove

oko o~iju, posle korektora umesto pudera

nanesite mat senku u be` ili roze boji.

❘ S. \. K.

život plus 11

Balsam i krema

sa vazelinom

Kozmeti~ki proizvodi koji su obele`ili 2008. ❙ NEGA

Uprotekloj godini, za bar{unasto

meka usta, najpopularniji

proizvod bio je balsam za negu

usana. Kada su najve}e

kozmeti~ke ku}e i veliki lanci

parfimerija „podvukli“ crtu ispod

2008. godine, zakqu~ili su da su se

proizvodi na bazi vazelina najboqe

prodavali.

Interesantno je da u top

10 nije u{ao nijedan

previ{e skup proizvod,

iako ankete pokazuju da

bi ~ak 73% `ena novac

radije potro{ilo na

kvalitetnu kozmetiku

nego na garderobu.

Dame su pro{le

godine najvi{e

kupovale

proizvode za

ulep{avawe

i?!?! porodice „Nivea“, „Palmoliv“,

„Loreal“ i „Mejbilin“, a kada je u

pitawu ekskluzivnija kozmetika,

poverewe su naj~e{}e ukazivale

proverenim brendovima „Elizabet

Arden“ i „Iv Sen Loren“.

Na listi 20 najtra`enijih proizvoda

za lepotu drugo mesto zauzima

hidratantna krema za lice, a u

stopu je prate farbe za kosu iz

spektra boja namewenih

plavu{ama, krema za ruke sa

vitaminom E, vla`ne

maramice iz bebi kolekcije

i {ampon za suvu i

o{te}enu kosu.

U {irokoj lepezi mejkap

proizvoda, najboqe se

prodavala crna maskara za

ekstravolumen, a kao

neizostavni preparati za

negu ko`e, losioni i mleka

za telo na bazi kokosa. Me|u gelovima

za tu{irawe, dominirali su oni sa

aromama ju`nog vo}a.

Na listi najprodavanijih proizvoda

u protekloj godini na{li su se `ileti

za depilaciju, pakovawa za kosu,

krema za telo na bazi vazelina,

rumenilo u prahu, uqe za bebe, piling

za telo, lak za kosu, antirid za

predeo oko o~iju, mleko za sun~awe sa

faktorom za{tite 20 i puder za telo

sa mirisom kokosa.

❘ M. D. P.

Dame su u 2008. plenile

osve`avaju}im

mirisnim notama citrusa u

qubi~asto nijansiranim

bo~icama. Na listi parfema

koji su obele`ili proteklu

godinu je „AbsolutelyIrresistible Givenchy“ sa

aromama zelene mandarine,

cvetova naranxe, crvene

paprike i kedra. Ne`niji pol je

oborio s nogu i egzoti~ni „AnnaSui Night of Fancy“ oboga}en

notama jasmina, grejpfruta i

divqe jagode. Odli~no se

prodavao i novi proizvod

najslavnijeg bra~nog para

„Beckham Signature For Her“

koji odi{e aromom anisa, jabuke, orhideje, vanile i

mo{usa.

Romanti~ne dame nisu mogle da odole senzulanim

mirisima „Bond No. 9 Andy Warhol Union Square“,„Coach Legacy“, „Covet Pure Bloom“ by SarahJessica Parker, a prava pomama vladala je za

parfemom „Surious Heart“ by Britney Spears.Poklonike orijentalnih aroma odu{evila je

me{avina egzoti~nog drve}a, za~ina i cve}a „EsteeLauder Sensouos“, „Flower“ by Kenzo WinterFlowers sa opojnom Bo`i}nom ru`om, koja cveta

samo u decembru, zatim „Guerlain Cruel Gardenia“ sa

aromati~nom notom ru`e, breskve,

vanile, qubi~ice i sandalovine i

„Velvet Hour“ by Kate Moss„, koji budi

~ula mirisom pa~ulija, sandalovine,

tamjana, crnog bibera, frezije i

muskatnog ora{~i}a.

❙ Najtra`eniji proizvodi za negu usana bili su

na bazi vazelina, kao i krema za telo sa istim

sastojkom, i krema za ruke sa vitaminom E

Zavodqive mirisne note

MODA ❙ KREATORI NA VRHU

12 život plus

Naviknuti na to da

prve dame uvek nose

ode}u ~uvenih

kreatora, mnogi

qubiteqi modne scene bili

su iznena|eni kada su ~uli

ko je kreirao prelepe modele

koje nosi Mi{el Obama. S

obzirom na to da je Mi{el

samosvesna `ena, woj nije

potrebna stara garda

dizajnera koja bi joj

promenila imix. Ona ima

prefiwen ukus i verna je

svom stilu, a upravo

karakteristi~nim izborom

ode}e `eli da po{aqe

poruke stila, elegancije,

pozitivne energije,

multikulturalnosti i

tolerancije. Prva dama,

sude}i po komplimentima

koji su joj iskazivani, u tome

je i uspela pomo}u kreatora

koje je izabrala - dvoje

Kubanaca, ^ileanke,

Amerikanke italijanskog

porekla, Tajvanca

❘ S. \. K. - @. D.

Izabel Toledo

Zahvaquju}i Mi{el Obami ovih dana postala je jedno od

naj~e{}ih imena u modnim krugovima. Do posledweg

trenutka nije ni slutila da }e na dan inauguracije prva

dama SAD nositi ba{ wenu zlatno`utu haqinu.

Izabel je ameri~ka kreatorka kubanskog porekla. I ona je

zavr{ila poznatu wujor{ku {kolu za dizajn „Parsons“.

Wene haqine su na prvi pogled

veoma jednostavnog kroja, ali su

istovremeno i sofisticirane i

zavodqive. Veoma je naklowena

geometrijskim oblicima i {emama.

Od detiwstva je volela da {ije, ali

nije bila talentovana samo za

dizajn ve} i za poznavawe

materijala. Prvu kolekciju imala

je 1985. godine i tada je ve}

progla{ena za zvezdu u usponu. Oko

20 godina je radila samostalno, a

onda je 2006. godine postala

kreativni direktor modne ku}e „En

Klajn“. Ubrzo posle toga osnovala je

i sopstvenu modnu marku.

Ova dizajnerka, iz porodice italijanskih

doseqenika, `ivi i radi u ^ikagu, a izvan

wega nije bila poznata sve dok weni modeli, koje

je nosila Mi{el Obama tokom kampawe, nisu

privukli modne sladokusce. Posebnu pa`wu

privukla je qubi~asta haqina koju je Mi{el

nosila 2008. godine kada je na konvenciji

demokrata Barak Obama progla{en za kandidata.

Na po~etku karijere radila je kolekcije sa

luksuznim modnim detaqima, a kasnije je po~ela

da kreira ve~erwe toalete i haqine za koktele.

Weni modeli su veoma `enstveni i elegantni,

posebnu pa`wu posve}uje detaqima i naborima,

a poznata je po tome {to koristi veoma skupe

materijale evropske izrade. Interesantno je i to

{to za sve kolekcije crpi inspiraciju u

italijanskim legendarnim slikarima i

umetnicima. Ova talentovana dizajnerka je i

nosilac nagrade „Zlatna obala“ koju su

svojevermeno dobili Dona Karan, Bil Blas i En

Klajn. Wene modele, osim Mi{el, nose i Opra

Vinfri i Karolin Kenedi.

❙ Dizajneri iz Bele ku}eOd {ezdesetih godina

pro{log veka modni kreatori

prvih ameri~kih dama

uglavnom su bili mu{karci -

Oleg Kasini (Xeki Kenedi),

Adolfo (Nenis Regan),

Arnold Skazi (Baraba Bu{),

Oskar Delaventa (Lora Bu{),

jedino je Hilari Klinton

izabrala za kreatorku ~uvenu

Donu Karan.

Oni obla~e prvu

Marija Pinto

život plus 13

KREATORI NA VRHU ❙ MODA

❙ Tawa Tadi} „miri{e na Narcisa“Parfem „For her“ Narcisa Rodrigeza odi{e misterioznim

i egzoti~nim notama, a kao glavni sastojak ima mo{us i

ru`u. Narciso potpisuje i istoimenu

toaletnu vodu, koja je za nijansu

agresivnija od parfema, koji je mek{i i

sla|i. Supruga predsednika Srbije

Tatjana Tadi} koristi ovaj parfem, a

omiqen je i poznatoj manekenki Tamari

Paunovi}

Ingrid Grejms

Majls

Talentovana ameri~ka umetnica

koja je na{minkala Mi{el Obamu

za veliku sve~anost, ranije je radila

sa mnogim politi~arima i slavnim

li~nostima, poput Kolina Pauela, Sare Ferguson, Kerolin Kenedi... Veoma

je dobro upoznata sa stilom i na~inom {minkawa Mi{el Obame, s obzirom

na to da su prijateqice ve} pet godina. Na dan inauguracije sve vreme je

bila uz Mi{el, spremna da joj u svakom trenutku popravi {minku. „Uvek se

trudim da {to prirodnije izgleda, po{to je Mi{el lepa `ena i ima

besprekoran ten“, ka`e Ingrid. Zanimqivo je to da su se wih dve upoznale

kada je Ingrid {minkala wenog supruga za jedan intervju, u vreme kada je bio

senator. Od tada je Mi{el redovno anga`uje kao {minkerku za sve nastupe,

postere i fotografije. Ina~e, weno {minkawe traje najmawe 45 minuta, a

ko{ta 250 dolara. Osim Mi{el, Ingrid je {minkala i Izabelu Roselini i

Olivera Norta.

Xejson Vu

Ovaj mladi dizajner osta}e upam}en po prelepoj

svetlucavoj krembeloj haqini koju je Mi{el Obama

nosila na inauguracionim balovima. Xejson Vu ima samo

26 godina, ro|en je u Tajpeju, na Tajvanu, sa 14 godina

zavr{io je vajarstvo u Tokiju, potom je oti{ao u Pariz gde

je odlu~io da postane modni kreator. U Wujorku je

zavr{io {kolu dizajna i vrlo brzo po~eo da radi sa

Narcisom Rodrigezom. Interesantno je to da se Xejson bavi modom tek tri

godine, a pre toga je postigao veliki uspeh kao proizvo|a~ luksuznih

lutaka u industriji igra~aka. Svoju prvu kolekciju predstavio je u

februaru 2006, posle koje je progla{en za jednog od najtalentovanijih

dizajnera u Americi. Ina~e, wegovi modeli se prodaju u najpoznatijim

buticima u Petoj aveniji. Mediji ga ve} dugo tretiraju kao veliku zvezdu,

najvi{e zbog toga {to obla~i slavne li~nosti kao {to su Ember Valeta,

Lejton Mister, Xoj Brajan, Gre~em Mol i Keri Va{ington.

Marija Korneho

Ro|ena je u ^ileu, a

odrasla u Engleskoj,

gde je zavr{ila visoku

{kolu dizajna. Kao

kreator radila je u

Londonu, Parizu, Milanu

i Tokiju, gde je upoznala

Xona Ri~monda sa kojim

je kreirala kolekciju pod

imenom „Ri~mond

Korneho“ koja je bila

veoma popularna

osamdesetih godina.

Sredinom devedesetih

po~ela je da radi za francusku ku}u „Tehen“, a

u me|uvremenu je pokrenula i sopstvenu

modnu marku sa kojom se i nije ba{

proslavila, sve dok se nije preselila u

Wujork gde je otvorila prodavnicu „Nolite“.

Ovaj butik je veoma brzo postao hit u koji i danas dolaze

slavne li~nosti poput Tilde Svinton, Kameron Dijas, Marize

Tomej, Sindi Serman i Sofije Kopole. Za wene modele modni

stru~waci uglavnom govore da su minimalisti~ki, a

istovremeno sofisticirani i misteriozni.

damu

Narciso Rodrigez

Crveno-crnu haqinu koju je Mi{el nosila u no}i predsedni~kih izbora

kreirao je upravo Narciso Rodrigez.

Ovaj mladi i veoma talentovani dizajner ro|en je u Wu Xerziju, a poreklom

je sa Kube. Zavr{io je „Parsons“, ~uvenu wujor{ku {kolu za dizajn. Radio je sa

En Klajn za Donu Karan i Kelvina Klajna, bio je i direktor dizajna u modnoj

ku}i „^eruti“ u Parizu, me|utim na sebe je skrenuo ve}u pa`wu kada je

kreirao ven~anicu za Karolin Kenedi, suprugu Xona Kenedija juniora. Pre

deset godina dobio je nagradu magazina „Vog“ za najboqeg mladog dizajnera i

prvi je modni kreator koji je dva puta zaredom dobio presti`nu nagradu

ameri~kog udru`ewa modnih kreatora „Dizajner `enske ode}e“. Mnogi modni

stru~waci svrstavaju ga u generaciju mladih dizajnera koji su poznati po

savr{enoj izradi modela i jednostavnom kroju. Wegovi modeli su elegantni,

senzualni, prakti~ni i veoma `enstveni. Ovaj mladi i veoma moderan

dizajner lansirao je i svoj prvi parfem koji veoma brzo postao

apsolutni hit u Americi i Evropi. Ina~e wegove modele nose

mnoge slavne li~nosti poput Opre Vinfri, Salme Hajek, Kler

Dejnz, Sare Xesike Parker...

14 život plus

Karijes pove}ava agresiju

Zbog pokvarenog zuba sigurno nekoliko dana ne mo`ete da spavate, ne jedete i

pijete analgetike koji samo kratkoro~no poma`u. Ne funkcioni{ete,

neispavani ste i nije vam ni do ~ega. Ali, to nije sve, karijes mo`e da izazove

ozbiqne zdravstvene te{ko}e. Zbog upaqenog `ivca mo`e do}i do psihi~kih

problema, }elavosti ili prestanka rasta brade, a u nekim slu~ajevima i do

infarkta, tvrde nau~nici. Dugogodi{wim istra`ivawem do{li su do zakqu~ka

da, na prvi pogled, bezazlen zdravstveni problem kao {to je bol u zubu, mo`e

uzrokovati psiholo{ke poreme}aje i da su qudi sa zuboboqom za 50 odsto

agresivniji. U istom istra`ivawu nau~nici su otkrili da ~ak 45 odsto `ena dva

puta godi{we ide na redovne kontrole, dok mu{karci zubara pose}uju tek kada se

jave bolovi. ❘ J. S. J.

Lekovita mo}

propolisa

P~eliwi proizvod propolis ima

posebno mesto u ku}noj apoteci. Za

wega se tvrdi da je savr{ena ispomo} u

le~ewu ekcema, bubuqica, li{ajeva i

posekotina. Potrebno je da se u tankom

sloju, dva puta dnevno, nanese na

obolelo mesto i rezultat ne}e izostati,

ka`u zagovornici le~ewa propolisom.

Propolis u obliku tableta i

tinkture (alkoholni rastvor) mo`e se

na}i u gotovo svim apotekama i

prodavnicama zdrave hrane. Zanimqivo

je da ova me{avina voska i jo{ nekih

lepqivih sastojaka, p~elama slu`i da

u~vrste sa}e i zatvore pukotine, ali i

da dezinfikuju }elije u kojima borave.

Propolis sadr`i najvi{e voska, smole

i balsama, a ne{to mawe polena, tanina

i eteri~nih uqa koja poseduju

antibiotska svojstva. Zbog ovakvog

sastava propolis posti`e antiupalno i

antimikrobno dejstvo, stimuli{e

regeneraciju tkiva i pove}ava

odbrambenu mo} organizma. U oblasti

stomatologije, preporu~uje se za

odr`avawe oralne higijene, po{to

predstavqa odli~nu barijeru za pojavu

karijesa. Propolis mogu da koriste svi,

osim qudi alergi~nih na p~eliwe

proizvode.

Prva menstruacija odre|uje

zdravqe potomstva

Prva menstruacija koju devoj~ica dobije bitno uti~e na zdravqe wenog

budu}eg potomstva, tvrdi grupa nau~nika sa Univerziteta Kembrix u

Engleskoj, koju je predvodio profesor dr Ken Ong. Posle obavqenog

istra`ivawa, kojim je obuhva}eno {est hiqada dece ro|ene u ranim devedesetim

godinama, stru~waci su ustanovili da su mali{ani ~ije su majke prvu

menstruaciju dobile u jedanaestoj godini, dvostruko vi{e izlo`eni riziku za

pojavu preterane gojaznosti, u odnosu na decu ~ije su majke u menstrualni ciklus

u{le sa 15 godina. Deca ~ije su majke pro{le kroz rani pubertet sa devet godina

bila su te`a 1,5 kg i vi{a za jedan centimetar u odnosu na decu majki koje su

prvu menstruaciju dobile u 13. godini.

Istra`iva~i pretpostavqaju da majke koje su rano dobile prvu

menstruaciju deci prenose gene koji izazivaju brzi razvoj. O ovim ~iwenicama

treba povesti ra~una, jer prerano sazrevawe i odrastawe mo`e kod dece

izazvati odre|ene psiholo{ke probleme, upozoravaju pedijatri sa

Univerziteta Severne Karoline u ^epel Hilu. Pogotovo, kada je re~ o

devoj~icama koje u pubertet u|u sa devet godina, po{to vrlo brzo postaju

seksualno privla~ne. ❘ Priredila Z. O. J.

Statini

{tite srce

Statine, najprodavanije lekove na

svetu, mogli bi da uzimaju i

zdravi qudi, a ne samo oni koji imaju

povi{en holesterol, stav je

Ameri~kog udru`ewa kardiologa,

posle najnovijeg istra`ivawa

farmaceutske kompanije koja

proizvodi statin „krestor“.

Istra`iva~i tvrde da su ovo odli~ni

lekovi za spre~avawe zakre~ewa

arterija i smawewa rizika od

sr~anog i mo`danog udara, koji bi u

preventivnoj terapiji u smawewu

sr~anih oboqewa pomogli za

dodatnih 25-30 procenata. Do

ovakvih zakqu~aka do{li su na

osnovu dvogodi{weg istra`ivawa

kojim je obuhva}eno 18.000

ispitanika. „Sada }e statini biti

pouzdanije sredstvo u preventivnoj

medicini. Va`no je da mo`emo u

ranoj fazi da uti~emo na bolest,

odnosno pre nego qudi dobiju sr~ani

udar, iznenada umru ili im je

potrebna neka hirur{ka

intervencija“, izjavio je kardiolog

dr Dejvid Perl sa Univerziteta

„Xorxtaun“ u Va{ingtonu.

Me|utim, ovo otkri}e ne zna~i da

svako sa normalnim vrednostima

holesterola treba da uzima statine -

preporu~uju se samo onima kod

kojih se dijagnostikuje upala

krvnih sudova.

MEDICINA ❙ ISTRA@IVAWA■SAVETI

■OTKRI]A

život plus 15

Dosa|uju i upozoravaju na bolest

Bolovi kao simptom ❙ MEDICINA

Svako je makar jednom osetio

nepodno{qiv bol, a da nije znao

odakle se i zbog ~ega javqa. Bilo

trenutan ili uporan i dugotrajan,

bol uvek signalizira na neki zdravstveni

problem prisutan u organizmu.

Iako bol ne zna~i uvek i ozbiqno

oboqewe, qudi ne treba olako da ga

shvataju i primewuju terapiju po

sopstvenom izboru. Biti sam svoj lekar,

sa uobi~ajenim analgeticima

odoma}enim u svesti svake iole

obave{tene osobe, ponekad mo`e da bude

apsolutno kontraproduktivno. Lekom

uzetim na svoju ruku bol mo`e da se

ubla`i ili u potpunosti potisne, a da

problem i daqe ostane.

Zato je odlazak kod lekara i

konsultovawe sa wim preko potrebno,

po{to postoje odre|eni bolovi koji

mogu biti izuzetno ozbiqni,

upozoravaju stru~waci.

Me|u wima posebnu pa`wu treba

obratiti ne na reske probadaju}e

bolove, ve} na tihe i potajne, koje qudi

naj~e{}e ignori{u. Zato, nikako ne

treba da se zanemaruju:

Glavoboqe

Ni u kom slu~aju ne treba da se

zanemaruju, mada to qudi ~ine u

velikom procentu. Istina je da one

naj~e{}e ne ukazuju na neko ozbiqnije

oboqewe, ali, ukoliko oboqewe postoji,

glavoboqe su najboqi pokazateq. Za

mlade je karakteristi~no da naj~e{}e

imaju migrene, na koje se posle izvesnog

vremena „naviknu“ kao obaveznog

pratioca. Iako u osnovi naj~e{}e ne

kriju neko ozbiqnije oboqewe, mogu da

budu i posledica neuravnote`enog

hormonskog statusa. Glavoboqe mogu da

budu i posledica stresa, ali i

ozbiqnijih de{avawa u glavi, kao {to je

pojava tumora, aneurizmi, infekcija.

Bol u grlu

Tako|e je pojava na koju qudi ne

obra}aju pa`wu. Obi~no pomisle da je

posledica angine ili nekog drugog

infektivnog stawa prolaznog karaktera.

A, u stvari, bol u grlu mo`e da bude i

simptom sr~anog udara, koji je ~ak

dvanaest puta ~e{}i kod `ena. @ene,

ina~e, ~e{}e govore da simptomi

sr~anog udara nisu bili jaki bolovi, ve}

vi{e neprijatan ose}aj. A ~ak 35 odsto

sr~anih udara kod `ena prolazi

neopa`eno, bez prepoznavawa suptilnih

znakova u vidu umora, mu~nine i znojewa.

Bolovi u desnima

Naj~e{}e ukazuju na nastanak

parodontopatije, bolesti koja po~iwe

upalnim procesom, a nastavqa sporim i

temeqnim uni{tavawem tkiva desni i

vili~ne kosti u koju su usa|eni zubi.

Kada se jave bolovi, zna~i da je bolest

ozbiqno uznapredovala, i da pod hitno

treba oti}i stomatologu.

Bolovi u grudima

Nikako ne treba da se ignori{u, pre no

{to kona~nu dijagnozu o wihovom poreklu

ne da lekar specijalista, zato {to mogu

biti posledica upale plu}a ili sr~anog

udara. Kardiolozi isti~u da kod sr~anog

udara bolesnici u grudima mogu da ose}aju

pritisak i nelagodu, ali primaran je bol

u predelu levog ramena, ruke ili vilice.

Bolovi u dowem delu le|a ili

izme|u lopatica

Ovi bolovi nisu uvek posledica

lo{eg dr`awa tela prilikom hodawa i

sedewa, ili ukle{tewa odre|enog nerva

koji polazi iz ki~menih pr{qenova.

Oni naj~e{}e ukazuju na pojavu

artritisa, ali ponekad mogu da uka`u i

na probleme ozbiqnijeg karaktera, kao

{to je sr~ani udar ili stoma~ne tegobe.

U svakom slu~aju, na ove bolove posebnu

pa`wu treba da obrate pu{a~i,

hipertoni~ari, dijabeti~ari.

Bolovi u trbuhu

Mogu da upozore na mno{tvo

zdravstvenih tegoba, a naj~e{}e se

javqaju kao posledica gladi, nervirawa,

problema u varewu ili lewih creva.

Ukoliko je prisutan bol ispod grudne

kosti u vidu pe~ewa, mo`da se radi o

~iru koji se aktivira ~im se pojede

odre|ena hrana - masna, kisela, quta. A

preterano jak bol u trbuhu mo`e da

uka`e i na upalu slepog creva, bolesti

pankreasa ili na probleme u crevima.

❘ Z. O. Joksovi}

❙ Uzimawe lekova na svoju ruku apsolutno nije

preporu~qivo, zato {to svaki bol ukazuje na

odre|eni zdravstveni problem, o kojem kona~nu

re~ treba da da lekar

❙ Promuklost

Promuklost se naj~e{}e povezuje sa

prehladom, ili se javqa kao

posledica jakog vikawa. Me|utim,

ako nije posledica ovakvih situacija,

a traje du`e od dve nedeqe, obavezno

treba posetiti lekara, zato {to do

hroni~ne promuklosti mogu da dovedu

polipi na glasnim `icama, kao i

neke druge ozbiqnije bolesti.

❙ Peckawe u stopalima

Ose}aj peckawa u nogama i stopalima

mo`e da ukazuje na {e}ernu bolest, za

koju osoba i ne zna da je ima. Ovakav

ose}aj obi~no upozorava na o{te}ewe

perifernih `ivaca, koje je jedan od

znakova dijabetesa.

Za brusnicu (Vaccinium macrocarpa)

poklonici tradicionalne

medicine tvrde da predstavqa

izuzetno dobar prirodni

antibiotik, kao retko koja druga biqka.

Ovo izuzetno hranqivo i zdravo vo}e

progla{eno je najzdravijim u

prehrambenom lancu od zapadnih

zvani~nih institucija, a prebogato je

vitaminom C, zbog ~ega i ima

karakteristi~an kiselkast ukus. Poti~e

iz Severne Amerike, gde su ga jo{ u davnim

vremenima starosedeoci ameri~kog

kontinenta koristili kao lek za mnoga

bolesna stawa. Indijanci su brusnicu

doseqenicima pokazali 1621. godine. Tek

kasnije ona je stigla u Evropu, u kojoj su

otkrivena wena svojstva i va`nost.

Danas je brusnica izuzetno tra`ena u

svim razvijenim evropskim zemqama, a

posebno u Velikoj Britaniji,

Francuskoj i Nema~koj. Trenutno je

najvrednija poqoprivredna kultura

ameri~ke dr`ave Masa~usets, glavnog

proizvo|a~a ove izuzetno vredne vo}ke.

Izgleda da se jedino jo{ kod nas

stidqivo probija da na|e svoje mesto u

dragocenoj riznici prirode, koja je

potvr|eno korisna za zdravqe qudi.

A trebalo bi da bude vi{e

zastupqena, jer u zavidnoj koli~ini

poseduje i vitamin A, biqna

vlakna i druge za organizam

neophodne minerale i za{titne

materije. Brusnica mo`e da se

jede sve`a, osu{ena, smrznuta,

mada se u posledwe vreme

najvi{e konzumira u vidu soka.

Istra`ivawa su pokazala da tri

~a{e soka dnevno pove}avaju

nivo antioksidanasa, a u krvi

nivo dobrog holesterola (HDL).

Samim tim smawuje rizik od

bolesti srca i krvnih sudova za

~ak 40 odsto, tvrde stru~waci!

Hipuri~na kiselina iz

brusnice predstavqa

prirodni antibiotik sa

izra`enim dejstvom protiv gqivica.

Antocijanini i proantocijanini

poma`u obnavqawu }elija odgovornih

za ~ulo vida, a budu}i da sadr`e

izuzetno male koli~ine {e}era, deluju

na sni`avawe glukoze u krvi, {to

odgovara dijabeti~arima.

U narodnoj medicini brusnica

predstavqa i plod izbora za le~ewe

urinarnih infekcija. Ovo je od izuzetne

va`nosti za `ene, me|u kojima ~ak 60

odsto, makar jednom u `ivotu, oboli od

nekog oblika dosadnih i upornih

infekcija mokra}nih puteva. Nau~na

istra`ivawa pokazala su da

kondenzovani tanini u brusnicama

spre~avaju ulazak bakterija u urinarni

trakt, be{iku i bubrege. A ako su ve}

dospele unutra, sok od brusnice

spre~ava wihovo lepqewe za zidove

urinarnog trakta, zbog ~ega ih urin

lak{e izbacuje iz organizma. Ono zbog

~ega je brusnica postala pravi hit me|u

evropskim potro{a~ima je uspe{no

delovawe na naj~e{}u i najnezgodniju

bakteriju - e{erihiju koli.

Za brusnicu se tvrdi da je izuzetno

efikasna i protiv bakterije

Helicobacter pylori, koja je u najve}em

procentu kriva za pojavu ~ira na `elucu.

Ali da bi se bakterija u potpunosti

eliminisala treba svakodnevno, vi{e

meseci, da se pije wen sok.

Brusnica smawuje i broj bakterija u

usnoj dupqi, i na taj na~in poma`e u

spre~avawu zubnog plaka, glavnog

uzro~nika upale desni. Kod brusnice su

potvr|ena i antikancerogena svojstva,

odnosno weni sastojci spre~avaju rast

}elija raka i wihovo {irewe po telu.

Kod brusnice nije samo lekovit plod

ve} i list. U narodnoj medicini list se

preporu~uje za spravqawe ~aja za

podizawe imuniteta kod starijih osoba

i dece. ❘ Z. O. Joksovi}

❙ Sok

Na tri kilograma sve`ih brusnica

doda se litar vode i kuva, sve dok im

korica ne ispuca. Zatim se sadr`aj

ispasira, a onda sok procedi kroz

gazu ili cediqku. U dobijeni sok sipa

se 250 grama {e}era i kuva dva

minuta, uz skidawe pene. Na kraju se

vreo sok sipa u zagrejane fla{ice,

ostavi da se ohladi i - pije.❙ Crvena jagodica

Sve`a brusnica ili crvena jagodica

kako je u narodu zovu, koristi se za

poboq{awe ukusa i izgleda kola~a i

torti. Predstavqa i va`an sastojak

vo}nih sokova i frapea, a slu`i i za

spravqawe sokova, marmelada,

xemova, pekmeza, ~ajeva, raznih umaka

i sosova za dodatak jelima.

Poseban ukus daje jelima od divqa~i,

koja sa wenim prelivom dobijaju

posebnu aromu, a gube silinu

svojstvenu ovoj vrsti mesa.

❙ ^aj

Za pripremu ~aja treba uzeti

ka{i~icu izmrvqenog suvog lista

brusnice, ili filter-pakovawe i

preliti ga sa 0,2 litra vrele vode.

Sadr`aj se poklopi i ostavi da

odstoji od pet do deset minuta.

Procedi se i pije tako sve`e

pripremqen.

❙ Tri ~a{e soka brusnice dnevno

pove}avaju nivo antioksidanasa, u

krvi nivo dobrog holesterola, a

samim tim smawuju rizik za bolesti

srca i krvnih sudova za ~ak 40 odsto,

tvrde stru~waci

LEKOVITA PRIRODA ❙ BRUSNICA

Vrstan prirodni

antibiotik❙ Brusnica se smatra najzdravijom u

prehrambenom lancu, a zbog wenih lekovitih

svojstava vlada prava pomama za wom u

razvijenim zemqama Evrope

16 život plus

život plus 17život plus 17

Riznica proteina

i belan~evina

Riznica proteina

i belan~evina

SOJA ❙ NA TAWIRU

Ustaroj Kini soju su nazivali i

hranom i lekom. Plod joj je

mahuna `ute, zelene, sme|e

ili crne boje. Sadr`i sve

esencijalne aminokiseline, bez kojih

organizam ne mo`e da funkcioni{e.

Weni proteini su po iskori{}enosti

potpuno jednaki proteinima

`ivotiwskog porekla i zato se soja

mo`e ravnomerno koristiti u

izgradwi proteina u qudskom

organizmu. Sadr`i vi{e proteina

nego mleko, ali bez zasi}enih

masno}a i holesterola. Sojine

belan~evine su odli~nog kvaliteta,

ali ih je najboqe kombinovati sa

`itaricama, jer se tako pove}ava

wihovo dejstvo. Istra`ivawa su

potvrdila da izoflavini iz soje,

naro~ito genistein, imaju povoqno

delovawe na vitkost tako {to uti~u na

proizvodwu maweg broja malih masnih

}elija. Ishrana bogata sojom idealna

je za smawewe krvnog pritiska i

ukupnog holesterola. Biqna vlakna iz

soje skupqaju holesterol natalo`en na

krvnim sudovima i omogu}avaju

wegovo izbacivawe iz organizma.

Osim holesterola, vezuju i toksine

koji uti~u na razvoj raka debelog

creva, dojke i prostate. Soja je bogata

i biqnim estrogenom koji se pona{a

kao hormon, pa se zato preporu~uje

`enama u menopauzi, jer smawuje

valunge.

100 g soje sadr`i: 36,49 g

belan~evina, 30,16 g ugqenih hidrata,

19,94 g masti, 9,30 g biqnih vlakana,

0,38 mg vitamina B6, 375,00 mg folata,

277,00 mg kalcijuma, 1,66 mg bakra,

280,00 mg magnezijuma, 704,00 mg

fosfora, 747,00 mg kalijuma.

Salata od crne sojeZa 4 osobe: 200 g crne soje, 1 l vode, so, 100 g keqa

ise~enog na rezance, 80 g rendane {argarepe i 70 g

kukuruza {e}erca. Za sos: ka{i~ica susamovog uqa, 2

ka{ike maslinovog uqa, 2 ka{ike soja sosa, ka{ika

sir}eta i ka{ika rendanog |umbira.

Dobro opranu crnu soju potopite u vodu sa malo

soli i ostavite da odstoji 4-5 sati, ili da preno}i.

Oce|enu soju stavite u slanu vodu i skuvajte u ekspres-

loncu. Kad voda provri, skinite penu, lonac

poklopite i kuvajte oko jedan sat, dok sva te~nost ne

ispari, ali pazite da soja ne zagori. Kuvawe je gotovo

kad soja omek{a. Keq iseckajte i kuvajte ga pet minuta

na pari. Kuvani keq, rendanu {argarepu, kukuruz i

pripremqenu soju pome{ajte i prelijte

pripremqenom smesom od uqa, soja sosa, sir}eta i

oce|enog soka od rendanog |umbira.

Zape~ene {niclePotrebno je: sojine {nicle, 1 dl sojine pavlake, uqe, dimqeni tofu, maslac i

vla{ac. Za marinadu: biber, soja sos, vor~ester sos, estragon i malo vode.

Ve}oj koli~ine vode dodajte malo vor~ester i soja sosa, kao i estragon. U ovakvu

te~nost potopite sojine {nicle, pokrijte providnom folijom i stavite te`i

predmet da bi se soja {to boqe potopila. Nabubrele {nicle malo pritisnite da

iscedite vi{ak te~nosti i odmah ih pr`ite na zagrejanom uqu. Tokom pe~ewa

pritisnite {nicle da iza|e vi{ak te~nosti. Pecite da {nicle porumene sa obe

strane. Tofu iseckajte i pome{ajte sa pavlakom, kojoj ste dodali nekoliko kapi

marinade. Pr`ene {nicle pore|ajte u podmazanu vatrostalnu posudu i na svaku

stavite tofu sa pavlakom, pa pecite oko 10 minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepni.

Vegetarijanska testeninaZa 2 osobe: 400 ml tople vode, 100 g soje u zrnu, ka{ika paradajz pirea,

1,5 ka{ika supe od povr}a, 2 ka{ike soja sosa,

2 glavice crnog luka, 2 ~ena belog luka, ka{ika maslinovog uqa, 300 ml

paradajz soka, 2 obarene {argarepe, malo obarenog pasuqa iz konzerve,

ka{ika bosiqka, ka{i~ica timijana, so i biber.

Toplu vodu, paradajz pire, supu i soja sos izme{ajte, dodajte soju i

ostavite da odstoji 20 minuta. Iseckani crni luk propr`ite na

zagrejanom uqu i izvadite. U istu masno}u sipajte smesu od soje i

izgwe~en beli luk. Sve zajedno dinstajte da soja omek{a, vratite

crni luk, dodajte paradajz sok i nastavite kuvawe. Zatim stavite

ise~enu obarenu {argarepu i oce|en pasuq, posolite i pobiberite.

Prelijte prethodno obarenu testeninu.

❙ Savet

Soju mo`ete da kupite kao su{ene semenke, u refuzi ili upakovane, naj~e{}e u

trgovinama zdrave hrane, kao i konzerviranu u obliku semenki ili klica.

Semenke mo`ete da ~uvate 12 meseci u zatvorenoj posudi na hladnom, suvom i

tamnom mestu, dok barenu soju mo`ete da dr`ite u zatvorenoj posudi do tri dana

u fri`ideru. Ukoliko preno}e u vodi, semenke }e se br`e obariti, ali treba da

budu u fri`ideru da ne bi do{lo do fermentacije.

Semenke se bare u vodi u odnosu 1:3. Obarenu soju mo`ete da

koristite kao salatu prelivenu smesom od soli, bibera, sir}eta

i {e}era, ali i u kombinaciji sa rendanom {argarepom, suvim

gro`|em i jabukom, za~iweno salatnim prelivom na bazi

majoneza. Ili, u kombinaciji sa korenastim povr}em,

krompirom i mediteranskim za~inima (maj~ina du{ica

i `alfija), ali i sa paradajzom, pe~urkama,

{argarepom i lukom uz dodatak crnog vina.

Sojinim bra{nom zamenite deo

p{eni~nog, {to pove}ava udeo

belan~evina u pecivu i kola~ima.

Pqeskavice }e imati ve}u nutritivnu

vredost ukoliko zamenite deo mlevenog

mesa sojinim quspicama. Ina~e quspice

mo`ete da koristite i prilikom pripremawa

sosa, lazawa i musake. Soja sos koristite za

pripremu salatnih preliva, marinada ili sosova.

18 život plus18 život plus

Specijaliteti sa ribancem

NA TAWIRU ❙

Testenina sa ribancemZa 2 osobe: glavica crnog luka, 250 g ribanca, 60 g mesnate

slanine, izgwe~en ~en belog luka, 2 ka{ike uqa,

200 g spiralnih testenina, so, biber, {e}er, ka{i~ica kima,

250 ml supe od mesa, 2 ka{ike maslaca i 2 ka{ike iseckanog vla{ca.

Re`weve slanine, iseckan crni i izgwe~eni beli luk propr`ite na

zagrejanom uqu. Dodajte ribanac, so, biber, {e}er i kim, pa pr`ite oko

5 minuta. Prelijte supom, posudu poklopite i dinstajte 10 minuta na

umerenoj temperaturi. Testenine obarite u slanoj vodi, procedite,

stavite u posudu sa zagrejanim maslacem i kratko propr`ite.

Sastavite sa ribancem, pospite vla{cem i servirajte.

PicaZa 8 osoba: 4 smrznuta testa za picu, 125 g mesnate

slanine, ka{ika uqa, 500 g ribanca, so, ka{ika {e}era,

lovorov list, ka{i~ica kima, 200 g krem-sira

i 3 jajeta.

Re`weve slanine propr`ite na zagrejanom uqu,

dodajte ribanac, so, {e}er, lovorov list, kim i biber.

Sve zajedno propr`ite, skinite s ringle i ohladite.

Izme{ajte krem-sir, jaja, so i biber. Testa za picu

pore|ajte u podmazani pleh, na svaku stavite deo

pripremqenog ribanca i prelijte umu}enim krem-

sirom. Pecite 25 minuta u rerni zagrejanoj na 220

stepeni.

Ukusni pasuqZa 2 osobe: 125 g mesnate slanine, 2 glavice crnog luka, 2 ~ena belog luka,

2 ka{ike maslaca, 250 g ribanca, 2 ka{ike {e}era, ka{ika aleve paprike,

pola ka{i~ice kima, ka{ika maj~ine du{ice, 600 ml supe od mesa, par

kratkih kobasica, konzerva obarenog belog pasuqa, so i biber.

Re`weve slanine, iseckan crni i beli luk propr`ite na zagrejanom

maslacu, na umerenoj temperaturi. Dodajte ribanac, {e}er, alevu papriku,

kim i maj~inu du{icu. Sipajte deo supe, stavite kobasicu, sud poklopite i

dinstajte 20 minuta na umerenoj temperaturi. Tokom dinstawa pomalo

dolivajte supu. Pet minuta pred kraj kuvawa dodajte pasuq iz konzerve,

posolite i pobiberite.

Zimska musakaZa 4 osobe: 4 paradajza, 500 g june}eg mlevenog mesa,

8 ka{ika slatke pavlake za kuvawe, ka{ika maj~ine

du{ice, ka{i~ica kima, 300 g pavlake, so, biber, maslac

za podmazivawe, 9-10 kora za lazawe i 400 g ribanca.

Paradajz isecite na kolutove, a mleveno mesa

izme{ajte sa slatkom pavlakom i maj~inom du{icom.

Pavlaku pome{ajte sa kimom, posolite i pobiberite.

Vatrostalnu ~iniju podma`ite maslacem i na dno

stavite 3-4 kore za lazawe, prema`ite ih tre}inom

pavlake sa kimom, stavite tre}inu ribanca,

rasporedite kolutove paradajza i mleveno meso. Tako

re|ajte dok ne potro{ite sav materijal. Na povr{ini

treba da budu kolutovi paradajza sa mlevenim mesom.

Pecite 35 minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni.

Kad je upola pe~eno, ~iniju pokrijte folijom da se

paradajz ne presu{i.

LazaweZa 4 osobe: kocka supe od praziluka, 500 g ribanca, so,

biber, 2 ka{ike {e}era, 9 kora za lazawe,

250 ml paradajz-sosa sa iseckanim paradajzom,

200 g rendanog ementalera i 2 ka{ike iseckanog per{una.

Kocku supe skuvajte u 500 ml vode, dodajte oce|en

ribanac, biber i {e}er. Na dno podmazane posude

stavite tri kore za lazawe, rasporedite tre}inu

kuvanog ribanca, prelijte tre}inom paradajz-sosa i

pospite rendanim ementalerom. Stavite drugi i

tre}i red kora za lazawe i na svaki red ribanac,

paradajz-sos i rendani ementaler. Pecite oko 30

minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni. Pre

servirawa pospite iseckanim per{unom.

život plus 19život plus 19

POSLASTICE ❙ NA TAWIRU

Bela ~orbaPotrebno je: ise~eno mawe pile,

2 glavice crnog luka, 2 slatke paprike,

2 {argarepe, mawi paradajz, veza

per{una, koren pa{kanata, jaje, pavlaka,

limunov sok, so i biber.

Povr}e sitno iseckajte i stavite da

se kuva, piletinu dodajte kad je povr}e

upola kuvano. Kuvajte da sve omek{a,

posolite i pobiberite. Na svaki litar

te~nosti umutite jaje i ka{iku pavlake,

po `eqi i sok od limuna. U tako umu}ena

jaja sipajte pomalo tople ~orbe, a zatim

sastavite sa preostalom ~orbom. Pre

servirawa, dodajte iseckani per{un.

Slani rolatPotrebno je: 7 belanaca, malo soli,

4 ka{ike bra{na, 2 ka{ike mlevenog

maka i pola kesice pra{ka za pecivo.

Za fil: 300 g sira ili pavlake i

4 obarene vir{le.

Belanca umutite s malo soli, dodajte

bra{no, mak i pra{ak za pecivo. Smesu

preru~ite u podmazan i bra{nom posut

pleh i pecite u zagrejanoj rerni.

Pe~enu koru stavite na vla`nu krpu,

uvijte u rolat i ohladite. Ohla|enu

koru razvijte, prema`ite sirom ili

pavlakom, stavite obarene vir{le i

uvijte u rolat.

@uti rolatPotrebno je: 7 `umanaca, malo soli,

~a{a jogurta, 4 ka{ike bra{na i pola

kesice pra{ka za pecivo. Za fil: 300 g

mekog sira, 200 g iseckane {unke i

ka{ike iseckanog per{una.

@umanca dobro umutite sa malo

soli, dodajte jogurt, bra{no i pra{ak za

pecivo. Smesu preru~ite u podmazan i

bra{nom posut pleh i pecite u

zagrejanoj rerni. Pe~enu koru stavite

na vla`nu krpu, uvijte u rolat i

ostavite da se ohladi. Sir izme{ajte sa

iseckanom {unkom i per{unom, pa

prema`ite razvijenu koru i uvijte u

rolat.

Dragoslava.Ilic ems.co.yu

Ribqi be}aracPotrebno je: 1 kg o~i{}ene i na komade

ise~ene ribe, 300 g sitno iseckane paprike,

za~in ce, biber, 3 glavice crnog luka, 300 g

kuvanog paradajza, so i malo uqa.

Ribu stavite u pleh, posolite,

prelijte uqem i pecite u zagrejanoj

rerni. Kad je riba polupe~ena dodajte

iseckano povr}e, prelijte kuvanim

paradajzom, stavite za~in ce i biber, pa

vratite u rernu da se zape~e. Jelo

slu`ite dok je toplo.

Aleksandra Arsi},

selo Grbav~e, kod Lalinaca

Torta simsonoviPotrebno je za koru: 12 jaja, 12 ka{ika

{e}era i 12 ka{ika bra{na. Za fil: 6

jaja, 14 ka{ika {e}era, 2 pakovawa

margarina i 200 g ~okolade. Led od

{e}era: 12 ka{ika {e}era i ka{ika

margarina.

Belanca odvojite od `umanaca, pa

belanca penasto umutite sa {e}erom.

Dodajte `umanca i bra{no, a zatim od

testa ispecite tri tanke kore. Za fil

prvo umutite jaja i {e}er, dodajte

~okoladu i margarin i kuvajte na pari.

Kada se fil zgusne, prohladite i

nama`ite kore. [e}er i margarin

zagrevajte da se {e}er rastopi i

prema`ite gorwu koru.

Jelana Petrovi},

selo Popova Reka, kod U{}a na Ibru

Na ovim stranama objavqujemo

i va{e odabrane recepte.

Tri najzanimqivija predloga

svakog meseca nagradi}emo

vrednim poklonima.

Pi{ite nam i {aqite svoje

recepte na adresu:

„Ve~erwe novosti”

(za „@ivot plus”)

Trg Nikole Pa{i}a 7,

11.000 Beograd

❙ ^ITAOCI KUVAJU

Karamel-tortaPotrebno je: 200 g keksa, 100 g maslaca,

500 g neslanog sremskog sira, 500 g

neslanog krem-sira, 2 kesice vanilin

{e}era, ka{i~ica strugane kore od

pomoranxe, 110 g {e}era, 80 g bra{na, 3

jajeta, 120 ml slatke pavlake, 70 g

karamel-bombona i 80 g listi}a badema.

Penasto umutite maslac i ume{ajte

mleveni keks. Dobijenom smesom

oblo`ite okrugli kalup pre~nika 26

cm i ostavite 20 minuta u fri`ideru.

Sremski i krem-sir, vanilin {e}er,

struganu koru od pomoranxe, {e}er i

bra{no dobro umutite. Dodajte jaja,

me{awem ujedna~ite i fil sipajte u

kalup sa mlevenim keksom. Pecite 50

minuta u rerni zagrejanoj na 160

stepeni. Slatku pavlaku zagrejte i

dodajte iseckane bombone. Kuvajte dok

se bombone ne rastope, pa ume{ajte

listi}e badema. Ohla|enu tortu

prelijte rashla|enim karamelom sa

bademima.

Jabuke u sosuPotrebno je: 4 jabuke, 40 g brusnica, 4 ka{ike soka od pomoranxe, 100 ml slatke pavlake,

250 g vo}nog jogurta, kesica vanilin {e}era, 8 cl ajer likera i 20 g listi}a badema.

Oprane jabuke izdubite i o~istite od semenki, filujte brusnicama, zasecite

kao kri{ke i stavite u podmazanu vatrostalnu posudu. Prelijte sokom od

pomoranxe i precite oko 40 minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni. U

me|uvremenu umutite slatku pavlaku. Vo}ni jogurt, vanilin {e}er i ajer liker

izme{ajte i sastavite sa umu}enom slatkom pavlakom, da dobijete slatki sos.

Listi}e badema propr`ite u tigawu bez masno}e da porumene. Prohla|ene pe~ene

jabuke poslu`ite u tawiru sa slatkim sosom i pospite pr`enim listi}ima badema.

Kru{ke u vinuZa 4 osobe: 2 kru{ke, 500 ml crnog vina, 2 ka{ike limunovog soka, 6 ka{ika {e}era,

4 kesice krem-fiksa, 200 ml slatke pavlake i malo cimeta.

Oqu{tene kru{ke isecite na kri{ke i o~istite od semenki. Crno vino, limunov

sok i 4 ka{ike {e}era kuvajte 5 minuta na umerenoj temperaturi, stavite krem-fiks

i me{ajte da se rastvori. U ~etiri ~a{e rasporedite kri{ke kru{aka, prelijte

vinom i ostavite ih u fri`ideru 4-6 sati. Slatku pavlaku umutite sa preostalim

{e}erom, pre poslu`ewa rasporedite u ~a{e sa vinom i pospite cimetom.

Vo}ni

kola~i}iPotrebno je: 150 g smrznutih vi{awa

bez ko{tice, 280 g crnog bra{na,

2 ka{i~ice pra{ka za pecivo,

200 g `utog {e}era, kesica vanilin

{e}era, so, 3 ka{ike maka, 100 g maslaca,

300 g pavlake, 2 jajeta i 4 ka{i~ice

aromati~nog sirupa.

Osam kalupa ili vatrostalnih

{oqica od 150 ml oblo`ite masnim

papirom. Vi{we dobro ocedite i

izme{ajte sa malo bra{na. Bra{no,

pra{ak za pecivo, `uti {e}er, vanilin

{e}er, malo soli i mak izme{ajte.

Omek{ali maslac umutite sa pavlakom

i jajima, dodajte izme{ano bra{no i sve

dobro prome{ajte. Zatim stavite vi{we

i smesu ujedna~ite. Testo razlijte u

kalupe ili {oqice, pecite oko 35

minuta u rerni zagrejanoj na 190

stepeni. Svaki pe~en kola~i} prelijte

sa pola ka{i~ice aromati~nog sirupa.

[KOLA KUVAWA ❙

20 život plus

Priprema:

1Zagrejte rernu na 200 stepeni. U

dubokoj ~iniji pome{ajte `umanca

sa 130 g {e}era i mutite 1 minut (dok

smesa ne postane penasta). Zatim

dodajte bra{no i umutite sve zajedno. U

posebnoj ~iniji umutite belanca sa tri

kapi limunovog soka. Umu}ena belanca

potom sjedinite sa `umancima i kratko

umutite dok smesa ne postane homogena.

Smesu za koru sipajte u podmazani pleh

koji ste prethodno oblo`ili masnim

papirom. Pecite desetak minuta.

2Gotovu koru stavite na vla`nu

kuhiwsku krpu. Pa`qivo odlepite

papir sa kore i potom urolajte koru

zajedno sa krpom i ostavite da se ohladi.

3Omek{ajte `elatin u hladnoj vodi.

U mawoj ~iniji zagrejte 2 ka{ike

te~ne pavlake do kqu~awa. Zatim

dodajte isce|eni `elatin i kesten pire

i kru{ke narezane na kocke. Sve zajedno

pome{ajte i na kraju dodajte 2 dl

umu}ene slatke pavlake i me{ajte dok

smesa ne postane homogena.

4U posebnoj ~iniji zagrejte 1 dl vode i

ostatak {e}era (60 g), kuvajte oko 2

minuta i potom dodajte rum. Razvucite

ohla|enu koru i poprskajte je prethodno

pripremqenim sirupom. Zatim

prema`ite filom od kesten pirea i

uvijte rolat. Oblo`ite rolat

providnom folijom i ostavite da

odstoji u fri`ideru 2 sata.

5Slatku pavlaku sipajte u metalnu

posudu, dodajte maslac iseckan na

kocke i sve zajedno zagrejte na tihoj

temperaturi dok se maslac ne rastopi.

Zatim sklonite s ringle, dodajte

~okoladu koju ste prethodno izlomili

na mawe komade i me{ajte dok se ne

istopi i dok fil ne postane homogen.

Gotovu smesu ostavite da se ohladi na

sobnoj temperaturi, dok se rolat hladi

u fri`ideru. Potom izvadite rolat,

uklonite foliju i prema`ite filom

od ~okolade. Po `eqi, preko ~okoladnog

fila stavite sitno iseckano kandirano

ili sve`e vo}e. Gotov kola~ ostavite da

odstoji u fri`ideru najmawe 6 sati i

tek onda poslu`ite.

❙ Saveti

■ Pa`qivo nadgledajte pe~ewe kore - izvadite je iz rerne kada po povr{ini porumeni.

Pazite da se ne prepe~e, jer }e u tom slu~aju kora biti suvi{e kruta i lomqiva.

■ Po{to nama`ete fil, polako urolajte koru, ne ste`u}i previ{e kako fil ne bi iscurio.

■ Po `eqi, rolat mo`ete dekorisati kakao prahom, sve`im ili kandiranim vo}em.

Za 6 do 8 osoba

Priprema: 45 minuta

Pe~ewe: 15 minuta

Treba da odstoji: 8 sati

Za koru je potrebno:

■ 4 jajeta

■ 130 g o{trog bra{na

■ 190 g {e}era

■ 2 supene ka{ike ruma

■ 15 g maslaca

■ 3 kapi soka od limuna

Za fil je potrebno:

■ 250 g kesten pirea

■ 2 dl te~ne slatke pavlake

+ 2 supene ka{ike

■ 2 lista `elatina

■ 2 kru{ke iz kompota

Za dekoraciju:

■ 250 g crne ~okolade

■ 250 g slatke pavlake

■ 100 g maslaca

Aromati~ni rolat

sa kesten pireom

život plus 21

Nije presudno da `ivotu dodate

vi{e godina, nego da

godinama dodate vi{e `ivota,

glasi norve{ka poslovica, a

odnosi se na individualno tro{ewe

vremena. Svakome se de{ava da u

odre|enim situacijama vreme prosto

leti, dok u drugim kao da stoji i ne

pomera se.

Li~ni ose}aj vremena rukovo|en je

unutra{wim ~asovnikom svakoga od

nas, zbog ~ega nekad govorimo o

„izgubqenom vremenu“, a nekada o

vremenu koje smo „u{tedeli“,

obja{wava be~ki psiholog Julija Umek,

otkrivaju}i nekoliko

zanimqivih ideja o na{em

unutra{wem satu.

■ Realni dnevni zadaci

podrazumevaju da sve ono {to mo`e

da se uradi danas, ne treba ostavqati za

sutra. Svakoga jutra treba napraviti

umereni plan dnevnih aktivnosti, pri

~emu pojam „odlo`iti“ treba zameniti

sa „sve u svoje vreme“.

■ Vreme }e pokazati odnosi se na

odre|ene probleme, koji se boqe mogu

oceniti i savladati sa odre|ene

vremenske distance. Te`ak problem

svakako treba pustiti da „odle`i“, pa ga

onda re{avati.

■ Dajte sebi vremena kada su u

pitawu dru{tveni kontakti.

Propusti u me|uqudskim odnosima ne

daju se nadoknaditi. Jednom

propu{teni, zauvek nestaju. Najboqi

primer za ovo su roditeqi koji se

kaju {to nisu dovoqno vremena

posvetili svojoj deci. Ili bolesni

qudi koji su bili nemarni prema

sopstvenom zdravqu.

■ Pretvarawe snova u vizije

posebno je va`no, jer ni{ta nije

mo}nije od ideje ~ije je vreme do{lo za

realizaciju. Ponekad su qudi

neodlu~ni u realizovawu dobre ideje,

{to mo`e da im osiroma{i `ivot.

Zato snove treba pretvarati u vizije, i

kada se uka`e prilika treba ih

ostvariti.

■ „Vreme le~i sve rane“ kao

krilatica nije ta~na. Neke du{evne

ozlede ne}e se zale~iti samo prolaskom

vremena. Psihi~ke rane ~esto se zadaju

re~ima i mogu ~itavog `ivota da bole.

Zato kroz `ivot treba i}i paze}i na

svoje re~i i koristiti ih na na~in da

prijaju psihi drugih qudi. Naro~ito ne

treba oklevati u odavawu priznawa i

po{tovawa drugih. ❘ Z. O. J.

Danas je qudski vek znatno du`i nego pre nekoliko

decenija i stotina godina. Me|utim, na to koliko

}ete da `ivite, uti~u i okolnosti kojih verovatno

niste ni svesni...

■ Pijte ~aj umesto kafe

Za razliku od kafe, ~aj smiruje nervni sistem i

poboq{ava cirkulaciju.

■ Konzumirajte „crvene“ namirnice

Volite crveno meso, crveno vino, sok od borovnice,

papriku, cveklu, paradajz. Crvene namirnice ja~aju srce,

popravqaju krvnu sliku i {tite od Alchajmerove bolesti.

■ Pe{a~ite uz stepenice

Nekoliko minuta pe{a~ewa uz stepenice ja~a sve

mi{i}e na telu i srce, pove}ava kapacitet plu}a i

otpornost organizma.

■ Izbegavajte gazirana pi}a

Ako izbegavate gazirane napitke u mladosti, znatno

smawujete mogu}nost da kasnije u `ivotu imate

povi{en nivo holesterola, {e}era i probleme sa

jetrom, digestivnim traktom, metabolizmom.

■ Gojaznost je problem

Nau~nici su dokazali da osobe koje su kao deca i

tinejxeri bili gojazni, imaju dvostruko vi{e {ansi

da obole od dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova.

■ Podr{ka prijateqa

Svi se kad-tad u `ivotu suo~avaju sa te{kim

situacijama, koje ostavqaju „tragove na du{i“, a

naro~ito na zdravqe. Osobe koje u tom periodu imaju

podr{ku prijateqa, iz svega izlaze mnogo zdraviji, jer

se okolina trudi da im ubla`i tugu, stres i depresiju.

■ Redovno upra`wavajte seks

Trudite se da vodite qubav najmawe tri puta

nedeqno, jer }ete biti mnogo zdraviji, smireniji i

boqe raspolo`eni.

■ Gledajte komedije

U jednom istra`ivawu u SAD, studenti su imali

zadatak da se deklari{u kao qubiteqi veselih

filmova (komedije, qubavni, avanture) ili mra~nih

(horori, melodrame, trileri). Ispostavilo se da su

pripadnici prve grupe zdraviji, uspe{niji,

dru{tveniji i emotivno ispuweni, dok su u drugoj

grupi ogromnu ve}inu ~inili nam}ori, pesimisti sa

zdravstvenim i emotivnim problemima. ❘ M. D. P.

❙ TOP-FORMA

Dajte godinama

vi{e `ivota!

@iveti kvalitetnije

DE^JA PLANETA ❙

22 život plus

Va{a beba koja se do ju~e sme{ila

svima odjednom po~iwe da pla~e

kada u prostoriju u|e nepoznata

osoba. Mnogi roditeqi se

zabrinu kada se to prvi put dogodi, ali

psiholozi tvrde da nema razloga za

strepwu, jer je to normalna faza u

sazrevawu. Ovakva reakcija ~ak je i

po`eqna, jer dokazuje da beba po~iwe da

raspoznaje bliske osobe. Strah od

nepoznatih javqa se oko osmog meseca i

to obi~no potpuno iznenada. Dete ne

`eli da pri|e strancu, gr~evito se

hvata za majku ili se sakriva iza we i

ru~icama pokriva o~i. Strah je ponekad

usmeren i na osobe koje poznaje, ali ih

nije videla neko vreme.

Psiholozi i pedijatri ka`u da beba

u prvih devet meseci `ivota razvija

poseban oblik sporazumevawa sa

roditeqima - gestovima, zvukovima,

mimikom, mirisom i dodirom.

Nepoznata osoba odudara od poznatog

obrasca, zbog ~ega dolazi do normalne

pojave straha. Deca razli~ito reaguju

u ovakvim situacijama. Neka dobiju

jak napad pla~a, dok su druga

suzdr`anija, ali nepoverqiva.

Razlike u pona{awu stvar su

temperamenta i karaktera svakog

deteta. Veliku ulogu igra i dnevna

rutina. Ukoliko va{u bebu ~esto

vodite u goste i navikli ste je na

susrete sa nepoznatima, ona }e se

br`e osloboditi straha od novih

qudi. Kada se strah pojavi najva`nije

je da pravilno reagujete. Odmah

ute{ite dete i nemojte ga forsirati

da se pribli`i izvoru straha.

Dozvolite mu da se navikne na novo,

pustite ga da samo pri|e nepoznatoj

osobi i istra`uje. Zamolite goste da

ne reaguju burno kada vide dete, da mu

ne tepaju glasno i da ga ne zovu, ve} da

smireno u|u u prostoriju i prave se

da ga ne prime}uju. Ne terajte bebu da

se sme{i i pokazuje „gde zeka pije

vodu“, „gde je pametna glava“ i sli~no.

Posle kratkog vremena ona }e sama

po`eleti da vidi ko je to do{ao i

lak{e }e prihvatiti neznance.

❙ SAVET STRU^WAKA

❘ psiholog

Majda Jane`i}

Nije mu ni{ta

a sve mu je

problem

■ Na{e dete ide u redovnu

{kolu, ali mu je te{ko da usvoji

gradivo iz gotovo svih predmeta.

[ta je re{ewe?

Doga|a se da dete polo`i testove

prilikom upisa u prvi razred,

ali se vremenom ispostavi da ima

ozbiqne te{ko}e u razumevawu i

savladavawu {kolskog gradiva.

Potrebno je da se obratite {kolskom

psihologu da bi se istra`io uzrok

ove pojave. Ukoliko se iskqu~e druge

smetwe, naj~e{}e se ustanovi da su

detetove mentalne sposobnosti u

okviru normi za wegov uzrast, ali se

wihove vrednosti raspore|uju u

dowim delovima mernih skala. Zbog

toga, ovakva deca (opravdano) bivaju

primqena na redovno {kolovawe,

ali im je konstantno potrebna

velika podr{ka i pomo} u u~ewu, a

kasnije i u izboru zanimawa. Va{a

uloga u svemu ovome ima neprocewiv

zna~aj, a koraci koje treba da

preduzmete su slede}i:

1. Dobro se informi{ite o

ta~noj strukturi detetovih

sposobnosti. Zatra`ite od

psihologa da vam detaqno izlo`i

detetove „jake“ i „slabe“ ta~ke, jer

}ete na osnovu toga odrediti u kojim

oblastima mu je potrebna ve}a a u

kojim mawa pomo}.

2. Svoja o~ekivawa od deteta

prilagodite wegovim

mogu}nostima. Veoma je va`no da

poka`ete zadovoqstvo kada dete

postigne neki rezultat za koji se

trudilo. Neka to bude i trojka iz

nekog predmeta - za wega ta ocena

ima vrednost petice!

3. Razgovarajte sa nastavnicima

onih predmeta iz kojih dete

posti`e najskromnije rezultate.

Upoznajte nastavnike sa situacijom

i zamolite ih da revidiraju delove

gradiva i na~in ispitivawa kako bi

dete bilo u najpovoqnijoj poziciji

prilikom ocewivawa.

4. Pri zavr{etku osnovne

{kole pravilno usmerite dete na

daqe {kolovawe. Za ovo }e vam

biti potrebna visokostru~na

procena - informi{ite se kod

{kolskog psihologa kako da je

obezbedite. Postoje dobre {kole i

kursevi za obavqawe raznih

zanimawa koja su dostupna deci sa

ote`anim u~ewem. Najbitnije je da

se dete „prona|e“ u onome {to mu

le`i, a vi da odustanete od

nerealnih ambicija.

De~ji biseri

■ Krave ne smeju brzo da tr~e da

ne bi prosule mleko.

■ Tokom nedeqe Bog ivi u raju.

Samo u nedequ do|e u crkvu.

■ Moji roditeqi kupuju samo

reciklirani toaletni papir, jer je

ve} bio upotrebqen i ne {teti

okolini.

■ Mu{karac ne mo`e da se ven~a

sa mu{karcem, jer onda niko ne bi

mogao da obu~e ven~anicu.

■ Ribe se mno`e tako {to nose

iskre.

■ Kod nas svako ima svoju sobu.

Samo tata ne, on mora da spava kod

mame.

■ Kod nas mu{karci mogu da se

o`ene samo sa jednom enom. To se

zove monotonija.

■ Zemqa se okre}e 365 dana svake

godine. Zato treba svake godine jedan

dan vi{e, pa se to obra~una u

februaru. Za{to je to tako, ne znam.

Mo`da zato, jer je u februaru uvek

jako hladno i to ide malo tvr|e.

■ Moja sestra je jako bolesna.

Svakog dana pojede po jednu pilulu.

To krije od roditeqa, da se oni ne bi

upla{ili.

■ Krug je okrugao kvadrat.

■ Kajsija je kao jabuka sa tepihom.

Za{to se

bebe pla{e

nepoznatih?

Kada se govori o inteligenciji dece,

u nauci vlada mi{qewe da se IQ(koeficijent inteligencije) sti~e

ro|ewem, genetski, i da na wega mo`e da

uti~e okru`ewe. Ali, eksperti i

stru~waci su podeqeni kada je re~ o

tome da li roditeqi mogu da uti~u na to

da koeficijent inteligencije wihove

dece postane ve}i. Doktor Glenison

Alsop tvrdi da roditeqi i stru~waci

mogu da pove}aju IQ deteta, ali da

mali{ani time ne postaju pametniji.

Ipak, mo`ete u~initi mnogo da va{a

deca lak{e spoznaju svet oko sebe.

Vreme koje provodite sa detetom treba

da bude dobro osmi{qeno. ^itajte im

pri~e, vodite ih u park, pustite ih da

tr~e, da se

isprqaju...

Ispitivawa

su pokazala da

deca koja su

dojena, na

testovima

inteligencije

dobijaju u

proseku 10

poena vi{e.

Analiza

sprovedena

nad

milion

|aka u

Wujorku

pokazala

je da

{kolske

menze

i ishrana i te kako uti~u na rezultate

testova inteligencije. Kada su u

{kolama deca po~ela zdravo da se

hrane, 70.000 |aka postiglo je boqe

rezultate. Interesantno je i da redovni

zagrqaji i pohvale popravqaju broj

bodova, kao i da mirisi mogu da uti~u

na to kako }e neko dete pro}i na testu.

Na primer, dokazano je da miris

ruzmarina poboq{ava mentalne

sposobnosti. Ipak, stru~waci

upozoravaju da standardni IQ testovi ne

mogu da izra~unaju forme poput

kreativnosti, mudrosti, ose}aja za

prakti~nost i dru{tvenu osetqivost,

ali uz qubav, posve}enost, uz pomo}

igra~aka koje razvijaju inteligenciju,

mo`ete pomo}i va{em mali{anu da iz

sebe izvu~e maksimum.

Deca i IQ testovi

život plus 23

Laza, materina maza

Kako da ne razmazite va{eg mali{ana ❙ DE^JA PLANETA

Nijedno dete se ne ra|a

razma`eno nego ga takvim

na~ine roditeqi, {to iz

prevelike qubavi, {to zbog

zadovoqavawa sopstvenih umesto

detetovih potreba i `eqa. Iako na

prvi pogled deluje da mali{ani

upravqaju roditeqima, razma`ena

deca su takva samo u poznatom

okru`ewu. Me|u nepoznatima su

stidqiva i povodqiva. Razma`ena

deca su, tvrde psiholozi, u su{tini

vrlo nesigurna. Sav wihov inat nestaje

kada iza|u iz „bezbedne“ sredine i tada

se transformi{u u malena bi}a koja

se pla{e i sopstvene senke. Zato,

ukoliko vam se ~ini da ste razmazili

svoje dete, vreme je da popravite

gre{ku. To morate da radite vrlo

postepeno, sa mnogo strpqewa i da

nau~ite svoje mali{ane da postanu

sigurni u sebe i svoje mogu}nosti. Evo

{ta savetuju psiholozi i pedijatri:

Uvedite pravila

pona{awa

Pravila su vrlo efikasno

„oru`je“ protiv razma`enosti. Od

prvog dana uvedite pravila

pona{awa koje smatrate

adekvatnim u odre|enim

situacijama i nikada ne odstupajte

od wih. Na primer, ako detetu ne

dozvoqavate da dira stvari sa

stola, to mora da va`i i u gostima,

i kod baka i deka. Ukoliko je detetu

ne{to zabraweno nikada mu

nemojte popu{tati uz opravdawe

„samo ovog puta“. Veliki propust

roditeqi prave kada su deca

bolesna ili kada `ele da imaju

malo vremena za sebe, pa im

dozvoqavaju da rade ono {to im

ina~e nije dozvoqeno. To je gre{ka,

jer }e prehlada brzo pro}i, a dete

}e ste}i vrlo nejasnu sliku o

pravilima. Va`no je da budete

dosledni, jer }e dete po{tovati

pravila samo ukoliko ih razume.

Zbog toga se u svakoj situaciji

identi~no pona{ajte i ne

dozvolite da vas va{ mali{an

„omek{a suzama“. Plaka}e kratko,

i kada shvati da nema popu{tawa

zabavi}e se ne~im dostupnim.

Nikada ne la`ite dete

Bilo da imate jednogodi{we dete,

pred{kolca ili {kolarca, nikada ga

ne la`ite. Ako ste se dogovorili da

}ete i}i, na primer, u park, onda to i

uradite. Ukoliko se dogodi da obe}awe

ne mo`ete da ispunite, objasnite

detetu zbog ~ega je do{lo do toga. Ni

tada ga ne la`ite, jer }e razumeti samo

ako dobije adekvatno obja{wewe.

Trudite se da nikada ne obe}avate ono

{to ne mo`ete da ispunite i da ne

la`ete dete samo da bi vas trenutno

poslu{alo. Lagawe ima dugoro~ne

posledice, jer kada dete jednom shvati

da mu „pri~ate bajke“ samo da bi vam

udovoqilo, ne}e vas slu{ati ni oko

najjednostavnijih zahteva.

Zadovoqite detetove

potrebe

Deca }e sara|ivati s vama tek kada su

suva, sita, sre}na i zadovoqna i zbog

toga se uvek potrudite da zadovoqite

wihove osnovne potrebe pre nego {to od

wih ne{to zahtevate. Ispunite ih ~ak i

kada ste umorni ili vam nije do igre.

Utvrdite granice

Ukoliko se dete ne pona{a na

adekvatan na~in, recite mu to odmah,

jasno, glasno i sigurno. Ne dopu{tajte

mu, na primer, da vadi stvari iz fioke,

samo zato {to vam je to simpati~no.

Kada slede}eg puta ponovi istu radwu, a

vi ne budete raspolo`eni da je

istoleri{ete, detetu ni{ta ne}e biti

jasno, pa ne}e mo}i da vas poslu{a

ukoliko ne razume {ta se od wega

o~ekuje. Uvek mu stavite do znawa do

koje granice sme i mo`e da ide.

Naravno, mali{ani }e stalno

poku{avati da pre|u tu granicu i da

ispituju dokle ide va{a tolerancija,

ali morate biti uporni. Zanemarite

mole}ive poglede i umiqavawa.

Nikada ne tucite dete

Fizi~ko ka`wavawe je {tetno, jer

wime vre|amo i poni`avamo dete.

Osetqiviju decu batine ~ine jo{

nesigurnijim i osetqivijim, pa se

problemi samo produbqavaju. Kod neke

dece kazne vremenom izazivaju

neosetqivost i ravnodu{nost, {to je

jo{ gore, jer deca gube mogu}nost i da se

obraduju i da se rastu`e, {to dovodi do

te{ko}a u emotivnom i socijalnom

razvoju. Deca u~e na primerima, ne samo

kroz re~i, i zato se potrudite da se pred

mali{anima pona{ate pristojno, na

isti na~in koji zahtevate od wih.

Razmi{qajte o

vr{wacima

Porodi~no okru`ewe je sredina u

kojoj je dete naviklo na povlastice i

popu{tawe. Me|utim, vr{waci mu ne}e

popu{tati, niti biti osetqivi na

wihove mole}ive poglede ili suze.

Naprotiv, ruga}e mu se i lako ga oterati

iz dru{tva ukoliko se ne prilagodi.

Razmislite o tome pre nego {to

slede}eg puta udovoqite nekom de~jem

hiru samo da bi bilo „mira u ku}i“.

❘ J. S. J.

❙ Uvedite pravila pona{awa i jasne granice,

zadovoqite osnovne de~je potrebe, ne la`ite i

ne tucite svog mali{ana, i tek tada

od wega s pravom zahtevajte da vas poslu{a

Engleski nau~nici do{li su do

otkri}a da je hiperaktivnost dece

direktno povezana sa konzumirawem

hrane koja sadr`i aditive i ve{ta~ke

boje. Gazirana pi}a, grickalice,

bombone i slatki{i obojeni

ve{ta~kim bojama ~ine da deca

postaju hiperaktivna, prestaju da

slu{aju roditeqe i po~iwu da rade

sve ono {to im je zabraweno, ka`u

stru~waci. To se naro~ito doga|a

posle konzumacije hrane bogate

aditivima i konzervansima. Ipak,

ovo istra`ivawe nije previ{e

zabriwavaju}e ukoliko se va{

mali{an zdravo hrani. Poneka

grickalica, slatki{ ili gazirani sok

ne}e napraviti {tetu ukoliko deca

unesu preporu~enu dnevnu koli~inu

vitamina i hranqivih sastojaka.

život plus 23

Ve{ta~ke boje uti~u

na hiperaktivnost

TEMA PLUS ❙

24 život plus

❙ Nezadovoqni qudi

koji nisu izgradili

`ivot o kojem su

ma{tali naj~e{}e su

`rtve predrasuda

❙ Qubavne predrasude

Mnogi od nas, kada je u pitawu qubav i pronalazak partnera veruju u mitove koji

ih spre~avaju da upoznaju nekog novog i zaqube se. Zvu~e li vam neki od

navedenih mitova poznato?!

Svi dobri su ve} zauzeti

Mo`da vam se tako ~ini na prvi pogled jer vas dobri ne zanimaju i iz nekog

razloga ih ne smatrate privla~nima, jer ~iweni~no stawe se ne podudara sa

ovim mitom. Upoznavawe odgovaraju}eg partnera, uostalom, nije pitawe brojki

i statistika. Vama je potreban jedan odgovaraju}i. Ho}ete li ili ne}ete

prona}i partnera najvi{e zavisi od toga koliko zaista `elite ozbiqnu vezu i

koliko ste energije i vremena voqni da ulo`ite u to.

Nikada ne}u upoznati nekoga ko je zanimqiv, pametan, privla~an

Nema ni{ta lo{e u definisawu osobina koje o~ekujemo od partnera. Ali u

ve}ini slu~ajeva ~ekawem savr{enog svesno izbegavamo vezivawe.

Samo jednom se voli

Za svakoga postoji srodna du{a, posle toliko i toliko vremena veza treba da

pre|e na vi{i nivo, samo su neka od tzv. pravila koja nikako ne bi trebalo

primewivati. Jer ono {to vredi za jedan par, ne mora vredeti za druge. Jedna od

naj~e{}ih i najvi{e ograni~avaju}ih zabluda jeste da postoji samo jedan pravi

partner za svakoga. Istina je da je svet prepun qudi u koje se mo`ete zaqubiti,

sa kojima se mo`ete slagati i s kojima mo`ete `iveti.

Ako su jednom raskidali, tu nema sre}e

Nisu svi raskidi isti, kao ni parovi. Ako vezi date novu {ansu to mo`e

rezultirati jo{ boqim odnosom. Sve zavisi od vas.

@ene u tridesetim samo `ele da se udaju

Ve}ina wih bi radije ~ekala na pravog nego bila sa prose~nim, pokazalo je

britansko istra`ivawe na 15.000 `ena. ❘ S. \. K.

Predrasude kao {to su: plavu{e su

glupqe od brineta, mu{karci su

boqi voza~i, fudbaleri nisu

naro~ito inteligentni i

sli~ne, prate nas kroz ~itav ivot i

uti~u na stvarawe na{eg li~nog stava. I

{to je najporaznije, smatraju psiholozi,

svojstvene su svakom ~oveku na planeti.

Stereotipi, odnosno, predrasude, ne

zasnivaju se na validnom iskustvu niti na

racionalnim argumentima, ne poznaju

osobenosti i ne priznaju razlike. To su

tendenciozne generalizacije, duboko

ukorewene i veoma otporne na promenu,

tvrde stru~waci. U socijalnoj psihologiji

naro~ito se prou~avaju rasne, verske i

etni~ke predrasude, koje su i najopasnije,

jer ~esto dovode do bezrazlo`ne mr`we,

spremnosti na progon, pa ~ak i na

uni{tavawe pripadnika druge rase, ili

nacije. Jednom je neko zapisao:

„Predrasuda i mudrost su kao senka i

svetlost“. To je, tvrde psiholozi, velika

istina. ovek koji je mudar te`i vi{oj

spoznaji sebe i stvarnosti, poku{ava da se

oslobodi predrasuda i da qudima oko sebe

pru`i pravu {ansu. Ali, zbog ~ega je to

toliko te{ko?

Stvar je u tradiciji, socijalnom

razvoju na globalnom nivou, koji

predrasude prenosi sa kolena na koleno,

sa naroda na narod, i koliko god

kosmopolitski bili nastrojeni i

otvoreni prema svakoj razli~itosti, u

svakome od nas postoji barem jedna

malena predrasuda o nekome ili ne~emu

koja u odre|enom trenutku ispliva na

povr{inu.

Stru~waci tvrde da je tra`ewe smisla

svega oko nas jedini siguran put od

predrasuda do mudrosti kojim se dolazi

Za{to robujemo stereotipima ❙ TEMA PLUS

Predrasuda i mudrost

kao senka i svetlost❙ Efekat fizi~ke atraktivnosti

Interesantna studija sprovedena na Pariskom univerzitetu pokazala je da su

mu{karci koji su gledali sliku lepe plavu{e, bukvalno, izgubili pamet. Studija

je pokazala da su mu{karci kojima je pokazana slika podbacili na testu

inteligencije. Utvr|eno je da mu{karci prilikom posmatrawa takvih slika

nesvesno redukuju aktivnost mozga. Prilikom posmatrawa slika `ena brineta

takvog efekta nije bilo.

Efekat fizi~ke atraktivnosti naj~e{}a je predrasuda. Osobe koje izgledaju

dobro naj~e{}e se smatraju inteligentnim i dru{tvenim. Lopov u odori

sve{tenika lak{e }e da ostvari ono {to je naumio nego ako je obu~en kao

prosjak. Odre|eni aspekti pojave nekog ~oveka, a posebno lice, tako|e, stvaraju

predrasude, a nema~ki psiholozi su ~ak ustanovili da na{a procena nekoga u

velikoj meri zavisi i od wegovog imena. Studija je pokazala da imena qudi

uti~u i na wihovo pona{awe.

❙ Stereotipi, odnosno, predrasude ne zasnivaju

se na racionalnim argumentima, a i opasni su

jer ih prate jaka negativna ose}awa

❙ Najvi{e predrasuda

ukoreweno je u

mu{ko-`enskim

odnosima

do individualnosti i prihvatawa

razlika. To je nagrada koja nije svima

dostupna, a sve zavisi od nas samih,

odnosno od toga koliko smo spremni da se

mewamo.

Predrasude prvenstveno po~ivaju na

neznawu, a neke od wih prerasle su u

mitove. Takve predrasude su, na primer,

da su svi Arapi teroristi, da su

Piro}anci {krtice, ili da su

Crnogorci lewi. Neznawe je opasan

neprijateq, jer vodi u mr`wu,

netoleranciju i patologiju. Uobi~ajenim

predrasudama u velikoj meri doprinose i

mediji, filmovi, serije, vaspitawe,

socijalno okru`ewe, pa i neobavezni

privatni razgovori. Ali, predrasude

po~ivaju i na iskustvu. Ukoliko smo

imali prilike da o nekoj etni~koj grupi

ili pojedincima steknemo mi{qewe iz

prve ruke, takve predrasude ostaju duboko

ukorewene i veoma ih se te{ko

osloba|amo. Jer, iskustva koja

do`ivqavamo stvaraju sliku o svetu i

qudima oko nas, a mewaju se tek nekim

novim, pozitivnijim i ja~im iskustvom.

O tome svedo~i jedno obimno

istra`ivawe sprovedeno na ameri~kim

vojnicima koji su dugo boravili o Iraku.

Wihovo mi{qewe o muslimanskom

stanovni{tvu variralo je u zavisnosti od

toga kakva iskustva su do`ivqavali. ak

87% ispitanika izjavilo je da ne voli

sledbenike Muhameda, jer su, po wihovim

re~ima, to fanatici koji se prili~no

~vrsto dr`e svojih verskih ube|ewa, bez

obzira na obrazovawe i individualni

napredak. Ali, bilo je i onih koji su bili

odu{evqeni druga~ijom kulturom,

sistemom vrednosti i na~inom

`ivota.

Jo{ jedna bitna stvar u

razumevawu predrasuda je i

~iwenica da slika koju imamo

o odre|enim qudima, u stvari,

projektuje sliku o nama

samima. Tako, nezadovoqni

qudi koji nisu izgradili

`ivot o kojem su ma{tali

naj~e{}e su rtve predrasuda.

Wima je veoma te{ko

udovoqiti jer }e prona}i manu

svemu {to ih okru`uje i svakome ko im se

pribli`i. Veoma im je te{ko da

pozitivno ocene nekoga, jer ne po{tuju ni

sebe. Ponekad, takvi slu~ajevi toliko odu

u krajnost da je potrebna stru~na pomo}.

Predrasude su i podsvesna eqa za

pripadawem. Kre}u od grupe, a

pojedinac ih prihvata kako bi se ose}ao

integrisanim delom grupe, a

istovremeno i izbegao suo~avawe sa

predrasudama o sebi samom. Ova

definicija samo potvr|uje da u

predrasude verujemo i da ih se bojimo.

Ve}ina nas }e se truditi da izmeni svoj

fizi~ki izgled (dijete, plasti~ne

operacije, trajna {minka...) ili, pak, da

neke svoje druge, mawe vidqive osobine,

sakrije pred dru{tvom. Jer, svaka

razli~itost na kraju dovodi do

iskqu~ewa iz zajednce, a ~ovek je po

prirodi socijalno bi}e. Dru{tvo ima

mo} da osudi, pa i iskqu~i iz svog

sastava one osobe koje nisu „skrojene“ po

wegovim pretpostavqenim standardima.

Zbog toga, stereotipi su i vrsta

kontrole.

Da li se ve} ste~ene predrasude

mogu ukloniti?

Predrasude su vrsta emocionalnog

obrazovawa koje se sti~e rano u

detiwstvu, uslovqavaju reakcije koje je

te{ko ukloniti, ~ak i u zrelom dobu koje

donose relativni stepen samosvesti.

Emocionalno, predrasude se stvaraju u

detiwstvu, dok uverewa koja ih

opravdavaju nastaju kasnije. Zbog toga je

prvi korak ka uklawawu stereotipa

kojima robujemo da prvo promenimo

uverewa, pa tek onda ose}awa.

Nije dovoqno samo sebi re}i: „Ja ne

robujem predrasudama“, jer je to najve}a

la koju mo`ete izgovoriti. Dakle,

kqu~no je odgovriti na pitawe: „Ko sam

ja?“, jer }emo tek tada mo}i da

prihvatimo i druge. Predrasude

predstavqaju specifi~an oblik stavova

koji se ogledaju u tendenciji da se o

nekome misli, ose}a i reaguje na

odre|eni na~in samo na temequ jedne

karakteristike. Opasne su, jer ih prate

jaka negativna ose}awa, odraz su

povr{nosti i nespremnosti da se

udubimo u su{tinu.

Ona, on i predrasude

Kod ena se proces osloba|awa

razlikuje od procesa kod mu{karaca.

Mr`wa koja proisti~e iz predrasuda kod

ja~eg pola okrenuta je prema drugima, dok

je dame usmeravaju ka sebi, tvrde

stru~waci. Proces osloba|awa od mr`we,

tako|e, po~iwe od pitawa „Koliko

mo`emo voleti sebe, a koliko mo`emo

prihvatiti druge koji su

razli~iti?“. To nije jednostavan

proces, i najefikasnije se sprovodi

u grupama. Osloba|aju}i se od

predrasuda mewamo sebe i umesto

neprijateqstva po~iwemo da ose}amo

fascinaciju {to je neko druga~iji.

Najvi{e predrasuda ukoreweno je u

mu{ko-`enskim odnosima, {to je

posledica evolucije, saznawa, usa|enih

ube|ewa.

Ona mora da bude ni`a od wega,

mu{karac mora da zara|uje vi{e, ili

ku}ni poslovi su samo za `ene, samo su

najkarakteristi~nije. Ni seksualne

predrasude ne zaostaju po brojnosti.

Koliko ste samo puta imali priliku da

~ujete da je mu{karcima samo jedna

stvar na pameti, da su opsednuti

grudima, da svi do jednog misle da su

majstori u krevetu i da se boje obaveza.

To mo`e da bude istina, ali nikako ne

sme da bude pravilo, jer }ete na taj

na~in sebi uskratiti mogu}nost da

u`ivate u iskrenim emocijama,

upozoravaju psiholozi. Generalizacija

}e vas samo u~initi slepim da

prepoznate izuzetke.

Razmislite {ta vam je, na primer,

va`nije kada kupujete parfem - miris

ili izgled bo~ice? Naravno, miris!

Sli~an postupak mo`e se primeniti i

na qude, jer nije sve u izgledu,

pripadnosti odre|enoj verskoj, etni~koj

ili rasnoj grupi. Jer, svaki ~ovek je

ostrvo za sebe.

❘ Jasna Jovanovi}

život plus 25

TEST ❙

Da li ste spremni

za novi po~etak?

Da biste saznali da li je upravo sada pravi

trenutak za velike promene u va{em

`ivotu, bilo na profesionalnom ili na

privatnom planu, zaokru`ite po jedan od

ponu|enih odgovora koji vam vi{e odgovara i za

svaki odgovor pod A ubele`ite po 1 poen. Na kraju

saberite dobijene poene i potra`ite svoj profil.

1. Kako reagujete kada neko pravi {ale na va{

ra~un?

A. Veoma ste osetqivi, poga|aju vas ~ak i

bezazlene {ale.

B. Umete da relativizujete stvari i burno

reagujete samo kada neko pre|e granice lepog

pona{awa.

2. Kada ste nezadovoqni qubavnom vezom...

A. ]utite i ~ekate da se situacija popravi bez

va{e intervencije.

B. ^im primetite da ne{to nije u redu, ~inite

sve {to je u va{oj mo}i da re{ite problem.

3. Ukoliko neko ima primedbe na va{ rad...

A. To vas vre|a, jer gotovo svaku kritiku

shvatate kao napad na va{u li~nost.

B. Volite da ~ujete primedbe, naro~ito ako su

konstruktivne i poma`u vam da napredujete.

4. Kako najradije provodite slobodno vreme?

A. Te{ko vam pada da sedite skr{tenih ruku i

stalno imate potrebu da budete aktivni.

B. Najvi{e volite da u`ivate u len~arewu i

sawarewu.

5. [ta mislite o uspehu?

A. Mislite da svaki uspeh po~iva na

beskrupuloznoj borbi i „laktawu“.

B. Verujete da je za uspeh najva`nije da u pravom

trenutku budete na pravom mestu ili da

poznajete va`ne qude.

6. Da li lako donosite odluke?

A. Uglavnom odla`ete dono{ewe odluke {to

du`e mo`ete.

B. Brzo donosite odluke, naro~ito u kriti~nim

situacijama.

7. Pre odlaska na put...

A. Volite da sve isplanirate unapred, do

najmaweg detaqa.

B. Dovoqno je da imate najva`nije podatke o

putovawu.

8. Da li lako sklapate nova prijateqstva?

A. Ne, najvi{e volite da se dru`ite sa starim,

proverenim prijateqima.

B. Da, volite da upoznajete nove qude i

druga~ije kulture.

9. Kako spavate?

A. Te{ko se uspavqujete i ~esto

budite.

B. Spavate mirno, kao beba.

10. Kako reagujete na promene?

A. Svaka promena, bilo da je u

pitawu posao, selidba ili

putovawe, ~ini vas

nespokojnim.

B. Volite promene i

iznena|ewa.

11. Kako se ose}ate kada se

suo~ite sa problemom?

A. Problemi vas obeshrabruju.

B. Probleme i prepreke

do`ivqavate kao izazov.

12. Kada pomislite na pro{lost...

A. Mislite da je va{ raniji `ivot bio mnogo

lep{i.

B. Imate mnogo lepih uspomena, ali ne

biste voleli da se vratite u pro{lost.

13. Kada mislite na budu}nost...

A. Retko ste optimista.

B. Sigurni ste da }e vremenom sve do}i na

svoje mesto.

14. Da li volite poklone iznena|ewa?

A. Ne, takvi pokloni mi uglavnom ne

prijaju.

B. Da, u`ivam u iznena|ewima.

Vi{e od deset poena

Nije pravi trenutak

Verovatno ponekad pomislite da bi na nekom

drugom mestu va{ `ivot mo`da mogao da bude lep{i i

boqi. Ali, u dubini du{e, znate da ne `udite za

promenama i da je va{ aktuelni `ivot sasvim

zadovoqavaju}i. Promene vas vi{e asociraju na rizik

i napor koji treba ulo`iti, a mawe na pogodnosti koje

bi novi `ivot mogao da pru`i. Svesno ili ne, radije

prihvatate `ivot takav kakav je, pa makar i ne bio

idealan, nego da ne{to mewate i budete suo~eni sa

novim te{ko}ama.

Savet: Zaboravite strahove i katastrofi~na

razmi{qawa i u~inite sve {to je u va{oj mo}i da svoj

`ivot obogatite i promenite naboqe.

Od pet do deset poena

Sa~ekajte jo{ malo

Kao i ve}ina drugih qudi, ma{tate o nekom boqem

i sadr`ajnijem `ivotu i verujete da je u tu|em

dvori{tu trava zelenija. Va{a `eqa za promenama

naglo raste u situacijama kada se sa partnerom

sva|ate zbog sitnica, kada vas {ef pretrpava poslom

ili vam bez razloga ne{to prigovara, kada niko nema

sluha za va{e `eqe. Tada biste najradije okrenuli

list i potpuno promenili `ivot. Ipak, ta va{a `eqa

vi{e je trenutni hir nego duboko promi{qena

potreba.

Savet: Napravite listu `eqa i ciqeva koje

`elite da ostvarite, procenite wihove dobre i lo{e

strane i mewajte ono {to vam smeta.

Mawe od pet poena

Samo napred!

Nema sumwe da ste psiholo{ki potpuno spremni da

okrenete le|a pro{losti i sa mnogo entuzijazma

krenete u novi `ivot. Imate dovoqno samopouzdawa i

lako biste se sna{li ~ak i u potpuno druga~ijim

poslovima, u drugom gradu ili u drugoj dr`avi.

Obo`avate promene, lako sklapate poznanstva,

otvoreni ste za nova iskustva i novi po~etak za vas bi

bio veoma stimulativan. Ne podnosite monotoniju i

jednostavno imate potrebu da povremeno ne{to mewate.

Savet: ^uvajte se impulsivnih reakcija! Pre nego

{to donesete odluku da bilo {ta mewate, napravite

„studiju izvodqivosti“ i plan kako da `eqenu promenu

ostvarite.

❙ RE

[E

WE

26 život plus

Poeni: Za svaki odgovor pod A ubele`ite po 1 poen. Odgovori pod B ne donose poene.

život plus 27

JAGOR^EVINA ❙ CVE]E

dipl. in`. Ivana ^olovi}

Jagor~evina, jedna od

najlep{ih vi{egodi{wih

biqaka, predstavqa pravo

osve`ewe u tmurnim

zimskim danima. Cveta tokom

cele zime i prole}a, a cvet se

odlikuje raznoliko{}u boja i

oblika. Latinsko ime

jagor~evine je Primula (primus -prvi) i odnosi se na rano

vreme cvetawa. Postoje ne`ne

primule koje se gaje iskqu~ivo

u zatvorenom prostoru, zatim

vrste koje uspevaju pored

barice ili jezerca u ba{ti, kao

i zbijeni minijaturni tipovi

za kameware i gredice.

Primula je zahvalna biqka

niskog rasta. Listovi su joj

{iroki i hrapavi sa

udubqenom nervaturom. Koren

je plitak i ne ide duboko u

zemqi{te, a cvast se sastoji od

mnogo krupnih cvetova. Sadi se

u ba{ti, ali se mo`e gajiti i u

zastakqenoj terasi, ~ak i kao

sobna biqka.

Jagor~evina na balkonu -

Mo`ete je posaditi u ve}u

posudu sa drugim cve}em koje je

otporno na mraz (na primer,

qubi~ica, dan i no},

tratin~ica ili neka lukovica).

Na dnu posude obavezno stavite

drena`u ({qunak) u visini od

nekoliko centimetara, pa

posudu ispunite humusom.

Malo strpqewa i ma{te bi}e

dovoqno da stvorite „~arobnu

kombinacuju“. Zemqu mo`ete

prekriti mahovinom. Zalivajte

je kada se dobro prosu{i.

Jagor~evina u vrtu - Dobro

uspevaju na hranqivom,

dreniranom i vla`nom

zemqi{tu u polusenci, ili na

svetlom mestu za{ti}enom od

direktnog sunca. Na prole}e

biqke se obavezno mal~iraju

(oko wih se stavqa mal~) i

uklawaju precvetali cvetovi.

Redovno se zalivaju tokom leta.

Jagor~evina u ku}i -

Primuli prija prohladna

prostorija, u kojoj je

temperatura od 12 do 14

stepeni. Odgovara im zimski

vrt, ili prostorija koja se ne

greje. Ne podnosi preobilno

zalivawe, ali ni zasu{ivawe

korenove bale. Za zalivawe

koristite iskqu~ivo

destilovanu vodu. Prihrawujte

ih mineralnim |ubrivom za

cvetnice. Uz pravilnu negu

primule mogu cvetati dva

meseca. Vrste koje se mogu

gajiti napoqu na prole}e

iznesite i zasadite u ba{ti.

Presadite ih na polusenovito

mesto, u humusnu zemqu. Biqke

koje su se razbokorile mo`ete

razdvojiti.

Rod primula ima oko 500

vrsta. Predstavi}emo samo

neke:

Jabu~asta jagor~evina je

najprodavanija cvetnica u ovom

periodu, pre svega zbog

privla~nih boja svojih cvetova.

Visine je od 10 do 15 cm.

Puna jagor~evina po~iwe

da cveta u februaru. Weni

cvetovi podse}aju na male

ru`e, a mogu biti u beloj,

`utoj, naranxastoj, crvenoj i

plavoj boji. Visine je 15 cm.

Lepo izgledaju u kombinaciji

sa br{qanom i ukrasnim

travama.

Primula elatiorprepoznatqiva je po dugim

stabqikama, visine od 15 do 20

cm, na ~ijem vrhu se nalaze

cvetovi. Cveta tokom marta i

aprila.

Loptasta jagor~evina

otvara svoje loptaste cvasti na

visini od 45 cm. Cveta tokom

maja i juna.

Primula auricula, zbog

neobi~nosti i `ivopisnosti

svojih cvetova, zauzima posebno

mesto. Cveta od marta do maja.

Visine je od 15 do 25 cm. Ova

vrsta je veoma popularna u

Engleskoj i obavezno

predstavqana na izlo`bama

cve}a. Za odr`avawe tra`i

ne{to vi{e znawa i truda. ❘

1. Imam xinovski cvet Titanarum ve} pet godina, ali ne

cveta. [ta da radim?

Zemqa za sadwu treba da se

sastoji od sterilisanog treseta

(80 odsto) i peska (10 odsto).

Tokom rasta supstrat treba odr-

`avati mokrim, ali ne preterano

vla`nim, jer postoji opasnost od

truqewa lukovice. Prihrawuje

se od marta do oktobra, i to

„wuksalom super“ jednom nedeqno,

a od novembra do februara svake

tri nedeqe. Maksimalna tempe-

ratura koju biqka mo`e da pod-

nese je 34 stepena, optimalna

je 26, a minimalna 24. uva se u

stakleniku, na toplom i vla`nom

mestu (vla nost vazduha 80 odsto).

Od aprila do septembra obez-

bedite joj svetlo mesto, a tokom

zime i dodatno osvetqewe pomo}u

biosijalica. Vegetacioni period

traje izme|u 12 i 20 meseci.

Zatim sledi period mirovawa,

od dva do ~etiri meseca sa kojim

treba otpo~eti u toku zime.

Tokom ovog perioda biqka }e

formirati pupoqak iz kojeg }e

se razviti nova biqka. Dakle,

biqka Titan arum mo`e procve-

tati samo u stakleniku.

2. Gde mogu da nabavim sad-

nice starih sorti: kru{ke

lubeni~arke i jabuke petrova-

~e, sadnice badema i mu{mule?

U rasadniku Gili} d.o.o Kowuh,

Kru{evac, tel: 037/875-032,

e-mail: zvonimirgilic@yahoo.com;i rasadniku „Egzotik“, Trstenik,

tel: 037/713-108 ili 732-147.

3. Nolini su po~eli da se

su{e listovi odozdo nagore.

Zalivam je na 15 dana, a oro{a-

vam na 10 dana. [ta da radim?

Su{ewe krajeva listova uka-

zuje na to da je u stanu pretoplo.

Krajeve listova biqke oro{avajte

bar dva puta nedeqno. Su{ewe do-

wih listova, ukoliko se pojavquju

novi izdanci, normalna je poja-

va, jer biqka raste. Sa~ekajte

da se list do kraja osu{i, pa ga

isecite. Tako|e obratite pa`wu

na vosak kojim je premazan gorwi

deo stabla. Ukoliko je pukao ski-

nite ga i zamenite novim slojem.

4. Kako i gde da nabavim

seme stevije?

Seme stevije (za medicinsku

upotrebu) ne mo ete nabaviti kod

nas nego samo preko Interneta

- na google ukucajte stevia seed.

❙ SMS PITAWA

❘ dipl. in`.

Ivana ^olovi}

Pitajte,odgovori}emo!

Napomena:

Pitawa vezana za gajewe

sobnih biqaka i ure|ewe

ba{te mo`ete postavqati

putem SMS-poruka na mobilni

telefon 064-377-27-79

[areni zimski ukras

28 život plus

KU]A ❙ Mali astro-saveti kako da uredite dom

Svaki horoskopski znak ima specifi~ne

navike, potrebe i poglede na svet, a to svesno

ili nesvesno prenosi i na `ivotni prostor.

Predstavnici zemqanih znakova (Bik, Devica,

Jarac) najboqe se ose}aju u prirodnom okru`ewu,

vodeni znaci (Rak, [korpija, Ribe) nastoje da prona|u

slobodan kutak u domu za akvarijum ili ku}nu

fontanu. Vazdu{ni Blizanci, Vage i Vodolije trude se

da unesu notu originalnosti i ekscentri~nosti, a

vatreni Ovan, Lav i Strelac odli~no se ose}aju u

luksuznom ambijentu. Ipak, svaki od 12 znakova na svoj

na~in ure|uje svoj dom ...

OVAN je pod uticajem Sunca i voli slobodu, {irinu

i jaku svetlost, a mali, mra~ni i prenatrpani prostori

ga gu{e. Idealno bi bilo da `ivi u prostranoj ku}i sa

velikim prozorima u minimalisti~kom enterijeru,

okru`en zidovima u naranxastoj, `utoj i crvenoj

nijansi, a od cve}a mu odgovaraju ru`e i jorgovan.

Prozore nemojte da prekrivate zavesama ili

draperijama, vama taj detaq ne zna~i mnogo, a u domu }e

biti znatno vi{e dnevnog svetla.

BIKOVI, kao najve}i hedonisti od svih znakova,

najvi{e pa`we posve}uju kuhiwi, kupatilu i dnevnom

boravku u kojima }e ugostiti mnogobrojne prijateqe. U

kuhiwi mora da bude mesta za sve aparate, u kupatilu za

hidromasa`nu kadu, a u dnevnoj sobi za udobnu

garnituru. Vole toplu i u{u{kanu atmosferu, masivan

name{taj od punog drveta, crvenu i zelenu boju i

mno{tvo sobnog cve}a oko sebe. Va{im istan~anim

~ulima prija opu{tawe uz svetlost sve}a, a naro~ito

ako imaju blagu aromu sandalovine ili vanile.

Lepr{avi BLIZANCI u`ivaju u kreativnom haosu.

Iritira ih besprekoran red u prostoru i stalno se

trude da unesu neku promenu. Vole vesele, dinami~ne,

dre~ave nijanse poput jarkozelene, naranxaste i pink,

neobi~ne i moderne detaqe. Omiqeno mesto im je

terasa ili dvori{te (ako `ive u ku}i), a od sobnih

biqaka najboqe se ose}aju u okru`ewu egzoti~nih

palmi. U naletu kreativnosti, sa~uvajte bar jedan

kutak u domu od intenzivnog kolorita. Neka vam to

bude mirna luka, u koju }ete mo}i da uplovite kada se

nad va{im `ivotom nadvije bura.

Romanti~na du{a RAKA ogleda se u svakoj sitnici u

domu. Kao izrazito ku}ni i porodi~ni tip, mnogo

novca, energije i kreativnosti ula`e u svoj stambeni

prostor. Odgovara mu klasi~an stil jer ima „du{u“,

name{taj od drveta i kovanog gvo`|a, draperije i

prekriva~i od svile i satena, ~ipkasti i cvetni

deseni. Pod uticajem je Meseca i odli~no se ose}a u

belom i srebrnom okru`ewu, bilo da su u pitawu

zidovi, suveniri ili cve}e (orhideja, kale, bele ru`e).

Skupite hrabrost i unesite u dom dozu agresivnosti

kroz boje i oblike. To }e vam pomo}i da probudite tu

veliku snagu, voqu i istrajnost koju posedujete.

LAV mora u svemu da bude najboqi, trudi se da u

svom velelepnom domu ima sve najmodernije i

najskupqe, sa jakom dozom ekscentri~nosti. Velika je

spavalica i potreban mu je ogroman i udoban krevet, a

u „animal print“ posteqini ose}a se kao na svom

terenu. Voli ble{tave, zlatne nijanse i sna`ne

kontraste kao {to su crveno-crna ili qubi~asto-

zlatna, `uto i crveno cve}e. U principu, ne podnosi

ku}ni ambijent i ne vezuje se za stvari u domu, tako da

ih ~esto mewa. Ako spadate u Lavove koji ne mogu da se

pohvale materijalnom stranom, u{tedite novac za

jednu, ali zaista skupocenu stvar, koja }e ponosno

stajati u va{em domu i podse}ati vas da }ete kad-tad

ostvariti sve svoje snove.

DEVICA bi najvi{e vremena i energije trebalo da

posveti ure|ewu radnog kutka i biblioteke, jer }e

tamo da provede najvi{e vremena. Ceni ono {to je

prirodno, jednostavno i diskretno i u {irokom luku

zaobilazi jarke boje i ve{ta~ke materijale. Boqe se

ose}a u malom i prijatnom stanu, nego u rasko{noj

vili. Izuzetno joj prijaju pastelni tonovi,

ne`nozelena i plava nijansa, a kada je name{taj u

pitawu, prednost daje kvalitetu, a ne trendovima. Od

detaqa najvi{we voli sobno cve}e, kwige i predmete

od bambusa i ratana. Ve}ina Devica se u`asava i od

pomisli da ima ku}nog qubimca, ali ako napravite

malo mesta za slatku macu ili kucu, ubrzo }ete

shvatiti da je ba{ to „detaq“ koji nedostaje va{em

domu da bi odisao qubavqu i toplinom.

Ko voli super kuhiwu,

❙ Ovnu je potrebno mnogo

svetlosti, Bikovi vole toplu

atmosferu, Blizanci kreativni

nered, a Rakovi romantiku

❙ Naranxasti detaqi

Unesite toplinu i vedrinu u va{ dom, ukrasite ga

dekorativnim predmetima u razli~itim nijansama

naranxaste, koja je hit ove sezone. Vode}i svetski

dekorateri izabrali su ovu sna`nu boju kao okosnicu

novih trendova u ure|ewu enterijera, jer budi

energiju, strast i optimizam. Naranxasta je vrlo

intenzivna, efikasno razbija monotoniju u prostoru i

daje mu upe~atqivost, posebno kada dominira na

detaqima: ukrasnim jastucima, prekriva~ima,

tepisima, zavesama, sve}ama, lampama, vazama...

život plus 29

❙ KU]A

VAGE su dru{tvene, pasivne i veliki komformisti.

Najva`nije im je da wihov dom bude harmoni~an, i

budu}i da su velike estete, elegantan i lep. Naro~ito

kupatilo, jer veliki deo slobodnog vremena provode u

ulep{avawu i negovawu lica i tela. Veliku pa`wu

posveti}e i ure|ewu prostorije u kojoj primaju goste,

za razliku od kuhiwe, spava}e ili radne sobe. Ne vole

obi~ne sitnice, ve} iskqu~ivo vredne umetni~ke

predmete. Wihovoj prefiwenoj prirodi odgovaraju

ne`ne boje (roze, lila, bela, svetlobraon), a od cve}a

ru`e, qubi~ice i qiqane. Imate izrazito visoke

zahteve u pogledu svega, pa i ure|ewa, najboqe je da

anga`ujete profesionalnog dekoratera, koji zna da

realizuje ono {to `elite da postignete.

[KORPIJA u`iva u polutami, slabo osvetqenim

prostorima, originalnom i pomalo bizarnom

enterijeru, gde wena divqa priroda i izrazito jak

karakter mogu da do|u do izra`aja. Preziru ki~,

pomodarstvo i pateti~no-romanti~ni ambijent, svoj

dom boje u bordo, braon, tamnoqubi~astu, tamnoplavu

ili crnu boju. Obo`avaju ogledala i ne}e biti

neobi~no ako ih stave u svaku prostoriju, ne vole

sobne biqke, eventualno poneki cvet opojnog mirisa.

Prija}e vam ako va{ intimno-porodi~ni kutak

ispunite romanti~nim sitnicima i suvenirima kao

{to su dekorativne kutijice, zanimqive vaze i ramovi

za slike, ru~no ra|ene tkanine...

Pustolov STRELAC ne mo`e da se skrasi na jednom

mestu, a ku}a mu je samo baza. U woj pravi kra}i predah

i planove za daqe avanture, tako da joj ne posve}uje

mnogo pa`we, ali obavezno sa lutawa po svetu donese

pregr{t suvenira koji mu kasnije evociraju uspomene.

Uvek je okru`en prijateqima i najva`nije mu je da u

domu bude dovoqno mesta za sve. Uprkos optimisti~noj

prirodi, poseduje i melanholi~nu crtu, tako da u`iva

u jesewim tonovima, vatri iz kamina i poqskom cve}u.

Ipak, nemojte da dozvolite da vam se u stanu nagomila

„kr{ i lom“ u kojem samo vi mo`ete da se sna|ete i

funkcioni{ete.

U domu JARCA sve mora da bude na svom mestu, jer u

neredu ne mo`e da funkcioni{e. Potrebna mu je jaka

svetlost, prirodna i ve{ta~ka, i crveni detaqi, koji }e

mu rasterati sumorne misli. Ima potrebu da sve

kontroli{e, zato se boqe ose}a u mawem prostoru i na

vi{im spratovima. Radije }e ulo`iti novac u tehni~ke

ure|aje, nego u name{taj, od kojeg o~ekuje samo

jednostavnost i udobnost. Bri`qivo neguje svoje cve}e,

voli sve vrste bez izuzetka. Sobu u kojoj provodite

najve}i deo vremena, nemojte da punite raznim

ure|ajima, {to imate obi~aj. Izuzetno ste osetqivi na

zra~ewa, zato izbegavajte da „delite krevet“ sa

kompjuterom, televizorom ili muzi~kim stubom.

Dom tipi~ne VODOLIJE je uvek ispred svog

vremena. Kreativan um predstavnika ovog znaka od

obi~nog prostora u stawu je da napravi „svemirski

brod“, a neo~ekivana re{ewa u enterijeru,

fantasti~ni svetlosni efekti u kombinaciji sa

izborom boja i najmodernijom tehnikom, svakog

posetioca ostavqaju bez daha. Slobodu vole iznad svega,

a zatvoreni prostori ih sputavaju, zato im prijaju

poluprazni i hladni ambijenti i biqke bez cvetova. U

svaki kutak stambenog prostora postavite velika

rasvetna tela, lustere, zidne, podne i stone lampe. Vi

ste no}ni tip, a jaka ve{ta~ka svetlost pomo}i }e da se

boqa koncentri{ete i razbistrite misli.

RIBE su romanti~ne, zavisne od drugih, od uspomena

i svih sitnica koje ~ine dom. U ku}i im je neophodna

topla atmosfera, koja im daje sigurnost i snagu, a

posebno vole stari name{taj i antikvitete za koje su

vezane neke zanimqive pri~e. Te{ko se odvajaju od

stvari, posebno nasle|enih, zato je wihov ivotni

prostor zatrpan nepotrebnim komadima, slikama i

sitnicama. Obo`avaju plavu boju, a posebno na zidovima,

jer se u „vodenom okru`ewu“ najboqe ose}aju. Vi{e

pa`we posve}uju saksijama nego cve}u, a najmawe jednom

godi{we elimini{ite iz ku}e suvi{ne predmete i

name{taj, jer ma koliko vam to te{ko padalo ubrzo }ete

da osetite veliko rastere}ewe u emotivnom, mentalnom,

~ak i fizi~kom smislu. ❘ M. Pavkovi}

ko kreativni haos...

❙ Talasasta kuhiwa

Poznati italijanski proizvo|a~ „Pedini“ kreirao je

novu liniju kuhiwa karakteristi~nog zaobqenog

oblika koje }e doma}icama u{tedeti vreme i

olak{ati pripremawe hrane. Minimalisti~ki stil

bio je polazna ta~ka, a radna plo~a veoma nalikuje

modernim kancelarijskim stolovima.

Zahvaquju}i takvom dizajnu, mo`ete da koristite

rernu, policu, fri`ider, sudoperu, {poret ili

ma{inu za sudove stoje}i sve vreme na jednom mestu

i da u`ivate spremaju}i ukusne |akonije u

prostranoj kuhiwi.

❙ [korpije obo`avaju ogledala,

Strelac dom „zatrpava“

suvenirima, a Ribe name{tajem

Prijatan, lep i izuzetno sre|en

grad, Viqnus va`i za najboqe

~uvanu evropsku tajnu. Broj

turista u Litvaniji, Letoniji i

Estoniji neprestano raste, a najve}i broj

posetilaca su mladi. Jer, Baltik je

mo`da zimi hladan, ali nudi bezbroj

mogu}nosti za vru}e zabave, provod i

aktivni odmor.

Mlade balti~ke zemqe stekle su

nezavisnost 1991. godine i jo{ te{ko

nose breme istorije. Sa sada{wo{}u

lak{e izlaze na kraj, jer Litvanija ima

najbr`e rastu}u ekonomiju me|u svim

zemqama biv{eg SSSR, a Viqnus je ove

godine evropska prestonica kulture, Riga

prestonica no}nog provoda, a Talin

prestonica festivala barokne muzike i

prole}nog cve}a.

Bio jednom jedan kraq

Viqnus je do 18. veka bio politi~ki i

kulturni centar velikog vojvode od

Litvanije. Zahvaquju}i tome {to su

vojvode bili veliki zaqubqenici u

umetnost i arhitekturu, stari deo grada

Viqnusa, pod pa`qivom za{titom Uneska,

sa~uvao je impresivan kompleks gotskih,

renesansnih, baroknih i klasi~nih

zgrada, kao i sredwovekovnu atmosferu,

prelepe parkove i dosta mirisnog

zelenila u samom gradu. Viqnus je najve}i

evropski muzej na otvorenom jer ima 1.200

vrednih zgrada koje stanovnici marqivo

obnavqaju i glancaju. Grad je pun starih

krivudavih kamenih ulice i trgova sa

malim prodavnicama. Viqnus ima i 40

starih crkava i manastira, zanimqive

muzeje i istorijske spomenike, kao i

prelepo ure|ene parkove. Naravno,

Palata je najpose}enije mesto, jer se u

podrumu iz 14. veka nalazi jedno od

najlep{ih evropskih dvori{ta sa

najvrednijim vinskim podrumom.

Nekada davno iveo je kraq

Mindaugas, ~iji se zamak nalazio u

dana{wem Viqnusu. On je prvi u

Litvaniji primio hri{}anstvo i 1251.

godine izgradio drvenu crkvu na brdu

Gediminas. Kada je 1387. godine ~itava

Litvanija postala hri{}anska,

izgra|ena je gotska katedrala, a

zahvaquju}i samom ~udu crkva je

pre`ivela do dana{wih dana. Brdo

Gediminas sa kulom i tri krsta va`i za

najslikanije mesto Viqnusa. Uostalom,

~itava istorija Litvanije protkana je

hri{}anskom tradicijom.

Dvorac kao iz bajke

Turisti, naravno, obo`avaju Pilies

ulicu. Pitoreskna ulica nalazi se u

strogom centru, izme|u Gradskog trga i

Skup{tine grada. Fasade zgrada su

cakum-pakum, a turistima je te{ko da se

odlu~e {ta pre da slikaju!

Kada se vide svi spomenici,

posetioci Litvanije po lepom danu mogu

da odu na izlet u Trakai, koji je 28 km

udaqen od Viqnusa. Ovde se nalazi pet

lepih jezera sa starim zamkom

izgra|enim pre {est vekova. Tu je bila

nekada{wa prestonica, a danas se ovde

odr`avaju koncerti i predstave.

Sami Litvanci obo`avaju svoj grad i

obi~no ka`u da nema potrebe i}i u

Firencu, kada podjednako veli~anstvena

arhitektura mo`e da se na|e i na severu

Evrope, kao i fantasti~na atmosfera i

toplo gostoprimstvo. Zaista, sada ve}ina

Litvanaca govori engleski, a 70 odsto

stanovni{tva koristi Internet, po ~emu

su od svih zemaqa isto~nog bloka najbr`e

postali deo „globalnog sela“.

❘Aleksandra Krsmanovi}

❙ No}ni `ivot

Pripadnice lep{eg pola u sve tri mlade balti~ke zemqe su na lo{em glasu.

Britanski turisti su krivci, jer oni sti`u jeftinim avio-kompanijama, spavaju u

jeftinim hotelima i jedino {to ih zanima je - provod.

Viqnus, me|utim, nudi dobru no}nu zabavu. Klubovi „Kozi“ i „Galaksija“ su

najpopularniji, a ve}ina klubova ima di-xejeve, velike podijume, otvaraju se

pred pono} i zatvaraju tek u zoru. Ko voli da izlazi ranije, „Kafe d’Pari“ je

pravi izbor, kao i „Ibis launx“ i „Zoro“. Svi se nalaze u starom gradu, a najboqi

pogled na grad pru`a se sa 22. sprata „Skaj bara“.

❙ Festival svetlosti

Ove godine Viqnus je evropska

prestonica kulture. Tako|e,

proslavqa se i trenutak kada je ime

Litvanije prvi put pomenuto 1009.

godine u „Analima Kedlinburga“.

Svakog od 365 dana tokom ove 2009.

godine odr`ava}e se koncerti,

festivali, proslave, predstave,

sajmovi, izlo`be, seminari. A, kada

no} uzme ceo dan (blizu je polarni

krug i zimi dan traje po dva ~asa)

odr`a}e se festival svetlosti.

❙ Izlet u Rigu ili MinskViqnus se ne nalazi na Balti~kom

moru, ali ko `eli da otputuje u Rigu

ima dve dobre mogu}nosti: ukoliko je

putnik sam, treba da odabere autobus,

a ukoliko je sa prijateqima, da

iznajmi auto. Autobusi idu nekoliko

puta tokom dana, a automobil za

~etiri putnika mo`e da se iznajmi za

350 lita, odnosno oko 100 evra.

Put do beloruske prestonice Minsk

je neuporedivo bli`i: vozom traje

~etiri ~asa, a karta ko{ta oko sedam

evra.

❙ Kako sti}i?

Iako se Litvanija nalazi prili~no

daleko od Srbije, za~u|uju}e je koliko

lako i jeftino mo`e da se stigne u tu

zemqu.

Za razliku od nas, balti~ke zemqe

imaju nekoliko niskobuxetnih avio-

kompanija. Istina, „Baltik er“ je

propao, ali ostali: „Estonijan er“,

SAS, „^eh erlajns“ i poqski „Lot“

tako|e prevoze za malo novca.

Na`alost, jeftine avio-kompanije

lete tokom letwih meseci iz gradova

na{ih susednih zemaqa, poput

Dubrovnika ili Budimpe{te, ali za

povratnu kartu od 60 evra vredi se

pomu~iti.

Mo`e da se stigne i vozom (mladi do

27 godina imaju posebno jeftine

karte), a naro~ito autobusom sa

nekoliko presedawa. Olak{avaju}a

okolnost za one koji imaju vremena je

to {to jedna {engen viza re{ava sve

probleme, a od januara ~ak i prolazak

kroz [vajcarsku.

No}ewe sa doru~kom u Viqnusu u

hotelu ko{ta oko 50 evra, ali ko ima

vremena da tra`i putem

Interneta mo`e da

na|e i jeftinije.

Grad iz bajke

PUTOVAWE ❙ Reporter „Novosti“ u Viqnusu, prestonici Litvanije i kulturnoj prestonici Evrope

život plus 31

Riga, prestonica Letonije, nudi

nekim turistima sve, ali svim

gostima pone{to. To je, zapravo,

glavna prednost ovog toplog grada

na hladnom Balti~kom moru.

Stanovnici Rige svoj grad vole da

nazivaju Pariz severa, ali, iako mo`da

preteruju, ovo mesto ima izuzetan {arm,

izuzetne gra|evine, prijatne kafi}e,

dobar {oping, lepe parkove i mogu}nost

mnogobrojnih izleta u okolna mesta.

Riga je, naime, bila va`an trgova~ki

centar i raskrsnica izme|u isto~ne i

zapadne Evrope. Dana{we osnove grada

postavili su nema~ki trgovci i

misionari u 12. veku, ali stanovnici

poti~u odavno, od finskog plemena Liva.

Tokom istorije Riga i ~itava

Letonija neprestano su bile monete za

potkusurivawe me|u Rusima i

Nemcima, a polovina stanovni{tva

koja je bila pravoslavne vere stradala

je u Drugom svetskom ratu. Riga ima

kolekciju „art nuvo“, zgrade poput

onih u Be~u, Barseloni i Sankt

Peterburgu, koje se nalaze u ulici

Elizabeta i koje su izgra|ene tokom

ekspanzije ovog stila u 19. veku. Prava

je poslastica istra`ivawe bajkovitog

starog centra grada sa ku}ama starim

osam vekova.

Najboqi pogled na grad, koji napola

deli reka Dugava, pru`a se sa zvonika

crkve svetog Petra, do kojeg se sti`e

liftom. Qudi koji cene umetnost

obo`avaju zgradu Opere, zbog lepe

spoqa{wosti, ali i kvalitetnih

predstava koje se odr`avaju u woj.

Iako ima vredne muzeje i galerije,

Riga je u odnosu na suseda uspela da

osvoji reputaciju „parti grada“, gde se

svakog vikenda slivaju stotine turista

iz svih delova Evrope.

[oping-centri za „{ppoholi~arke“

na~i~kani su po obodu grada, a najlak{i

na~in da se stigne do wih je taksi. Vo`wa

taksijem iz centra ne ko{ta vi{e od

sedam-osam evra. Najpoznatiji {oping-

molovi su „Spajs“, „Siti market“, „Skaj“ i

„Maksima“.

Kada je re~ o novcu, za Letoniju va`e

dva pravila. Prvi je da se novac nikada ne

daje u ruke kasirki ve} se spu{ta u

tawiri} odakle ga ona uzima. Drugo

pravilo je - ~uvajte se xeparo{a! Naime,

svim turistima se preporu~uje da nose

malu ta{nicu oko vrata u kojoj }e ~uvati

paso{, a novac u unutra{wem xepu.

pecijalnost Rige su lokalni vodi~i

koji nisu licencirani niti su zavr{ili

neku {kolu, ve} su to stanovnici, uvek

spremni da turisti za malu nadoknadu

poka`u grad. Na`alost, ve}ina ima album

sa slikama devojaka koje nude u slu~aju da

turisti za to poka`u interesovawe. Na

zlom glasu su i prodava~ice u buticima

koje, kako pi{e na blogovima i

forumima, ispod kase, tako|e, dr`e

albume sa slikama devojaka za provod.

Ali, nije u Rigi sve tako crno.

Naprotiv! Riga je prvo mesto na svetu koje

je imalo oki}enu jelku za Bo`i} - davne

1510. godine. Grad je, naravno, najlep{i

tokom bo`i}nih praznika, jer je naro~ito

oki}en, a organizuje se tradicionalni

bo`i}ni va{ar sa originalnim

suvenirima i proizvodima.

Sami Litvanci preporu~uju odlazak u

Muzej okupacije u starom gradu, ali je

neuporedivo zanimqivije videti zgrade

„art nuvo“ (Albertijela, Elizabetijela i

Vilandijela) kao i Etnografski muzej na

otvorenom sa autenti~nim drvenim

mlinovima, crkvama, ribarskim selom od

16. do 19. veka. Ina~e, vo`wa gradskim

prevozom ko{ta 0,20 lata (jo{ nisu u

evro-zoni), {to je toliko jeftino da je

nemogu}e konvertovati u dinare.

Tramvaji u Rigi datiraju iz vremena

SSSR, i va`e za posebnu atrakciju, a svi

preporu~uju broj 11, koji vozi do

Mezaparka, zoo-vrta i severnog dela

grada, koji va`i za sportsku oblast.

Ipak, oni koji su bili u Rigi ka`u da

najve}i utisak nose sa pijaca: Centralne

(blizu @elezni~ke) i Vidzemes (ulica

Brivbas), gde se prodaju crni hleb,

p{eni~ni buter i kobasice. Svake druge

nedeqe radi Zelena pijaca u prelepom

Bergs bazaru, gde se prodaju med i ~aj, a

najboqi kuvari, poput Martinsa Ritinsa

i Kasparsa Jansona, pripremaju

besplatne kanapee za sve posetioce. ❘A. K.

Pariz severa

❙ Provod

U Rigi najpopularniji klubovi su VIP,

„Dol~e vita“, „Roko“ i „Oskar“. Glavna

zabava de{ava se kada se organizuju

tematske `urke, a sve informacije

dobijaju se putem Interneta.

Klub VIP naro~ito je zanimqiv

stranim turistima, jer organizuje

„paket-aran`man zabave“. Naime, od

trenutka kada turista stigne na

aerodrom, do~ekuje ga limuzina koja

ga vozi do hotela, restorana,

klubova i privatnih `urki, a sve je

ukqu~eno u cenu.

❙ Feri

Balti~ki gradovi Riga, Talin,

Stokholm i Helsinki odli~no su

povezani brzim feribotima. Za jedan

sat, recimo, sti`e se iz Rige u

Helsinki. Povratna karta je 50 evra,

ima nekoliko polazaka tokom dana, a

taksi do luke je mawe od deset evra.

❙ Pecivo

Malo ko zna da se u Letoniji pravi

najboqe pecivo u Evropi!

U malim pekarama, kafi}ima i

~ajxinicama slu`i se neverovatno

ukusno pecivo od lisnatog testa koje mi

znamo pod imenom „krustipan“. U svim

vrstama hleba, kifli, kroasana, pu`eva,

{apica, tarovima i ostalim pekarskim

|akonije Letonci u`ivaju vekovima.

Najpoznatiji restorani „Elizabetes“ i

„Terbatas“ su u Lidu u Krasta bulevaru.

Riga, prestonica Letonije ❙ PUTOVAWE

❙ Jeftin {oping, zanimqive pijace, lepe gra|evine,

zanimqivi muzeji, ukusna hrana i odli~an no}ni

provod - Riga je san svakog modernog turiste

OVAN (21. 3. - 20. 4)

Op{ta situacija - Po~etak sedmice

bi}e odli~an za otpo~iwawe novog posla

jer Venera, planeta novca, ulazi u va{

znak u vreme prve Mese~eve ~etvrti.

Nove ideje, novi saradnici i nove

mogu}nosti inspirisa}e vas da poslu

pristupite sa mnogo entuzijazma.

Novac - Za novac ne brinite - redovna primawa }e

se uve}ati, mnogo je onih koji treba ne{to da vam

plate, a ima}ete i vanredne prihode u ovoj sedmici.

Qubav - Iako Venera na prvim stepenima va{eg

znaka pravi napet aspekt sa Plutonom, ovo je odli~an

period za qubav. Postoji nagove{taj velike qubavi i

burne veze, najverovatnije preko posla. Ako ste ro|eni

krajem marta, nemojte biti uzdr`ani nego poka`ite

emocije.

Astro-savet - Budite pa`qiviji, mogu}e su

povrede.

LAV (23. 7. - 22. 8)

Op{ta situacija - Imate velike

planove u vezi sa karijerom, ali prvo

morate da re{ite mnogo nagomilanih

problema o kojima ne `elite ~ak ni da

razmi{qate. Osoba u znaku Blizanaca je

spremna da u ne~emu popusti, ili joj je

to taktika. Nebitno, vama }e preko te osobe krenuti

naboqe. Dobar period za umetnike i sportiste.

Novac - Finansijska situacija po~iwe da se smiruje.

Ukoliko ste mu{karac, pored sebe imate partnerku koja

voli da tro{i vi{e nego {to va{ buxet mo`e da podnese.

Qubav - Mars ulazi u va{e astrolo{ko poqe

partnerskih odnosa, {to nije dobro, jer se radi o znaku

Vodolije, koja je ina~e buntovna. Mo`ete imati problema

u qubavnoj vezi sa dugogodi{wim partnerom, a ukoliko ste

slobodni lako }ete se upustiti u vezu sa nekim koga }ete

upoznati posredstom prijateqa.

Astro-savet - ^uvajte se povrede.

STRELAC (23. 11. - 21. 12)

Op{ta situacija - Re{eni ste da

uspete, i to je va{a prednost u odnosu na

konkurenciju i one s kojima sara|ujete.

Nije vam te{ko da radite do duboko u

no} i imate dobre organizacione

sposobnosti. Mladi pri`eqkuju posao

koji bi im omogu}io da putuju.

Novac - Mo`ete imati dobitke preko rada u

medijima ili u marketingu. Vi{e honorarnih poslova

done}e vam sasvim lepe prihode.

Qubav - Mars u Jarcu vam nikako ne odgovara. Ne

mo`ete da taktizirate, naprotiv, sve {to mislite

ka`ete partneru, a to mu se nimalo ne dopada. Mogu}a je

nova veza ili poznanstvo, naro~ito ako ste novembarski

Strelac. U svakom slu~aju, re~i su va{e najja~e oru`je,

ali pazite - mogu se okrenuti protiv vas.

Astro-savet - Ako se bavite sportom, pazite da se

ne povredite.

BIK (21. 4. - 21. 5)

Op{ta situacija - Za vas po~iwe vrlo

naporan period, naro~ito ako ste aprilski

Bik. Ro|eni u drugoj polovini maja mogu

o~ekivati sjajne poslovne ponude, upravo

onakve kakve su pri`eqkivali. Dobra

saradwa sa Ovnovima, Strel~evima i

[korpijama od velikog je zna~aja.

Novac - Ne da ne}ete imati finansijskih

problema nego mo`ete o~ekivati uve}awe prihoda, i

to posredstvom Vodolije i [korpije, a ukoliko vam je

potrebna pozajmica potra`ite je od Vage ili Ovna.

Qubav - Tokom ove sedmice {teta je da sedite u

ku}i, ili previ{e energije da tro{ite na posao. Do

susreta, koji dugo ~ekate, najverovatnije }e do}i na

nekom ve}em skupu ili proslavi. Mogu}a je veza sa

osobom poznatom u javnosti.

Astro-savet - Ako budete patili od glavoboqa,

proverite krvni pritisak.

DEVICA (23. 8. - 22. 9)

Op{ta situacija - Ono na {ta ste

dugo ~ekali, razre{ewe situacije u kojoj

niste znali na ~emu ste, najzad }e se

dogoditi. Povoqan hod Merkura preko

znaka Jarca u direktnom hodu omogu}ava

vam da se bavite poslom u kojem }ete

mo}i da se istaknete.

Novac - Predstoji vam novi honorarni posao ili

uve}awe plate. Ako niste zaposleni, kona~no }ete

dobiti dobro pla}en posao. O~ekuje vas i veoma lep

poklon.

Qubav - Ambiciozna osoba sa kojom se poznajete

relativno kratko pozva}e vas na izlazak. Ne budite

previ{e zahtevni u qubavi nego sa~ekajte da vidite

kako se situacija odvija. Svi|a vam se Jarac ili

Vodolija.

Astro-savet - Nervna napetost zbog novih obaveza.

JARAC (22. 12. - 20. 1)

Op{ta situacija - Iako vam se `uri

da zapo~nete novi posao, jer vas na to

inspiri{e ulazak Venere u znak Ovna,

zbog ~ega }ete biti veliki entuzijasta,

posebno po pitawu privatnog biznisa - ne

zapo~iwite ni{ta do 9. februara, dok ne

pro|e pomra~ewe Meseca. Posle toga, ceo svet je va{.

Novac - Finansijska situacija se znatno popravqa,

pa }ete biti u situaciji da platite sve zaostale ra~une i

tro{kove, pogotovo ako se bavite privatnim biznisom.

Qubav - Sa Venerom, planetom qubavi, koja vlada

va{om astrolo{kom ku}om qubavi, dece i karijere, u

Ovnu, vi ste ona ja~a strana u vezi. Partneru to mo`e

zasmetati, ali osim mawih primedbi i gun|awa,

ni{ta zna~ajno se ne}e dogoditi. Ako ste slobodni,

predstoji poznanstvo sa jakom li~no{}u.

Astro-savet - Posvetite se vi{e sebi i svojoj

kondiciji.

BLIZANCI (22. 5. - 21. 6)

Op{ta situacija - Zna~ajna

planetarna pomerawa u odnosu na va{

znak omogu}i }e vam da lako re{ite

probleme. Previ{e ste se fizi~ki

tro{ili u posledwe vreme, {to se

odra`ava i na va{u psihu. Ne pla{ite se

da li }ete uhvatiti tempo sa konkurencijom, malo je

onih koji mogu da vam pariraju.

Novac - Dobar period za ulagawe novca u neke trajne

vrednosti, posebno pod uticajem Ovna, Vage, Vodolije ili

Strelca. O~ekujte pove}u sumu novca iz inostranstva.

Qubav - Ako jedno od vas dvoje ~esto putuje,

obradova}ete se susretu i razgovara}ete o zajedni~kom

`ivotu. Ukoliko ste slobodni, na putu u inostrastvo

ili preko daqih ro|aka, negde na nekom ve}em skupu,

mo`da simpozijumu, mo`ete sresti nekoga ko }e vas

odu{eviti.

Astro-savet - Hranite se zdravije.

VAGA (23. 9. - 22. 10)

Op{ta situacija - Neko koga

poznajete ponudi}e vam zajedni~ku

saradwu, a o~ekuju vas i nova zadu`ewa

na poslu. To bi moglo zna~iti po~etak

nove, vrlo unosne saradwe. Ne budite

malodu{ni ako Ribe bude poku{ale da

vam naprave scenu na poslu.

Novac - Mo`ete imati neo~ekivane dobitke u

igrama na sre}u. Ukoliko se bavite umetno{}u,

o~ekujte prihode.

Qubav - Va{em znaku nije lako jer morate da

ra{~istite mnogo toga s partnerom koji vam stalno

kontrira. Ipak, iskoristite ulazak Venere, planete

qubavi i va{eg vladaoca, u znak Ovna. Ukoliko vam se

bude udvarao neko nepoznat, ne}ete misliti na

partnera nego }ete poslu{ati svoje srce.

Astro-savet - Bavite se rekreacijom.

VODOLIJA (21. 1. - 19. 2)

Op{ta situacija - Imate razne ideja

u vezi sa novim poslom u koji biste

ulo`ili izvesna sredstva i vrlo brzo

mo`ete ostvariti dobit. Neko }e od vas

o~ekivati da ga ukqu~ite u taj posao, ali

poverewe mo`ete imati samo u veoma

bliske osobe, najverovatnije ~lanove porodice.

Novac - Nije lo{a situacija, naprotiv, mo`ete

imati ne samo dobitke nego }ete prona}i novi,

zna~ajniji izvor prihoda, najverovatnije nekog

sponzora.

Qubav - Kada Sunce prelazi preko va{eg znaka, pod

velikim ste uticajem partnera, a ukoliko ste

slobodni, ovo je sjajan period za svaku vrstu

poznanstva. Dopa{}e vam se osoba koja je samo

prividno sli~na vama, a u stvari je mnogo ja~a li~nost

i mnogo zahtevnija nego {to to trenutno izgleda.

Astro-savet - Mawi pad imuniteta.

RAK (22. 6. - 22. 7)

Op{ta situacija - Prva Mese~eva

~etvrt u znaku Bika omogu}i }e vam da

sklopite zna~ajne poslovne kontakte, i to

posredstvom prijateqa ili osoba koje se

profesionalno bave marketingom. Imate

mnogo ideja kako da unapredite postoje}i

posao, ili da zapo~nete novi koji bi vam se brzo isplatio.

Novac - Iako }ete imati ve}e izdatke, to ne}e

ugroziti va{ buxet. Ukoliko ste u braku, partneru

predstoje dobici na koje nije ra~unao, ali im se

potajno nadao. Po~etkom perioda o~ekuju vas dobici u

igrama na sre}u.

Qubav - Jedno ne`no prijateqstvo sa osobom koja

vam je oduvek bila veoma draga i sa kojom ste imali

nedefinisan odnos, na granici qubavnog, mo`e

prerasti u lepu qubavnu pri~u. Privla~e vas ma~o-

tipovi mu{karaca.

Astro-savet - Skloni ste povredama o{trim

predmetima.

[KORPIJA (23. 10. - 22. 11)

Op{ta situacija - Pluton, va{

vladalac, obrazova}e napet aspekt sa

Venerom u Ovnu, {to bi moglo zna~iti

novu fazu u va{em poslovnom `ivotu.

Spremni ste da rizikujete i ulo`ite

novac u neku nekretninu. Mnogi se dive

va{oj smelosti da radite s mnogo energi~nosti i

entuzijazma.

Novac - Neko }e vam pomo}i da do|ete do novca

koji vam je potreban da biste zapo~eli novi posao, ili

}ete zajedno s nekim napraviti dobru finansijsku

transakciju.

Qubav - Mnogi }e vam se udvarati, ali vi }ete biti

qubomorni jer ste veoma sumwi~avi. Ako ste mladi i

pri tom `enski predstavnik ovog znaka, veoma ste

zaqubqeni u ambicioznu i veoma uspe{nu osobu.

Dobijate poziv za izlazak od Vodolije.

Astro-savet - Mogu}e povrede u domu.

RIBE (20. 2. - 20. 3)

Op{ta situacija - Ulazite u fazu

poja~ane aktivnosti sa mnogo

entuzijazma, jer po~iwu pozitivne

promene na poslu. Ne budite

impulsivni nego se strpite i

sa~ekajte da vidite kako }e se odvijati

situacija. Podr`avaju vas Jarac, [korpija, Vaga i

Ovan.

Novac - Predstoje vam mnogobrojni dobici, mogu}e

od privatnog biznisa, trgovine i sporta. Novac

tro{ite nemilice.

Qubav - Posle perioda romanti~nog vi|awa u

tajnosti ili ma{tawa o nekome, kre}ete u akciju.

Mogu}a je vrlo burna i strastvena veza sa osobom koja

vam je po mnogo ~emu sli~na. Ukoliko ste `ena, pazite

da ne budete previ{e napadni, a ako ste mu{akarac

bi}ete op~iweni novom partnerkom.

Astro-savet - Vi{e se dru`ite, o~ekuju vas lepa

poznanstva.

ASTROLOGIJA ❙ Horoskop za period od 1. do 8.2.2009. godine

32 život plus

Astrolog Jasminka Holclajtner

8714

52936

život plus 33

Idealno vreme

za qubav i putovawa

Svaka vrsta numerolo{ke

prognoze odnosi se na

bioritamski broj va{e

numerolo{ke kombinacije koja

se dobija sabirawem dana i meseca

ro|ewa i svo|ewem na jednocifreni

broj. Ako ste, na primer, ro|eni 25. 8.

1976. sabirawem 2 + 5 + 8 = 15 i

svo|ewem na jednocifren broj dobi}ete

bioritamski broj 1 + 5 = 6. [estica je

va{ bioritamski broj.

Ako je va{ bioritamski broj...

Jedinica

Tokom februara bi}ete pod vla{}u

Meseca i Merkura, {to zna~i mnogo

promena, putovawa, izbegavawa obaveza,

ali i mogu}nost sklapawa dobrog posla.

Ne budite previ{e samouvereni,

pogotovo u radu sa Jedinicama i

Peticama. Poma`u vam Dvojke i starije

`ene, kako na poslu tako i u re{avawu

porodi~nih problema. U qubavi ste

nestalni, {armantni i dominantni,

ali }e se ipak na}i neko ko }e uspeti da

vas navede da poka`ete svoje emocije.

@ene }e vi{e energije ulagati u

poslovni nego u qubavni `ivot.

Povoqni dani za:

Posao - 3, 4, 9, 14, 13, 17, 26.

Novac - 1, 3, 12, 25, 28.

Qubav - 1, 7, 11, 20, 24, 26.

Dvojka

Vrlo interesantan mesec, jer ste pod

trostrukim dejstvom Meseca koji vas

~ini intuitivnim, ali i

preosetqivim. Po{to Mesec vlada

va{im brojem, sve va{e vrline i mane

bi}e utrostru~ene. Mo`ete biti skloni

lakom davawu novca i rizi~nim

finansijskim transakcijama. Mnogi }e

vam se obra}ati za savet, `ele}e da

posluju s vama, a mu{karci }e se

zaqubqivati u vas, jer }ete delovati

tajanstveno. Bi}ete veoma po`rtvovani

i iscrpqiva}ete se radom. Ukoliko ste

mu{karac i `elite da imate uspe{an

qubavni `ivot, poka`ite prefiweni

deo svoje prirode.

Povoqni dani za:

Posao - 6, 13, 14, 21, 28.

Novac - 2, 7, 16, 25.

Qubav - 2, 9, 13, 19, 23.

Trojka

Va{ znak, koji je pod uticajem

veselog Jupitera, ovog meseca bi}e pod

uticajem Meseca, Saturna i Urana, {to

zna~i da ne}ete podnositi nikakav

autoritet, a bi}ete i svadqiviji nego

ina~e. [to se qubavi ti~e, o~ekuju vas

mnoga uzbu|ewa. Mu{karce }e

zainteresovati jedna ambiciozna dama,

a ukoliko ste `ena ozbiqan gospodin

koji }e odmah `eleti brak sa vama.

Februar je idealan za nove poslove,

originalne projekte, dru`ewa sa onima

koji pobu|uju va{u ma{tu i

kreativnost. Mogu}a su poslovna

putovawa, honorarni poslovi, lako

tro{ewe novca i davawe pozajmice. U

ovom periodu bi}ete prili~no

nervozni, kako zbog qubavnih tako i

zbog poslovnih izazova.

Povoqni dani za:

Posao - 6, 7, 12, 15, 18, 26, 30.

Novac - 5, 11, 17, 22, 27.

Qubav - 2, 11, 18, 20, 24.

^etvorka

Najzad mo`ete malo da odahnete.

Materijalna sigurnost o~ekuje vas u

radu sa `enama na polo`aju, a mo`e vam

se dogoditi i dobitak u igrama na sre}u.

Ovo je sjajan mesec za re{avawe

mnogobrojnih problema. Bi}ete sre}ne

ruke i u nov~anim transakcijama, ali i

u qubavi, naro~ito ako se radi o jakoj

erotskoj privla~nosti. Pod uticajem

konzervativnog Saturna, predstavnici

va{eg broja `ele sigurnost. Me|utim, u

susretu sa Osmicom ne}ete odoleti ni

flertu niti kratkotrajnoj burnoj

avanturi. ^uvajte sebe od emotivnih

razo~arawa. Pokaza}ete spremnost da

napravite prvi korak ka onome ko vam se

svi|a, a u poslu da se upustite u rizik.

Povoqni dani za:

Posao - 4, 6, 15, 10, 13, 17, 23.

Novac - 7, 12, 13, 22, 28.

Qubav - 5, 7, 15, 21, 25, 28.

Petica

Ovo je sjajan mesec za ve}inu

predstavnika va{eg znaka. Mogu}e je da

se dogodi ono {to najvi{e volite, a to

je da putujete. ^lanovi porodice i

dugogodi{wi prijateqi bi}e vam

veliki oslonac u svemu. Pokaziva}ete

veliku spremnost da drugima uga|ate,

bi}ete plemeniti, i to }e nailaziti na

odu{evqewe osoba do kojih vam je stalo.

Sklonost ka koketeriji izbi}e u prvi

plan, ali }ete osvajati sofisticirano,

razgovara}ete sa mudrim osobama,

strancima i poslovnim partnerima.

Sklopi}ete sjajne poslove, srediti

finansije, ~ak vas o~ekuje ve}a suma

novca u igrama na sre}u, ili

nasledstvo. ^uvajte se prevelikih

uzbu|ewa, kontroli{ite krvni

pritisak i zglobove.

Povoqni dani za:

Posao - 2, 4, 13, 22, 24, 28.

Novac - 3, 7, 14, 16, 26.

Qubav - 2, 7, 12, 18, 20, 26.

[estica

Va{em ne`nom i po`rtvovanom

znaku savr{eno odgovara dupli uticaj

Meseca, ali ne i Sunca koji je oli~en

ambicioznom Jedinicom koja }e imati

velikog uticaja na vas u ovom mesecu. Od

vas }e se o~ekivati akcija, a vi ste

taman planirali da se tokom februara

odmarate. O~ekuje vas veliki rad, i

fizi~ko i psihi~ko iscrpqivawe, pa,

ako ste planirali da zapo~nete novi

biznis bilo bi dobro da imate podr{ku

osobe koja je sna`nija od vas, na primer,

prodornog mu{karca. U qubavi ne}ete

biti sposobni da se, sve do pred kraj

meseca, postavite kako treba.

Poku{ajte da sledite partnera, a ne da

stavqate svoje potrebe u prvi plan.

Povoqni dani za:

Posao - 2, 6, 11, 20, 29.

Novac - 1, 7, 16, 26, 28.

Qubav - 4, 12, 14, 18, 22.

Sedmica

Malo ko vas do`ivqava kao saose}ajnu

i popustqivu osobu, ali Uran, vladalac

va{eg duhovno orijentisanog znaka, pod

duplim uticajem Meseca pola`e oru`je.

Ako ste umetnik, ovo je va{ mesec. Dobra

saradwa sa Dvojkama i Devetkama mo`e

doneti divne {anse i u qubavi i u vezi sa

inostranstvom, a kontakti sa Jedinicama

dobre poslove. Ovaj mesec je pod velikim

uticajem Dvojke koja vas ~ini izuzetno

intuitivnim i spremnim da se

prihvatite novih poslova koji zahtevaju

dobru mo} komunikacije. Sa [esticom

mo`ete u}i u emotivnu i pomalo napornu

vezu, a sa Trojkom predstoje rasprave,

mada se sjajno sla`ete.

Povoqni dani za:

Posao - 1, 3, 13, 18, 25, 27.

Novac - 1, 10, 12, 15, 24.

Qubav - 1, 7, 18, 25, 26.

Osmica

Va{ vladalac Mars je pod velikim

uticajem Meseca, {to ga razdra`uje.

Ne}ete mo}i da budete ono {to biste

`eleli, poku{ava}ete da se oglu{ite o

emotivne potrebe drugih, sve dok ne

shvatite da vam je lak{e da poka`ete

razumevawe. Sjajan mesec za novac, bez

obzira na to da li }ete ga zaraditi u

igrama na sre}u, ili ulagawem u

finansijske transakcije. Ako planirate

zajedni~ki biznis, potrudite se da to

bude sa `enama koje su u ovom mesecu

mnogo ja~e od mu{karaca. [to se qubavi

ti~e, mu{karcima }e se dopadati

brinete, a `ene }e `eleti vezu sa

ne`nim mu{karcem koji je sposoban da

ih razume i u svemu podr`i. Me|utim,

upozna}e su{tu suprotnost - veselog,

povr{nog i veoma nestalnog mu{karca.

Povoqni dani za:

Posao - 3, 12, 21, 18, 27.

Novac - 5, 13, 12, 22, 24.

Qubav - 2, 11, 14, 26, 28.

Devetka

Neko, najverovatnije stariji ~lan

porodice, poku{a}e da okupira va{u

pa`wu na na~in koji vas sputava. Ma kog

pola da ste, bi}ete skloni da zavodite

disciplinu u domu i nerado }ete se baviti

prakti~nim problemima, a u stvari sve

{to se ti~e doma i renovirawa stana i}i

}e vam od ruke. Mogu}a je kupovina

nekretnine, ili posao sa starijom osobom

koja radi u nekoj solidnoj privatnoj

firmi. Ipak, na}i }ete vremena za

putovawa i mogu}e je da ako odete u drugoj

polovini meseca, budete izuzetno uspe{ni

u poslovnim transakcijama. U qubavi }ete

biti prili~no konvencionalni i

zahteva}ete pa`wu i po{tovawe.

Povoqni dani za:

Posao - 2, 8, 12, 14, 25, 31.

Novac - 7, 13, 16, 21, 23, 26.

Qubav - 1, 3, 8, 12, 23, 27.

Numerolo{ki horoskop za februar 2009. godine ❙ ASTROLOGIJA

Napomena: Pitawa za na{eg astrologa mo`ete

postavqati preko Interneta na adresu:

astrozenit@hotmail.comUz pitawe navedite datum, mesto i ta~no vreme

ro|ewa kao i bra~no stawe.

❙ ODGOVORI ITAOCIMA

❘ Astrolog

Jasminka Holclajtner

[ta ka`u zvezde?

[ifra: „Slavni Blizanac“

Va{a drugarica ima pravo - u

podznaku ste Vaga, jer niste uzeli u

obzir pomerawe vremena sa zimskog na

letwe. Imate odli~no postavqen Mesec

na ascedentu - podznaku, u opoziciji sa

Jupiterom - slava na osi sedme ku}e

javnosti. Me|utim, bi}ete izlo`eni

mnogim isku{ewima u tom poslu,

posebno konkurenciji. Uda}ete se za

mladi}a koji }e biti poznatiji od vas i

`ive}ete izvesno vreme u inostranstvu.

Finansijsko stawe je odli~no, a

ambicija u vezi sa muzikom ne}e vas

dugo dr`ati.

[ifra: „Lana i Igor“

Vas dvoje ne mo`ete jedno bez drugog,

ali on nije za vas, slabija je li~nost i

vi mu imponujete u svakom pogledu.

Iako je on, kako pi{ete, u svemu

uspe{niji, a uz to je i iz boqe porodice

(?), vi ste mnogo ja~a li~nost koja zna

{ta ho}e. On vama ne mo`e da bude

oslonac, a vi tra`ite to, i predstoji

vam novo poznanstvo, koje }e po~eti kao

tajna veza, a krajem godine mo`ete u}i u

brak s tom osobom i 2010. ostati u

drugom stawu. Ne optere}ujte se wegovim

dugovima, to neka re{ava wegova „boqa“

porodica.

[ifra: „U procepu“

Iako vam se ~ini da }ete odustati

od studija medicine na koje su vas

nagovorili roditeqi jer su oboje

lekari, a „ne volite da radite s

qudima i pored desetki“, zavr{i}ete

uspe{no fakultet 2011. i uda}ete se za

kolegu, ali ne za mladi}a s kojim se

trenutno zabavqate i koji je razlog

va{oj „mr`wi prema qudima“. Imate

gri`u savesti {to `elite da prekinete

studirawe, {to bi, u stvari, bila

osveta roditeqima koji se stalno

sva|aju. Dobi}ete specijalizaciju koja

ima veze sa farmakologijom i ne}ete

raditi sa pacijentima. Ima}ete

sre}an brak.

[ifra: „Prokletstvo“

Va{ primer qubavnog rastanka u

gnevu sa mnogo ru`nih scena ilustruje

koliko re~i mogu da imaju sna`nu mo} i

da deluju sugestivno. Biv{a partnerka

vam je rekla ne{to ~ega se uvek setite

kada `elite da budete bliski sa nekom

novom i - ni{ta. Va{ horoskop pokazuje

da ste skloni nervozi i da va{ jak ego ne

podnosi poraz, a po{to sebe

do`ivqavate kao ma~o tipa, poraz

do`ivqavate kao udarac na svoj ego.

Nove partnerke nisu poligon za

dokazivawe va{eg ega i kada u martu

do`ivite susret sa onom pravom, sve }e

biti u redu. Nema nikakvog prokletstva

kod vas.