LEPOTA UMESTO PEPELA

HRISTOV IVOT UMESTO SEBINOG IVOTA

Zac Poonen

ANNIE (Eni)mojoj odanoj pomonici

koja je verno stojala iza scene i podravala me u mojoj slubi.

Usta ne bi mogla da govore, niti bi ruka mogla da pie,

ako srce ne bi pumpalo ivotvornu krv.

SADRAJ

Ova knjiga i ti_________________________________ 1

1. Pokvarenost sebinog ivota____________________ 2 2. Staza ka Hristovom ivotu (1) - Biti slomljen_______ 12 3. Staza ka Hristovom ivotu (2) - Biti ispranjen_____ 23

4. Lepota Hristovog ivota_______________________ 36

Ova knjiga i ti

Bog je imao veliku i uzvienu svrhu za oveka kada ga je nainio. Od svih stvorenja, jedino je ovek stvoren sa kapacitetom da deli Boiji ivot i da ima udeo u Boanskoj prirodi. Ali on bi mogao da uiva ovu privilegiju jedino ako brovoljno odabere da ivi ivot usredsreen u Bogu.

Dva drveta u vrtu Edena predstavljala su simbolino dva naina ivljenja. Adam je mogao imati udeo ili u drvetu ivota (koje simbolie smog Boga) i iveti Boanskim ivotom, ili je mogao odabrati drvo poznanja dobra i zla, i tako razviti sopstveni samo-ivot i iveti nezavisno od Boga. Kao to svi znamo, on je odabrao ovo drugo. Potekavi od Adama, mi svi sada imamo tu suvie unapreenu samoivost.

Meutim, Boija namera za oveka se nije promenila kada je Adam pao. Hrist je doao na svet da bismo mogli biti osloboeni od ovog samocentrinog ivota koji smo nasledili, i iznova imati mogunost da sudelujemo u drvetu ivota. To je izobilni ivot koji nam Hrist nudi.

Isaija je prorokovao (Isa.61:1-3) da e Hrist kada doe osloboditi narod od robovanja. ovek nije vezan samo od strane avola nego takoe i svojom samoivou. Hrist je doao da nas oslobodi i od jednog i od drugog. Isaija je rekao da e Hrist dati onima koje oslobodi lepotu koja e zameniti njihov pepeo. Pepeo je najprikladniji simbol samoivosti, prikazujui njegovu runou i beskorisnost. Hrist nudi i eli da nam d lepotu Njegovog linog ivota u zamenu za pepeo nae samoivosti. Kakva privilegija! Ipak, mnogi hriani ne uivaju ovo u potpunosti. Zato ne?

Kako ovo moemo uivati?

To je tema ove knjige.

Ove poruke su propovedane na Nilgiris Keswick (Dublji ivot) skuptini odranoj u Coonor-u, Juna Indija, Maja 1971.

Pogledaemo etiri linosti iz Biblije na stranicama koje slede, i svaka od njih e imati neto da nas naui.

Bangalore, India. Zac Poonen

1

PRVO POGLAVLJE

Pokvarenost sebinog ivota

Neemo moi uivati u osloboenju od nae samoivosti pre nego to vidimo neto od njene potpune pokvarenosti. Pogledajmo starijeg sina (u prii iz Luke 15), jer on ilustruje, moda bolje od ikoga drugoga, totalnu trule samoivog ivota.

Mlai sin u toj prii se obino smatra gorim od ta dva brata. Ali kako budemo paljivije posmatrali starijeg brata, otkriemo da je u Boijim oima on isto toliko lo, ako ne i gori. Istina, on nije uinio iste grehe kao njegov mlai brat, ali njegovo srce je izopaeno i samoivo.

ovekova potpuna izopaenost

Ljudsko srce je u sutini isto u svakom pojedincu. Kada Biblija opisuje ljudsko srce kao prevarno preko svega i oajniki nevaljano (Jer. 17:9), to se odnosi na svako Adamovo dete. Civilizovana uglaenost, nedostatak mogunosti da se uini greh, i odgajanje u zatiti moda su nas zadrali da ne padnemo u vee grehe u koje su neki drugi upali. Ali mi ne moemo na raun toga smatrati sebe boljima od njih, jer da smo imali isti pritisak sa kojim su se oni suoavali, mi bismo bez sumnje zavrili u istim tim gresima. Moda je ovo poniavajua injenica da bismo je priznali, ali to je istina. to ranije prepoznamo ovu injenicu, ranije emo iskusiti osloboenje. Pavle je prepoznao da nita dobro ne stanuje u njegovom telu (Rim.7:18). To je bio njegov prvi korak ka slobodi (Rim.8:2).

ovek gleda ono to je spolja i neto naziva dobrim, a drugo loim, ali Bog koji providi srce vidi sve ljude u istom stanju. Biblija ui o potpunoj izopaenosti svih ljudi. Pogledajmo Rimljanima 3:10-12, na primer: Nema nijednog pravednog, (i u sluaju da smatramo da je ovo preterana izjava, pisac nastavlja) ne, nema nijednoga. Nikoga nema da razume, nijednoga koji trai Boga. Svi su zali i svi zajedno su postali beskorisni. Nema nijednoga koji ini dobro, ne, nema nijednoga. Rimljanima 3:10-20 je rezime krivice celog oveanstva kako nereligioznih tako i religioznih ljudi. U Rimljanima 1:18-32 imamo opis 'mlaeg sina' - od spolja nemoralnog bezbonog oveka. U Rimljanima 2 imamo opis 'starijeg brata' religioznog oveka koji je isto toliko grean. Nakon opisivanja ove dve kategorije ljudi, Sveti Duh sumira situaciju rekavi da su obe grupe slino krive. Nema razlike izmeu jedne i druge grupe.

ovek je zaista totalno izopaen; i ako ga Bog ne dosegne i ne uini neto za njega, zasigurno nema nade za njega.

Samocentrinost

Stariji sin (Luka 15:25-32) se moe smatrati simbolom hrianskog radnika. Ako 'otac' u toj prii predstavlja Boga, mogli bismo s pravom smatrati 'starijeg sina' kao vrstu aktivnog hrianina, jer ga vidimo u prii da dolazi kui sa dnevnog posla na oevim poljima. Tu imamo mladog oveka koji nije lenj i koji ne sedi kui uivajui

2

oevo bogatstvo. Tu imamo nekoga ko vredno radi za svog oca, nekoga ko naizgled voli svog oca vie nego njegov mlai brat - jer na kraju krajeva, on nije napustio dom i rasuo oevo bogatstvo kao onaj drugi. On je naizgled odaniji, ali ustvari, kao to emo to videti, jednako toliko sebian kao i njegov mlai brat. To je slika vernika koji je aktivan u Gospodnjim poslovima i naizgled odan svom Gospodu, ali ipak usredsreen na sebe.

Bog je stvorio ovaj svet u kome funkcioniu odreene zakonitosti. Ako se naruavaju te zakonitosti, nastae neka povreda ili gubitak u nekom obliku. Pogledajmo na primer jedan zakon: Bog je uredio da se zemlja okree oko sunca. Ako bi zemlja imala sopstvenu volju i jednoga dana odluila da ne bude vie usredsreena na sunce, nego da se okree samo oko svoje ose, ne bi vie bilo smene godinjih doba i uskoro bi stradao kompletan ivot na zemlji. Nastupila bi smrt.

Na isti nain, Adam je stvoren sa sreditem u Bogu. Onog dana kada je odbio da mu Bog bude sredite i kada je odabrao samoga sebe kao sredite - a to je ono to je bilo ukljueno u njegovu odluku da jede sa drveta koje je Bog zabranio da se jede - on je umro, ba kao to je Bog rekao da e se dogoditi.

Ovde imamo lekciju: U onoj meri u kojoj je na hrianski ivot i sluba usredsreena na sme nas, u toj meri emo iskusiti duhovnu smrt - bez obzira to smo bili nanovoroeni i bez obzira na na fundamentalizam. I tako emo nesvesno posluivati duhovnu smrt i drugima. Moemo imati reputaciju kao predani i arki radnici za Oca (kakvu je moda imao stariji sin), ali moemo ipak zasluiti ukor od Gospoda: Znam da imate reputaciju da ste ivi i aktivni (hriani), ali ste mrtvi (Otk.3:1 Living Bible prevod). Ovo je tragina i opasna mogunost u hrianskom radu. Mnogi hrianski radnici ive na reputaciji koju su sebi izgradili. Kada ga drugi posmatraju, on esto nije svestan injenice da ga Bog gleda u skroz drugaijem svetlu. Poto sm nikada nije bio osloboen od samocentrinosti, on nije u mogunosti da oslobaa druge ak ako i lepo propoveda!

Tako, dakle, imamo svi upozorenje u prii o starijem bratu.

Prepoznavanje unutranjeg zla

Bog esto doputa da naiu periodi pritisaka u naem ivotu da bi na pokvaren samostalni ivot izaao na videlo, tako da bismo poeli da vidimo sebe onako kakvi ustvari jesmo. Prilino nam je lako da smatramo sebe duhovnima kada su nam okolnosti lake. Kada se ne suoavamo sa reavanjem problema, kada nas niko ne iritira, kada stvari idu glatko i nai saradnici su prijatni, moemo se zavaravati u vezi pravog stanja naih srca, ali saekajmo da dobijemo saradnika koji nas iritira ili suseda koji nam sve vreme dosauje i fasada duhovnosti nestaje. Naa samoivost e se izraziti u svoj svojoj runoi.

To se upravo desilo starijem sinu. Kada je njegovom mlaem bratu bila ukazana ast, on se uznemirio. Niko nikada ne bi ni pomislio da bi stariji sin mogao da se ponaa tako drsko. Sve vreme se pokazivao kao fina osoba, ali do tada se nije suoio sa takvim pritiskom, a sada njegova prava priroda dolazi do izraaja. Provokacija u tom trenutku ga nije uinila zlim. Ne. Provokacija je samo iznela na povrinu ono to je sve vreme bilo unutra.

3

Amy Carmichael je rekla: aa natoena slatkom vodom ne moe izbaciti nijednu kap gorke vode, iako se iznenada promuka. Ako gorka voda izlazi iz naih ivota i sa naih usana, razlog je to je uvek i bila tu. Nije izazivanje ili iritacija ono to nas ini gorkima ili neduhovnima. Oni samo iznesu iz nas ono to je ve unutra. Dakle, to bi trebalo da nas uini duboko zahvalnima Bogu to On doputa da doe takav period u naem ivotu kada moemo videti pokvarenost nae vlastite prirode. Ako ne bi bilo takvih prilika, moda nikada ne bismo ustanovili da u nama postoji fontana iskvarenosti i da niti jedna dobra stvar ne stanuje u naem telu.

Ovo nas takoe ui da suzbijanje samo po sebi nije pobeda. Jedna osoba moe planuti u gnjevu u trenutku iskuenja, dok druga (sa neto malo vie samokontrole) u slinoj situaciji moda samo prokuva iznutra, bez da imalo pare izae preko njenih usana! U ljudskim oima, ova druga osoba moe imati reputaciju blagosti, ali Bog koji vidi srca zna da su oboje kuvali iznutra i smatra ih podjednako loima. Razlika u njihovom spoljanjem ponaanju je samo rezultat razliitog temperamenta to Bogu ne znai nita.

Ako bi potiskivanje (suzbijanje) predstavljalo pobedu, onda mislim da trgovci koje sam sreo jesu meu ljudima najslinijim Hristu! Bez obzira koliko muterije iskuavaju njihovo strpljenje, oni ipak zadre blagonakloni stav prema njima, a sve radi posla iako moda kipe iznutra!

Ne. Potiskivanje nije pobeda. Bog ne eli da se samo predstavljamo kao osloboeni i duhovni - nego da zaista budemo osloboeni. Pavle kae: Ne vie ja, nego Hrist ivi u meni (Gal.2:20) To je taka do koje Bog eli da nas dovede.

Hajde da pogledamo karakteristike samoivosti u dva aspekta. Najpre njen stav prema Bogu, i drugo, njen stav prema drugim ljudima. Vidimo oboje predstavljeno u prii o starijem sinu.

Stav samocentrine osobe prema Bogu

Legalizam

Stav samocentrinog ivota prema Bogu i Njegovoj slubi je karakteristian po duhu legalizma. Sebinost moe pokuavati da slui Bogu i takoe moe biti i vrlo aktivna ali to je uvek legalistika sluba. Trai nagradu za slubu koju nudi Bogu. Sluio sam ti sve ove godine, kae ocu stariji sin, i nikada mi ni jare nisi dao. On je sve vreme sluio svom ocu da bi dobio nagradu, ali to nije bilo oigledno do sada. Ovaj trenutak pritiska je izneo istinu.

Tako sebinost slui Bogu ne slobodno, radosno i spontano, nego oekujui nadoknadu. Oekivana nadoknada moe ak biti i neki duhovni blagoslov od Boga, ali sluba koja se vri takvim motivom je legalistika i Bogu neprihvatljiva.

Stariji sin je smatrao svog oca tvrdim i okrutnim jer nije nagradio njegovu slubu tokom svih tih proteklih godina. On je poput oveka kome je dat jedan talanat i koji je doao svom gospodaru na obraun i rekao: Drao sam tvoj talanat na sigurnom (nisam ga davao na dobit), plaio sam se (zahtevae taj dobitak) jer sam znao da se

4

teko moe sa tobom (Luka 19:21, Living Bible prevod). Sebinost smatra da je Bogu jako teko ugoditi i tako se mui i mui da slui Bogu, i ipak sebe osuuje za nezadovoljenje zahteva tako 'zahtevnog' Boga!

Bog ne oekuje ni od koga od nas takvu vrstu slube. Biblija kae: Bog voli onoga koji dragovoljno daje (2.Kor.9:7). Po pitanju slube Bog se takoe raduje u onome koji dragovoljno slui, a ne uz gunanje ili iz neke potrebe. Bog radije eli da ne dobije nikakvu slubu, nego da mu neko slui nerado. Kada neko slui za nagradu, za kratko vreme e poeti da prigovara Bogu da ga nije dovoljno blagoslovio. Stvar postaje jo gora ako je neko drugi blagosloven vie od njega.

Da li nekada uporeujemo na rad i blagoslove koje primamo sa drugima? Ovo moe biti rezultat samo legalistike slube. Isus je jednom govorio u prii o nekim radnicimakoje je neki ovek unajmio u razliitim satima u danu. Na kraju radnog dana gazda je svakome od njih platio po dnevnicu. Oni koji su radili najdue gunali su gazdi i rekli:Kako moe dati nama istu nadnicu kao i svima drugima? Mi vie zasluujemo. Ovi su ljudi radili za nadnicu, a kada su dobili onoliko za koliko su se pogodili, prigovorili su da drugi ne treba da budu plaeni toliko koliko su oni plaeni (Mat.20:1-16).

To je upravo ono to vidimo u starijem sinu. On kae svom ocu: Kako moe sve to da da mom mlaem bratu? Ja sam taj koji ti je verno sluio, a ne on.

Kada su Izraelci sluili Bogu sa gunanjem On ih je poslao u ropstvo, ba kao to im je unapred rekao: Poto niste sluili Gospodu vaem Bogu radosnog i veselog srca...zbog toga ete sluiti svojim neprijateljima (5.Mojs.28:47). Bog ne nalazi zadovoljstvo u legalistikoj slubi.

Samocentrini hriani esto slue Bogu da bi u oima drugih odravali utisak duhovnosti. Ono to ih dri aktivnima u hrianskom radu nije ista i revnosna ljubav prema Hristu, nego strah da e ih drugi smatrati neduhovnima ako nita ne rade. Kada takvi ljudi odaberu sebi lak put, naroito put koji e im omoguiti finansijsku dobit, tada se naporno trude da presvedoe svakoga da ih je Bog vodio tim putem! Sve dok postoji potreba za takvim samoopravdanjem, dotle e biti i potajnog straha da e ostali moda sada imati manje miljenje o njihovoj duhovnosti! Koliki je napor i robovanje u takvom sluenju Bogu.

Kakva je radost i sloboda u sluenju koje izvire iz ljubavi prema Hristu! Ljubav je ulje koje podmazuje maineriju naeg ivota tako da ne kripi i ne kri! Jakov je radio sedam godina da bi dobio Rahilju i Biblija kae da su se tih sedam godina njemu inile kao nekoliko dana, zbog njegove ljubavi prema njoj (1.Mojs.29:20). Tako e biti i sa nama kada naa sluba Bogu proistie iz ljubavi. Nee biti niti napora niti mukotrpnosti.

Biblija ui da je Hristov odnos prema Njegovoj Crkvi poput odnosa mua prema eni. ta mu pre svega oekuje od svoje ene? Ne njeno sluenje. On je nije prvenstveno oenio da bi mu pripremala hranu i prala ve. Ono to on prevashodno eli jeste njena ljubav. Bez toga, sve drugo je bezvredno. To je ono to Bog i od nas trai.

5

Nedokazanost

Sledea karakteristika samocentrinog ivota jeste nedokazanost. Kada je stariji sin ljutito stajao ispred kue, njegov otac je izaao da ga pozove unutra, ali on je bio tvrdoglav i nije eleo da ga poslua.

Zaista, Bolje je biti siromaan ali mudar mladi, nego bezuman kralj koji odbija svaki savet (Prop.4:13, Living Bible prevod). Onaj koji ima oseaj da sve zna i zbog toga nije voljan da ui od drugih je zaista u alosnom stanju.

Samocentrian pojedinac je toliko ubeen da je u pravu da nije voljan da primi korekciju i svakako ne voli da bude kritikovan. Naa duhovnost moda nikada nije toliko na probi nego kada doivljavamo od drugih suprotstavljanje i protivrenost.A.W.Tozer je rekao da jedina stvar koja treba da nas brine kada nas drugi kritikuju jeste da li je kritika istinita ili pogrena, a ne da li je osoba koja nas kritikuje na prijatelj ili neprijatelj. Nai neprijatelji nam ee ukau na istinu u vezi nas samih nego to to uine nai prijatelji.

Nepopustljiva, tvrdoglava narav je siguran znak samocentrinog individualca. Hajde da zapamtimo da na krut, samoodbrambeni stav prema drugim ljudima nagovetava slian stav u naim srcima prema Bogu. Ako nismo voljni da nas naa braa (ak i najmlaa) ue i koriguju, to samo pokazuje koliko smo svezani i pored svih naih duhovnih iskustava i Biblijskog poznanja.

Otac je molio sina, ali ovaj je povreen i pun samosaaljenja. Samocentrian hrianin voli da mu se laska, da bude povlaivan i maen kao malo dete - ak i od strane Boga. Bog treba da nastavi da moli takve osobe, ali one nee lako posluati. Konano, one se mogu nai, kao to se naao stariji sin, potpuno izvan oeve kue.

Da li vidite kako je ljudsko srce uasno!

Stav sebine osobe prema drugim ljudima

Ljubomora i astoljublje

Kada je nae zajednitvo sa Bogom naporno ili je prekinuto, to na razliite naine utie i na nae odnose sa drugim ljudima. Kada je Adam bio odseen od Boijeg ivota on je istog trenutka izgubio ljubav i prema svojoj eni. Kada ga je Bog upitao da li je sagreio, on je optuio svoju enu i rekao: Gospode, to nije moja greka. enina je.

Zavist je jedna karakteristika samocentrinog ivota u svom stavu prema drugima. Stariji sin (u prii) je zavidio svom mlaem bratu i to je ono to ga je razljutilo. Stariji sin je u svim tim godinama bio neosporni naslednik u kui. Sluge su mu se klanjale, ali sada je njegova pozicija bila ugroena. U kui je sada neko drugi u centru panje i on nije mogao to da gleda i podnese. Zavist, taj zlikovac sa zelenim oima, bio je brz da ispravi svoju runu glavu u njegovom srcu.

6

Sebian ivot voli da bude zapaen od drugih. Voli ljudsku slavu i oigledno uiva kada je jedini objekat potovanja. Voli visoke pozicije i privlai panju na sebe na ovaj ili onaj nain. Samocentrian hrianin trai prilike da kae drugima o tome ta je uinio za Gospoda moda na jako poboan nain, ali potajno oekujui potovanje drugih. On je vrlo nesrean i uznemiren kada je neko drugi uspeo ili uinio neto bolje od njega.

Sebian ovek se lako uznemiri i povredi. ezne da bude priznat od drugih i da ga drugi pitaju za njegova miljenja. Zapravo, prilino bi se uvredio ako se drugi ne bi konsultovali sa njim, na primer, na skuptinskom sastanku. On ima toliko visoko miljenje o sebi da voli da govori i govori i govori, mislei da je svima ostalima potreban njegov cenjen savet! Postoje hriani koji kada jednom otvore svoja usta, teko ih zatvaraju; koji nastavljaju da priaju ne shvatajui da su svima okolo dosadili. Nekontrolisani jezik je jedan od znakova nerazapete sebinosti.

Sebian hrianin ne zna da zauzme drugorazrednu poziciju sa zahvalnou i radou. Uznemiren je kada vostvo preuzme neko drugi, a on samo treba da svira pratnju. Jedini put kada je voljan da zauzme drugu poziciju jeste kada zna da je to nain da dobije prvo mesto prilikom povlaenja (penzionisanja) voe!

Prialo se o jednom nemakom caru kako je uvek i na svakom mestu eleo da bude u centru panje. Ako je iao na krtavanje bebe eleo je da bude beba; ako je iao na svadbu eleo je da bude nevesta; ako je iao na sahranu eleo je da bude pokojnik!Nemojmo zaboraviti da njegovo srce nije loije od naeg.

Ljudska samocentrinost ini da ovek eli da privlai panju drugih ak i u najsvetijim aktivnostima bilo da se radi o propovedanju ili ak molitvi Bogu! Samocentrini hrianski voa e spreiti duhovni napredak onih kojima slui jer privlai ljude sebi, a ne Hristu. Pravi Boiji ovek e uvek privlaiti ljude ka Hristu. To je ono na ega nas sve Bog poziva, ali kako su malobrojni oni koji doslovno to i ine.

Spreavanje mlaih radnika

Sebian hrianski voa spreava ostale koji su mlai od njega da postanu voe, da ne bi njegova pozicija bila uzdrmana. On vri slubu na takav nain da uini sebe neophodnim onima kojima slui. Ovo je potpuno suprotno Boijoj volji. Oswald Chambers je jednom rekao da je svako ko sebe ini neophodnim nekoj drugoj dui ve izaao izvan Boijeg reda. Samo Bog je jedina i apsolutna neophodnost svakoj ljudskoj dui. Neka niko od nas nikada ne pokuava da zauzme Njegovo mesto.

Niko u Hristovoj crkvi nije nezamenjiv. Boiji posao se lako moe nastaviti bez nas. Ustvari, moe se nastaviti mnogo bolje bez pomoi onih koji se zavaravaju i smatraju sebe nezamenjivima! Stalno treba da budemo svesni ove injenice. Jednom sam itao o preporuci kako poniziti duu koja sebe smatra nezamenjivom! Preporueno joj je da napuni kofu vodom i gurne u nju svoju ruku do lakta i zatim je izvadi. Kolika rupa ostane u vodi u toj meri e ta osoba nedostajati nakon svog odlaska!! Nai darovi su korisni crkvi, ali niko nije nezamenjiv.

Moramo biti voljni da se povuemo u pozadinu u svako doba kada nas Bog opozove, ali sebian hrianski radnik to nikada nee prihvatiti. On e maksimalno dugo eleti da odri svoju poziciju. Mnoge takve 'hrianske voe' danas trunu na svojim

7

'tronovima' spreavajui Boiji rad. Ne znaju ta znai ljubazno otii u senku pozadine i pustiti drugog da zauzme njihovo mesto.

Verovatno ste uli za izreku: 'Uspeh bez naslednika je neuspeh'. Isus je prepoznao to iobuio je ljude da nastave Njegov posao. Tri i po godine je obuavao druge ljude da preuzmu voenje Njegovog posla. Kakav je to primer koji treba slediti!

Pavle je prepoznao neophodnost obuavanja drugih ljudi koji e nastaviti posao. U 2.Tim.2:2 on kae Timotiju: Ono to sam ti poverio, ja elim da prenese i drugim ljudima koji e za uzvrat biti sposobni da obue druge ljude (etvrta generacija) (parafrazirano). Ono to zapravo Pavle kae jeste: Mora poveriti ovo blago drugima. Nikada ne spreavaj mlae ljude od sebe da iskorae. ak i poslovni ljudi prepoznaju princip 'uspeh bez naslednika je neuspeh', ali mnoge hrianske voe ovo nisu prepoznali. Zaista, deca ovoga sveta su mudrija u svojoj generaciji od dece svetla.

Zaista nije nita drugo nego sebinost koja ini da ovek zavidi nekome ko je mlai, a moe bolje da radi neke stvari nego on sm. Kain je bio ljubomoran zbog injenice da je Bog prihvatio Avelja, a njega odbacio. Da je Avelj bio stariji od njega, to bi se moglo tolerisati, ali ta uasna injenica da je njegov mlai brat bolji od njega ga je toliko izbezumila da je zaklao Avelja.

Isto to vidimo u sluaju Josifa i njegove brae. Josif je primio boansko otkrivenje i to je doprinelo da svih njegovih desetoro brae pozelene od zavisti toliko su zavidili da su eleli da ga ubiju.

Car Saul je zavidio mladom Davidu zato to su ene pevale: Saul je pobio hiljadu, dok je David pobio deset hiljada. Od tog dana je odluio da ga ubije. Ljudska istorija, a time i istorija hrianske crkve takoe je iznova i iznova puna istih tih pria.

Isto tako, farisejske stareine su bile zavidne zbog popularnosti mladog Isusa iz Nazareta i odluile su da ga predaju na raspee po svaku cenu.

Sa druge strane, koliko je osveavajui kontrast videti oveka kao to je Varnava, u Novom Zavetu. On je bio stariji (hrianski) radnik koji je uzeo novoobraenog Pavla pod svoje krilo, kada niko drugi nije mogao da prihvati Pavla. Varnava ga je doveo u crkvu u Antiohiji i ohrabrio ga. U Delima 13 itamo da su Varnava i Pavle zajedno ili na misijsko putovanje i kada je Varnava video da Bog poziva tog mladog radnika Pavla u veu slubu nego to je njegova vlastita, on je drage volje ustuknuo i ljubazno se povukao u pozadinu. I ta fraza 'Varnava i Pavle' gotovo nezapaeno pretvorila se u 'Pavle i Varnava' u Delima Apostola. Hrianska crkva danas trpi zato to su malobrojni ljudi poput Varnave koji znaju ta znai ustuknuti i dopustiti da drugi bude poastvovan. Mi smo voljni da ustuknemo u stvarima koje nisu vane. Kada prolazimo kroz vrata, na primer, ne marimo da se zaustavimo i pustimo drugu osobu da prva proe. Meutim, u vanim stvarima kao to je to poloaj i vostvo u crkvi nismo toliko voljni da ustuknemo. Toliko je prevarna naa sebinost. Moemo imati lanu poniznost u stvarima koje se ne raunaju, ali vane stvari su te u kojima vidimo sebe kakvi zapravo jesmo.

8

Ponos

Samocentrina osoba ima visoko miljenje o samoj sebi. Stariji sin je rekao: Sve ove godine sam naporno radio za tebe i nikada nisam odbio nijednu tvoju zapovest. Bio je ponosan na svoju pokornu slubu svom ocu. Ponos se uzdie u naim srcima ne samo zbog naih vrlina i uspeha nego i zato to oseamo da ostali ljudi oko nas nisu radili svoj posao toliko dobro kao mi. Ponos je uvek rezultat uporeivanja sebe sa drugima. Ako su drugi oko nas oigledno bolji od nas, nikada se ne bi oseali ponosno. Da je u ovoj prii postojao jo jedan brat koji je sluio ocu jo vernije od starijeg sina, ovaj drugi se uopte ne bi oseao ponosno u prisustvu njega. Meutim, u ovom sluaju on je osetio da moe da se pobedniki uporedi sa svojim mlaim bratom. Sluio sam ti verno, kae on svom ocu, a pogledaj ovog tvog mlaeg sina. ta je on radio? On je rasuo svoj novac na kurve.

Luciferov pad je bio kroz ponos. On je uporeivao sebe sa ostalim anelima i osetio da je mudriji, lepi i uzvieniji od svih njih. Bio je pomazani heruvim, ali je postao avo. Od tada su i mnogi drugi izgubili svoje pomazanje na isti nain. Ti moes biti kao aneo, ali te ponos u jednom trenutku moe pretvoriti u avola. To je bila bolest kojom su fariseji bili zaraeni. Isus ih je verodostojno prikazao u prii u kojoj se farisej moli: Gospode, hvala ti to nisam kao drugi ljudi. Ja postim, molim se, dajem desetak... - do gadosti. Takav je sebian ivot. Ponekad, meutim, ponos moe biti jo podmukliji kao u sluaju kada se uitelj u nedeljnoj koli nakon predavanja ove prie molio: Gospode, hvala ti to nismo kao taj farisej. Nama je ovo smeno jer mi zamiljamo da nismo kao taj uitelj nedeljne kole!! Kao slojevi crnog luka, duhovni ponos je duboko proet u nama s vremena na vreme zaodenut u lanu poniznost koja je najgori oblik ponosa!

Samocentrian hrianski radnik nije neko ko se obavezno istie nekim prenaglaenim stavom. On poseduje od spolja mnogo lane poniznosti, pobono-pognutu pojavu i 'ponizan' govor, ali iznutra on sebe uporeuje sa drugima i dii se svojom dobrotom, veliinom i 'poniznou'.

Osuivanje drugih

Takvo uporeivanje sebe sa drugima konano dovodi do osuivanja drugih - ponekad i grubim i sarkastinim izraavanjem. Posluajte ta stariji sin kae svom ocu: Taj tvoj mlai sin koji je rasuo tvoj novac sa kurvama... Ko mu je dao te informacije? Niko. On je samo pretpostavio najgore. Kada nekoga mrzi lako ti je da poveruje najgoru moguu stvar u vezi sa njim. Kako je samo stariji sin sa uitkom razotkrivao promaaje svog brata umesto da ih sakrije.

Da li vidimo samo greke u drugim ljudima? Da li se potajno obradujemo kada vidimo da neko padne - posebno ako je to neko ko nam se ne svia? Naa srca su toliko kvarna da kada drugi ljudi padnu to nas uopte ne raalosti. Ba suprotno, pomalo smo i zadovoljni, jer to nas prikazuje boljima od drugih. Takav stav je karakteristian za samocentrinu osobu.

Da li sudimo motive drugih ljudi? Samocentrina osoba vidi da neko neto radi i kae samoj sebi: Znam ja zato on to radi... i nastavlja da ukljui neki telesan motiv tom radu. Koliko se samo sebian ivot uzdie ak do mere da sedne na Boiji prestol

9

(jer nakon svega, jedino Bog moe da sudi motivima drugih). Pavle nas upozorava: Pazite da ne doskaete na zakljuak da li je neko dobar sluga ili ne pre nego to se Gospod vrati. Kada Gospod doe, On e upaliti svetlo tako da e svako jasno videti kakvi smo svi pojedinano, duboko unutar naih srca. Tada e svako znati zato (sa kojim motivom) smo radili Gospodnje poslove (1.Kor.4:5 Living Bible prevod). Jedino kada se Gospod vrati (ne pre toga) znaemo stvarne motive svake osobe.

Neljubav

Samocentrina, sebina osoba nema nikakvu stvarnu ljubav prema drugim ljudima i to je koreniti uzrok njenog krutog stava prema njima. On se moe pretvarati u iskazivanju puno ljubavi, ali nedostaje joj originalna Hristolika ljubav. Stariji sin nikada nije otiao ocu u periodu svih tih godina da se prijavi kao dobrovoljac da trai svog izgubljenog brata. Nije mario da li je njegov brat mrtav ili iv. Sve to ga je interesovalo bilo je da se proveseli sa svojim drutvom (stih 29). Dokle god je on sm bio srean, nije ga bilo briga ta se deava drugima.

Jesmo li svezani tako u sebi? Kakav je na stav prema povratnicima u greh? Lake je voleti nevernika nego povratnika u greh, ali ako zaista imamo Hristovo saoseanje, voleemo i jedne i druge. Mlai sin u prii je slika povratnika u greh. Lako je njega osuditi. Mnogo tee je voleti ga i pomoi mu. Biblija kae: Ako je hrianin poraen u nekom grehu, vi koji ste poboni treba da mu blago i ponizno pomognete da se vrati na pravi put(Gal.6:1). Takoe: Ako vidi da hrianin grei treba da se moli Bogu da mu oprosti i On e mu dati ivot' (1.Jov. 5:16 Living Bible prevod). Da li smo se ikada ovako molili za one koji su pali? Ne. Zato ne? Zato to smo jako usredsreeni na same sebe.

Kada traimo dublji ivot i bliskije hodanje sa Bogom, nemojmo nikada zaboraviti da dublji ivot treba da nas vie okrene prema napolju. Bog nam ne poklanja bliskiji hod sa Njim samo da bi 'nas proveselio sa naim drutvom'. Tako nam je lako da uemo u nae male svete druine (drutvo onih koji veruju kao mi) i misliti samo na na uitak sve vreme gledajui sa visine one koji nisu imali 'iskustva dubljeg ivota'. To uopte nije dublji ivot. To je samocentrinost u kostimu duhovnosti; i to je gadost pred Bogom.

Nemojmo se varati. Ako smo zainteresovani samo da se 'veselimo' (iako to moe biti duhovno veselje) sa ostalim lanovima nae 'duhovne druine', a nismo sposobni za zajednitvo sa vernicima koji ne gledaju naim oima, onda smo mi ustvari u stanju duhovnog zastoja. Biblija kae: Onaj koji ne voli svog brata taj je u smrti (1.Jov.3:14). Re koja je prevedena kao 'voli' u ovom stihu na grkom je 'agapao' to znai 'vrednovati, imati staranje i uivati'. Dakle, ovaj stih zapravo znai da ako ne vrednujemo nau brau i sestre (ak i one iz drugih denominacija), ako ne oseamo brigu za njih, ako im nismo verni i ako se ne radujemo u njima, onda, uprkos svom naem Biblijskom poznanju i duhovnim iskustvima, mi smo u stanju duhovne smrti.

10

Prevashodna sluba Svetog Duha

Moemo biti mladi ili stari, drati se svake doktrine 'svetosti', sa bilo kakvim brojem iskustava i blagoslova na na raun, ali rei u vam da 'ja' teko umire. Moramo da znamo ta znai svakodnevno uzimati svoj krst i slediti Isusa, ako elimo iveti u pobedi nad samima sobom. Nema drugog naina. Doi emo do vie detalja o tome u narednim poglavljima.

U meuvremenu zapamtimo da je Sveti Duh doao da nam pomogne da usmrtimo samocentrinost. Biblija kae: Mi po prirodi volimo da radimo stvari koje su upravo suprotne onome to Sveti Duh kae da radimo, a dobre stvari koje elimo da radimo kada Sveti Duh u nama deluje jesu upravo suprotne naim prirodnim eljama. Ove dve sile (na sebian ivot i Sveti Duh) su u neprekidnoj meusobnoj borbi da zadobiju kontrolu nad nama (Gal.5:17, Living Bible prevod).

U ovim danima, kada su mnogi hriani naroito zbunjeni u vezi slube Svetog Duha, dobro je da imamo na umu da je On doao kao Pomonik koji e nam pomoi da usmrtimo dela tela (sebinog ivota). On ini i mnoge druge stvari u nama i kroz nas. Nemojmo prezreti nijednu od njih. Meutim, ako Mu ne dopustimo da usmrti na sebian ivot, tada su sva naa druga iskustva bezvredna.

Biblija kae: Ako ivite po telu pomreete, ali ako Duhom usmrtite dela tela (a videli smo neka dela tela u ovom poglavlju) iveete, jer koji god su (ovako) voeni Svetim Duhom to su Boiji sinovi (Rim.8:13,14). Stih 14 se esto citira izvan konteksta i predstavlja kao vostvo Svetog Duha u vezi sa tim gde trebamo ii ili ta trebamo raditi, ali ustvari je povezan sa prethodnim stihom i ukazuje na to da nas Sveti Duh vodi ka usmrivanju samocentrinih elja. Taj stih takoe ui da je ovo prepoznavajui znak Boijih sinova.

U prii u Luki 15 primeujemo da je oeva ljubav ista za oba njegova sina. On nita manje nije voleo starijeg sina od mlaeg. Izaao je iz kue radi oba sina. Kada je mlai sin doao kui on je izaao napolje da mu ukae dobrodolicu i kada je stariji sin odbio da ue u kuu on je takoe izaao da ga pozove unutra. Ustvari, ak mu je rekao: Sine, ti si sa mnom stalno i sve to imam tvoje je. Da li vidite veliinu Boijeg srca ak i prema samocentrinim pojedincima? On nas voli i eli da nam d sve to ima, ali najpre nas mora osloboditi od nae samocentrinosti.

Bog ne voli kurvu vie od samopravednog fariseja. On ih oboje jednako voli i dao je svog Sina da umre za oboje. Meutim, odgovor u srcima tih dvoje moe biti razliit i to je ono to ini razliku ak i u Oevoj kui. Mlai sin koji je jednom bio daleko od oeve kue sada sedi za stolom uivajui oevo bogatstvo. Stariji sin koji je sve vreme bio unutra sada je napolju. Zaista, kao to je Gospod rekao: Mnogi koji su sada prvi bie poslednji u venosti i mnogi koji su ovde poslednji tamo e biti prvi. Jedino ako smo voljni da se ponizimo i priznamo nau pokvarenost i odgovorimo celim srcem na Oevu ljubav biemo u mogunosti da praznujemo sa Njim za Njegovim stolom.

Neka Gospod govori naim srcima.

11

DRUGO POGLAVLJE

Staza ka Hristovom ivotu

1. Biti slomljen

Stih koji jasno opisuje stazu koja nas izvodi iz naeg sebinog ivota u punu lepotu Hristovog ivota jeste Galatima 2:20 Ja sam razapet sa Hristom, no ipak ivim. Ali to nisam vie ja, nego Hrist koji ivi u meni. Moda nam je to samo dobar stih za pamenje ili pogodan za pripremanje propovedi u tri take! Meutim, za apostola Pavla koji ga je zapisao to je bio opis njegovog iskustva. On je razmenuo pepeo njegovog sebinog ivota za lepotu Hristovog vlastitog Boanskog ivota, a to mu je bilo omogueno zato to je prihvatio smrt svojem 'ja'.

Jedino kada je 'ja' (sebini ivot) razapet, tada se Hristos moe izraziti svojom slavom u nama. U 2.Kor.3:18 itamo da nas Sveti Duh preobraava u Hristovo oblije iz jednog stepena slave u vii stepen. Ovo je prevashodna sluba Svetog Duha. Iz dana u dan i iz godine u godinu Boiji Duh trai da nas sve vie saobraava u slinost Hristu, ali staza od jednog koraka slave ka sledeem je preko krsta. Ako kroz Svetog Duha usmrtimo na sebini ivot poznaemo izobilje Hristovog ivota, u suprotnom neemo.

Danas vie ne moemo ii slobodno do drveta ivota kao to je to Adam mogao pre svog pada. U Postanku 3:24 itamo da je Bog postavio plameni ma ispred drveta ivota. Dakle, pre nego to moemo imati udeo od ovog drveta plameni ma treba da padne na nas i usmrti na sebian ivot. Ne postoji drugi nain za dosezanje Boijeg ivota. Put krsta je jedini put u puninu ivota. Ova istina se nauava kako doslovnim reima tako i kroz simboliku kroz celo Sveto Pismo, od Postanka do Otkrivenja.

Krst nas lomi, a takoe i prazni. Primetiemo ova dva aspekta o krstu u ovom i narednom poglavlju.

Jakovljeva dva susreta sa Bogom

Jakov je bio ovek koji je eksperimentalno nauio ta znai biti slomljen. Moemo nauiti mnoge istine iz njegovog ivota.

Izvanredna stvar u vezi Biblije jeste to to je apsolutno iskrena u zapisima padova i promaaja svojih najveih ljudi. Sveto Pismo ne prikazuje mermerne svece. U Boijoj Rei vidimo ljude i ene upravo onakve kakvi su bili sa manama i svime ostalim. Zbog toga su nam biografije Biblijskih karaktera vee ohrabrenje nego mnoge biografije pisane u nae vreme (koje neizostavno skrivaju nedostatke ljudi o kojima govore i predstavljaju ih kao super-svece).

Jakov je bio ovek sa strastima kao to su nae. Bio je bez sumnje pozvan od Boga i od venosti je predodreen da bude izabrana posuda za Boije namere, ali imao je iskvareno i prevarno srce, ba kao to je nae. Bog poziva obine ljude u Njegovu slubu - ne supermene. Vrlo esto Bog poziva proste, prezrene i slabe u svetu da bi

12

izvrio svoje namere. On ne pridaje nikakvu prednost ljudskoj pameti i sposobnosti u Njegovoj slubi.

Jakov se sigurno mnogo puta sreo sa Bogom u svom ivotu, ali u zapisu koji imamo u 1.Mojsijevoj knjizi stoje dva istaknuta susreta sa Bogom. Prvi kod Vetilja gde je sanjao lestve koje doseu do Neba i gde je rekao: Ovo je kua Boija (1.Mojs.28:10-22). Drugi je kod Fanuila gde se hrvao sa Bogom i gde je rekao: Video sam Boga licem k licu (1.Mojs.32:24-32). Izmeu ta dva dogaaja postoji period od dvadeset godina.

itamo da se kod Vetilja Jakov zaustavio kada je zalo sunce (1.Mojs.28:11). Naravno, to je samo izjava koja ukazuje na doba dana kada je Jakov stigao u Vetilj. Meutim, dok itamo kasniji zapis Jakovljevog ivota (u sledea etiri poglavlja), nalazimo da je sunce zaista zalo nad njegovim ivotom. Tako se nastavilo dvadeset godina, tama je postajala sve dublja i dublja, ali tu nije bio kraj prie.

Kod Fanuila se ponovo susree sa Bogom. I tamo, kae zapis, odmah nakon njegovog susreta sa Bogom sunce je izalo i Jakov je nastavio sa putovanjem (1.Mojs.32:31). Opet geografski faktor, ali koji takoe govori neto o Jakovljevom ivotu. Bio je drugaiji ovek od tog dana. Tama je prola i svetlost od Boga je obasjavala njegov ivot.

Bog nam je dao zapis o Jakovljevoj tami da bi nam pokazao da je bio obian ovek. Iskusio je istu tamu kao i mi, ali je iskusio i izlazak sunca. Ovo nas ohrabruje da verujemo da bez obzira koliko je velika tama naeg sebinog ivota, ipak moemo videti izlazak sunca, ako budemo sledili stope Jakova kod Fanuila.

Pogledajmo onda Jakovljev ivot; najpre kada je sunce zalo nad njim; a zatim kada je sunce izalo.

Sunce zalazi

Jakov je iz majine utrobe izaao drei se za nogu svog brata blizanca. Tako mu nadenue ime Jakov (to znai Grabljivac) (1.Mojs.25:26, Living Bible prevod). Upravo kakav je Jakov i bio. Uvek je neto grabio od nekoga. Ugrabio je pravo prvenca od svog brata, a kasnije i blagoslov od svog oca. Ugrabio je Rahilju od njenog oca Lavana, a kasnije takoe i Lavanovo imanje.

Jakov je bio i trgovac. Istrgovao je sa Isavom pravo prvorodstva. Kasnije je trgovao sa Lavanom za Rahilju. Kod Vetilja ga nalazimo kako trguje ak i sa Bogom.

Jakov je takoe bio prevarant. Kada je eleo blagoslov svog oca bio je spreman da prevari oca kako bi to dobio. Bio je ak spreman da se pozove na ime Boije za svoju la. Kada ga je Isak pitao kako je uspeo tako brzo da nabavi meso, on mu odgovara: Gospod je dao (1.Mojs.27:20). Kako je samo mogao lako da slae, ak i u ime Gospodnje! Sasvim sigurno nije imao straha Boijeg.

Takva je bila Jakovljeva priroda - grabljiva, trgovaka i prevarantska, sve vreme gledajui svoje vlastite zemaljske ciljeve. Jakov je u mnogome bio Adamovo dete.

13

Uskraen Boijeg poziva

Kod Vetilja sunce je konano zalo nad njegovim ivotom. Tamo u snu Bog je Jakovu dao otkrivenje svoje velike i slavne namere za njegov ivot. Dao mu je ista obeanja kao Avramu, ali kako je Jakov na to odgovorio? On je u ljutnji rekao: Gospode, ja nisam toliko zainteresovan za sve te duhovne blagoslove. Ako me samo zatiti od povreda i opasnosti i da mi hranu i odeu, biu sasvim srean. Dau ti deseti deo mojih prihoda i priznati tebe za svog Boga (1.Mojs.28:20-22).

Mnogi hriani su takvi. Bog ih pozove na neto veliko i slavno, a oni se odlue za neto to je daleko, daleko ispod tog nivoa. Bog ih pozove da potroe svoju snagu u Njegovom poslu, ali oni protrae njihove ivote zaraujui novac i traei ast u ovom svetu. Kako je u Boijem narodu malo onih koji prepoznaju svoj uzvieni poziv! Jedan od njih bio je Boiji ovek koji je rekao svom sinu: Ako je Bog za tebe namislio da bude misionar, ne bih voleo da se toliko sroza da postane car ili milioner. ta su kraljevstvo i plemstvo u poreenju sa au zadobijanja dua za Hrista.

Boija svrha za nas - kao i za Jakova - prevazilazi sme fizike blagoslove. Njegova svrha je u osnovi dvostruka prvo da moemo odraavati Hristov ivot drugima i drugo, da moemo pruiti taj ivot drugima. Ovo je poziv hrianina i ne postoji vei poziv na zemlji. Ipak, mnogi hriani poput Jakova ne prepoznaju ovo, pa ak i neki koji su u hrianskom radu. Bog im daruje neki duhovni dar ili sposobnost, a oni se ubrzo ponesu tim, potpuno promene pravac i odu daleko od centralne Bogom date svrhe za njihov ivot. Kao dete koje se ponese svojom igrakom, oni se ponesu svojim darovima. To ispuni ceo njihov vidik i nikada ne vide nita izvan toga. Kako ih je Sotona mudro skrenuo sa pravog puta, a da toga nisu ni svesni!

Jakov nije mogao prihvatiti veliinu Boije svrhe za njegov ivot. Bio je zadovoljan sa igrakama kada je Bog eleo da ima nebesko bogatstvo. Rezultat takvog uskog vidika jeste da se Boija svrha za Jakovljev ivot odloila. Bog je morao da eka dvadeset godina da bi Jakov postao voljan da okrene svoj um od svetovnih stvari i upravi ga ka viim stvarima. Koliko mnogo hriana spreava i odlae Boiju slavnu svrhu za njihov ivot zato to su oduevljeni stvarima koje su u podnoju Boijih visina.

Pavle je bio drugaiji ovek. On je pred sm kraj svog ivota mogao rei da nije bio neposluan nebeskoj viziji. Na putu za Damask Bog mu je dao viziju o velikoj slubi koju je imao za njega da slepcima otvara oi i oslobaa ih od Sotonine sile kroz poruku Evanelja (Dela 26:16-19). Pavle nigde nije zaglavio u nekom socijalnom radu niti u bilo emu manjem od onoga na ega ga je Bog pozvao.

Meutim, Jakov nije tako odgovorio kada mu je Bog govorio. I sunce je, dakle, zalo nad njegovim ivotom, a stvari su postajale sve mranije i mranije. Ipak, predivna stvar jeste da Bog nije dopustio da Jakov ode. On mu je kod Vetilja obeao: Neu te napustiti dok ne ispunim obeanja koja sam ti dao. I Bog je odrao svoju re. To je ono to nas hrabri - Boija istrajnost sa Njegovom tvrdoglavom decom.

14

Boanska disciplina

Bog je morao strogo da disciplinuje Jakova da bi mu ispunio svoja obeanja. Tako vidimo, od ovog momenta, pa sve do drugog sastanka kod Fanuila, dvadeset godina Boanskog kanjavanja u Jakovljevom ivotu sa ciljem da on doe do take da prihvati od Boga ono najbolje za svoj ivot.

Pre svega, Bog je postavio lukavu osobu koja e se suoiti sa Jakovom. Lavan je bio pametan koliko i Jakov, i dok su zajedno iveli i poblie se upoznali, deavalo se mnogo trenja i neke Jakovljeve otrice su uklonjene. Bog zna sa kime treba da nas suoi da bi nas oistio od naih nepravilnosti. Bog odmerava svoju disciplinu nad nama prema naim linim potrebama; On ini da sve stvari zajedno doprinose naem dobru, ak i kada nas suoava sa nekim kao sto je Lavan ukoliko se ne pobunimo protiv Boijeg provienja. Mnogi ljudi su nauili posveenje tako to ih je Bog doveo u brak sa nekim ko je isti kao oni. Varnice lete kada se gvoe sudari sa gvoem' (Prie 27:17, Living Bible prevod) ali time se otre oba komada gvoa!

Jakov na kraju poinje da anje ono to je sejao. Celog svog ivota je varao druge. Sada sm biva prevaren. Prolazi kroz svadbenu ceremoniju mislei da je oenio Rahilju, ali sledeeg jutra otkriva da je ustvari oenio Liju! Kako mu samo Lavan odgovara! Sada je sm okusio taj gorak lek koji je davao drugima. Bog ne disciplinuje bez cilja ili proizvoljno. On zna koja doza je potrebna svakoj osobi i prema tome daje lek. Milostivima se Bog pokazuje milostiv; tvrdoglavima se pokazuje kao tvrdoglav (Ps.18:25). On zna kako treba postupati sa svakim Jakovom.

Nije tu bio kraj Jakovljevim problemima. Nakon etrnaest godina tekog rada stekao je i Rahilju da bi otkrio da je neplodna. Bog je bio milostiv i konano mu je dao dete sa njom, ali ak ni to nije promenilo Jakova. Jo uvek nije mogao verovati Bogu, nego je nastavio da spletkari.

Sledee to je smislio bilo je da prisvoji Lavanovu imovinu. Jakov je bio pametan. On zna sve trgovake trikove i zna kako da doe do najbolje Lavanove stoke. Koliko dugo Bog treba da eka dok Jakov naui da Mu veruje i odbaci svoju ljudsku genijalnost. Taj isti problem Bog ima i danas sa mnogom svojom decom. On nije impresioniran naom pameu. On nas eka da ugledamo svu uzaludnost toga, pre nego nas moe upotrebiti za Njegovu volju.

Konano vidimo kako Jakov planira da pobegne od Lavana. Umorio se od ivljenja sa svojim starcem i eli da ode. Meutim, dok je beao shvatio je da je samo iskoio iz tiganja u vatru. On doznaje da Isav ide pravo na njega sa velikom vojskom, a i da Lavan ide za njim u poteru. Onaj koji pokuava da pobegne od Boije discipline otkriva da to nije neki lak zadatak. Da je Jakov tu stvar stavio u Boije ruke On bi ga oslobodio od Lavana na svoj nain, ali Jakov jo nije nauio da se pouzdaje u Boga.

Naavi se na ivici i u ivotnoj opasnosti Jakov sada poinje da se moli. Brz je da podseti Boga na Njegovo obeanje dato kod Vetilja (1.Mojs.32:9-12). Sma molitva mu nije dovoljna, nego ima i svoje spletke. Smislio je mudar plan kako da sauva bar deo svog drutva u sluaju da ga Bog napusti. Kako je vrlo mnogo takvih koji priaju o poverenju u Boga i ivljenju po veri, a sve vreme imaju neki zemaljski izvor sigurnosti kojem e pribei u sluaju da sma vera u Boga ne urodi plodom! Jakov zaista u velikoj meri lii na nas.

15

Koliko esto smo to videli, kao to je Jakov shvatio kada se susreo sa Isavom, da su nai strahovi neosnovani i da nema potrebe za planiranje, brigu i sumnju u Boga. Isavovo srce je bilo u Boijim rukama i On ga je mogao usmeriti (kako kae u Priama 21:1) u kojem god pravcu On odlui. Kada ovek pokuava da ugodi Bogu, On ini te smiruje ak i njegove najvee neprijatelje (Prie 16:7, Living Bible prevod). Bog je jasno rekao Jakovu da e se starati za njega, ali Jakov nije mogao da veruje Boijem obeanju.

Jakov je proveo dvadeset dugih i bolnih godina karanja pod Boijom rukom. Nisu nam dati svi detalji kroz ega je sve Jakov proao - ali mora da je imao vrlo muno vreme. Takoe, mora da je bilo i fiziki iscrpljujue - raditi i spavati na otvorenom, izloen suncu, rosi i kii, ali sva ova disciplina je bila neophodna sa ciljem da zdrobi Jakovljevu samodovoljnost i samopouzdanje. Tek u kasnijim godinama, kada bude pogledao unatrag, bie u mogunosti da ceni to kroz ega ga je Bog proveo ali ne sada. Boiji ukor je uvek ispravan i od najvee dobrobiti za nas, da bismo mogli imati udeo u Njegovoj svetosti. (Ali) Biti kanjavan nije ugodno dok traje - ono boli! Meutim, kasnije moemo videti rezultat, tihi rast u blagodati i u karakteru (Jevr.12:10,11, Living Bible prevod). Kao to glasi i dobro poznata duhovna pesma: Milou i sudom, mreu vremena On mi plete,I uvek se rosne kapi sijaju Njegovom ljubavlju:Blagosiljau ruku koja je vodila, blagosiljau srce koje je planiralokad budem kraj Trona gde ivi Slava u zemlji Emanuela.

Sunce izlazi

Videli smo kako je sunce zalo nad Jakovljevim ivotom i kako je tama postajala sve vea u sledeih dvadeset godina. On je zaista bio samo obian ovek kao mi. I nad takvim ovekom jednog dana sunce izlazi. Bog se sreo sa njim drugi put i promenio ga je u 'Izrael' - Boijeg princa.

Samo je Bog mogao da vidi neko dobro u tako beskorisnoj osobi poput Jakova i strpljivo ii za njim bez odustajanja. Tu vidimo blagost i veliinu naeg Boga. I to je ono to nas ohrabruje. Uprkos svoj naoj samocentrinosti Bog nas ne baca na deponiju. Strpljiv je sa nama.

Moemo da ne verujemo u doktrinu istrajavanja svetih u veri, ali ne moemo neverovati u Boiju istrajnost. Neu te ostaviti dok ne uinim ono sto sam ti obeao, bilo je Njegovo obeanje Jakovu kod Vetilja a to je obeanje nama. Kako je divno i kako je poniavajue poznati Boiju dugostrpljivost u postupanju sa nama. Kada On ne bi bio takav niko od nas ne bi imao nikakvu nadu.

Kod Fanuila Bog zadaje Jakovu konani udarac. U prethodnih dvadeset godina ga je disciplinovao i lomio, malo po malo. Sada je dolo vreme da dovri taj posao konanim udarcem. Da Bog to nije uinio tada, moglo je potrajati jo dvadeset godina da bi sunce izalo nad Jakovom. Bog zna koji je pravi trenutak da jednom zauvek zdrobi nae samopouzdanje.

16

Blagosloven od Boga

Kada je Bog konano slomio Jakova tada je Jakov bio zaista blagosloven. itamo zapis: Tamo je Bog blagoslovio Jakova (1.Mojs.32:29). Re 'blagoslovi' je verovatno najee koriena re u molitvama hriana, ali malo je onih koji razumeju njeno pravo znaenje.

ta je blagoslov? Kakav blagoslov je Jakov dobio? To je opisano u 28-om stihu kao sila sa Bogom i sila sa ovekom. To je blagoslov koji nam svima treba i to bismo trebali da molimo. Jedino to moe uiniti da sunce izae nad naim ivotima. Nita manje od ovoga je ono to Bog eli da daruje svom narodu. Isus je ukazivao na taj blagoslov kada je traio od svojih uenika da ekaju u Jerusalimu Oev blagoslov. Rekao je: Kada Sveti Duh doe na vas, primiete silu (Dela 1:8) - silu sa Bogom i silu sa ljudima. Jakovi e silom Svetog Duha biti preobraeni u Izraele. To je uinilo da sunce izae nad Petrovim ivotom i nad ivotima ostalih apostola tog dana u gornjoj sobi u Jerusalimu.

I jedino to moe da odgovori nepotenju naeg sebinog ivota. To nije pitanje reforme ili donoenja dobrih odluka ili ak nae reenosti. Stvar je u tome da nas Sveti Duh u potpunosti zaposedne, upravlja i vlada naim ivotima.

Ali gde nas to vodi Sveti Duh? Uvek krstu. Samo kada smo razapeti Hrist moe iveti u nama u svojoj punini. Tek kada je Isus bio krten i sahranjen pod vodom - simbolino prihvatajui smrt sebi - tada je Sveti Duh siao na Njega (Mat.3:16). Tek kada je Jakov bio slomljen bio je i blagosloven. Tek kada je Mojsijevo samopouzdanje bilo zdrobljeno tokom 40 godina uvanja ovaca, bio je spreman da oslobodi Izrael. Stena je trebala biti udarena pre nego to je mogla potei iva voda. Izraelci su trebali da prou kroz reku Jordan (simboliui smrt i sahranu) pre nego to su mogli da dospeju u Hanaan (koji je simbol ivota u punini Svetog Duha). Gedeonova vojska je trebala polomiti svoje krage da bi svetlost mogla iznutra sijati. Boica je trebala biti razbijena pre nego to je miris mogao ispuniti kuu. Petrovo hvalisavo samopouzdanje je trebalo biti zdrobljeno da bi bio spreman za Pedesetnicu. Ovu istinu nalazimo kroz celo Sveto Pismo.

Bilo bi opasno da Bog d silu oveku koji nije slomljen. Bilo bi to poput davanja otrog noa estomesenoj bebi, ili kao upravljanje strujom od 20.000 volti bez odgovarajue izolacije. Bog je oprezan. On ne daje silu Svog Duha onima kod kojih je 'ja' jo neslomljeno. On uklanja svoju silu od oveka koji prestaje da bude slomljen.

Jakov je sada bio blagosloven od smog Boga. Ranije je Isak poloio svoje ruke na njega i blagoslovio ga, kada mu je Jakov doneo divlja (1.Mojs.27:23), ali to nije donelo promenu u Jakovljev ivot. Pravi blagoslov je doao kod Fanuila i to je lekcija koju i mi treba da nauimo. Nijedan ovek nam ne moe dati blagoslov. ovek makar bio svet kao Isak - moe poloiti svoje prazne ruke na nae prazne glave i moliti za nas. Ipak, moda nita ne dobijemo. Jedino Bog moe zapravo da nas ojaa. Kada je Isak stavio svoje ruke na Jakovljevu glavu sunce je samo zalo nad Jakovljevim ivotom, ali kada ga je Bog blagoslovio sunce je izalo! Sila pripada Bogu i samo On moe da nam je daruje.

Zapis kae: Tamo je Bog blagoslovio Jakova (1.Mojs.32:29) tamo gde je Jakov ispunio odreene uslove i doao do odreene take u svom ivotu. Postojali su razlozi zbog kojih je Bog blagoslovio Jakova kod Fanuila.

17

Nasamo sa Bogom

Pre svega, Jakov je bio blagosloven na onom mestu gde je bio nasamo sa Bogom. Sve koji su bili sa njim je negde poslao i ostao je sm (1.Mojs.32:24). Vernici 20-og veka imaju potekoe da provode dosta vremena nasamo sa Bogom. Duh ovog brzog tempa ivota doao je na veinu nas i mi smo u neprekidnom stanju zaposlenosti. Nije problem u naem temperamentu ili naoj kulturi, nego jednostavno nemamo ispravne prioritete - To je sve.

Isus je jednom rekao da jedina stvar koja je potrebna verniku jeste da sedi kraj Njegovih nogu i slua Ga (Luka 10:42), ali mi to vie ne verujemo i tako snosimo posledice nesluanja Isusovih rei. Ako smo stalno zaokupljeni naim raznim aktivnostima i ne znamo ta znai biti nasamo sa Bogom u postu i molitvi, mi zasigurno neemo poznavati Boiju silu niti blagoslov mislim na Njegovu pravu silu, a ne neke jeftine falsifikate kojima se mnogi hvaliu.

Slomljen od Boga

Drugo, Jakov je bio blagosloven na mestu gde je bio potpuno slomljen. Kod Fanuila ovek se hrvao sa Jakovom. Bog se dvadeset godina hrvao sa Jakovom, ali on je odbio da se preda. Bog je pokuao da mu ukae da je sve za ega se Jakov prihvatio prolo loe, uprkos njegovoj pameti i planiranju, ali Jakov je jo bio tvrdoglav. Konano, Bog je udario Jakovljev kuk tako da mu je butina bila iaena (stih 25). Butina je najjai deo tela, a upravo taj deo Bog mu je udario.

Jake strane naeg ivota su stvari koje Bog eli da zdrobi. Simon Petar je jednom mislio da je njegova hrabrost jaka strana njegove duhovnosti. ak ako bi se i svi drugi odrekli Gospoda, on ne bi nikada. Dakle, Bog je morao tu da ga slomi. Petar se odrekao Gospoda pre svih drugih i to ne jednom ve tri puta, i to jo kada je pitanje postavila slabana mlada slukinja! Ovo je bilo dovoljno da zdrobi Petra. U fizikoj stvarnosti, Petrova jaka taka je bilo ribarenje. Ako je bilo neto u emu je bio struan, to je bilo ribarenje. Dakle, Bog ga je slomio i u toj taki. Petar je ribario celu no i nita nije ulovio i to se desilo ne jednom, ve dva puta (Luka 5:5 i Jovan 21:3). Bog ga je slomio u njegovim najjaim stranama da bi ga nauio njegovoj potpunoj nesposobnosti da slui Bogu.

Uenicima je trebalo tri i po godine da naue da bez Hrista ne mogu initi nita. Nekima od nas je potrebno i vie vremena. Meutim, u kolikoj meri nauimo istinitost tih rei, u toj meri emo poznavati Boiju mo. Kada je Petar bio zdrobljen u njegovim najjaim takama - kada ga je Bog pogodio u njegov kuk- tada je bio spreman za Pedesetnicu.

Mojsijeva jaka strana bio je njegov potencijal da bude voa, njegovo govornitvo i njegova obuka u najboljim uionicama Egipta. Mislio je da je zato najpodobniji za lidera Izraelaca (Dela7:25). Meutim, Bog nije stojao uz njega sve dok, etrdeset godina kasnije, nije zdrobio njegove najjae strane. Tada je Mojsije rekao: Gospode, nisam ja osoba za toliki posao. Nisam dobar govornik... Molim Te poalji nekog drugog (2.Mojs.3:11; 4:10,13, Living Bible prevod). Tada ga je Bog podigao i mono upotrebio.

18

Bog mora da eka da naa samodovoljnost i samopouzdanje bude zdrobljeno, da postanemo slomljeni i da vie nemamo visoke misli o sebi ili svojim mogunostima. Tada On bezrezervno moe da nam se poveri.

Gladan Boga

Tree, Jakov je bio blagosloven na mestu gde je bio ozbiljan i gladan za Bogom. Neu te pustiti, vikao je, dok me ne blagoslovi (stih 26). Kako je samo Bog iekivao dvadeset dugih godina da bi uo te rei od Jakova. Onaj ko je potroio svoj ivot grabei prvorodstvo, enu, novac i imovinu, sada sve to puta i grabi se za Boga. To je bila taka prema kojoj je Bog radio sve vreme u Jakovljevom ivotu. Mora da se obradovalo Boije srce kada je Jakov konano izgubio svoj pogled na privremene zemaljske stvari i poeo da ezne i edni za smim Bogom i za Njegovim blagoslovom. Reeno nam je kod Osije 12:5 da je Jakov plakao i molio za blagoslov te noi kod Fanuila. Koliko je samo bio drugaiji ovek te noi u poreenju sa ranijim godinama kada je samo eleo stvari ovoga sveta. Boiji postupci sa njim su konano urodili plodom!

Pre nego to je blagoslovio Jakova, Bog je oprobao njegovu revnost. Pusti me da idem, rekao je Jakovu, probajui da li e Jakov biti zadovoljan tim to je ve dobio ili e traiti vie. To je bilo upravo kako je kasnije Ilija oprobavao Jelisija. Pusti me da idem, ponavljao je Ilija, ali Jelisije nije dopustio da ga se 'otarasi' - i tako je dobio dvostruku meru Ilijinog duha (2.Car.2). Slino tome, Isus je oprobavao svoja dva uenika koji su ili za Emaus (Luka 24:15-31). Kada su stigli do njihove kue Isus se ponaao kao da hoe da produi dalje, ali dvojica uenika Ga nisu pustila i dobili su blagoslov kao rezultat.

Bog i nas oprobava. On nee blagosloviti oveka u punini dokle god ovek ne postane zaista veoma ozbiljan za najbolje od Boga. Moramo biti edni kao Jakov i kazati: Gospode, u hrianskom ivotu ima mnogo vie nego to sam ja iskusio do sada. Nisam zadovoljan. elim svu puninu od Tebe po svaku cenu. Kada do te take doemo, samo je mali korak do punine Boijeg blagoslova.

Zapazite u sluaju kod Fanuila, da je to bilo kada je Jakov bio u stanju slabosti (nakon to mu je kuk bio iaen). Tada je rekao: Neu Te, Boe, pustiti. Bog je sa lakoom mogao da ode i da ga ostavi, ali nije tako uradio. To je tako, kada je ovek najslabiji u sebi, tada ima najveu silu sa Bogom. Kao to je rekao apostol Pavle: Drago mi je to mogu da se pohvalim koliko sam slab; drago mi je da budem iva demonstracija Hristove sile, umesto da pokazujem moju vlastitu silu i mogunosti... jer kada sam slab, tada sam jak (2.Kor.12:9,10, Living Bible prevod). Boija sila se najefektivnije pokazuje u ljudskoj slabosti.

Tako je i sa Jakovom. Kada je poraen, slomljen i potpuno slab, tada mu Bog kae: Sada si nadvladao. Neko bi mislio da je Bog trebao rei: Sada si konano poraen, ali ne. Reenica glasi: Nadvladao si. Od sada e imati silu sa Bogom i silu sa ljudima (stih 28). Mi nadvladavamo onda kada Bog zdrobi nau linu snagu i samodovoljnost, kao to glase rei jedne pesme Zarobi me, Gospode, i tada u slobodan biti. Ovo je slavni paradoks hrianskog ivota.

19

Ako je igde postojala slika slabosti, zasigurno se videla u oveku koji bespomono visi na krstu. Bievan, maltretiran i na kraju razapet na krst, Hrist umire kao slab i iscrpljen ovek. Ali tu se pokazala Boija sila kako obara avola i oslobaa oveka (Jev.2:14; Kol.2:14,15). Raspeti Hrist je Boija sila, pisao je Pavle Korinanima. Bio je razapet u slabosti, ali ivi Boijom silom. Mi smo takoe slabi sa Njim, ali emo iveti sa Njim Boijom silom (1.Kor.1:23,24; 2.Kor.13:4). Hriani iz Korinta su grekom smatrali da je dar govora u jezicima znak obdarenosti Boijom silom, i tako je Pavle morao da ispravi tu njihovu greku. On im u sutini kae: Brao, Boija sila se ne ogleda u daru govora jezicima. Hvala Bogu ako imate taj dar, ali nemojte praviti greku. Boija sila se manifestuje jedino u i kroz krst. U ljudskoj slabosti se vidi sila Boija.

Seam se da sam sluao Boijeg oveka koji je govorio kako mu je Bog pokazao tajnu duhovne sile. Izvesno vreme je traio od Boga neku spektakularnu manifestaciju. Konano, Gospod ga je upitao: Kako si primio oprotaj svojih greha? Odgovorio je: Gospode, uvideo sam da sam najvei grenik na svetu i Ti si mi besplatno dao oprotaj greha. Tada mu je Bog rekao: Sada uvidi da si najslabija osoba na svetu i imae Moju silu. Od tada je poeo imati iskustva Boije sile u svom ivotu.

Put krsta je put sile. U kolikoj meri idemo tom stazom, onoliko emo imati Boiju silu u svom ivotu i ljudi e biti blagosloveni kroz na ivot i slubu. Kada se pet hlebova prelomi, tada - i ne pre toga - mnotvo e biti nahranjeno.

Iskren sa Bogom

Konano, Jakov je bio blagosloven kada je bio iskren sa Bogom. Bog ga pita: Kako se zove? Dvadeset godina ranije, kada ga je njegov otac isto to pitao, on je lagao i rekao: Ja sam Isav (1.Mojs.27:19), ali sada je iskren. On kae: Gospode, ja sam Jakov, drugim reima, Gospode, ja sam grabljivac, prevarant i trgovac. Sada u Jakovu nema lukavstva i tako je Bog mogao da ga blagoslovi.

Mnogo godina kasnije, kada je Isus pogledao Natanaila, seate se ta je rekao: Gle Izraelca - pravog Izraelca, originalnog Boijeg princa - u kome nema 'Jakova', nema lukavstva' (Jovan 1:47). To je ono to Bog eka da vidi i u nama. Samo tada moe da nam da silu.

Bog je blagoslovio Jakova kada je bio iskren, kada vie nije hteo da se pretvara, kada je ispovedio: Gospode, ja sam licemer. Sramota i pretvaranje je u mom ivotu. Ja vam kaem da je potrebna prava slomljenost u oveku da prizna to iz dubine svog srca. Mnoge hrianske voe govore rei sline ovima sa lanom poniznou da steknu reputaciju da su ponizni. Ne mislim na tu vrstu odvratnosti. Ono na ega mislim jeste poniznost koja dolazi iz zaista slomljenog i skruenog srca. To kota. Postoji toliko mnogo lukavstva u svima nama. Neka nam Bog bude milostiv zbog toga to se pretvaramo da smo tako posveeni, a nismo. Hajde da udimo celim srcem za ozbiljnou, iskrenou i otvorenou, i tada nee biti ogranienja za Boiji blagoslov nad naim ivotima.

20

Rastue sunce

Jakov je bio slomljen i time je postao Izrael. Sunce je konano izalo nad njegovim ivotom. Ovo svakako ne znai da je Jakov postao savren. Bog je trebao da nastavi da ga disciplinuje, jer je jo puno toga trebao nauiti. U 1.Mojsijevoj 33 i 34 itamo o nekim Jakovljevim neposlunostima i pogrekama.

Meutim, sunce je izalo u njegovom ivotu i on je uao u novu duhovnu ravan. Svetlost bez sumnje treba da raste u svom sjaju, ali to e doi kada sunce bude dospelo u podnevnu poziciju. Biblija kae: Put pravednika (opravdanog oveka) je kao sjajna svetlost (sunca) koja postaje sve jaa (od izlaska, pa dalje), do savrenog dana (podneva) (Prie 4:18).

Tako je bilo sa Jakovom i tako mora biti sa nama. Ako se potinimo Boijem postupanju sa nama, kao Jakov na posletku, svetlost od Boga e trajno da raste u naem ivotu. I dok sunce tako deluje, senka naeg sebinog ivota e se stalno smanjivati sve dok nam sunce ne dospe iznad glave (kada se Hristos vrati ponovo), kada e senka potpuno nestati i kada e Hrist biti sve u svemu.

Kakvo je bilo Jakovljevo svedoanstvo u kasnijim godinama u vezi njegovog iskustva kod Fanuila? On nije nastavio da govori kako je tog i tog dana primio drugi blagoslov. Ne. Njegovo svedoanstvo je bilo neto skroz drugo. U Jevrejima 11 nalazi se nagovetaj u vezi Jakovljevog svedoanstva. Tamo se nalazi zapis o junakim delima pojedinih velikana vere u Starom Zavetu zatvaranje lavljih usta, podiznje mrtvih itd. Jakovljevo ime se takoe nalazi na listi i ta mislite da je zapisano o njemu? Oboavao je, oslanjajui se o vrh svog tapa (stih 21). Izgleda prilino neprikladno uvrstiti tako neto u poglavlje puno spektakularnih dogaaja!

To to je radio Jakov sigurno ne lii na neko 'udo vere', ali jeste bilo. To je moda vee udo od drugih uda koja su zapisana u tom poglavlju. tap je postao neophodan Jakovu, jer je njegov kuk bio iaen kod Fanuila. Oslanjajui se tako na tap, uvek bi se podseao uda koje je Bog ostvario u njegovom ivotu, u slamanju njegove tvrdoglave samovolje. Njegovo oslanjanje na tap sada simbolie njegovu bespomonu, iz trenutka u trenutak, zavisnost o njegovom Bogu. Sada je oboavao Boga kao slomljen ovek. Slavio je u svojoj slabosti i nedostatku i to je bilo njegovo svakodnevno svedoanstvo. Tako je bilo i sa apostolom Pavlom. Tako je bilo sa svim uvenim Boijim ljudima i enama kroz sve vekove. Radovali su se u svojim ogranienostima, a ne u svojim dostignuima. Kakva lekcija za ponosite, samopouzdane hriane 20-og veka!

Jakova vidimo kao proroka pri kraju njegovog ivota. Prorokovao je o budunosti koja se ticala njegovih potomaka (1.Mojs.49). Samo ovek koji je bio pod Boijom rukom i koji se potinio Boanskoj disciplini jeste kvalifikovan da prorokuje. Jakov je to iskustveno nauio. On nije bio teoretiar koji se kvalifikovao na seminarima. On je proao kroz oganj i bio je kvalifikovan na Boijem univerzitetu. Poznavao je Boije tajne savete. Stvarno je bio Boiji princ. Kako je predivna stvar biti Bogom proien. Kakvom rodnou rezultira!

Primetite na kraju re ohrabrenja koja se protee kroz Bibliju. Bog Sebe naziva: Bog Avramov, Isakov i Jakovljev. Ne 'Izraelov', nego 'Jakovljev'. Zaista predivno! On je Bog Jakovljev. Povezao je svoje ime sa imenom Jakova, grabljivca i prevaranta. Ovo je nae ohrabrenje. Na Bog je Bog oveka sa zamrenom linou. On je Bog ene sa

21

tekim temperamentom. Koje znaenje postoji u reima psalmiste: Bog Jakovljev je nae utoite (Ps.46:7,11). On nije samo Gospod nad Vojskama, nego takoe i Bog Jakovljev. Slava neka je Njegovom Imenu!

Ono to je Bog zapoeo u nama, On e to i dovriti. Koliko je bio savren posao Oca u stvaranju i koliko je bio savren posao Sina u izbavljenju, toliko e biti savren posao Svetog Duha u naem posveenju. Bog je veran.

Onaj koji je upoeo dobar posao u nama, tako dobro e i nastaviti da nam pomae u rastu u blagodati, dok Njegov zadatak u nama bude konano dovren onoga dana kada Isus Hrist ponovo doe (Fil.1:6, Living Bible prevod). On e dovriti Njegov posao u nama kao to je dovrio u Jakovu, ali mi moramo odgovoriti kao to je Jakov odgovorio kod Fanuila. Svakako, ako ne saraujemo sa Njim, nego osujetimo Njegov posao u nama, mi emo na kraju stojati pred Njim sa traginim gubitkom besplodnim ivotom. Bog eli da budemo plodonosni, ali nas nee primoravati. On eli da nas preobrazi u ljude sline Hristu, ali nikada nee ii nasuprot naoj slobodnoj volji.

Staza ka Hristovom ivotu vodi preko krsta - biti 'slomljen' pred njim. Koja sila se oslobaa kada se razbije atom! Koja sila se moe osloboditi kada je Boije dete slomljeno Njegovom Rukom!

Neka nas Gospod naui ovu lekciju i neka je zapie duboko u naim srcima.

22

TREE POGLAVLJE

Staza ka Hristovom ivotu

2. Biti ispranjen

Put krsta ukljuuje ne samo biti slomljen, nego takoe i ispranjen.

Ne vie ja, rekao je Pavle. On je dopustio da bude ispranjen od svoga 'ja', tako da Hrist moe iveti i vladati u njemu. ak se i Isus ispraznio kada je siao sa Boanskog prestola do uasnih dubina krsta (Fil.2:5-8). Krst e imati isti znaaj u naem ivotu kao u ivotima Isusa i Pavla.

U ovom poglavlju pogledaemo ivot Avrama da bismo videli ta znai biti ispranjen. U Jakovu 2:23 Avram je nazvan 'prijatelj Boiji'. On je bio tip onih koji se danas u novozavetnom dobu nazivaju Boijim prijateljima. Isus je rekao svojim uenicima ba pre odlaska na krst: Vi ste prijatelji ako me sluate (kao to je Avram inio). Vie vas ne nazivam robovima, jer se gospodar ne poverava svojim robovima; sada ste Moji prijatelji, potvreni injenicom da sam vam rekao sve to je meni Otac rekao (Jov.15:14,15, Living Bible prevod).

U novozavetnom dobu Bog nas poziva da budemo ne samo Njegove sluge, nego Njegovi prijatelji - koji su uli u Njegove tajne savete i koji razumeju sakrivene misterije Njegove Rei. Avram je bio takav prijatelj. Bog mu je otkrio svoje tajne (1.Mojs.18:17,19).

Bog je obilato blagoslovio Avrama. Nama se takoe kae da svi koji veruju Hristu (mogu) deliti isti blagoslov koji je Avram primio (Gal.3:9, Living Bible prevod). Kakav je to bio blagoslov kojim je Bog blagoslovio Avrama? Boije obeanje Avramu bilo je: Blagosloviu te (1.Mojs.12:2). U prethodnom poglavlju smo videli ta znai biti blagosloven od Boga, ali Boije obeanje se ne zavrava sa: Blagosloviu te. On nastavlja da govori, ...i ti e biti blagoslov drugima. To je bila punina svrhe koju je Bog imao za Avrama i to jeste Njegova svrha za nas danas. Ne samo da emo biti blagosloveni nego i kanal kroz koji e taj blagoslov uticati na druge.

Galatima 3:14 pojanjava da je Avramov blagoslov za nas danas povezan sa darom Svetog Duha. Sveti Duh je taj koji nam prenosi taj izobilni Hristov ivot i onda taj isti ivot posluuje drugima kroz nas.

U Jakovu 2:21-23 gde je Avram nazvan Boijim prijateljem spomenuta su dva dogaaja iz Avramovog ivota:

(a) Njegovo verovanje Bogu kada mu je On rekao da e dobiti sina (stih 23 ukazuje na 1.Mojs.15:6)

(b) Njegovo prinoenje Isaka kada to Bog trai od njega (stih 21 ukazuje na 1.Mojs.22:5).

23

Jakov je spojio oba sluaja koja su opisana u 1.Mojsijevoj 15 i 22 kada je hteo da kae da je Avram nazvan Boijim prijateljem. Ta dva poglavlja u 1.Mojsijevoj opisuju dva vana perioda u Avramovom ivotu. tavie, u ta dva vana poglavlja nailazimo na prva pojavljivanja dve vane rei u Bibliji - vera (1.Mojs.15:6) i oboavanje (1.Mojs.22:5).

Poto je celo Sveto Pismo nadahnuto od Boga, mora postojati neka znaajnost koja je povezana sa prvim pojavljivanjem jedne vane rei u Svetom Pismu. Iz tog razloga, ova dva odeljka Svetog Pisma e nas mnogo toga nauiti u vezi znaenja vere i oboavanja.

To su dve lekcije koje je Avram trebao da naui - ta znai verovati Bogu i ta znai oboavati Boga. Oboje je mogue jedino ako prihvatimo krst kao instrument naeg 'pranjenja'.

Imati pouzdanje u Boga

Avram je trebao da naui da imati pouzdanje u Boga ne znai samo intelektualno verovanje, nego i biti ispranjen od samodovoljnosti i samozavisnosti.

U 1.Mojsijevoj 15 (gde se re 'vera' pojavljuje u 6-om stihu), zapis poinje reima Posle ovih stvari... (stih 1). Prethodno poglavlje, na koje se odnosi ovaj izraz, ukazuje da je to bilo vreme velike pobede u Avramovom ivotu. Sa 318 neobuenih slugu, on je izaao i porazio vojske etiri kralja. Zatim, na kraju svega toga, poneo se toliko plemenito pred kraljem Sodoma da je odbio da primi bilo kakvu naknadu za svoj trud. Bog mu je udnovato pomogao u obe ove prilike. Sada, u asu svoje pobede, Avramu je bilo lako da se osea samodovoljno.

U to vreme Bog je progovorio Avramu i rekao da e imati sina. I ne samo to, nego je jo rekao da e kroz tog sina doi potomstvo koje e biti brojno kao nebeske zvezde. Ovo je izgledalo skoro nemogue, ali Avram je verovao Gospodu (1.Mojs.15:6). Jevrejska re prevedena ovde sa 'verovao' jeste 'aman', to je re koju koristimo na kraju naih molitvi 'amin'. Ta re znai, Tako e biti. Kada je Bog govorio Avramu da e imati sina, on je odgovorio sa 'amin', to u sutini znai: Gospode, ja ne znam kako e se ovo desiti, ali poto si ovo Ti rekao, verujem da e se to zbiti.

Boije obeanje je izgledalo teko jer Sara nije vie mogla roditi. Naravno, sm Avram je jo bio plodan. Dakle, bilo je neke anse. Drugim reima, obeanje nije ba doslovno bilo nemogue, ali za sigurno jeste bilo teko.

Pomaganje Bogu da izae iz kripca

Nakon to je uo od Boga obeanje, Avram mora da je u sebi razmiljao i rekao: Dobro, mislim da treba da pomognem Bogu u ovoj situaciji, poto Sara ne moe da rodi. I tako on spremno prihvata Sarin predlog da se spoji sa Agarom, njegovom slukinjom. Iskreno je eleo pomoi Bogu. Imao je oseaj da Bog ima potekoe davi obeanje koje, ljudskim jezikom reeno, ne moe biti ispunjeno. Boiji ugled je stavljen na rizik. I tako da bi sauvao Boga od ove neugodne situacije Avram se spojio sa Agarom i proizveo Ismaila! Meutim, Bog odbacuje Ismaila kao neprihvatljivog, jer je bio proizvod ljudskog truda.

24

Toliko mnogo motivacije za hrianski rad u dananje vreme, avaj, proistie iz istog telesnog razmiljanja kakvo je Avram imao. Vernicima se govori da Bog zavisi od njihovog napora i da, ako Ga iznevere, Njegova namera nee biti izvrena! Stvari oigledno nisu izale tano onako kako je Bog planirao i On sada kao rezultat toga ima potekoe! Neka ohrabrenja za hriansku slubu odaju utisak da je svemogui Bog trenutno iscrpljen i oajniki potrebuje nau pomo!

Bez sumnje, Bog koristi ljudsko posrednitvo za sprovoenje Njegovih namera. On je dobrovoljno prihvatio ovo ogranienje zato to eli da imamo privilegiju da saraujemo sa Njim u Njegovom radu. Meutim, to sigurno ne znai da e posao ostati nedovren ako Mu ne budemo posluni. Ne. On je suveren. Sigurno da postoji posao za Isusa koji moemo raditi, ali ako to ne radimo, On e samo proi kraj nas i dati taj posao nekom drugom a mi emo izgubiti privilegiju da budemo Boiji saradnici. Slabani ovek nee spreiti Boga da sprovede svoj program.

Bog moe uraditi svoj posao vrlo dobro i bez nae pomoi. Treba da shvatimo tu injenicu. Ako naa sluba Bogu potie od bilo koje ideje da pomaemo Bogu u Njegovim potekoama, jedino to emo proizvesti jesu neprihvatljivi 'Ismaili'. Sluba koja ima svoje korene u ljudskoj energiji, telesnom razumu, ljudskim sposobnostima i prirodnim talentima (ak i njihovom najboljem izdanju), potpuno je neprihvatljiva za Boga. Ismail moe biti vrlo pametan i impresivan. Avram ak moe vapiti ka Bogu govorei: O da bi Ismailo ivio pred Tobom (1.Mojs.17:18), ali Boiji odgovor je: Ne. Roen je kroz tvoju snagu, Avrame. Dakle, ne mogu ga prihvatiti, koliko god da je dobar.

Isto tako je sa slubom koja ima svoje poreklo u nama samima. Bog je onda nije prihvatio i nee je ni danas prihvatiti! Ako ima bilo kakvog ljudskog objanjenja za nau hriansku slubu - ako je to jedino rezultat izvrsne teoloke obuke koju su nai otri umovi usvojili, ili je omoguena poto imamo novac da izdravamo sebe u hrianskom poslu - tada, koliko god impresivno na rad izgledao u oima ljudi, u dan probe bie spaljen kao drvo, seno i slama. Taj dan e otkriti mnotvo 'Ismaila' proizvedenih od strane dobronamernih hriana koji nikada nisu bili ispranjeni od svoje samodovoljnosti. Jedini rad koji e trajati u venosti je onaj koji je uinjen u poniznoj zavisnosti od Boanskog Svetog Duha. Neka nam Bog pomogne da savladamo ovu lekciju sada, umesto da alimo pred Hristovim sudom.

Dela vere

Na sebini ivot je toliko podmukao i prevaran da moe da ue u samu svetinju Boiju i pokua tamo da Mu slui. Moramo paziti na to i usmrtiti nae 'ja' ak i kada ono trai da slui Bogu.

Boiji posao treba da bude delo vere - a to je delo koje ima poreklo u ovekovoj bespomonoj zavisnosti od Boga. Dakle, ne radi se o tome koliko je efektivan na posao u oima ljudi ili u naim vlastitim oima. Vano pitanje je da li je na posao rezultat rada Svetog Duha ili naeg vlastitog rada. Bog nije toliko zainteresovan koliko je uraeno, nego ijom silom je dola energija za rad. Da li je posao uraen kroz mo novca i intelektualnih mogunosti ili kroz snagu Svetog Duha? Ovo je stvaran test duhovnog posla, dela vere.

25

Drugim reima, Bog je vie zainteresovan za kvalitet nego za kvantitet. Boiji istinski rad se danas sprovodi, kao i od starine, ne kroz ljudsku snagu ili mo, nego kroz silu Svetog Duha (Zah.4:6). Mi zaboravljamo ovu istinu na nau tetu.

Ljudski ekstremitet Boija prilika

Isak, nasuprot Ismailu, nije bio proizvod Avramove jaine. Avram je do tada postao sterilan (ovo je jasno iz Rim.4:19, gde je reeno ne samo za Sarinu utrobu, nego i da je Avramovo telo bilo 'mrtvo'). Isak se rodio tako to je Bog osnaio polno onemoalog Avrama. Ovakva vrsta slube e trajati veno. Jedan 'Isak' vredi hiljadu 'Ismaila'. Avram je mogao zadravati Ismaila neko vreme, ali konano Bog je traio da ga otera (1.Mojs.21:10-14). Svi 'Ismaili' e biti oterani jednog dana. Jedino je Isak mogao ostati sa Avramom. Ovde imamo duhovnu lekciju. Jedino sluba koja je rezultat Boijeg rada kroz nas ostae za venost. Sve drugo e biti spaljeno. Moda ste uli za izreku: Samo jedan ivot koji e uskoro biti prolost; jedino to je uraeno za Hrista ostae. Bilo bi prikladnije rei: Jedino to je Hristos radio kroz mene ostae.

Samo ono to je od Njega, kroz Njega, i za Njega (Rim.11:36) ostae za venost. (Pogledajte moju knjigu 'iveti kao to je Isus iveo' za potpunije izlaganje ovoga).

Pavle je iveo i trudio se prema onome koliko je Bog iveo i radio kroz njega (Gal.2:20 i Kol.1:29). Stoga je njegov ivot i trud bio tako efektivan. On je iveo verom i on je radio verom.

U 1.Mojs.16:16 itamo da je Avram imao 86 godina kada je Agara rodila Ismaila. Odmah u sledeem stihu (1.Mojs.17:1) itamo da je Avram imao 99 godina kada mu se Bog ponovo javio. Ovde vidimo razdoblje od 13 godina i to su bile godine kada je Bog saekao da Avram postane polno nemoan. Bog nije mogao da ispuni svoje obeanje dok Avram nije polno onemoao. To je Boiji nain za sve Njegove sluge. On ne moe da radi kroz njih dok ne spoznaju svoju nemo. I u nekim sluajevima, Bog mora da eka mnogo godina.

Avram je trebao da ui ta zapravo znai verovati Bogu. Trebao je nauiti da jedino kada postane nemoan, tada e zapravo praktikovati veru. U Rim.4:19-21 itamo da iako je Avram znao da je njegovo telo nemono da proizvede sina, ipak ga to nije zabrinjavalo. Bio je jak u veri i proslavio je Boga kroz veru da je On potpuno u mogunosti da izvri ono to je obeao. On se nije pokolebao neverom jer su njegove stope vrsto stajale na Boijoj Rei koja mu je bila upuena. Meutim, kada je Avram mogao uvebati takvu veru? Jedino kada je doao do kraja svakog pouzdanja u svoje line sposobnosti. Mi takoe moemo vebati pravu veru jedino kada dospemo u stanje potpune bespomonosti. To su Boiji putevi, tako da se nijedno telo nikada ne moe pohvaliti u Njegovoj prisutnosti.

To svakako ne znai da mi ne radimo nita. Ne. Bog ne eli da budemo snieni do stanja neaktivnosti. To je pogrena krajnost sa druge strane. Bog je koristio Avrama da bi proizveo Isaka. Nije Bog sve sm uinio, jer Isak nije roen bez da je Avram uinio svoj deo. Ne. Meutim, postojala je razlika izmeu roenja Ismaila i Isaka. U oba sluaja otac je Avram, ali u prvom sluaju se radi o zavisnosti o Avramovoj vlastitoj snazi, a u drugom sluaju se radi o zavisnosti o Boijoj snazi. U tome je bila razlika i koliko bitna razlika!

26

Ne pouzdavanje u telo

Na kraju trinaeste godine ekanja Bog se javio Avramu i dao mu zavet obrezanja (1.Mojs.17:11). Obrezanje je podrazumevalo odsecanje i odbacivanje ljudskog tela. Ono simbolie odbacivanje pouzdanja u sebe kao to to Pavle objanjava u Filipljanima 3:3 Mi smo obrezanje...koji se ne pouzdajemo u telo.

Zapazite da je iste godine kada je Avram posluao Boga i obrezao se Isak bio zaet (1.Mojs.17:1 i 21:5). Ovde imamo da nauimo lekciju. Bog eka da nauimo da se ne pouzdajemo u sebe i nae mogunosti. Kada konano doemo do tog nivoa da shvatimo da je nama nemogue, samima po sebi, da sluimo Bogu i da Mu ugodimo (Rim.8:8) i kada ponemo da se pouzdajemo u Boga da radi kroz nas - tada nas On podie i ini kroz nas posao za venost. U 85-oj godini roenje deteta Avramu izgledalo je teko. Do 99-e je polno onemoao i ono to je pre izgladalo teko, sada je postalo nemogue. Tada je Bog delovao.

Neko je rekao da u pravom Boijem poslu postoje tri stadiuma teko, nemogue, uinjeno! Ljudski razum nailazi na potekoe da sledi takvo razmiljanje, jer duhovna istina jeste bezumlje za prirodni um, ali to je Boiji nain.

Nijedno telo nikada nee biti u mogunosti da se proslavi u Boijoj prisutnosti, kako sada tako ni u venosti (vidi 1.Kor.1:29). Bog radi sve dok Hrist konano zadobije prevanost u svemu (Kol.1:18). Ako bi u nebu postojao nekakav posao koji e veno vrediti, a koji je uinjen ljudskom genijalnou i pameu, tada bi kroz venost neki ovek bio u mogunosti da uzme zaslugu za to. Meutim, Bog e se pobrinuti da to ne bude tako. Sva ta sluba za ljudsku slavu bie spaljena pred Hristovom sudijskom stolicom. Ovde na zemlji ovek moe uzeti zasluge za neto to radi, ali to e sve biti svedeno na pepeo pre nego to doemo do obale venosti. U tim danima Bog e sakupiti sve stvari u Hristu i onda e kroz sve vekove Hristos jedino imati prevanost.

Desi Pen-Luis (Jessie Penn-Lewis) je bila ena ija pisanja su pomogla mnogim ljudima da razumeju put krsta. Oko deset godina nakon njenog obraenja, kada je traila da bude ispunjena Svetim Duhom, ona pria kako je dobila zastraujue otkrivenje. Videla je ruku koja nosi zaveljaj prljavih krpa i blagi glas joj je rekao: Ovo je proisteklo od sve tvoje slube Bogu u prolosti. Ona je negodovala govorei da je godinama bila posveena Gospodu. Meutim, Gospod joj je odgovorio da je sva njena sluba bila 'posveeno JA', to je proisteklo od njene (line) energije i njenih vlastitih planova. Tada je ula jednu re koja joj je bila upuena: Raspet! Mislila je: Nisam traila da budem razapeta, nego da budem ispunjena. Ipak, smirila se na toj jednoj rei i dola do poznanja Isusa kao vaskrslog Gospoda!!

'Ja' mora biti razapeto pre nego to nam Bog moe dati mesto u bilo kakvoj slubi. Mi moemo sluiti Bogu celim srcem i tada rei: Gospode, molim te prihvati ove Ismaile koje sam proizveo. Bog e rei: Ne! On e i sada rei: Ne, a On e i u venosti rei: Ne.

27

Zavisnost o Svetom Duhu

Hajde da proverimo sebe u jednoj oblasti - u oblasti molitve. Da li zaista znamo ta znai moliti, to Biblija naziva 'molitvom vere'? Samo kada stignemo do kraja sa samima sobom moemo ovako moliti, jer prava molitva, kao to O.Hallesby ree jeste jednostavno ispovedanje nae bespomonosti Bogu. Nema zasluge u izgovaranju lepih, reitih i impresivnih molitvi. Ovakvo obino moljenje mogu svi da rade ak i neznaboci. Meutim, molitva vere moe doi jedino od onoga koji prepoznaje svoju nemo i potpunu bespomonost bez Boga. To znai moliti u Duhu (Ef.6:18) i to je jedina vrsta molitve koja donosi odgovor. Kao to je neko rekao: Ono to danas treba nije vie molitvi, nego vie uslienih molitvi. Nemojmo se varati kao neznaboci, da su Bogu ugodne nae mnogobrojne molitve. Ne. Molitva nema vrednost pred Bogom ukoliko ne proizilazi iz prepoznavanja nae vlastite nemoi.

Toliko malo dananjeg evaneoskog rada je delo vere. Imamo toliko mnogo elektronskih ureaja i druge prirunike koji nam pomau u naoj slubi Gospodu, da su mnogi od nas, skroz nesvesno, zavisni od njih, radije nego od Gospoda. Danas izgleda kao da nije potrebno biti ispunjen Svetim Duhom da bi sluio Gospodu. Nekome je samo potreban audio rekorder, par hrianskih filmova, audio-vizuelna pomagala i neki poslovni bogata koji e omoguiti finansijsku podrku. Ako ovome dodamo da neko poseduje jo i dinaminu prirodu i govornitvo, ili uvebani glas za pevanje, on moe ii da zadobija due za Hrista!

Koliko se samo udaljilo evaneosko hrianstvo od vere apostola! Kakva je tragedija to su tehnika i poslovni svet uli u Boiju svetinju. Nemojmo se nikada prevariti kroz, naoko, uspeh ovih metoda. Moemo nakupiti i statistike o naim obraenjima, ali u venosti emo shvatiti da su bila lana. Nebo se ne raduje zbog naih napora, zato to nismo oslobaali due od njihove samocentrinosti, nego smo ih samo zabavili i dali im ugodno vreme.

Boiji put se nije promenio. Danas nam je isto potrebno da budemo ispranjeni od samodovoljnosti i ispunjeni Boijim Duhom - ako elimo da proizvedemo 'Isaka' koji je Bogu ugodan. Biblija kae: Proklet da je ovek koji se oslanja na oveka i koji od svoje samodovoljnosti pravi ruku oslonca...bie kao nerodno drvo (Jer.17:5, parafrazirano). Koliko god da takav ovek odaje privid rodnosti pred drugima, on e u venosti stojati kao nerodno drvo, jer njegov rad ima poreklo u njemu samom i u osloncu na ljudsku energiju i ljudske resurse. Sa druge strane, tamo kae: Blagosloven ovek koji veruje Gospodu i kome je Gospod pouzdanje. On je kao drvo zasaeno pokraj reke, kojem korenje dopire do duboke vode...njegovo lie ostaje zeleno i nastavlja da raa svoje izvrsne plodove (Jer.17:7,8 Living Bible prevod).

Da primenimo ilustraciju prema onoj koju nalazimo u 1.Kor.3:10-15. ime gradimo? Drvetom, senom i slamom, ili zlatom, srebrom i dragim kamenjem? Jedna unca zlata vredi vie nego tone slame, nakon to vatra uini svoj deo posla. Jedino originalna dela vere ostae nakon tog dana testiranja.

28

Svretak naeg 'ja'

U knjizi Edite efer (Edith Schaeffer) L'Abri, ona sumira kako je Bog doveo njenog mua Fransisa efera (Francis Scheffer) i njegove saradnike iznova i iznova do take potpune bespomonosti. Vie nego jednom nisu nalazili izlaz iz orsokaka u kojem su se nali. Neprijatelji Evanelja su vie puta zamalo slavili pobedu. U svojoj nesposobnosti oni su traili Boga da radi u njihovu korist. I On je to uradio, ne samo jednom ili dva puta, nego se to ponavljalo stalno. Ovo je tip posla - dela vere - koji e ostati za venost.

Veliina posla nije ono to impresionira Boga. Svet gleda na veliine i brojeve, ali Bog gleda na dela vere ak i kada bi bila veliine zrna goruice.

Dakle, kada nas Bog dovede do kraja nas samih i oivii nas sa svih strana i razbije sve nae nade, primimo to k srcu! On nas je spremio za veu iskorienost time to nas je doveo do mesta da vidimo svoju nemo. Osposobio nas je da proizvodimo Isake.

Tako je i Isus pripremio apostole za Njegovu slubu. ta mislite da bi inae bila svrha tih tri i po godine obuavanja? Nisu oni ueni da piu kolske teze koje e im pribaviti doktorat iz teologije! Neki danas smatraju da e tako biti spremljeni da slue Gospodu, ali Isus nije zato obuavao svoje apostole. Nijedan od dvanaest apostola (osim moda Juda Iskariot!) ne bi mogao proi sa dobrim ocenama iz osnova teologije (po naem ocenjivanju), ak i da su pokuavali. Isus je njih obuavao da naue prvenstveno jednu lekciju, da bez Njega nita ne mogu initi (Jovan 15:5). I kaem vam, ovek koji je savladao tu lekciju vredi vie nego stotinu profesora teologije koji nisu nauili tu lekciju.

Potpuna zavisnost od Boga jeste znak pravog Boijeg sluge. To je bila istina ak i za Gospoda Isusa Hrista kada je boravio na zemlji kao sluga Jehove. U prorokom ukazivanju na Njega kod Isaije 42:1 Bog kae: Pogledajte mog slugu kojeg ja podravam. On nije stojao svojom snagom, Bog ga je podravao. Poto je Hrist sebe ispraznio, Bog je stavio svog Duha na Njega, kao to se u nastavku stiha to govori. Samo na one koji su doli do kraja samih sebe i ispraznili sebe od samopouzdanja i samodovoljnosti Bog izliva Svog Duha.

Pogledajte neke znaajne Isusove izjave koje jasno pokazuju u kojoj meri je On bio ispranjen od svog 'ja'. Sin ne moe nita initi sam od sebe... Ja sam od sebe ne mogu uiniti nita... Ne radim nita sm od sebe... Nisam govorio sm od sebe, nego Otac koji me je poslao, On mi je dao zapovest ta treba da govorim i ta da kaem... Rei koje vam govorim, ne govorim ih sm od sebe (Jovan 5:19,30; 8:28; 12:49; 14:10).

Zadivljujue! Savreni, bezgreni Boiji Sin iveo je po veri. Ispranjen od sve zavisnosti od samoga sebe, u potpunosti je zavisio od svog Oca. Stoga Bog poziva i nas da ivimo tako.

Kada smo samodovoljni mi pokuavamo da koristimo Boga da nam pomogne da Mu sluimo, ali kada smo ispranjeni Bog moe nas da koristi.

A.B.Simson (A.B.Simpson), veliki Boiji ovek koji je osnovao Christian and Missionary Alliance kae kako je on nauio ovu lekciju u svom linom ivotu. Kao mladi pastor muio se da slui Bogu svojim vlastitim snagama sve dok se njegovo

29

zdravlje nije slomilo. Shvatio je da je koristio Boga. Otada pa na dalje on bi dopustio da Bog njega koristi. On je izrazio svoje iskustvo kroz rei dobro poznate himne:

Nekada je to bio moj rad, Njegov od sada e biti;Nekada sam pokuavao koristiti Njega, sada On mene koristi;Nekada eleo sam silu, a sada Silnoga;Nekada zbog sebe sam se trudio, sada za Njega Samoga.

To znai imati pouzdanje u Boga. I ovo je bila prva lekcija koju je Avram trebao da savlada.

Oboavanje Boga

Druga lekcija koju je Avram trebao da naui bila je pravo znaenje oboavanja. Ako pouzdanje u Boga znai ispranjenost od samopouzdanja i samodovoljnosti, onda oboavanje Boga znai ispranjenost od svega (ukljuujui i posedovanje stvari).

Kao u 1.Mojs.15, tako i u 1.Mojs.22 zapis zapoinje sa izrazom: Nakon toga... Kada pogledamo na situaciju nastalu odmah nakon tog asa probe, ovde takoe vidimo Avrama u pobednikoj poziciji. Neznaboac je doao k njemu i rekao: Avrame, posmatrali smo tvoj ivot i znamo da je Bog sa tobom ta god da ini (1.Mojs.21:22). Bez sumnje, oni su doznali za udesan nain kako je Sara zatrudnela i bili su ubeeni da je Bog sa ovom porodicom. Ismailo je bio ispraen. Isak je sada bio miljenik Avramovog srca. Avram se sada nalazio u smrtnoj opasnosti da izgubi svoju prvu ljubav i odanost prema Bogu. I tako ga je Bog iznova oprobao i rekao mu da prinese Isaka kao rtvu.

rtva i oboavanje

Jesmo li ikada uli da nas Bog poziva na jedan tako naporan i teak zadatak ili smo samo uli kako nas On sve vreme tei obeanjima? Osvald embers (Oswald Chambers) je rekao da ako nikada nismo uli da nam Bog govori teke rei, pitanje je da li smo ikada stvarno uli da nam Bog govori.

Lako je naem telesnom umu da umisli kako mu Bog sve vreme govori utena obeanja. Poto nam se ne svia teak put, moemo biti gluvi za Boiji glas kada nas poziva na teak zadatak.

Ali Avram je imao uho da uje i imao je srce koje je bilo voljno da poslua ta god da Bog zapovedi. Ustao je rano sledeeg jutra i otiao da poslua (stih 3). Zapis nam ne govori kroz ta je stari patrijarh sve proao tokom prethodne noi nakon to mu je Bog progovorio. Siguran sam da te noi nije spavao. Mora da je bio budan i vie puta odlazio da gleda svog voljenog sina; suze su morale kotrljati niz njegovo lice dok je razmiljao o tome ta mora da mu uradi. Kako je Avramu bilo teko da rtvuje sina u svojoj starosti, ali bio je spreman da po svaku cenu poslua Boga. Oko pedeset godina ranije, stavio je svoju ruku na plug kada ga je Bog pozvao u Uru i sada se nee okretati natrag. Ono to je Avram rekao bilo je reeno neijim reima:

30

Sauvaj me od