TEHNIČKA ŠKOLA B A B U Š N I C A

M A T U R S K I R A D

1

STEFANOVIC ALEKSANDAR

TEHNIČKA ŠKOLA B A B U Š N I C A

PODRUČJE RADA – MAŠINSTVO I OBRADA METALA

OBRAZOVNI PROFIL – MAŠINSKI TEHNIČAR MOTORNIH VOZILA

M A T U R S K I R A D

PREDMET: MOTORI SUS

TEMA : Baterijsko paljenje.Razvodnik paljenja

Predmetni nastavnik: Učenik:

ZORAN MITIĆ STEFANOVIC ALEKSANDAR2

Sadrzaj:

1.Uvod……………………………………………………….………………………………..….4

2.Sastavni delovi baterijskog paljenja………………………………………………..…………...5

2.1. Indukcioni kalem-bobina……………………………..………………………………..…..5

2.2. Rad prekidaca…….………………………………………………………………..........…7

2.3..Ispitivanje I podesavanje sistema za paljenje………….…………………………………...8

2.4. Ispitivanje ugla zatvaranja I otvaranja kontakta prekidaca paljenja(platinskih dugmadi)...8

2.5.merenje ugla zatvaranja…………………………………………………………………......9

2.6.odredjivanje tacke paljenja motora……………………………………………………….10

2.7. Kondenzator……………………………………………………………………...………11

2.7.1.baterijsko startovanje……………………………………………………………….……..11

3. Razvodnik paljenja…………………………………...………………………………….……11

3.1. Menjanje trenutka paljenja………………………………………………………………..11

3.2. Transformisanje napona…………………………………………………………………..12

4.Paljenje I predpaljenje……………………………………………………………………...15

4.1. Automatsko podesavanje predpaljenja………………………………………………….16

Zakljucak…………………………………………………………………………………….....18

Literatura…………………………………………………………………………………….....19

3

1. Uvod

Akumulator (kakav danas poznajemo) pronalazak je Francuza Gastona Plantea nastao još 1859. godine. No, iako su do tada već postojale različite vrste izvora struje, Plante se sijetio uroniti olovne elektrode u elektrolit (razrijeđenu kiselinu) stvorivši tako akumulator koji se mogao puniti.Tako je još sredinom prošlog vijka nastala baterija kakvu, iako prilično izmijenjenu, koristimo i u današnjim automobilima.

 Slika 1.1. Akumulator

Elektrode u akumulatoru su sačmasta olovna ploča (elementarno olovo sive boje, negativna elektroda) i rešetka s olovnim dioksidom (tamno smeđep ozitivna elektroda), dok je elektrolit razređena sumporna kiselina (33% kiseline i 67% destilovane vode).Na temelju razlike potencijala izmešane dve elektrode dolazi do toka struje.Osnovni element akumulatora je članak (tzv. “čivija”) (dve elektrode u elektrolitu međusobno odvojene pregradom) čiji je nazivni napon 2V i kojih ima više, a međusobno su spojeni serijski.Tako su napravljeni akumulatori koji sa 6 članaka daju napon od 12V, no danas se koriste i oni od 6, pa i 24V. Kada se na akumulator priključi potrošač, elektrode od olovnog dioksida se nabijaju pozitivno, a one od elementarnog olova negativno.

4

Slika 1.2. Punjenje I praznjenje akumulatora

Električna struja tada počinje teći s negativnih ploča preko strujnog kola kroz potrošač na pozitivne ploče i nazad u kiselinu.Snaga za pogon oto-motora dobija se izgaranjem smese benzina i vazduha.Uređaj za paljenje pri tome daje potrebnu električnu iskru smesi da bi se zapalila.Obično svaki cilindar ima jednu svećicu za paljenje, čije kovinske elektrode ulaze u prostor za izgaranje.

2. SASTAVNI DELOVI BATERIJSKOG PALJENJA 

1. Kontakt brava2. Svecice

3. Akumulator (baterija)

4. Indukcioni kalem – bobina

2.1. Indukcioni kalem-bobina 

5

Iza strucnog naziva indukcioni kalem krije se u stvari neka vrsta transformatora. Poznato je da (vecinom) automobilski akumulatori isporucuju jednosmernu struju napona 12V. Ali, to ni izdaleka nije dovoljno da bi varnica preskocila razmak izmedju elektroda svecica. Zato je, za pocetak, potrebno povecati napon struje. Za to se brine indukcioni kalem koji izgleda kao metalna cilindricna kutija i u sebi ima dva namotaja žice obmotana oko metalnog jezgra. Struja niskog napona koja dolazi na primarni namotaj može stvoriti magnetno polje oko metalnog jezgra. To magnetno polje izaziva visoki napon u sekundarnom namotaju koji se sastoji od 15 – 30 hiljada navoja žice. Tako se pocetnih 12V transformše u nekoliko desetina hiljada V potrebnih da bi svecica proradila.

Slika 2.1.1.Bobina

Jasno je da motori imaju po jednu svecicu za svaki cilindar Zato treba postojati nekakva naprava koja ce naš visoki napon rasporediti svim svecicama tacno onda kada  treba, odnosno u trenutku kada je potrebno zapaliti smešu. Da bi to bilo moguce, koristi se razvodnik paljenja. Razvodnik je urecaj koji se sastoji od pogonskog dela kojeg posrednim putem pokrece kolenasto vratilo, rotora s okretnom elektrodom (razvodnom rukom), prekidaca (platina), nacina za prilagodjavanje trenutka paljenja i kape razvodnika. Dakle, struja visokog napona iz indukcionog kalema dolazi na središnji terminal (kontakt) razvodnika paljenja i prelazi na okretljivu elektrodu (razvodnu ruku) rotora. Unutar kape razvodnika, a oko središnjeg terminala, nalaze se nepkretne elektrode (ima ih koliko i cilindara, odn. svecica) preko kojih prolazi struja u trenutku kada se one spoje sa razvodnom rukom. To u stvari znaci da rotor i njegova elektroda “kruže” u krug doticuci staticne elektrode i prenoseci tako struju do svecica. Tako je rešeno da svaka svecica

6

dobije struju visokog napona u trenutku odredjenom brzinom rada motora (koja zapravo odredjuje brz. rada rotora). Prekidac, popularno zvan i “platinska dugmad” zapravo je pokretni kontakt kojim se prekida veza izmedju akumulatora i primarnog strujnog kola u ind. kalemu. Kada se prekine primarno srujno kolo u sekundarnom se namotaju stvara struja visokog napona koja u tom trenutku prelazi na razvodnik i odatle preko razvodne ruke na svecicu. Prekidac je tako postavljen da ga otvara osovina razvodnika koja na sebi ima onoliko bregova koliko ima i cilindara u motoru.Dakle, svaki put kada se breg okrene prema prekidacu, primarno se kolo prekida i svecica dobija svoju struju visokog napona. Poslednji, ali nikako i najmanje bitan, deo razvodnika koji cemo obraditi je nacin za promenu trenutka paljenja. Dva  osnovna nacina su: Centrifugalni i podpritisak. Njihova je uloga pomeriti trenutak paljenja unapred kada se poveca brzina rada motora. Cilj je da se smeši da dovoljno vremena za potpuno sagorevanje i pri visokim brzinama rada.

2.2.  Rad prekidaca

Na vratilu razvodnika je brijeg prekidača. On ima toliko uzvišica koliko motor cilindara. Kad se vratilo okreće, uzvišica podigne pokretni dio (čekić) prekidača od nepokretnog dela (nakovnja): prekida primarni strujni krug; kad se uzvišica okrene, ponovno se primarni strujni krug zatvori. Na taj se način primarni strujni krug stalno prekida.

Slika 2.2.1. Rad rotora razvodnika

Kad se prekida primarni strujni krug u primarnom se namotu indukcijskog svitka za kratko vreme inducira napon od nekoliko stotina volti. On bi pri razmicanju kontakata prekidača uzrokovao snažno iskrenje između njih koje bi kontakte opalilo. Kondenzator, vezan uporedno s

7

prekidačem, preuzima na sebe taj indukcijski strujni udar i zaustavlja iskrenje na kontaktima prekidača.Za pravilan rad prekidača vrlo je važno da bude pravilan razmak između kontakata.Obično je između 0,3 i 0,5 mm.

Delovi prekidaca : 

1. platinska dugmad2. breg prekidaca

3. prikljucak kondenzatora

2.3. Ispitivanje i podesavanje sistema za paljenje

Sistem paljenja nerazdvojiv je je deo motora sa unutrasnjim sagorevanjem,a znamo I da funkcionalnost ovog sistema bitno utice na njegov rad.Svaka I najmanja greska ili nepreciznost u podesavanju ovog sistama nepovoljno se odrazavaju na stepen iskoriscenja motora,tj.uz povecanu potrosnju goriva smanjuje se snaga I obrtni momenat motora,a I nepovoljno utice na emisiju izduvnih gasova.Prilikom ispitivanja klasicnog sistema paljenja pored ispravnosti pojedinih elemenata,najvaznije je izmeriti I podesiti dva osnovna parametra koji karakterisu rad ovog sistema,pa I samog motora,a to su ugao zatvaranja I otvaranja kontakta prekidaca paljenja (platinskih dugmadi) I ugao predpaljenja.

2.4. Ispitivanje ugla zatvaranja I otvaranja kontakta prekidaca paljenja(platinskih dugmadi)

8

Poznato je da prekidac paljenja svojim kontaktima(uobicajeni naziv-platinska dugmad) prekida primarno kolo struje indukcionog kalema.Za vreme dok su kontakti zatvoreni u indukcionom kalemu,struja se postepeno povecava(zbog velike induktivnosti kalema)i istovremeno nagomilava elektromagnetna energija.U trenutku otvaranja kontakta,primarna struja pada na nulu pa usled nagle promene magnetnog polja u sekundaru se indukuje visoki napon koji daje varnicu odredjene energije .Velicina tog napona I energije zavisi od velicine primarne struje u trenutku prekida.Primarna struja se povecava ako su kontakti duze zatvoreni a krace otvoreni,odnosno smanjuje,ako su kontakti krace zatvoreni a duze otvoreni.Jasno je d ace kontakt biti duze zatvoreni ukoliko je razmak(“zazor platina”)izmedju pominog I nepomicnog kontakta manji.I obrnuto,ako je razmak veci kontakti ce biti duze otvoreni.Na osnovu ovoga mozemo zakljuciti da se podesavnjem razmaka (zazora)platinastih dugmadi podesava I velicina primarne struje bobine.

Slika 2.3. promena ugla zatvaranja I otvaranja u zavisnosti od velicine zazora platinskih dugmadi

2.5. Merenje ugla zatvaranja

Merenje ugla zatvaranja moze se vrsiti I direktno pomocu uglomera kruznog oblika sa odgovarajucim otvorom u centru kruga.Uglomer se postavlja na prekidac paljenja,posto se skine

9

kaparazvodnika I razvodna rucica (rotirajuci kontakt),tako da osovina razvodnika prodje kroz sredisnji otvor.Zatim se od tanke zice napravi improvizovana kazaljka,koja se jednim krajem pricvrsti za ceoni deo osovine(pomocu rotirajuceg kontakta) a drugi savije tako da pokazuje skalu uglomera.tokom rada motora platinska dugmad se naizmenicno zatvaraju I otvaraju.kada su kontakti zatvoreni ,krozi istrument tece struja odredjene jacine u obliku pravouglog impulsa,a kada su otvoreni struja je jednaka nuli.

2.6.Odredjivanje tacke paljenja motora

Za pouzdan i ekonomican rad veoma je vazno dobro podeseno paljenje.I pri prvom podesavanju posle remonta a i pri kasnijoj kontroli treba postupati izuzetno pazljivo jer i najmanja odstupanja od optimalnog podesavanja dovode do povecanja potrosnje goriva,gubitka snage,nepotrebnog zagrevanja i do povecanja emisije toksicnih komponenata izduvnih gasova.Jedan od najvaznijih zahvata je podesavanje predpaljenja.

10

Slika 2.4. Nacin podesavanja razvodnika a)okretanjem kucista razvodnika , b)okretanjem nosaca prekidaca paljenja 1-ploca, 2-zavrtnji za podesavanje ploca,3- fino podesavanje ploca

2.7.  Kondenzator 

 On omogucava brzo prekidanje strujnog kola, ima zadatak da u sebe primi primarnu struju u trenuku rastavljanja kontakta prekidaca. Kondenzator se nalazi na razvodniku, ciji je jedan pol spojen sa masom, a drugi sa primarnim strujnim kolom. Kapacitet kondenzatora iznosi od 0,5 do 0,25 MF.  Ukoliko je kondenzator neisparavan  nece funkcionisati baterijsko paljenje primarnog strujnog kola, a time nece biti ni proizvodnje struje visokog napona.

11

2.7.1 Baterijsko startovanje

Kada se uspostavi kontakt uz pomoć ključa ostvaruje se veza između akumulatora i priključka primarnog namotaja u indukcionom kolenu. Primarna struja tada prolazi kroz primarni namotaj, a zatim preko drugog izlaza na bobini dolazi do priključka razvodnika paljenja. Kada su prekidači sastavljeni struja prelazi sa četkica na nakovanj i dalje na masu i na taj način se zatvara primarno strujno kolo. Za vreme prolaska primarne struje kroz primarni namotaj bobine stvara se magnetno polje jer je namotaji nalaze oko jezgra bobine. U trenutku kada breg razvodnika deluje preko izolacionog oslonca dolazi do rastavljanja platinske dugmadi i prekidanja primarno strujnog kola. Treba naglasiti da se u trenutku kada počne rastavljanje kontakta prekidača razvodna ruka se nalazi uvek ispod odnosno neposredno naspram odgovarajućeg metalnog segmenta na razvodnoj kapi. Ovim je omogućeno kretanje sekundarne struje iz bobine do razvodne kape, sa razvode kape na razvodnu ruku i sa razvodne ruke ponovo na razvodnu kapu, na taj način se ponovo uspostavlja primarno strujno kolo. Istovremeno oko jezgra bobine stvara se magnetno polje koje traje do ponovnog rastavljanja četkica od nakovnja čime se završava ciklus rada baterijskog paljenja.

3.Razvodnik paljenja

Razvodnik paljenja je mehanička veza između električnih delova uređaja za paljenje i motora. Prekidač prekida primarni strujni krug u onom trenutku kad u motoru treba da izazove paljenje. Razvodnik paljenja ima zadatak da visoki napon koji nastane u indukcijskom svirku razvede na svećice po redosledu paljenja u pojedinim cilindrima. U kapi razvodnika je na vrhu smeštena glavna elektroda oko koje ima onoliko nepokretnih elektroda koliko ima cilindara u motoru. Te elektrode se zovu i kontaktni segmenti. Na vratilu razvodnika je rotor razvodnika koji na vrhu ima elektrodu, razvodnu ruku. Glavna elektroda dobija visoki napon od indukcijskog svitka, a razvodna ruka koja pri okretanju klizi po glavnoj elektrodi, dovodi visoki napon redom na nepokretne elektrode, s kojih vodiči visokog napona vode do svećica. Budući da se dovođenje visokog napona s kape razvodnika na svećice određuje redosledom paljenja određenog motora, prilikom skidanja vodiča visokog napona treba voditi računa da se prilikom ponovne montaže ne pobrka njihov redosled.

3.1.Menjanje trenutka paljenja

Izgaranje u motoru traje jednako dugo bez obzira na broj okreta. Tako u praznom hodu nastaje paljenje neposredno pre nego što klip u taktu kompresije dođe u gornju mrtvu točku; plinovi koji izgaraju imaju dovoljno vremena da dogore i potisnu klip prema dole. Ako se povećava broj okreta motora, ima sve manje vremena za hod klipa gore i dole, a tako i za izgaranje. Zato pri većem broju okreta treba trenutak paljenja pomaknuti napred, da se smesa zapali malo pre nego što klip dođe u gornju mrtvu točku. Tako će biti dovoljno vremena za izgaranje smese i kad se klip krece brže.

12

Slika 3.1. Glavni delovi razvodnika paljenja

3.2.Transformisanje napona

Akumulator daje napon od 12 volti, što nije ni izdaleka dovoljno da na svećici stvori iskru potrebnu za paljenje smese benzina i vazduha. Zato niski napon treba transformisati u visoki, a to se događa u indukcijskom kalemu. Kalem deluje kao transformator. Struja koja teče kroz kalem, stvara silnice magnetskog polja; kad se magnetsko polje prekine, u svakom električnom vodiču koji se nalazi u tom magnetskom polju nastaje takozvani inducirani napon.-Napon se može povećati dvama namotima od koji jedan ima znatno više navoja nego drugi. Indukcijski kalem se izrađuje od štapićaste železne jezgra sastavljene od limenih listova (lamela). Oko jezgra ima 15.000 do 30.000 navoja sekundarnog (visokonaponskog) namotaja od tanke bakrene žice. Iznad sekundarnog je primarni (niskonaponski) namot, nekoliko stotina navoja od znatno deblje bakrene žice. Po jedan kraj obaju namota su spojeni i vode na priključak 1 indukcijskog kalema. Drugi kraj primarnog namotaja vodi na priključak broj 15, dok drugi kraj

13

sekundarnog namota predočuje visokonaponski priključak 4 indukcijskog kalema.-Kad se ključem uključi glavni prekidač, primarni namotaj se priključi na pozitivni pol akumulatora. Kad su zatvoreni kontakti mehaničkog prekidača u razvodniku paljenja, struja teče iz akumulatora na priključak 15 indukcijskog kalema, kroz primarni namot na priključak 1 i odatle na kontakte prekidača. Zbog struje u primarnom namotu, železna jezgra postaju elektromagnet u kojem se stvara magnetsko polje. Kad se kontakti prekidača razmaknu, prekida se struja u primarnom namotuju i magnetsko polje nestaje. Zato u sekundarnom namotaju indukcijom nastaje vrlo visoki napon. Struja visokog napona iz sekundarnog namotaja dolazi preko razvodnika paljenja do svećica u motoru.

Slika 3.2.1. Sema: Nastanak iskre i njezinu raspodjelu po cilindrima motora.

     Sa pozitivnog terminala akumulatora, struja teče preko kontakt brave na pozitivni terminal (+) indukcijskog  kalema (bobine). Sa negativnog terminala bobine, struja teče preko platinskog prekidača na negativni terminal (-) akumulatora. Minus terminal akumulatora, spojen je direktno na karoseriju automobila i sam motor. To znači, da bilo koji metalni sklop pričvršćen na karoseriju ili motor ima na svom kućištu (-). Tako u praksi, za razliku od ove seme, ne postoji minus žica već je samo kućište razvodnika minus. Tako će kondenzator umesto žicom, kao što je to prikazano na skici, biti spojen na minus samim tim što je mehanički pričvršćen na kućište razvodnika. Isto se odnosi i na platinski prekidač i svećice. Ovako spojen negativni terminal, popularno se naziva "masa".

14

                              

                                                          

Slika 3.2.2. Razvodnik paljenja sa plocom

     Na gornjoj skici, prikazan je razvodnik paljenja sa pločom na kojoj su postavljene platine i kondenzator. Vidimo, da je kod ugradnje  pokretnog dela platina (čekića), vođeno računa o izolacijama. Plus žica, koja dolazi sa minus terminala bobine, spojena je na kondenzator i oprugu čekića, koja se preko izolatora oslanja na nakovanj. Nakovanj je direktno pričvršćen vijkom za ploču, koja je, kako smo već rekli, minus sama po sebi. Stoga, spajanjem kontakata platina, struja teče preko kontakata na masu (-) i strujni krug je zatvoren. Kada se kontakti razdvoje, strujni krug je prekinut. Upravo iz toga razloga, postoje izolatori, kako se strujni krug ne bi zatvorio u slučaju spajanja čekića sa masom na bilo kojem delu. Nos čekića kojeg podižu bregovi, takođe je od plastike. Možemo primetiti, kako na nakovnju postoji vijak za podešavanje. Ovim vijkom, podešava se razmak između platinskih prekidača u otvorenoj poziciji. Razmak se meri onog momenta, kada je nos čekića na samom vrhu briega. Ovaj razmak , obično je oko 0.40 mm. Vrlo je bitno da ovaj razmak bude podešen po specifikacijama, poradi potrebnog vremena za zatvaranja strujnog kruga za indukciju, kao i vremena za pražnjenje induciranog napona. Na desnoj fotografiji, vidimo jedan od najučestalijih tipova platinskog prekidača.

15

4. Paljenje i predpaljenje

     Kako već rekosmo, paljenje je moment zapaljenja smese u cilindru motora. Od zapaljenja, pa do potpunog sagorevanja smese, protekne neko vrijeme. To vreme zavisi o stupnju i brzini sabijanja smese. Stoga je svaki proizvođač vozila definisao moment paljenja smese, obzirom na karakteristike motora i za njega predviđenog goriva. Kako bi se mogla izvršiti kontrola i podešavanje paljenja, proizvođač je postavo oznake momenta paljenja na prednjoj remenici radilice ili na zamašnjaku motora. Na donjim fotografijama, vidimo oznake na prednjoj remenici radilice. Na svim motorima postoji oznaka 0 (nula). Ova oznaka pokazuje, kada se prvi klip motora nalazi tačno u gornjoj mrtvoj tački. Nadalje, na pločici su  stupnjevima postavljene oznake pre i posle gornje mrtve tačke. Poklopimo li zarezani dio remenice sa oznakom O, dobićemo prvi klip na gornjoj mrtvoj tački. Ukoliko je proizvođač definisao tačku paljenja 4° BTDC (before top dead centre - prije gornje mrtve tačke), poravnati ćemo zarez na remenici sa oznakom 4°, kao što je to prikazano na desnoj skici.

                                        

           Slika 4.1.1. Zarez na remenici

     Podesivši tako radilicu motora, odnosno, postavivši prvi klip motora u poziciju na 4° pre gornje mrtve tačke, prelazimo na podešavanje razvodnika paljenja. Otpustivši zateznu obujmicu razvodnika, postaviti ćemo razvodnik tako, da nam rotor gleda na prvi cilindar motora (obično označen zarezom na samom razvodniku ili brojem na razvodnoj kapi. Ovo bi bilo prvo statičko podešavanje predpaljenja. Pravu kontrolu momenta paljenja, napraviti će mo stroboskoposki, kada upalimo motor. U specifikacijama podešavanja paljenja za dotični motor, naći ćemo podatak (u ovom slučaju) 4° pri 850 RPM (revolution per minute) okretaja + vacum ili - vacum, odnosno sa spojenim ili otspojenim vakumom sa razvodnika paljenja. Ukoliko koristimo jednostavni stroboskop (bez podešavanja), u radu motora, lagano ćemo okretati razvodnik paljenja, sve do nam bljeskajuće svetlo ne poklopi zarez na remenici i oznaku na pločici 4°. Ukoliko imamo stroboskop sa mogućnošću podešavanja kuta paljenja, učiniti ćemo sledeće. Podesiti numerator u stupnjevima na pištolju na 4° i poravnati svetlo sa zarezom na remenici nulom na pločici. Završenim podešavanjem definisali smo početak zapaljenja smese, odnosno pojavu iskre 4° prije dolaska klipa u gornju mrtvu tačku. Ta četiri stupnja, omogućuju ovome motoru dovoljno vremena za potpuno zapaljenje smese do dolaska klipa u gornju mrtvu tačku, iz koje će ga pozicije punom snagom potisnut prema dole.

16

4.1. Automatsko podešavanje predpaljenja

     Ovako podešeno predpaljenje, biti će korektno podešeno samo pri okretaju motora od 850 RPM. Međutim, kako se podiže broj okretaja motora, tako se menja i vreme zapaljenja smese. Naime, kako se motor brže okreče, vreme zapaljenja je sve krace. Stoga, proporcionalno sa povećanjem broja okretaja, potrebno je pomerati moment paljenja u stupnjevima nešto pre gornje mrtve tačke od onoga momenta kojeg smo odredili pri okretaju od 850 RPM, i isto tako vracati pri smanjenju broja okretaja. Upravo u tu svrhu, u razvodnik paljenja, ugrađena su dva mehanizma za obavljanje tog posla.

     Na donjoj skici vidimo rastavljeni razvodnik paljenja. Pored već opisanih delova, obratimo pažnju na vakum pumpicu i centrifugalne utege. Vakum pumpa, spojena je crevom na rasplinjač i reaguje na podtlak u rasplinjaču. Mehanički je spojena sa nosećom pločom platina, koju zakrece. Znači, ovisno o podtlaku u rasplinjaču, vakum pumpica će zakrenuti celu ploču sa platinama, koje će usled toga prekinuti kontakt nešto ranije i tako omogućiti pojavu iskre na svećici ranije nego što smo to statički odredili. Dva centrifugalna utega, razvući će se usled centrifugalne sile i uraditi sa pločom istu stvar kao i vakum pumpica. Razlika između ova dva mehanizma je sledeća. Utezi reaguju dosta sporo i zato je ugrađena vakum pumpica, koja reagira obratno. No, utezi kada jedan puta dobiju svoju brzinu, održavaju ploču u potrebnoj poziciji, dok se pumpica oslobađa opterećenja. Dakako, da su ovi pomaci tačno definisani za svaki pojedini tip motora pri njegovoj konstrukciji. Kod današnjih automobila sa elektronskim ubrizgavanjem, još uvek postoje ovakvi razvodnici paljenja, dok je kod ostalih to podešavanje rešeno elektronski.

                          17

Slika 4.2.1. Rastavljeni razvodnik paljenja

     Na levoj fotografiji, prikazana je ploča razvodnika sa tranzistorskim paljenjem. Vidimo, kako je modul postavljen na istu ploču kao i platine, koju zakreče poluga vakum pumpice. Na desnoj skici, prikazani su centrifugalni utezi razvodnika u u normalnoj poziciji i rastegnuti usled centrifugalne sile.

                            

Slika 4.2.2.Ploca razvodnika sa tranzistorskim paljenjem

18

Zakljucak

Elektronika je prvi put u ova podrucja zakoracila kada smo u našim automobilima dobili cuvene mehanizam nazvan “elektronsko paljenje”. To je, u stvari, bila elektronska zamena za kontakt (platine) koji se relativno brzo trošio, trebalo ga je podešavati itd. Nego, vecina vlasnika današnjih modernih automobila nece, kada zavire pod poklopac motora, naici na ništa što bi bilo nalik ovom opisanom razvodniku paljenja. Radi se o tome da moderni motori zahvaljujuci prvenstveno elektronskom nacinu imaju znatno jednostavnije resenje paljenja. Najuobicajeniji trenutno je tzv. DIS (Direct Ignition System) nacin kod kojeg se koristi nekoliko manjih indukcionih kalema (najcešce po jedan za dve svecice), ?ime se izbegava potreba za mehanickim razvodnikom paljenja. Ovde elektronika  odredjuje koji ce se kalem “snabdeti” strujom niskog napona, a ostalo se dogadja “samo od sebe”. Verovatno najnapredniji nacin direktnog paljenja koji se danas koristi u velikoserijskim automobilima je CDI (Capacitor Discharge Ignition) modela Saab. Ovdje se koristi po jedan mali kalem s kondenzatorom montiran direktno na svecicu. Uloga kondenzatora je da na kratko vreme dostavi malu kolicinu elektricnog napona pre nego sto ga se isporuci primarnom namotaju. Ovde se povišenje napona ostvaruje u dva koraka: prvi diže napon akumulatora s 12 na oko 400V dok se pred isporuku svecici taj napon povisi na 40.000 V. Ovakav se nacin odlikuje pouzdanim radom i velikom trajnošcu.

19

Literatura

http://www.auto-mart.hr/new_page_2.htm

http://www.vozite.com/elektricne_komponente_na_vozilu.html

http://www.bhtuning.com/razvodnik-paljenja-t-383.html

20