INICIJACIJA U HERMETIZAM

FRANC BARDON

DEO I

TEORIJA

PREDGOVOR

Nema sumnje da je svaki čovek koji je tražio pravo i istinito saznanje, uzaludno tražio godinama, ako ne i ceo svoj vek, neki pouzdani metod treninga. Žarka želja za tim plemenitim ciljem terala je ljude da često sakupljaju mnoštvo knjiga sa stih strana za koje su pretpostavljali da su najbolje, ali koje su većinom bile lišene prakse. Međutim, niko od tražioca nije uspevao naći smisao u svoj toj vremenom nakupljenoj gradji pa bi se cilj na koji se tako vatreno ciljalo izmicao sve više i više do maglovitih razdaljina. Ako bi poneko i počeo da radi na usavršavanju po tako hvaljenim uputstvima, njegova dobra volja i marljivost nisu nikada vukle neke zadovoljavajuće rezultate. Pored toga, niko ne bi mogao pouzdano odgovoriti na pitanja koja se nameću, da li je ili ne baš taj način koji je odabrao, bio pravi način i u njegovom pojedinačnom slučaju. Baš u ovo vreme Božansko Proviđenje je odlučilo da pomogne svim tim tragačima koji su sa tako jakom istrajnošću tražili sred-stva i puteve za svoj duhovni razvoj. Putem ove knjige, najviši posvećenik, koga je Božansko Providjenje odab-ralo za ovaj izuzetan zadatak, dao je univerzalne metode u ruke ljudskog roda. Moglo bi se bez pretetivanja reci da nikada do sada javnosti nisu bili dostupni ovako potpuni magijski metodi.

Otti Votavova

UVOD

Svakom ko veruje da će u ovom delu pronaći samo zbir recepata pomoću kojih će Iako i bez napora steći čast i slavu, bogatstvo i moć i ciljati na uništenje svojih neprijatelja, moralo bi se na samom početku reći da ovu knjigu odloži na stranu jer će se gorko razočarati. Pod terminom “magija”, brojne sekte i religije shvataju jedino crnu veštinu, veštičarstvo ili zaveru sa zlim snagama. Zbog toga nije začuđujuće što većinu ljudi hvata neki strah kad god se pomene reč “magija”. Opsenari, vračevi i Šarlatani bacili su ljagu na taj izraz i, pod tim okolnostima, ne iznenađuje to što se na magijsko znanje uvek gledalo sa izvesnim potcenjivanjem. Čak i u na-jdaljoj prošlosti MAG se smatrao jednim od najviših adepata (posvećenika) a možda bi bilo od koristi čuti, kao činjeničnu stvar, daje i sama reč “magija” izvedena iz te reči. Takozvani “vračevi” nisu ni u kom slučaju inicijati (upućeni u tajne) već jedino podražavači misterija, koji su računajući delimično na neznanje a deIimično na lakovernost pojedinaca ili čitavog naroda nameravalipostići svoje sebične ciljeve putem laži i prevare. Pravi magičan su uvek prezirali takve postupke.

U stvari, magija je sveta nauka; ona je, u najispravnijem smislu zbir svih znanja budući da poučava kako da se spoznaju i upotrebe vladajuće zakonitosti. Ne postoji razlika između magije i mistike ili bilo koje druge predstave tog imena i gde god je u pitanju prava inicijacija (posvećenje), mora se postupati po istim osno-

vima, saglasno istim pravilima, bez obzira koje je ime toj veri dao ovaj ili onaj. Što se tiče univerzalne polar-nosti zakona dobra i zla, aktivnog i pasivnog, svetlosti i senke, svaka nauka može služiti kako u dobre tako i u loše svrhe. Uzmimo primer noža, predmeta koji bi u suštini trebalo koristiti jedino za sečenje hleba, a koja ipak može postati opasno oružje u rukama ubice. Sve zavisi od karaktera pojedinca. Taj princip važi i u svim sferama okultnih nauka. U mojoj knjizi odabrao sam izraz “magičar” za sve moje učenike, budući da je on simbol najdublje inicijacije i najviše mudrosti.

Većina čitalaca će, naravno, znati, da reč “TAROT” ne označava karte za igranje, koje služe u mantičke (proricaicljske) svrbe, nego simboličku knjigu inicijacije koja sadrži najveće tajne u obliku simbola. Prva strana (ploča) ove knjige prikazuje magičara predstavljajući ga kao gospodara elemenata i nudi ključ za pivu Arca-num, tajnu neizrecivog imena Tetmgramatona kabalističkog Yod-He-Vau-He. Stoga ćemo ovde pronaći prolaz do magičareve inicijacije. Čitalac će lako shvatiti, koliko je značajna i mnogostruka primena ove ploče. Nijedna od do sada objavljenih knjiga ne opisuje pravi smisao prve Tarot-karte tako jasno kao Što sam to ja objasnio u ovoj knjizi Ona je - neka se zabeleži - rođena iz lične prakse 1 naraenjena za praktičnu prime nu šireg kruga ljudi a svi moji učenici nalaze daje ovo najbolji i najkorisniji sistem.

Međutim, nikad se ne bih usudio reći da moja knjiga opisuje, ili da se bavi svim magijskim odnosno mističkim problemima. Ako bi neko želeo napisati sve o toj uzvišenoj mudrosti morao bi ispuniti tomove i tomove. Moglo bi se, ipak, potvrdno odgovoriti da je ovo delo u stvari ulaz u prvu inicijaciju, prvi ključ za korišćenje univerzalnih pravila. Ja ne poričem činjenicu da se neki fragmenti mogu pronaći u publikacijama većine autora, ali ni u jednoj jedinoj knjizi čitalac ne može naći tako detaljan opis prve Tarot karte.

Svesrdno sam se zalagao da budem što je moguće jasniji u toku izlaganja, da bih uzvišenu Istinu učinio dostupnom svima, mada je ponekad bilo teško pronaći tako proste reči koje su neophodne da bi ih svaki čitalac razumeo. Ostavljam Vama da procenite da li su moji napori bili uspešni ili ne. Na nekim mestima sam bio prinuđen da namerno ponavljam kako bih naglasio neke važne rečenice i uštedeo čitaocu vraćanje na prethodne stranice.

TETRAGRAMATON doslovno znači “četvoroslovna reč”. To je bio izgovor za izbegavanje greha izgovaranja svetog imena YHVH (Yahveh) ili JEHOVA stoje ono kasnije postalo kada su se samoglasnici neke druge reći združili sa suglasnicima reči YHVH.

Bilo je mnogo pritužbi od strane ljudi koji tu zainteresovani za okultne nauke, da oni nikad nisu imali nikakve prilike da ih inicira lični učitelj ili vodič (GURU). Zbog toga, jedino ljudi obdareni izuzetnim sposobnos-tima, ta jedva primetna manjina, izgleda da je u stanju da dobije to uzvišeno znanje. Otuda je velika većina ozbiljnih” tragalaca prinuđena da pretražuje gomile knjiga kako bi tek ponegde uhvatila poneki biser. Med-jutim, čovek koji je ozbiljno zainferesovan za svoj napredak i ne teži toj svetoj mudrosti iz čiste radoznalosti niti žudi da zadovolji svoju pohlepu, pronaći će u ovoj knjizi pravog vodiča koji će ga inicirati. Nijedan živi adept, ma kojeg čina on bio, ne može za početak dati učeniku više no što mu daje ova knjiga. Ako i pošten novajlija i pažljiv čitalac u ovoj knjizi pronađu ono što su godinama uzaludno tražili, onda je ona svoju svrhu ispunila u potpunosti.

Autor.

SLIKA MAGIČAPA

PRVA TAROT- KARTA INTERPRETACIJA SIMBOLIZMA

Pri dnu se nalaze mineralno, biljno i životinjska carstvo izraženi na simbolički način.

Žena na levoj strani i muškarac na desnoj predstavljaju plus (pozitivno) i minus (negativno) u svakom ljudskom biću.

Između njih vidi se hemafrodit, stvorenje koje oličava muško i žensko udruženo u jedno kao znak izmirenja između muškog i ženskog principa.

Električni i magnetični fluidi su prikazani crvenom odnosno plavom bojom, i to električni crvenom a magnetični plavom.

Predeo glave kod žene je električan, pa stoga crven, predeo genitalija je magnetičan, pa prema tome plav. Kod muškarca, to je obrnuto.

Povrh hermafrodita je kugla kao znak zemljine sfere, iznad koje je prikazan magičar sa četiri elementa.

Iznad muškarca su aktivni elementi, i to vatra u crvenoj i element vazduha u plavoj boju Iznad žene su pasivni elementi, elemenat vode u zelenoj i elemenat zemlje u žutoj boji.

Po sredini magičara sve do kugle je tamno-purpurna boja, koja predstavlja znak AKAŠA-principa.

Iznad magičareve glave, sa nevidljivom trakom kao krunom, nalazi se zlatom-oivičen srebrnobeli lo-tosov cvet kao znak božanstva. Unutar njega je rubin-crveni filozofski kamen koji simboliše kvintesenciju cele hemetičke nauke. U pozadini, na desnoj strani je sunce, žuto poput zlata, a na levoj strani vidimo srebrnobeli mesec, koji izražavaju plus i minus u makro- i mikrokosmosu, električne i magnetične fluide.

Iznad lotosovog cveta, Stvaranje je simbolizovano kuglom, u čijoj su unutrašnjosti predstavljene životvorne pozitivne i negativne site koje označavaju stvaralački čin univerzuma.

Večno, beskonačno, bezgranično i nestvoreno simbolički su izraženi pomoću reči AUM i bojama od tam-nopurpurne do crne.

Velika Tajna Tetragramatona

ili

Kabalističkog YOD-HE-VAU-HE

Moto: Ono što je gore isto je

onome sto je dole.

Hermes Trismegistos

O ELEMENTIMA

Svaka stvar koja je stvorena, makrokosmos kao i mikrokosmos, dakle veliki i mali svet, stvoreni su putem dejstva elemenata. Iz tog razloga ću, na samom početku inicijacije, usredsrediti pažnju na te moći i naročito podvući njihov dubok i mnogostruki značaj. Do sada se u okultnoj literaturi veoma malo govorilo o snagama elemenata tako da sam preuzeo na sebe zadatak da obradim to područje još nepoznatog znanja i da po-dignem veo koji prekriva njihove zakonitosti. Uopšte nije lako prosvetliti neinicirane tj. neposvećene tako da se oni ne samo informišu o postojanju i delovanju elemenata, već i da se osposobe da u budućnosti sa njima praktično rade.

Čitav svemir liči na satni mehanizam sa sklopom svojih točkica koji su svi zavisni jedan od drugog. Čak se i pojam Božanstva, kao najvišeg mogućeg shvatljivog entiteta, može podeliti na aspekte koji su analogni elementima. Detaljnije o tome naći ćete u poglavlju o Ideji Boga.

U najstarijim istočnjačkim spisima elementi se obeležavaju kao TATVE (Tattwas). U našoj evropskoj lit-eraturi oni se razmatraju jedino u pogledu njihovih dobrih delovanja pa sve do upozoravanja na njihove nepoželjne uticajc, to jesi govori se da bi se neke radnje trebale preduzimali pod uticajem tatvi, a neke bi ih trebale izostaviti. U tačnost te činjenice ne treba sumnjati, međutim sve sto je do sada objavljeno ukazuje samo na jedan manji vid delovanja elemenata. A kako elementi, odnosno tatve, deluju u ličnoj primeni, možemo prilično saznati iz astroloških knjiga.

Ja zadirem dublje u tajnu elemenata pa sam stoga odabrao jedan sasvim drugačiji ključ, koji, iako je analogan astrološkom, ipak sa njim nema nikakve veze. Čitalac će naučiti da ovaj ključ, iako mu je sasvim nep-oznat, koristi na razne načine. Da bih olakšao taj zadatak, analogijama i delovanjima elemenata detaljno ću se pozabaviti u sledećim poglavljima i to po redu, Sto neće samo razjasniti njihov teoretski deo, nego će direktno ukazati na njihovu praktičnu primenu, budući da u njoj treba tražiti onu najveću tajnu (arcanum).

U Tarotu, toj najstarijoj knjizi mudrosti, već je ponešto napisano o ovoj velikoj tajni elemenata. Prva karta ove knjige predstavlja magičara koji ukazuje na poznavanje i vladanje elementima. Na toj prvoj karti su sledeći simboli: mač kao vatreni elemenat, štap kao elemenat vazduha, pehar kao elemenat vode i novčići kao elemenat zemlje. To bez ikakve sumnje dokazuje da se već u drevnim misterijama magičar opredelio za prvu Tarot-kartu, a vladanje elementima je izabrano ka o prvi čin inicijacije. U čast te tradicije ja ću posvetiti najveću pažnju elementima jer, kao što ćete videti, ključ za elemente je univerzalni lek pomoću kojeg se može resiti svaki problem na koji se naiđe.

Prema indijskom učenju redosled TATVI je sledeći:

AKAŠA — princip etera

TEJAS — princip vatre

WAYU — princip vazduha

APAS — princip vode

PRITHIVI — princip zemlje

Prema indijskoj doktrini, to znači da su četiri nešto grublje tatve potekle od pete tatve, akaša-principa. Zbog toga je akaša krajnji uzrok i treba ga shvatiti kao petu snagu, takozvanu kvintesenciju. U jednom od na-rednih poglavlja, objasniću čitaocu detaljnije taj najfiniji elemenat, ‘akašu’. Sem toga, u sledećim poglavljima biće objašnjene specifične osobine svih elemenata, počev od najviših planova pa sve do grubog materijalnog nivoa. I sam čitalac je do sada shvatio da nije lak zadatak analizirati veliku misteriju stvaranja i izraziti je na takav način da bi je svako mogao prozreli i o njoj steći plastičan uvid.

Govorićemo i o analizi elemenata i podvući njihovu veliku praktičnu vrednost, tako da bi svaki naučnik, pa bio on hemičar, fizičar, magnetizer, okultist, magičan mistik, kabalist ili jogin itd. mogao od njih imati praktične koristi Ova bi knjiga postigla svoju svrhu kada bih uspeo toliko poučiti čitaoca da on bude u stanju da se ovim predmetom bavi na odgovarajući način i da pronađe praktični ključ za ono područje znanja koje mu najviše odgovara.

PRINCIP VATRE

Kao što je već rečeno, AKAŠA ili princip etera je uzrok nas tanka elemenata. Istočnjački spisi smatraju da je prvi elemenat koji je nastao iz akaše TEJAS, princip vatre. Ovaj elemenat, kao i svi drugi, ne ostvaruje svoj uticaj samo u našem grubom materijalnom planu nego i u svemu što je stvoreno. Osnovne osobine va-trenog principa su toplota i širenje. Na početku svega stvorenog morali su, zbog toga, biti vatra i svetlost a u Bibliji se kaže: “FIAT LUX - Neka bude svetlost”. Poreklo svetlosti, naravno, treba tražiti u vatri. Svaki eleme-nat, pa takode i elemenat vatre, ima dve polarnosti tj., aktivnu i pasivnu, odnosno pozitivnu (+) i negativnu (-) polarnost. Plus uvek označava graditeljske, stvaralačke, plodne izvore, dok minus predstavlja sve ono što je rušilačko ili razgrađujuće. U svakom elementu se uvek moraju jasno razlikovati ove dve osnovne osobine. Religije su uvek aktivnoj strani pripisivale dobro, a pasivnoj zlo.

Međutim, suštinski rečeno, ne postoje takve stvari kao što su dobro i zlo, to su samo ljudske ideje. U Svemiru nema ni dobra ni zla, zato što je sve stvoreno prema nepromenljivim zakonitostima, u kojima se odražava Božanski princip, i jedino upoznavanjem tih zakonitosti mi ćemo biti u stanju da se približimo Božanstvu. Kao što smo već pumenuli, vatreni princip poseduje širenje ću ja, radi boljeg razumevanja, nazvati električnim fluidom. Ova definicija ne ukazuje na grubi materijalni elektricitet, uprkos nekih njihovih sličnosti. Svako će odmah shvatiti da je osobina širenja identična sa rasprostiranjem. Činjenica je da je ovaj elementarni princip vatre skriven i delatan u svemu Sto je stvoreno u celom Svemiru, počev od najmanjeg zrnca peska pa do najuzvišenije supstance vidljive ili nevidljive.

PRINCIP VODE

U prethodnom poglavlju proučili smo poreklo i osobine pozitivnog elementa vatre. U ovom ću opisati suprotstavljeni princip vode. I on proizilazi iz AKAŠE, eteričnog principa. Međutim, u poredenju sa vatrom, on ima sasvim suprotne osobine. Njegove osnovne osobine su hladnoća i skupljanje. I ovde se govori o dva pola - aktivnom koji je graditeljski, životodavni, hranljiv i zašlilnički i negativnom koji, slično onom vatre, ruši, razgrađuje, provire i deli.

Pošto ovaj elemenat poseduje osnovnu osobinu skupljanja i stezanja, on proizvodi magnetični fluid. Voda, poput vatre, takode deluje u svim predelima. Prema zakonima stvaranja, vatreni princip ne bi ni sam

mogao postojati da u sebi nije prikrio, kao suprotan pol, princip vode.

Ova dva elementa, vatra i voda, su osnovni elementi pomoću kojih je sve stvoreno. Usled ovih činjenica, moraćemo svugde računati na ova dva glavna elementa, a takode i na električni i magnetični fluid koji pred-stavljaju suprotstavljene polarnosti.

PRINCIP VAZDUHA

Sledeći elemenat koji je proistekao iz AKAŠE je elemenat vazduha. Posvećenici ovaj elemenat ne pos-matraju kao pravi elemenat, nego mu daju ulogu posrednika između vatrenog i vodenog principa, tako da princip vazduha, na neki način, uspostavlja neutralnu ravnotežu, delujući kao posrednik između aktivnih i pasivnih delatnosti vode i vatre. Preko međudejstva aktivnog i pasivnog elementa vatre i vode, sav stvoreni život je postao kretanje. U svom posredništvu princip vazduha je od vatre preuzeo osobinu toplote a od vode vlažnost. Bez te dve osobine nikakav se život ne bi mogao zamisliti. Ove dve osobine daju vazduinom principu i dve polarnosti i to životodavnu u pozitivnom vidu i rušilačku polarnost u negativnom.

Trebalo bi još dodati da pomenute elemente ne treba posmatrati kao običnu vatru, vodu i vazduh, koji bi samo predstavljali aspekte grubo-materijalnog plana, pošto se u ovom slučaju radi o univerzalnim osobinama svih tih elemenata.

PRINCIP ZEMLJE

Već smo rekli za princip vazduha da on ne predstavlja baš pravi elemenat a to važi i za princip zemlje. To ovde znači da se iz medudejstva tri pomenuta elementa rada zemljani princip kao po slednji elemenat koji pomoću svoje osobine očvršćavanja uključuje sva ta tri elementa. To je baš ta osobina koja daje konkretan oblik prethodnim elementima. Ali istovremeno se i ograničava delatnost ta tri elementa što rezultira nasta-janjem prostora, mere, težine i vremena. Uzajamno delovanje ta tri elementa zajedno sa elementom zemlje, postalo je

Četvoropolno tako da bismo sada mogli zemljani princip nazvati četvoropolnim magnetom. Fluid u polarnosti zemljanog elementa je elektro-magnetičan. Sav stvoreni život bi se zbog toga mogao objasniti činjenicom da svi elementi deluju u četvrtom, tj. zemljanom elementu. Preko ostvarenja u ovom elementu objavljeno je FIAT - “neka bude”.

O detaljima specifičnih uticaja elemenata u raznim sferama i carstvima, poput carstava prirode, životinja i ljudskih bića, biće reći u sledećim poglavljima. Bitno je da čitalac stekne opšti utisak o radionici i delovanju elementarnih principa u čitavom svemiru.

SVETLOST

Svetlost se zasniva na principu vatre. Svetlost bez vatre je nezamisliva i zbog toga je ona jedan vid vatre. Svaki vatreni elemenat se može pretvoriti u svetlost i obrnuto. Sloga svetlost uključuje sve specifične osobine poput sijanja, prožimanja, širenja, itd.

Suprotnost svetlosti je tama koja proizilazi iz principa vode Tama ima sasvim suprotne specifične osobine od osobina svetlosti. Bez tame, ne samo što se svetlost ne bi mogla raspoznaii, nego je bez tame uopšte ne bi ni bilo. Očigledno je da su svetlost i tama nastali iz međuigre dva elementa, vatre i vode. Zbog toga dejstvo svetlosti ima pozitivnu a dejstvo tame negativnu osobinu. Ta međuigra očigledno deluje u svim područjima.

AKAŠA ILI ETERIČNI PRINCIP

Dok sam opisivao elemente nekoliko puta sam rekao da su oni proistekli iz eteričnog principa. Prema tome, eterični princip je krajnja, najviša, najmoćnija stvar, nešto nepojmljivo, najviši uzrok svega stvorenog i postojećeg. Ili, kraće rečeno, to je uzročna sfera.

Zbog toga je AKAŠA besprostorna i bezvremenska. Ona je nestvo-rena, neshvatljiva, neodrediva. Razne religije su je nazvale Bogom To je peta sila, prvobitna moć. Ona je sve stvorila i sve održava u ravnoteži. Ona je praizvor i čistota svih misli i ideja, ona je svet uzroka u kom se održava čitavo stvaranje, od najviših pa do najnižih sfera. Ona je kvintesencija alkemičara, ona je SVE U SVEMU.

KARMA ZAKON UZROKA I POSLEDICE

Zakon uzroka i posledice je nepromenljivi zakon koji ima jedan svoj vid baš u AKAŠA-principu. Svaki uzrok izaziva određenu posledicu. Ovaj zakon deluje svugde kao najuzvišenije pravilo.

Prema tome, svako delo je proisteklo iz uzroka i prati ga određena posledica. Zbog toga, KARMU ne bismo trebali prihvatiti samo kao pravilo za naše dobro ponašanje, kao što to nalaže istočnjačka filozofija, budući da je njeno značenje mnogo važnije i veoma duboko. Svi ljudi instinktivno osećaju da dobra dela donose dobre rezultate a da zlo mora doneti zlo, ili kako to poslovica kaže: “što čovek poseje, to će i požnjeti”. Svako mora znati i poštovati taj zakon.

Međutim, ovaj zakon uzroka i posledice vlada i elementarnim principima. Ne nameravam zalaziti u de-talje ovog zakona koji bi se mogao izraziti sa nekoliko roči, pošto su one sasvim jasne tako da će ih svaki ra-zuman čovek razumeti. Zakon evolucije ili razvoja takode podleže ovom zakonu uzroka i posledice. Otuda je razvoj jedan vid zakona KARME.

ČOVEK

O TELU

Čovek je prava slika Boga, on je stvoren po liku svemira. Sve veliko što se nalazi u svemiru odraženo je, u maloj meri, u čoveku. Zbog toga se čovek označava kao mikrokosmos nasuprot makrokosmosu svemira. Stro-go govoreći, čitava priroda se manifestuje u čoveku i tim problemima ćemo se pozabaviti u ovom poglavlju.

Ne nameravam opisivati fizičke pojave u telu pošto informacije o tome svako može naći u stručnoj litera-turi. Ovde ću poučiti čitaoca da čoveka posmatra sa hermetičke tačke gledišta i objasniti zainteresovanima kako da na pravi način koriste osnovni ključ, to jest uticaj elemenata na čoveka.

Dobro poznata maksima glasi: “U zdravom telu zdrav duh”. Svako ko se bavi problemom čoveka odmah će uvideti pravu istinu ove izreke. Tu se svakako postavlja pitanje, šta je zdravlje sa hermetičke tačke gledišta. Niko nije u stanju da smesta odgovori na to pitanje. Gledano iz ugla hermetike, zdravlje je savršeni sklad svih sila koje deluju u telu s obzirom na osnovne osobine elemenata. Ne mora da dodje do tako velikog nesklada elemenata da bi se javila vidljiva posledica koja se naziva bolest, jer nesklad u obliku oboljenja je već bi-tan poremećaj u radionici elemenata u telu. Osnovni uslov za početnika je da se apsolutno koncentriše na svoje telo. Spoljašnji vidljivi izraz tela liči na divnu odoru, a lepota je, u svim svojim vidovima, jedan aspekt božanske prirode. Pravo govoreći, lepota nije samo ono što nam se sviđa ili stoje u skladu sa našim ukusom, pošto simpatija ili antipatija zavise od međudejstva elemenata. Pravo zdravlje je zaista osnovni uslov za naše duhovno uzdizanje. Ako želimo živeti u lepoti, moramo lepo urediti našu kuću, stan ili, u slučaju, naše telo i ispuniti ih harmonijom.

Prema univerzalnom zakonu, elementi moraju vršiti izvesne funkcije u našem teiu. Glavne funkcije su: izgrađivanje tela, održavanje tela u životu i njegovo razlaganje. Pozitivna uloga u telu, njegovo izgrađivanje je stoga posao pozitivne ili aktivne strane elemenata. Ulogu održavanja ostvaruje povezujući ili spajajući, tj. neutralni deo elemenata, dok rušilačku ili razgradujuću funkciju ostvaruju negativne osobine elemenata.

Očigledno je da će vatreni princip u aktivnom obliku sa svojim električnim fluidom vršiti aktivan, obuh-vatan, izgrađujući uticaj. U negativnom obliku biće sve suprotno tome.

Vodeni princip će, u svom aktivnom obliku, uticati na izgrađujući! aktivnost, a u negativnom obliku će proizvesti razjedinjujuću, razlažuću aktivnost svih fluida u telu.

Vazdušnom principu preostaje zadatak kontrolisanja električnog fluida vatre i magnetičnog fluida vode u telu, i održavanja njihove ravnoteže. Zbog toga je on okarakterisan kao neutralan ili posrednički elemenat.

U osnovnom ključu već je rečeno o silama principa zemlje daje njihova funkcija u telu da drže skupa uticaje sva tri elementa. U aktivnom obliku, elementarni zemljani princip ima pokretački, okrepljujući uticaj, a suprotan u svom negativnom obliku. Zemljani princip je odgovoran za bujanje kao i za starenje tela. Mogli bismo navesti još mnogo analogija u pogledu uticaja elemenata u telu, ali neka se čitaoci zadovolje gornjim

objašnjenjima.

Posvećenici (adepti) svih vremena veoma su dobro poznavali delovanja elemenata, međutim, nisu ih nikada opisivali, verovatno da ne bi došlo do zloupotrebe. Oni su delili čoveka na tri plana, pripisujući glavu vatrenom principu, stomak vodenom principu a grudni koš vazdušnom kao posredniku između vatre i vode. I na prvi pogled se vidi koliko su oni na ispravan način izvršili tu podelu, budući da se sve što je aktivno ili vatreno odigrava u glavi. U stomaku deluje ono suprotno, vodeno, lučenje, rad želudačnih sokova, itd. Grudi pripadaju vazduhu i imaju posredničku ulogu, zbog toga što se ovde disanje odvija sasvim mehanički.

Zemljani princip sa svojom vezivnom snagom ili sposobnošću da nešto drži zajedno predstavlja celinu ljudskog tela sa svim njegovim kostima i mesom.

Moglo bi se postaviti pitanje gde se i kako u grubom materijalnom telu nalazi AKAŠA ili eterični princip. Kada bi malo dublji razmislio, svako bi mogao odgovoriti da se eterični princip u svom najgrubljem i najma-terijalnijem obliku krije u krvi i semenu i u međusobnom delovanju te dve supstance, u životnoj materiji ili u vitalnosti.

Kao šio smo već naučili, vatreni elemenat proizvodi električni a vodeni elemenat magnetični fluid. Svaki od tih fluida ima dvopolno zračenje, aktivno i pasivno, a međusobni uticaji i medjudejstva svih zračenja četiri pola liče na četvoropolni magnet koji je identičan tajni Tetragramatona, kabalističkom YOD-HE-VAU-HE. Zbog toga je elektro-magnetični fluid u ljudskom telu, po svom značenju, animalni magnetizam ili OD. Desna sirana ljudskog tela, kod dešnjaka, je aktivno električna. Inače, kod levaka je sve obrnuto. Leva strana tela je pasivno-magnetična. Snaga zračenja ovog elektro-magne-tičnog fluida zavisi od kapaciteta, tj. od jačine delovanja elemenata u telu. Što je skladnije to delovanje elemenata u telu, sve će jače i čistije biti zračenje.

Pomoću nekih vežbi, kao i pomoću ispravnog stava i strogog pridržavanja tih zakonitosti, kapacitet, snaga i uticaj tog elektro-magnetičnog fluida ili Oda mogu se prema potrebi povećavali odnosno smanjivati. Način na koji se to radi biće iscrpno prikazan u praktičnom delu ove knjige.

Ni električni ni magnetični fluid u ljudskom telu nemaju nikakve direktne veze sa nama poznatim vrsta-ma elektriciteta ili magn tizma, iako postoje izvesne analogije. Taj zakon analogija je veoma važan faktor u hermetičkoj nauci a njegovo poznavanje omogućuje adeptu da izvede najveća čuda uz pomoć tog ključa.

U hrani su elementi međusobno pomešani. Posledica uzimanja hrane je hemijski proces pomoću kojeg naše telo zadržava te elemente u našem telu. Sa medicinskog stanovišta, uzimanje hrane, zajedno sa dis-anjem, izaziva proces sagorevanja. Hermetista u ovom procesu vidi mnogo više od obične hemijske pojave. On posmatra to sagorevanje kao opšte razlaganje hrane, baš kao što vatra gori pomoću goriva. Stoga čitav život zavisi od stalnog snabdevanja gorivom, to jest hranom i disanjem. Da bi se svaki elemenat snabdeo neophodnim rezervnim supstancama, preporučuje se ishrana raznovrsnom hranom koja sadrži osnovne ma-terijale elemenata. Ako bismo se celog života ograničili na istovrsnu hranu, naše telo bi se svakako razboleko, što znači da bi takva vrsta hrane proizvela nesklad u organizmu. Preko rastvaranja vazduha i hrane elementi dobijaju hranljive supstance i tako se održava njihova aktivnost. Takav je prirodni način čovekovog života. Ako nekom elementu ponestane goriva, to se odmah ose ti u delovanju funkcija koje od njega zavise. Na primer, ako u našem telu pojačano deluje vatreni elemenat mi osećamo žed, ako preterano deluje vazdušni elemenat osećamo glad, elemenat vode izaziva osečaj hladnoće a zemljani elemenat stvara umor. S druge strane, i svako prezasićenje elementima izaziva pojačano delovanje u telu. Višak vatrenog elementa stvara želju za kretanjem i aktivnošću. U slučaju vodenog elementa, pojačaće se proces lučenja. Svako prezasićenje

vazdušnim elementom ukazuje da moramo biti umereni u uzimanju hrane. Prezasićenost zemljanim elemen-tom utiče na vidove polnog života, što se ne mora nužno izraziti u polnom nagonu u telesnom smislu. Ovo će se najverovatnije dogoditi kod starijih ljudi pa će oni osetiti žudnju za povećanom aktivnošću i za stvaralačkom spretnošću.

U svojoj aktivnoj i pasivnoj polarnosti električni i magnetični fluidi, sa hemijske a eventualno i sa al-hemijske tačke gledišta, imaju zadatak da stvaraju kisele spojeve u svim organskim i neorganskim telima. U aktivnom smislu oni su graditeljski, a u negativnom smislu su rušiteljski, rastvarački i razjedinjujući. Sve ovo objašnjava biološke funkcije u telu. Njihov krajnji ishod je kruženje života, koji nastaje, buja, sazreva i nestaje. To je smisao evolucije svega stvorenog.

DIJETA

Razuman način življenja održava usklađenost elemenata u telu. Čim dođe do nesklada u delovanju ele-menata, bilo da im se dejstvo pojača ili oslabi, moraju se preduzeti posebne mere u pogledu hrane da bi se el-ementi vratili u svoj normalan tok ili da bi se bar na njih povoljno delovalo. Stoga se u određenim slučajevima pripisuju razne dijete. Čak i u pradavna vremena ljudi su brojnim istraživanjima došli do tog zaključka ne znajući tačan razlog. Ako je poremećaj elemenata toliki da nesklad postaje vidljiv, to vise nije samo nesklad nego se tu radi o bolesti. To znači da će biti potrebni drastičniji lekovi da bi ponovo uspostavili neophodan sklad, ako Želimo potpuno ozdravljenje i da vratimo telu njegove normalne funkcije. Svi do sada poznati metodi zasnivani su na ovom temelju. Odustajem od nabrajanja metoda, postoje većina njih opite poznata. Prirodna terapija koristi prirodne efekte poput kupki, obloga, biljaka, masaža itd. Alopatska medicina koristi jake lekove koji prouzrokuju dejstva koja odgovaraju elementima kako bi doveli do ozdravljenja. Homeopat, pak, uvodi suprotan elemenat prema geslu “Similia similibus curantur” da bi uspostavio narušenu ravnotežu u saglasnosti sa zakonima polarnosti. Elektro-homeopat pomoću svojih lekova utiče direktno na električne i magnetične fluide da bi uravnotežio zbrkane elemente, saglasno vrsti bolesti, odgovarajućim pojačavanjem tih fluida.

Na taj način svaki metod Iečenja ima za cilj obnavljanje narušene ravnoteže elemenata. Proučavanjem ovih uticaja elemenata na naše telo, magnetopat ili magnetizer stiče daleko više mogućnosti da utiče na telo preko svojih moći, naročito ako je on kadar da svesno u sebi pobudi električni ili magnetični fluid, pojačavajući ga i prenoseći u onaj deo tela koji je u neskladu. Posvetio sam celu jednu glavu ove knjige praktičnoj strani tog lečenja.

Dosad smo detaljno objasnili opšte telesne funkcije. Međutim, na svaki deo tela utiče, u analogiji sa dejstvom elemenata u telu, neki određeni elemenat nalazeći svoj izraz u polarnosti odgovarajućeg dela tela. Veoma je zanimljiva činjenica da u toj radionici satnog mehanizma, to jest ljudskom telu, neki organi od spoljašnjosti ka unutrašnjosti zrače električni fluid a od unutrašnjosti ka spoljašnjosti zrače magnetični fluid, koji na analogan i skladan način debiju na funkcije čitavog organizma. Kod drugih organa dešava se suprotno, električni fluid deluje od spolja ka unutra, a magnetični od unutrašnjosti ka spoljašnjosti. Ovo poznavanje polarnog zračenja se u hermetičkoj veštini naziva “OKULTNA ANATOMIJA TELA”. Poznavanje delovanja ove okultne anatomije je krajnje važno za svakog adepta koji želi da upozna svoje telo, da utiče na njega i da ga kontroliše.

Zato ću opisati ovu okultnu anatomiju ljudskog tela u pogledu električnog i magnetičnog fluida to jest u pozitivnoj i negativnoj sferi delovanja.

Ovi argumenti će mnogo pomoći magnetizeru pošto će on, prema središtu bolesti, tretirati oboleli deo tela električnim Ili magnetičnim fluidom. Međutim, ovo znanje će biti od koristi i drugim ljudima.

GLAVA

Prednji deo je električan, zatiljak je magnetičan kao i desna strana; leva strana je električna kao i unutrašnjost.

OČI

Prednji i zadnji deo su neutralni. Desna i leva strana su električne. Unutrašnjost je magnetična.

UŠI

Prednji i zadnji deo neutralni. Desna strana magnetična, leva strana električna. Unutrašnjost neutralna.

USTA I JEZIK

Prednji i zadnji deo neutralni. Desna i leva strana neutralne, unutrašnjost magnetična.

VRAT

Prednji deo, zadnji deo i desna strana magnetični, leva strana i unutrašnjost električni.

GRUDI

Prednji deo elektro-magnetičan, zadnji deo električan, desna strana i unutrašnjost neutralne, leva strana električna.

STOMAK

Prednji deo eleklričan, zadnji deo i desna strana magnetični, leva strana električna, unutrašnjost magnetična.

RUKE

Prednji i zadnji deo neutralni, desna strana magnetična, leva strana električna, unutrašnjost neutralna.

PRSTI DESNE RUKE

Prednji i zadnji deo neutralni, desna i leva strana električne, unutrašnjost neutralna.

PRSTI LEVE RUKE

Prednji i zadnji deo neutralni, desna strana električna, kao i leva, unutrašnjost neutralna.

NOGA

Prednji i zadnji deo neutralni, desna strana magnetična, leva strana električna, unutrašnjost neutralna.

MUŠKI POLNI ORGANI

Prednji deo električari, zadnji deo, leva i desna strana neutralni, unutrašnjost magnetična.

ŽENSKI POLNI ODGANI

Prednji deo magnetičan, zadnji deo, desna i leva strana neutralni, unutrašnjost električna.

TRTICA SA ANUSOM

Prednji i zadnji deo, desna i leva strana su neutralni, unutrašnjost magnetična.

Pomoću ove okultne anatomije i ključa četvoropolnog magneta, adept može sastavljati dalje analogije. Alhemičar će shvatiti daljudsko telo predstavlja pravi ATANOR (alhemićarsku peć, opp.) u kojem se izvodi

najsavršeniji alhemijski proces, veliko delo ili pripremanje “FILOZOFSKOG KAMENA”.

Ovim se završava poglavlje koje se bavi telom. Ne mogu tvrditi da je sve objašnjeno, ali u svakom slučaju, u pogledu elemenata, to jest, četvoropolnog magneta, obradio sam najvažnije probleme i otkrio tajnu Tetra-gramatona u vezi sa telom.

GRUBI MATERIJALNI PLAN ILI MATERIJALNI SVET

U ovom poglavlju neću opisivati grubi materijalni svet, carstva minerala, biljaka i životinja, niti ću se baviti fizičkim procesima u prirodi, pošto smo svi već u školi učili o severnom i južnom polu, nastajanju duge, izazivanju bura, itd. Adepta početnika verovatno neće zanimati takve pojave, pošto će on nastojati da sazna sve o materijalnom svetu pomoću elemenata i njihovih polamosti. Suvišno je i pominjati da na našoj planeti postoje vatra, voda, vazduh i zemlja, činjenicu koja je apsolutno jasna svakoj razumnoj osobi. Pa ipak, bilo bi veoma korisno, ako bi se adept upoznao sa uzrokom i posledicom četiri elementa i naučio kako da ih pravilno koristi, saglasno odgovarajućim analogijama na drugim planovima. Kako se može kontaktirati sa višim plano-vima poznavanjem grubih materijalnih elemenata, opisaćemo u poglavlju koje se bavi praktičnom primenom magije. Za sada, važno je znati da se na našoj planeti delovanje elemenata u najsuptilnijem obliku razvija na baš isti način kao i ljudsko telo. Povlačenjem analogija sa ljudskim telom, svakako će se otkriti i kako da se povuku paralele sa elementima, pa će se analogija sa ljudskim telom pokazati opravdanom. U poglavlju koje se odnosi na ljudsko telo raspravljali smo o načinu života i funkcijama elemenata, u pogledu tela, tako da ako bi adept uspeo da primenjuje elemente u najsuptilnijem obliku, on bi već bio u stanju da postiže čudnovate stvari na svom telu, i ne samo to, on bi mogao, sa punom savešcu, tvrditi da u tom pogledu ništa nije nemoguće.

Zemljani elemenal sadrži u sebi četvoropolni magnet sa njegovom polarnošću i dejstvo ostalih elemena-ta. Vatreni princip, u svom aktivnom obliku, prouzrokuje oživljavajući princip u prirodi a u svom negativnom obliku izaziva rušilački i razjedinjujući princip. Princip vode u svom negativnom obliku, izaziva suprotan efekat. Princip vazduha, sa svojom dvopolnom polarnošcu, predstavlja neutralnu, uravnotežujuću i zaštitnu suštinu u prirodi. Zemljani elemenat, saglasno svom povezujućem svojstvu, ima kao osnovu dva velika temeljna el-ementa, vatru i vodu, zajedno sa neutralizacijom vazdušnog principa. Otuda se on može posmatrati kao gru-bo-materijalni elemenat Pomoću medjudejstva vatrenog i vodenog elementa, mi dobijamo, kao što smo već pomenuli u vezi sa te lom, magnetični i električni fluid, koji nastaju po istim zakonima kao i oni u telu, i njihova uzajamna delovanja. Oba ova elementa sa svojim fluidima, uzrok su svega što se materijalno dešava na zemlji, oni utiču na sve hemijske procese u zemlji i izvan nje u carstvima minerala, biljaka i životinja. Otuda se može videti da se električni fluid nalazi u središtu zemlje dok se magnetični nalazi na površini. Taj magnetični fluid zemljine površine, posebno zbog osobine vodenog principa ili kohezije, privlači i drži sve materijalne stvari i jedinjenja.

Prema specifičnim osobinama tela koje zavise od sastava elemenata, svaka stvar, u pogledu električnog fluida, poseduje izvesna zračenja, takozvane elektronske vibracije koje privlači magnetični fluid celog materi-jalnog sveta. To privlačenje se naziva težina. Prema tome, težina je pojava zemljine privlačne moći. Opšte poznata privlačna moć gvoždja i nikla je samo mali primer imitacije onoga što se, u velikom obimu, dešava na celoj zemlji. Ono što mi na zemlji shvalamo kao magnetizam i elektricitet, nije ništa drugo do pojava četvoropolnog magneta. Jer, kao što znamo, pomoću namernog menjanja polova, može se dobiti elektricitet iz magnetizma, a, na mehanički način, magnetizam dobijamo preko elektriciteta. Pravo govoreći, pretvaranje jedne moći u drugu je već alhemijski ih magijski proces, koji se, međutim, tokom vremena toliko uopštio da se više ne posmatra kao alhemija ili magija već je jednostavno pripisan fizici. Iz tog razloga, očigledno je da bi

se četvoropolni magnet mogao i ovde primeniti. Prema zakonu o problemima magnetizma i elektriciteta ne samo u telu - kako je pomenuto u prošlom poglavlju - nego i u grubo-materijalnom svetu, svaki hermetista tačno zna da je ono što je gore tak ode i ono što je dole. Svaki adept koji zna kako da primeni moći elemenata ili veliku tajnu tetragramatona na svim planovima, u stanju je da postigne velike stvari u našem materijalnom svetu, stvari koje bi neupućeni posmatrao kao čuda. Međutim, U njima adept ne vidi čuda, jer će pomoću poznavanja zakona moći da objasni čak i najupadljiviju retkost.

Sve na zemlji, svo bujanje, sazrevanje, život i smrt počivaju na načelima datim u ovom poglavlju. Otuda će adept u potpunosti razumeti da fizička smrt ne podrazumeva razjedinjenje, ulaženje u ništavilo, nego će smrt ili razaranje posmatrati samo kao prelazak iz jednog stanja u drugo. Materijalni svet je ponikao iz etera, tj. principa AKAŠE. Isti taj princip takode održava i kontroliše svet. Stoga je razumljivo da su na prenosu električnog ili magnetičnog fluida zasnovani svi pronalasci povezani sa komunikacijama na daljinu, preko etera, poput radija, telegrafije, telefonije, televizije i čak eventualni budući pronalasci, koji će takode delovati pomoću električnog ili magnetičnog fluida u eteru. Jer osnovni principi i zakoni su uvek bili i uvek će biti isti.

Veoma obimna i uzbudljiva knjiga mogla bi se napisati samo o delovanju raznih magnetičnih i električnih fluida na grubo-materijalnom planu. Međutim, zainteresovani čitalac koji je odlučio da krene stazom posvećivanja neće se uzdržavati od proučavanja principa, i sam će za sebe pronaći varijante njihovih moći i osobina. Plodovi i uvidi koje stekne biće mu dovoljna nadoknada za trud.

DUŠA ILI ASTRALNO TELO

Preko finijih vibracija elemenata, preko električnog i magnetičnog fluida njihove polarnosti, pravi čovek odnosno duša, proističe iz AKAŠA principa ili finijih eteričnih vibacija. Onako kako elementi funkcionišu u telu, tako će se ponašati i duša ili takozvano astralno telo. Četvoropolni magnet, sa svojim specifičnim oso-binama, povezuje ili ujedinjuje dušu sa telom. To ujedinjenje se dešava, u analogiji sa telom, preko elektro-magnetičnog uticaja elemenata. Mi posvećenici to aktivno ponašanje elemenata nazivamo astralnom matri-com ili takozvanim elektro-magnetičnim fluidom duše.

Ta astralna matrica nije identična okultističkoj AURI o kojoj ću govoriti kasnije. Astralna matrica ili elektro-magnetični fluid je povezujuća spona između tela i duše. Vatreni princip izaziva u duši ono što je graditeljsko, princip vode prouzrokuje oživljavanje, princip vazduha je uravnotežujući a zemljani princip izaziva ono što je rastuće, sjedinjeno i zaštitničko u duši. Astralno telo obavlja iste funkcije kao i materijalno telo.

Čovek je obdaren sa pet čula koja korespondiraju sa pet elemenata, a koje astralno telo ili duša, pomoću telesnih čula, koristi za primanje percepcija (opažaja) fizičkog sveta. To primanje i delovanje pet čula u astral-nom i materijalnom telu ostvaruje naš besmrtni duh. Zašto je taj duh besmrtan, biće objašnjeno u jednom od sledećih poglavlja. Bez delovanja duha u duši, astralno telo bi bilo bez života i rastavilo bi se na svoje sastavne delove.

Pošto duh ne bi mogao da deluje bez posredovanja duše, astralno telo je sedište svih osobina besmrt-nog duha. Saglasno svom razvoju i zrelosti, duh ima različitu električnu ili magnetičnu vibraciju fluida, koja se u duši očituje u četiri vrste temperamenta. Prema preovlađujućem elementu, mi razlikujemo koleričnu,

sangviničnu, melanholičnu i flegmatičnu narav. Kolerična narav potiče od vatrenog elementa, sangvinična od vazdušnog elementa, melanholičnu stvara vodeni elemenat dok se flegmatična narav pripisuje zemljanom elementu. Snazi i vibraciji pojedinog elementa odgovaraju, u različitim osobinama, jačina, energija i ekspan-zija određenih fluidnih vibracija.

Svaki od ova četiri elementa koji određuju čovekovu prirodu poseduje u svom aktivnom obliku dobre, a u svom pasivnom obliku obliku loše osobine. Bilo bi preširoko ovde pisati o dejstvima elemenata, a za adepta početnika je i bolje da sam putem meditacije iznalazi ostala dejstva. Taj načinima i jedan poseban razlog na putu posvećenja. Ovde ću navesti samo nekoliko primera.

Kolerična narav, u svojoj aktivnoj polarnosti, ima sledeće dobre osobine: aktivnost, entuzijazam, revnost, odlučnost, hrabrost, produktivnost, itd. U negativnom obliku ima sledeće osobine su: proždrljivost, ljubomo-ra, strast, razdražljivost, neobuzdanost, sklonost razaranju, itd.

Sangvinična narav u aktivnom obliku pokazuje: sposobnost prodiranja, marljivost, radost, okretnost, ljubaznost, bistrina, lagodnost, veselost, optimizam, revnost, nezavisnost, prisnost, itd. U negativnom obliku: stalno osećanje uvredenosti, prezir, sklonost spletkarenju, nedostatak izdržljivosti, prepredenost, brbljivost, nepoštenje, nestalnost, itd.

Melanholična narav u svom aktivnom obliku pokazuje: poštovanje, umerenost, sažaljenje, odanost, oz-biljnost, poslušnost, žarkost, srdačnost, razumevanje, meditaciju, blagost, lako daje poverenje, praštanje, nežnost, itd. U negativnom obliku: ravnodušnost, neraspoloženje, apatija, stidljivost, Ienjost, itd.

Flegmatična narav u aktivnom obliku: poštovanje, ugled, izdržljivost, obzirnost, odlučnost, Čvrstina, oz-biljnost, savesnost, istrajnost, koncentrisanost, trezvenost, tačnost, uzdržanost, objektivnost, nepogrešivost, odgovornost, pouzdanost, razboritost, otpornost, samo-pouzdanost, itd. U negativnom obliku: dosada, nesavesnost, mržnja prema ljudima, tupost, oklevanje, lenjost, nepouzdanost, lakonizam, itd.

Prema pretežnoj osobini, osobine ovih temperamenata čine osnovu ljudskog karaktera. Jačina spoljašnjeg izražavanja tih osobina zavisi od polarnosti, električnog ili magnetičnog fluida. Celokupni uticaj dejstava tem-peramenata rezultira zračenjem koje se profesionalno naziva AURA. Zbog toga ovu vrstu aure ne treba pored-iti sa astralnom matricom, zato što između ta dva pojma postoji ogromna razlika. Astralna matrica je sup-stanca koja povezuje telo i dušu, dok je aura zračenje dejstva elemenata u raznim osobinama, koje potiče iz aktivnog ili pasivnog oblika. To zračenje u čitavoj duši proizvodi određenu vibraciju koja odgovara određenoj boji. Na osnovu te boje, adept može tačno raspoznati astralnim očima svoju ili tudju auru. Oslanjajući se na tu auru, vidovnjak može ne samo ustanoviti osnovni karakter čoveka, već i opaziti dejstvo ili polarnost vibracije duše, i eventualno uticati na njih. Detaljnije ću se pozabaviti tim problemima u poglavlju o samoposmatranju. Otuda, temperament čoveka utiče na njegov karakter, a oba, u ukupnom ishodu njihovog delovanja, stvaraju zračenje duše ili aure. Iz tog razloga su se na slikama visoki posvećenici ili sveci predstavljali sa oreolom koji je identičan auri koju smo opisali.

Pored karaktera, temperamenta i aktivnosti elektromagnetičnog fluida, astralno telo ima još dva centra u mozgu, cerebrum (veliki mozak) kao sedište normalne svesti, dok je u cerebelumu (malom mozgu) njena suprotnost, tj. podsvest. O njihovim funkcijama, vidi poglavlje o “Duhu”. Kao što je već rečeno, duša je prema elementima podeljena na isti način kao i telo. Psihičke funkcije, moći i osobine imaju takodje svoje sedište u duši i nekim centrima koji su analogni svim elementima koje indijska filozofija predstavlja kao lotose.

Buđenje tih lotosa naziva se KUNDALINI-YOGA u indijskoj doktrini. Uzdržavam se od tumačenja tih lotosa ili centara, pošto će učenik koga ovo interesuje naći neophodna razjašnjenja u stručnoj literaturi. Samo ovlaš ću dodirnuti ovu temu i reći da najniži centar, takozvana MULADHARA ili zemljani centar, ima svoje sedište u najnižem delu duše. Sledeći je centar vode, sa svojim sedištem u predelu seksualnih organa i indijska termi-nologija ga naziva SWADHISTANA. Sledeći centar vatre, kao centar duše, nalazi se u pupčanom predelu i zove se MANIPURA Centar vazduha kao uravnotežujućeg elementa je u predelu srca i zove se ANAHATA Centar etera ili principa akaše nalazi se u oblasti grla i zove se VISUDHA. Još jedan centar, centar volje i intelekta, nalazi se između obrva i naziva se AJNA. Najviši i najuzvišeniji centar predstavlja se kao hiljadulatični lotos. On se naziva SAHASRARA, a iz njega su izvedene i pod njegovim su uticajem moći svih ostalih centara. Počinjući sa vrha, iz najvišeg centra, pa niz leda, sve do najnižeg zemljanog centra kao kanal teče takozvana SUSUMNA ili nama već poznati akaša-princip, odgovoran za povezivanje i kontrolisanje svih centara. Kasnije ću se vratiti na problem prizivanja zmijske snage u pojedine centre. Pri opisivanju duše, glavni zadatak biće uspostaviti vezu elemenata sa njihovim pozitivnim i negativnim polarnostima u duši, i dati jasnu ideju o njima. Videće se da su i telo i duša sa svojim dejstvima živi i da deluju, da njihovo očuvanje i razaranje podležu nepromenljivim zakonima četvoropolnog magneta, tj. tajni tetragramatona, i da su pod njihovom vlašću. Onaj ko treba da se inicira pažljivo će o ovome meditirati, i steći će jasnu ideju ne samo o telesnim već i o duševnim funkcijama, i doći do čvrste predstave o uzajamnom međusobnom dejstvu u skladu sa izvornim zakonima.

ASTRALNI PLAN

Astralni plan koji se često označava kao četvrta dimenzija, nije stvoren od četiri elementa, već je ustvari stepen gustine akaša principa, u kojem sve što se u materijalnom svetu do sada desilo, dešava se i desiće se ima svoje poreklo, pravilo i postojanje. Kao što je već rečeno, akaša je, u svom najfinijem obliku, svima nama dobro poznati eter u kojem se, pored ostalih, šire električne i magnetične vibracije. Prema tome, ova sfera vi-bracije je izvor svetlosti, zvuka, boje, ritma i života u svemu stvorenom. Pošto je akaša izvor svega postojećeg, sve ono što je stvoreno, što se stvara i što će se stvoriti, odraženo je u njoj. Stoga, u astralnom planu treba vi-deti zračenje večnog, koje nema ni početka ni kraja, pošto je besprostorno i bezvremensko. Adept koji zadje u ovaj plan može u njemu pronaći svaku stvar, bez obzira da li se radi o prošlom, sadašnjem ili budućem. Dokle ovo opažanje doseže, zavisi od stepena adeptovog savršenstva.

Okultisti, spiritisti i većina religija astralni plan nazivaju Onostranim Svetom (svetom Iza). Medjutim, adept veoma dobro zna da ne postoje takve stvari kao Ovde i Iza i ne oseća strah od smrti, čija je zamisao njemu sasvim strana. Ako se razjedinjujućim delovanjem elemenata ili iznenadnim prekidom olabavi astralna matrica koja je vezna spona izmedju grubo-materijalnog i astralnog tela, onda će se desiti ono što mi obično nazivamo smrću, a što, ustvari, nije ništa drugo do prolaz iz zemaljskog u astralni svet. Poduprt ovim za-konom, adept ne doživljava strah od smrti, pošto je siguran da ne ide u neizvesnost. Putem svog kontrolisanja elemenata, on takodje može postići labavost astralne matrice, što će rezultirati spontanim odvajanjem astral-nog tela od smrtnog okova. Time će biti u stanju da poseti najudaljenije predele i da sebe prenese na razne planove u obliku svog astralnog tela. Ovo je pravo objašnjenje mnogobrojnih priča u kojima su sveci vidjani u isto vreme na različitim mestima, i čak delovali tamo.

Astralni plan ima stanovnike raznih vrsta. Pre svega, tu su pokojnici koji su napustili zemlju i borave u odgovarajućem stepenu gustine, saglasno njihovoj spiritualnoj (duhovnoj) zrelosti, koji razne religije nazivaju rajem ili paklom, u kojima adepti vide samo simbole. što je biće plemenitije, čistije i savršenije, sve će biti čistiji i finiji stepen gustine naseljenog astralnog plana. Malo po malo, astralno telo se rastvara, sve dok se ne uskladi sa stepenom vibracija tog stepena astralnog nivoa, ili dok se ne izjednači sa njim. Kao što vidite, ovo izjednačavanje zavisi od zrelosti i duhovnog savršenstva koje je to biće dostiglo na zemlji.

Dalje, astralni plan naseljavaju i mnoga druga bića od kojih ću pomenuti samo neke vrste. Tu su, na primer, takozvani ELEMENTARI, bića sa samo jednom ili nekoliko osobina, prema vladajućim vibracijama el-emenata. Oni žive na vibracijama koje su slične čovekovim i on ih prenosi u astralni plan. Medju njima, pos-toje neki koji su već postigli izvestan stepen inteligencije, pa neki magičari koriste ova bića niske moći u svoje sebične ciljeve. Sledeća vrsta bića su LARVE koje nastaju svesno ili nesvesno, snažnim čulnim razmišljanjem, preko astralne matrice. To nisu prava bića, već samo oblici (forme) koji bujaju na strastima životinjskog sveta, na najnižem stepenu astralnog nivoa. Njihov instinkt samoodržanja nosi ih u sferu onih ljudi čije im strasti odgovaraju. Ove larve će onda pokušati, direktno ili indirektno, da izvuku i raspale te strasti koje spavaju u čoveku. Ako ovi oblici uspeju zavesti ljude da se predaju strastima koje njima (larvama) odgovaraju, onda se one hrane i bujaju na zračenju ove strasti koja se stvorila u čoveku. Čovek ophrvan mnogim strastima privući će mnoštvo takvih larvi u najnižoj sferi astralnog plana. Dolazi do velike borbe i, u oblasti magije, ova činjenica igra važnu ulogu. Više o ovome naći ćete u poglavlju o samoposmatranju. Postoje takodje i drugi elementari i larve koji se mogu stvoriti na veštački magijski način. O tome vidi u praktičnom delu ove knjige.

Sledeća vrsta bića, sa kojom se adept često sreće na astralnom planu, ne sme se izostaviti a to su bića četiri elementa čista elementa. U elementu vatre, zovu se salamanderi, u vazdušnom elementu su silfi, u vodenom se zovu vodene nimfe ili undine a u elementu zemlje to su gnomi ili patuljci. Ova bića predstavljaju vezu izmedju astralnog plana i zemaljskih elemenata. Kako da uspostavimo vezu sa ovim bićima, kako da ih kontrolišemo, šta možemo postići uz njihovu pomoć, ostavićemo za praktični deo ove knjige čemu ću pos-vetiti posebno poglavlje “magija elemenata”.

Zatim, postoje čitave horde drugih bića poput satira, šumskih devica, vodenih vila itd. koje bi se mogle navesti. Iako sve ovo zvuči kao bajka, na astralnom planu su prethodno opisana bića isto toliko stvarna kao i sva ostala zemaljska bića. Adeptove vidovite oči ih sve mogu videti, ako on to želi, a u stanju je i da uspostavi vezu sa njima, te tako na samom početku isključujući svaku sumnju u postojanje ovih bića. Eto zašto adept mora prvo da sazri i da nauči da ispituje, pre nego što bude u stanju da sudi.

DUH

Već smo rekli da je čovek stvoren po Božjem obličju i da se sastoji od tela, duše i duha. Prethodna poglavlja su obelodanila da telo i duša služe samo kao veo ili odeća duha. Duh je besmrtni deo i slika Boga. Nije lako definisati nešto božansko, besmrtno, neprolazno, i to staviti u precizne izraze. Ali i kod ovog, kao i kod svakog drugog problema, ključ četvoropolnog magneta biće nam od velike pomoći.

Iz najvišeg prototipa (akaše), početnog izvora svih bića, proistekao je duh, duhovno JA sa četiri specifične elementarne osobine , koje odgovaraju besmrtnom duhu koji je stvoren po Božjem liku.

Vatreni princip, pokretatački deo, označava volju (htenje). Vazdušni princip s izražava u intelektu (umu), vodeni princip u životu i osećanju, a zemljani princip predstavlja sjedinjenje sva tri elementa u svesti ličnog JA.

Sve ostale osobine duha su zasnovane na ova četiri osnovna principa. Tipični deo petog, recimo, eteričnog principa (akaše) manifestuje se, u najvišem vidu, u veri i, u najnižem obliku, u nagonu za samoodržanjem. Svaki od pomenuta četiri elementarna principa ima mnogo drugih vidova koji odgovaraju zakonu analogije polarnosti ili pozitivnog i negativnog kod elemenata. Svi oni zajedno čine “EGO” ili duh. Iz tog razloga, va-treni princip možemo učiniti odgovornim za snagu, moć i strast; dok su pamćenje, moć razlikovanja i sud-jenja pripisani vazdušnom principu, savest i intuicija principu vode, samoljublje i nagoni za samoodržanjem i razmnožavanjem zemljanom delu duha. Bilo bi preširoko navoditi sve osobine duha u pogledu elemenata. Adept početnik može proširiti ove osobine ozbiljnim proučavanjem i dubokim razmišljanjem, s obzirom na analogne zakone četvoropolnog magneta. Ovo je veoma zahvalan posao koji se nikako ne bi smeo izostaviti, pošto vodi velikom uspehu i sigurnim rezultatima.

Ova tri poglavlja o telu, duši i duhu predstavila su čoveka u njegovom najsavršenijem obliku. Do sada

je učenik trebao shvatiti koliko je važno poznavati čovekov lični mikrokosmos zbog inicijacije a naročito zbog magijske i mistične prakse, pošto je to znanje povezano sa svim tajnama. Većina autora, bilo iz neznanja bilo iz nekih drugih jakih razloga, izostavljali su ovaj krajnje važan deo, temelj cele hermetičke nauke.

MENTALNI PLAN

Kao što telo ima svoj zemaljski plan, a duša ili astralno telo poseduje astralni plan, i duh ima svoj plan, takozvani mentalni plan ili mentalnu sferu. Ovde govorimo o mentalnoj sferi sa svim njenim vrlinama.

Obe prethodne sfere, materijalna i astralna potiču iz akaše ili izvornog principa tih sfera, a i mentalna sfera je utemeljena na istom osnovu, i proizvod je akaša-principa duha. Slično duhu koji se razvija u četvoropolni magnet i pokazuje elektromagnetični fluid koji je analogan astralnom telu, na račun dejstva elemenata, kao drugostepena pojava spoljašnje polarnosti, i mentalno telo se razvija u mentalnu ili spiritualnu sferu. Baš na isti način kao što astralno telo, preko elektromagnetičnog fluida astralnog sveta, formira astralnu ma-tricu, takozvani astralni OD, elektromagnetični fluid mentalnog sveta formira mentalnu matricu koja povezuje mentalno telo sa astralnim telom. Ova mentalna matrica ili mentalni OD, takozvana mentalna supstanca je najfiniji oblik AKAŠE koji kontroliše i održava spiritualnu aktivnost u astralnom telu.

Istovremeno, ova mentalna supstanca je elektromagnetična i smatra se za predvodnika ideja svesti duha, odakle se ona pokreće preko astralnog i grubomaterijalnog tela. Otuda je ova mentalna matrica ili mentalni od, sa svojim dvopolnim fluidom, najfinija supstanca koju možemo zamisliti u ljudskom telu.

U isto vreme, mentalna sfera je sfera misli koje potiču iz sveta ideja, to jest iz spiritualne AKAŠE. Svakoj misli prethodi osnovna ideja koja, prema svom svojstvu, poprima odredjeni oblik, i stiže do svesti ega preko eteričnog principa, tj. mentalne matrice, kao izraz misli u plastičnoj slici. Zbog toga sam čovek nije osnivač misli, već poreklo svake misli treba tražiti u najvišoj AKAŠA sferi ili mentalnom planu. Čovekov duh izgleda kao prijemnik, antena za misli iz sveta ideja, saglasno situaciji u kojoj se čovek nalazi. Budući da je svet ideja sve u svemu, svaka nova ideja, novo otkriče, ukratko, sve ćto Čovek veruje da je sam otkrio, preneto je iz sveta ideja. Proizvodnja novih ideja zavisi od zrelosti i stava duha. Svaka misao sadrži u sebi jedan apsolutno čisti elemenat, naročito ako ta misao povlači apstraktne ideje. Ako se misao zasniva na nekoliko kombinacija idealnog sveta, u njihovom obliku deluju različiti elementi isto kao i u njihovom uzajamnom zračenju. Jedino apstraktne ideje imaju čiste elemente i čista polarna zračenja, pošto one silaze direktno iz uzročnog sveta ideje.

Iz ove spoznaje možemo izvući zaključak da postoje čiste električne, čiste magnetične i ravnodušne neu-tralne ideje sa stanovišta njihovog dejstva. Prema ideji, svaka misao u mentalnoj sferi ima svoj vlastiti oblik, boju i vibraciju. Preko četvoropolnog magneta duha, misao stiže u svest, odakle se prosledjuje ka realizaciji. Prema tome, svaka stvar stvorena u materijalnom svetu ima svoj uzrok u svetu ideja preko misli i duhovne svesti, i u njima je odražena. Ako se ne radi o čistim apstraktnim idejama, mogu se izraziti nekoliko oblika ideja.

Materijalni plan je vezan za vreme i prostor. Astralni plan, sfera prolaznog i promenljivog duha, vezana je za prostor, dok je mentalna sfera bezvremenska i besprostorna. Isto to važi i za sve duhovne osobine. Prijem misli u mentalnom telu, preko spone astralne i mentalne matrice koje su u svom ukupnom obliku vezane za prostor i vreme, zahteva izvesno vreme da bi te matrice postale sasvim svesne te misli. Saglasno duhovnoj zrelosti, ovaj lanac misli se razlikuje kod svakog pojedinca. što je čovek napredniji, što je kulturniji, sve brže se misli razvijaju u umu.

I mentalni plan je, poput astralnog, naseljen. Pored misaonih oblika, tu su uglavnom pokojnici čija su astralna tela elementi rastvorili u toku njihovog sazrevanja, i raspodeljena, prema stepenu savršenstva, po oblastima koje odgovaraju njihovoj mentalnoj sferi.

Pored toga, mentalna sfera je i sfera takozvanih elementala, bića koja Čovek stvara svesno ili nesvesno kao rezultat ponavljanog i jako usredsredjenog mišljenja. Elementalno biće još uvek nije dovoljno zgusnuto da bi za sebe oblikovalo ili zauzelo neki astralni oblik. Zato je njegov uticaj ograničen samo na mentalnu sferu. Razlika izmedju misaonog oblika i elementala je u tome što je misaoni oblik zasnovan na jednoj ili više

ideja (misli). S druge strane, elemental je snabdeven izvesnom količinom svesti pa stoga i sa nagonom za održanjem, a inače se ne razlikuje mnogo od ostalih živih mentalnih bića, pa čak može poprimiti isti oblik kao i misaoni oblik. Adept se često obraća za pomoć ovim elementalnim bićima. U praktičnom delu ove knjige pozabavićemo se problemom stvaranja, očuvanja i praktične koristi (od) takvog elementala.

Trebalo bi još nešto reći o ovome, naročito o specifičnim osobinama nekih bića. Ali sve što smo do sada izneli trebalo bi biti dovoljno za podstrek na rad i da da sažeto objašnjenje mentalnog plana.

ISTINA

Ostavljamo sada mikrokosmos, dakle, Čoveka sa njegovim zemaljskim, astralnim i mentalnim telom, i okrenimo se drugim problemima koje adept početnik takodje mora neminovno rešiti. Pre svega, to je prob-lem istine. Većina filozofa se već često osvrtala sa velikom pažnjom na ovaj problem, pa ćemo se i mi poza-baviti time.

Ovde ćemo se baviti samo onim vrstama istine koje moramo poznavati u potpunosti. Istina zavisi od razumevanja (uvida) svakog pojedinca. A pošto mi ne možemo svi imati isto shvatanje ili opažanje, nemoguće je uopštiti problem istine.Zbog toga sa svog stanovišta i u skladu sa stepenom svoje zrelosti, svako će imati svoju ličnu istinu, pod uslovom da gleda sasvim iskreno. Jedino onaj koji poznaje i vlada zakonima mikro i makrokosmosa sme govoriti o apsolutnoj istini. Svako može, u svakom slučaju, spoznati neke vidove apso-lutne istine. Niko neće sumnjati da postoji život, volja, pamćenje i razum, i neće dokazivati te činjenice. Nije-dan pravi adept neće naturati svoju istinu nekome ko za nju nije dovoljno zreo. Takve osobe ne bi mogle ništa drugo sem da to posmatraju opet sa svog stanovišta. zbog toga bi bilo beskorisno dokazivati neupućenima više vrste istine, sem ljudima koji traže visine istine i počinju da sazrevaju za nju. Sve drugo bi bilo obesvećenje i, sa magijske tačke gledišta, apsolutno neispravno. Na ovom mestu, svako od nas se mora setiti reči Velikog Učitelja Hrišćanstva: “ne bacajte svojih bisera pred svinje, da ih ne pogaze svojim nogama”. Istini pripada ta-kodje i sposobnost ispravnog razlikovanja izmedju znanja i mudrosti. Znanje zavisi, u svim oblastima ljutskog postojanja, od zrelosti, prijemljivosti i razumevanja uma, i pamćenja bez obzira da li smo naše znanje postigli čitanjem, prenošenjem, ili na drugi iskustveni način.

Postoji velika razlika izmedju znanja i mudrosti i mnogo je lakše steći znanje nego mudrost. Ustvari, mudrost ni najmanje ne zavisi od znanja, iako su oni do izvesnog stepena indetični. Izvor mudrosti je u Bogu, dakle u uzročnom principu (AKAšI) na svim planovima grubo-materijalnog, astralnog i mentalnog sveta. Sto-ga, mudrost ne zavisi od uma i pamćenja već od zrelosti, čistote i savršenstva pojedine ličnosti. Mudrost bi se takodje mogla posmatrati kao razvojno stanje čovekovog “JA”. Zbog toga se uvidi ne prenose putem razuma, već i to isključivo putem intuicije ili nadahnuća. Zato se stepen mudrosti odredjuje stanjem razvoja pojed-inca.

Ovo naravno ne znači da mi treba da zanemarimo znanje, već naprotiv, znanje i mudrost moraju ići ruku pod ruku. Adept će stoga nastojati da napreduje i u znanju i u mudrosti, jer nijedno od njih ne sme kasniti u razvoju. Ako znanje i mudrost idu ukorak pri razvoju, adept je u stanju da dokuči sve zakone mikro -i mak-rokosmosa, ne samo iz ugla mudrosti, nego i sa one intelektualne strane dakle na dvopolni način, to jest, da ih opaža i koristi za svoj lični razvoj.

Na svim planovima, već smo naučili da prepoznajemo jedan od brojnih zakona, prvi glavni ključ, tajnu tetragramatona ili četvoropolni magnet. Budući da je to univerzalni ključ on se može koristiti za rešavanje svih problema, svih zakona, svih vrsta istine, ukratko svega, pod uslovom da adept zna kako da ga podesno upotrebi. Kako vreme prolazi, njegov razvoj se širi i on napreduje u hermetici, on će se upoznavati sa sve više vidova ovog ključa, i biće prisiljen da ga prihvati kao nepromenljiv zakon. Više neće lutati u tami i neizvesnosti, nego će nositi baklju u svojoj ruci, čija će svetlost probijati noć neznanja. Ovaj kratki prikaz će biti dovoljan da adeptu da instrukcije kako da se bavi problemom istine.

RELIGIJA

Magičar početnik će se prikloniti univerzalnoj religiji. On će shvatiti da svaka religija ima svoje dobre i loše strane. Stoga će on iz njih izvući ono što je najbolje za njega a slabe strane odbaciti , što ne znači da on nužno mora ispovedati neku religiju nego će izraziti strahopoštovanje svakom obliku obožavanja, jer svaka religija ima svoj odgovarajući princip Boga, bilo da je u pitanju Hrišćanstvo, Budizam, Islam ili bilo koja druga religija. U osnovi on može ostati odan svojoj vlastitoj religiji. Ali on nikad neće biti zadovoljan zvaničnim doktrinama svoje crkve i pokušaće da prodre što dublje u radionicu Boga. A to i jeste svrha naše inicijacije. Saglasno univerzalnim zakonima, magičar će oformiti svoj vlastiti pogled na svemir koji će odsad biti njegova prava religija. On će shvatiti da će, i pored svih nedostataka, svaki branilac religije nastojati da predstavi svoju religiju kao najbolju od svih. Svaka religijska istina je relativna i njeno razumevanje zavisi od zrelosti dotične osobe. Stoga se adept ne spori oko ovoga ni sa kim, niti će pokušati da bilo koga odvrati od njegove istine, da ga kritikuje a pogotovo ga neće osudjivati. U dubini svoje duše on može osetiti žaljenje zbog fanatika ili bezbožnika, ne pokazujući to ni na koji način. Neka se svako drži onoga u što veruje i što ga čini srećnim i za-dovoljnim. Ako bi se svako pridržavao ove maksime, ne bi bilo ni mržnje niti religioznih sukoba na zemlji. Ne bi bilo razloga za rasprave i sva različita mišljenja bi mogla skladno postojati jedna kraj drugih.

Sasvim je druga stvar ako jedan tražilac koji žudi za duhovnom podrškom, a nije zadovoljan materijal-izmom ni dogmama, zatraži od adepta savet i obaveštenje. U takvom slučaju posvećenik je obavezan da tražiocu ponudi duhovnu svetlost i uvide, u skladu sa učenikovim mentalnim sposobnostima. Tada magičar neće žaliti ni vreme ni trud da prenosi tražiocu svoja duhovna blaga i da ga vodi ka svetlosti.

BOG

Još od pamtiveka, ljudski rod je uvek verovao u nešto izvan ljudskog razumevanja, u nešto transcen-dentalno (natprirodno) koje je obožavao, bilo da se radilo o personifikovanoj (oličenoj) ili bezličnoj prdstavi Boga. Sve što čovek nije mogao da razume ili shvati pripisivao je to višim silama, koje su opet bile u granicama njegovih intuitivnih nazora. Tako su rodjena sva dobra i loša (demonska) božanstva ljudskog roda. Kako je vreme prolazilo, bogovi, andjeli, tvorci, demoni i duhovi su obožavani bez obzira da li su ikad stvarno živeli ili su postojali samo u mašti. Sa razvojem ljudskog roda, ideja Boga je uzmicala naročito u vreme kada su, uz pomoć nauke, objašnjene pojave koje su ranije pripisivane bogovima. Mnogo bi knjiga trebalo napisati ako bi se htelo zalaziti u detalje raznih ideja Boga u istoriji naroda.

Pridjimo ideji Boga sa magičareve tačke gledišta. Običnom čoveku ideja Boga služi samo kao podrška za njegov duh da se ne zagubi u neizvesnosti i da se zagubi u neizvesnosti i da se uzdigne iz dubine. zbog toga njemu Bog uvek ostaje nešto nepojmljivo, neopipljivo i neshvatljivo. Sasvim je drugačije kod magičara koji poznaje svog Boga u svim njegovim vidovima. On oseća strahopoštovanje pred svojim Bogom pošto zna da je i on sam stvoren po njegovom liku, i da je i on, prema tome, deo Boga. On vidi svoj uzvišeni ideal, svoju prvu dužnost i svoj sveti cilj u sjedinjenju sa Božanstvom, da bi postao Bogočovek.

Uspon ka tom uzvišenom cilju objasnićemo kasnije. Sinteza ovog mističkog sjedinjenja sa Bogom sastoji se u razvijanju božanskih ideja, od najnižih pa sve do najviših stupnjeva, u tolikom obimu dok se ne postigne sjedinjenje sa univerzalnim. Svako može slobodno da odluči da li će napustiti ili zadržati svoju individualnost. Takvi se geniji obično vraćaju sa poverenim odredjenim svetim zadatkom ili misijom. Pri ovom uzdizanju, posvećeni magičar je istovremeno i mistik. No kada postigne ovo sjedinjenje i odrekne se svoje individual-nosti, on dobrovoljno ulazi u rasplinjavanje koje se mističkim rečnikom naziva mistička smrt.

Očigledno je da prava inicijacija ne poznaje ni mističku ni magijsku stazu. Postoji samo jedna inicijacija koja povezuje obe koncepcije, nasuprot većini mističkih i duhovnih škola koje se bave veoma visokim prob-lemima, preko meditacije ili drugih duhovnih vežbi, a da najpre ne prodju ni kroz osnovne korake pripreme. Ovo bi slično tome kada bi se neko upisao na fakultet a da nije završio ni osnovnu školu. Rezultati takvog jednostranog treninga su, u nekim slučajevima, kobni, ponekad čak katastrofalni, zavisno od individualnih nadarenosti. Grešku uopšte treba tražiti u činjenici da većina tih stvari dolazi sa Istoka, gde se materijalni i astralni svet smatraju za MAJU (iluziju) pa se, prema tome, njima i ne posvećuje veća pažnja. Nemoguće je iznositi detalje, pošto bi se prekoračio okvir ove knjige. Pridržavajući se ovog brižljivo planiranog, korak po korak, razvoja, neće biti ni nesrećnog slučaja niti promašaja ili loših posledica, iz prostog razloga da se sazre-vanje odvija polako, ali sigurno. Sasvim je individualna stvar da li će adept odabrati kao svoju ideju Boga Hris-ta, Budu, Bramu, Alaha ili nekog drugog.U inicijaciji sve zavisi samo od ideje. Čisti mistik će želeti da se približi svom Bogu jedino u sveobuhvatnoj ljubavi. I JOGI se, takodje, kreće prema jednom vidu Boga. BHAKTI-JOGI se pridržava puta ljubavi i odanosti, RAJA i HATHA-JOGI biraju stazu samokontrole ili volje, dok će JNANA-JOGI slediti put mudrosti i saznanja.

Razmotrimo sada ideju Boga sa magijskog stanovišta, u skladu sa četiri elementa, takozvanim TETRA-GRAMATONOM, neizrecivim, najvišim: vatreni princip uključuje svemoćnost i svemogućnost, izvorni vazdušni princip poseduje mudrost, čistotu i bistrinu, iz čijeg vida proizilazi univerzalna zakonitost. Ljubav i večni život su pripisani vodenom principu, a sveprisutnost, besmrtnost pa prema tome i večnost pripadaju zemljanom principu. Ova četiri vida zajedno predstavljaju najviše Božanstvo. Krenimo ovom stazom ka ovom najvišem Božanstvu i praktično, korak po korak, počinjući iz najniže sfere pa sve do istinskog ostvarenja Boga u nama. Divimo se onom srećniku kojiće ovo dostići još u ovom zemaljskom postojanju. Oterajmo strah od teškoća, jer se svako od nas jednom postići ovaj cilj.

ASKETIZAM

Još u najstarija vremena, sve religije, sekte, duhovni pokreti i sistemi školovanja posmatrali su asketizam kao veoma važan problem. Razni sistemi Istoka su asketizam pretvorili u fanatizam, izazivajući velika oštećenja preterivanjem i divljačkom neumerenošću koji su neprirodni i nezakoniti. Iscrpljivanje tela je, uopšteno rečeno, isto tako jednostrano kao kad bismo razvijali samo jedan deo tela, zanemarujući sve ostale delove. Ako asketizam služi ljudskom telu, recimo po uzoru na dijetu, da bi se oslobodilo prljavštine i drugih nečistoća, ili da bi sačuvao telo od bolesti i uravnotežili poremećaji, asketske mere se mogu razumno koristiti, bez preterivanja. Neko ko radi veoma težak fizički posao, bio bi veoma glup ako bi lišio telo apsolutno neophodnih supstanci za njegovo održavanje, samo zato što se on privatno zanima za jogu ili misticizam. Takvi ekstremi bi nesumnjivo završili ozbiljnim i opasnim povredama zdravlja. Vegetarijanstvo nije toliko bitno za mentalni napredak ili intelektualni razvoj, sem što se može shvatiti kao lek za pročišćavanje tela od nečistoća. Privre-meno uzdržavanje od mesa ili životinjske hrane propisuje se samo za veoma specifičn e magijske operacije kao jedna vrsta pripreme, a čak i onda za samo odredjeni period. Sve ovo važi i u slučaju seksualnog života.

Predrasuda da bi se jedenjem životinjskog mesa, životinjske moći ili sposobnosti mogle preneti na čoveka potiču od mentaliteta koji ignoriše celokupne i prave osnovne zakone. Magičar se ne obazire na takve pre-drasude.

U interesu svog magijsko-mističkog razvoja, magičar mora biti umeren u jelu i piću i voditi razuman način života. Nemoguće je postaviti tačna pravila ili propise, poššto je magijski način života sasvim individualand. Svako mora znati šta mu odgovara a šta ne. Sveta je dužnost održavati ravnotežu u svemu.

Postoje tri vrste asketizma:

1. intelektualni ili mentalni asketizam;

2. psihički ili astralni asketizam i

3. fizički ili materijalni asketizam.

Prva vrsta se bavi disciplinom misli, druga oplemenjivanjem duše putem kontrole strasti i nagona, a treća vrsta se avi uskladjivanjem tela peko umerenog i prirodnog načina života. Bez ove tri vrste asketizma koje se moraju razvijati istovremeno i paralelno jedan sa drugim, pravi magijski uspon je nezamisliv. Ne sme se zanemariti nijedna od ove tri vrste, nijedna ne sme preovladati da bi se izbegao jednostran razvoj. Dalje informacije o izvršavanju ovog zadatka biće date tokom praktičnog treninga u ovoj knjizi.

Pre nego što privedemo kraju teoretski deo koji je prikazao teoretske principe, savetujem svima da ovaj deo ne bi trebalo samo pročitati, već on mora postati mentalni posed jedne osobe pomoću snažnog promišljanja i meditacije. Onaj ko želi postati magičar prepoznaće da život zavisi od rada elemenata na raznim planovima i sferama. To treba uvideti u malim i u velikim stvarima, u mikrokosmosu kao i u makrokosmosu, vremenski i večno, svugde gde sile deluju . Polazeći od ovog saznanja, shvatićete da smrt uopšte ne postoji, u pravom smislu reči, već da sve što živi, pretvara se i usavršava prema osnovnim zakonima. Zbog toga se magičar ne plaši smrti, jer veruje da je fizička smrt samo prelaz u finiju sferu, u astralni plan, a odatle na spiritualni nivo i tako dalje. Prema tome on ne veruje ni u raj ni u pakao. Sveštenici raznih religija drže se ovih maštarija samo da bi zadržali svoju pastvu. Njihovo moralisanje služi jedino izazivanju straha od pakla ili čistilišta i da obeća raj za moralno dobre ljude. Prosečni ljudi, sve dok su naklonjeni religiji, pod uticajem su takvog gledišta, jer će iz straha zbog pakla pokušati da budu dobri.

Što se tiče magičara, on svrhu moralnih zakona vidi u oplemenjivanju duha i duše, jer samo u oplemen-jenoj duši mogu delovati one univerzalne snage, naročito ako su i telo i duša i duh ravnomerno uvežbani i razvijeni.

*****************************

DEO II

PRAKSA

KORAK I

Okrenimo se sada praktičnoj strani inicijacije. Uvek moramo biti svesni činjenice da se telo, duša i duh moraju uvežbavati ravnomerno i istovremeno, jer, inače bi bilo nemoguće postići i održati magijsku ravnotežu. Već sam u teoretskom delu knjige upozorio na moguće opasnosti od jednostranog treninga. Ne preporučuje se nikakvo ubrzavanje razvoja pošto je za sve potrebno vreme. Strpljenje, istrajnost i upornost su osnovni uslovi za razvoj. Napori uloženi u razvoj biće obilno nagradjeni. Ko god je voljan da stupi na magijsku stazu, trebao bi smatrati svojom svetom dužnošću izvodjenje propisaih vežbi. On bi trebao biti ljubazan, velikodušan i tolerantan sa svojim bližnjim ali nemilosrdan i strog prema samom sebi. Jedino takvom ponašanju slediće uspeh u magiji. Uzdržite se od osudjivanja ili kritikovanja i prvo čistite ispred svog praga. Ne dozvolite nikome da viri u vaše svetilište. Magičar će uvek ćutati o svom putu, usponu i uspehu. Ova tišina daje najviše moći i što se više poštuje ovaj zahtev lakše se dolazi do tih moći. Obezbedite sebi što je moguće više vremena za svoje uzdizanje ili napredak. Sasvim je nepotrebno traćiti vreme dugim sedenjem uz ispijanje piva u bez-vrednom društvu. Vreme, kao i voda, teče da se nikad više ne vrati. Dakle, potrebno je obezbediti odredjeno vreme i njega se strogo pridržavati. Izuzeci su mogući samo u neizbežnim slučajevima. Čovek je podložan navikama i kad se jednom navikne na odredjeni raspored svojih vežbi, osećaće potrebu da ih uradi. Baš kao što postoji želja za životnim potrebama poput jela, pića i spavanja, tako treba da se desi i sa vežbama, koje takodje moraju postati navika. Ovo je jedini način da se postigne siguran i potpuni uspeh. Nema nagrade bez marljivosti. Moja namera je da uputstva rasporedim tako kao da su namenjena najzaposlenijem čoveku. Onaj ko ima mnogo više slobodnog vremena, može se baviti sa dve ili više vežbi u isto vreme.

MAGIJSKI MENTALNI TRENING (I)

KONTROLA MISLI, DISCIPLINA MISLI, OVLADAVANJE MISLIMA

Sedite u udobnu fotelju ili lezite na krevet. Opustite čitavo telo, zatvorite oči i posmatrajte niz svojih misli oko pet minuta pokušavajući da ga zapamtite. U prvi mah, primetićete da na vas nasrću misli koje se tiču vaših svakodnevnih poslova, poslovne brige i slično. Postavite se kao slobodan i nezavisan nemi posmatrač tih nizova misli. U ovom trenutku, ova vežba će vam biti teža ili lakša zavisno od vašeg mentaliteta i duhovne situacije. Ovde nije stvar u tome da prevazidjete sebe, niti da prekinete ovaj niz misli, već samo da ga pažljivo pratite. Pazite da ne zaspite u toku vežbe. Ako počnete osećati umor, odmah prekinite i odložite vežbu za neko drugo vreme, kada pretpostavljate da nećete biti umorni. Hindusi na primer prskaju svoja lica hladnom vodom ili masiraju lice i gornji deo tela da bi ostali sveži i ne bi gubili dragoceno vreme. Nekoliko dubokih udaha pre početka vežbe, takodje će sprečiti i odagnati umor i pospanost. Tokom vremena svako će pronaći neke svoje trikove u ovu svrhu. Ove vežbe kontrolisanja misli treba izvoditi ujutru i uveče. Treba je produžavati svaki dan po jedan minut sve dok ne budete u stanju da svoj niz misli pratite i kontrolišete bez i najmanjeg skretanja u vremenu od najmanje 10 minuta nakon sedmodnevnog vežbanja.

Ovo vreme je predodredjeno za prosečnog čoveka. Ako nije dovoljno, svako ga može produžiti, prema svom ličnom zapažanju. U svakom slučaju, savetuje se puna savesnost u napredovanju, pošto ne vredi žuriti,

budući da je kod svih ljudi razvoj sasvim individualna stvar. Ni u kom slučaju ne krećite dalje pre nego što pot-puno ovladate prethodnom vežbom.

Pažljiv učenik će shvatiti kako, na početku, misli nasrću na njega, koliko brzo proleću pred njim tako da će imati velikih teškoća da presabere to mnoštvo tih mnogostrukih misli. Ali iz vežbe u vežbu, on će primećivati da misli nadolaze sve manje haotično, a sve umerenije, dok na kraju ne oseti da u njegovu svest stiže samo nekoliko misli i to kao da dolaze iz neke velike udaljenosti.

Ovom kontrolisanju misli treba posvetititi najveću pažnju jer je ono veoma važno za dalji magijski razvoj, a tu činjenicu će i sam učenik kasnije shvatiti. Pod pretpostavkom da je pomenuta vežba dobro obradjena i da je svako praktično ovladao misaonom kontrolom, predjimo na mentalno vežbanje.

Do sada smo naučili kontrolisati naše misli. Sledeća vežba će se sastojati u tome da ne propuštamo one tako nametljive misli u svoj um; one koje su nepoželjne a tvrdoglave. Na primer, moramo biti u stanju da se nakon posla više ne bavimo poslovnim brigama i da se okrenemo porodičnom krugu i intimi. Sve misli koje se ne tiču našeg privatnog života moraju odmah biti odbačene, i mi moramo trenutno postati sasvim druga osoba. I obrnuto: kada smo na poslu, sve svoje misli moramo usredsrediti na njega i ne dozvoliti im da skreću i lutaju, recimo, kući, na privatne poslove ili bilo gde drugde. Ovo se mora stalno vežbati sve dok ne predje u naviku. Čovek se, iznad svega, mora navići da izvršava baš ono što radi, bez obzira da li se radi o profesional-nom ili privatnom poslu, i to sa punom svešću, bilo da je u pitanju krupna stvar ili sitnica. Ovu vežbu bi trebalo koristititi celog života, zato što ona izoštrava um i jača svest i pamćenje.

Postigavši izvesnu veštinu u ovoj vežbi, možete preći na sledeću. Sada je cilj da se duže vreme zadrži samo jedna misao ili ideja a da se svaka druga misao koja se pridružuje i na silu nameće našem umu potisne. U tom cilju izaberite bilo koji niz misli ili skup umnih ideja ili odgovarajuću predstavu po svom ukusu. Držite se ove predstave svom svojom snagom. Energično odbacujte sve druge misli koje nemaju nikakve veze sa vašim odabranim mislima. Najpre ćete, verovatno, u ovome uspeti samo na nekoliko sekundi a kasnije i na nekoliko minuta. Morate se osposobiti da se na jednu misao koncentrišete i da je sledite najmanje 10 minuta.

Kada to postignete, bićete spremni za sledeću vežbu. Naučimo sada kako da postignemo apsolutnu prazninu uma. Lezite udobno na krevet ili kauž ili sedite u naslanjač i opustite čitavo telo. Zatvorite oči. Energično odbacite svaku misao koja vam se nameće. Baš ništa ne sme da se dešava u vašem umu, u njemu mora vladati apsolutna praznina. Održavajte takvo stanje bez skretanja ili zaboravljanja. U prvi mah ćete biti u stanju da to postignete samo na nekoliko sekundi , ali kada češće vežbate, sigurno ćete to poboljšati. Cilj vežbe će biti ostvaren ako uspete zadržati ovo stanje punih 10 minuta a da ne izgubite samokontrolu ili čak da zaspite.

Pažljivo unesite svoje uspehe, neuspehe, trajanje vežbi i eventualne poremećaje u magijsku beležnicu, (za detalje vidi naslov “Magijski Psihički Trening”). Takav dnevnik će koristiti za proveravanje vašeg napredo-vanja, što savesnije to uradite lakše ćete proći ostale vežbe. Pripremite radni raspored za sledeći dan ili celu nedelju i, najviše od svega, budite samokritični.

MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING (I)

SAMOPOSMATRANJE ILI SAMOSPOZNAJA

Naše vlastito znanje, to jest naše telo i dušu, moramo u svakom trenutku dobro poznavati. Zbog toga će naš prvi zadatak biti da upoznamo sebe. Svaki sistem inicijacije, bilo koje vrste, staviće ovaj uslov na prvo mesto. Bez poznavanja samog sebe nema nikakvog razvoja na višem nivou.

U prvim danima psihičkog (duševnog) treninga, pozabavimo se praktičnim delom introspekcije ili sa-mospoznaje. Pripremite magijski dnevnik i unesite u njega sve loše strane vaše duše. Ovaj dnevnik je samo

za ličnu upotrebu i ne sme se nikome pokazivati. On za vas predstavlja takozvanu kontrolnu knjigu. Pri samo-kontrolisanju svojih promašaja, navika, strasti, nagona i ostalih ružnih karakternih crta, morate zauzeti strog i oštar stav prema samom sebi. Budite bez milosti prema sebi i ne ulepšavajte nijedan od svojih poraza i ne-dostataka. Razmislite o sebi u mirnoj meditaciji, vratite se u razne situacije iz svoje prošlosti, prisetite se kako ste se ponašali tada i koje ste greške i promašaje napravili u raznim prilikama. Pribeležite sve svoje slabosti, sve do najfinijih nijansi i varijanti, što ih više otkrijete , bolje za vas. Ništa ne sme ostati skriveno, ništa neo-belodanjeno, ma kako beznačajne ili velike bile vaše greške ili slabosti. Neki naročito nadareni učenici su bili u stanju da otkriju na stotine nedostataka u najfinijim nijansama. Učenici poput ovih poseduju dobru medit-aciju i duboko prodiranje u svoje vlastite duše. Potpuno očistite svoju dušu, istresite iz nje svaku trun prašine. Ova samoanaliza je jedna od najvažnijih magijskih priprema. Mnogi od okultnih sistema su je zanemarivali, pa zato nisu ni postizali dobre rezultate. Ovaj psihički pripremni rad je neophodan za postizanje magijske ravnoteže, bez koje se ne može zamisliti nikakav zakoniti progres razvoja. Zbog toga morate ujutru i uveče posvetiti po nekoliko minuta samokriticizmu. Ako u toku dana nadjete nekoliko slobodnih trenutaka iskoris-tite ih da dobro promislite, da li još uvek negde postoje neke skrivene greške pa ako ih otkrijete zabeležite ih na papirić da ne zaboravite nijednu. Kad god se desi da pronadjete neki svoj nedostatak, ne oklevajte da ga odmah pribeležite.

Ako ne uspete za jednu sedmicu otkriti sve vaše greške, utrošite još jednu nedelju dana za ova istraživanja sve dok konačno ne napravite spisak svojih pogreški. Kada rešite ovaj problem za jednu ili dve nedelje, došli ste do tačke sa koje možete početi sledeću vežbu. Sada pomoću jakog razmišljanja, pokušajte odrediti svaki nedostatak jednom od četiri elementa. Odredite po jednu rubriku u svom dnevniku za svaki elemenat i u njih unesite svoje nedostatke. Za neke nedostatke nećete biti sigurni kojem bi se elementu trebali pripisati. Njih zabeležite pod naslovom “neutralno”. Sa napredovanjem razvoja bićete u stanju da odredite odgovarajući elemenat svakom vašem nedostatku.

Na primer, ljubomoru, mržnju, osvetoljubivost, plahovitost, bes, pripisaćete vatrenom elementu; la-komislenost, predrasude, hvalisavost, rasipanje, ogovaranje, elementu vazduha; nezainteresovanost, len-jost, nesrdačnost, popustljivost, nepažnju, stidljivost, drskost, nepostojanost, vodenom elementu; a lenjost, nesavesnost, melanholiju, nepravilnost, izopačenje i otupelost elementu zemlje.

Sledeće nedelje razmišljaćete o svakoj pojedinoj rubrici deleći je na tri grupe. U prvu grupu unesite najveće nedostatke, naročito one koji na vas najviše utiču i dešavaju se i pri najmanjoj prilici. Druga grupa će obuhvatati one greške koje se redje pojavljuju i u manjem obimu. U poslednju grupu unesite one greške koje se sada ponavljaju. Takodje to uradite i sa neutralnim (neodredjenim) nedostacima. U svakom slučaju budite savesni, isplatiće se!

Ponovite čitav postupak i s vašim dobrim psihičkim osobinama, unoseći ih u pojedine kategorije eleme-nata. Ni ovde ne zaboravite pomenute tri kolone. Tako ćete, na primer, pripisati aktivnost, polet, čvrstinu, hra-brost, smelost, vatrenom elementu; marljivost, radost, spretnost, ljubaznost, strast, optimizam, vazdušnom elementu; umerenost, uzdržljivost, revnost, sažaljenje, mirnoću, nežnost, opraštanje, vodenom elementu; obzir, istrajnost, savesnost, temeljitost, trezvenost, tačnost, odgovornost, zemljanom elementu. Pri ovome, dobićete dva takozvana astralna psiho-ogledala, crno, sa lošim duševnim osobinama i belo, sa dobrim i ple-menitim karakternim crtama. Ova dva ogledala su prava okultna ogledala, i niko sem njihovih vlasnika nema nikakvog prava da pogleda u njih.

Dopustite mi da još jednom ponovim da vlasnik mora nastojati da precizno i savesno obradi svoja magi-jska ogledala. Ako bi se, u toku razvoja, on prisetio još neke svoje dobre ili loše osobine, on je i tada može zabeležiti pod odgovarajućim naslovom. Ova dva magijska ogledala će omogućiti magičaru da tačnije prepoz-na koji od elemenata preovladava u njegovom crnom ili belom ogledalu. Ovo prepoznavanje je neophodno da bi se postigla magijska ravnoteža, a dalji razvoj zavisi od nje.

MAGIJSKI FIZIČKI TRENING (I)

MATERIJALNO ILI ČULNO TELO

Naporedo sa razvojem duha i duše mora teći i razvoj njihove spoljašnjosti, to jest tela. Nijedan deo našeg JA ne sme zaostajati niti biti zanemaren. Odmah ujutru, nakon ustajanja, morate iščetkati svoje telo mekom četkom dok ne postane malo crvenkasto. Time će se telesne pore otvoriti i slobodnije disati. pored toga, najviše se rasterećuju bubrezi. Zatim operite celo telo, ili bar gornji deo tela, hladnom vodom i istrljajte ga grubim peškirom, dok se sasvim ne zagrejete. Osetljivi ljudi mogu koristiti mlaku vodu, naročito zimi. Ovaj postupak treba da postane svakodnevna navika i da se praktikuje celog života, pošto deluje osvežavajuće i otklanja umor.

Pored ovoga, mogli biste praktikovati jutarnju gimnastiku, bar nekoliko minuta dnevno, da bi vam telo ostalo vitko. Neću davati neki naročiti program gimnastičkih vežbi pošto ih svako može odabrati po svojoj volji i starosti. Najbitnije je da se postigne telesna elastičnost.

TAJNA DISANJA

Disanje morate veoma pažljivo razmotriti. Normalno, svako živo stvorenje zavisi od disanja. Bez dis-anja uopšte nema života. Očigledno je da magičar mora znati više od puke činjenice udisanja smeše azota i kiseonika koje će pluća apsorbovati i izbaciti kao azot. Pluća ne mogu opstati bez disanja i hrane. Sve što nam je potrebno za život i, recimo da održava naš život, disanje i hrana je četvoropolno, tj. sastavljeno od četiri elementa plus peti, životni elemenat ili akaša-princip kao što smo već rekli u teoretskom delu o elementima. Medjutim, vazduh koji mi udišemo ima finiji stepen gustine od materijalne hrane. A saglasno univerzalnim zakonima, i vazduh i hrana su iste prirode, budući da su četvoropolni i služe da održavaju telo u životu. Okrenimo se stoga disanju. Kiseonik pripada vatrenom elementu a azot elementu vode. Vazdušni elemenat je posredujući elemenat, a zemljani elemenat je ono što kiseonik i azot drži zajedno. Akaša ili eterični princip je zakoniti uzročni ili božanski princip. Baš kao u velikom svemiru, prirodi, i ovde elementi imaju svoju polar-nost, električni i magnetični fluid. Normalnim ili nesvesnim disanjem telo se snabdeva samo neophodnom količinom elementarne supstance koja je potrebna za njegovo normalno održavanje. Snabdevanje ovde ta-kodje zavisi i od potrošnje elementarne supstance. Sve ovo je sasvim drugačije kod svesnog disanja.

Ako mi stavimo jednu misao, ideju ili lik, bez obzira da li je konkretan ili apstraktan, u vazduh koji tre-ba udahnuti, ona će ući u akaša-princip tog vazduha, i preneti ga, preko električnog i magnetičnog fluida, na vazdušnu supstancu. Ova impregnirana (prožeta, ispunjena, oplodjena, Prim.prev.) vazdušna supstanca kada se prenese do pluća, preko krvnih sudova, igraće dvostruku ulogu. Na prvom mestu, materijalni de-lovi elemenata su predodredjeni za očuvanje tela, drugo, elektromagnetični fluid će, napunjen idejom ili likom, voditi elektromagnetični vazduh obojen idejom, iz krvotoka preko astralne matrice, do astralnog tela, a odatle do besmrtnog duha preko odražajne mentalne matrice. I to bi bilo rešenje tajne disanja sa magijske tačke gledišta. Mnoge teologije koriste svesno disanja u cilju poučavanja, kao na primer SISTEM HATA-JOGE, bez poznavanja pravog procesa. Nekolicina ljudi je pretrpela jaka zdravstvena oštećenja, za što su odgov-orne samo ekstremne vežbe disanja koje ovaj sistem zahteva, naročito kada se one praktikuju bez vodjstva iskusnog vodiča (GURU-a). U većini slučajeva, neiskusan čitalac se nagovara na vršenje ovih vežbi, zato što one obećavaju brzo sticanje okultnih moći. Ako želi, magičar će ovaj cilj postići mnogo lakše i brže pomoću univerzalnog inicijacijskog sistema koji je detaljno i temeljito opisan u ovoj knjizi.

Prema tome, sasvim je očigledno da nije stvar u količini udahnutog vazduha, nego u kvalitetu odredjene ideje koja impregnira vazdušnu supstancu. Stoga nije neophodno a čak ni preporučljivo napumpavati pluća

velikom količinom vazduha, naprežući ih bespotrebno. Zato ćete vi svoje vežbe disanja izvoditi polako i mirno bez ikakve žurbe. Sedite udobno,opustite celo telo i dišite na nos. Zamišljajte da će, sa udahnutim vazduhom, zdravlje, mirnoća, spokojstvo, uspeh ili bilo šta drugo čemu težite, ući u vaše telo preko pluća i krvi. Eidetski lik vaše ideje mora biti toliko snažan da je vazduh koji udišete tako jako impregniran vašom željom da ona već postaje stvarnost. U ovu činjenicu ne smete ni najmanje posumnjati. Da biste izbegli slabljenje, biće dovoljno da počnete sa sedam udisaja ujutru i sedam uveče. Postepeno povećavajte broj udisaja po jedan više ujutru i uveče. Ne žurite i ne preterujte, jer za sve treba vremena. U svakom slučaju ne smete preći na zamišljanje bilo koje druge želje dok prethodnu ne dovršite.

Kod natprosečno nadarenih učenika, uspeh će se manifestovati najranije za sedam dana, a sve zavisi od sposobnosti i stepena imaginacije. Nekome će, za ostvarenje svojih želja, biti potrebne nedelje, čak i meseci, zato što se nameću neke egoistične želje, ali ograničite ih na gore pomenute, poput mirnoće, zdravlja, spokojstva i uspeha. Ne produžujte vežbe disanja više od pola sata. Kasnije, biće vam dovoljno 10 minuta u proseku.

SVESNO UZIMANJE HRANE

Ono što je rečeno o disanju, važi takodje i kod uzimanja hrane. I ovde se dešavaju isti elementarni procesi, kao i kod vazduha koji treba udisati, samo što su ovde dejstva elemenata jača i materijalnija. Želje utisnute u (na) hranu imaju znatan uticaj na materijalni plan gde su one izložene najmaterijalnijim zračenjima elemenata. Magičar će stoga najbolje razmotriti ovaj vid, ako želi postići bilo šta što se tiče njegovog tela ili drugih materijalnih želja.

Sada sedite ispred posude sa jelom koje ćete jesti, i sa najjačom mogućom imaginacijom, koncentrišite se na svoju želju da se otelotvori u hrani i ako je ta koncentracija bila efektivna, želja će, zaista, već biti ost-varena. Ako ste sami, neuznemiravani i niko vas ne posmatra, držite svoje ruke na blagosiljajući način iznad hrane. Ako niste u toj prilici, bar utisnite svoju želju u hranu koju uzimate ili zatvorite oči. Možda ćete odavati utisak kao da izgovarate molitvu pre jela, gesta koji je, što se tiče činjenica, sasvim ispravan. Zatim jedite hranu polako ali svesno, sa suštinskim uverenjem da, stvarno, zajedno sa hranom, vaša želja ulazi u celo telo, sve do najfinijih nerava. Uzimanje hrane treba za vas da predstavlja sveti čin, nešto slično hrišćanskom pričešćivanju.

Magijsko obrazovanje ne preporučuje da se jede na brzinu. Svaka vrsta hrane i pića je pogodna za magi-jsku impregnaciju željama. Sva impregnirana hrana i piće mora se sasvim konzumirati i ništa se ne sme os-taviti. Ne čitajte za vreme jela. Nažalost, velika većina ljudi ima ovu ružnu naviku. Nepoželjna je i svaka vrsta razgovora. Čovek bi trebao jesti jedino sa održavanjem (u svesti) svoje želje. Treba zapamtiti da se ne bi smela pridružiti nikakva suprotna želja. Na primer, ako težite zdravlju preko svesnog ili magijskog disanja, ne smete se koncentrisati na uspeh za vreme obeda. Najkorisnije je podsticati istu želju pri disanju i pri jelu da bi se izbegle suprotne vibracije ili zračenje u telu. Setite se poslovice: “Onaj ko juri dva zeca u isto vreme, neće uh-vatiti ni jednog”. Ko se, pri svesnom uzimanju hrane, ugleda na tajnu pričešća, i sa njom pronadje analogiju u ovome, i seti se reči našeg Gospoda Isusa Hrista: “Uzmi i jedi, jer to je telo moje, uzmi i pij, jer to je krv moja”, shvatiće njegovo istinsko i prvobitno značenje.

MAGIJA VODE

Voda igra jednu od najvažnijih uloga, ne samo u svakodnevnom životu, budući da je apsolutno neophod-na za piće, pripremanje hrane, pranje, proizvodnju pare u fabrikama, itd., već i u našem magijskom razvoju vodeni elemenat se može pokazati kao značajan faktor. Kao što smo već naglasili u teoretskom delu, vodeni

elemenat vlada magnetizmom ili privlačnom silom, a to je baš ono svojstvo koje ćemo koristiti u razvoju naših sposobnosti. Sve knjige koje govore o animalnom magnetizmu, zračenju oda i tako dalje upoznavaju sa činjenicom da se voda može magnetizovati ili odirati. Medjutim, mnogo manje je poznato kako povećati tu osobinu ili kako je iskoristiti na drugi način. Pored vode i svaka druga vrsta tečnosti poseduje naročitu osobinu privlačenja, i usled skupljanja, čvrstog zadržavanja, bez obzira da li se radi o dobrim ili lošim uticajima. Zbog toga vodeni elemenat možemo posmatrati kao neki akumulator, naročito njegov materijalni oblik, što je voda hladnija, veći je njen akumulativni kapacitet. Sa svojom specifičnom težinom, i to na 39° F (4° C) (iznad nule) ona je najreaktivnija. Ova teorija nije baš precizna, pošto je razlika prijemljivosti vode (ili drugih tečnosti) sve do 43° F (6° C) (iznad nule) toliko beznačajna i teško vidljiva tako da jedino savršeno uvežbani magičar može prepoznati ove razlike. Ako zagrevanjem voda postane mlaka, njena prijemljivost se naglo smanjuje. Izmedju 97-99° F (36-37° C) ona postaje neutralna za magnetizam. Pazite! Ovde govorimo o specifičnim osobinama privlačne moći i njenoj praktičnoj vrednosti samo u pogledu magnetizma koji proizilazi iz medjudejstva el-emenata kao neporecive činjenične stvari.

Impregnacija (preko AKAŠA-principa prisutnog u svakoj supstanci, pa prema tome i u fizičkoj vodi) odredjenom željom može se izvršiti u svakoj stvari i na bilo kojoj temperaturi. Komad hleba, vrela supa ili šolja kafe ili čaja mogu se magijski nabiti ili napuniti. Medjutim, ovaj naboj ne zavisi od akumulativnog ka-paciteta vodenog elementa, pošto se izvodi preko uzročnog principa pete moći elemenata, a prouzrokuje ga elektromagnetični fluid elemenata koji su u pitanju. Važno je obratiti pažnju na ovu razliku da bi se izbegle greške. Na primer, sasvim je nemoguće magnetizovati tanjir vrele supe, zato što se akumulativna moć vode-nog elementa, povećanjem toplote koja je prisutna u vodi, uravnotežava ili povećava, ako Predje 99° F (37° C). Supa se, medjutim, može impregnirati odgovarajućom željom.

Razmotrimo sada praktičnu stranu magije vode.

Kad god perete ruke, zamišljajte intenzivno da, ne samo da skidate prljavštinu sa svog tela, nego i nečistoću iz svoje duše. Razmišljajte da spirate neuspeh, nevolju, nezadovoljstvo, bolest i slično i da ih prenosite na vodu. Ako je moguće, perite se ispod slavine tako da prljava voda odmah otiče, i zamišljajte u tom trenutku da i sva vaša slabost otiče sa tom vodom. Ako pri ruci imate samo lavor, ne zaboravite da odmah prospete korišćenu vodu, tako da niko ne bi došao sa njom u dodir posle toga. Takodje, možete ruke umočiti, na tre-nutak, u hladnu vodu i koncentrisati se na magnetno-astralnu privlačnu moć koja izvlači svu slabost iz vašeg tela i duše. Budite čvrsto uvereni da svi vaši nedostaci ulaze u vodu. Ubrzo ćete se iznenaditi uspešnošću ove vežbe. I tu vodu takodje odmah prospite. Ova vežba je izuzetno delotvorna ako je izvodite leti, dok se kupate u reci, kada je čitavo telo (naravno osim glave) pod vodom.

Ovu vežbu možete izvoditi i na obrnuti način, putem magnetizovanja vode koju želite upotrebiti, ili impregnirajući je svojom željom, ostajući u čvrstom uverenju da će, putem pranja, moć ući u vaše telo, a želja biti ostvarena. Onaj ko ima vremena na pretek, može kombinovati obe ove vežbe skidajući svo zlo u jednu vodu (recimo pod slavinom ili u posebnom bazenu), a zatim perući se u drugom bazenu sa vodom koja je impregnirana njegovom željom. U ovom slučaju, i to u prvom postupku, kada spirate zlo, treba da koristite sapun. Žene adepti, pored dve već pomenute mogućnosti, imaju i treću zgodnu priliku: one će usredsrediti svoj magnetizam na činjenicu da voda čini da lice i koža izgledaju mladjim, elastičnijim i stoga privlačnijim. Stoga je preporučljivo ne samo umiti lice, već i celog ga zagnjuriti, na nekoliko sekundi, u vodu. Ovaj postupak treba ponavljati bar sedam puta zaredom. U ovu svrhu vodi se može dodati malo boraksa. Magičar ima još jednu priliku koju ne bi trebao prevideti, a to je magnetično pranje očiju. Ujutru, magičar uranja svoje lice u vodu koja je prethodnog dana prokuvana (nalivši neki lavor do pola) i otvara oči u ovoj vodi. On kruži očima u svim pravcima, i ovu vežbu ponavlja sedam puta. U prvi mah imaće osećaj lakog peckanja u očima, ali to će nestati čim se oči priviknu na ovu vežbu. Ko god pati od slabog vida, može vodi dodati blagi odvar (prokuvani čaj) od biljke vidac - eufrazija (herba euphrasia). Ovo kupanje očiju čini ih otpornim na sve promene vremena pa prema tome ojačava vizuelnu sposobnost, poboljšavajući slab vid i čini da oči postanu bistre i sjajne. Ni u kom slučaju ne zaboravite da magnetizujete vodu koja je namenjena u ovu svrhu i da je impregnirate svojom koncentrisanom željom. Naprednim učenicima koji vežbaju vidovitost, ovde se pruža prilika da unaprede svoje vidovnjačke sposobnosti.To bi, za sada, bilo sve o materijalnom razvoju i uvežbavanju tela.

PRIKAZ SVIH VEŽBI KORAKA I

I. MAGIJSKI MENTALNI TRENING:

1. kontrola misli

2. disciplina misli

3. potčinjavanje misli

Za 1. kontrola misli dva puta dnevno od 1 - 10 minuta; za 2. potiskivanje izvesnih misli. Održavanje lično izabrane misli. Izazivanje praznine uma; za 3. pisanje magijskog dnevnika. Samokritičnost. Planiranje nizova misli za sledeći dan ili sedmicu unapred.

II. MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING:

1. introspekcija ili samospoznaja

2. pravljenje (crnih i belih) ogledala duše u pogledu elemenata, u tri sfere delovanja

III. MAGIJSKI FIZIČKI TRENING:

1. navikavanje na normalan i razuman način života

2. izvodjenje vežbi

3. svesno disanje

4. svesno uzimanje hrane (Tajna Pričešća)

5. magija vode

Vreme predvidjeno za izvršenje ovih vežbi je od četrnaest do mesec dana za ljude prosečnih sposob-nosti. Oni koji su već praktikovali koncentraciju i meditaciju trebali bi napredovati u ovom periodu. Oni bez ikakvog iskustva će svakako morati da produže ovaj period, a uspeh uglavnom zavisi od učenikove ličnosti. U praksi, beskorisno bi bilo da prelazi sa stepena na stepen, a da ne dovrši prethodni na zadovoljavajući način.

Kraj prvog Koraka.

*******************************************************

KORAK II

AUTOSUGESTIJA ILI TAJNA PODSVESTI

Pre nego što predjemo na opisivanje vežbi drugog koraka, dopustite mi da objasnim tajnu podsvesnog i njegove praktične posledice. Na isti način kao što normalna svest ima svoje sedište u duši, a u telu je aktivira veliki mozak (cerebrum), dakle glava, i podsvest je svojina duše, koja boravi u malom mozgu (cerrebellum), tj. zadnjem delu glave. U pogledu magijske prakse, pozabavimo se proučavanjem psihološke funkcije malog mozga, dakle podsvesnog.

U svakom pojedincu to jest u njegovim pravim čulima, normalna sfera svesti je netaknuta tj. on je uvek i u svako doba sposoban da koristi funkcije normalne svesti. Kao što proizilazi iz naših istraživanja, ne postoji nijedna sila u svemiru, niti u bilo kom čoveku,koja ne varira izmedju suprotnosti.Oatle, mi možemo podsvest posmatrati kao suprotnost normalnoj svesti.Ono što mi, pri normalnoj svesti, razumevamo pomoću sves-ti mišljenja, osećanja htenja, pamćenja razuma intelekt, odraženo je u našoj podsvesti na suprotan način. Praktižno rečeno, mi našu podsvest možemo posmatrati kao našeg protivnika. Pobuda ili impuls za sve što je nepoželjno, poput naših strasti, nedostataka i slabosti, potiče baš iz ove sfere svesti. Učeniku, koji se bavi samoposmatranjem, sada pripada zadatak obelodanjivanja rada ove podsvesti, prema ključu elemenata ili četvoropolnom magnetu. Ovo je zadovoljavajući zadatak u kojem će učenik steći samopouzdanje svojim vlas-titim razmišljanjem ili meditacijom.

Stoga, podsvest je podstrek za sve ono što mi ne želimo. Naučimo kako da pretvorimo ovaj, tako da kažemo, suprotstavljenim vid našeg JA, tako da on ne samo da neće štetiti već će naprotiv, da pomaže ost-varenje naših želja. Podsvest za svoju realizaciju u materjalnom u materjalnom svetu zahteva vreme i pros-tor, dva osnovna principa koja vrede za sve stvari koje treba da se pretvore u stvarnost iz uzročnog sveta. Povlačenjem vremena i prostora iz podsvesti, suprotni pol će prestati da prenosi svoj uticaj na nas, a mi ćemo biti u stanju da naše želje ostvarimo preko podsvesnog. Ova iznenadna eliminacija podsvesnog nudi ključ za praktičnu primenu autosugestije. Ako na primer u podsvest usadimo želju da se ne predajemo našim stras-tima, u toku sutrašnjeg dana ili na duže vreme, kao što su, recimo, pušenje ili piće (alkohol), podsvest će imati dovoljno vremena da, direktno ili indirektno, postavi neke prepreke na naš put. Uvećini ovakvih slučajeva, uglavnom, usled slabe ili nerazvijene snage volje, podsvest će skoro uvek uspevati da nas nadvlada ili izazove neuspehe. S druge strane, ako ideje vremena i prostora isključimo iz podsvesti, dok je impregniramo željom, jedino će pozitivan pol podsvesti delovati na nas, pošto je normalna svest ujednačena, i naša impregnirana želja mora imati uspeh koji očekujemo. Ova znanja i mogućnosti povezane stim, od najvećeg su značaja za magijski razvoj i zato se moraju razmatrati sve dok je samo-sugestija u pitanju.

Rečenica koju treba odabrati za autosugestiju uvek mora uvek mora biti izražena u sadašnjem i zapoved-nom obliku. Vi ne biste trebali reći: “Ja ću prestati da pušim ili pijem ili slično”. Pravilan oblik je: “Ja ne pušim, Ja ne pijem” ili “Ja ne volim pušenje ili piće” i tako dalje, prema svemu što želite sugerisati u pozitivnom ili negativnom smislu. Ključ ili putokaz za autosugestiju treba tražiti u obliku rečenice. To je ono što treba posmatrati, uvek i u svakom obliku,ako želite izvršiti autosugestiju preko podsvesti. Podsvest deluje na na-jdelotvorniji i naj pšrodorniji nažin u toku noći, kada čovek spava. U stanju sna, aktivnost normalne svesti je obustavljena, a podsvest radi umesto nje.Stoga je najpogodnije vreme za prijem autosugestije onda kada telo sanjivo odmara u krevetu to jest neposredno pre spavanja isto kao i odmah nakon budjenja, kada još malo ostajemo u nekoj vrsti polubudnog stanja. To ne znaži da bi neko drugo vreme bilo sasvim nepodesno za auto-sugestiju, već da su ova dva trenutka najpriznatija, budući da je podsvest tada najosetljivija. Eto zašto magičar nikad neće otići na spavanje sa osećanjem besa, depresije, briga koje bi imalo neželjene uticaje na njegovu podsvest,nastavljajući isti niz misli sa kojima bi zaspao. Pazite: na spavanje uvek idite sa Mirnim i skladnim mislima ili idejama o uspehu, zdravlju i osećanjima zadovoljstva.

Pre nego što se odlučite za praksu autosugestije, napravite mali lančić od 3O-4O drvenih ili staklenih perli. Ako vam pravljenje lanca predstavlja problem, može vam poslužiti i komad običnog kanapa. Zavežite 3O-4O čvorova na njemu i malo zgodno sredstvo za autosugestiju biće spremno. Ono jedino služi za izbega-vanje brojanja dok vi stalno ponavljate sugestivnu formulu, i da na to ne obraćate pažnju. Ova mala napravica može vam poslužiti i za proveravanje broja uznemiravajućih prekida, u toku odredjenog vremena, dok prakti-

kujete vežbe koncentracije i meditacije. Sve što treba da uradite jeste da pomerite po jednu perlu ili čvor, pri svakom prekidu.

Praktična primena autosugestije je veoma jednostavna. Ako ste izrazili rečima ono što želite postići jed-nom preciznom rečenicom, poštujući sadašnji i zapovedni oblik, kao na primer: “Svakim danom osećam se sve bolje i bolje” ili “Ne volim pušenje” ili “piće” ili “zdrav sam, zadovoljan, srećan”, onda možete preći na pravu praksu. Neposredno pre spavanja, uzmite vaš niz perli ili čvorova i, bilo šapatom, tiho ili samo u sebi, zavisno od vaše okoline, ponavljajte izabranu frazu, i pri svakom ponavljanju pomerajte po jednu perlu ili čvor, sve dok ne dodjete do kraja niza. Sada sigurno znate da ste formulu ponovili četrdeset puta. Osnovna stvar je da zamišljate svoju želju kao da je već ostvarena i da zaista postoji. Ako vam se još uvek ne spava, nakon ponavljanja celog niza perli, pozabavite se i dalje idejom da je vaša želja već ostvarena, i tako nastavite sve dok, konačno ne zaspite sa svojom željom u mislima. Morate pokušati da svoju želju prenesete u san. Ako biste zaspali, dok neprekidno ponavljate formulu, a da ne stignete drugi put do kraja niza, svrha će ipak biti postignuta.

Ujutru, dok još niste ustali, a imate malo slobodnog vremena, treba da dohvatite niz perli, i da još jed-nom ponovite vežbu. Neki ljudi ustaju po nekoliko puta noću zbog izbacivanja urina ili nekih drugih razloga. U takvimslučajevima, oni takodje mogu ponavljati ovu vežbu i pre će postići svoj željeni cilj.

Sada se pojavljuje pitanje: koja se vrsta želja može ostvariti autosugestijom? Uglavnom, svaka želja se može ispuniti sve dok su u pitanju duh, duša i telo, na primer, profinjenje karaktera, potiskivanje ružnih oso-bina, slabosti, nemiri, ozdravljenje, uklanjanje i potpomaganje raznih sposobnosti i tako dalje. Naravno, želje koje nemaju nikakve veze sa ličnošću poput dobitaka na lutriji i slično ne mogu se nikad ispuniti (autosug-estijom). Nikada ne biste trebali prelaziti na odabiranje formule za novu želju, pre nego što budete apsolutno zadovoljni sa rezultatom prve. Ko ozbiljno i sistematski počne sa ovim vežbama, uskoro će biti zapanjen koris-nim uticajem autosugestije, i zadržaće ovaj metod tokom celog svog života.

MAGIJSKI MENTALNI TRENING (II)

U prvom koraku našeg magijskog mentalnog treninga naučili smo da kontrolišemo i vladamo našim mis-lima. Sada ćemo preći na poučavanje povećavanja mentalne koncentracije da bi ojačali snagu volje.

Stavite nekoliko predmeta ispred sebe, recimo, nož, viljušku , kutiju cigareta, olovku kutiju šibica, i fik-sirajte očima jedan od tih predmeta odredjeno vreme. Pokušajte zapamtiti njegov tačan oblik i boju. Onda zatvorite oči i nastojte zamisliti taj predmet plastično, u baš istom obliku kakav je on u stvarnosti. Ako bi predmet iščeznuo iz vaše imaginacije, pokušajte ga ponovo prizvati u sećanje. Na početku ćete u ovom eks-perimentu uspevati samo na kratko, na nekoliko sekundi, ali kada istrajete i ponavljate ovu vežbu, predmet će postati jasniji, a ponovno pojavljivanje i nestajanje će se iz vežbe u vežbu sve redje dešavati. Nemojte se plašiti početnih neuspeha, a ako osetite umor, predjite na neki drugi predmet. Na početku, nemojte vežbati duže od 10 minuta, ali posle nekog vremena, malo po malo, vežbu možete produžiti sve do pola sata. Da bi proverili broj uznemiravanja, koristite niz perli ili čvorova opisan u poglavlju o autosugestiji. Pomerite po jednu perlu pri svakom uznemiravanju ili prekidu. Tako ćete kasnije moći da znate koliko se uznemiravanja do-godilo tokom vežbe. Svrhu vežbe ćete ostvariti, kada budete mogli zadržati (u viziji) jedan predmet 5 minuta bez ikakvog prekida.

Ako ste došli do tog stupnja, možete preći na zamišljanje predmeta sa otvorenim očima. Sada predmeti treba da daju utisak kao da vise u vazduhu i da se vide, pred vašim očima, u tako plastičnom obliku kao da bi se, naizgled, mogli opipati. Pored predmeta koje ste zamislili, ništa drugo od njegove okoline ne sme se primećivati. I ovde eventualne prekide proverite pomoću niza perli. Ako ste uspeli zadržati neki prdmet da plastično visi u vazduhu pet minuta, bez ikakvih upadica, ispunili ste zadatak ove vežbe.

Nakon VIZUELNE koncentracije, napravimo jedno istraživanje o koncentraciji SLUHA. U početku, stvaralačka imaginacija treba da odigra odredjenu ulogu. Ovo je, izgleda, nemoguće iskazati: zamislite ku-

canje sata ili nešto slično tome, pošto ideja “imaginacije” uopšte uključuje slikovnu predstavu, o kojoj se ne može govoriti kod vežbi slušne koncentracije. Radi boljeg razumevanja, moramo reći: zamislite da čujete kucanje sata. Stoga koristimo ovu vrstu izraza. Sada zamišljajte da čujete kucanje sata na zidu. Pri tome ćete na početku uspeti samo na nekoliko sekundi, bać kao i u prethodnoj vežbi. Ali ako ste uporni u vežbanju, čućete zvuk sve jasnije i jasnije, bez uznemiravanja. I ovde će niz perli ili čvorova koristiti za proveravanje smetnji. Zatim, pokušajte čuti kucanje džepnog ili ručnog časovnika, ili zvonjenje zvona u različitom skladu tonova. Možete praktikovati i druge eksperimente slušne koncentracije poput zvuka gonga, raznih bučnih čekićanja, kucanja, grebanja, vučenja nogu pri hodu, udaraca groma, nežnog šuštanja vetra koje se pojačava do zavijanja oluje, zvukova violine ili klavira i drugih instrumenata. Pri vršenju ovih vežbi najvažnije je zadržati se u granicama slušne koncentracije, ne prepuštajući se slikovnoj imaginaciji. Ako bi se takva imaginacija po-javila, morate je odmah proterati. Nikada zvon zvona ne sme izazvati imaginaciju samog zvona. Ova vežba je dovršena, čim ste u stanju pet minuta zadržati ovu slušnu imaginaciju.

Sledeća vežba je ČULNA koncentracija. Pokušajte stvoriti osećaje hladnoće, toplote, težine, lakoće, gladi, žedji, umora i zadržite to osećanje najmanje pet minuta, bez najmanje vizuelne ili slušne imaginacije. Ako ste srekli sposobnost koncentracije u tom stepenu da ste u stanju proizvesti željeni osećaj, i čvrsto ga zadržati, možete preći na sledeću vežbu. Da malo rasvetlimo i koncentraciju na MIRIS. Zamislite da udišete miris raznog cveća poput ruža, jorgovana, ljubičica ili nekih drugih mirisa, i održavajte tu imaginaciju, ne dopuštajući da se pojavi i slika tog cveta. Pokušajte isto vežbati i sa neprijatnim mirisima raznih vrsta. Vežbajte ovu vrstu koncentracije, sve dok ne budete u stanju da, u imaginaciji, izazovete bilo koji miris po volji i da ga zadržite bar pet minuta.

Naša poslednja vežba odnosi se na koncentraciju na UKUS. Bez mišljenja o bilo kojoj hrani ili piću ili bez zamišljanja istog, morate se koncentrisati na ukus. Odaberite tupe osete ukusa kao slatko, gorko, slano i kiselo za početak. Kad se malo izveštite u ovome, možete probati i sa ukusom raznih začina, po ličnoj želji. Kad uspete proizvesti osećaj ukusa koji odaberete i da ga zadržite bar pet minuta, svrha vežbe je ispunjena.

Primetićete da će se poneko sretati sa manjim ili većim teškoćama pri praktikovanju ovih vežbikoncentracije. To znači da je moždana funkcija, u pogledu pojedinog čula, zanemarivana ili nepotpuno razvijena. Većina sistema za obučavanje obraćaju pažnju samo na jednu ili dve, u najboljem slučaju, na tri funkcije. Vežbe kon-centracije izvodjene sa svih pet čula, jačaju vaš um, snagu volje, i vi ne samo da učite kako da kontrolišete sva čula, već i da ih razvijate i konačno njima savršeno ovladate. Sva magičareva čula moraju biti jednako razvijena, a on mora biti u stanju da ih kontroliše. Ove vežbe su od najvišeg značaja za magijski razvoj, i nikad ih ne bi trebalo izostaviti.

MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING (II)

U prvoj fazi, učenik je naučio kako da praktikuje introspekciju (samoposmatranje). On je popisao svoje dobre i loše osobine prema četiri elementa, i podelio ih u tri grupe. Tako je napravio dva ogledala duše, do-bro (belo) i loše (crno) ogledalo. Ova dva ogledala duše predstavljaju njegov duševni (psihički) karakter. Sada on mora pronaći iz tih beleški koje elementarne snage, na dobroj i na lošoj strani, preovladjuju u njemu, i nastojati da uspostavi ravnotežu ovih elementarnih uticaja, u svim slučajevima. Bez raavnoteže elemenata u astralnom telu ili duši, nije moguć magijski napredak niti uspon. Prema tome, na ovom koraku, moramo se okrenuti uspostavljanju psihičke ravnoteže. Ako magičar početnik raspolaže sa dovoljnom količinom snage volje, on može preći na ovladavanje strastima ili osobinama koje na njega vrše najveći uticaj. Ako ne poseduje dovoljno jaku volju, on može početi sa suprotne strane tj. prvo uravnotežujući male slabosti, i boreći se protiv većih grešaka i slabosti, malo po malo, sve dok ih ne dovede pod svoju kontrolu. Za ovladavanje strastima, učeniku se nude tri mogućnosti:

1. Sistematska primena autosugestije na način koji smo već opisali.

2. Pretvaranje strasti u suprotne dobre osobine što se postiže putem autosugestije ili pojedinačno preko ponavljanih meditiranja, i stalnog uveravanja o dobrim osobinama.

3. Pažnja i volja. Korišćenjem ovog metoda vi nećete dopustiti nikakav izliv strasti, boreći se protiv nje u samom začetku. Očigledno je da je ovaj metod najteži i podesan samo za one ljude koji raspolažu sa mnogo volje, ili htenja da postignu jaku moć volje boreći se protiv svojih strasti.

Ako početnik ima na raspolaganju dosta vremena i želi da u svom razvoju napreduje što je moguće brže, on može koristiti sva tri metoda. Najkorisniji način je usmeriti sve metode u jednom pravcu, na primer, na svesno uzimanje hrane, magiju vode i tako dalje. Tada uspeh neće izostati.

Svrha ovog koraka je uravnoteženje elemenata u duši. Učenik stoga treba da nastoji da se brzo i sigurno otarasi svih onih strasti koje najviše ometaju njegovu uspešnost u magijskoj veštini. Ni u kom slučaju on ne bi smeo početi sa vežbama koje pripadaju narednim koracima,pre nego što je apsolutno ovladao vežbama drugog koraka i zabeležio dalekosežan uspeh u uravnoteženju elemenata. Profinjenju karaktera treba težiti i kasnije, tokom čitavog kursa, ali već na ovom nivou, mane koje brzo nalaze podlogu i loše osobine koje otežavaju razvoj u velikoj meri, trebale bi biti iskorenjene.

MAGIJSKI FIZIČKI TRENING (II)

Zadaci magijsko treninga tela dati u Koraku I moraju se zadržati i treba da postanu svakodnevna navika kao što su pranje hladnom vodom, trljanje tela od glave do stopala, atletske jutarnje vežbe, magija vode, svesno disanje i tako dalje i tako dalje. Telesni trening u drugom koraku propisuje izmenu vežbi disanja. U prethodnom koraku, naučili smo kako da dišemo svesno i prenesemo želju udahnutu zajedno sa vazduhom (preko akaša-principa) u krvotok putem pluća. U ovom poglavlju opisaću svesno disanje preko pora.

Naša koža ima dvostruku funkciju tj. disanje i izlučivanje. Zbog toga mi našu kožu moramo posmatrati kao drugi deo pluća i kao još jedan telesni bubreg. Sada će svakome biti jasno, zbog kojeg smo važnog razloga preporučivali sušenje -četkanje, trljanje, pranje hladnom vodom i ostalo. Pre svega, ovim se namerava pot-puno oslobadjanje pluća i delimično rasterećenje naših bubrega, a drugo stimulisanje pora na veću aktivnost. Svakako je suvišno objašnjavati koliko je to korisno za zdravlje. Sa magijske tačke gledišta, svesno disanje preko pora je od najvećeg interesa za nas pa ćemo, stoga, odmah preći na praksu.

Sedite udobno u naslonjač ili na sofu i opustite sve mišiće. Pokušajte misliti da, sa svakim udahom, ne dišu samo vaša pluća tj. udišu vazduh, već da to radi i čitavo telo. Budite čvrsto uvereni da, zajedno sa plućima, istovremeno i svaka pojedina pora vašeg tela prima životnu (vitalnu) moć i predaje je telu. Morate se osećati kao suvi sundjer koji, kada se potopi u vodu, pohlepno je upija. Morate imati isti osećaj pri udis-anju. Ovako će vitalna moć preći iz eteričkog principa i vaše okoline u vas. Zavisno od svog karaktera, svaki pojedinac će na drugačiji način osetitit ovaj ulazak vitalne sile preko pora. Kada posle izvesnog vremena uvežbavanja, postanete vešti u udisanju, istovremeno preko pluća i čitavog tela, povežite ova dva metoda disanja sa udisanjem želje tj. disanje za zdravlje, uspeh, mir, vladanje strastima ili bilo šta drugo što vam je preko potrebno. Ispunjenje vaše želje (saopštene u sadašnjem i zapovednom obliku) treba da se ostvari ne samo preko pluća i krvotoka već preko čitavog tela. Ako ste postigli izvesnu veštinu u ovom eksperimentu, možete takodje magijski uticati i na izdisanje zamišljajući da, pri svakom izdisaju, izlučujete suprotnost vašoj želji poput slabosti, poraza, nevolje i tako dalje. Ako imate uspeha u izdisanju i udisanju, preko pluća i čitavog tela, ova vežba je dovršena.

Sledeća vežba se bavi kontrolisanjem vašeg tela. Potrebna je velika veština da bi se sedelo mirno i udob-no, pa je stoga neophodno naučiti kako da to postignemo. Sedite na stolicu, tako da vam kičma ostane prava. Na početku, dopušta vam se da se oslonite na naslon stolice. Držite stopala zajedno tako da čine prav ugao sa kolenima. Sedite opušteni, bez ikakvog naprezanja mišića, sa rukama lagano stavljenim preko bedarta. Navi-jte sat da zazvoni za pet minuta. Sada zatvorite oči i posmatrajte celo svoje telo. Prvo, primetićete da mišići postaju nemirni usled nervnog nadražaja. Prisilite sebe , što energičnije možete, da istrajete sedeti mirno. Ma kako lako izgledala ova vežba, činjenica je da je ona prilično teška za početnika. Ako kolena neprestano teže da se razdvoje, možete vezati stopala peškirom ili konopcem za početak. Ako ste u stanju da sedite pet minuta bez grčenja i nekog naročitog napora, svaku sledeću vežbu treba produžiti za jedan minut. Kada budete mogli

sedeti bar pola sata mirno, udobno i bez ikakvih teškoća, ova vežba će biti završena. Kada to postignete i vi ćete tvrdniti da ne postoji bolji položaj za odmor i relaksaciju tela.

Ako neko želi da koristi vežbe fizičke izdržljivosti u svrhu razvijanja snage volje, on može zauzimati različite položaje, po svom izboru, da bi bio u stanju da sedi opušteno i udobno, bez ikakvih uznemiravanja, čitav jedan sat. Indijski JOGA-sistem preporučuje i opisuje mnogo takvih položaja, u poglavlju o ASANAMA, tvrdeći da se njihovim ovladavanjem mogu steći različite okultne moći. Mora se ostaviti kao nerešeno to da li se pomoću ovih telesnih položaja oslobadjaju takve moći. Nama je potreban odredjeni položaj za naš magijski razvoj, nije bitno koji, a najprostiji je onaj koji smo gore opisali. On samo treba da ponovo umiri telo i ojača snagu volje. Glavna stvar će uvek biti to da je duhu i duši potrebno mirno funkcionisanje tela, a o tom problemu še se raspravljati u nekim od narednih posebnih vežbi. Za učenike koji se mnogo zamaraju, mentalno i fizički, pri izvodjenju vežbi prvog i drugog koraka, i po pravilu zaspe tokom vežbi koncentracije i meditacije, biće najbolje da ih praktikuju u gore pomenutom položaju. Početnik treba da praktikuje ovu vrstu telesne kontrole u svom svakodnevnom životu. Posmatranjem ipažnjom pronaći će za to mnogo zgodnih prilika. Na primer, ako se osećate umornim, prisilite sebe da, uprkos umoru, uradite još nešto, pa bio to neki hobi ili kratka šetnja. Ako ste gladni, nemojte jesti još pola sata, ako ste žedni nemojte se smesta napiti, nego malo pričekajte. Budući da ste navikli da svo vreme žurite, pokušajte delati sporo i na obrnut način. Ma koliko trener bio spor, može postići dobre rezultate. Jedino od učenika zavisi kontrolisanje i prisiljavanje tela i nerava snagom volje. Ovo je kraj vežbi drugog koraka.

PRIKAZ SVIH VEŽBI KORAKA II

I. MAGIJSKI MENTALNI TRENING:

1. autosugestija ili razotkrivene zagonetke Nesvesnog

2. Vežbe koncentracije:

a) vizuelne (optičke),

b) slušne,

c) čulne,

d) na miris,

e) na ukus.

Ovde se nastavljaju i produbljuju vežbe koje se odnose na eliminaciju misli (negativnog izraza).

II. MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING:

Magijsko-astralna ravnoteža u pogledu elemenata, pretvaranje ili profinjenje karaktera;

a) borbom ili kontrolom,

b) autosugestijom,

c) pretvaranjem ili preobražavanjem u suprotnu osobinu.

III. MAGIJSKI FIZIČKI TRENING:

a) svesno disanje preko pora,

b) svestan položaj tela (držanje, stav),

c) kontrola tela u svakodnevnom životu, po volji.

Pre spavanja treba najlepše i najčistije ideje unositi u san.

KRAJ DRUGOG KORAKA

KORAK (III)

ZNANJE, SMELOST, HTENJE, ĆUTANJE, to su četiri stuba Solomonovog hrama tojest mikrokosmos i mak-rokosmos na kojima je izgradjena sveta nauka magije. Saglasno sačetiri elementa, to su osnovne osobine koje mora posedovati svaki magičar ako teži najvećem savršenstvu u nauci.

Svako može steći magijsko ZNANJE marljivošću i istrajnošću, a vladanje zakonima vodiće ga, korak po korak, ka NAJVIŠOJ MUDROSTI.

HTENJE je vid snage volje koja se može zadobiti čvrstinom, strpljenjem i upornošću u svetoj nauci i, ug-lavnom, u njenoj praktičnoj primeni. Onaj ko ne namerava samozadovoljiti svoju puku radoznalost, nego je, najozbiljnije, voljan da stupi na stazu koja vodi ka uzvišenim vidovima mudrosti, mora posedovati nepokole-bljivu volju.

SMELOST: Onaj koji se ne plaši žrtvi ni prepreka, ko je nezavisan od mišljenja drugih ljudi, ko svoj cilj drži čvrsto na umu, bez obzira da li se sreće sa uspehom ili porazom, otkriće misteriju.

ĆUTANJE: Hvalisavac koji mnogo priča i pokazuje svoju mudrost nikada neće biti istinski magičar.Pravi magičar neće nikada isticati svoj autoritet, naprotiv, učiniće sve da se ne oda. Ćutanje je moć. što je ćutljiviji o svom znanju i iskustvu, bez izdvajanja od drugih ljudi, više će biti nagradjen od Najvišeg Izvora.

Svako ko cilja na sticanje znanja i mudrosti treba da da sve od sebe da bi zadobio gore pomenute četiri osnovne osobine, jer baš ništa se ne može postići u svetoj magiji, bez ovih uslova.

Sada slede vežbe trećeg koraka.

MAGIJSKI MENTALNI TRENING (III)

U kursu drugog stepena, naučili smo kako da praktikujemo čulnu koncentraciju uvežbavanjem svakog čula. Na ovom koraku, mi ćemo pojačati moć naše koncentracije, proširujući je sa jednog čula na dva ili tri čula odjednom. Navešću nekoliko primera, pomoću kojih će vešt učenik biti u stanju da uradi svoju sopstvenu sferu delovanja. Zamislite plastični sat koji visi na zidu sa svojim klatnom koje se njiše tamo-amo. Vaša imag-inacija mora biti tako savršena i konstruktivna kao da je zaista i stvarno sat na zidu. Pokušajte ga opaziti i čuti njegovo kucanje na zidu. Zadržite ovu dvostruku imaginaciju vidjenja i slušanja pet minuta. Na početku, to ćete uspeti samo na par sekundi, medjutim, pomoću stalnog ponavljanja, bićete u stanju da ovu imaginaciju održite duže. Praksa usavršava. Ponovite ovaj ogled sa sličnim predmetima poput gonga, kod kojeg ne samo da morate čuti zvuk već i opaziti osobu koja taj zvuk proizvodi. Ili pokušajte zamisliti sebe kako gledate potok i čujete žamor vode. Ili žitno polje koje talasa vetar i sebe kako slušate šapat povetarca. Zatim zamenite i potražite slične eksperimente, uredjujući ih tako da dva ili tri čula budu uključena. Ostali ogledi sa optičkim i akustičnim imaginacijama mogu se sastaviti, gde će na primer biti uključene oči i čulo dodira. Sva vaša čula moraju biti oživljena i uvežbana za koncentraciju. Naročitu pažnju morate posvetiti vidjenju, slušanju i osećanju, koja su neophodna za napredak u magiji. Ne mogu dovoljno naglasiti veliki značaj koji ove vežbe imaju za vaš razvoj kao magičara. Praktikujte te vežbe marljivo i svakodnevno. Ako budete u stanju da zadržite dvoili tročulnu koncentraciju bar pet minuta, ostvarili ste cilj ovih vežbi. Ako počnete osećati zamor tokom vežbi koncentracije, prekinite ih i nemojte nastavljati. Odložite vežbe za pogodniji trenutak kada ćete se men-talno i fizički udobnije osećati. Pazite da ne zaspite tokom vežbe. Iskustvo će pokazati da su rani jutarnji časovi najpodesniji za vršenje koncentracije.

Čim postignete izvesnu veštinu u prethodnim vežbama koncentracije i ako ste, prema tome, ustanju da istovremeno uposlite dva ili tri čula u vremenu od najmanje, pet minuta, možete krenuti dalje.

Odaberite opet udoban položaj koji je apsolutno neophodan za sav koncentracioni rad. Zatvorite oči i sa

punom plastičnošću oblikujte sliku dobro poznatog dela zemlje, sela, mesta, vrta, kuće, livade, pustare, šume i tako dalje. Zadržite tu sliku. Svaki sitan detalj pout boje, svetlosti i oblika treba precizno držati na umu. Sve što zamišljate treba da bude oblikovano u tako plastičnim oblicima kao da bi ste ga mogli dodirnuti, kao da ste tamo zaista prisutni. Ništa ne sme da vam promakne, ništa ne bi smelo izbeći vašem posmatranju. Ako slika postaje mutna ili da sasvim nestaje, prizovite je ponovo i to još jasnije. Ako ste postigli plastičnost slike bar pet minuta, zadatak je obavljen. Zatim pokušajmo primeniti slušnu koncentraciju na istu sliku. Verovatno zamišljate divlju šumu, slušajte onda, istovremeno, cvrkutanje ptica, žubor potoka, šum vetra, zujanje pčela i tako dalje. Ako ste uspeli u ovoj slici, pokušajte sa sličnom koju ćete sami urediti. Ova vežba će biti izvršena čim budete u stanju da zamislite bilo koji predeo, grad ili mesto po svojoj želji, i uposlite istovremeno dva ili tri čula, više od pet minuta. Ako ste dostigli ovaj stepen koncentracije, pokušajte izvoditi iste vežbe otvorenih očiju, bilo fiksirajući pogled u jednu odredjenu tačku ili zureći u prazno. Fizička okruženja, onda, više ne smeju postojati za vas, a slika koju ste odabrali treba da se pojavi pred vašim očima lebdeći u vazduhu kao fata-morgana. Kada ste u stanju da takvu sliku čvrsto zadržite tačno pet minuta, možete odabrati sledeću. Vežbu možete smatrati savim ispunjenom, kada budete u stanju stvoriti svaku sliku koju poželite, otvorenih očiju, sa jednim ili nekoliko čula, i zadržati je pet minuta. U svim od vaših daljih vežbi koncentracije, morate postupati na isti način, kao kod nakon čitanja romana, još uvek zadržavate na umu slike nekog opisanog dogadjaja.

Naučili smo kako da oblikujemo predstave mesta i predela koje znamo, i koje smo već videli. Pokušajmo sada zamisliti predele koje nikad nismo videli u životu. Prvo ćemo to raditi zatvorenih očiju, i ako uspemo u tome, sa dva ili tri čula odjednom, u vremenu od pet minuta, otvorimo ih ponovo. Vežba je sasvim izvršena, ako smo, zaista, postigli održavanje ove imaginacije oko pet minuta, sa otvorenim očima.

Sada predjimo sa neživih predmeta poput mesta, sela, kuća, šuma, na živa stvorenja. Zamišljaćemo razne životinje poput pasa, mačaka, ptica, konja, krava, teladi, pilića, itd. isto tako plastično kao što smo radili i pre, sa našim predmetima koncentracije. Počnite sa zatvorenim očima, u vremenu od pet minuta a, kasnije, sa otvorenim očima. Radeći ovu vežbu, zamišljajte životinje u njihovim pokretima kao na primer mače kako se umija, ili hvata miša, pije mleko, ili psa kako laje, trčkara, pticu kako leti ili kljuca hranu i tako dalje. Učenik može po svojoj volji odabrati takve i slične scene, prvo, sa zatvorenim očima a, kasnije, otvarajući ih. Ako ste uspeli u ovome, u vremenu od pet minuta, bez ikakvih prekida, zadatak je ispunjen i možete preći na sledeću vežbu.

Sada se na isti način koncentrišite na ljude. Počnite sa prijateljima, rodjacima, poznanicima, pokojnici-ma, a kasnije zamišljajte strance koje nikada pre niste videli, i to prvo samo njihove konture, zatim celu glavu i na kraju celo obučeno telo, uvek počinjući sa zatvorenim očima, koje ćete nakon izvesnog vremena (tj. po uspešnom izvodjenju ove varijante) otvoriti. Morate postići minimum od pet minuta, pre nego što predjete na sledeću vežbu u kojoj se zamišljaju ljudi u kretanju poput šetanja, rada, govora, itd.

Ako ste zabeležili uspeh sa jednim čulom, recimo, vizuelno, dodajte još jedno čulo na primer pokušavajući slušnu imaginaciju tako da možete čuti kako osoba govori, i zamišljajući njen glas. Nastojte uvek imaginaciju uskladiti sa realnošću na primer modulaciju glasa, spor ili brzi govor, baš kao što to osoba imaginacije zaista radi ili je radila. Prvo vežbajte sa zatvorenim, a zatim sa otvorenim očima. Ako ste zabeležili neki uspeh na ovom polju, koncentrišite svoju imaginaciju na sasvim nepoznate ljude, zadržavajući u pamćenju njihove različite osobenosti i glasove. To mogu biti ljudi oba pola i bilo kojeg starosnog doba. Nakon toga, zamišljajte ljude drugih rasa, žene, muškarce, mlade i stare, decu na primer crnce, Indijce, Kineze, Japance. Poslužite se knjigama ili časopisima. Posete muzeju takodje mogu koristiti. Ako ste sve ovo uspeli i u stanju ste zadržati imaginaciju pet minuta sa zatvorenim, kao i sa otvorenim očima, vaš magijski mentalni trening trećeg koraka biće završen. Sve ove vežbe zahtevale su istrajnost, strpljenje, upornost i čvrstinu da bi se izborili sa ogrom-nim teškoćama zadataka. Medjutim, oni naši učenici koji su ih savladali, biće veoma zadovoljni moćima koje su zadobili preko ovih koncentracionih vežbi. Sledeći korak će ih naučiti kako da probude ove moći. Takve vežbe koncentracije ne samo da povećavaju snagu volje i sposobnost koncentracije, nego i sve intelektualne i mentalne snage, podižući magijske kapacitete uma na viši nivo a pored toga, one su neophodne, kao pre-liminarna praksa, za prenos misli, telepatiju, mentalno putovanje, TV-prenos slike i jasnovidost i mnoge druge stvari. Bez ovih sposobnosti, učenik magije ne bi mogao napredovati. Zbog toga vi morate učiniti sve napore da ove vežbe uradite pažljivo i savesno.

MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING (III)

Pre nego što započnete vežbanje za ovaj korak, morate pomoću introspekcije i samokontrole uspostaviti astralnu ravnotežu elemenata u duši ako ne želite učiniti zlo samom sebi. Ako ste sasvim sigurni, da ni jedan od elemenata ne preovladjuje, morate nastaviti rad na profinjenju karaktera tokom svog razvoja, ali bi ste takodje morali preći na rad sa elementima u astralnom telu. Zadatak ovog koraka biće postizanje osnovnih osobina elemenata, stvarajući i rastvarajući ih u telu po volji. Već smo se upoznali sa teorijom delovanja el-emenata. Predjimo na praksu.

Vatra, sa svojim širenjem ili prostiranjem u svim pravcima, ima specifičnu osobinu toplote pa je, stoga, sferična. Hajde da, pre svega, postignemo ovu osobinu i proizvedemo je, po volji, u telu kao i u duši. U kontroli tela, odabiramo položaj koji nam omogućuje da ostanemo u udobnom položaju, bez ikakvih uzne-miravanja. Ovakav položaj hindusi nazivaju ASANA. Radi boljeg razumevanja, i mi ćemo od sada koristiti ovaj izraz. Zauzmite asana položaj i zamislite da ste u centru vatrenog elementa koji, u obliku lopte, okružuje čitav svemir. Zamislite da je sve oko vas, čak i ceo univerzum, vatreno. Sada udahnite elemenat vatre kroz nos i, istovremeno, čitavim telom, (disanje preko pora). Uvlačite duboke udisaje pravilno, bez sabijanja (nagomi-lavanja) vazduha ili naprezanja pluća. Materijalno i astralno telo treba da liče na prazan sud u koji se eleme-nat udiše, bolje rečeno, usisava sa svakim udisajem. Toplota elementa treba da se povećava i nagomilava u telu sa svakim udahom. Ova toplota treba da raste, sa svakim udisajem, sve više i više. Toplota i moć širenja moraju postati jače, vatreni pritisak sve viši i viši, sve dok se na kraju ne osetite vatrenim, usijanim. Čitav ovaj proces udisanja vatrenog elementa, preko tela, je naravno, čisto imaginarna pojava i trebalo bi ga vežbati sa najplastičnijom imaginacijom elementa. Počnite sa sedam udisaja vatrenog elementa i povećavajte svaku vežbu za jedan udisaj. Prosek od 20 -30 udisaja biće dovoljan. Samo fizički jakim učenicima sa velikom sna-gom volje dozvoljava se prekoračenje ovog broja po njihovom nahodjenju.

Koristite niz perli ili čvorova da uštedite brojanje udisaja pomeranjem po jedne perle ili čvora pri svakom udahu. Na početku, imaginarna toplota će se osetiti samo psihički, medjutim sa svakim ponavljanjem ogleda, toplota će postajati sve osetljivija i psihički i fizički. Zbog podizanja temperature, (pojava znojenja) može se zaista izazvati groznica. Kada je student jednom naučio da uspostavi ravnotežu elemenata u duši, ovakva aku-mulacija elemenata u telu ne može mu učiniti nikakvo zlo.

Kada završite vežbu imaginarne akumulacije vatrenog elementa vi ćete putem imaginacije osetiti top-lotu i ekspanziju (širenje) vatre , i sada možete vežbu u suprotnom smeru, udišući normalno na usta a izdišući preko njih i preko čitavog tela (disanjem preko pora), vatreni elemenat, neprekidno, opet u čitav svemir. Broj izdisaja elementa mora tačno odgovarati broju umanjenih udisaja istog. Na primer, ako ste počeli sa sedam udisaja, morate takodje učiniti i sedam izdisaja. Ovo je veoma važno, jer nakon završetka vežbe, učenik bi morao imati utisak da ni najmanja čestica ovog elementa nije ostala u njemu, a osećaj toplote koji se stvorio mora ponovo nestati. Zbog toga je preporučljivo koristiti niz perli ili čvorova pri udisanju ili izdisanju. Prvo izvodite vežbe sa zatvorenim očima, a kasnije sa otvorenim. Aleksandra Dejvid -Nil (Alexandra David-Neel), putopisac i istraživač Tibeta, opisala je u svojim knjigama sličan eksperimenat, tvrdeći da ga LAME izvode pod imenom TUMO koji je, medjutim, veoma nesavršen za praktičnu primenu, naročito za evropljane i uopšte nije pogodan za bilo kog učenika magije. Na Istoku, ima adepta koji godinama izvode ovu vežbu, (zvanu SAD-HANA), i u stanju su kondenzovati elemenat vatre do tog stepena da oni šetaju i goli i bosi po najhladnijem vremenu, a da uopšte ne osećaju hladnoću, i mogu, zaista, trenutno osušiti vlažne peškire koje omotavaju oko svojih tela. Nagomilavanjem vatrenog elementa, oni utiču i na svoju okolinu, to jest na prirodu koja ih okružuje, tako da uspevaju otopiti sneg i led ne samo u svojoj najbližoj okolini, već i na razdaljini od više kilo-metara. Takve i slične fenomene mogao bi izvesti i Evropljanin, ako bi imao za to potrebnog vremena.

Za naš napredak u magiji, nama je neophodno vladanje svim elementima, a ne samo jednim, a ta činjenica je apsolutno ispravna sa magijskog stanovišta. Toliko o ovome. Predjimo sada na elemente sa vazdušnim el-ementom. Ono što je rečeno za vatreni elemenat, primenjuje se, na isti način, i na vazdušni elemenat izuzev činjenice da se ovde radi o drugačijoj imaginaciji čula. Zauzmite udoban položaj, zatvorite oči i zamislite da ste u sredini mase (gomile) vazduha koji ispunjava čitav svemir. Ne smete opažati bilo šta od vašeg okruženja, i za vas ništa drugo ne bi trebalo da postoji sem vazduhom ispunjenog prostora koji obuhvata čitav svemir. Vi udišete vazdušni elemenat u praznu posudu svoje duše i materijalnog tela putem disanja celim telom

(plućima i porama). Svaki udah puni čitavo telo za stepen više i sa više vazduha. Morate čvrsto držati imag-inaciju da se vaše telo puni vazduhom i svakim udahom, na takav način da ono liči na balon. Istovremeno to kombinujte sa imaginacijom da vaše telo postaje sve lakše i lakše, lako kao sam vazduh. Osećaj lakoće bi trebao biti toliko jak da konačno više ne osećate svoje telo. Kao i kod vatrenog elementa, i ovde započnite sa sedam udisaja pa, zatim, sedam izdisaja. Vežba je završena kada ponovo budete imali pozitivno osećanje da ni najmanja čestica vazdušnog elementa nije preostala u telu, i, prema tome, da se osećate kao i pre vežbe. Da izbegnete brojanje uzmite opet niz perli.Povećajte broj udisaja (i izdisaja) iz vežbe u vežbu, ali ne prelazite preko 40. Stalnim praktikovanjem ovog eksperimenta, adepti će uspevatiu proizvodjenju takvih fenimena lev-itacije poput šetanja po površini vode, lebdenje u vazduhu, premeštanje tela i mnoge druge, naročito ako se koncentriše na samo jedan elemenat. Medjutim, magičar nije zadovoljan jednostranim fenomenima, pošto se to ne slaže sa njegovim ciljevima. On želi daleko dublje prodreti u sazna(va)nje i vladanje, i postići više.

Sada sledi opis prakse sa vodenim elementom. Zauzmite svoj položaj na koji ste već navikli, zatvorite oži i zaboravite sve oko sebe. Zamišljajte ceo svemir kao jedan neizmeran okean i sebe u njegovom središtu. Svakim udahom celog vašeg tela ono se puni ovim elementom. treba da osetite hladnoću vode u čitavom telu. Ako ste sasvim ispunili telo ovim elementom udišući sedam puta, izdahnite takodje sedam puta. Sa sva-kim izdisajem, izbacujete vodeni elemenat iz tela tako da ni najmanja čestica ne preostane nakon poslednjeg izdaha. I ovde će vam niz perli biti od velike pomoći. Sa svakom novom vežbom povećavajte za jedan udisaj. što češće praktikujete ovu vežbu, jasnije će te osetiti hladna svojstva elementa vode. Treba da se osećate kao santa leda. Nijedna vežba ne bi smela trajati duže od 20 minuta. Vremenom biste trebali biti u stanju da svoje telo zadržite ledeno-hladnim čak i u najvrelije letnje dane.

Orijentalni adepti vladaju ovim elementom u tom obimu da mogu izvoditi najneverovatnije fenomene na licu mesta. Na primer oni izazivaju kišu tokom vrele i suve sezone, i zaustavljaju je po svojoj volji. Oni mogu sprečiti oluje sa grmljavinom i sevanjem munje, smiriti uzburkani okean, kontrolisati sve životinje pod vodom itd. Takve i slične pojave nisu nikakva čuda za pravog magičara koji ih potpuno razume. Preostalo je još samo da opišem poslednji elemenat zemlje. Zauzmite uobičajeni položaj kao i pre. Ovaj put, zamišljajte da je ceo svemir zemlja i vas kako sedite u njenom središtu. Ali ne zamišljajte zemlju kao grudvu gline, nego kao gust zemljani materijal. Specifična osobina ovog zemljanog materijala je gustina i težina. Sada morate ispu-niti čitavo telo sa ovim teškim materijalom. Opet počnite sa sedam udisaja i povećavajte po jedan udah sa svakom novom večbom. Morate se toliko koncentrisati na zemljani materijal u sebi tako da vaše telo izgleda toliko teško poput gromade olova i skoro paralisano težinom. Izdisanje se izvodi na isti način kao što ste to radili s ostalim elementima. Na kraju ove vežbe morate se osećati normalno kao i pre početka. Trajanje ove vežbe je takodje ograničeno na najviše 20 minuta.

Ovu (SADHANA) vežbu praktikuje dosta tibetanskih lama većinom na takav način da oni počinju mediti-ranje o grudvi gline, rastvarajući je i nastavljajući da o njoj ponovo meditiraju. Istinski magičar bolje zna kako da pridje ovom elementu, na mnogo prostiji način, i ovlada njim bez upotrebe toliko teškog meditacionog procesa.

Boja pojedinih elemenata može služiti kao korisno pomoćno sredstvo za meditaciju, gde je vatra crvena, vazduh plav, voda je zelenkasto-plava a zemlja žuta, siva ili crna. Vizija boje ili osećaja je sasvim individualna, ali nije sasvim neophodna. Ko god veruje da mu to pomaže u radu, može je na početku koristiti. Ono što je najbitnije u našim vežbama je čulna imaginacija. Nakon dužeg izvodjenja vežbi, svako bi bio u stanju, na primer, da ostvari toplotu sa elementom vatre, u tom obimu da bi se to na skali termometra pokazalo kao groznica (visoka temperatura). Ova preliminarna vežba ovladavanja elementom je neizostavna i zahteva da joj se pokloni najveća pažnja.

Višestruka je vrsta fenomena koji adept može proizvesti sa, recimo, kontrolisanjem zemljanog elementa, a to ćemo ostaviti da svako sam za sebe razmisli o tome. Vladanje elementima je najmračnije poglavlje magije o kojem je do sada veoma malo rečeno, zato što se u tome krije najveća tajna (arcanum). U isto vreme, to je, medjutim, najvažnija magijska oblast i onaj ko ne “poseduje” elemente teško da će napredovati u magijskoj nauci.

MAGIJSKI FIZIČKI TRENING (III)

Prvi korak ovog kursa vežbanja treba da od sada postane vaša druga priroda. Stoga ćemo ovde detaljnije zaći u to. Položaj mirovanja tela treba zadržati u vremenu od pola sata. Disanje preko pora čitavog tela bi sada trebalo ograničiti na neke pojedine organe. Početnik mora biti u stanju da po volji omogući bilo kom delu svog tela da diše preko pora. Počinje se sa stopalima a završava sa glavom. Praksa je sledeća.

Sedite u svoj uobičajeni položaj i zatvorite oči. Prenesite se, sa svojom svešću u jednu od nogu. Nije bitno da li počinjete sa levom ili desnom nogom. Zamišljajte da vaša noga, poput pluća, udiše i izdiše vitalnu silu iz svemira, zajedno sa vašim plućnim disanjem. Prema tome, životna moć se udiše (usisava) iz čitavog univerzu-ma, i izdiše (izlučuje) ponovo natrag u svemir. Ako u tome uspevate, nakon sedam udisaja, predjite na drugu nogu. Zatim udišite preko obe noge odjednom. Kad i sa ovim uspete, počnite sa rukama, prvo sa jednom, pa sa drugom, i na kraju sa obe ruke istovremeno. Ako ste postigli željeni rezultat, pedjimo na sledeće organe poput genitalija, creva, stomaka, jetre, pluća, srca, ždrela i glave.

Cilj ove vežbe biće ispunjen kada osposobite svaki telesni organ, pa čak i najmanji, da izvodi disanje. Ova vežba je utoliko vaznija pošto nam daje priliku da kontrolišemo svaki organ tela, puneći ga sa životnom silom, koja ga leči i vraća u život. Ako sve ovo uspemo na samom sebi nije teško delovati i na tela drugih ljudi, prenosom svesti, što igra važnu ulogu u magnetičnom prenosu moći, dakle u magijskoj veštini lečenja. Molim vas da obratite najveću pažnju na ovu vežbu.

Sledeća vežba magijskog telesnog treninga je akumulacija vitalne moći. Već smo naučili kako d je udišemo iz svemir i izdišemo preko disanja porama celog tela. Predjimo sada na nagomilavanje te životne snage. Praksa je sledeća: Sedite u svoj omiljeni položaj i udišite vitalnu silu iz svemira u telo, preko pluća i pora čitavog tela. Ali, ovog puta, ne vraćajte tu životnu silu natrag u svemir, već je zadržavajte u telu. dok izdišete, ne mislite ni o čemu, i izdišite samo utrošeni vazduh sasvim pravilno i ravnomerno. Sa svakim novim udahom osećajte kako udišete sve više i više životne moći, koja se nagomilava, tako reći, skladišti u vašem telu. Treba da osećate pritisak životne sile kao sabijene pare u sebi, i zamišljate kako ta sabijena životna sila izlazi iz tela poput top-lotnih talasa iz radijatora. Sa svakim udahom, rastu sile pritiska i radijacija (zračenje), šireći se i pojačavajući metrima okolo. Nakon ponovnih vežbi, morate biti u stanju da svoju prodiruću vitalnu silu emitujete čak i miljama (kilometrima) okolo. Morate stvarno osetiti pritisak i prodiranje svojih zraka. Praksa usavršava! Ta-kodje počnite sa sedam udisaja i povećavajte po jedan svakog dana. Svaka pojedina vežba ne sme trajati duže od 20 minuta. Ove vežbe treba da se izvode u takvim zadacima i eksperimentima, pošto zahtevaju veliko i jako trošenje životne sile, kakvi su, recimo, lečenje bolesnih ljudi, telepatija, magnetizovanje predmeta i tako dalje. Ako vitalna moć više nije potrebna, u tom akumuliranom obliku, telo se mora vratiti u svoju početnu tenziju (napon), jer nije preporučljivo u svakodnevnom životu šetati okolo u predimenzioniranoj napetosti. To bi prenapreglo nerve i izazvalo nervno nadraženje, iscrpljenost i druge štetne posledice.

Eksperiment se prekida vraćanjem akumulirane sile natrag u svemir, putem imaginacije, za vreme izdis-anja. Pri tome, vi ćete udisati samo čist vazduh, a izdisati napon životne sile sve dok ne steknete osećaj ravnoteže. Nakon dužeg vežbanja, magičar će uspevati d odjednom vrati (izbaci) vitalnu silu u svemir, i to na jedan eksplozivan način, sličan pucanju gume. Ovu naglu eleminaciju ne bi trebalo praktikovati, pre nego što telo stekne odredjenu otpornost. Kada postignete izvesnu veštinu, možete preći na izvodjenje istog ogleda sa pojedinim delovima tela i to polako, korak po korak. Uglavnom se posvetite rukama. Adepti to čine i sa očima, takodje, tako da mogu fascinirati i potčiniti svojoj volji ne samo pojedinca, već i više njih, ponekad čak i čitave gomile ljudi. Za magičare koji ovo mogu sa svojim rukama kaže se da imaju blagosiljajuće ruke. Na tome počiva misterija blagosiljanja, ili polaganja ruku na bolesne ljude.

Vežbe ovog stupnja ispuniće svoju svrhu ako ste naučili kako da akumulirate vitalnu moć ne samo u ce-lom telu, nego i u svakom njegovom pojedinom organu, i emitujete zrake ove nagomilane sile direktno prema van. Kada savladate ovu vežbu, treći stepen magijskog fizičkog treninga biće završen.

**********************************************************

DODATAK TREĆEM KORAKU

Učenik koji je stigao do ovog stupnja svog magijskog razvoja će već primetiti opšti preobražaj svoje ličnosti. Njegove magijske sposobnosti će porasti u svim sferama. Što se tiče mentalne sfere, on će postići jaču snagu volje, veću otpornost, bolje pamćenje, oštrije zapažanje i bistriji um.

U astralnoj sferi, on će zapaziti da je postao mirniji i postojaniji i, prema svojim sposobnostima, on će dalje razvijati moći koje još uvek dremaju u njemu.

U materijalnom svetu, uveriće se da se oseća zdravijim, sposobnijim i na neki način podmladjenim. Nje-gova vitalna snaga će daleko premašivati istu kod njegovih prijatelja i postići će mnogo u svom svakodnevnom životu pomoću svoje zračeće moći.

Na primer, on će biti u stanju da svaku sobu u kojoj boravi oslobodi od nepoželjnih uticaja i, umesto njih, ispuni je svojom životnom silom. Moćiće da uspešno leči bolesne osobe čak i na najvećim udaljenostima, pošto može emitovati svoje zrake miljama daleko. Pored toga, njegova zračeća moć omogućuje mu da pred-mete napuni svojom željom. Dalje,učenik će sam pronaći gde i kada on može najbolje primeniti svoje magi-jske sposobnosti. Medjutim, nikad ne treba zaboraviti da se magijske moći mogu iskoristiti kako za dobre tako i za egoistične ciljeve. Zapamtite citat: “ono što seješ to ćeš i žnjeti”. Neka vam konačni cilj uvek bude činjenje plemenitih stvari i usavršavanje čoveka.

Tehnika magnetizma poseduje sve moguće varijacije, a mi ćemo vam neke prikazati.

IMPREGNACIJA PROSTORA

Preko plućnog i disanja preko pora čitavog tela, vi udišete vitalnu silu, pritiskajući je svom svojom imag-inacijom u telo, tako da ona postaje odredjeno dinamičko zračište. Vaše telo je nešto poput zračeće energije, fokus ili dozvolite mi da kažem, jedno pojedinačno sunce. Sa svakim udisajem vi pojačavate sabijenu vitalnu moć isto kao i zračeću energiju, i punite sobu u kojoj živite. Pomoću ove zračeće moći, soba mora biti, doslov-no, suncem obasjana. Ponovnim i stalnim vežbama, moguće je čak osvetliti sobu u mraku ili po noći, u tom stepenu da predmete može opaziti ne samo sam vežbač nego takodje i laik, jer je moguće, na takav način, materijalizovati svetlost životne sile u obliku prave dnevne svetlosti, što je, pravo govoreći, jedna prosta vežba imaginacije.

Sama ova pojava, svakako, neće zadovoljiti magičara koji veoma dobro zna da životna sila ima univer-zalni karakter, i da nije samo nosilac njegovih ideja, misli i želja, već takodje ostvaritelj njegove imaginacije, i da on sve može postići putem ove životne moći. A što se tiče realizacije, ona zavisi od plastične imaginacije.

Kada vežbač ispuni svoju radnu sobu svojom zračećom energijom, on treba da zamišlja ono što želi postići, na primer da se svi astralni ili magijski uticaji koji postoje u sobi rastvore i nestanu, ili da se sam magičar oseća zdrav i bezbedan u sobi kao i svi ljudi koji u nju udju. Pored toga, magičar može svoje sobe impregnirati željom da sav njegov rad bude podaren inspiracijom, uspehom, i tako dalje. Napredni magičari zaštićuju svoje sobe od nepoželjnih ljudi čineći da se oni osećaju nespokojno čim udju u sobu tako da oni odlaze bez želje da se zadržavaju unutra. Takva soba je napunjena ili impregnirana zaštitnim ili upozoravajućim idejama.

Medjutim, moguće je napuniti neku sobu na suptilniji način, tako da bi svako ko god bi ušao u sobu bez naročite dozvole osetio neku vrstu paralizovanosti i bio izbačen. Vidite, magičaru se nude mnoge mogućnosti i, pomoću ovih uputstava, možete pronaći još neke metode.

Magičar može vratiti svemiru nagomilanu moć, pri izdisanju, otpuštajući zračeću ili prosvetljujuću silu iz

sobe samo pomoću svoje imaginacije. Medjutim putem ove iste imaginacije on takodje može navesti životnu silu direktno iz svemira u sobu, bez njenog prethodnog akumuliranja, pomoću svoje fizičke snage, naročito ako je već praktikovao nagomilavanje životne sile. Tako on može napuniti sobu čak i sa svojim ličnim željama. Imaginacija udružena sa snagom volje, verom i čvrstim uverenjem ne poznaje granice. Ovi magičarevi ogledi ne odnose se samo na jednu odredjenu sobu, on može impregnirati dve ili više soba, i obasuti i ispuniti čitavu kuću svojom životnom silom i zračećom energijom, u skladu sa gore pomenutim metodama. Pošto imag-inacija ne zna ni za prostor ni za vreme, on ovo može vršiti i na najvećim udaljenostima. Kako vreme prolazi i njegova tehnika se poboljšava, on će biti u stanju da napuni svaku sobu bilo kako i bilo gde. Ali, s obzirom na njegov etički razvoj, on nikad neće zloupotrebiti svoje sposobnosti, nego će činiti samo plemenite stvari, i njegova moć biće neograničena. Jer, praksa usavršava.

DODATAK TREĆEM KORAKU

BIOMAGNETIZAM

Pozabavimo se još jednim specifičnim svojstvom životne energije koje je od naročite važnosti za magijski rad. Kao što smo već videli, svaki predmet, svaka životinja, svako ljudsko biće, svaki oblik ideja može se napu-niti životnom silom i odgovarajućom željom ostvarenja. Pored toga, ova životna sila ima svojstvo primanja svih -takodje i tudjih -ideja i osećanja, utičući ili ujedinjujući ih. Koncentrisana životna sila bi se, stoga, mogla ubrzo pomešati sa drugim idejama, što bi smanjilo dejstvo impregnirane misli, ili je čak oterati, ako magičar ne bi podsticao pojačanu napetost stalnim ponavljanjem, oživljavajući tako želju ili ideju. Medjutim, ovo često znači samo gubitak vremena i nije toliko korisno za konačni uspeh.

Željeni uticaj će trajati samo dotle dok deluje napetost u željenom smeru. Onda će se životna sila ras-tvoriti, pomešati sa ostalim vibracijama, i dejstvo bledi, sve više i više. Da bi ovo sprečio magičar bi morao biti dobro upoznat sa zakonima biomagnetizma. Životna sila ne usvaja samo jednu ideju, zamisao, misao ili osećanje, već uključuje i ideje vremena. Ovaj zakon, a naročito ova specifična osobina životne sile, mora se uzeti u obzir kada se radi sa njom ili kasnije, sa elementima. Zato, kada impregniramo želje pomoću životne energije, imajmo na umu vreme i prostor. U magijskom radu, iznad svega, morate razmatrati sledeća pravi-la:

Rad u akaša-principu je bezvremenski i besprostoran.

U mentalnoj sferi, radite sa vremenom.

U astralnoj sferi, radite sa prostorom (oblik, boja).

U materijalnom svetu, radite istovremeno i sa vremenom i sa prostorom.

U svetlu nekih primera, objasniću funkcije biomagnetizma. Pomoću svoje životne sile, napunite sobu željom da se u njoj dobro osećate. Potčinite ovu silu sa željom da uticaj traje sve dok živite u toj sobi, i obnav-ljajte je čak i kada napustite sobu, ili ste odsutni izvesno vreme. Ako bi bilo ko ušao u vašu sobu ne znajući da je u njoj nagomilana životna sila, osećao bi se veoma udobno u vašem stanu. S vremena na vreme, možete pojačati gustinu i moć vaše zračeće energije u sobi ponavljanjem želje. Ako živite u takvoj sobi, na veoma koristan način će uskladištena životna sila uvek vršiti povoljan uticaj na vaše zdravlje, pa prema tome, i na telo. Životna sila u toj sobi ima vibracije želje zdravlja. Medjutim, ako nameravate izvoditi okultne vežbe u ovoj sobi koje nemaju nikakve veze sa zdravljem, i koje prati neka druga misaona vibracija, nećete zabeležiti isto tako dobre rezultate kao u nekoj nenapunjenoj sobi ili u sobi koju ste vi napunili sa željom koja odgovara ideji. Zato se uvek savetuje da se soba napuni sa misaonim vibracijama koje odgovaraju vašem individualnom radu i eksperimentima.

Tako biste mogli, na primer, napuniti prsten, kamen ili neki drugi predmet, sa željom da osoba koja ga nosi bude pod okriljem sreće i uspeha. Dalje, postoje dve mogućnosti fiksiranja (usadjivanja) želje i odredji-vanja vremena njenog trajanja. Prvi metod se sastoji od fiksiranja životne sile na kamen ili metal imaginaci-jom i koncentrisanom željom, vremenski odredjujući tako, da sila ostane u njemu zauvek, izvlačeći i dalje silu iz svemira, da bi donosili sreću i uspeh dotičnoj osobi, sve dok ona bude nosila taj predmet. Možete, naravno, napuniti neki odabrani predmet i samo na kratko vreme, ako vam se tako svidja, tako da uticaj prestaje čim se postigne željeni cilj. Druga mogućnost se naziva univerzalno punjenje koje se vrši na isti način, uključujući, u ovom slučaju, koncentrisanu želju da sve dok predmet (prsten, kamen, dragulj) postoji, osobi koja ga nosi bude naklonjena sreća, uspeh, i tako dalje. Takva univerzalna punjenja koja izvede jedan adept zadržaće vekovima svoje moći i dejstva. Kao što smo videli iz istorije egipatskih mumija, tako fiksirane sile nastavljaju delovanje hiljadama godina. Ako talisman ili predmet namenjen i napunjen za pojedinu, tačno odredjenu osobu, padne u ruke neke druge osobe, ona neće iskusiti ni najmanji uticaj. Ali, ako se taj predmet vrati pra-vom vlasniku, uticaj će nastaviti svoje delovanje.

Objasniću još jedno polje gde deluje životna sila, a to je magnetizam za lečenje. Ako magičar obradjuje bolesnu osobu, bilo neposredno magnetičnim zamasima ili polaganjem ruku, ili na daljinu to jest preko imag-inacije snage volje, on se mora precizno pridržavati zakona vremena, ako želi biti uspešan.

Rutinski način magnetizovanja je sledeći:

Magnetizer, pomoću imaginacije, čini da njegova životna sila ističe iz njegovog tela, uglavnom iz njegovih ruku, u bolesnu osobu. Ovaj metod pretpostavlja da je magnetizer dobar (zdrav) i da poseduje višak životne sile, da ne bi doveo u opasnost svoje vlastito zdravlje. Žao mi je što moram reći da sam vidjao loše slučajeve gde je magnetizer, preteranim prenosom svoje sile, pretrpeo toliko teška oštećenja svog zdravlja, tako da se skoro suočio sa potpunim nervnim slomom, pored ostalih sporednih efekata, kao što su bolesti srca i tako dalje. Takve posledice su neminovne ako magnetizer troši više sile nego što je u stanju da povrati, naročito kada tretira nekoliko pacijenata odjednom.

Ovaj metod pokazuje još jednu nezgodu, a to je da magnetizer sa svojom silom, prenosi na pacijente i svoje vlastite psihičke vibracije i karakterne crte, utičući na njega, indirektno, na psihički način. Zato se pret-postavljaju i zahtevaju kod svakog magnetizera plemenite karakterne osobine. Dalje, ako magnetizer ima pacijenta čije su karakterne osobine gore od njegovih, on će indirektno izvući loše uticaje iz pacijenta i preneti ih na sebe što mu u svakom slučaju šteti. Medjutim, magnetizer koji je proučavao okultizam uopšte ne daje pacijentu vitalnu silu iz svog tela, nego je samo izvlači iz svemira i usmerava direktno, preko svojih ruku, u pacijentovo telo, zajedno sa koncentrisanom željom zdravlja. Kod oba metoda, magnetizovanje treba često ponavljati ako se želi uspeh, jer poremećaji ili bolesti usisavaju i troše prenetu silu veoma brzo i, kao da žude za sledećom količinom sile, tako da se tretman mora ponavljati da bi se izbeglo stanje pogoršavanja.

Drugačije je kod magičara. Pacijent oseća olakšanje jedino kada se magičar psihički otvorio, to jest kada je izvršio dinamičku akumulaciju životne sile u svom telu i emituje svetlosne zrake životne sile. Magičar može uspešno primeniti mnoge metode, ali uvek mora naglašavati imaginaciju udruženu sa koncentracijom želje, želeći da pacijentu bude sve bolje i bolje, iz sata u sat, iz dana u dan. Ovde ćemo dati neke metode, čija će upotreba pomoći magičaru u lečenju bolesti.

Pre svega, on mora biti dobro upoznat sa dijagnozom bolesti i njihovim simptomima. Pažljivim proučavanjem stručne literature on može steći ovo znanje. Poznavanje anatomije je apsolutno neophodno. On neće biti toliko neoprezan pa da leči bolesti koje zahtevaju hitnu hiruršku intervenciju, ili zarazne bolesti. Ali i u takvim slučajevima on će biti u stanju da ubrza proces izlečenja i doprinese ublažavanju bola, pored medicinskog lečenja. On to može vršiti čak i na daljinu. Bilo bi veoma korisno kada bi se lekari usavršili na ovom polju i, pored alopatske medicine, naučili da koriste i magijsku praksu. Stoga bi magičar trebao obrad-jivati jedino one bolesnike kojima lekar direktno preporuči ovu vrstu lečenja ili raditi zajedno sa lekarom da bi izbegao da ga posmatraju kao nekog nadrilekara ili šarlatana. On bi trebao slediti svoj poziv jedino iz čiste ljubavi prema svojim bližnjim a ne u cilju zaradjivanja novca ili kao sredstvo za lično bogaćenje. Ne uzdižite se na lakovernosti ljudi. Držite se ideala dobrote, i blagoslov neće izostati. Magičari obojeni idealom pomagaće bolesnim osobama a da one to i ne znaju. Ova vrsta pomoći je najblagoslovenija. Dozvolite mi da dodam neke od najuobičajenijih metoda koje magičar može primeniti, a da ne rizikuje ugrožavanje svog zdravlja i nervnog sistema.

Pre nego što pridjete bolesnikovom krevetu, učinite najmanje sedam udisaja, preko pluća i pora, aku-mulirajte ogromnu količinu životne sile, uvlačeći je iz svemira u svoje telo, i pustite da ta životna sila sija, poput sunca, najsjajnijom svetlošću. Pokušajte da, ponovnim udisanjem, stvorite zračeću energiju bar deset metara oko svog tela, koja približno odgovara životnoj sili deset prosečnih osoba. Morate osetiti kao da je vaša nagomilana životna sila zasijala poput sunca. Ako ste, pri takvom zračenju, blizu pacijenta, on će odmah osetiti olakšanje, osećaj blagostanja, i ako nije previše bolno savladan bolešću, osetiće trenutno poboljšanje. Vi sasvim individualno prenosite nagomilanu zračeću energiju na pacijenta i možete delovati po svojoj volji. Veštom magičaru nisu potrebni magijski zamasi (potezi) niti polaganje ruku, jer to su samo pomoćne manipu-lacije, koje liče na pomoćna sredstva za iskazivanje njegove volje. Biće sasvim dovoljno, ako magičar uhvati pacijenta jednom, eventualno obema rukama i počne raditi sa imaginacijom. U toku operacije on može oči držati otvorene ili zatvorene. Ako želi, on može gledati pravo u pacijenta, ali to i ne mora činiti direktno. Ovde isključivo radi samo imaginacija. Medjutim, za vreme celog ovog čina prenosa moći, magičar takodje može sedeti pored pacijenta, ne dodirujući ga lično. Zamišljajte da se zračeća životna sila koja vas okružuje uliva u pacijentovo telo, i kao da se, pomoću vaše imaginacije, sabija u njega, prožimajući i prosvetljujući sve bole-snikove pore. Neka vaša snaga volje naredi sabijenoj zračećoj energiji da ona izazove ozdravljenje pacijenta.

Sve vreme morate biti apsolutno uvereni da se pacijent iz časa u čas oseća sve bolje i bolje, da svakim danom izgleda sve bolje, a takodje morate narediti zračećoj energiji da ne napusti telo pre nego što paci-jent sasvim ozdravi. Kvantitativnim punjenjem pacijentovog tela zračećom energijom koja, kod zdrave osobe, označava zračenje dometa jednog metra, bićete u stanju da izazovete izlečenje u začudjujuće kratkom vre-menu srazmerno vrsti bolesti. Ponovite punjenje nakon izvesnog vremena, pojačajte napon koncentrisane zračeće energije i zaista ćete biti veoma iznenadjeni velikim uspehom koji ste postigli.

Prvo, zračeća energija ne može nestati (pobeći iz tela), jer ste je vi fiksirali, naredjujući joj da se stalno obnavlja. Drugo, fiksirali ste i vreme tako da bi se telo trebalo osećati sve bolje i bolje iz časa u čas, iz dana u dan i treće, srazmerno moći ste odredili prostor koji odgovara obimu tela. Na ovom mestu treba preporučiti da se snaga zračenja fiksira (odredi) na oko jedan metar izvan tela, što je jednako zračenju normalnog ljud-skog bića. Sa ovim metodom ste ispunili glavni uslov fizičkog zakona vremena i prostora.

Dok koristi ovaj metod, magičar će primetiti da se njegova zračeća energija koju je preneo na pacijenta ne smanjuje, nego nastavlja svetleti isto tako jako kao i pre prenošenja. Ovo treba povezati sa činjenicom da se životna moć akumulirana u telu automatski obnavlja, slično spojenim sudovima, trenutno nadoknadjujući izračenu moć. Stoga je sasvim očigledno da je magičar u stanju da leči stotine pacijenata bez narušavanja svoje duhovne snage ili nerava.

Sledeći metod koji se može koristiti je da magičar direktno utiskiva životnu moć u pacijentovo telo ili u oboleli deo tela, jedino preko pora, zajedno sa imaginacijom da se ona stalno obnavlja iz svemira sve do trenutka potpunog ozdravljenja. I ovde je, takodje, zamišljena želja potpunog ozdravljenja ograničena vremenom i prostorom. medjutim, ovaj metod se takodje praktikuje kod pacijenata čiji nervni sistem još nije sasvim iscrpen i koji prema tome može podneti izvestan pritisak akumulirane životne sile. Kod dobro uvežbanog magičara, naravno, akumulirana životna sila izgleda kao da je već materijalizovana, što znači da je ona zgusnuta materijalna sila koja se može uporediti sa elektricitetom. Ovaj metod je, u poredjenju sa os-talim, najpopularniji zbog toga što je veoma jednostavan i delotvoran.

Veoma specifičan metod je kada se pacijent pušta da udiše emanaciju (izračenje) zračeće moći pomoću imaginacije. Ako je pacijent u stanju da se koncentrišu on to može činiti sam, inače magičar mora vršiti imag-inaciju umesto njega. U praksi, to izgleda ovako:

Vaša zračeća energija se emituje u prečniku od 9-10 metara. Ako ste blizu pacijenta, on u stvari već pliva u svetlu vašeg zračenja koje je impregnirano (napunjeno) željom ozdravljenja. Pacijent na koga je ova moć usredsredjena biće sasvim ubedjen da svakim udahom udiše vašu zračeću energiju, i ozdraviće. On mora snažno zamišljati da će izlečujuća sila ostati u njemu i da će se on i dalje osećati sve bolje i bolje, čak i kada magičar više ne bude blizu njega. Ako pretpostavimo da pacijent nije u stanju da se koncentriše ili, u slučaju bolesne dece, vi sami zamišljate da pacijent, pri svakom udisaju, uzima vaše zračenje životne moći, prenosi je u krv i da će izazvati potpuno ozdravljenje. Takodje, ovde se morate koncentrisati na želju, da sila koju paci-jent udiše nastavi delovati pozitivno u njemu. Ovo je bio jedan primer prenosa životne sile iz magičarevog na drugo telo preko disanja.

Ovde se možemo osloniti na reči iz Biblije, kada je našeg Gospoda Isusa Hrista dodirnula jedna bole-sna žena nadajući se ozdravljenju. Naš Gospod je osetio smanjenje njegove životne sile i dobacio svojim učenicima: “Neko se dotače mene!”

Pri radu sa životnom silom i magnetizmom, moraju se uzeti u obzir prostor i vreme. S obzirom na tu činjenicu, ja sam naveo nekoliko primera lečenja bolesti a mogao bih navesti još neke metode lečenja bole-snih ljudi sa magnetičkog stanovišta. Magičar je, na primer, u stanju da uspostavi vezu sa duhom (umom) zaspalog pacijenta i da izvrši razne metode lečenja u pacijentovom telu. Pored lečenja bolesnika životnom silom, on ih takodje može lečiti magijski pomoću elemenata, magnetizma i elektriciteta. Detaljan opis svih metoda i mogućnosti lečenja bi svakako ispunio veoma obimnu knjigu. S obzirom na vreme i prostor u ovom delu ja samo iznosim jednostavne postupke lečenja to jest magnetizam. Visokim adeptima i Svecima koji su svoje imaginacije izvežbali do takvog savršenstva da se sve njihove zamisli trenutno ostvaruju na svim plano-vima, uopšte i nisu više potrebni nikakvi metodi. Ti ljudi treba samo da izraze želju bilo koje vrste i ona će se ostvariti istog trenutka.

PRIKAZ VEŽBI TREĆEG KORAKA

I. MAGIJSKI MENTALNI TRENING

1. koncentracija misli sa dva ili tri čula odjednom

2. koncentracija na predmete, pejzaže, mesta

3. koncentracija na životinje iljudska bića

II. MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING

1. udisanje elemenata u čitavom telu

a) vatra - toplota,

b) vazduh - lakoća,

c) voda - hladnoća,

d) zemlja - težina (gravitacija).

III. MAGIJSKI FIZIČKI TRENING

1. zadržavanje vežbi iz prvog Koraka koje treba da postanu navika

2. akumulacija životne sile:

a) udisanjem preko pluća i pora u čitavo telo

b) u različite delove tela

DODATAK TREĆEM KORAKU:

3. impregnacija prostora radi zdravlja, uspeha, itd.

4. biomagnetizam

KRAJ TREĆEG KORAKA

********************************************************

K O R A K IV

Pre opisivanja teških vežbi sledećeg koraka, želim još jednom naglasiti da učeniku nije dozvoljena žurba u njegovom razvoju. Njemu je potrebno dovoljno vremena za ovaj cilj, ako želi postići pravi uspeh na putu magije. On mora biti apsolutno čvrst i siguran u svim vežbama prethodnih koraka pre nego što predje na sledeće.

MAGIJSKI MENTALNI TRENING (IV)

Ovde ću opisati kako da presadimo našu svest izvan (nas). Moramo shvatiti kako da našu svest pre-sadimo po slobodnom izboru u bilo koji predmet, životinju ili ljudsko biće. Slično kao i kod koncentracije na predmete, stavite ispred sebe neke stvari koje svakodnevno upotrebljavate. Sedeći, u vašem uobičajenom položaju, nakratko fiksirajte oči na jedan od tih predmeta, i usadite oblik, boju i veličinu čvrsto u svoj um. Sada zamislite sebe kako se pretvarate u taj predmet. Morate se osetiti, na neki način, kao sam taj predmet i usvojiti sva njegova svojstva. Morate biti sasvim svesni činjenice da ste zatvoreni (učvršćeni) u tačku koju ste postavili, nesposobni da je napustite, ali putem spoljašnjeg uticaja. Takodje, morate razmotriti svrhu pred-meta nakon što ste se u njega imaginarno pretvorili. Morali bi ste čak biti u stanju, pomoću jake koncentracije, da posmatrate svoju okolinu iz tačke (gledišta) tog predmeta, i dokučite njegovu povezanost sa ostalim st-varima. Na primer: pretpostavimo da je izabrani predmet na stolu, uključujući i sobu u kojoj se stvari nalaze. Savladavši ovu vežbu sa jednim predmetom možete postepeno preći i na druge stvari. Cilj vežbe je postignut, ako ste uspeli povezati svaki predmet koji ste odabrali, sa svojom svešću tako da ste usvojili oblik, veličinu i osobinu predmeta, i da u njemu možete ostati barem pet minuta, bez prekida. Mogli bi ste tako prevideti i sasvim zaboraviti svoje telo. Kada savladate ovaj zadatak, možete odabrati veće objekte poput cveća, biljaka, grmova, drveća, itd. za vaše usredsredjujuće pretvaranje svesti. Svest ne poznaje ni vreme ni prostor pa prema tome, ona je akaša-princip.

Niko ne bi trebao biti zastrašen neobičnom vrstom vežbi i eventualnim neuspesima na početku; strpljen-je, istrajnost i upornost će uskoro odvesti ka željenom uspehu. Učenik će kasnije videti kakav značaj imaju ove preliminarne vežbe za dalji magijski rad. Čim budete u stanju da vršite presadjivanje svesti u nežive predmete, slede vežbe sa živim stvarima. Već je rečeno ranije da je svest besprostorna i bezvremenska, pa nije neophod-no, dok izvodimo vežbe sa živim stvorenjima, da te objekte imamo neposredno pred očima. Od sada, učenik bi trebao vežbati sve dok ne bude kadar zamisliti bilo koje stvorenje koje želi. Zato neka presadjuje svoju svest u imaginaciju mačke, psa, konja, krave, jarca, itd. Nije bitna vrsta eksperimentalnog objekta, isto tako bi to mogao biti i mrav, ptica ili slon. Prvo se počinje sa imaginacijhom životinje u nepokretnom stanju, zatim u hodu, trčanju, puzanju, letu ili plivanju zavisno od vrste datog objekta. Učenik mora biti u stanju da pretvori svoju svest u svaki željeni oblik, i da u njemu bude aktivan. On mora izdržati bar pet minuta bez prekida, da bi mogao smatrati ovu vežbu savladanom. Adepti koji su godinama praktikovali ovu vežbu, kadri su da razumeju svaku životinju i da njom upravljaju snagom svoje volje.

U vezi sa ovom činjenicom, svi treba da se prisetimo legende o vukodlacima i drugih priča, u kojima se čarobnjaci pretvaraju u životinje. Jer za magičara, bajke i legende imaju mnogo dublje značenje. Nema sum-nje da su ovo slučajevi takozvanih crnih magičara, koji poprimaju sve vrste životinjskih oblika u nevidljivom svetu da ne bi bili prepoznati dok vrše svoja zla dela. Dobar (beli) magičar će uvek osuditi takva dela, a nje-gove duhovne sposobnosti će mu omogućiti da vidi kroz takva stvorenja i da prepozna pravi lik izvodjača.

Naše preliminarne vežbe ne služe nagovaranju učenika na loša dela, već da ga pripreme za višu magiju, gde će on morati poprimati više bočanske oblike u koje će presadjivati svoju samosvest. Ako ste se uvežbali, tokom vežbe, do tog stepena da ste u stanju da usvojite svaku vrstu životinjskog oblika svojom svešću, i ako možete održati ovu imaginaciju pet minuta bez prekida, istu vežbu treba praktikovati sa ljudskim bićima. Za početak odaberite poznanike, prijatelje, članove porodice, čiju imaginaciju možete držati na umu, bez obzira na pol i starost. Čovek mora uvek biti sasvim siguran kod presadjivanja svesti u telo, tako da mora da se oseća

i da razmišlja kao ta zamišljena osoba. Sa dobropoznatih ljudi možete preći na strance koje nikad pre niste videli, i koje treba zamisliti. Na kraju možete odabrati ljude različitih rasa i boja kože kao eksperimentalne objekte. Vežba je završena kad ste uspeli presaditi vlastitu svest u neko od zamišljenih tela. što je duže vreme ovog postignuća, ono će biti korisnije.

Ova naročita vežba daje magičaru moć da se poveže sa svakim ljudskim bićem, ne samo da sazna nje-gove ideje i osećanja koje se razvijaju u svesti imaginarne osobe, njegovu prošlost i sadašnjost, njegov način razmišljanja i delovanja, nego čak i da utiče na njega po svom nahodjenju, ali uvek sa onom izrekom na umu: “što čovek seje, to će i žnjeti!” Tako magičar nikad neće koristiti svoj uticaj za bilo šta loše niti prisiljavati ljude da delaju protiv njihove lične volje. Svoju veliku moć nad svakim ljudskim bićem koja mu se daje ovim vežbama koristiće jedino za dobro, i blagoslov neće izostati. Iz ovih činjenica magičar će shvatiti zašto orijen-talni učenik svom učitelju pruža najveće obožavanje. Obožavanjem učitelja, on se instinktivno povezuje sa učiteljevom svešću, pa će tako pod indirektnim uticajem, njegov napredak biti koliko pouzdaniji toliko i brži.

Sasvim je očigledno da istočnjački metodi vežbanja smatraju da je učitelj (GURU) apsolutno neophodan za razvoj učenika. Dobropoznati Tibetanski ANKHUR je zasnovan na istom osnovu, samo u obrnutom smeru: učitelj SE povezuje sa učenikovom svešću i presadjuje u njega moć i prosvetljenje. Isto se dogadja i kod mis-tika, gde je u pitanju takozvani PNEUMA-TRANSFER (prenos duše).

MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING (IV)

U ovom poglavlju ćemo proširiti rad o elementima. Naučili smo da “uzimamo” elemenat, disanjem preko pluća i pora, i opazimo njegove specifične osobine u celom našem telu. Sada ćemo puniti pojedine delove tela željenim elementom, što se može izvesti na dva različita načina. Magičar bi trebao savladati oba metoda. Prvi je sledeći:

Na isti način kao što je opisano u Koraku III, putem udisanja preko pluća i pora, udišete elemenat u celo telo i akumulirate ga u njemu, što znači da izdišete apsolutno bez ikakve imaginacije. Dok udišete, povežite svoju imaginaciju osećanja sa specifičnom osobinom elementa: vatra oblikuje ideju toplote, voda hladnoće, vazduh lakoće a zemlja težine. Treba da počnete sa sedam udisaja. Umesto rastvaranja nagomilanog ele-menta, i njegovog vraćanja natrag u svemir putem imaginacije, vodite ga do onog dela tela koji izaberete, sabijajući specifičnu osobinu elementa, i puneći taj deo tela sa njom. Trebali biste osetiti sabijeni elemenat, sa njegovom specifičnom osobinom, mnogo jače u tom pojedinom delu tela nego u čitavom telu. Slično pari koja proizvodi visoki pritisak, kada se sabije, meso, kosti i koža tog dela tela biće prožeti elementom. Prema tome, ako specifičnu osobinu elementa osećate nenormalno jako, u napunjenom delu tela, rastvorite ga pomoću imaginacije kroz celo telo, i preko izdisanja (kao što je opisano u Koraku III), neka ističe i vrati se naz-ad u Svemir. Ovu vežbu treba raditi sa svakim od elemenata, naizmenično sa svakim spoljašnjim i unutrašnjim organom, izuzev mozga i srca. Nikada ni u kom slučaju ne akumulirajte nijedan elemenat u ova dva organa, ni u svom telu, niti kod drugih ljudi, da biste izbegli oštećenja. Samo učitelj koji je savršeno uvežban u vladanju elementima, može sebi dopustiti odredjenu akumulaciju u srcu i mozgu, a da sebe ne upropasti. On zna svoje telo i čvrsto ga drži pod kontrolom. Svi organi, a takodje i mozak i srce, podesni su za snabdevanje elemenata njihovim specifičnim osobinama, ali, naravno, bez ikakve akumulacije. Početnik bi trebao uvek izbegavati akumuliranje elemenata ili životne sile, a naročito ne u srcu i mozgu, ako još nije u stanju da pomoću vidovi-tosti istraži funkcije raznih organa. Vršenjem nagomilavanja elemenata ili životne sile u celom telu, mozak i srce koriste tu opštu akumulaciju, zato što, u ovom slučaju, napetost nije vezana samo za jedan organ, nego se širi na čitavo telo. Zaista je veoma važno dobro savladati akumulaciju elemenata i životne moći u rukama i stopalima, zato što će to biti od višestruke koristi u praktičnoj primeni magije. Najveću pažnju trebalo bi obratiti na prste.

Sledeća mogućnost povlačenja elementa iz telesnog organa je, ne vraćati akumulirani elemenat u telo i predati ga, putem disanja preko pora, svemiru, već da se pomoću imaginacije, preko pora, sav elemenat može vratiti svemiru odmah iz organa. Ovaj proces je brži. Magičar mora savladati oba metoda i mora znati kako

da njima sasvim voljno upravlja.

Drugi metod akumulacije elementa u neki deo tela je, preneti svoju ličnost, sa svešću, u jedan deo tela i tamo joj omogućiti da -slično disanju preko pora -udiše i izdiše. Elemenat koji se udiše sa svakim udisajem, ostaje tamo, dok izdišete na normalan način. Čim osetite da je akumulirana dovoljna količina elementa u delu tela koji udiše,oslobodite ga opet tokom izdisanja, to jest, vratite ga svemiru odakle ste ga i uzeli. Ovo je sasvim jednostavan i brz postupak,ali zahteva savršeno presadjivanje svesti. S druge strane, akumulaciju životne sile, u pojedine delove tela, treba zaista vešto savladati. Kada se potpuno upoznate sa ovom praksom, možete preći na sledeći korak.

Mi svi znamo da je ljudsko telo podeljeno na četiri osnovne oblasti, koje odgovaraju elementima. Radi boljeg upoznavanja ponovićemo: Stopala sve do bedara, trtična kost uključujući i polne organe odgovaraju zemlji; predeo abdomena sa unutrašnjim organima poput creva, slezine, žuči, stomaka do dijafragme odgo-vara vodenom elementu; grudi, pluća i srce sve do vrata odgovaraju vazdušnom elementu a glava sa svim njenim organima elementu vatre. Zadatak sledeće vežbe je punjenje pojedinih predela tela odgovarajućim elementom. Praksa je sledeća:

Zauzmite svoj omiljeni položaj (asanu). Dišući preko preko pluća i pora udišite elemenat zemlje sa njego-vom specifičnom osobinom težine u predeo zemlje tela -od stopala duž genitalija do trtične kosti. Udahnite elemenat zemlje sedam puta, izdišite normalno, puneći tako predeo zemlje elementom koji utiče na njega. Zadržite elemenat zemlje u predelu zemlje i udahnite sedam puta elemenat vode u vodeni predeo, to jest abdomen, ne izdišući ga, tako da i ovaj predeo ostane ispunjen svojim elementom. Zatim predjite na sledeći elemenat i napunite grudi udisanjem vazdušnog elementa i to sedam puta i ostavljajući ovaj elemenat, bez izdisanja, u njegovom regionu. Sada je red na predeo glave, koji takodje ispunjavate udišući elemenat vatre sedam puta; izdišite prazan dah i predeo glave će ostati ispunjen vatrenim elementom. Svi predeli koji su napunjeni odgovarajućim elementima, ostaju u tom stanju od dva do pet minuta a onda počnite sa rastvaran-jem elemenata. Počinje se tamo gde se završilo, u našem slučaju očigledno od glave sa vatrenim elementom i to praznim udisanje sedam puta, i (ponovo ukupno sedam puta) izdišući elememenat vatre u svemir. Budući da se region glave oslobodio elementa, prelazimo na sledeći, predeo vazduha, zatim predeo vode i na kraju predeo zemlje, sve dok se čitavo telo ne oslobodi akumulacije elemenata. Ako ste postigli izvesnu veštinu u ovoj vežbi, možete je proširiti, ne samo punjenjem raznih telesnih oblasti elementima, već i akumulirajući elemente u tim predelima. Proces je isti kao i ovaj gornji, to jest, počinjete sa zemljanim a završavate sa va-trenim elementom. Postupak rastvaranja je takodje isti kao u prethodnom ogledu.

Ove vežbe su od velikog značaja, zato što uspostavljaju sklad izmedju materijalnog i astralnog tela i uni-verzalnih zakonitosti elemenata. Ako bi magičar, zbog ko zna kojih okolnosti, ikad dospeo u nesklad, sve što treba da učini je da izvodi ove vežbe i odmah će to ispraviti. Iskusiće blagotvoran uticaj čitavog univerzalnog sklada ne samo u toku nekoliko sati nego danima, koji stvara i zadržava u njemu osećanje mira i sreće.

Uskladjenost elemenata u telu nudi i druge prednosti, od kojih ću pomenuti samo neke. Prvo, učenik je zaštićen od štetnog uticaja negativne strane elemenata. U trenutku kada učenik postigne magijsku ravnotežu, on stoji u središtu svih dogadjaja, i postaće svestan svih zakona, svih sastavnih momenata i procesa koji se odigravaju u svemiru, u pravoj perspektivi. Učenik je poštedjen od mnogih bolesti uravnotežujući svoju Karmu pa tako i svoju sudbinu. On postaje otporniji na svaki opasan uticaj. On čisti svoju mentalnu i astralnu AURU, pojačavajući mentalnu i astralnu matricu, oživljava svoje magijske sposobnosti a njegova intuicija će postati univerzalnog karaktera.

MAGIJSKI FIZIČKI TRENING (IV)

Do sada su vežbe prvog koraka trebale postati navika. One iz drugog koraka moraju se pojačati i produ-biti saglasno vremenu i prilikama. Čovek mora posedovati sposobnosti za čvrsto pridržavanje svakog asketiz-ma koji bi mogao sebi nametnuti ne morajući da se bori protiv iskušenja ili čak da nekom od njih podlegne.

Vežbe trećeg koraka bi isto tako trebalo produbiti. Položaj tela bi se morao tako savladati da bi se moglo sedeti u asana-položaju satima, bez osećanja i najmanjih nemira, nervoze napetosti ili grča. Snagu zračenja treba pojačati, produbiti i učiniti ekspanzivnijom (sposobnom za širenje) to jest dinamičnijom, što sve treba postići pomoću imaginacije i duboke meditacije. Magičar mora naučiti praktičnu primenu zračeće moći u svaku svrhu i u svakoj situaciji. On mora dostići takav stepen savršenstva da se svaka želja koju usadi u zračeću moć trenutno ostvaruje. Na taj način, on će se osposobiti da pomaže ljudima koji pate u slučajevima bolesti i nesrećnih slučajeva, a sebi tako donese veliki blagoslov.

Sada ćemo preći na sledeće poglavlje, takodje skoro nepoznato do danas, a koje govori o položajima tela, gestovima i položajima prstiju, što je opšte poznato pod imenom ritual. Temeljni princip rituala se zas-niva na pojačavanju (potvrdjivanju) jedne ideje, niza misli, pomoću spoljašnjeg načina izražavanja ili obrnuto, stvaranju niza misli pomoću gesta ili čina, što ćemo mi u hermetici označiti kao “evokacija”. Ova maksima važi za celokupan magijski ritual. Time se potvrdjuje i to da neka ideja ne samo da se može izraziti činom, već se takodje može i vezati za neki odredjeni zadatak. Isto se odnosi i na neko stvorenje.

Sve što ne prima i ne nosi neko naročito ime, simbol ili spoljašnju oznaku nema nikakvog značaja. Svi magijski postupci i ritualni se zasnivaju na ovoj prvobitnoj tezi, svaki religijski sistem ima svoje posebne kul-tove, još od najstarijih vremena. Razlika je samo u tome što ništa sem veoma malog dela toga nije bilo dostup-no masama, dok se veći deo toga držao u strogoj tajnosti i bio rezervisan jedino za Prvosveštenike i adepte. Svaki ritual odgovara odredjenoj nameni, bez obzira da li je u pitanju ban-čarobnjaštvo (ban-witchcraft) Ti-beta ili gestovi prstiju koje izvode Bali sveštenici u svojim kultovima, ili se radi o ritualu egzorcizma magičara. Sinteza će uvek ostati ista. Na sudu, ruka sa tri podignuta prsta u zakletvi kao potvrda istinite izjave, takodje se može smatrati magijskim gestom. Sa hrišćanskog stanovišta podignuti prsti simbolišu Trojstvo. Svaka od mnogobrojnih loža ili sekti ima svoje vlastite rituale. Lože slobodnog zidarstva (masonerije), na primer, su sve vezane za ustaljeni znak, reč i dodir. Moglo bi se mnogo pričati o ovome sa istorijske tačke gledišta. Medjutim, za praktičnu magiju a naročito magijski trening, takve sudije bile bi apsolutno beskorisne.

Nema baš nikakvog značaja za istinskog magičara, ako čita knjige o specifičnom načinu na koji neki drugi magičar povlači svoj magijski krug, posmatrajući ga kao simbol beskonačnosti, Božanstva i čistote, stavljajući u njega svoje genije i andjele radi zaštite, ili, kako Lama crta svoju Mandalu i postavlja svoje “Thatagatos-e” kao simbol zaštitnog božanstva. Njemu nisu potrebna takva čudna (tudja) uputstva, pošto on veoma dobro zna, da su to samo mentalne potpore za um. U ovom četvrtom koraku magičar će naučiti kako da napravi svoje sopstvene rituale, kultove, gestove i manipulacije prstima. Sve to mnogo zavisi od njegove ličnosti i percepcije (načina opažanja). Većina magičara je postigla više sa najprimitivnijim ritualima nego neki filo-zofski mislilac sa svojim komplikovanim predstavama njegovog kulta. Nije moguće dati nikakav tačan smer u ovoj stvari i učenik će morati da deluje intuitivno i mora znati kako da izražava ideje, nizove misli i sve što bi želeo da se ostvari pomoću odgovarajućih gestova, položaja prstiju ili pomoću rituala. On u svakom slučaju neće pokušati da izrazi gest blagosiljanja stisnutom pesnicom, spremnom za napad. On će sastaviti svoj lični, neceremonijalni (neformalni) ritual saglasno svom položaju i situaciji, koji koristi kada ga niko ne posmatra. Postoje magičari koji neprimetno izvode svoje rituale, a nalaze se u najvećoj gužvi, pokretima svojih prstiju u džepu kaputa. U saglasnosti sa elementima, oni koriste analogiju pet prstiju pripisujući kažiprst vatri, palac vodi, srednji prst akaši, prstenjak zemlji a mali prst vazduhu. Desna ruka predstavlja pozitivne elemente a leva negativne. Neka ovaj mali primer bude dovoljan.

Učite da dajete sasvim individualne znake razlličitim idejama. Ali ne govorite o njima, jer ako još neko ko-risti isti znak za istu ideju, on ga (znak) slabi uzimanjem njegove snage. Vežite i fiksirajte svoju ličnu želju za koju najviše želite da se ostvari za svoj lični mali ritual ili kestikulaciju, najbolje gestikulacije prstiju, i zamišljajte da se vaša želja ostvaruje pomoću tog gesta, ili da se ona već ostvarila. Pravilo “sada-zapovedne” formule (pres-ent -imperative formula) važi i ovde. Imaginarno ostvarenje, u vezi gesta ili rituala, morate izvoditi napočetku sa osećanjem sigurnosti, samopouzdanja i samopoverenja i nepokolebljivom verom u uspeh.

I ritual se, najpre, kao i imaginacija, mora upotrebljavati. Kasnije, radeći samo sa imaginacjom želje i nekog ostvarenja, bićete potaknuti, čak i ne primećujuti to, da automatski koristite gest ili ritual. Kada stignete dotle, da želja postaje automatska funkcija vaše imaginacije, proces će teći (i) u obrnutom smeru: vi izvodite ritual ili gest, a imaginacija ili moć o kojoj se radi će automatski osloboditi svoje dejstvo. Ovo je prava svrha rituala, položaja ili gestova udova ili prstiju. Čim ritual postane samo-delatan sa imaginacijom, biće dovoljno samo izvesti ritual, da bi se postigao željeni efekat ili uticaj. Može se veoma lepo uporediti sa sasvim napun-

jenom baterijom kojoj ne treba ništa više sem pravog kontakta da bi proizvela struju u svako doba. Ponavl-janjem imaginacije sa odabranim gestom ili ritualom, stvoriće se rezerva moći u uzročnoj sferi akaša-principa koja će usvojiti potrebnu vibraciju (elektromagnetični fluid), boju, zvuk i sve analogije koje odgovaraju želji ili nameni. Možemo ispravno tvrditi da su to krvna zrnca čitavog uslova (stanja). Ako je ovaj rezervoar moći napunjen stalnim ponavljanjem, sami ritual će izazvati pražnjenje jednog dela ovog rezervoara, izazivajući na taj način potrebni efekat. Zato je korisno o tome ćutati; inače bi neko drugi lako mogao izvući moć istim ritu-alom i, naravno, postići efekat, na račun tvorca (rituala).

Neke lože daju svojim početnicima da izvode rituale kojima se automatski puni takav rezervoar moći. U tom slučaju bi viši adepti dobili jeftino dodatno sledovanje i mogli ga koristiti bez napora. Medjutim, čim učenik uznapreduje i već bude u stanju da to i sam postigne, njemu se savetuje da taj ritual koristi što je manje moguće.

Očigledno će neki ljudi doći do zaključka da neki od političkih pokreta ili partija izvode jedan indirektni magijski čin sa gestom pozdrava, i tako, skladište opšti rezervoar sa više, doduše, malih količita životne moći, stalnim ponavljanjem. Svi ćemo se setiti germanskog pozdrava NSDAP, koji se sastoji od dizanja ruke i svaka-ko predstavlja izvestan gest moći. Medjutim ako se takav povećani rezervoar kolektivne moći zloupotrebi u pohlepne i sumnjive svrhe, ova mentalno napeta moć se okreće protiv svojih tvoraca, zbog svoje polarnosti, pa će uslediti raspadanje i razaranje, pored činjenice da će kletve mnogobrojnih apsolutno nevinih žrtava koje delimično trunu u tamnicama, delimično osudjene na smrt ili poslate na front u beznadežne bitke, nevidljivo stvoriti suprotnu polarnost koja će doprineti raspadanju rezervoara moći. Isti zakon deluje i u svim ostalim kultnim praksama, bez obzira da li se radi o religijama, sektama ili ložama. Čudnovata izlečenja na hodočasnim mestima imaju istu temeljnu osnovu. Pobožni vernik crpi duhovnu moć iz akaša-principa, koju su tamo aku-mulirali obožavaoci kao rezultat njihove čvrste vere i nepokolebljivog poverenja, pa na taj način dolazi do čudnovatih efekata. Dobro uvežbani magičar će uvek pronaći jedino pravo objašnjenje za takve i slične po-jave poznavanjem ovih univerzalnih zakona. Koristeći svoje poznavanje zakona polarnosti on bi mogao, bez ikakve sumnje, zahvatiti svu moć iz kultnih rezervoara na silu i postizati izlečenja ili druga tobožnja čuda, u svako doba kad on to poželi. Magičar, na visokom etičkom (moralnom) nivou, smatrao bi takva dela za neku vrstu kradje, i zato će uvek odbijati da se ponižava čineći to, jer on pri ruci ima mnogo drugih mogućnosti. Ovo smo pomenuli samo usput i vratićemo se opet ritualima. Već je rečeno ranije da se svaka ideja, svaka želja i svaka imaginacija može ostvariti pomoću rituala, bez obzira da li se radi o materijalnom, astralnom ili mentalnom planu. Samo vreme realizacije zavisi od, prvo, mentalne zrelosti i, drugo, od marljivosti korišćenja rituala. Najbolje je da magičar izabere takve rituale koje može koristiti celog života, to jest rituale univerzal-nog karaktera. što manje želja ima, pre će zabeležiti uspeh. Pretpostavimo da rituali koje je odabrao najpre ne funkcionišu dovoljno efektivno, on ih ne bi trebao dopunjavati sa drugima. U početku on bi morao biti zadovoljan sa jednim, a najviše sa tri rituala. Došavši do ovog stepena razvoja, magičar će savršeno znati da odredi pravu meru a takodje će znati i koliko je u stanju da ponese.

KRATAK PRIKAZ SVIH VEŽBI ČETVRTOG KORAKA

I. MAGIJSKI MENTALNI TRENING

Presadjivanje svesti:

a) u predmete

b) u životinje

c) u ljudska bića

II. MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING:

1. Akumulacija elemenata:

a) u celom telu

b) u pojedine delove tela pomoću dva metoda

2. Stavaranje sklada elemenata u odgovarajući oblastima tela:

a) vatra - glava

b) vazduh - grudi

c) voda - abdomen

d) zemlja - trtična kost, genitalije, stopala (noge)

III. MAGIJSKI FIZIČKI TRENING:

Rituali i njihova praktična primena:

a) gestikulacije (gestovi)

b) položaji

c) položaji prstiju

KRAJ ČETVRTOG KORAKA

KORAK (V)

Jednom je mudri Arhimed rekao: “ Pokažite mi tačku (oslonca) u Svemiru i ja ću pomeriti zemljinu ku-glu”!

Veoma mali broj ljudi verovatno zna da ova rečenica krije veliku okultnu misteriju, i to tajnu četvrte di-menzije. Kao što se svi sećamo iz školskih dana, svaka stvar ima oblik -kamen, biljka, životinja, čovek, -ukratko, svako telo poseduje dužinu, širinu i visinu, definicije koje su nam bliske. Ako u sredini oblika, na primer, sferičnog oblika zamislimo dvostruko ukrštanje; na mestu ukrštanja dobijamo tačku, takozvanu tačku du-bine. I Arhimed je verovatno imao ovu tačku na umu pošto je to u stvari tačka početka, polazna tačka, jezgro svakog oblika. Posmatrano iz ove tačke, svaki oblik je simetrimetrično stvaran (objektivan), to jest, ona se nalazi u njegovoj pravoj ravnoteži. Ovo je osnova misterije četvrte dimenzije, otuda ideje vremena i prostora, bezvremenosti i besprostornosti, a stoga i tajne magije prostora. Učeniku se savetuje da veoma intenzivno meditira o ovom problemu, pa će biti u stanju da nasluti dubine o kojima nikad nije ni sanjao a visoka intuicija biće mu nagrada. Zajedno sa magijskim mentalnim treningom petog Koraka, govorićemo o magiji prostora (space-magic).

MAGIJSKI MENTALNI TRENING (V)

Sa svim prethodnim vežbama učenik je postigao odredjenu spo-sobnost koncentracije i naučio da preo-brazi svoju svest, po volji, ili da je prilagodi svakom obliku, i biće u stanju da vidi dalje i dublje. Uputstva petog koraka pokazaće nam kako da presadimo svest u središte bilo kog oblika, počinjući od najsitnije čestice pa do najvećeg svemira. Na ovaj način, ne učimo samo da razumemo i protumačimo svaki oblik iz njegovog centra (tog oblika), nego takodje i da njime uprav-ljamo iz tog centra. Sposobnosti koje se steknu pomoću sledećih vežbi su od veoma velikog značaja za magiju, pošto se, jedino na ovaj način, mentalna ravnoteža može us-postaviti u svako doba. Ova mentalna ravnoteža je specifično temeljno svojstvo akaše ili uzročnog principa duha. Stoga predjimo odmah na praktične vežbe:

Zauzmite svoj uobičajeni položaj. Sada stavite neke veće predmete ispred sebe, možda neko loptasto telo, kocku, itd. Biće korisnije da prvo odaberete pune (ne šuplje) predmete. Fiksirajte, nakratko, oči na jedan od tih predmeta, zatvorite oči i prenesite svoju svest na dubinsku tačku, to jest na centar. Zamišljajte sebe da ste i da se osećate baš kao u centru tog predmeta. Presadjivanje svesti mora biti takvo da skoro zaboravite svoje telo. Ova vežba je zaista teška, ali praksa će usavršiti! Niko se ne bi trebao plašiti početnih neuspeha, već neka nastavi marljivo raditi. Prvo će se pojaviti neke poteškoće, budući da je čovek navikao na tri dimenzije, medjutim one će nestajati od vežbe do vežbe, i postepeno ćete se navikavati da se koncentrišete na bivanje u dubinskoj tački bilo kog predmeta. Ako ste uspeli ostati bar pet minuta sa svojom svešću u središtu pred-meta koji ste odabrali, možete preći na sledeći objekat. Nakon postizanja istog dobrog rezultata, odaberite neke druge predmete za vežbu, ali ovog puta nesimetrične. Svaki put morate ići dotle da prenesete svoju svest u centar nekog predmeta, i osetite se malim poput makovog zrna, čak poput jednog atoma. Ako ovo možete izvesti bez ikakvih smetnji, predjite na sledeću vežbu, povećavajući dimenziju i oblik predmeta iz svoje dubinske tačke što manjim sebe osetite i što se više skuplja vaša svest, čini vam se sve veći obim ili širina predmeta. Sa vaše tačke gledišta, izabrani predmet predstavlja čitav svemir, i to osećanje morate održati što je duže moguće. Kada jednom izvedete ovu vežbu, bez ikakvih smetnji, sa simetričnim kao i nesimetričnim predmetom, možete preći na sledeći predmet. Nakon mnogobrojnih vežbi prenosa-u-dubinsku-tačku postići će te sposobnost da vidite kroz svaki predmet, i intuitivno ćete prepoznati materijalnu kao i mentalnu struk-turu takvog predmeta. Istovremeno, zadobićete moć da utičete na svaki predmet iz njegovog jezgra, da ga po svojoj volji magijski naučite, i tako da impregnirate magijsku sferu predmeta svojom željom. U četvrtom koraku smo naučili kako da savladamo ovaj problem putem akumulacije životne sile, dakle, od spoljašnjeg ka unutrašnjem, a ovaj korak će nas naučiti isto to, samo na daleko impresivniji način, iznutra van.

Magičar mora postići isti efekat i sa životinjama i sa ljudima. On to mora savladati i sa predmetima koji

nisu direktno pred njgovim očima. svest nepoznaje nikakve granice, pa on zato može vežbati prenos na na-jdalje razdaljine. Čim učenik stigne dotle, može početi sa prenošenjem svesti u četvrtu dimenziju svog vlasti-tog tela, mikrokosmosa, to jest u akaša-princip svog bića. Praksa je sledeća:

Sedite mirno u svom omiljenom položaju sa zatvorenim očima. Prenesite svoju svest tačno u središte svog tela, mislim na lažicu, solarni pleksus. Morate se osetiti kao puka tačka, kao atom u centru izmedju spoljašnjeg dela kičme i prednje lažice. Taj centar je najniža tačka vašeg tela. Pokušajte ostati u njoj sa svo-jom svešću bar pet minuta; možete koristiti budilnik za proveravanje vremena. Posmatrajte svoje telo iz te tačke. što manjim zamislite sebe, većim ćete opaziti obim svog tela koji će vam izgledati kao veliki svemir. U tom stanju meditirajte na sledeći način: “Ja sam centar mog tela, ja u njemu odredjujem moć!” Teškoće, na početku, ne bi trebale obeshrabriti učenika. Čak i ako mu to najpre uspe samo na nekoliko sekundi, pomoću stalnih vežbi sekundi će postati minuti. U ovoj dubinskoj tački može se ostati najviše pet minuta. Prešavši ovaj korak, učenik bi trebao biti u stanju da prenese sebe, u svako doba i u svakoj situaciji, u ovu dubinsku tačku, to jest u akaša-princip, posmatrajući i utičući odatle na sve što se tiče njegovog bića. Prenos svesti u svoj akaša-princip je istinsko magijsko stanje transa i predstavlja uvodnu fazu za spajanje sa kosmičkom svešću. Praksu povezivanja sa kosmičkom svešću opisaću u sledećim poglavljima.

Magijski trans ne bi trebalo pomešati sa stanjem koje proiz-vode spiritistički medijumi, ako se bavimo pravim psihičkim pojavama i sredstvima čestitosti. Mnogo je zla učinjeno, u vezi s ovim, za obmanjivanje lakovernih ljudi. Pravi spiritistički medijumi izazivaju svoj trans bilo pomoću molitve, himne ili neke druge meditacije, ili, obrnuto putem jedne vrste pasivnosti (praznine) uma, prizivajući ovim spontanim uklanjanjem (premeštanjem) svesti. U tom stanju, moguće je da “elementali”, pokojnici i neka niža bića nagovore astralno zajedno sa materijalnim telom na manifestacije i druge poduhvate.

Takve eksperimente treba posmatrati kao jednu vrstu opsednutosti, sa hermetičke tačke gledišta, čak i onda kada su u pitanju dobra bića. Pravi magičar prirodno ne sumnja u izvodjenje tih eksperimenata ako se oni preduzimaju veoma ozbiljno ali će zaista veoma žaliti te medijume. Jer sam magičar može svesno us-postaviti veze sa bićima na sasvim drugačiji način, budući potpuno svestan onoga što radi. Pojedinosti će biti date u naročitom poglavlju.

MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING (V)

Praktične instrukcije četvrtog koraka naučile su nas da četiri elementa uvlačimo iz svemira u telo, da aku-muliramo te elemen-te, prvo, u čitavom telu a, zatim, u njegove pojedinačne delove, stvarajući tako napon (napetost, tenziju) elementa koji ćemo nazvati DINAMID (dynamide). Telo postaje elastičnije, u pogledu na-petosti ele-menta iz vežbe u vežbu, i sposobnije za otpor dejstvu pritiska. Ova lekcija će nas voditi dalje korak po korak i naučiti nas da upravljamo i projektujemo elemente van, jer bez vanjske projekcije elemenata, svaki rad u praktičnoj magiji je nepojmljiv. Moramo pridati najveću pažnju praktičnom radu.

Sedite u svoj uobičajeni položaj. Udahnite preko pluća i pora, i, pomoću imaginacije, sabijte elemenat vatre u celo svoje telo. Udišete vatreni elemenat sa specifičnim svojstvom toplote a izdišete prazne izdisaje. Kada toplota u telu izgleda veoma jaka, dakle, ako je u njemu dovoljna akumulacija ovog elementa, pustite da, putem imaginacije, element ističe iz solarnog pleksusa i ispunite čitavu sobu u kojoj se nalazite, u tom trenutku, elementom vatre. Dok praznite elemenat iz tela, trebali biste imati osećanje da ga se telo sasvim oslobadja, i da se akumulirani elemenat raširio po čitavoj sobi, slično kao kod postupka impregnacije sobe životnom silom. Ponovite nekoliko puta akumulaciju i evakuaciju (pražnjenje), i svakim pražnjenjem ćete na-gomilavati sve više vatrenog elementa u sobi. Čim ste se sami oslobodili elementa, treba da osetite kako se elemenat nagomilava u sobi, i imate osećaj da soba postaje veoma topla. Nakon izvesnog vežbanja, toplota u sobi neće biti samo subjektivna, već realna činjenica i svaka osoba bilo da je magijski uvežbana ili ne koja udje u sobu moraće osetiti toplotu. Termometar pokazuje koliko smo sposobni zgusnuti našu imaginaciju u pogledu vatre, tako da se stvarna fizički primetna toplota može stvoriti u sobi. Uspeh ove vežbe u potpunosti

zavisi od snage volje i plastične imaginativne sposobnosti. U ovom koraku nije apsolutno nužno izazvati toliku količinu fizičke toplote da se ona može meriti termometrom. A magičar koji je najviše zainteresovan za rad na ovaj spektakularni način, može se u ovome usavršiti pomoću ovih uputstava. Istinski magičar, ipak, neće biti zadovoljan takvom nevažnom pojavom, i pre će nastaviti svoj razvoj, pošto je čvrsto uveren da, kako vreme protiče, on može postići mnogo više.

Vežba vanjske prostorne projekcije elementa je završena čim magičar može jasno osetiti toplotu u sebi. Kada to postigne, on se mora osloboditi i izliti nagomilani vatreni elemenat u beskonačnost, to jest ponovo u svemir, gde se on sferično rastvara u svim pravcima.

Dalje, magičar može napustiti sobu kad god on to želi, ne rastvarajući elemenat, kad ju je jednom napunio istim. On može i zatvoriti elemenat u sobi, za bilo koji vremenski period, baš kao što je to ranije radio kod im-pregnacije sobe. Sav uspeh zavisi od njegove snage volje i imaginacije. S druge strane, ne preporučuje se baš osta-viti sobu napunjenu elementom na duže vreme, pošto bića koja pripadaju tom elementu mogu izvoditi svoje nestašluke u takvoj atmosferi, obično na račun gospodara. O tome ćete više naći u poglavlju o radu sa duhovima elemenata.

Ovde treba još nešto napomenuti. Pretpostavimo da magičar izvodi svoju vežbu na otvorenom, to jest neograničenom prostoru, on će morati da odredi izvestan prostor, bez obzira koliki, pomoću imaginacije. Za imaginaciju nema granica ni ovde ni tamo. Na isti način kao što je učenik izvodio vežbe sa vatrenim elemen-tom, on treba da radi i sa ostala tri elementa, i posle vatre neka radi sa vazduhom, pa posle toga sa vodom i, na kraju, sa zemljom. Ograničenje vežbi pripada samom učeniku, i zavisi od vremena i prilika. On može da rado jednog dana sa jednim elementom, drugog dana sa sledećim i tako dalje; ili može akumulirati prvi elemenat ujutru, drugi u podne, treći uveče a četvrti sledećeg jutra. Učenici koji imaju dosta vremena na raspola-ganju a takože i dovoljno snage volje mogu preći sve četiri vežbe naizmenično. Ti učenici će, naravno, ostvariti ogroman napredak u ovladavanju elementima. Učenik koji kontroliše sva četiri elementa može nas-taviti u ovom pravcu.

Prethodna vežba je naučila magičara kako da akumulira udahnuti elemenat i da ga preko solarnog plek-susa izbaci u prostor. U sledećoj vežbi će naučiti kako da akumulirani elemenat, disanjem preko pluća i pora, emituje u prostor ne samo preko solarnog pleksusa, već preko disanja porama čitavog tela stvarajući tako akumulaciju elemenata u prostoru. Ovo treba praktikovati sa svim elementima. Rastvaranje i rasipanje u svemir treba izvoditi na isti način koji je opisan u prethodnoj vežbi. Čim učenik ovlada i ovom vežbom, on će preći na izvodjenje ove vežbe, ne samo sa čitavim telom, nego i sa nekim udovima ili delovima tela. Ruke i prsti se obično najviše koriste u magiji, pa prema tome, učenik njima mora posvetiti punu pažnju. On treba da akumulira elemenat u jednoj ili obe ruke, putem disanja preko pora, na takav način da jednostavnim kretanjem ruke, kao blesak munje, emituje elemenat iz ruke u odabrani prostor trenutno ga impregnirajući (ispunjavajući). I ovde ponavljanje vežbe usavršava. Učenik bi trebao izvoditi ovu vežbu sa svim elementima i savladati je. Tek onda može nastaviti.

Sedite, kao što to uvek činite, u svoj uobičajeni položaj. Udišite elemenat vatre preko pluća i pora celog tela i akumulirajte ga, sve dok opet ne dobijete osećaj toplote. Sada zamislite da akumulirani vatreni eleme-nat oblikuje vatrenu kuglu prečnika 10-20 cm, u solarnom pleksusu. Ova sabijena kugla mora biti tako vatrena (užarena) i sjajna da veoma podseća na sunce. Sada zamislite da se ova kugla pomera iz svoje sunčane mreže i slobodno lebdi u vazduhu. Dok tako lebdi u prostoru, treba da je zamišljate kao vatreno-belu i da zrači top-lotu. Zadrčite imaginaciju te kugle što je duže moguće. Ako joj se približite rukama, treba da osetite zračeću toplotu. Završite ovu vežbu laganim rastvaranjem kugle u svemir ili rasprskavajući je naglom eksplozijom u ništavilo. Oba metoda morate dobro savladati. Na isti način morate raditi i sa elementima vazduha, vode i zemlje. Radi jasnije imaginacije dok radite sa vazdušnim elementom, dajte kugli, dok je sabijate, nebo-plavu boju. Imaginacija vode biće vam mnogo lakša. Ako ipak budete imali poteškoća pri tome, zamišljajte je u početku kao sferični komad leda. Sigurno nećete imati nikakvih nevolja pri zamišljanju kugle gline zemljanog elementa. Kada ste izveli ovu vežbu sa kuglama sva četiri elementa, i sigurni ste da ste njom (njima) ovladali, predjite na stvaranje različitih oblika elemenata po istom metodu. Najpre, birajte jednostavne oblike poput kocki, pirami-da, kupa, i tako dalje. Vežba je završena čim uspete zgusnuti svaki elemenat koji ste akumulirali u svom telu, u bilo koji oblik i projektovati ga van.

Samo ako ste savršeno ovladali prethodnom vežbom, možete preduzeti sledeću, koja se bavi projekci-

jom elemenata direktno iz svemira. Praksa je sledeća: Sedite u svom asana-položaju dišući mirno i bez na-pora. Zamišljajte da uvlačite elemenat vatre iz beskrajnog prostora, iz svemira, i njime ispunjavate sobu u kojoj živite. Zamislite svemir u obliku ogromne kugle iz koje izvlačite vatreni ele-menat iz svih pravaca pravo u vašu sobu. Prisetite se da je elemenat, koji dolazi iz primarnog izvora, najeteričniji i najsuptilniji, i da što ga više privlačite on postaje sve gušći, materijalniji i topliji. Tokom vežbe morate obavezno osetiti toplotu na svom telu. što se više zgušnjava sabijeni i nagomilani elemenat u sobi, toplota će sve više rasti. Trebali bi ste imati osećaj kao da ste stvarno u peći. Sada ponovo rastvorite elemenat u beskonačnost pomoću snage volje i imaginacije. Ponovite isti postupak sa vazdušnim elementom, privlačeći ga iz loptastog svemira, iz svih pravaca, zgušnjavajući i puneći njime svoju sobu. Izvodeći ovu vežbu ispravno, morate imati osećaj lebdenja u beskrajnom okeanu vazduha, bez ikakve tehničke ili privlačne moći. U sobi napunjenoj na opisan način, trebalo bi da se osećate laki kao balon. Posle toga možete rastvoriti kondenzovani vazdušni elemenat ponovo u njegovu primarnu supstancu, baš na isti način kao što ste to radili sa vatrenim elementom. Slično postupite i sa vodenim elementom. Zamišljajte da privlačite ovaj elemenat ka sebi iz beskrajnog okeana, najpre, u ob-liku hladne pare koja se zgrušava sve više i više, što je bliže dovodite svojoj sobi i svom telu. Ispunite čitavu sobu za vežbanje ovom hladnom parom i pokušajte zamisliti da se nalazite u samom centru ovog zamišljenog vodenog elementa. Morate osetiti ledenu hladnoću, takvu vrstu hladnoće od koje kao da vam se ježi koža vašeg fizičkog tela. U trenutku kada osetite tu hladnoću, ponovo rastvorite vodeni elemenat u njegov prvo-bitni oblik i pustite ga da ispari u ništavilo. Na ovaj način, magičar je u stanju da rashladi i osveži svoju sobu, za nekoliko trenutaka, čak i u najtoplijim letnjim danima. Sada pokušajte isti ogled i sa zemljanim elementom. Povlačite iz svemira sivu masu, sličnu glini, koja postaje sve tamnija i tamnija što je više približavate sebi. Ispu-nite sasvim sobu sa ovom teškom masom. Pri tome, morate osetiti težinu i kohezivnu silu kao i njen pritisak na vaše telo. Kada ste doveli element zemlje pod kontrolu, preko ovog osećanja, rastvorite ga ponovo u nje-gov početni materijal, kao što ste radili sa ostalim elementima.

Do sada je sasvim očigledno da se privlačenje, i materijalizovanje elemenata dešava tamo gde se mi koncentrišemo, a da elemenat sa kojim radimo ne prolazi kroz naše telo; sve se očigledno dešava van našeg tela. Magičar mora savršeno ovladati sa oba elementa, pošto će mu, u nekim posebnim magijskim zadacima, trebati elemenat koji je materijalizovan preko njegovog tela, na primer u slučajevima lečenja bolesnika, ili stvaranja pokornih duhova i “elementala”, a s druge strane, s vremena na vreme, trebaće mu direktan, uni-verzalno-zgusnut elemenat. Takodje, ovladavanje ovom praksom, osposobljavlja ga da ide dalje.

Sledeća vežba biće privlačenje elemenata iz svemira, medjutim, ne da se ispuni prostor kao u prethodnoj vežbi, nego da se zgusne (u) samoodabrani oblik, slično onim vežbama gde su se oblici elemenatazgušnjavali unutra, (Solarni Pleksus) i izbacivani izvan tela, nekom vrstom lebdenja u vazduhu, ali sa tom razlikom da se formiranje oblika ne vrši u telu, već neposredno u toku njihovog lebdenja u vazduhu. Prema tome, magičar mora tačno znati kako da stvori vatrenu kuglu, kuglu vazduha, istu takvu vode i kuglu zemlje. Ako ovo uspe izvesti bez greške, on treba da oblikuje različite forme od elemenata koji lebde u prostoru i da te oblike na-kon izvesnog vremena opet rastvori u svemir. Svo vreme on mora sasvim jasno osećati specifičnu osobinu elementa sa kojim radi; i trebao bi biti u stanju da navede čak i laika ili neznalicu da vidi i oseti taj elemenat. Ovo su, zaista, visoka postignuća, rezultati velikih napora u ovome. Ukratko, tokom kursa ovih vežbi, učenik bi trebao naučiti da zgusne (kondenzuje) svaki elemenat svemira i da nauči da ga sabije u bilo koji željeni oblik.

Magičar uvežban u ovome, može zgusnuti svaki elemenat u tom stepenu da on postaje fizička sila. Eto zašto možete zapaliti vatru pomoću vatrenog elementa na najvećim udaljenostima. Najpre, učinite imaginar-no privlačenje vatrene kugle direktno iz svemira, ne propuštajući je kroz telo, i sabijte je u malo zrnce toliko da postane blistava varnica. Stavite tu varnicu u pamučni čep zamočen u lakozapa-ljive tečnosti poput etra, petroleja ili alkohola. Druga varnica se priprema, na isti način, sa vazdušnim elementom i, u trenutku kad obe varnice dodirnu pamučni čep, buknuće vatra i nastaviti da gori. Kada uspe sa ovim malim trikom, magičar može pokušati sa fitiljom obične sveće, a kasnije sa lampom na gas. On to može činiti i na blizinu i na daljinu. Pored toga, on takodje može staviti i zatvoriti varnicu u običnu čašu ili bocu, i ubaciti munjevitom brzinom vodenu varnicu u taj sud. Čim se ove dve varnice dodirnu, oba elementa će eksplodirati i čaša ili flaša će pući na hiljadu delića. Magičar može i sam sastaviti takve majstorije, jer on poznaje i vlada pravilima. Pravi magičar neće traćiti vreme sa takvim lakrdijama. On veoma dobro zna da bi mogao izazvati kao i zaustaviti pojave poput munja, groma, kiše, olujnih bura, pomoću elemenata. Sve te moći koje začudjuju laika kao čudnovate manifestacije su za magičara stvari koje se same po sebi podrazumevaju, i samo od njega zavisi da li će želeti da se usavrši za te pojave ili će više voleti da nastavi svoj magijski razvoj. Takodje mu je veoma dobro poz-

nata činjenica da istočnjački fakiri samo pomoću vladanja elementima izvode svoje čudo mango-drveta od semena do ploda za samo sat vremena.

I pored toga učenik ima mogućnost kontrolisanja materijalne kondenzacije elementa fizički ubacivanjem zgusnutog oblika elementa u čašu čiste ili još bolje, sterilisane vode i ponavljajući taj čin nekoliko puta. On će se uveriti da sa vatrom ukus vode izgleda nekako kiselkast, sa vazduhom sladunjav, sa vodom stiskavosuv, a sa zemljom budjav. Ova pojava se može proveriti i hemijski uranjanjem male trake lakmus-papira u pripremljenu vodu. Ako je voda dobro impregnirana, primetiće se da je reakcija na lakmus-papir kisela kad su u pitanju aktivni elementi i to vatra i vazduh, dok će u slučaju vode i zemlje reakcija biti bazna.

Ko se ne bi setio svadbe u Kani Galilejskoj gde je naš Gospod pretvorio vodu u vino? Samo, tako visok adept poput Isusa Hrista izvršio je ovo čudo, ne pomoću uticaja elemenata spolja, već upravljanjem akaša-principom vode pretvorivši je iznutra. Na ovom mestu ću završiti ovladavanje elementima sve dok je u pitanju uvežbavanje duše u Koraku IV. Niko nemože očekivati napredak, pre nego što potpuno obradi sve vežbe i za-datke. Sve vežbe idu ruku pod ruku, i zavise jedna od druge. Pretpostavljam da nikom neće pasti na pamet da se veže samo za pojedine vežbe i metode. Rezultat bi bio koban za zdravlje osobe a uspeh nikad nebi došao. Ove činjenice treba veoma pažljivo razmatrati. A svako ko svesno izvodi vežbe jednu za drugom, može nastav-ljati dalje sa čistom svešću i može raditi na magijskom razvoju punom parom.

MAGIJSKI FIZIČKI TRENING (V)

U ovom koraku ću navesti neke vežbe koje omogućavaju svesnu pasivnu komunikaciju sa nevidljivim, sa magijske tačke gledišta. Na neki način metodi podsećaju na spiritističke, ali će magičar ubrzo primetiti da se on ne uvežbava da postane osoba bez ikakve sopstvene volje, koju spiritisti nazivaju medijumom. Magičar ne sme postati igračka nekontrolisanih sila, naprotiv, on usmerava svesno svoje moći a takodje i uči da ih koristi sa namerom. U pogledu toga on razmatra zakone nevidljivog sveta kao i one fizičkog sveta. Da bi se pomogla pasivna komunikacija sa nevidljivim bićima, savetuju se uglavnom vežbe levitacije u cilju magijske pripreme bilo kog dela tela na takav način, da se ta bića mogu manifestovati pomoću levitacije. Počnimo odmah sa praksom.

******************************************************

MAGIJSKI FIZIČKI TRENING (V)

U ovom koraku ću navesti neke vežbe koje omogućavaju svesnu pasivnu komunikaciju sa nevidljivim, sa magijske tačke gledišta. Na neki način metodi podsećaju na spiritističke, ali će magičar ubrzo primetiti da se on ne uvežbava da postane osoba bez ikakve sopstvene volje, koju spiritisti nazivaju medijumom. Magičar ne sme postati igračka nekontrolisanih sila, naprotiv, on usmerava svesno svoje moći a takodje i uči da ih koristi sa namerom. U pogledu toga on razmatra zakone nevidljivog sveta kao i one fizičkog sveta. Da bi se pomogla pasivna komunikacija sa nevidljivim bićima, savetuju se uglavnom vežbe levitacije u cilju magijske pripreme bilo kog dela tela na takav način, da se ta bića mogu manifestovati pomoću levitacije. Počnimo odmah sa praksom. Sedite udobno ispred stola i stavite ruke na njega. Izvedite akumulaciju životne sile u desnoj ruci i usredsredite se na činjenicu da možete rukom i prstima upravljati jedino pukom snagom svoje volje, tj., bez pomoći mišića. Zatim, pomoću imaginacije, raspršite u svemir nagomilanu životnu silu. Sada počnite sa pra-vom vežbom levitacije.

Akumulirajte vazdušni elemenat u kažiprst desne ruke i koncentrišite se na kažiprst koji postaje lak poput

vazduha. Zatim pokušajte zamisliti da podižete kažiprst pomoću snage volje, ostavljajući ruku sa ostalim prsti-ma mirnu i nepokretnu na stolu. Morate imati osećaj da prst ne podižu vaši mišići, već da to čini snaga volje. Čim ste uspeli podići prst, spustite ga ponovo dole snagom volje. Ako biste prestali da se koncentrišete, dok je prst još u vazduhu, on bi odmah pao. To se može probati, samo da se ustanovi dokle snaga volje ili mišića posre-duje u tome. Ako ste u stanju da “levitirate” kažiprst desne ruke, slobodno, pomoću lične snage volje, možete postupiti na isti način sa ostalim prstima.

Vežba levitacije je završena čim budete u stanju da podignete i spustite sve prste desne ruke po svojoj volji. Zatim na isti način postupite sa levom rukom i njenim prstima. Postigavši i to, pokušajte na ovaj način podići celu ruku, i to prvo desnu a zatim levu ruku. Ako ste zabeležili uspeh nakon nekoliko vežbi, krenite dalje podizanjem ruke po volji ne samo do lakta, nego iz samog ramena. Možete proširiti ove vežbe i podići obe ruke odjednom snagom svoje volje. Ako bi magičar odlučio da ove vežbe proširi na celo telo, ubrzo bi uspeo, bez ikakve sumnje, u podizanju čitavog tela snagom volje. On bi mogao šetati po vodi a da ne potone, mogao bi se čak podići u vazduh celim telom i činiti mnoga slična dela po svojoj volji. Naravno, očigledno je da bi on mogao praktikovati ove vežbe godinama da bi postigao pomenuti uspeh. Adepti najvišeg ranga uspevaju proizvesti takve pojave a da nisu prisiljeni na višegodišnje vežbanje, jer to sve zavisi i od magijske zrelosti i razvoja. Ni jedan veliki magičar neće nikada izvoditi pojave te vrste, bez prekog razloga, a ponajmanje da bi zadovoljio radoznalost ostalih ljudi. Na našem stanju razvoja, bićemo zadovoljni time da pokrećemo ruke i prste po svojoj volji. Kada smo to postigli, prećićemo na drugačiju pripremnu vežbu koja je apsolutno neo-phodna za pasivnu komunikaciju sa nevidljivim i tu praksu ću prikazati na sledeći način:

Sedite opet ispred stola na kojem vašem ruke mirno počivaju. Sada pokušajte plastično zamisliti da se vaša duhovna desna ruka odvaja od fizičke. Stavite psihičku ruku pored fizičke ili je pustite da klizne kroz sto na vaša kolena. Imaginarnu spiritualnu ruku treba da posmatrate kao vašu pravu ruku. U telesnoj ruci, sada se dogadja mentalni vakuum koji ima oblik spoljašnje ruke. Zamišljajte u tom trenutku, da je telesna ruka sasvim nepovredjena, budući da je u četvrtoj dimenziji, u akaša-principu. Ako ste to bar za kratko uspeli, vra-tite ponovo svoju mentalnu ruku u telesnu i završite vežbu. Ponovite ovo nekoliko puta, sve dok ne uspete u eksteriorizaciji ruke, kako je opisano, bar pet minuta. Sa drugom rukom radite na isti način. Čim i to uspešno završite, pripremljeni ste za preuzimanje komunikacije sa drugim nevidljivim bićima.

Do sada smo mogli videti da je magijska priprema veoma različita od priprema spiritista koji se ponašaju pasivno sve dok ne uzmu u ruke olovku i počnu da pišu ili crtaju. Da li poruke koje oni traže putem posrednog pisanja ili crtanja spiritista zaista dolaze iz četvrte dimenzije -ili kako to oni kažu: iz onostranog sveta -ili potiču samo iz podsvesti dotičnog medijuma, ostavljeno je magičaru da proceni.

Ruka koja je odvojena (eksteriorizovana) po našem metodu, u stvari je presadjena u četvrtu dimen-ziju i može je videti svako biće te sfere, koje želi da je upotrebi za slanje poruka našem materijalnom svetu. Čim početnik uradi ove vežbe, on je sposoban da komunicira sa bićima četvrte dimenzije. Magičar će prvo pokušati da dodje u vezu sa svojim genijem čuvarom, svojim duhovnim vodičem sa kojim ima najbližu vezu. Svaki učenik magije je sasvim svestan činjenice da mu je Božansko Providjenje, u času njegovog rodjenja, dalo jedno biće u cilju nadgledanja njegovog štićenika, da ga vodi i nadahnjuje. Saglasno razvoju i Karmi, ovo biće može biti neka umrla osoba ili neko intelektualno biće još neotelotvoreno na ovoj planeti. Ovo biće brine o duhovnoj udobnosti štićenika uglavnom do perioda puberteta. što je čovek intelektualno zreliji duhovni vodja manje obraća pažnju na njega, naročito u slučajevima ljudi koji se čak i ne sećaju svog vodiča. Kontakt se gubi sve više i više. Mnogo bi se moglo govoriti o činovima tih čuvara i njihovoj delatnosti, no to bi premašilo okvir ovog dela. Magičar je svakako, stekao sposobnost da komunicira sa svojim vodičem, da nauči sve što želi znati i dobije sve što mu je potrebno. On može biti sasvim siguran, pod uslovom da je iskreno zainteresovan za celu stvar, oplemenjivanja svoje ličnosti i rada na svom magijskom razvoju, da će njegov vodič prvi pokušati da se prikaže. Stoga bi učenik trebao težiti da stupi u vezu sa svojim genijem čuvarem. Sledi neophodna praksa:

Uzmite sideralno klatno. To ne mora biti specijalno klatno, mogu poslužiti prsten ili neki mali predmet, čak i ekser ako nemate ništa zgodno u blizini što bi se moglo vezati za svileni konac. Obmotajte kraj konca nekoliko puta oko svog kažiprsta. Klatno se slobodno njiše na koncu dužine 20-30 cm u vazduhu. Sedite za sto i stavite obe ruke na njega. Lakat ruke koji drži klatno treba osloniti na sto. Klatno se slobodno njiše iznad površine stola sa 2-3 cm. Lakat ostaje oslonjen, ruka uspravna. Stavite čašu vode, vazu ili bilo koji zveckavi predmet bočno (sa strane) pored klatna ili iza njega. Čim ste završili pripreme po ovim uputstvima, odvojte svoju mentalnu ruku od one koja drži klatno i stavite tu mentalnu pored telesne ruke. Uradivši to, razvijte stan-

je transa u sebi za nekoliko trenutaka, na način na koji ste upućivani u poglavlju za mentalni trening pomoću prepoznavanja sebe sa svojom svešću u centru pupka; tako ste sada u četvrtoj dimenziji. U tom stanju, pozo-vite svog vodiča i pitajte ga, naravno u umu, da li bi se on mogao manifestovati vama pomoću vaše magijski pripremljene ruke. Ćutite i posmatrajte klatno, istovremeno moleći vodiča, da jednim udarcem klatna o čašu kaže: “ne”, sa dva udara “možda” a sa tri udara “da”. Bićete zaista veoma začudjeni kada primetite da klatno počinje da se kreće čineći tražene udarce. Senzitivni ljudi će čak primetiti da je ruka koja drži klatno pokrenuta tudjom rukom. Verovatno ćete imati osećanje kao da je vaša ruka rukavica sa čudnom tudjom rukom u sebi koja pokreće klatno. Ostale osobe pak ništa neće primetiti, ali će umesto toga imati osećaj da želja indirektno vodi um, pokrećući mišiće ruke i tako izazivajući klatno da se klati tamo-amo. Ovaj ishod je apsolutno indi-vidualan i zavisi od sposobnosti. Pretpostavimo da prvi pokušaj za uspostavljanje komunikacije sa duhovnim vodičem nije uspeo, ne treba se obeshrabriti. Posle nekoliko pokušaja, svaki učenik će sigurno uspeti izazvati komunikaciju. Kada se veza jednom uspostavi, pitanja se mogu postavljati vodiču bilo mentalno ili glasno, na koja će biti odgovoreno sa da, ne ili možda. Pitanja uglavnom treba da se odnose na samog vodiča, na primer da li je voljan da se manifestuje ili da li je već bio otelotvoren na ovoj planeti i slično.

Čim se izazove kontakt, pomoću klatna, možete koristiti “planšetu” umesto čekanja na udarce u čašu. Ova napravica je okrugao disk koji treba da se podeli na odeljke, obeležavajući svaki po jednim slovom al-fabeta; a u centru se ostavlja mala kružna praznina. Klatno će pokazivati pojedina slova i sricanjem tih slo-va mogu se od vodiča dobiti detaljne poruke. Nakon postizanja dobrog rezultata, može se napraviti veća planšeta, koja sadrži ceo alfabet, brojeve, odeljke sa da, ne i neizvesno (možda), dane i sate. U centru opet ostaje praznina iz koje se kreće. Za izvodjenje sa ovom planšetom, klatno se zamenjuje sa malom čašicom za liker. Mastilom, vodenom bojom ili neizbrisivom olovkom obeležite strelicu kao kazaljku na podnožju čaše. Sada uzmite niži deo čaše izmedju kažiprsta i srednjeg prsta i pustite da se čaša kreće po slovima vodičevom rukom. Vrh strelice će onda pokazati odredjeno slovo. Da bi se postiglo lakše klizanje čaše, planšeta se može staviti ispod stakla, jer će se prirodno mala likerska čašica lakše sretati po staklenoj podlozi. Takodje se mogu naći i mnoge konstruktivne primedbe u spiritističkoj literaturi. Sve to je zadovoljenje najpotrebnijih zahteva trenutka. Sledeći metod je zamoliti vodiča da podigne kažiprst magijski pripremljene ruke. Zamolite ga da prst podigne jednom ako je odgovor ne, dvaput u slučaju nesigurnog odgovora i tri puta ako je odgovor da. Kada zabeležite uspeh sa kažiprstom, pokušajte i sa ostalim prstima. Primetiće se da je uvek jedan odredjeni prst lak za podizanje. Jedan učenik će biti uspešniji u podizanju kažiprsta, drugi koristeći srednji prst ili prstenjak. Trebalo bi zadržati onaj prst koji se najbolje pokreće. Ovo, svakako, zavisi od fleksibilnosti.

Magičar će ceniti ovaj metod, jer mu on omogućuje da ostvari pasivnu vezu sa nevidljivim svetom, bilo sa svojim vodičem bilo sa pokojnicima čak i u situaciji gde se planšeta ili olovka ne mogu koristiti, na primer u društvu, van kuće i tako dalje. On čak može držati ovu mentalnu ruku u svom džepu i dobijati odgovore da ili ne, nalazeći se i u najvećoj gužvi, naročito ako je postigao izvesnu veštinu u ovome. Usavršivši sve ove eks-perimente, učenik može preći na medijumsko pisanje. Metod je sledeći:

Stavite list papira ispred sebe i uzmite olovku izmedju palca i kažiprsta kao da pišete. Sada navucite gu-meni prsten ne previše čvrsto preko palca, kažiprsta i srednjeg prsta. Taj prsten možete napraviti otsecajući ga od gume za bicikl. Svrha prstena je da se uopšte ne morate koncentrisati na držanje olovke. Sada pobudite trans u sebi, pozovite svog duhovnog vodiča, magijski pripremite za njega desnu ruku na opisani način i za-molite ga da piše pomoću desne ruke. Na početku ćete primetiti samo neravne linije, kasnije nečitljive reči a, nakon izvesnog vežbanja, pojaviće se reči i rečenice. Kada se ispiše jedan list papira, zamenite ga novim. Možete dobiti odgovor na svako pitanje. Stalnim vežbanjem, postići ćete takvu veštinu da vam medijumsko pisanje neće predstavljati baš nikakvu teškoću. Na ovaj način ćete moći pozvati preminule prijatelje, rodjake i članove svoje porodice sa kojima želite doći u dodir. Magičar će se uveriti da ne postoje takve stvari kao “ovde” i “tamo”, da postoje samo različiti stepeni gustine, u četvrtoj dimenziji, gde postoje razna bića, i da smrt ne znači kraj za njih, nego prelaz u četvrtu dimenziju. Na kraju bih naglasio da postoji nekoliko vrsta medijumskog pisanja, zavisno od sposobnosti, koje ću ukratko pomenuti:

1. Automatski (mehanički) metod: U ovom slučaju ruka se pokreće apsolutno automatski, bez magičarevog znanja šta želi napisati ili šta prizvani duh namerava napisati. Mogu se takodje primiti i poruke na stranim jezicima, čak i na jezicima koje sam magičar ne zna, i nikad ranije ih nije čuo. Isto tako mogu se napraviti slike i crteži.

2. Inspirativni metod - najčešći: ovde će poruke biti date u nekoj vrsti glasnog mišljenja u ili izvan ličnosti.

U ovom slučaju, praktično se zna pre-ruke šta će biće napisati. Čestim ponavljanjem ovo nadahnuće će postati glasno mišljenje i slušanje u pasivnoj komu-nikaciji. poruke se primaju iz dubine duše ili izvan vlastitog ja.

3. Intuitivni metod gde imate osećanje kao da ste sami pisali. Svako pitanje će odmah dobiti odgovor. Niko sem same te ličnosti ne zna odgovor na to pitanje. Ovo je jedna vrsta jasnovidog znanja (clair-knowl-edge). Ruka ispisuje reči i rečenice pri punoj svesti, a da osoba niti sluša niti je nadahnuta na bilo koji način.

Metodi se mogu javiti i u mešanom obliku, na primer pola automatsko i pola inspirativno ili intuitivno i inspirativno ili sve zajedno. Koji će od metoda preovladjivati, biće poznato jedino nakon dužeg ispisivanja vežbe. Svaki od metoda je dobar i pouzdan, pod uslovom da ga upotrebljavate pošteno i iskreno. Praksa usavršava!

Sada bih želeo dati komentar u pogledu pitanja koje učenik treba da postavlja bićima i odgovora koje može očekivati. Pre svega, pretpostavlja se da se magičar neće hvaliti vežbama i rezultatima. što manje priča o svojoj komunikaciji sa nevidljivim, bolje za njega. Dalje, pri odabiranju pitanja, uvek treba da imate na umu da bića sa kojima kontaktirate pripadaju zakonima koji su različiti od ovih koji vladaju na fizičkom planu.

Pored toga, bića koja su ranije živela na zemlji, ubrzo će izgubiti svoju orijentaciju, jer je naš plan trodi-menzionalan, zavisan od vremena i prostora koji ne postoje u sferi četvrte dimenzije. Jedino su visoko raz-vijena bića u stanju da daju tačne informacije o vremenu, budućim dogadjajima, itd. Prema tome, magičar će prvo pitati za boravište tih bića i pre dati prednost porukama o četvrtoj dimenziji radi svog vlastitog obra-zovanja. Kasnije, čim učenik razvije svoja duhovna čula, više mu neće biti potrebna pasivna komunikacija sa nevidljivim, pošto je on sam u stanju da postigne sve to o čemu bi ga takvo biće moglo informisati. Pasivna komunikacija služi jedino tome da bi se uverilo u postojanje jednog drugog sveta u koji će svako otići, i živeti u njemu, nakon smrti.

KRATAK PRIKAZ VEŽBI PETOG KORAKA

I. MAGIJSKI MENTALNI TRENING:

Magija prostora

II. MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING:

Projekcija elemenata van:

a) preko svog tela, nagomilanog kroz solarni pleksus

b) akumuliranog preko ruku, a naročito dinamički preko prstiju

III. MAGIJSKI FIZIČKI TRENING:

Priprema za pasivnu komunikaciju s nevidljivim bićima:

a) oslobadjanje svoje ruke

b) priprema prstiju pomoću klatna, olovke, planšete, itd.

Pasivna komunikacija:

a) sa vlastitim genijem čuvarom

b) sa pokojnicima i drugim bićima

KRAJ PETOG KORAKA

****************************************************

KORAK (VI)

Pre nego što predjem na opisivanje vežbi šestog koraka, podvući ću još jednom da sve prethodne vežbe moraju biti dovedene pod savršenu kontrolu da bi se ravnoteža održala i na višim stepenima razvoja. Bilo bi apsolutno beskorisno preskočiti neki od Koraka ili izostaviti i zanemariti neku od vežbi. Svaki propust bi postao veoma primetan i učenik bi imao velikih teškoća pri rešavanju nekih problema u svom razvoju. Prema tome, glavni uslov za uspeh ostaje odličan osnovni trening.

MAGIJSKI MENTALNI TRENING (VI)

U ovom Koraku suočavamo se sa meditacijom o duhu. U teoretskom delu ove knjige ja sam već de-taljnije govorio o mentalnoj sferi i mentalnom telu, dakle duhu. Vredelo bi baciti pogled na funkcije vlastitog duha u pogledu četiri elementa, razlučujući te funkcije, što se može postići posebnom meditacijom. Osobine duha, u saglasnosti sa četiri elementa su sledeće: volja je subjekt vatrenog principa, intelekt sa svim svojim paralelnim aspektima kao što su inteligencija i pamćenje, podležu principu vazduha, osećanje sa svim svojim vidovima pripada vodenom principu a svest sa svim svojim vidovima koja uspostavljaju vezu sva tri elementa, podredjena je zemljanom principu.

Gledajte unutra kao u svoj vlastiti duh, istražujte sebe i funkcije duha i meditirajte o njima. Morate znati kako da zamislite svaku od funkcija koja odgovara elementu. Ako uspete razlučiti funkcije duha, to jest, ako ste dobili jasnu predstavu o njima, možete nastaviti. Ova uvodna vežba je veoma važna jer ona omogućava magičaru da utiče na te funkcije kod odredjenog elementa na odredjenom planu u sebi kao i u drugima, da njima upravlja i pojača ih ili odstrani. Još jedna vežba treba da pomogne utvrdjivanju čitavog mentalnog tela u astralnom telu, i, zajedno sa njim, u materijalnom telu slično ruci u finoj svilenoj rukavici koja je stavljena u debelu rukavicu. Vaša ruka mora osetiti obe rukavice. Pretpostavlja se da se isto dešava i u čitavom men-talnom telu. Trebalo bi da osetite svoj duh u finom astralnom telu a ovo u materijalnom telu. To osećanje je duh.

Razmišljajte o tom problemu u svakoj zgodnoj prilici. Čim se sasvim uverite da vaš duh potčinjava as-tralno kao i materijalno telo, oseća i pokreće ga, i da izgleda da je vaš duh taj koji vrši sve radnje kroz dva omotača, možete opet krenuti korak dalje. Svako svesno, polusvesno ili skoro podsvesno izvršava neke radnje sugerisane nekim spoljašnjim ili unutrašnjim impulsom, a da i ne obraća nikakvu pažnju na to. Sledeća vežba će vas naučiti da izvršavate radnje potpuno svesno, i to malih radnji na početku, kasnije velikih, i morate pokušavati da produžavate trajanje svake svesne radnje. Kada se kaže “svesno” ne misli se da je sva čovekova pažnja na duhu nego na imaginaciji da duh pomoću duše i materijalnog tela izvršava radnju. Na primer, ako šetam ulicom ja ne mislim o činjenici da ja šetam, već da moj duh šeta i pokreće astralne i materijalne noge. Isto je i sa rukama i svim ostalim delovima tela. Ako ste u stanju izvesti svaku radnju na ovaj način, bar deset minuta, ovom vežbom vladate savršeno. što duže možete ovo izdržati bez sporednih pojava poput napada vrtoglavice, osećanja umora, poremećaja ravnoteže, to bolje za vas. Iz tog naročitog razloga, preporučljivo je početi prvo sa malim radnjama jedan kraći period i produžiti ih sve dok se ne naviknete na držanje, a možete ih produžiti koliko hoćete.

Ovaj eksperiment je veoma važan jer će učeniku dati mogućnost da izvrši svaku radnju u mentalnoj i astralnoj vezi za materijalnim telom, zavisno da li radi sa mentalnom ili astralnom sferom. Takva radnja se naziva magijska radnja (čin). Učenik će sada razumeti zašto magijski rituali nisu nikad pokazali nikakav uspeh kod osoba koje nisu nikad bile inicirane ili nisu magijski trenirane, jer takvi ljudi ne poseduju kapacitet (spo-sobnost) izvršavanja rituala magijski, to jest, oni nisu pripremljeni da rade (u vezi) sa materijalnim stvarima na mentalni i astralni način.

Uzmimo primer magnetizera koji polaže ruke na pacijentovo telo ili izvodi magnetske zamahe, ali ne dozvoljavajući da istovremeno emaniraju njegova mentalna i astralna ruka, niti zamišljajući da mentalna sila prožima i utiče na duh, astralna moć isto to čini astralnom telu pacijenta, a materijalna moć utiče na materi-jalno telo, taj magnetizer neće nikada postići ništa više od delimičnog uspeha, jer se pacijent zaista sastoji od sve tri komponente, i to tela, duše i duha. Magičar veoma dobro zna, da mentalno telo jedino utiče na men-talnu sferu ili duh, na isti način kao što i astralno telo deluje jedino na astralnu sferu to jest, dušu, a materi-jalno telo se odnosi samo na materijalni svet. Ovaj zakon se mora poštovati. Otuda je neophodno da magičar prihvati mentalni i psihički raspored da bi izvodio radnje bilo kao duh ili u vezi sa dušom. Kada veoma dobro shvati ovaj problem, i savršeno ovlada praksom, može napredovati u svom razvoju.

Sledeći zadatak se odnosi na magijsko uvežbavanje čula. Pre svega, jedna veoma važna uvodna vežba: Slično prethodnoj vežbi, u ovoj ostvarujete to da nisu vaše materijalne oči one koje nešto vide nego da je to duh koji opaža sve pomoću astralnih i fizičkih očiju.

Razmišljajte o ovom problemu što je češće moguće. Morate zamišljati, bar pet minuta, da duh gleda kroz fizičke oči i da on ustvari vidi. što to duže izdržite, bolje za vas. I ovim ćete ovladati stalnim ponavljan-jem ovog ogleda. Postigavši uspeh, u ovoj vežbi, predjite na uši ostvarujući to, da to nisu vaše fizičke uši one koje primaju zvučne talase, nego da mentalne uši opažaju sve pomoću astralnih i materijalnih ušiju. Ako ste zabeležili isti rezultat kao i u slučaju očiju, nastavite, na isti način, sa čulima i zamišljajte da duh, pomoću astralnog tela, a ovo pomoću materijalnog tela, oseća predmete, hladnoću, toplotu, i tako dalje. Praktikujte marljivo ovaj eksperiment sve dok ga ne savladate, u istom periodu, sa očima, ušima i osećanjem. Ako biste želeli razviti naročite sposobnosti, pokušajte takodje i sa druga dva čulna organa, čulom ukusa i mirisa. Med-jutim, najizrazitiju pažnju trebalo bi obratiti na tri prvopomenuta čulna organa, to jest na gledanje, slušanje i osećanja koja su najkorisnija za praktičnu magiju. Ako ste postigli dobre rezultate u mentalnom ustanovlja-vanju čula pokušajte podesiti svoj duh za dva čula u isto vreme, kao što ste radili pri koncentraciji čula. Počnite sa očima i ušima. Ako ste to uspeli postići, u vremenu od bar pet minuta, bez ikakvog prekida, podesite svoj duh za tri čula odjednom, to jest, za vidjenje, slušanje i osećanje.Ako ste i to uspeli, vi ste zaista napredovali u svom magijskom razvoju. Ova uvodna vežba je veoma važna za takozvanu vidovitost, jasnočujnost i jasno-osetljivost i treba je potpuno savladati. Glavnu vežbu učenik će naći u sedmom Koraku ovog kursa.

MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING (VI)

U petom Koraku smo naučili kako da projektujemo elemente van. Sada ćemo krenuti dalje i naučiti kako da ovladamo akaša-prin-cipom u pogledu elemenata. U teoretskom delu smo pomenuli da elementi potiču iz akaša-principa koji njima dominira i drži ih u pravoj ravnoteži. Magičar koji je, posle dugotrajnog vežbanja, postigao dobre rezultate sa elementima, biće takodje u stanju da kontroliše najfiniji princip, to jest astralni eter. Vežba je sledeća:

Zauzmite svoj uobičajeni položaj (asanu) i zatvorite oči. Zamislite da se nalazite u centru neograničenog prostora. Ovde ne postoji ni gore ni dole niti sa strane. Ovaj neograničeni prostoj je ispunjen najfinijom energetskom materijom, to jest univerzalnim eterom. Eter je bezbojan, ali našim čulima izgleda kao da je ultra-ljubičaste skoro crno-ljubičaste boje i u toj boji mi zamišljamo eteričnu materiju. Vi udišete ovu eteričnu materiju i svesno je sprovodite, preko plućnog disanja, u krv. Ako ste u ovome postigli izvesnu veštinu, izvršite istu operaciju sa svesnim disanjem, preko pluća i pora, kao što ste to činili pri akumulaciji životne moći, ali sa jednom razlikom, da udišete obojeni eter i punite čitavo telo njim, umesto sa životnom silom. Izvodeći ovu vežbu treba da zadržite osećanje sjedinjenosti sa čitavim beskonačnim prostorom. Morate biti kao sasvim odvojeni od sveta. Neophodno je dobro se upoznati sa ovim neuo-bičajenim stanjem uma. U svakom slučaju morate izbeći gubitak svesti ili padanje u san. Ako se osetite umornim, bolje odmah prekinite vežbu i odaber-ite neko drugo vreme kada ste spremniji.

Nakon nekih uspešnih vežbi udisanja akaše putem disanja preko pora celog tela, možete krenuti dalje. Već smo čuli da je akaša primarni izvor, to jest sfera uzroka. Svaki nameran uzrok, poput želje, misli, neke

imaginacije stvorene u toj sferi zajedno sa dinamičnom koncentracijom snage volje, nepokolebljive vere i najvišeg uverenja mora se ostvariti pomoću elemenata, bez obzira na nivo ili sferu na kojoj se realizacija nužno mora mora izvesti. Ovo je jedna od najvećih magijskih misterija i univerzalni ključ za magičara, koji će tek kasnije shvatiti svoj domet, tokom kursa svog razvoja. Učenik bi uvek morao imati na umu svoj lični etički razvoj koji će mu svakako pomoći da čini samo dobra i plemenita dela. Naša sledeća vežba biće zadobijanje apsolutne kontrole elemenata pomoću akaša-principa, u sve tri oblasti. Vežba je sledeća:

Sedite u svom uobičajenom položaju udišući, preko pluća i svih pora, struju akaše i njom punite celo telo. Na ovom mestu bih napomenuo da se akaša ne može akumulirati na isti način kao životna sila. Pri samom udisanju, morate zamišljati da započinjete kontrolu četiri elementa. Smatrajte da ste veš stekli sposobnost vladanja elementima i da će oni ispuniti sve što naredite ili poželite, bez obzira na kojem se planu realizacija vaših želja mora odigrati. Morate pri svakom udahu osetitit svoju vlast nad elementima. Vera i ubedjenost u svoju kontrolu elemenata treba da bude nepokolebljiva i čvrsta. Ne smete sebi dozvoliti ni najmanju sum-nju. Svako ko savesno radi sve ove vežbe postići će apsolutnu kontrolu elemenata za duži ili kraći period vežbanja. Magičar koji je uspostavio magijsku ravnotežu u pogledu elemenata, u samom sebi, oplemenivši svoj karakter, i zadobivši najviše vrline i ideale, veoma brzo će postići ovu moć. Osetiće kako mu nadolazi vera pošto isključuje baš svaku sumnju. S druge strane, osoba koja nije radila dovoljno savesno, ili učenici koji su preskoči-li neke Korake i zanemarivali vežbe, osetiće sumnju pri nekim proble-mima, a uticaj elementa koji ga najviše obuzdava neće dopustiti da bude nadvladan. Učenik će kad tad shvatiti, zašto se tako visoko ceni savesnost i upornost u izvršavanju vežbi. Nijedan propust se ne sme pojaviti u toku razvoja, inače bi učenik zaostao, a neki od problema bi se mogli ispraviti samo uz najveće teškoće.

Učenik koji je savršeno siguran u svoje vladanje elementima će uskoro primetiti da je u stanju da el-emente projektuje na sve planove, van kao i unutra, veoma lako, tako da mu sve to izgleda kao dečja igra. Kad stigne dotle, magičar može preći na prenošenje moći elemenata u odgovarajući ritual. Već sam detaljnije go-vorio o ovom problemu, u poglavlju o ritualima. Magičar oblikuje neki ritual, po svojoj želji, pomoću položaja prstiju i gestova ruku, u koje on prenosi moć. Saglasno svom magijskom razvoju, on će svakako raspolagati dovoljnom količinom intuicije, tako da može sastaviti ritual koji odgovara elementu o kome se radi. On ga snabdeva sa samoodabranom rečju (formulom) i povezuje za odredjeni zvuk, koji odgovara elementu. Ovde je sasvim nemoguće napraviti grešku, jer su ovi rituali apsolutno individualni, to jest sasvim lični. Zbog toga, rituale koje je magičar sastavio za ovu svrhu ne treba nikome saopštavati! Svaka druga osoba mogla bi postići isti uspeh u ovladavanju elementima, koristeći ove rituale, a što bi svakako išlo na račun moći magičara koji je ustvari i sastavio te rituale. Ako osoba koja ne raspolaže magijskom zrelošću koristi takve rituale, pretrpela bi svakako velike štete a nanela bi nesreću i drugim ljudima, zbog kojih su se rituali upotrebili. Stoga budite veoma oprezni i odaberite onu vrstu rituala koji se mogu primenjivati i u najvećoj gomili, a da to niko ne primeti, na primer, ritual sa položajem prstiju u džepu. Pravi magičar će uvek smatrati ovo upozorenje kao sasvim opravdano.

Pre svega, magičar mora pokušati da sastavi jedan ritual za elemenat astralne sfere sa kojim će staviti u pogon moć tog elementa, a u isto vreme drugi ritual pomoću kojeg on može, ako to želi, odmah opet ras-tvoriti tu moć. Na isti način on treba da radi sa ostala tri elementa, stvarajuši tako pomoću svoje moći osam rituala za astralnu sferu i takodje osam rituala za materijalno ostvarenje. Čim rituali postanu na neki način automatski, pomoću dugog niza vežbanja i ponavljanja, biće dovoljno samo upotrebiti ritual, koji će odmah podstaknuti elemenat u delovanje, prema svrsi koju treba izvršiti. Ako magičar želi da se dejstvo (efekat) poništi biće dovoljno samo primeniti potrebni opozivajući (poništavajući) ritual. Ovaj metod bi trebao postati navika koja omogućava lako izvodjenje i bez ikakvog napora ili imaginacije uopšte.

Ranije sam napomenuo da magičar može postići sve, putem delovanja elemenata, kako u astralnom tako i u materijalnom svetu. Da bi se postiglo ovo stanje zrelosti, biće potrebna velika količina strpljenja, istrajnosti i upornosti. Čak i onda, kada se učenik razvi-ja sve više i više, na višim nivoima, on mora raditi ovladavanje elementima, sve dok ne postane pravi majstor, i ako je opsednut visokim idealima i željama da čini samo dobra dela da bi pomogao ljudskom rodu, Božansko Providjenje će ga blagosloviti, podarujući mu neočekivane sposobnosti, da većinu tih želja i ostvari.

***************************************************************

MAGIJSKI FIZIČKI TRENING (VI)

U ovom Koraku više nije neophodan nikakav poseban trening tela, nego ćemo praktično primeniti sve okultne moći koje je učenik stekao tokom kursa vežbi, pod uslovom da je pratio sve metode savesno i da su mu prakse postale navika. Učenik svakako može produbiti vežbe da bi postigao bolji uspeh. Nemoguće je opisati celokupnu praksu magije kojom bi učenik eventualno mogao ovladati, jer bi to ispunilo još jedan tom. Iz tog mnoštva odabraću samo neke od najinteresantnijih činjenica. U medjuvremenu, učenik je toliko sazreo da će bez izuzetka uspevati u praksi niže magije, naročito ako stremi samo visokim i plemenitim idealima.

SVESNO STVARANJE ELEMENTALA

Nasuprot mislima koje žive sa svojim oblicima u mentalnoj ili spiritualnoj sferi, “elementali” su bića sa odredjenim stepenom inteligencije koja je magičar svesno stvorio.

Takvi “elementali” su sposobni za ispunjavanje izvesnih zadataka na mentalnom planu i očigledno se mogu posmatrati kao magičareve poslušne sluge koji za sebe može stvoriti čitavu gomilu takvih sluga, zavisno od svrhe na koju cilja. Preko stvaranja “elementala” takozvane elementalno-magijske vrste, magičar može sve izvršiti u mentalnoj sferi bez ikakvog razlikovanja svoje ili tudje sfere. Navešću samo nekoliko primera upravo zbog velike raznovrsnosti. Pomoću “elementala” magičar može po volji uticati naduh neke druge os-obe, moje ojačati ili oslabiti čovekove mentalne i intelektualne sposobnosti, može zaštititi sebe ili druge od stranog uticaja, pretvoriti prijateljstvo u mržnju ili obrnuto, može stvoriti ugodnu atmosferu kod svojih pri-jatelja i dovesti pod kontrolu svačiju volju, koja još nije razvijena ili neocr-tana. Biznismen može povećati broj svojih kupaca, a “elementali” mu mogu koristiti i na mnoge druge načine. Pravi magičar će uvek biti nadahnut dobrim i plemenitim namerama i imati na umu altruistički motiv, ako cilja na najviši nivo magijske zrelosti. Praksa stvaranja “elementala” je veoma jednostavna i stvar je magičareve imaginacije, ali sledeća pravila se moraju razmotriti:

1. “Elementalu” treba dati oblik koji odgovara želji koja se želi ostvariti. Oblik treba stvoriti snažnom imaginacijom.

2. Obliku, takozvanoj posudi ili kućištu treba dati neku vrstu imena. sve što postoji, bilo u bosebnom obliku ili bezoblično ima ime, ako nema ime, ono ne postoji.

3. Zadatak treba utisnuti u “elemental” pomoću snage volje i imaginativne sposobnosti, to jest, treba dati zapovedničku naredbu s obzirom na vrstu dejstva koje treba stvoriti. I ovde se mora zadržati sadašnji ili imperativni oblikformule, baš na isti način koji sam opisao u poglavlju o nesvesnom.

4. Delotvornost treba utisnuti u “elemental”, bez obzira da li se radi o stalnom ili ograničenom dejstvu.

Ova četiri osnovna pravila treba poštovati, u svakom slučaju, ako se želi uspešno raditi sa “elementali-ma”. Praksu ću izraziti čak i još razumljivije a jedan ilustrativan primer može pokazati kako se to radi:

Pretpostavimo da magičar namerava podstaći nečije pamćenje ili neku drugu intelektualnu sposobnost pomoću jednog “elementala”, postupak je sledeći:

Magičar zamišlja veliki univerzalni okean svetlosti, od sjajne materije od koje oblikuje ogromnu kuglu svetlosti, sabijajući je, i, stoga, puneći je sve više i više pomoću svoje imaginacije sve dok ta kugla ne bude veličine od približno 30-50cm. Ovom akumulacijom svetlosti kugla je postala slična zračećem suncu. Sada magičar ovu svetlosnu kuglu impregnira željom i čvrstim uverenjem da će ona pokazati istu moć i osobinu za koju se pretpostavlja da će pojačati željenu mentalnu sposobnost, poput pamćenja, rečitosti, i tako dalje, kod odredjene osobe. Čim je magičar oblikovao ovo mentalno sunce ili kuglu, on mu mora dati podesno ime, re-cimo LUCIS ili slično. Pored toga, on odredjuje vreme kada ova kugla treba da utiče na mentalnu sferu osobe

izrazima poput ovih: “Moraš raditi u mentalnoj sferi dok ta osoba ne postigne željenu sposobnost na takav način da joj ta sposobnost postane navika!” Odredivši vreme, magičar naredjuje “elementalu” da se rastvori u, i vrati u okean svetlosti čim ispuni svoj zadatak. Magijski izraženo, rodjenje i smrt “elementala” odredjeno je baš na isti način kao i sudbina čoveka ili bilo kog drugog bića.

Imajući u vidu činjenicu da “elemental” ne zna ni za vreme niti za prostor, može se usmeriti ka mentalnoj sferi odredjene osobe. Njegovo odašiljanje se dešava sasvim iznenadno kao da se povezujuća spona izmedju same osobe i “elementala” kida. U istom trenutku, čovek se okreće nekom drugom poslu, prestaje i da se seća “elementala” koji je upravo stvoren. Čovek može ovom razdvajanju čak pridodati i neki pozdravni gest, baš kao što je to radio dok ga je stvarao. Sve ovo je sasvim prepušteno učenikovoj slobodi izbora koji bi, u sadašnjem stanju razvoja, morao biti sasvim sposoban sam dati takva i slična uputstva. što je takav “elemen-tal” odvojeniji od magičara, efektivniji će biti umentalnoj sferi osobe za koju je stvoren. On može delovati nezavisno u mentalnoj sferi i ni na koji način neće biti ograničen magičarevim duhom. S vremena na vreme, preporučuje se da se “elemental” ponovo napuni, da bi mu se dala veća moć širenja. Ovo se postiže pomoću pozivanja “elementala”, njegovim imenom, da se vrati iz mentalne sfere osobe, dajući mu više dinamike preko nove akumulacije svetlosti, i šaljući ga opet natrag. Čim “elemental” ispuni traženi zadatak, on će se sam ras-tvoriti u okean svetlosti. Ovaj primer će biti dovoljan da pokaže magičaru kako da stvori “elementale”.

Ovde opisan eksperiment veoma često koriste adepti u cilju nadahnjivanja i ojačavanja učenika nižih standarda. Predjimo sada na još jednu, prilično sličnu temu koja nas upoznaje sa takozvanim Larvama:

Razlika izmedju “elementala” i larve uglavnom je činjenica da je magičar svesno stvorio “elemental”, dok se larve same formiraju nenamerno, u odgovarajućoj mentalnoj sferi, kao rezultat jakog duševnog uzbud-jenja, bez obzira o kojoj se vrsti uzbudjenja radi. što je uzbudjenje jače, osoba taloži (otpušta) više mentalnog materijala, i larve postaju sve jače, gušće i sposobnije za život, naročito u slučaju pravilnih i čestih ponavl-janja istog psihičkog uzbudjenja. Ovo nenamerno stvaranje larvi dešava se u svakom ljudskom biću, bilo da je magijski trenirano ili ne, mlado ili staro, inteligentno ili ne, bez obzira da li to osoba zna ili ne. Ako psihičko uzbudjenje bledi, usled činjenice da baš nikakva pažnja nije posvećena uznemirujućoj stvari, i larva će takodje nestajati, malo po malo, sve dok se konačno ne rastvori. Prema tome u mentalnoj sferi traje stalno radjanje i umiranje larvi, prirodno o trošku mentalne materije svakog ljudskog bića. Mi ove dogadjaje izazivamo svojim duševnim uzbudjenjem. Razlozi mogu bitii veoma različiti, obično briga, žalost, tuga, strah, mržnja, zavist i slični koji ih stvaraju. Oblik koji larva pokazuje zavisi od uzroka psihičkog uzbudjenja i uvek je simbolički. Svako ko nešto zna o simbolizmu steći će jasnu predstavu o ovom problemu, na primer, srce će uvek simbolizovati misao ljubavi, strela ili munja misao mržnje, i tako dalje. Uprkos činjenici da larve, te nepoželjne mentalne stanov-nike ne mogu videti obična ljudska bića, one ipak postoje, i dobro uvežbani magičar ih može opaziti na mentalnom planu. Kod senzitivnih ili nadražljivih ljudi, mentalna materija se mnogo lakše odvaja pa je stvaranje larvi očigledno lakše i snažnije. Takvi ljudi upropašćuju sami sebe, svoje zdravlje, naročito nerve, a takodje oštećuju i svoje intelektualne sposobnosti i obuhvataju i ostale sugestivnije ljude. Sve vrste masovnih psihoza potiču odavde. Nema potrebe za detaljnim opisivanjem masovnih psihoza, pošto će svako imati svoja istraživanja i iskustva u vezi sa tim problemom.

Očigledno je da larva postaje sve jača, što se čovek više vraća uzroku psihičkog uzbudjenja i što više obraća pažnju na njega. Svaka larva, budući da je veoma čvrsto zgusnuta, uvek će pokazivati veliki nagon za samoodržanjem i pokušaće da što je više moguće produži trajanje života. Iz tog razloga, one stimulišu um date osobe, pokušavajući u svakoj prilici, da odvuče njegovu pažnju na uzrok uzbudjenja i da ga stalno oživljava. Takva dobro hranjena larva može postati kobna za senzitivnog ili emotivnog pojedinca, i brojni mental-ni poremećaji poput manije proganjanja i slični su rezultat njenog uticaja. Koliko mnogo ljudi živi u pogrešnom uverenju da ih posećuju i uništavaju crni magičari, dok su oni, ustvari, žrtve svojih ličnih uobraženja, ili da kažemo precizno: žrtve larve koju su sami stvorili. Takvi ljudi obično otkriju sve o tom problemu, ali ne pre nego što napuste svoje smrtno telo. Samo mali broj osoba je zaista magijski posećen. Pomislite na brojne nevine žrtve Inkvizicije u prošlosti! Nema sumnje da postoji neka korist za prosečnog čoveka u tome što je stari poredak promenuo plodno mesto za novi, jer “ako je čovekova vera loša, bar se neće poboljšati spalji-vanjem”. Medjutim, čovek je izbacio dete zajedno sa vodom u kojoj ga je okupao, ne dodirnuvši korene stvari, i ne potvrdjujući više zakone.

Magičar će sada shvatiti, zašto se toliki naglasak stavlja na važnost samoposmatranja, kontrole i vladanja mislima na početku praktičnog dela ovog rada. Ako nije doveo misli pod kontrolu svoje snage volje, u toku

svog razvoja, on bi nesvesno stvarao larve koje bi pre ili kasnije mogle postati kobne za njega.

Dalje, opisaću još jednu grupu bića koja postoje u mentalnoj sferi, i to kgrupu fantoma ili fantazmi. Razli-ka izmedju larve i fantoma je sledeća: Larva je sasvim nesvesno usvojen oblik u mentalnoj sferi, koji odgovara motivu jedne ili ponavljane psihičke emocije, dok fantom prima odredjen oblik koji potiče iz Čovekove uobra-zilje. Baš na isti način kao što se dešava kod larvi, fantom se isto tako pojačava, oživljava i pokreće pomoću ponavljane evokacije (prizivanja) slike, bez obzira od kakve materije bila, i on će biti u stanju da utiče ne samo na mentalni ili astralni plan već i na materijalni nivo. Dva primera mogu poslužiti ilustraciji ove teme:

Najizrazitiji primer je takozvana magijska manija proganja-nja koju ću opisati sa dva stanovišta, u odno-su na fantome. Postoje izvesna ljudska bića sa urodjenim mrkim pogledom ili sa demonskim crtama, a čija spoljašnja pojava, prema tome, daje utisak crnog magičara a koji, verovatno, nema ni najnejasniju ideju o bilo kojoj ljudskoj nauci, a o magiji recimo baš nikakvu. Nekoj lako-sugestivnoj, emocionalno uzbudljivoj ili bolje sujetnoj osobi dovoljno je samo da se sretne sa takvom vrstom čoveka, bilo u poslu ili u ličnim stvarima, i naš “test-subjekt” kako ćemo ga nazvati, odmah će imati osećaj jake odvratnosti ili antipatije prema neprijatelju. Sada se može desiti i da naš tip pokazuje kapriciozno ponašanje, bez želje da tako postupa, možda čak i ne znajući to. Prva misao, koja ulazi u um “test-subjekta” biće, da se on suočio sa crnim magičarem. Možda, iz nekih razloga, ova probna osoba ne razmišlja previše o ovoj vrsti čoveka, a prvi korak prema samosugestiji je već učinjen. Pre ili kasnije sitni neprijatni svakodnevni incidenti počeće da se dešavaju test-osobi. Uzrok tih incidenata neće nikad biti razjašnjen, ali krivica za njih jednostavno će se svaliti na onog našeg tipa čoveka. Od sada, pažnja se pokrenula, čovek posmatra samog sebe i slika “tipa” postaje sve odredjenija. Čovek se već počinje osećati progonjenim. Oči postaju sve svetlucavije, njegova pojava se javlja u snovima, slika postaje življa, ponekad eventualno se čak pojavljuje na otvorenom dnevnom svetlu i konačno čovek stalno živi pod utiskom da je svakog časa progonjen. Pomoću veoma žive imaginacije, slika se može zgusnuti do tog ste-pena, da ona postaje vidljiva čak i drugim, slično senzitivnim osobama. Osećanje progonjenog na ovaj način, naša test-osoba može dokazati u svemu, čak i najgore, kad slika stalno deluje na njegov um. On traži pomoć, počinje se moliti i čini sve od sebe da bi oterao ovaj užasan uticaj; dobija nervni slom, postepeno postaje lud i završava bilo vršeći samoubistvo ili u duševnoj bolnici do kraja svog života. Fantom je ispunio svoj zadatak.

Kako je užasan šok, ako bi takav duh morao ubediti sebe u mentalnoj sferi, da je to bilo izvršenje dobro organizovanog magijskog samoubistva! Kako gorko razočarenje! Naš “tip-čovek”, svakako, nema nikakvog pojma šta se dešavalo i zaista on nikada neće shvatiti da on nije bio ništa drugo već sredstvo za smrt. Nje-govo lice, njegovo ponašanje bili su samo oblik, kalup, od kojeg je naš “test-subjekt” stvorio razarajuće biće, fantoma čija je žrtva na kraju postao. Takvi i slični tužni primeri dešavaju se češće nego što biste verovali; ponekad brže, drastičnije, a u drugim slučajevima, sporije, podmuklo, lukavo. Ali ako biste se usudili da kažete tako progonjenoj osobi istinu, nikad vam ne bi verovala zato što fantom veoma dobro zna da spreči bekstvo svojim žrtvama. Ako vodeća ruka Božanskog Providjenja odvede takvu nesrećnu progonjenu osobu do pravog magičara koji otkriva fantomovu prevaru, on će s suočiti sa veoma teškim zadatkom da ubedi žrtvu, da ga izvede na pravi put i da ga nauči drugačijem, normalnom načinu mišljenja. Poneki put, ako je žrtva potpuno pod čarolijom fantoma, pomoćnik će morati da se veoma silovito umeša, zaista, s vre-mena na vreme, čak i drastično, da obnovi mentalnu ravnotežu pojedinca.

Drugi primer pokazuje istu pojavu ali sa drugačijim osnovnim motivom:

Ovde se moramo pozabaviti sa fantomom erotizma: Rodjenje takvog fantoma ako se uopšte može up-otrebiti izraz rodjenje dešava se na licu, lepom telu žive osobe, ponekad samo slici, pornografskoj islustraciji ili nečemu sličnom u cilju izazivanja strasti, polnog nagona, bez obzira da li ta osoba pripada ženskom ili muškom polu. Ako se neko zaljubi, a nema baš nikakve prilike da zadovolji svoju ličnu žudnju, jače i silnije će rasti ta žudnja, istovremeno jača volja i javljaju se fantomovi nagoveštaji, pošto on potpuno cveta na mislima žudnje. što se više ta osoba pokušava odupreti toj nezadovoljenoj ljubavi, fantom će postajati sve nametljiviji. Prvo će se javiti u snovima i dozvoliti svojoj žrtvi da se gosti najdivnijim ljubavnim ushićenjima. Malo kasnije on će izazvati seksualni instinkt i dopusti-ti seksualni odnos u snovima žrtve. Polucije stvorene na ovaj način pomoći će fantomu da postane gušći i da sve više i više utiče na žrtvu, zato što sperma predstavlja koncen-trisanu životnu silu koju fantom sisa poput vampira. Ovde se ne radi o materijalnoj spermi, već o animalnoj životnoj sili koja je akumulirana u spermi. črtva gubi tlo pod svojim nogama, snaga njene volje se smanjuje i fantom postepeno likuje.

Ako sudbina nije naklonjena takvom čoveku da ga na vreme pros-vetli ili da ga odvoji na pravi način, fantomov način delovanja će rezultirati opasnijim posledicama. Osoba postaje zbunjena, prestaje jesti, nervi su previše nadražljivi i slično. Ljubavni fantom se pomoću nezadovoljene strasti može zgusnuti u tom stepenu da može poprimiti telesne oblike, navodeći svoju žrtvu na onaniju i drugu veštačku stimulaciju polnih organa. Hiljade ljudi su postale žrtve fantoma izvršavajući samoubistvo kao rezultat razočaranja u ljubavi ili nezado-voljene strasti. Ovaj problem nas podseća na istinite pojave srednjevekovnih inkuba i sukcuba i sudskih proc-esa vradžbinama koje su povezane sa tim. Zaista, veoma opasno zadovoljstvo!

U svetlu dva prethodna primera, magičar može istražiti aktivnost fantazmi, i biće u stanju da sam obli-kuje takve utvare (prividjenja). Ali ne zaboravite: pre ili kasnije on uvek rizikuje da potpadne pod njihovu vlast i uticaj. On zna šta se dešava kod normalnog prosečnog pojedinca i kako da te fantazme stvori sam magijskim putem, medjutim nikad se ne može nagovoriti da sam izvodi takve vežbe, imajući uvek na umu magijsku rečenicu: “Ljubav je zakon, ali ljubav pod jakom voljom”.

Ostala je još jedna tema za opisivanje i to fantazmi ili senki.

Fantazme su oživljene predstave već umrlih ljudi. Ovoj temi ću posvetiti naročitu pažnju da bi se iz-begle mnoge greške, i omogućiti svakome da odvoji plevu od žita. Čim ljudsko biće napusti svoj smrtni okvir, ono je odmah u četvrtom stanju agregacije, obično nazivano “onostrani svet”. Bez neke posredujuće sup-stance, nemoguće je tom biću da deluje na našu trodimenzionalnu sferu, baš kao što riba ne može plivati bez vode. Ista stvar preovladjuje i nad bićima koja su veš prešla u onostrani svet. Pominjanje, hvaljenje, žaljenje pokojnih, svako sećanje na njih ili pohvala, stvoriće i oživeti imaginarne slike mrtvih, koje će, usled čestog ponavljanja, imati produženo trajanje života. Ova vrsta fantazmi se javlja, u velikom broju, takozvanim spiritistima, prizivačima, prorocima, itd. Aveti (vampiri) i utvare nisu takodje ništa drugo već fantomi koji se održavaju, zgušnjavaju i bujaju na osećanju i privrženosti ožalošćenih, kao što se dešava u slučaju senki. Ovo se lako može dokazati pozivanjem na različita mesta, u istom trenutku, jednog bića koje se odmah manifestu-je u svim pravcima preko takozvanih medijuma, što znači da je to samo manifes-tacija fantoma umrle osobe, jer se može stvoriti stotine fantoma.

Veoma je žalosno da su spiritistički medijumi ove fantome uvek smatrali za prave mrtve osobe. Baš u ovome je učinjeno mnogo zla, samoobmana i prevara. Može se videti, na primer, da jedan od medijuma komunicira sa poznatim liderom ili generalom, drugi sa umetnikom, treći sa Svecem, na drugom mestu sa Faraonom i odmah zatim sa andjelom.

Stoga uopšte nije začudjujuće to što će se ovo polje znanja sretati sa mnoštvom protivnika i obmanjivača, zbog količine njegove samoobmane. Nije čudno ni to da fantom ima tako jak instinkt samoodržanja da se može predstaviti kao vampir medijumu ili čitavom krugu ljudi, i zaista postaje fatalan i za najbliže susedstvo.

Sve ovo, naravno, ne znači da pravi magičar koji vlada četvrtim stanjem agregacije, to jest akaša-principom, ne bi bio u stanju da uspostavi komunikaciju sa umrlom osobomili sa intelektom koji se još nije otelotvoravao. Ovu praksu sam već naveo u poglavlju o medijumskom pisanju. Pored toga, svaki magičar je u stanju da stvori kućište, oblik, pomoću imaginacije, prenoseći ga u četvrto stanje agregacije, i da nagovori ili čak prisili pravo, željeno biće da udje u taj oblik i manifestuje se spoljašnjem svetu. Ova praksa pripada polju nekromantije ili magije prizivanja i nema nikakve veze sa opšte poznatim spiritizmom. Pravi magičar će ovu praksu primeniti samo u ekstremnim slučajevima, i neće prizivati bića iz njegove sfere, jer sve što biće četvrtog stanja agregacije može da kaže ili ispuni u materijalnom ili astralnom svetu, isto to može postići i sam magičar putem svoje zrelosti.

PRIKAZ SVIH VEŽBI ŠESTOG KORAKA

I. MAGIJSKI MENTALNI TRENING:

1. Meditacija o sopstvenom duhu

2. Postizanje svesti o čulima u duhu

II. MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING:

1. Priprema za ovladavAnje akaša-principom

2. Svesno uvodjenje u trans pomoću akaše

3. Ovladavanje elementima pomoću individualnog rituala iz akaša-položaja

III. MAGIJSKI FIZIČKI TRENING:

1. Svesno stvaranje bića;

a) Elementali

b) Larve

c) Fantazme (senke)

d) Fantomi

KRAJ ŠESTOG KORAKA

KORAK VII

MAGIJSKI MENTALNI TRENING (VII)

U šestom Koraku učenik je naučio kako da postane svestan svog duha, da svesno deluje u telu kao duh i takodje da svoja čula koristi svesno.

Na ovom stupnju, on će svesno pratiti osobine duha ili mentalnog tela, i koristiti ih. Naravno, i ovde kao i svugde, treba uzeti u obzir analogije elemenata. Već je pomenuto ranije da se elemenat vatre može pretvoriti u svetlost i obrnuto. Bez svetlosti, za oči ne bi uopšte postojao nikakav prijem boje, dakle ne bismo mogli koristiti oči bez postojanja svetlosti. Sa tog stanovišta, sasvim je očigledno da je čulo vizuelnog opažanja ana-logno vatrenom elementu. Ovaj elemenat, u pogledu duha, pokazuje Volju kao specifičnu osobinu. Mentalno svojstvo koje pripada vazdušnom elementu jeste intelekt sa svim svojim aspektima, a pripisano je sluhu. Vodeni elemenat duha se izražava u osećanju ili u životu. Ova tri elementarna principa duha, recimo vatra, vazduh i voda zajedno, stvaraju zemljani princip duha, koji se pokazuje u svesti kao specifičnoj osobini Akaša-princip, u svom najprostijem obliku, manifestuje se u savesti.

Magičar će odmah razumeti veliki značaj ovih analogija, ako se već razvio dotle daje postigao magijsku ravnotežu, u astralnom telu, pomoću introspekcije (samo-posmatranja. Sledeći zadatak koji mu se postavlja jeste da analizira svoj duh i da otkrije koji od elemenata preovladuje u njemu.

U slučaju ljudi koji imaju veoma jaku volju, koja ne znači tvrdoglavost, preovladavaće, naravno, vatreni elemenat. Ako intelekt ili inteligencija sa svim svojim vidovima preovladuje u magičarevom duhu, pretposlav-lja se da je jači elemenat vazduha. U slučaju magičara koji bi, pre svega, imao emocionalni karakter, elemenat vode će igrati glavnu ulogu u njemu. Ako ima slabo pamćenje, svest će biti veoma često napadana, i može se sa sigurnošću reći da preovladuje elemenat zemlje.

Ova klasifikacija služi da uspostavi efikasnost elemenata u duhu i da rasporedi razvoj, tako da se slabiji el-ementi uravnoteže pomoću odgovarajućih vežbi koncentracije i duboke meditacije. Magičar ne sme dozvoliti ni vatrenom principu, a ni principima vode, vazduha ili zemlje da preovladaju, i mora znati kako da klasifikujc svoje vežbe na takav način, da intenzitet njegovog rada neutrališe elemente. Dozvolite mi da detaljno objas-nim ovaj problem u svetlu jednog primera.

Ako pretpostavimo da je magičarev intelekt na veoma visokom nivou a njegova volja slaba i nije dorasla zrelosti njegovog intelekta, tada on mora pokušati da ojača svoju volju odgovarajućim vežbama koje će istaći vatreni princip u duhu. On bi trebao uglavnom odabrali vežbe kojima se uvežbavaju oči, dakle vežbe optičke imaginacije, s obzirom da oči odgovaraju vatrenom elementu.

Međutim, ako magičar ima jaku volju a slab intelekt, dolazimo do zaključka da on mora obratiti najveću pažnju sluhu pomoću vežbi imaginacije, tj., on mora izabrati one vežbe koncentracije i meditacije koje u pot-punosti zapošljavaju uši.

Ako bi pak magičar posedovao jaku volju i veoma dobar intelekt, a njegov emocionalni život ili njegova osećanja nekako zaostaju, onda će on morati učiniti svoj duh emotivnijim, što može postići preko takvih vežbi imaginacije i meditacije koje veoma jako utiču na osećanje. Ako bi magičar primetio da njegovo astralno kao i mentalno telo uglavnom teže (naginju) ka elementu zemlje, recimo da mu misli veoma sporo ulaze u um i da se (lako) rastužuje, to ukazuje da preovladuje elemenat zemlje i da on pre svega mora uvežbavati svoju svest pomoću podesnih vežbi.

Magičar mora razvijati svoj duh ka savršenoj harmoniji u pogledu elemenata, i birati vežbe koje odgo-varaju elementima i, istovremeno, čulima tako da se volja ili htenje, dakle vatra, intelekt, dakle vazduh, osećanje, dakle voda i svest, odnosno zemlja pojačavaju i razvijaju ravnomerno.

Rezultat ovog opisa je sledeća tabela koju ću dali radi pregleda:

Elementi: Vatra: Vazduh: Voda: Zemlja: Akaša;

Čula Oči Uši Opažanje Ukus/ Miris Sve u svemu

Osnovne osobine duha Volja Intelekt Osećanje Svest Savest

Vežbe u koncentraciji i meditaciji

Optičke Akustičke Emocionalne Proširenje svesti Ostvarivanje

stvarnosti

Akaša-princip se razvija iz koncentracije, i nema potrebe za navođenjem pojedinosti. Takodje je izlišno navodili pojedine vežbe koncentracije i meditacije, jer zavisno od specifične osobine elementa, koji preovlad-juje u njemu, učenik ih može lako sastaviti. On će odabrati imaginacije predmeta, slika, itd., za sve vežbe kon-centracije, ako ima slabu volju. Na kraju krajeva, on je već prošao kroz te vežbe u drugom Koraku ovog kursa. Gornja tabela usklađenosti je takoreći putokaz, neka vrsta kompasa za otkrivanje preovlađujućeg elementa, i vežbi koje treba intenzivnije obavljati Kao rezultat ili uspeh ove hermetičke klasifikacije, akaša-princip će mu se sam otkriti.

MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING (VII)

Veoma specifična tema kojom ćemo se baviti u ovom Koraku, odnosi se na razvoj astralnih čula u pogledu elemenata. U svakom slučaju, magičarevo astralno telo je već uvežbavano i razvijano tokom svih prethodnih vežbi, pa ipak, postoji potreba za vanrednom obukom u slučajevima slabih moći za neku od sposobnosti, budući daje svako ljudsko biće različito nadareno. Stoga, biće zgodno ovde navesti vežbe koje će osposobiti magičara da čula astralnog tela razvije brzo i bez teškoća.

U magijskom mentalnom treningu Šestog Koraka, učenik Je naučio da postane svestan tvog duha, i da deluje kao duh preko astralnog i materijalnog teta. Shodno tone, pozabaviću se jednim od najfascinatnijih problema, i to problemom vidovitosti. Objavljeno Je mnogo knjiga na tu temu, ali one koje su mi dolazile do ruku nisu nudile ni najmanje praktične koristi magićaru. Zbog toga je, zaista, veoma korisno temeljno obraditi polje vidovitosti.

Opšte govoreći, vidovitost označava drugo čulo vida, kako se popularno nazivu, ili moć viđenja, bez korišćenja oka, onih događaja koji se dešavaju na udaljenosti, u tom trenutku, u budućnosti ili su se desili u prošlosti, ili viđenja nestalih (umrlih) ljudi. Veoma mali broj autora je opisao ovu moć sa psihološke ili neke druge tačke gledišta, i zato će naš sledeći zadatak biti da veoma temeljno proučimo pojavu vidovitosti. Pre svega, magičar će shvatiti da postoje različite vrste vidovitosti. Glavna vrsta je urođena sposobnost vidovito-sti koja je njenom nosiocu već (sada) podarena u nevidljivom svetu ili ju je sa sobom doneo iz prethodnog otelovljenja u svoje sadašnje postojanje. Ova vrsta vidovitosti je najbolja, ali veoma mali broj ljudi je koristi, i koji su kao rođeni vidovnjaci bez ikakvih napora razvili tu sposobnost do tog stepena da je mogu neposredno praktikovati. Druga vrsta vidovitosti je ona koja se usled nevoljnog pomeranja elemenata u duhu, dešava sponatano, i stoga je treba posmatrati kao patološki simptom. Stanje šoka u slučaju teških bolesti takode može prouzrokovati sposobnost vidovitosti. To se obično dešava u slučaju ljudi koji gube svoju ravnotežu kao rezultat udarca, nervnog sloma ili inače putem fizičke ili psihičke traume, gde će se kao prateća okol-nost pojaviti jedna vrsta vidovitosti u više ili manje prepoznatljivom obliku. Naravno, ova vrsta vidovitosti je nepoželjna za magičara, jer će pre ili kasnije odvesti ka potpunom nervnom slomu, koji ne samo da povlači totalni gubitak ove moći, već je i štetan po zdravlje i veoma često izaziva preranu smrt. Vidovnjaci ove vrste su zaista veoma jadni, čak i onda kada bi njihov uspeh bio ubedljiv dokaz. Ovoj kategoriji pripadaju sve osobe koje su, posedujući medijumske predispozicije, nagovorene na vidovitost od strane nekih bića. Ova vrsta nije preporučljiva za magijskog praktičara, zato što ljudi poput ovih obično završavaju u ludnici. Veliki broj osoba koje su odvedene u Duševne Bolnice a koje su se petljale sa problemima spiritizma bez pouzdanog vodjstva, mogu za svoje očajno stanje okriviti spiritizam, i ni najmanje nije bitno da li su motivi tog proučavanja bile ozbiljne namere, puka radoznalost ili bilo šta drugo što ih je navelo.

Još jedna vrsta izazivanja vidovitosti, koja takode spada u ovu vrstu, je prisilno stvaranje ove moći pomoću raznih droga, kao što su opijum, hašiš, “meskalin” (pejotl), soma. itd. Ovo magičan uopšte neće zanimati, jer će većina tih ljudi postali žrtve zavisnosti od tih opasnih droga, koje parališu moralne i intelektualne moći, snagu volje i na kraju nervni sistem, šteteći, naravno, i zdravlju i razvoju. Milioni takvih slučajeva su zabeleženi na Istoku ali se naveliko dešavaju i na Zapadu kao i u ostalim civilizovanim zemljama.

Magičar sigurno ima povoljnu priliku - dok još ne postigne neophodnu zrelost - da se uveri u postojanje vidovitosti i drugih natprirodnih pojava na ovaj ili onaj način, ali obično - i što je najgore - on se ne zaustavlja na tom uverenju; i on, takodje, može postati žrtva opojnih sredstava i zapasti u isto stanje u kojem se nalazi ogroman broj drogiranih osoba. Iz tog razloga, ja neću u ovoj knjizi opisivati nijedan metod koji bi nama-mio magičara da eksperimentiše sa takvim stvarima već ću samo izneti sasvim bezopasne metode, koji će omogućiti vidovitosti da se pojavi automatski, u skladu sa duhovnom zrelošću i kao prateća okolnost vise inicijacije.

Sledeća vrsta vidovitosti je ona koja je izazvana oštećenjem ili privremenim gubitkom nekog čulnog organa, a u slučaju vidovitosti taj organ će biti oko. Većina knjiga koje poučavaju vidovitosti zurenjem u neki predmet, magijsko ogledalo, kristalnu kuglu ili u drago kamenje je očigledno dobra, ali one ne odgovaraju svakome. Ta pomagala za razvoj vidovitosti su upotrebljiva jedino u rukama uvežbanog magičara, jer ona nesmeju izazvati vidovitost nadraživanjem “nervus opticus-a” nego su samo namenjena da posluže kao puka pomoć oku, koje je već svesno uvežbano. Sa magijske tačke gledišta, nijedan pomoćni izum, ma koliko on bio hvaljen ili oprezno izveden, ne može stvoriti dar vidovitosti. Ta sposobnost zavisi (1) od talenta i (2) od psihičkog i astralnog razvoja i zrelosti magičara.

Naredna poglavlja u kojima ću prikazati kako se prave fluid-kondenzatori, takođe će uključiti i uputstva za pravljenje magijskih ogledala i ostalog pribora.

Magičar ne sme da zaboravi da su svi ti izumi i ovde pomenuti pribori, samo nedovoljna pomogala, i ni u kom slučaju nisu pravi činilac koji stvara željeni rezultat, istinsku vidovitost.

Pomenuću na kraju i poslednju vrstu vidovitosti koja se dešava kao prateća pojava ispravnog magijskog razvoja, a koja se izaziva putem sistematskog izlaganja (systematic display) čula, u ovom slučaju, vidovitih očiju. Odlučio sam da u ovoj knjizi navedem jedan tajni magijski metod koji do sada nije pomenut ni u jednom drugom delu, a koji je izvanredno koristan sa magijske tačke gledišta i analogije sa zakonima elemenata.

Praksa razvoja astralnih čula sledi dole.

MAGIJSKA VIDOVITOST

Pre nego što počnem opisivati odgovarajuću vežbu, moram staviti kao uvod da se mi ovde bavimo as-pektom svetlosti. Kao što znate, svetlost je jedan vid vatre, i stoga je analogna volji i očima. Prema tome, suština je u ovom eksperimentu pojačati imaginaciju svetlosti tj. zamišljati svetlost optički u tolikoj meri da bi se mogao postići željeni uspeh.

Zauzmite svoj asana-položaj i zamišljajte da usisavate univerzalnu svetlost - po obliku i sjaju sličnu našoj sunčevoj svetlosti - iz svemira u svoje telo, bilo preko plućnog disanja i disanja kroz pore ili samo imaginarno. Posmatrajte svoje telo kao šupalj organ sasvim ispunjen tom univerzalnom, sjajno-belom svetlošću. Sada koncentrišite osobinu vidovitosti na tu svetlost u telu, tj., zamišljajte da svetlost prodire kroz sve, vidi sve i gleda kroz sve. Ni prostor ni vreme nisu nikakva prepreka toj svetlosti. Vaše uverenje u tu osobinu svetlosti mora biti čvrsto kao kamen i ni najslabija sumnja ne sme da se pojavi. Ako ste religiozni biće vam lako da verujete da ova univerzalna svetlost predstavlja deo Boga, koji poseduje sve ovde opisane osobine. Čim ste usisali svetlost u svoje telo, na ovaj način, zajedno sa navedenim osobinama, i ako možete unutra osetiti njenu napetost i probijajuću (prožimajuću) moć, prikupljajte svetost pomoću svoje imaginacije iz nogu i ruku ka glavi, sabijajući tu svetlost do te mere da ona obuhvati i obe očne jabučice. Mažete ispuniti prvo jedno pa onda drugo oko nagomilanom svetlošću, kao što je već opisano, ako vam taj način vise odgovara.

Postoje magičan koji razvijaju i oživljavaju vidovitost samo u jednom oku, ostavljajući drugo slobod-nim i nerazvijenim. Ostavljamo učeniku da sam proceni da li je ovaj metod vredan oponašanja ali, po mom mišljenju, daleko je bolje ravnomerno pripremiti oba oka za vidovitost čim ste izveli akumulaciju svet los ti u očnim jabučicama, zamišljajte da su vaše oči dobile sve moći koje su koncentrirane u svetlosti. Istrajte u ovoj vežbi najmanje 10 minuta, i ako ste sasvim sigurni d su vaše oči, koje su imaginarno ispunjene univerzalnom svetlošću takode poprimile svojstvo te svetlosti, pustite da se ta svetlost ponovo raziđe, pomoću imaginacije, bilo direktno iz očiju u univerzalni okean svetlosti, bilo da uđe u vaše telo u svom originalnom obliku, i odatle se rastvori u univerzalnu svetlost. Oba ovde opisana metoda su podjednako dobra, a rezultat će biti isti. Važna stvar je da će oči, čim se oslobode svetlosti, postati ponovo prijemljive na normalan način Ovo je potrebno iz prostog razloga što astralne oči magičara, razvijene na ovaj način, ne bi smele postati preosetljive toliko da ne bi bile u stanju da raspoznaju šta vide normalne a šta vidovite oči. Ako pretpostavimo daje magičar propustio da rastvori koncentrisanu svetlost, njegove oči bi verovatno ostale vidovite i on bi jedva bio u stanju da pravi razliku između materijalnih i duhovnih stvari. Zato on svoju moć vidovitosti mora držati čvrsto pod kontro-lom, i dopustiti joj da deluje samo onda kada on smatra da je to poželjno. Čestim ponavljanjem ove vežbe, magičar će postići takvu veštinu da on može dopustiti svom vidovitom oku, takozvanom “svetlosnom oku”, da funkcioniše na nekoliko sekundi. Oči pripremljene na ovaj način, bilo zatvorene ili otvorene, mogu videti sve što magičar želi, i to u kristalnoj ili staklenoj kugli, na uglačanom ormanu ili magijskom ogledalu, njegovo vidovito oko videće sve. Kvalitet vidovitog opažanja zavisi isključivo od čistote njegovog karaktera.

Jedan izvanredan lek koji doprinosi bržem uspehu i blagotvorno utiče na fizičke oči, tako da ljudi koji pate od slabog vida ili od očnih bolesti koje mogu imati koristi ne samo sa magiske tačke gledišta veĆ takodje i sa medicinske, jeste preparat magijskog olftamičnog (očnog) vatrenog losiona,

Potrebni su sledeći sastojci;

1. Velika boca dcstilovane vode koju možete naći u svakoj apoteci ili dispanzeru.

2. Nekoliko cvetova kamilice (suvih ili svežih)

3. Malo biljke vidac (Herba Euphrasia) takodje sveže ili suve

4. 7-9 tankih prutića od vrbe ili leske koje možetc naći u poljima. Sa njih treba skinuti lišće, ravno po-drezati i vezati konopcem na nekoliko mesta. Osušite snop prutića kraj tople sobno peći, na suncu ili na promaji,

5. Trebaće vam i komad filter-papira i mali levak.

Sada možete početi sa pripremom losiona za oči. Uspite 1/4 litre aqua destillata - destilovane vode - u čistu posudu, stavite na vatru i kada počne ključati, dodajte dve pune kafene kasičice cvetova kamilice i jednu punu kasičicu Herba Eufrazije. Neka sve proključa samo na par sekundi, pa skinite sa vatre i pokrijte poklop-cem. Nakon 10 minuta, procedite to u drugu posudu. Kada se čaj ohladi uzmite snopić vrbovih ili leskovih prutića, upalite slobodne krajeve na otvorenom plamenu i pustite ih da gore. Zatim uronite zapaljene krajeve u čaj. Pri tome, materijalni elemenat vatre se prenosi u čaj koji se već može posmatrati kao fluid-kondenzator. O tome ću detaljno pisati u sledećem poglavlju. Sada procedite ovaj fluid kondenzator kroz levak sa filter-papirom u drugu čistu posudu. Ovo filtriranje je važno da bi odstranilo eventualne otpatke, deliće ugljena iz pepela, koji su ostali pri uranjanju zapaljenog snopića u tečnost. Naspite čaj u činiju ili tanjir i stavite ispred sebe.

Sada udahnite elemenat vatre, preko pluća ili pora ili preko oba organa istovremeno, u svoje telo i sas-vim ga ispunite tim elementom. Kod ove projekcije, ne treba pridati veću pažnju intenzitetu toplote, pošto ćete je osetiti u svakom slučaju, već tome da ne zaboravite da vatreni elemenat mora biti nosilac vaše želje koju ste preneli na taj elemenat putem svoje imaginacije. Nakon što ste na vatreni elemenat preneli svoju zelju da imale snažnije (sposobnije) fizičke (materijalne) oči i razvijene astralne oči na isti način kao što ste iz-vodili eksperiment s akumulacijom svetlosti, projektujte elemenat vatre, bilo preko solarnog pleksusa, jedne od ruku ili disanjem, u tečnost. Ako imate osećaj da projekcija nije dovoljna, ponovite ogled nekoliko puta, ali ne vise od 7 - 9 puta. Time će se tako pripremljen kondenzator u stvari pretvorili u jaku esenciju koja ne samo da Ima veoma povoljno dejstvo na vid, već takode pojačava, oživljuje i razvija astralna čula. Sada zatvorile fluid-kondenzator u čistu bocu i držite ga na hladnom maslu. Ovaj oftalmični vatreni losion može se koristili za jačanje vida ili u magijske svrhe. U slučaju slabog vida. treba samo kanuli ovaj tečni kondenzator u oči, bez ikakvog oklevanja, pošto kombinacija ove dve biljke deluje anti-inflamatomo (protiv-upalno) i kao sredstvo za ok akrepljenje očiju (očni tonik), a za magijsku praksu, to jest za razvoj astralnih čula, biće dovoljno ovlažiti komad pamučne vate umotane u gazu ili traku čistog platna, i koristiti to kao obloge tokom eksperimenta oživljavanja očiju svetlošću.

Kasnije, kad se astralne oči bolje razviju, obloge sa fluid-kondenzatorom mogu se izostaviti i biće do-voljno samo izvesti akumulaciju svetlosti u očnim jabučicama. Nakon čestog ponavljanja, kada se fizičke oči već razviju ovim svetlosnim vežbama, čovek treba samo da usmeri pažnju na astralno oko sa željom da bude

u slanju da njim gleda. Nezavisno od trajanja eksperimenta, ove obloge bi se mogle koristiti i pre odlaska u krevet, da bi se postiglo automatsko dejstvo tokom noći, ali tu postoji mala smetnja: oči i očni kapci bi postali preosetljivi usled nametanja vatrenog elementa, od česte upotrebe obloga. Stoga je mnogo korisnije koristiti obloge samo u toku trajanja vežbe. Obloge treba učvrstiti spojnicom tokom vežbe da bi se sprečilo spadan-je. Ovu magijsku operaciju treba izvoditi bez prisustva drugih osoba. I obloge kao i esenciju treba pokušati sačuvati izvesno vreme, tako da bi se obnavljala od vežbe do vežbe i da ne bi pala u ruke nemerodavnih ljudi, čak ni članova porodice.

Ako učenik obradi sve prethodne vežbe, razviće svoje oko za vidovitost, na apsolutno bezopasan način za nekoliko meseci, a ako je dobro nadaren čak i za nekoliko sedmica, sledeći metod koji je ovde preporučen i opisan, i biće u stanju da ispuni sve druge zadatke i operacije koji se još nalaze pred njim u učenju Magije. Sasvim je nemoguće navesti sve uspehe koji se postižu različitim metodama vidovitosti koji su ovde pomenu-ti, jer su mnogostruki i tako razumno očigledni da se to mora ostaviti samom magičaru da odluči u kom će obimu on biti u stanju da uvežbava svoje astralne oči. U svakom slučaju, on mora biti upozoren da se ne hvali sposobnostima koje je stekao, ili još gore, da ih zloupotebi na štetu ostalih ljudi. On mora da ih upotrebljava jedino u korist Ljudskog roda. Vreme i prostor mu neće predstavljati prepreku i baš ništa neće ostati skriveno pred njim, sve dok se radi o njegovim vidovitim očima.

MAGIJSKI RAZVOJ ASTRALNE JASNOČUJNOATI (CLAIR HEARING)

Ovaj razvoj je prilično u skladu sa razvojem vidovitosti. Sposobnost astralne jasnočujnosti (vidovitog čuvenja) se zasniva na činjenici da je čovek u stanju da čuje glasove Čak i sa najvećih udaljenosti i, istovre-meno, da razume jezik svih bića. U početku se ta sposobnost manifestuje u glasnom razmišljanju, koje dolazi iznutra, bilo iz predela srca ili iz pleksus-solarisa. Nakon dužeg vežbanja astralna jasnočujnost će se razviti do takvog savršenstva da se sve može jasno opaziti natprirodnim sluhom, slično kao kad s nekim normalno razgovaramo. Ova moć je takode privilegija svih magičara, i bez nje teško da bi bilo nekog napretka u magiji Iz tog naročitog razloga, sa ovom vrstom astralne jasnočujnosti treba rukovati sa istom pažnjom kao i kod astral-nog viđenja, i zato se pripisane vežbe ne smeju ni u kom slučaju zanemariti. Sve što je kod astralnog viđenja rečeno o predispozicijama za isto, o patološkim simptomima, može se uzeti kao važeće i za jasnočujnost i jasnoosetljivost (clairfeeling). U vezi sa ovom temom, pozabaviću se gore pomenutom sposobnošću.

Pređimo, bez mnogo buke, na praksu jasnočujnosti. Za ovu vežbu potreban je samo fluid-kondenzator i mali komad pamučne vate. Napravite od nje dva mala tampona u veličini usne šupljine. Navlažite malo te pamučne čepove fluid-kondenzatorom i stavite oba ispred sebe. Prema uputstvima koja su vam data za uvežbavanje astralnih očiju sada ćete raditi sa vazdušnim elementom, puneći njime telo dišući preko pluća i pora. Celo telo, poput balona, treba da bude ispunjeno vazduhom. Zamislite u ovom vazdušnom princi-pu želju za razvojem sposobnosti jasnočujnosti u astralnom i materijalnom telu. Ako ste osetili unutrašnju uverenost da je vazdušni elemenat dovoljno impregniran vašom željom i imaginacijom, projektujte priprem-ljeni vazdušni elemenat u dva mala pamučna čepa bilo preko solarnog pleksusa, jedne od ruku ili preko dis-anja sabijanjem i nagomilavanjem vazdušnog elementa, koji ispunjava celo vaše telo, do te mere da on tačno poprimi veličinu dva čepa od pamučne vate ispred vas. Morate magijski impregnirati oba čepa istovremeno, ili jedan za drugim sa čitavom količinom elementa. Glavna stvar u ovom ogledu je čvrsto uverenje i nepokole-bljiva vera da se ova sposobnost u vašem slučaju brzo razvija. Kao fluid-kondenzatore možete koristili jak od-var (decoction) cvetova kamilice u destilovanoj vodi. Uzmite dve pune supene kašike cvetova kamilice za 1/8 litre vode, procedite ih nakon prokuvavanja, i držite tečnost u hladnom da se fluid-kondenzator ne bi ubudao. Usput: budav fluid-kondenzator jeste efektivan ali nije zdravstveno opravdan.

Ako ste nekoliko puta napunili ove pamučne čepove vazdušnim elementom, oba istovremeno ili jedan po jedan, stavite ih oba u uši tako da su one potpuno zapušene. Sada imaginarno uvedite akaša-princip u čitavu glavu, prenesite se svojom svešću u predeo ušiju, i zamišljajte sposobnost apsolutne jasnočujnosti. Zamišljajte da akaša princip uveden u vaše uši trenutno u vama stvara moć apsolutne jasnočujnosti. Nakon dužeg vre-mena meditiranja i koncentrisanja na taj efekat, rastvorite ponovo akaša-princip u univerzalnu akašu, izvadite iz ušiju pamučne čepove, i veoma dobro ih čuvajte, pošto ih niko drugi ne sme dotaći. U slučaju da čepovi dodu u ruke nekompetentnih osoba, morate za sebe pripremiti nove. Inače, biće dovoljno da čepove izvadite iz ušiju i dozvolite akumuliranom vazdušnom elementu da se ponovo rastvori pomoću imaginacije. Očigledno je korisnije upotrebljavati nove čepove za svaku vežbu, i ponovo ih puniti, samo ako čovek ima dovoljno vre-mena za to. Ako biste poželeli da se poslužite svojim astralnim čulom sluha, u nekom od eksperimenata, sve što treba da uradite jeste da uvedete akašu, u veličini vaših spoljašnjih ušiju, u unutrašnje akustične kanale oba vaša uha. Posle dužeg vremena vežbanja moći ćete da koristite jasnočujnost za svoje svrhe. Čim vam ta sposobnost više nije potrebna, pokušajte akaša-elemenat odvesti u originalni oblik, to jest u unuverzalnu akašu. Uvodjenjem akaša principa u zvučne kanale, utiče se na mentalni i astralni sluh koji se razvijaju i vi ćete postići fizičku jasnočujnost pomoću koncentrisanog vazdušnog elementa. Svako ko intenzivno razmišlja o ovom problemu, odmah će naći vezu i može uporediti ovu operaciju sa radiom, gde slično eter kao akaša-princip materije - i vazduh igraju uloge prenosioca zvučnih talasa.

RAZVOJ ASTRALNE JASNOOSETLJIVOSTI (CLAIR-FEELING)

Pre nego što pređemo na razvoj astralne jasnoosetljivosti (vidovite osetljivosti), uzmimo naš magijski dnevnik i prenosimo se u vreme kada smo se temeljno bavili samospoznajom raznih dobrih i loših osobina. Prema magijskom ogledalu bismo onda mogli ustanoviti koja je od osobina koja odgovara datom elementu bila preovladujuća u našem duhu. Koliko je ta introspekcija bila važna, jasno govori činjenica da baš ta pre-vaga određenog elementa ukazuje na naš astralni čulni centar. Ako je elemenat vatre bio dominantan, čulni centar je bila glava, tačnije rečeno čelo, ako je to bio vazdušni elemenat, to je srce; u slučaju nadmoći vode-nog elementa, to je solarni pleksus, a ako je to bio elemenat zemlje, čulni centar je u rukama ili nogama. Ustanovivši tako našu astralnu čulnu oblast, pređimo na praksu:

Morate postupati, baš na isti način, kao pri uvežbavanju prethodna dva čula. Neophodni rekviziti su: komad flanela, platneni čep ili čep od pamučne vate koji malo ovlažite fluid-kondenzatorom. Taj kondenzator opet može biti jak odvar cvetova kamilice. Pri izvođenju, odmah punite svoje telo elementom vode putem disanja preko pluća i pora i željom da taj elemenat u vama može stvoriti jasnoosetljivost. Izraz “jasnoosetlji-vost” označava sposobnost opažanja i osećanja svih pojava i moći koje se dešavaju u elementima i akaši. Ovom polju pripada takođe i moć psihometrije, to jest jasnog opažanja sadašnjosti, prošlosti i budućnosti nekog predmeta, pisma i tako dalje. Ovom domenu pripada čak i moć materijalizacije svake misli, svakog bića, bez obzira da li se radi o lično stvorenom biću ili entitetu koji već postoji u akaši. Ostale sposobnosti koje su povezane sa čulnim opažanjem i osetom dodira mogu se takođe registrovati u kategoriji jasnoosetljivosti. I in-tuicija potiče iz jasnoosetljivosti. Ovih nekoliko primera mogu biti dovoljni da objasne moć jasnoosetljivosti.

Čim ste u čitavom telu akumulirali vodeni elemenat preko pora i plućnog disanja, napunite ga snažnom imaginacijom sposobnosti za jasnoosetljivost. Morale biti apsolutno sigurni da je ona dovoljno jaka da zaista podstakne tu sposobnost u vašem astralnom telu. Pomoću imaginacije izvucite vodeni elemenat iz svog tete, bilo preko solarnog pleksusa, čela, ruke ili izdisanjem. akumulirajući ga u čepu od pamučne vate ili komadu flanela, umočenog u fluid-kondenzator. Punjenje možete ponavljati, ali ne više od 7 - 9 puta. Pri vršenju ove

vežbe nemojte zauzimati svoj uobičajeni položaj, već ugodno ležite na krevet, ili na pod, zavisno od okolnosti. Glavni uslov je da ležite gotovo ravno (opušteno), jedino glava ostaje malo uzdignuta. Za razvijanje astralne jasnoosetljivosti, ne morate direktno primenjivati vodeni elemenat, već jedino magnetičnu privlačnu moć vode. Pre početka vežbe, stavite fluid-kondenzator na prethodno ustanovljenu čulnu oblast. Ovu vežbu treba izvoditi sa zatvorenim očima od samog početka. Sada zamišljajte kao da, u stvari, celo vaše telo pliva u uni-verzalnom vodenom elementu, slično tome kao da ste u centru površine beskrajnog okeana. Ne osećate ništa drugo sem vode i samo vodu. Budite veoma pažljivi, jer je sasvim moguće da ćete tokom ove vežbe pasti u stanje dremanja i, uprkos svoj vašoj pažljivosti, zaista zaspati; u tom slučaju, odlučite da nikad više ne popus-tite pred snom, jer, ako bi to postala navika, imali biste velikih teškoća da se borite protiv sna, dok izvodite svoje vežbe.

U prethodno pomenutoj imaginaciji, morate se preneti svojom svešću u čulnu oblast, a tada: zamišljajte da će magnetična moć vode koju ste u sebi akumulirali oživeti najfinije čestice vašeg osećajnog polja i stvoriti astralnu jasnoosetljivosL Morate biti u stanju da zamislite magnetičnu privlačnu moć vode tako snažno da ona postaje neosporna stvarnost Ako ste pomoću duge meditacije stekli čvrsto uverenje da ste dovoljno do-bro oživeli to čulno polje, postepeno smanjujte imaginaciju univerzalne vode, rastvarajte vodeni elemenat u svom telu opet u univerzalni elemenat, skinite fluid-kondenzator, pa i ovde koncentrisani elemenat svedite na univerzalni elemenat Vežba je time završena. U slučaju kada biste poželeli da praktično u bilo koje vreme isko-ristite osećajno polje,biće dovoljan samo prenos svesti u to polje da bi se ta sposobnost odmah pokrenula.

Za dalje ispoljavanje astralnih čula vida, sluha i osećanja, smatram podesnim da vam toplo preporučim da nastavite ove vežbe čak i ako ste na njih same potrošili veoma malo vremena. Pravi uspeh neće biti daleko. Izostavićemo razvoj ostalih čula pošto, za sada, ona nisu toliko važna za praktičnu primenu jednog magičara. Ostavljeno je učeniku da sam za sebe smisli šemu za razvoj ostalih čula pomoću ove tri metode vežbanja. Spo-sobnosti dobijene astralnim razvojem čula su dalekog dometa, tako da uopšte nema potrebe mnogo govoriti o tome. Uživanje u uspehu može se na neki način u poredili sa šlepom osobom koja je, budući lišena vida godinama, odjednom opet progledala.

MAGISKI FIZIČKI TRENING (VII)

Ako je magičar u slanju da izvodi projekciju elemenata prema van, tako da on zna kako da projektuje svaki elemenat koji želi, iz sebe ili direktno iz svemira, on će takode biti u stanju da stvara “elementare” za sebe ili u korist drugih ljudi. On će uspevati u stvaranju bića koja će biti njegove verne sluge ne samo na men-talnom nivou, već, isto tako, i na astralnom i materijalnom, shodno njegovom stvaranju ili bolje rečeno kon-denzovanju (zgušnjavanju) tih bića na mentalni, astralni ili materijalni način. Već sam govorio o namernom ili svesnom stvaranju misaonih oblika ili “elementala”. Razlika između elementala i elementara je u tome što je elemental stvoren, na osnovi namernog oblika misli, pomoću magičareve imaginacije i snage volje, i radi ug-lavnom na mentalnom planu u korist magičara ili drugih ljudi. S druge strane, elementar je daleko probojniji i suptilniji, po svom dejstvu, jer to je biće stvoreno od jednog ili nekoliko elemenata. U svetlu praktičnih prim-era, ja ću objasniti pravi čin stvaranja jednog elementara, što je moguće temeljnije, pokazujući način na koji magičar treba da stvori elementar. Intuicija stečena prethodnim treningom će svakako pomoći magičaru da vešto udesi tvoju vlastitu praksu, zavisno od svrhe na koju cilja.

Saglasno svom etičkom razvoju, on se nikada neće usuditi da stvara elementare u zle svrhe; nevidljivi svet bi mu svakako obećao surovu osvetu, pol to preko znanja o stvaranju elementara, magičar stiče obilje

moći, koja mu omogućava da postigne sve što teli na mentalnom, astralnom i materijalnom nivou. On mora uvek znati, da je on sam taj koji je odgovoran za tvoja dela, a ne elementar kojeg je stvorio. Elementari su pomoćno orudje u rukama magičara, koji slepo slede njegove naredbe i ispunjavaju mu svaku zelju, bez obzira da li se radi o popravljanju loše stvari ili obrnuta.

Na isti način, kao što ne možete očekivati da stolar uradi pekarski posao, tako ni od jednog elementara stvorenog za određenu svrhu ne možete zahtevati da izvrši drugi zadatak za koji nije namenjen. Iz tog razloga, nikada ne smete dati dve ili vile naredbi jednom od elementara, jer, u tom slučaju elementar neće izvršiti ni jedan ni drugi posao dobro i pouzdano. Pored toga, mora se uzeti u obzir i analogija sa elementima. Bilo bi sasvim pogrešno i protiv zakona, kada bi magičar stvorio elementar koji ne bi bio u skladu sa analognim el-ementom što se tiče oblika elementara, nema ograničenja magičarevoj mašti, i ostavljeno mu je da odabere po svojoj želji i intuiciji. Izbegavajte ipak odabiranje oblika živih ili umrlih ljudi koje ste poznavali ili sa kojima ste bili ili ste još uvek u vezi. Pri tome biste se lako mogli uvući u domen mentalnog ili astralnog tela tog ljud-skog bića i time mu naneti velike štete. Pored toga, postoji opasnost da bi se u nekom trenutku neopreznosti elementar mogao okrenuti protiv magičara, zahvaljujući njegovoj urođenoj inteligenciji To bi u potpunosti značilo da ga vampirizuje ili da utiče na njega indirektno u snu, i čini svako moguće zlo. Svakom magičaru se zato savetuje da ovo upozorenje uzme veoma ozbiljno!

Svakom elementaru treba dati ime u samom trenutku stvaranja Zgodno je odabrati manje uobičajena imena, jer će puko izgovaranje imena biti dovoljno da se elementar odmah dovede u magičarevu blizinu. Ako se stvori više elementara, preporučuje se da se zabeleže ta imena da se ne bi zaboravila. Međutim, ta imena se ne smeju nikom drugom pominjati, jer bi neki drugi magičar, ako je dovoljno vest, lako mogao prigrabiti elementare i raditi sa njima bez ikakvog napora.

Moć i efektívnost elementara u potpunosti zavisi od njegovog punjenja. Štoje magičareva snaga volje jača, sve veća će bili projekcija elemenata ka van, i elementar napunjen u toj meri, postaće, naravno, sve pro-dorniji j efektivniji. Ponekad je elementar toliko zgusnut (kondenzovan) da je vidljiv čak i za neuvežbano ljud-sko oka To, međutim, zavisi od samog magičara, da li on želi da elementar radi vidljivo ili nevidljivo, zavisno od slučaja. Životni vek elementara zavisi od svrhe za koju je stvoren, a tu svrhu treba utvrditi na samom početku čina stvaranja. Čim je svrha ispunjena, magičar mora da rastvori elementar u njegov originalni elemenat pomoću imaginacije. Nikada nemojte izostaviti taj postupak rastvaranja, budući da elementar kada izvrši svoj zadatak lako postaje nezavisan, kao rezultat njegovog instinkta za samoodržanjem, i ako to zaboravite učiniti, on će težiti da umakne iz sfere vašeg utícaja i postaje vampir. U tom slučaju magičar bi se morao suočiti sa svim KARMIČKIM REZULTATIMA (posledicama), koje izazove takav elementar koji se pretvorio u vampira. Zato se ozbiljno preporučuju ozbiljnost i savesnost u radu sa elementarima. Većina magičara pri samom činu st-varanja određuje vrstu razjedinjenja elementara i to pomoću uništavanja imena datog elementara, njegovim spaljivanjem (imena), izvođenjem nekog rituala, znaka ili gesta, ili korišćenjem formule koju su unapred ut-vrdili. Sve ovo je individualno i prepušteno magičarevom izboru. Posebnu pažnju treba posvetiti činu razjed-injenja. Ako je magičar sposoban za ovaj zadatak, on će biti u stanju da prisili svoje elementare na apsolutnu poslušnost u svako doba, preteći im razjedinjenjem. U svakom slučaju on mora sebi urezati u pamćenje da je on kadar da elementare potčini svojoj volji i da im u potpunosti komanduje. Ovo je veoma važno, ako magičar ne želi da postane igračka svojih stvorenih bića. Magičar će iskusiti da što ga neki elementar bolje, vernije i pouzdanije služi, biće mu sve privlačniji tako da ni on uopšte neće žele ti da ga rastvori. Međutim, magičar se nikada ne sme predati toj sentimentalnosti, jer bi postao rob elementara. Iz tog razloga mnogo je zgodnije predvideti elementare samo za kraći život, stvarajući nove za istu svrhu u slučaju potrebe. To naravno ne znači da bi svake nedelje, u istu svrhu, trebalo stvarati nov elementar, ali je štetno godinama držati isti elementar za samo jedan posao. Ako magičar namerava da stvori elementare u ličnu upotrebu, bolje je da ih oblikuje projekcijom elemenata preko svog tela. Medjutim, elemenlare namenjene drugim ljudima trebalo bi stvarati projekcijom elemenata direktno iz svemira. Magičar veoma dobro zna da postoji nevidljiva veza između njega

i elemenlara. koja bi se veoma Iako mogla zloupotrebili, kada bi on počeo stvarati elementare fizičkom pro-jekcijom i za druge ljude. Način na koji te to radi je, bez ikakve sumnje, lako razumljiv svakom magičaru.

Potrebno je nešto reći o mestima gde bi se elementari mogli deponovati (čuvati). Na Istoku, elementari - koji se tamo nazivaju Jidami (Yidams) uteruju se u “kylichor* gdc se čuvaju. Kilihor je dijagram koji je izgrađen od kamena a koji odgovara jidamu koji više nikada neće priznati ni jednog stranca. Dobro uvežban magičar, međutim ne traži neko posebno mesto za njega, jer će on sakrili elementar u tačku na zidu, shvatajući da elementar nije ograničen vremenom niti zahteva neki naročiti prostor. Otuda će mu na zidu biti isto toliko dobro, kao što bi se prilagodio i otvorenom prostoru. Čak je i podesnije držati ga na zidu ili nekom čvrstom velikom predmetu, jer je bolje izbegavati ostavljanje elementara na mesta gde često borave drugi ljudi. Ako bi se desilo da ljudsko biće stane na isto mesto gde se čuva elementar, ta osoba bi odjednom osetila nemir, a mogu se desiti i ostale loše posledice.

Dalje, na samom početku stvaralačkog čina, trebalo bi utvrditi kako bi se elementar trebao pozivati. Ovo se može učiniti šaputanjem imena ili samo zamišljanjem toga ili prosto, pokretom ruke, gestom ili ritualom. Magičar je slobodan činiti kako mu drago.

Pre nego što predem na pojedinosti praktičnog dela, tj. odgovarajućeg čina stvaranja, hteo bih pomenuti da ruje potrebno da se sam magičar ograničava na ovu praksu, budući da je to samo mali deo praktične magije ijedna napomena kako da magičar koristi svoju moć. On se ne mora specijalizovati u njoj, naprotiv ako je on u stanju savršeno izvesti ove vežbe, na raspolaganju su mu i dalje mogućnosti. Ovaj deo magije treba slediti samo na početku, i na magičaru je da to primenjuje da pomogne sebi ili drugim ljudima. Jer, na kraju, to i jeste svrha ove teme.

ČIN STVARANJA

Postoje četiri osnovna metoda za čin stvaranja elementara.

1. Projekcija jednog elementa u gotov oblik, bez obzira da li se

radi o mentalnom, astralnom ili materijalnom obliku.

2. Projekcija nekoliko elemenata u gotov oblik, koji može biti mentalni, astralni ili materijalni

3. Projekcija jednog elementa bez ikakvog direktnog oblika, koji će stvoriti sam taj elemenat.

4. Projekcija nekoliko elemenata, koji će postepeno stvarati svoj oblik.

U svedu praktičnih primera detaljno ću objasniti sva četiri metoda.

METOD 1

Uzmite neki predmet čiji oblik želite dati elementaru i stavite ga ispred sebe. Izaberite, na primer, kuglu, a uopšte nije važno da li će to biti velika kugla od drveta ili stakla, čvrsta ili šuplja. Dobro može koristiti i velika gumena lopta. Pomoću svoje imaginacije privucite željeni elemenat iz svemira i zamislite ga u obliku u kojem ste ga odabrali na takav način da se oblik predmeta - gumena kugla -sasvim ispuni. Na isti način postupite sa svakim elementom, izuzev akaše, i uvek upotrebite onaj elemenat koji najbolje odgovara vašoj želji ili ideji. Ponovite tu projekciju nekoliko puta, svaki put zamišljajući da se formira sve elementarnija i elementarnija

materija, koja se nagomilava i sabija. Čim budete sasvim sigurni daje ova akumulacija elementa dovoljno jaka za ostvarenje vaše želje, impregnirajte ovaj već dovršeni elementar koncentrisanom željom, to jest, svrhom na koju ciljate. Pored toga, dajte elementaru ime, jer on ne može postojati bez imena. Istovremeno, ograničite period njegovog života, u kojem on mora ispuniti svoj zadatak. Pretpostavimo da radite sa elementom vatre, rezultat će biti vatreni elementar i imaće vatrenu kuglu. Ako je stvoren od vodenog elementa, kugla će ličiti na staklenu kuglu; sačinjena od vazdušnog elementa, kugla će imati plavičastu boju a kada se stvori od zem-ljanog elementa, elementar

će se javiti u boji ilovače.

Ako ste sledili sva ova uputstva izvucite elementar iz predmeta i pošaljite ga na posao koji ste mu odredili da uradi. Ali, pre toga naredite elementaru da se odmah vrati u svoj oblik čim ispuni zadatak. Na taj način, imate mogućnost proveravanja elcmentara, da li je izvršio svoj posao ili ne, pomoću primicanja sideralnog klatna tom obliku. Ako se elementar vratio u svoj početni oblik, recimo gumenu loptu, nakon završetka svog rada. klatno će pokazati vibracije, jer takav elementar ima primetno magnetično i električno zračenje. Test sa klatnom je za vas veoma važan jer pokazuje da li je vaša naredba izvršena ili nije. Kasnije, kada steknele zre-lost, moći ćete pratiti rad svog elemenlara pomoću vidovitosti. Ako klatno ne pokazuje baš nikakve vibracije, to znači da elementar još uvek radi, tj., posao još nije obavljen Kada šaljete elementar da izvrši svoj radni zadatak ne smete nikad zaboravili da za njega nema ograničenja. Ni vreme ni prostor ne mogu elementaru bili prepreka na putu i on će zaista biti u stanju da obiđe celu zemljinu kuglu u jednom jedinom trenutku, ako je to potrebno. Morate biti čvrsto uvereni da će on izvršiti vašu naredbu i ispuniti vašu želju u vremenu koje ste odredili, bez izuzetka. Ni najmanja trunka sumnje u uspeh ne sme nikad ući u vaš um. Čim ste odaslali elementar, naglo presecite veznu sponu između vas i njega, kao nožem, i odmah prestanite misliti o njemu, oteravši ga. Morate sebe prene ti u stanje praznine uma ili obratiti pažnju na neku drugu priču, ukratko, morate sasvim zaboraviti elementar. Što veštije ovo izvedete, probojnije i mirnije će elementar raditi Ako je vreme koje ste prethodno utvrdili isteklo, proverite pomoću sideralnog klatna da U se elementar vratio u svoj oblik. Ako nije, imate priliku da rastvorite elementar na način koji ste prethodno odredili, i to spaljivan-jem njegovog imena, pomoću posebnog rituala ili, na kraju, pomoću poluglasnog izricanja njegovog imena unatrag (od poslednjeg ka prvom slovu). To razjedinjenje ili, bolje rečeno, rastvaranje (poništenje) se takode može izvesti i putem obične imaginacije, slično metodu koji je preporučen za projekciju elemenata. Takodje, elementar možete koristiti u istu svrhu na još nekom mestu, ako to želite. Ako se ni posle određenog vremena vaš elementar nije vratio u oblik u kome se čuva, i ako pretpostavljate da vala naredba nije zadovoljavajuće ispunjena, pozovite elementara da se vrati nazad.

Stvorite još snažniju akumulaciju elementa, pojačanom imaginacijom i projekcijom elementa sa kojim radite, i tada pošaljite elementar još jednom da izvrši zahtevani posao. Ovo punjenje možete ponavljati ko-liko hoćete puta, sve dok se ne postigne željeno dejstvo. Takvo ponavljanje punjenja biće neophodno kada elementara zapovedite rešenje problema koje bi prevazilazilo njegov napon i snagu. Šta više, morate znati da efektivnost elementara zavist od vaše mentalne zrelosti, dakle od sposobnosti da zgusne te elemenat, i pored toga od vaše volje, uverenja i vere koja zrači i koja je u stanju da pometa planine.

Ovo je najprimitivniji i najlakši metod stvaranja elementara, koji magičar koristi samo za jednostavne efekte, usko ograničene Ideje i uticaje koji ne zahtevaju nikakvu naročitu inteligenciju, na primer, za davanje naredbe nekoj drugoj osobi, za pružanje zaštite u jednostavnim stvarima, itd. Kao što je već rečeno, pomoću elementara se mogu postići mentalni, astralni i materijalni efekti.

Na ovde naveden način elementarno biće se može stvoriti bez ikakvog materijalnog oblika U tom slučaju, željeni elemenat treba da projektujete u oblik misli, radeći na isti način na koji ste radili kod stvaranja ma-terijalnog oblika. Ova vrsta stvaranja elementara je mnogo teža, to je tačno, ali ima tu prednost što se i oblik takode može preneti bilo gde, gde za materijalno telo ne bi bilo dovoljno prostora, na primer, u sami ugao

zida, i na takva mesta gde je pristup ostalim ljudima sasvim isključen.

Ova praksa nudi magičaru toliko mogućnosti daje u potpunosti prepušteno njegovoj intuiciji u koje će svrhe želeti da upotrebi elementare koje je stvorio. On može, na primer, zaštititi svoju kuću ili stan od štete, pomoću elementara, stvoriti sebi mnogo ugodniju atmosferu i slične stvari. Svi mi znamo da se svaka nauka može upotrebiti u dobre a isto tako i u loše svrhe, i žao mi je što moram reći da se, slično, i ova praksa može zloupotrebiti za sebične i zlonamerne ciljeve. Trgovac na primer može stvoriti elementar koji će mu pomoći da poveća broj svojih kupaca. Sve kuće u kojima se javljaju duhovi, na koje su bacili ljagu pakosni magičari, mogu se tako protumačiti kao proizvod elementara koji su namerno stvoreni u tako zlobne svrhe. Ugledan magičar nikad neće spasti na takvu vrstu mahinacija.

METOD 2:

Iako, prema ovom metodu, možete odabrati bilo koji predmet kao podesan oblik za svoj elementar, re-cimo malu statuu, lutku ili slično, ja ću vas upoznali i sa jednom idealnom tajnom tehnikom.

Uzmite 2/3 (dve trećine) gline i 1/3 (jednu trećinu) dela voska delove treba shvatili u količinskom a ne u težinskom smislu - što znači, na primer, da za jedan (1) litar mase morate uzeti 2/3 1 gline i 1/3 1 voska, da biste dobili pravu razmeru. Izmešajte (umesite) glinu sa malo tople vode do guste smese i dodajte pčelinji vosak, bilo sasvim rastopljen ili samo malo zagrejan. Izmesile oba sastojka u jednu masu sve dok se glina ne pomeša veoma dobro sa voskom. Ne stavljajte previše vode kod pripremanja gline, jer će tada masa bili previše meka i teže bi bilo raditi sa njom. Ako ne možete nabaviti pravi pčelinji vosak, svaki drugi lojni sastojak može poslužili, kao što su loj, stearin, spermacet i slični koji se uopšte koriste za pravljenje sveca. To bi bila samo krajnja sredstva, naravno, jer će pčelinji vosak biti mnogo bolji.

Sada od potpuno umešene mase oblikujte figuru dajući joj oblik koji želite da elementar ima. Ako želite elementaru dati oblik ljudskog bića, masu takode treba obrazovati u tom obliku. Sa povećim ekserom ili nekim drugim šiljatim predmetom izdubite Širok otvor dok je lutka još topla i meka. Počnite sa glavom, pa nadole, kao duž kičmene moždine do peta, stvarajući tako veliku šupljinu u voštanoj figuri. Sada tu šupljinu ispunite sve do otvora fluid-kondenzatorom i zapušite otvor dok je figura još meka da bi sprečili curenje kon-denzatora.

Drugi načinje da kondenzator uspete u figuru nakon što se ona ohladi i očvrsne, zapušavajući otvor tečnim voskom ili svećom. Što se tiče obrade magijskih kondenzatora, tu temu ću proširiti u sledećem poglav-lju. Ako magičar namerava stvoriti elementar samo za svoje lične svrhe, on treba da otvor figure začepi Čepom pamučne vate koji sadrži nekoliko kapi njegovog ličnog, to jest, organskog “prima materijala” To je Alfa i Omega, stoga uzmite nekoliko kapi svoje krvi ili sperme. U našem slučaju, jedno ili drugo bi bitu do-voljno, međutim ako bi se obe te Mumije (Mumiae) prve klase spojile, to bi bilo još delotvornije. Ako se radi o ženskom magičaru, kap njene krvi, u svakom slučaju, služi istoj svrsi, čep od pamučne vate, pripremljen na ovaj način, treba prvo staviti u šupljinu figure, ulivajući fluid-kondenzator preko njega, i to samo tada, ne pre; pa na kraju začepiti otvor. Ovakva figura, prema magijskim pravilima je najidealniji oblik za stvaranje elementara. Veličina figure uopite nije bitna, mada je očigledno da Sto je veći oblik lutke plodnija će bili vaša kreativna imaginacija. Međutim, figura od približno 10 cm biće sasvim dobra za veštog magičara.

U slučaju kada elementar treba napraviti i lutku oblikovati za drugu osobu, svoja prima-materija se ne sme mešati sa fluid-kondenzatorom, jer bi sam magičar pretrpeo ozbiljna oštećenja. Ta osoba, usled men-talne, astralne i materijalne veze stekla bi mogućnost da utiče na magičara, direktno ili indirektno, dobrim ili lošim dejstvima. Na primer, figura pripremljena sa mumijama stavljena u hladnu vodu, izazvaće napade drhtanja u telu magičara koji ju je stvorio, i, obrnuto, ako se lutka izloži velikoj toploti, rezultat će biti visoka temperatura (groznica). Pruža se i veliki broj drugih mogućnosti pomoću magijsko-simpateličke trake, ali ih neću navoditi da ne bih učenika naveo na neka loša dela.

Svakako, gore pomenuta lutka se može puniti i samo jednim elementom, i elementar se može stvoriti na način koji je opisan u prethodnom metodu, međutim, ovde ću dati pojedinosti prakse drugog metoda.

Uzmite voštanu figuru u levu ruku a desnom je nežno trljajte, kao da želite da je pokrenete svojom vi-talnom snagom Dahnite svoj dah na nju kao da želite da oživite tu beživotnu figuru. Dajte tom svom elemen-taru koji se razvija ime koje ste mu odredili i izgovorite to ime nekoliko puta u figuru. Religiozno naklonjeni magičan čak krštavaju figuru na način sličan krštenju novorođenčeta, i daju ime figuri dok izvode taj obred. To je, naravno, stvar mišljenja svakog magičara i nije apsolutno neophodno. U svakom slučaju, uverite sebe pri svakom eksperimentu da u toj figuri posedujete savršeno telo koje odgovara vašem elementara. Nakon što je lutka dobila svoje ime, ispunite čitavo svoje telo, pomoću udisanja elementa, zemljanim elementom, projektujte ga, bilo preko jedne od ruku ili preko solarnog pleksusa ka van, i ispunite figura tim elementom, počinjući od peta pa do visine genitalija. Zemljani elemenat treba da te dinamično akumulira u tim delovima, dok se puni figura. Sada koncentrišite sve specifične osobine zemlje poput težine i slično, u nju, i dok to ra-dite, morale uselili čvrstu volju i uverenje da će zemljani elemenat, sa svim svojim osobinama, ostati u figuri, i tamo stalno delovati. Postupile na isti način sa vodenim elementom, koji projektujete u lutkin abdominalni region. Nakon toga, prenesite vazdušni elemenat u (njen) grudni region, a vatreni elemenat u glavu.

Čim ste projektovali sva četiri elementa u figuru, pomoću imaginacije, možete biti sigurni da ste stvorili astralno lelo svog elementara, koji je usvojio lutkin oblik ali koji bi saglasno vašoj želji, mogao emanirati iz lutke gde god vi to želite, prihvatajući veličinu koja se vama sviđa. Astralno telo vašeg elementara će uvek ostati vezano nevidljivom vezom za materijalni okvir, u našem slučaju, lutku, i život i postojanje elementara zavisi od fizičke lutke, i obavezno je da po završenom zadatku odmah ponovo poprimi veličinu lutke, ponovo ulazeći i sjedinjujući se sa njenim oblikom. Do tog stupnja, možete nekoliko puta ponavljati eksperimenat i pojačati njegovu efikasnost dubokom meditacijom o činu postupka.

Pod uslovom da ste stvorili astralno telo svog elementara na ovde opisan način, možete preći na formiran-je mentalnog tela elementara na sledeći način:

Pomoću imaginacije stvorite u lutki mentalno telo, za koje mislite da je sačinjeno od najfinije eterične materije, i vidite kako ono okružuje i obavija ceo oblik lutke. Koncentrišite u lutkinu glavu sve osobine duše i duha koje želite da vaš elementar poseduje, i produbite te kvalitete meditacijom. Ako niste zainteresovani za neke posebne želje, možete se koncentrisati na četiri specifična svojstva duha: volju, intelekt, osećanje i svest, i produbiti ih meditirajući o njima. Ako ste sigurni daje figura dovoljno napunjena i osposobljena da ostvari željeno dejstvo, pozabavimo se buđenjem života u vašem elementaru. Akumulirajte u svojoj desnoj ruci toliku količinu svetlosti svemira da ruka sija poput sunca, to jest žarko, usijano. Uzmite figuru u levu ruku i držite zračeću desnu ruku 6-7 cm iznad nje; izdahnite svoj topli dah u predeo lutkinog pupka i glasno izgov-orite ime elementara u njega. Pri tome zamišljajte da se sa svakim dahom svetlost vaše desne ruke smanjuje i

bledi i ulazi u lutku. Od prvog vašeg daha na nju zamišljajte da lutkino srce počinje kucati a krv cirkulirati. Vaša imaginacija mora biti toliko jaka da u lutki možete sasvim jasno osetili život kao da je fizički. Kod sedmog iz-daha svetlost u vašoj desnoj ruci će sasvim nestati, prešavši u lutku: Astralni oblik vaše lutke treperi i živi. Kod osmog izdaha na nju zamislite da astralno telo vaše figure preuzima vaš dah i počinje pravilno da diše. Kod devetog izdaha u lutku, pozovite svoj elementar njegovim imenom i, istovremeno, kriknite glasno i ushićeno: “oživi živi, budi živ?” Ovo poslednje “budi živ” mora se uzviknuli oduševljeno i uverljivo u nepokolebljivoj veri da je željeni elementar stvoren. Budite sasvim sigurni da je, prema analognim zakonima prirode, potpuno biće ništa donelo na svet.

Na ovom mestu možete nastaviti dalje ili uviti figuru u komad prave svile za dalju upotrebu. Svila je poznala kao najbolji magijski izolirajući materijal Figuru treba čuvati na prikladnom mostu, nedostupnu bilo kome, jer nijedan stranac nikada ne srne doći o dodir sa tom figurom. Svaki dalji rad je već stvar imaginaci-je.

Ako želite nastaviti, stavite figuru opet ispred sebe i zamišljajte da astralno i mentalno telo zrače iz lutke. Svoj elementar morate zamišljati veoma slično malenom, potpunom ljudskom biću, na takav način kao kad normalno ljudsko biće posmatrate kroz umanjujuće staklo.

Takodje, samo od vas zavisi da li ćete a svom elementara videti muško ili žensko biće, što zavisi od vrste zadatka koji treba ispuniti Isto važi i za njegovo odevanje koje će vaša mašta odlučiti po ćudi ili trenutnom nahođenju. Prema postavljenom zadatku morate, pomoću imaginacije, povezati elementar sa nekim ritu-alom koji sami izaberete, omogućujući mu da brzo postane onoliko velik koliko vi želite. Od samog početka utisnite u svoj elementar komandu da bi on morao prihvatiti veličinu koju ste vi odredili To će vam pružiti šansu da smanjite elementar na veličinu patuljka ili da ga povećate do veličine džina. Apsolutno zavisi od vaše volje i želje da li ćete elementan) dati privlačan ili neki manje lep oblik. Svrha za koju ste se odlučili i ovde ima svoju ulogu. Pošto je svako astralno i mentalno telo nezavisno od vremena i prostora, pošto im materija ne predstavlja prepreku, neophodno je da od samog početka imaginacijom prenesete tu osobinu na svoj el-ementar. Stoga se svakom magičaru preporučuje da važne događaje, kada radi sa elementarom, spoji u lično odabrani ritual, pošto će ti željeni događaji postati rutinska stvar, tako da se on oslobađa obaveze korišćenja svoje volje ili imaginacije, jer ritual povezan sa pojedinim događajem stvara potrebnu moć i dejstvo. Kada se sa elementarom radi na duži period, elementar može biti automatski ili, u skladu sa željom, zgusnut do te mere da postaje vidljiv čak i netreniranom fizičkom oku. Bolje je, ipak, napraviti elementar koji radi na nevi-dljiv način što se, svakako, mora prethodno utvrditi imaginarnim sporazumom sa elementarom. Tako stvoren elementar će na početku prvo ispunjavati mentalne, kasnije astralne, a nakon duže upotrebe čak i materijalne zadatke. Svrha, to jest zadatak se mora ugraditi u elementar u samom trenutku njegovog stvaranja. Kasnije bi bilo mnogo teže utisnuti nove osobine u njega. Otuda, pre stvaranja elementara, trebalo bi napraviti pisani plan delovanja u kojem će se sve brižljivo razmotrili pre nego što počne pravo stvaranje.

Nikad ne dozvolite elementaru da vas nadmudri, iako se on može razviti do te mere da može osloboditi velika mentalna, astralna ili čak fizička dejstva. Uvek zatvorite elementar nakon što je obavio svoju dužnost u njegovo telo, recimo voštanu figuru, pomoću vašeg prethodno ustanovljenog rituala, ne dozvoljavajući mu nikad da radi po svojoj volji. Budite uvek svesni svog autoriteta i magijske moći i uvek budite sigurni da su život i smrt elemenara u vašim rukama u obliku voštane figure koja predstavlja telo elementara. Uništenje ove figure ili izlivanje fluid-kondenzatora izazvaće smrt elementara ili njegovo raspadanje. Pošto voštana figura mora uvek biti uvijena u pravu svilu, čovek može bili siguran da astralno telo ne može ni ući niti izaći iz figure, pošto će ga svila zaustaviti. Veoma je važno to znati i zapamtiti. Ako odvajate elementar od njegovog tela šaljući ga negde ili naređujući mu da proizvede neka dejstva, figura mora biti slobodna, to jest neuvijena. Ako biste u bilo kom slučaju uvili figuru u svilu, kada je njenu astralno telo izvan nje, mogli biste ubiti elemen-

tar - trenutno ga rastvarajući - na isti način kao kad biste dotakli magičara. Čije je astralno telo izvan njegovog fizičkog tela -ubijajući ga istog trenutke pošto se dodirom kida povezujuća nit između astralnog i smrtnog tela. Kao što vidite, sa elementarom morate postupati na isti način kao da se radi o nekom ljudskom biću.

Rastvaranje elementara ne sme se vršiti odjednom, pošto oslobođena moć ima svoje poreklo u samom magičaru, i njeno iznenadno povlačenje (vraćanje) moglo bi eventualno naneti magičaru ozbiljna oštećenja, naročito ako je njegov elementar već u stanju da “proizvodi jake fizičke efekte koje čak ni sara magičar ne bi bio u stanju da ostvari. U tom slučaju, razjedinjenje treba, izvoditi postepeno. Stoga, budite na oprezu pred elementarom koji se razvio do te mere da nadmašuje magičareve fizičke, astralne i mentalne moći.

Ovde preporučujem sledeća dva metoda za razjedinjenje elementara. Kao što je već rečeno, destrukcija se ne sme vršiti odjednom, na primer, spaljivanjem figure bez njenog pražnjenja, itd. Trebalo bi uvek imati na umu da je to, prema ovde opisanom metodu, deo Sopstva, deo svog ličnog Ja koje je projektovano u elemen-tar, i da bi svako naglo razaranje rezultiralo jakim magijskim poremećajem. Ako magičar ne bi bio dovoljno otporan ili drugačije zaštićen od takvih smetnji, on bi sigurno pretrpeo ozbiljna oštećenja zdravlja, poput disfunkcija srca, nervnog sloma, paraliza različiih vrsta, mentalnih mana i tako dalje. Stoga se kod magije uvek savetuje opreznost i strogo pridržavanje ovde datih smernica i uputstava. Tako se nikad nećete izložiti nikakvoj opasnosti u pogledu svog zdravlja ili inače. Jedino će budala koja ne zna ili ne poštuje pravila pov-rediti sebe ili druge ljude. Osetljiva, pravedna osoba će činiti samo dobra dela u korist ljudskog roda, postižući tako visoke stupnjeve u magiji, jer nikad neće povrediti zakone prirode i duha.

U slučaju elementara proces rastavljanja je isti kao i kod umiranja Čoveka, sem ako metod rastvaranja nije ustanovljenu samom trenutku stvaranja, rešavajući to na neki drugi način. Uzmite figuru u (levu) ruku i zamišljajte uobičajeni proces disanja astralnog tela u njoj. Osećate lupanje srca i cirkulaciju krvi. Sada napu-nite akašom svoju desnu ruku koju zamišljate u tamno-ljubičastoj boji. Projektujte akašu pravo u srce figure, svu odjednom, kao bljesak munje. Pri tome ste ubili svoj elementar. Srce ostaje mirno, disanje je prestalo Povucite mentalno telo iz figure, jer je mlazom akaše pokidana veza između mentalnog i astralnog tela. Čim ste zamislili mentalno telo izvan lutke rastvorite ga pomoću imaginacije u univerzalnu svetlost, slično pari koja isparava. Posle toga pređite na rastavljanje astralnog tela u lutki, imaginarno isparavajući jedan po jedan elemenat u univerzalni elemenat Počnite od vatrenog elementa u glavi figure, onda sledi vazdušni elemenat u predelu grudi, vodeni elemenat u abdomenu i na kraju zemljani elemenat u nogama. Sada nekako otvorite šupljinu lutke, a da bi to brže uradili otkinite joj glavu. Uhvatite sadržaj, to jest fluid-kondenzator, parcelom upijaće hartije, koji onda morate spaliti. Sama lutka bi se mogla ponovo koristiti za pravljenje novog elemen-tara, ako se izgnječi i ponovo oblikuje, međutim, mnogo je preporučljivije uništiti je, spaljivanjem ili sahranji-vanjem na nekom pustom mestu. To bi bio normalan čin rastvaranja.

Pored toga, opisaću još jedan metod koji se koristi kada se elementar kondenzovao do te mere da je izvršavao fizičke zadatke ili je postao toliko jak da je odbio da se pokori magičarevoj moći izašavši iz njegove kontrole. Da biste se zaštitili od bik) kakve magijske reakcije ili lukavstva elementara stiktno se pridržavajte sledećih smernica:

Pripremite kadu što toplije vode, toliko koliko telo može izdržati, uđite u nju i sedite. Držite u levoj ruci figuru uvijenu u svilu. Desna ruka je napunjena akašom. Sada otresite uvijenu svilu svojom levom rukom, to jest onom u kojoj držite figuru. U samom trenutku kada u ruci držite golu figuru neposredno iznad vode usmerite destruktivni zrak akaše u srce figure. Istovremeno, potopite lutku pod vodu i pri tome zamišljajte da sva moć, sve njene sposobnosti, čitav život, prelaze preko vode u vaše telo, dušu i duh. Ovaj proces pred-

stavlja veoma naglo razaranje stvorenog bića, tj., vašeg elementara. Vaše telo, duša i duh prihvataju život na prihvatljiv način. Ostatak moći ostaje u vodi i vi ste zaštićeni od svake magijske nezgode ili reakcije. Izađite iz kade, izbrišite se, ostavljajući lutku još uvek u vodi, dok se ona ne ohladi I svila u koju je lutka bila uvijena može ostati u vodi. Ispustite hladnu vodu u kanalizaciju ili je prospite, ali pazite da niko više ne dođe u dodir sa tom vodom. Ako su vaše oči već vidovite i ako primećujete da figura još uvek zrači auru, bacite je još jednom u vrelu vodu i koncentrišite se na to da voda odnosi i poslednji trun života. Lutka će se rastvoriti i otopiti u vreloj vodi a fluid-kondenzator, tj. tečnost će se pomesati sa tom vodom Ovaj eksperiment možete, u svakom slučaju, izvesti čak i ako ne vidite emanaciju (aure). Konačno, tako čete bili sigurni da je sav život u elemen-taru ugašen Spalite ili sahranite ostatke lutke zajedno sa svilom. Sa tom poslednjom operacijom elementar je mrtav i nestao za vas.

Pre nego što završim ovo poglavlje, želeo bih dati nekoliko sugestija magičaru koji mora da radi sa el-ementarima. Ove preporuke su od vrhunske važnosti za praktičara. Baš kao što su časovi rođenja i smrti čoveka već predodređeni sudbinom, i vi odlučite o trajanju života svog elemen tara na isti način u samom činu stvaranja, to jest odredite tačan samrtni čas koji morate održati do samog tog trenutka, čak iako ste elemen-taru odredili više godina života. Stoga se savetuje da se prethodno sve zapiše, da se ne bi ništa zaboravilo. Ako su vaši elementari stvoreni i kondenzovani do tog stepena da su u stanju da pričaju kao ljudska bića, oni će pokušati da mole ili čak da vam prete da ih ne uništavate. Ni u kom slučaju ne padajte na takva obećanja, niti se predajite lažnim pretnjama. Pre ili kasnije izgubili biste kontrolu nad njima a to bi zaista bilo kobno po vas. Čak i ako su vas elementari verno služili i ako ste ih sasvim zavoleli, svejedno ih morate uništiti, nezavisno i hladnokrvno, čim otkuca njihov smrtni čas. Počnite čin rastvaranja bez ikakvog sažaljenja kao kad izvodite bilo koju vrstu magijske operacije.

Koliko je važno utvrditi tačan sat smrti elementara, može se dokazati i činjenicom da u slučaju da se vama nešto desi, i ako biste umrli, pre nego što je došao elementarov čas, on bi se sam rastvorio u trenutku koji ste vi utvrdili. Međutim, čak i ako umrete, mogli biste izvesti čin uništenja u akaša-sferi, ako biste još uvek bili zainteresovani za to. Ovde neću opisivati kako bi se to moglo izvesti, jer to ne spada u domen ove knjige. Ali budući na astralnom nivou, vi biste to, kao savršeni magičar, razumeli automatski. Ako u tom slučaju životni vek elementara nije vremenski ograničen, to jest nema tačno utvrđen čas smrti, elementar bi nastavio da živi stotinama godina posle svog tvorca i stalno bi bio sposoban za život. U međuvremenu bi verovatno prerastao u avet, utvaru ili vampira a, u akaši, njegov tvorac, tj. magičar bi bio odgovoran za sve radnje koje bi elementar vršio.

Verovatno se može postaviti pitanje: koliko takvih ili sličnih elementara može stvoriti jedan magičar? Taj problem je prepušten njemu. On bi trebao odlučiti koliko mu treba za lične potrebe a koliko želi stvorili za druge ljude. Neki magičan imaju gomilu elementara kao svoje sluge, koji verno ispunjavaju sve postavljene zadatke. Tako bi, na primer magičar mogao imali elementare koji bi mu unapred javljali svaku opasnost, drugi bi ga štitili, ili bi mu slali poruke, itd. Nije potrebno navoditi sve mogućnosti, jer su sve one individualne i za-vise od želja koje magičar želi da ostvari pomoću elementara. Legenda o GOLEMU, za koga se kaže da ga je stvorio mudri Ravi Lev u Pragu takode upućuje na stvaranje elementara. Međutim, u slučaju Golema stvaran-je je izvedeno pomoću rituala Kabale. Svako ko je upoznat sa kabalističkim misticizmom poznaje te činjenice. Sinteza ostaje istakao i ova navedena u ovom metodu.

METOD 3:

Pre nego što počnem opisivati praksu trećeg metoda, žeko bih podsetiti da se o njemu veoma malo zna i da ga koristi samo nekolicina istočnjačkih posvećenika. Ako bi se magičar opredelio za ovaj treći metod on bi,

naravno, morao razmotriti sve što sam do sada napisao o stvaranju elementara. Pre svega, on mora razmisliti o pisanom planu i veoma dobro proučiti svrhu elementara, tj., njegov lični zadatak i to razjasniti. Zatim se mora pozabaviti obukom koji namerava od adbrati i da li želi stvoriti muško, žensko ili biće dvostruke prirode. Staviše, on mora odmah da odredi odgovarajuće ime i da ga zabeleži. Ne bi smeo zaboraviti da utvrdi trajanje života elementara, tačno određujući dan i sat Ako pretpostavimo da je elementar namenjen za ličnu upotre-bu tada on treba da izvede punjenje projekcijom preko svog vlastitog tela. U slučaju da je namenjen nekom drugom, projekciju mora vršiti direktno iz svemira. Dalje, on mora da tačno odredi način na koji namerava pozivati svog elementara, bilo ritualom, formulom, gestom ili slično. On mora znati da li želi da ga veže za lutku, figuru ili neki drugi predmet, talisman ili pentekl. Takodje treba da odredi i mesto na kojem će ga čuvati da ne bi došao u dodir sa strancima. Razmotrivši sve ovo pažljivo i zabeleživši pisane beleške, da bi mogao da nadgleda čitav spisak, on maže početi sa praktičnim delom. U ovom trećem metodu opisaću elementar stvoren vatrenim elementom kojeg magičar može koristiti za svoje svrhe.

Povucite krug na parče tu papira, usred njega dva kvadrata, jedan preko drugog, tako da dobijete pravi-lan osmougao. Ovaj osmougao pokazuje da moramo raditi sa simbolom četiri elementa u njihovim pozitivnim i negativnim ishodima. Sam krug predstavlja sveobuhvatni akaša-princip iz kojeg dolaze četiri elementa. Obeležite centar osmougla bilo kojim željenim znakom, koji pokazuje simbol elementara. Papir koji koristite za crtanje treba da bude dovoljno veliki da elementar može da stane u centar osmougla, to jest u znak. Sada urežite isti znak na veoma mali kružni predmet, najbolje na bakreni, srebrni ili zlatni disk - a može poslužiti i bilo koji drugi metal - u prečniku od 12-13 mm. Ako ništa drugo ne možete nabaviti, u tu svrhu možete up-otrebiti i malo parče drveta. Ipak, mnogo je korisnije urezivanje šiljatim predmetom na malom metalnom disku, pogotovo ako je elementaru namenjen duži životni vek. Lame na Tibetu koje rade sa tim, veliki crtež zovu veliki KILIHOR a mali urezani znak mali KILIHOR, koji oni ponekad nose skriven u svojoj odeći. Razlika je u tome što se veliki kilihor na Tibetu ne crta na papiru, kao što je ovde navedeno, nego se pravi od kamenja koje se skuplja i podiže na neko usamljeno mesto gde nikad nijedno ljudsko biće neće imati pristup. Konstrukcija velikog kilihora ima prečnik od približno 3-4 metra. Za naše svrhe dovoljno je iscrtati veliki kilihor na papiru crvenim mastilom, tušom ili nekom drugom tečnošću koja se ne može lako izbrisati.

Kada smo završili sve ove pripreme, počnimo sa pravim stvaranjem elementara. Sedite udobno u svoju asanu, raširite već pripremljen papir i stavite mali kilihor tačno u centar velikog kilihora. Čim skinete ruku sa malog kilihora, pozovite ime koje ste dali elementaru. Mali kilihor sada služi kao polazna i kao završna tačka za projekciju elemenata. Udišite vatreni elemenat. Mali kilihor sada služi kao polazna tačka za disanje preko pora, i impregnirajte vatreni elemenat željom bilo da ga oživite odmah u svom telu ili da ga posle oživite pomoću imaginacije, kad bude projektovan izvan vašeg tela Da biste postigli brži uspeh, mogu se koristiti obe mogućnosti bez ikakvih problema. Sada projektujle vatreni elemenat iz svog tela preko neke od polaznih tačaka vašeg astralnog tela i akumulirajte ga u toj meri da se sav sadržaj vašeg tela sabije u veoma malu vatrenu iskru. Zatvorile tu iskru pomoću volje ili imaginacije u površinu vašeg malog kilihora. Ponovite ovaj eksperimenat bar sedam puta, koncentrišite i akumulirajte elemenat na površini malog kilihora. sastavljajte jednu koncentrisanu iskru sa drugom tako da iskra postaje sve veća sa svakim ponavljanjem. Nakon sedam ponavljanja Iskra bi već morala imati veličinu malog plamička, sličnog svetlosti svece. Ako ste se umorili, možete preneti taj mali plamen pomoću svog metoda odašiljanja i čuvanja na mesto gde nameravati čuvati elementar. To može biti u zidu ili na nekom drugom teško dostupnom mestu gde biste ga sakrili. Zatim skinite mali kilihor sa velikog, dobro ga sakrijte, ili ga nosite sa sobom, ako smatrate da je to korisnije. Presavijte veliki kilihor, i njega dobro sačuvajte i prvi zadatak će biti završen.

Sledeći put, sve što treba da uradite jeste da raširite veliki kilihor ispred sebe, stavite mali u njegovo središte i pozovete biće imenom koje ste mu dali, i plamen će se pojaviti na površini malog kilihora. Ponovite projekciju vatrenog elementa i neka mali plamičak postaje sve veći i veći sa svakom akumulacijom. Ako ste na taj način akumulirali plamen koji je dostigao veličinu i visinu željenog elementara, pretvorite plamenu željeni

oblik imaginacijom i time će vaš elementar biti stvoren. Štaviše, možete ga još neko vreme puniti vatrenim elementom da bi postigli veći intenzitet elementara. Sto češće budete ponavljali ovu vežbu, sve veća će biti efektivnost elementara. Način rada sa njim je isti kao i onaj opisan u prethodna dva metoda, izuzev što se punjenje vrši uvek u velikom kilihoru, a kada pozivate elementar biće dovoljno da primenite svoj ritual ili da uzmete mali kilihor u ruku i date mu odgovarajuću naredbu. Ovaj metod je veoma popularan na Tibetu a elementan se tamo nazivaju JIDAMI (yidams). Uništenje jidama se postiže procesom rastavljanja pomoću imaginacije u skladu sa uputstvima pomenutim u prvom i drugom metodu, pod uslovom da se niste odlučili za neki drugi individualni metod rastvaranja, koji ćete sami izmisliti. Upotreba takvog elementara je mno-gostruka tako da nisam u stanju da ovde navedem sve mogućnosti.

Na primer, postoje jidamí stvoreni za lećenje bolesnih ljudi, drugi za prenošenje predmeta, nošenje po-ruka učenicima i prijateljima, za čuvanje magičara i ukazivanje na moguće opasnosti, uticanje na druge ljude i vršenje mnogih drugih stvari, po želji stvaraoca. Uvek se savetuje da se jednom jidamu ne daje previše nared-bi, a najkorisnije je razviti jednu sposobnost i jedno polje te aktivnosti u jednom elementara. Mora se tačno razmotriti postavljeno trajanje života kao što smo to veoma jasno opisali u prethodnim metodima. Samo od vas zavisi da li ćete stvoriti nekoliko jidama ako tako želite. Takode je vredno zapaziti da se jidam može stvoriti isa ostalim elementima i čak sa sva četiri elementa na isti način, samo što proces trpi malu pramenu pošto se ne počinje sa vatrenim nego sa zemljanim elementom, zatim sledi vodeni elemenat, pa vazdušni i na kraju dolazi elemenat vatre. Ovim je sve rečeno o trećem metodu.

METOD 4:

Sledeći ovaj metod možete raditi na isti način kao što je opisano u Metodu 3, sa velikim i malim kili-horom, samo sa tim izuzetkom što potpuni oblik svog elementara zamišljate od samog početka. Elementar stvoren na ovaj način je odmah spreman i potpun, a njegova efikasnost i moć se povećavaju. Čestim ponavl-janjem projekcije elemenata. Iako je ovaj metod nešto teži, iskusan magičar koji poseduje dobru imaginaciju i to će izvršiti sa lakoćom.

Na Istoku, elementan, dakle jidami se stvaraju na ovaj način, dok slike demona i likovi bogova služe kao kalupi za njihovo predstavljanje. Svi drugi uslovi poput trajanja, punjenja, davanja imena, pozivanja, čuvanja, sfere delovanja, svrhe, procesa rastavljanja su isti kao u prethodna tri metoda.

MAGIJSKO OŽIVLJAVANJE SLIKA

U ove metode za stvaranje elementara spada i magijsko oživljavanje slika. Za slike, likove svetaca, statue i slične stvari, naročito na kultnim mestima, veoma se često govori da zrače izvanredno jaku magijsku moć koja stvara čudotvorne efekte na telo, duh i dušu njihovih obožavaoca i poštovaoca. Blagoslovena tišina, mir i re-ligiozni ambijent u crkvama i hodočasnim mestima sa kojima se sreću posetioci svima su dobro poznati, tako da nema potrebe da o tome detaljno govorimo. Sva izlečenja na hodočasnim mestima, koja su čak delimično i naučno dokazana, ali se još uvek ne mogu potpuno objasniti, mogu se pripisati oživljavanju slika i statua. Čudna atmosfera koja okružuje te predmete izaziva njihovo zračenje, koje je, međutim, prvenstveno stvoreno pažnjom ili obožavanjem hiljada obožavalaca i vernika. Ova vrsta oživljavanja (animacije) slika i statua svetaca

je sigurno nesvesna. Ali, sa magijskog stanovišta, postoji i svesno oživljavanje slika i sličnog, o čemu ću dati veoma korisne i praktične instrukcije.

Svesno magijsko oživljavanje slika pripada - kao što je već rečeno na početku ovog poglavlja - onoj vrsti metoda stvaranja elementara gde uopšte nije bitno da li je kao cilj oživljavanja odabrana neka obična slika ili lik nekog Sveca. Sinteza jeste i ostaje uvek ista, samo zračenje i njegova svrha podležu promeni. Glavna stvar koju treba znati je da se ne oživljavaju portreti osoba koje su još uvek žive. Kao rezultat simpatetičke veze preko njihovog tela, duše i duha, mogle bi se eventualno naneti ozbiljne štete tim osobama stvaranjem likova koji su nevidljivom, tajnom vezom simpatije povezani sa originalom. Ne bi trebalo oživljavati ni por-trete koji bi mogli proizvesti seksualne apetite ili nepristojne motive kao na primer gole žene i tako dalje. U tim slučajevima bi magičar sam sebe doveo u opasnost stvarajući time elementar koji bi mogao postati vampir, inkub ili sukcuba. Nemojte nikada stvarati elementare koji su zainteresovani za prizivanje seksualnih uzbuđenja i osećanja. Ove mere predostrožnosti bi trebao da razmotri svako ko se bavi praksom oživljavanja portreta koju ću u nastavku opisati:

Ako odaberete uljanu sliku da biste je oživeli, ne morate direktno koristiti fluid-kondenzator, iako bi on doprineo bržem stvaranju elementara. Izrežite komad upijaće hartije ili kartona u veličini slike u ramu, ovlažite ga fluid-kondenzatorom i ostavite da se papir osuši Čim je ovo malo sredstvo pripremljeno, otvorite zadnji deo slike i stavite papir sa suvim kondenzatorom direktno na poleđinu slike. Nije važno da li je slika rađena na slikarskom platnu, svili, papiru ili nekom drugom materijalu. Sada stavite komad običnog papira preko toga i pričvrstite ekserima ili lepljivom trakom. Zadnji deo rama možete osigurati i kartonom da u njega ne bi ušla prašina. Tako je slika pripremljena za oživljavanje. Sada je možete obesiti na zid ili staviti na sto ispred sebe.

Sada oblikujte mentalno telo pomoću imaginacije, tako da ono tačno odgovara obliku i veličini odabrane slike. U slučaju daje ispred vas slika koja predstavlja samo deo figure o kojoj se radi, morate u umu predstaviti nedostajući deo. A ako se radi o slici koja je manja od normalne veličine, na primer mali snimak, I tu stvar morate razmotriti tokom rada. Ostatak procesa je isti kao kod drugog metoda stvaranja elementara gde se koristila voštana figura. Ako ste u sliku uneli imaginaciju mentalnog tela, sada prenesite i pojedine osobine duha kao što su volja, intelekt, osećanje i svest u nju putem imaginacije. Nakon toga zamislite omotač men-talnog tela. U taj omotač treba da koncentrišete sposobnosti, sferu aktivnosti i tako dalje, ukratko sve što vam izgleda poželjno. Ako se radio elementaru koji je namenjen za druge ljude, elemente ne smete projektovati preko svog tela, već potrebni elemenat morate uzeti direktna iz svemira. Međutim ako je portret namenjen za lične svrhe, bolje je da projekciju elemenata izvodite preko svog tela. Ovo treba raditi sa jednim elementom, ali isto tako u taj portret možete prene ti i sva četiri elementa pa čak i akaša princip. Ako pretpostavimo da ste morali raditi sa sva četiri elementa sa projekcijom beba da operišete na isti način kao da stvarate potpuno ljudsko biće. Čim ste projektovali elemente u astralno telo i dali portretu izvesnu gustinu prizovite ga u život Vrsta pozivanja u život ista je kao i ona opisana u Metodu 2 kod voštano-glinene figure. Vrsta rastavljanja tak ode može biti ista, ako niste za sebe pripremili neki lično podesnij i metod. Magičar će dobro postupiti ako ne ostavlja elementar u slikama nakon čestih ponavljanja, već ga drži u zidu iza portreta. Kada je magičar oživeo sliku on joj može dozvoliti da emanira iz portreta i koristiti je u svoje svrhe na prethodno pomenut način. Međutim, ako ostavi elementar u portretu on bi se mogao zgusnuti do te mere da bi ga mogle otkriti čak i neupućene osobe. Zato se čuvajte hvalisanja o takvim stvarima, bolje čuvajte praksu u strogoj tajnosti da ne steknete lošu reputaciju kao crni magičar ili vrač.

Statue, biste, itd., mogle bi se ožive li na isti način, samo. u tom slučaju, bilo bi nužno nekako staviti kondenzator u unutrašnjost biste, ili ako je to nemoguće spolja poprskati bistu fluid-kondcnzatorom i ostaviti je da se osuši.

U svetlu nekih primora razmotrio sam veoma važno poglavlje praktične magije pomoću kojih magičar može razraditi mnoge druge metode. Smatrao sam podesnim da navedem samo ova četiri metoda, čija će primena svakom bili jasna. Trebalo bi unapred reći da učenik koji nije marljivo obradio sve prethodne Kor-ake, neće nikada uspeti u stvaranju pravog elementara, potpunog u svakom pogledu. Ovom napomenom završavam sedmi Korak ovog priručnika.

KRATAK PRIKAZ SVIH VEŽBI SEDMOG KORAKA

I. MAGIJSKI MENTALNI TRENING:

Analiza duha u pogledu prakse.

II. MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING:

Razvoj astralnih čula pomoću elemenata i fluid-kondenzatora.

a) vidovitost,

b) jasnočujnost,

c) jasnoosetljivost.

III. MAGIJSKI FIZIČKI TRENING:

1. Stvaranje elementara pomoću Četiri različita metoda,

2. Magijsko oživljavanje slika.

Kraj sedmog Koraka

KORAK VIII

MAGIJSKI MENTALNI TRENING (VIII)

U ovom Koraku pozabaviću se poglavljem koje je od velike važnosti u magiji. Mislim na problem napuštanja tela, ili odvajanja mentalnog a kasnije i astralnog tela od materijalnog. Svaki magičar koji se savesno bavi magijskom veštinom mora posedovati tu sposobnost, jer mu ona pruža mogućnost napuštanja svog fizičkog tela u svako vreme koje želi, da bi premostio najveće udaljenosti, posetio strane kontinente, ukratko, da bi se preneo na svako željeno mesto. Ova očigledno komplikovana sposobnost je veoma prosta za veštog magičara. Na isti način kao što golub napušta svoj golubarnik, isto tako Iako magičar može napustiti svoje telo i sam otići bilo gde, gde će sve videti, čuti i osetiti. Ova sposobnost ne služi magičaru da zadovolji svoju radoznalost ili da određenije vidi šta se dešava na nekom mestu, već je uglavnom namenjena da doprinese dobrobiti drugih ljudi. Za njega nema materijalne prepreke, za duh ne postoje ni vreme ni prostor, i on može obleteti ceo svet u jednom jedinom trenutku ako želi.

Razdvajanje mentalnog od astralnog tela mu takode omogućuje da se slobodno kreće ne samo na našoj planeti, već se može preneti u svom mentalnom telu i u druge sfere, što zavisi od njegove zrelosti. Tako će moći da upoznaje čitav svemir, a u slučaju nužde, da bude aktivan i u nekim drugim sferama, do izvesne mere. To bi trebao biti ponos svakog magičara, da se upozna sa čitavim svemirom, to jest makrokosmosom, budući da je to prava svrha mentalnog ili spiritu-alnog lutanja. Teoretski bi se mnogo moglo pričati o ovoj sposobnos-ti i svemu što je sa njom povezano, ali pošto ovaj rad treba da bude udžbenik za praktičare, no gubimo vreme sa opisivanjem iskustava i pojava, onih koje će svaki magičar prikupiti za sebe u korist tvog ličnog uverenja. Iz tog razlogu odmah ćemo posvetiti pažnju praktičnom delu, razvoja mentalnog lutanja, koje je u stvari prenos svesti, odnosno duha.

Bilo bi dobro za učenika da prvo prođe kroz neke uvodne vežbe, neku vrstu pripremnog treninga. Veo-ma važna uvodna vežba za mentalno lutanje je sledeća: Sedite u tvoju uobičajenu asanu i pred ogledala u kojem se možete celi videti. Ako imate veliko ogledalo, ne morate biti na većoj udaljenosti od ogledala, međutim, kod malog ogledala razdaljina mora biti tolika da ogledalo odražava celu vašu figuru. Posmatrajte svoj odraženl lik nekoliko sekundi i onda zatvorite oči i mentalno zamislite svoj odraz u ogledalu. Pod uslovom da ste bili u stanju utisnuti svoje crte veoma jasno u svoju imaginativnu sposobnost, možete nastaviti. Ako niste postigli neki rezultat, morate ponavljati eksperimenat sve dok ne uspete mentalno zapamtiti svaki detalj svog odraženog lika. Naročitu pažnju treba obratiti glavi i izrazu lica. Čim ste u stanju imaginarno obuhvatiti svoj odraženi lik u svim nijansama originala, onda prenesite svoju svest u odraženi oblik na takav način da se osetite personifikovani ili otelotvoreni u njemu. Ovaj prenos svesti ima za cilj da vas nauci kako da posmatrate svoje telo sa strane svog odraženog lika. Ako ste zabeležili neki uspeh pokušajte posmatrati one predmete koji su vidljivi u ogledalu, ali uvek sa strane svog odraženog lika. Ova vežba će vam na početku biti veoma teška, stoga se morate više posvetiti svojoj imaginativnoj sposobnosti utiskujući sve predmete u svojoj blizini veoma oprezno u svoj um.

Tokom vremena, svakako ćete uspeti da zapažate sve, nakon svog prenosa u odraženi lik, isto tako jasno kao da to gledate fizičkim očima. Kada i ta sposobnost postane navika, spremni ste za pravo mentalno lutanje. Učenik se mora ozbiljno upozoriti da ne rizikuje sa ovim ogledom ako nije dosada temeljno praktikovao svaku pojedinu prethodnu vežbu, pošto odvajanje ili razdvajanje svesti od fizičkog tela može izazvati opasne men-talne poremećaje kod slabijih ljudi Iz tog razloga, upozorenje je apsolutno razumljivo, i samo oni učenici koji mogu sigurno tvrditi da vladaju vežbama svih prethodnih koraka, mogu prići ne samo ovoj vežbi već i svim narednim bez ikakvog straha od oštećenja njihovog zdravlja ili duha. Za vežbu pravog mentalnog lutanja, ma-

terijalno ogledalo više nije potrebno, i sada radite na sledeći način: Zauzmite svoj normalni položaj - asanu - i koncentrišite se na svoj duh. Zamišljajte pri tome da je vaš duh onaj koji vidi, čuje i opaža sve i da je - apso-lutno nezavisno od vremena i prostora - kadar da se slobodno kreće unaokolo čak i ako je još uvek povezan sa fizičkim telom. Ovu operaciju treba izvesti pre svakog mentalnog lutanja. Sto bude dublji prodor meditacije, jače čulno iskustvo i izvesnost da je vaš duh neograničen i sposoban da iskorači Iz vašeg tela prema vašoj volji, sve bolji i brži će biti vaš napredak i uspeh u mentalnom lutanju. Ako ste dobili osećaj unutrašnje slobode i samoodlučnosti, sledeći ovu meditaciju koja će zahtevati samo nekoliko minuta, onda zamislite sebe kako izlazite iz svog tela kao iz neke ljuske, i stojite pored tog vašeg tela. Morate znati kako da premestite svoju svest u duh na takav način, da se možete osetiti kao da fizički stojite kraj svog tela, baš kao da ste se izvukli iz kućne haljine ili neke druge odeće. Baš na isti način ova predstava treba da se desi pomoću vaše imag-inacije. Konačno, dovoljno dugo ste vežbali imaginaciju svog duba, u obliku i veličini vašeg tela, ispred vašeg odraženog lika.

Pokušajte sada gledati na svoje telo koje sedi u svom uobičajenom položaju tako kao da vam uopšte ne pripada. Zatim pokušajte da često praktikujete ovu svest samoodlučnosti i stajanja po strani, sa ciljem usmeravanja pažnje na svoje telo. Potrudite se da svojim očima vidite svaki pojedini detalj na vašem telu, poput izraza lica sa zatvorenim očima, smirenost, pravilno disanje, sedište na kojem vaše telo počiva, itd. Na početku, kao što je već pomenuto, sve se naravno zasniva na vašoj imaginativnoj sposobnosti. Kasnije, neće više biti baš nikakve potrebe za bilo kakvom imaginacijom. Čim ste sasvim sigurni da svesno stojite pokraj i posmatrate svoje telo, vaš sledeći zadatak biće da ispitate svoju najbližu okolinu. I ovde će vam pomoći vaša imaginacija. Nakon završetka vežbe uvek se vratite u svoje telo baš kao da ste navukli svoju odeću, probu-dite se i odmah proverite da li sve što ste zamišljali odgovara činjenicama. Trebali biste postići takvu veštinu imaginacije da vaš imaginarni um opaža sve predmete u sobi isto tako jasno i verno baš kao da ste sve te predmete gledali fizičkim očima. Pod uslovom da ste zabeležili uspeh nakon dužeg niza vežbi, možete krenuti korak napred. Sada se prenesite pored svog tela, i nemojte ostati stojeći na jednom mestu nego pokušajte, slično detetu, da šetate tamo-amo po sobi i to činite na takav način kao da se stvarno oslanjale na svoje fizičko lelo. Odsustvo težine i osecaj bezvremenosti i besprostornosti mogu vas eventualno namamiti da se krećete neuobičajeno dugim koracima, na koje nije naviklo vaše telo, i tu pojavu morale na početku izbegavali, da bi se omogućilo očevidno odvajanje mentalnog tela. Stvar je u tome da sebe smatrate vezanim za zemlju. Mno-go kasnije, posle dugog vremena prakse, možete koristili pravila mentalne sfere. Pod uslovom da je koračanje po sobi bilo uspešno, prođite kroz vrata, kao da ste u svom fizičkom telu, i pokušajte napustiti sobu korak po korak. Najpre, biće dovoljno da odete do sledeće sobe ili do predsoblja, gde ponavljate imaginaciju predmeta koji se tamo nalaze, i, čim se vratile u materijalno telo uporedite te predmete sa stvarnošću. Pod uslovom da ste sasvim sigurni da ste u stanju da se krećete u svom mentalnom telu a takodje i da opažate sve na isti način kao i sa fizičkim telom, spremni ste da nastavite. Praksa usavršava, a sva tajna mentalnog lutanja leži u stalnom vežbanju. Ne može se dovoljno jako naglasiti koliko su sve ove vežbe važne, pošto one predstavljaju uvodni korak za astralno odvajanje od tela, poznato kao tzv. ekstaza, tokom koje se ne samo duh, već i duša zajedno sa duhom odvaja od tela. Ovaj problem ću detaljno obraditi u Koraku IX, pod naslovom “Magijski Psihički Trening”.

Kada ste jednom u stanju da se sa duhovnim mentalnim telom krećete na isti način kao i sa fizičkim te-lom po svojoj kući ili stanu, mogu se preduzeti i kratke šetnje van. Najpre će biti sasvim dovoljno da posetite kuću svog suseda ili da potražite prijatelje i poznanike koji žive u okolini a koje sasvim dobro poznajete. Pod uslovom da ste stekli izvesna iskustva posle neke od ovih vežbi, mogu se dobiti i neki drugi utisci sem utisaka predmeta. Budući da se tokom ovih vežbi svest izveštila do te mere da će biti sposobna da prima i čulne ut-iske poput slušanja, gledanja i osećanja u mentalnom telu na isti način kao da ste stvarno bili prisutni fizičkim telom. Rezultat poput ovoga, naravno, može se postići jedino stalnim vežbama tokom treninga mentalnog lutanja. Nastavite sa posećivanjem prijatelja samo da vidite čime su zaokupljeni u tom trenutku. Na primer, vidite ljude kako rade svakodnevni posao. Najpre, to možete učiniti pomoću imaginacije. Da biste bili sigurni da li se imaginacija podudara sa stvarnim činjenicama, sve što treba da uradite je da zamislite da ta osoba, koju ste posmatraii svojim mentalnim telom, radi nešto sasvim drugo, Čak suprotno. Ako ste i ovu imaginaciju

izveli sasvim lako, a koja je, međutim, u suprotnosti sa vašom percepcijom, možete onda biti sigurni da nijed-na ni druga nije istinita, i da je sve to još uvek samo stvar imaginacije. U tom slučaju, vi zaista niste baš mnogo napredovali i morate stalno ponavljati eksperimente sve dok ne budete u stanju da razlučite prave činjenice od imaginacije. Najpre, vi ćete samo osetlti da imaginacija zaista odgovara stvarnosti pošlo su vaša čula već bila uklonjena, u velikoj meri iz vašeg teta i preneta u mentalno telo. Kasnije vile neće biti razloga za bojazan, pošto stičete potpunu sigurnost u tom problemu, pa prema tome biće te u stanju da tačno razlikujete da li su stvari koje ste vide li, čuli i osetili, dok ste bili u mentalnom telu, stvarne činjenice ili imaginacija. Posle dužeg vremena vežbanja ova sposobnost će postati sasvim bliska magičaru i gde god on prenosi svoje mentalno telo opažate samo ono što je zaista istinito i što se apsolutno podudara sa okolnostima.

Ako ste postigli dobar napredak tako da možete preći veće udaljenosti a da se ne osetite umornim, baš kao u običnoj šetnji, tek tada ste zreli da se pozabavite zakonima bezvremenosti i besprostornosti, nikako pre. Odvojte se na opisan način od svog materijalnog tela, i zamislite da više niste vezani ni za vreme ni za prostor. Dok ste u mentalnom telu, meditirajte da se sa njim nalazite gde god želite biti u tom trenutku. Ovo čvrsto uverenje ćete postići čestim dubokim meditacijama dok ste u mentalnom telu. Ako želite biti negde sa svojim mentalnim telom, dovoljno je samo da pretpostavite da ste već stigli tamo, i želja će vam se odmah ispuniti. U slučaju većih udaljenosti, zadovoljavajuću veštinu ćete postići jedino posle dugog perioda strpljivih vežbi i čestih prenosa. Svakako, u prvo vreme morate posečivati mesta koja lično poznajete. Samo onda kada ste se konačno uverili da ste u stanju opaziti sve svojim čulima, bez obzira gde se nalazi vaše mentalno telo, na kojoj udaljenosti, i u koje vreme dana, dozvoljeno vam je da posetite i vama sasvim nepoznata mesta. Čulna opažanja prihvaćena na samom licu mesta neće napustiti sobu zbog senke sumnje da sve što ste videli, čuli ili osetili tamo, ne odgovara sasvim činjenicama. Morate vežbati mnogo vremena i sa velikim strpljenjem dok se ne naviknete na takve čudne utiske. Iz tog naročitog razloga, dok ste u svom mentalnom telu, dobro će biti da posetite tropske zemlje, morske obale, velike gradove, kraće rečeno: idite svuda i vidite sve za čim vam srce žudi. Posle mnogobrojnih vežbi postići ćete predivan uspeh.

Svrha mentalnog lutanja (putovanja) nije samo da opazite sve što se u tom trenutku dešava na zemlji, nego i da tamo budete zaista aktivni. Na primer, vi niste samo u stanju da svojim mentalnim očima vidite bolest, nego imate i priliku za lečenje bolesnih ljudi u svom mentalnom telu, na samom tom mestu, ili za izvođenje drugih korisnih uticaja. Sav uspeh i rad koji ste prethodno naučili vršiti pomoću elementara, sada možete ostvariti pomoću svog mentalnog tela na mentalnom planu.

Konačno, ako se u celom fizičkom svetu osećate kao kod kuće pomoću svog mentalnog lutanja, i ako ovaj svet nema više ništa novo da vam ponudi, pokušajte posetiti druge sfere, kontaktirajući tamo sa bićima i stičući znanja o stvarima o kojima prosečno ljudsko biće nema pojma. Uzdizanje u neku drugu sfero je sada veoma prosto i vi samo treba da se usredsredite na sferu koju biste želeli posetiti svojim mentalnim telom; osetićete kao da ste se zavrteli u krug i uzdigli vertikalno kroz levak. Prelaz iz našeg materijalnog sveta u neku drugu sferu dešava se isto tako brzo kao i kad ste obletali čitav svet u jednom trenu. Bolje je da sada više ne govorim o ovom problemu, pošto magičar mora steći lično iskustvo kad se radio ovom delu mentalnog lutanja.

Na početku, u mentalnom lutanju, magičar će verovatno osetiti nesavladivu sanjivost protiv koje se mora boriti svom svojom snagom. Ova vrsta sanjivosti se objašnjava kao rezultat odvajanja mentalnog tela, to jest, životna veza između mentalnog i astralnog tela se oslobađa što izaziva prenos svesti, iz čega sledi sanjivost. Čim odašiljanje mentalnog tela postane rutinska stvar, stalnim vežbama, sanjivost će postepeno iščeznuti.

Ovladavanje ovom vrstom lutanja, ovde opisanog, neophodna je priprema za odašiljanje astralnog tela. Detaljan opis te prakse sledi u sledećem Koraku pod naslovom “Magijski Psihički Trening”.

MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING (VIII)

VELIKI TRENUTAK “SADA”

Svako ko je u svom razvoju stigao do ovog stupnja, mora veoma pažljivo razmotriti način razmišljanja, naročito plastičnog razmišljanja. Snaga koncentracije, razvijena višegodišnjim vežbama, stvara pomoću plastičnog mišljenja veoma impresivne slike u akaši, slike koje su u velikoj meri oživljene i stoga teže ostvaren-ju. Otuda bismo uvek trebali negovati samo plemenite i čiste misli, i nastojati da strasti pretvorimo u dobre osobine. Magičareva duša bi do sada trebala biti oplemenjena do te mere da više nije sposobna za zle misli, niti da drugim ljudima želi bilo šta loše. Magičar mora biti ljubazan, uslužan i spreman da pomogne u svako doba, rečju i delom, da dela velikodušno, promišljeno i oprezna On mora biti lišen ambicije, nadmenosti i izbegavati svako hvalisanje. Sve te strasti bi se odrazile u akaši i - budući da je akaša-princip analogan skladu - sama akaša bi sigurno postavila najveće prepreke na magičarev put da zaustavi njegov dalji razvoj, ako ne i da ga sasvim onemogući. Svako dalje uzdizanje, u tom slučaju, ne bi dolazilo u obzir. Setite se samo Bulverovog (Bulwer) romana ZANONI, u kojem čuvar praga - niko drugi do akaša - motri da visoke misterije ne dodu preko noći nezrelim ili nedostojnim ljudima. Akaša će znati da mentalno poremeti takvu osobu, izazove u njoj svaku vrstu sumnje ili da je drži robom pramena i nezgoda sudbine da bi na svaki nažin zaštitila misterije. Te tajne će uvek ostati skrivene od nekompetentnih osoba, iako se o njima mogu objaviti stotine knjiga.

Pravi magičar ne poznaje nikakvu mržnju protiv religija ili sekti, pošto on zna da svaka religija ima ust-aljeni sistem koji je namenjen da vodi ka Bogu i on ih zato poštuje.

Njemu je dobro poznata činjenica da je svaka religija pravila greške, međutim on to ne osuđuje, jer svaka dogma služi duhovnoj zrelosti njenih sledbenika. Tokom svog razvoja magičar prolazi kroz stanje zrelosti u kojem može svojim mentalnim očima prozreti svaku misao, svaku radnju i delo, bilo da se radi o sadašnjosti, prošlosti ili budućnosti, i sasvim je očigledno da bise mogao osetiti izazvanim da procenjuje i osuđuje svoje drugove. Ali, time bi on delovao protiv božanskih zakona i stvarao nesklad. Takav magičar ne bi bio dovoljno zreo i iskusan tako da će akaša zatamniti njegovu sposobnost vidovitosti, i Maja će ga prevariti. On mora shva-titi da su i dobro i zlo ovlašćeni za postojanje i svako treba da ispuni svoj zadatak Magičaru nije dopušteno da prekori ili prebaci nekoj osobi za njene greške i loše strane pre nego što direktno bude zamoljen da to učini, i ako bi se povinovao toj molbi on to mora da učini sa blagošću i diskrecijom. Pravi magičar uzima život takav kakav jeste, uživa u dobrim stvarima a ponešto uči iz loših, ali nikad ne očajava. On je svestan svojih slabih strana i trudi se da ih nadvlada. Međutim, on ignoriše sve misli kajanja, jer to su negativne misli pa ih treba izbegavati; dovoljno mu je samo da prepozna svoje lične greške i da ih nikad više ne ponovi.

Iz tog razloga, bilo bi sasvim pogrešno razmišljali o prošlosti i žaliti se da vas je sudbina poslužila ovom ili onom neprijatnošću. Samo se slabići žale svo vreme očekujući sažaljenje. Pravi magičar veoma dobro zna da se prizivanjem utisaka iz prošlosti oni mogu oživeti, stvarajući tako nove motive za postavljanje novih prepreka na putu. Zato magičar živi, ako je moguće, isključivo u sadašnjem vremenu osvrćući se unazad samo ako je potrebno. Svoje planove o budućnosti on će ograničiti samo na najnužnije i čuvati se fantazira nja i san-jarenja. Neće traćiti sposobnosti stečene teški napornim radom niti će dati podsvesti bilo kakvu priliku da mu posmeta. On odlučno radi na svom razvoju, nc zanemarujući svoje materijalne dužnosti, koje ispunjava isto tako marljivo kao i zadatak svog psihičkog napretka. Prema tome, on sebe uvek gleda pravo u oči. On treba da bude skroman, a kad se radi o njegovom razvoju, oprezan i diskretan. Pošto akaša-princip ignoriše prostor i vreme, delujući stalno u sadašnjem vremenu - jer koncepcija vremena i prostora počiva na našim čulima -

magičaru se savetuje da se, što je više moguće, prilagodi akaši. On mora kao predstavnika usvojiti onaj veliki trenutak SADA, misleći i delujući u skladu sa njim Sposobnost koncentracije u pogledu elemenata zavisi od magijske ravnoteže i istovremeno je najbolje merilo za proučavanje toga koji od elemenata astralnog tela još treba da se dovede pod kontrolu. Na primer, ako vatreni elemenat još uvek sputava magičarevc astralne spo-sobnosti, on neće imati dobar uspeh u vežbama plastične vizuelne imaginacije. U slučaju vazdušnog elemen-ta verovatno će mu biti teža akustična koncentracija. U pogledu vodenog elementa teškoće će se pojaviti kod koncentracije na osećanje, a u slučaju zemljanog elementa biće oslabljena kontrola svesti. Mentalno lutanje, na primer, ili trans, gde se zahteva pronos svesti, biće mu mnogo teže i, u tom slučaju, trebao bi se intenzivnije posvetiti onim vežbama koncentracije koje deluju i utiču na pojedini elemenat. Konačno, magičar mora stalno da izvodi i produbljuje vežbe koncentracije. Siguran znak magijske ravnoteže će uvek biti ravnomeran uspeh u svim vrstama koncentracije; vizuelnoj, akustičnoj, na dodir i na svest. Kada stigne do tog stupnja, za magičara se pretpostavlja da može u umu zadržati svaku imaginaciju bar 15 minuta, bez i najmanjih poremećaja, bez obzira o kojem se elementu radi. On treba da jednako dobro izvodi sve vrste koncentracija, bez osećanja da jedna ili više njih prednjači. U tom slučaju, to bi bio siguran znak da ravnoteža elemenata u telu, duši i duhu još nije potpuno uspostavljena. Tada učenik treba da teži da marljivim treningom popravi magijsku ravnotežu. Ako ne postupi tako, svi nedostaci će zadržavati njegov dalji duhovni rad.

Sada sledi magijski psihički trening. Ovde se naročito bavimo sa OR-om ili OB-om Kabalista i kontrolom električnog i magnetičnog fluida.

ELEKTRIČNI I MAGNETIČNI FLUIDI

Prema informacijama datim u teoretskom delu, postoje dve glavne vrste fluida, koje potižu iz četiri elementa, i to električni i magnetični. Električni fluid dolazi iz vatrenog principa, a magnetični iz vodenog. Vazdušni princip je posredujući elemenat između ova dva. Zemljani elemenat je bipolaran, dakle, sadrži oba fluida, i on je elektro-magnetičan, električan u centru a magnetičan na periferiju Prema njihovim gore opisanim zakonima, ova dva fluida deluju u svim sferama, kako u mentalnoj tako i u astralnoj sferi, a takodjc i u materijalnom svetu. Ti fluidi su uzrok postojanja svih stvari. Pozabavimo se sada upoznavanjem i kontrolom ova dva fluida, pošto će upravljanje tim fluidima omogućiti magičaru da postigne što god želi u svim sferama, bez obzira da li se radi o mentalnom, astralnom ili materijalnom svetu. Dejstvo bilo kog od ovih fluida ipak zavisi od magičareve zrelosti da li je on dovoljno jak i sposoban da oblikuje UZROK u pojedinoj sferi. Postoje dva osnovna metoda kod oba ova fluida, induktivni i deduklivni melod. Magičar će naučili u ovom Koraku kako da koristi oba metoda. Razmotrimo prvo električni fluid.

KONTROLA ELEKTRIČNOG FLUIDA - INDUKTIVNI METOD

Ova se vežba može izvoditi sedeći ili stojeći, onako kako je to čoveku zgodnije. Zauzmite svoj uobičajeni položaj, zatvorite oči i zamišljajte da vam je telo šuplje, zatim zamislite da ste u centru vatrene kugle, koja obuhvata ceo svemir. Vatreni elemenat morate zamišljati kao užaren i sjajan, slično suncu. Automatski ćete osetiti toplotu na periferiji svog tela pri ovoj imaginaciji, a pošto ste već sve naučili o tom osećaju u poglavlju koje se odnosi na projekciju, nema potrebe da tome posvećujete pažnju. Izvodeći ovu vežbu, trebali biste opaziti širenje vatrenog elementa unutar svog tela. Morate zamišljati da univerzalni vatreni elemenat, pri

širenju pritiska (sabija) svetlost u vaše šuplje telo. Što snažnije i vatre nije zamišljate univerzalnu vatrenu ku-glu to se više svetlosti utiskuje u vaše telo preko pora kože iz svih pravaca, i vaše celo telo se puni svetlošću. Morate opaziti pritisak svetlosti u vašem telu, osećajući ga kao balon prepun svetlosti Za pritisak svetlosti pretpostavlja se da ide od spoljašnjosti ka unutra. U tom trenutku iskusićete osećaj neobične punoće, kao da ste spremni da eksplodirate. Dišite mirno dok izvodite ovu vežbu, pošto ćete pri ovoj dinamičkoj akumulaciji svetlosti doći u iskušenje da zadržite svoj dah, što morate izbeći po svaku cenu.

Čim ste proizveli tako jaku akumulaciju svetlosti ti. svetlosni dinamid (light-dynamide) da se vaše telo skoro rasprskava, osetićete u tom trenutku da je celo vaše telo, a naročito vrhovi prstiju napunjeno jakom električnom strujom. Utisnite tu percepciju veoma čvrsto u svoj um, jer to je ustvari električni fluid o kojem govorim. Ako ste izvršili ovu akumulaciju, omogućite univerzalnoj vatri da polako bledi pomoću imaginacije, sve dok sasvim ne nestane. Istovremeno morate zamišljati da se smanjuje i akumulirana svetlost, da moć širenja postaje sve slabija i slabija, sve dok sva unutar i izvan vas ne izbledi i na kraju se ugasi.

Ovim se završava prva vežba induktivnog metoda u pogledu elektrižnog fluida. Kada nakon nekoliko praksi postignete izvesnu veštinu u proizvođenju električnog fluida u svom telu, bez ikakvih teškoća, možete početi sa izvođenjem impregnacije želje u električni fluid. Sve što treba da uradite je da zamišljate da svetlost nagomilana unutar vas, ili bolje rečeno, električni fluid sadržan u svetlost i, pojačava i povećava vaše aktivne moći u duhu, duši i telu. Na ovaj način možete u sebi pobuditi sve aktivne sposobnosti, osobine, itd., koje su pripisane vatrenom i vazdušnom elementu. Imate mogućnost, na primer, da povećate snagu volje, veru i kontrolu elemenata do izvanrednog stepena. Sasvim je nemoguće, zaista, opisati pukim recima nivo moći koja se postiže na taj način, i vi ćete se u to najbolje uveriti preko svojih ličnih iskustava.

U prethodnim koracima sam često ukazivao koliko je važno oplemeniti dušu, osloboditi se strasti i pokušati postići magijsku ravnotežu. Ako bi neka nepravedna i strasna osoba, koja još nije dostigla punu magijsku ravnotežu, poželela da izvodi ove vežbe, ona bi samo povećala svoje strasti aktivirajući ih. Teško bi bila u stanju da kontroliše svoje strasti koje bi postale kobne po tu osobu. Svako će videti da ova upozorenja nisu samo puke reći ili prosta moralna lekcija. Dobro uravnotežena ličnost, međutim, nema čega da se plaši. Naprotiv: ona će imati svaku pogodnost za uzdizanje i biće dovoljno srećna da ostvari svoje najviše ideale.

KONTROLA MAGNETIČNOG FLUIDA - INDUKTIVNI METOD

Rad sa ovim fluidom je isti kao i sa prethodnim. Sedite u svojoj asani zamišljajući da ste kao šuplja gumena lopta, koja je u stanju da upija magnetični fluid. Sada zatvorite oči i zamislite da je čitav svemir ispunjen vodom i sebe kako stojite u njegovom centru. Automatski ćete osetiti vlažnost i hladnoću na per-iferiji svog tela. ali ne obraćajte pažnju na tu činjenicu, već zamišljajte kako vaše teko, slično suvom sunderu potopljenom u vodu, usisava magnetičnu moć iz univerzalnog vodenog elementa. Ova vežba imaginacije mora te stalno povećavati, dok ne osetite “dinamid” u sebi, slično gumi sasvim naduvanoj vazduhom, i dok ne budete potpuno sigurni da je dalja akumulacija nemoguća. Magnetični fluid osećate kao skupljajuću i istovremeno privlačeću silu. Čim ste dostigli vrhunac akumulacije magnetične moći, omogućite imaginaciji da se postepeno istopi a magnetična moć nagomilana u vama rastvori u beskonačnost. Kada budete u stanju da pravite razliku između električnog i magnetičnog fluida pomoću čestih vežbi, imaćete priliku, baš kao i u slučaju električnog fluida, da pojačate one sposobnosti u sebi koje borave u vodenom i zemljanom elementu, poput medijumskih sposobnosti, jasnoosetljivosti, psihometrije, čitanja misli, medijumskog pisanja i drugih.

KONTROLA ELEKTRIČNOG FLUIDA - DEDUKTIVNI METOD

Ne možete raditi sa ovim metodom pre nego što ovladate sa oba prethodna. Deduktivni metod je sličan induktivnom, ali teče u suprotnom smeru. Akumulirajte vatreni elemenat izvučen iz svemira u svoje telo preko plućnog disanja ili disanja na pore ili na oba načina, eventualno čistom imaginacijom, na način koji ste već naučili kod udisanja elemenata i njihove akumulacije. Dok uskladištavate vatreni elemenat, najmanju pažnju obratite toploti, koja će se automatski opaziti. Akumulirani elemenat će proizvesti ogromno širenje izazivajući jako zračenje električnog fluida u telu ka van koje će se uglavnom opaziti preko kože čitavog tela, baš kao da ste pod dejstvom neke električne mašine ili visokofrekventne struje.

Zračenje električnog fluida će čestim ponavljanjima postajati sve jače i jače, sve prodornije i suptilnije, a povećavanjem akumulacije elementa ono se čak može zgusnuti do te mere da bi ga mogli videti i osetiti ljudi koji uopšte nisu trenirani. Tu silu možete povećati dotle da možete upaliti neonsku lampu. Ove vežbe, naravno, nisu namenjene za takve i slične svrhe, a takvi eksperimenti su namenjeni da posluže jedino vašem ličnom uverenju. Pored toga, ova moć služi za više i plemenitije ciljeve. Čim ste u ovoj vežbi dostigli vrhunac akumulacije elementa, tj. najviši stepen zračenja, pustite da se vatreni elemenat zajedno sa električnim flui-dom rastvori u svemir, telo oslobodi elemenata, i vežba je završena.

KONTROLA MAGNETIČNOG FLUIDA - DEDUKTIVNI METOD

Sličan deduktivnom metodu upravljanja električnim fluidom, opisanim u prethodnoj vežbi, je i proces kontrolisanja magnetičnog fluida sa jedinom razlikom što ovde, umesto vatre, vodeni elemenat igra njegovu ulogu. Akumulirajte vodeni elemenat što je dinamičnije moguće u svom telu, koje ste imaginarno učinili šupljim. Da biste izveli ovu akumulaciju, možete koristiti disanje preko pluća i pora ili oba načina zajedno, ili njihovu ulogu predati pukoj imaginaciji. Mada ćete u svakom slučaju opaziti vlažnost i hladnoću pri ovoj imag-inaciji, pažnju fokusirajte na spoljašnji sloj i kožu tela. Osetićete stežuću hladnoću i privlačnu moć sličnu onoj kod pravog magneta, naročito na periferiji i koži tela. Na početku, a kao rezultat krajnje jake dinamizacije, osećaj ovog fluida će proizvesti neku vrstu parališućeg dejstva sve dok se ne priviknete na to. Ako ste uspeli povećati akumulaciju do vrhunca, rastvorite postepeno vodeni elemenat zajedno sa magnetičnim fluidom u svemir pomoću imaginacije. I to je kraj vežbe.

Sa sva četiri metoda morate tako dobro ovladati da budete u stanju da svaki metod izvedete za nekoliko sekundi u svojoj imaginaciji, i da induktivno stvorite magnetični ili električni fluid. To ćete postići stalnim i neopozivim treningom. Budite veoma pažljivi, pošto je kontrolisanje ova dva fluida veoma važno, i pomoću te dve univerzalne moći sve će vam biti na domašaju, bez obzira u kojoj sferi magičar želi primeniti svoj uti-caj. Na početku, ove vežbe treba izvoditi sa zatvorenim očima, a kasnije sa otvorenim, bez obzira u kakvoj se situaciji nalazite. Takodje je vačno znati da će kod sva četiri metoda magičar biti sklon da napreže mišiće ili da zadržava dah, što treba izbeći. Ove vežbe se moraju izvoditi na miran i takoreći nemaran način i ne sme ih niko drugi primetiti.

Magičar će sada otkriti da induktivni metod služi da usmeri moć iz svemira unutra, naime u njegovo telo,

dušu i duh, dok je deduktivni metod namenjen da šalje fluid iz unutrašnjosti ka van. Ako je magičar postigao veoma dobro iskustvo sa sva četiri metoda, on može proširiti vežbu na sledeći način: Izvođenjem induktivnog metoda, magičar povećava električni fluid u sebi do najviše tačke, i omogućujući spoljašnjem vatrenom el-ementu da se rastvori u ništavilo, on može zadržati taj električni fluid sa njegovom silom napetosti i tim va-trenim elementom unutar svog tela. Kada je duže vremena zadržavao ovaj fluid, što je više mogao izdržati, tada mu može dozvoliti da postepeno ističe nazad u svemir. Magičar može raditi na isti način i sa magnetičnim fluidom. Ne krećite napred pre nego što ste oba ovde navedena metoda praktikovali dovoljno dugo lako da ste u stanju da njima veoma dobro vladate.

Ovde opisani metodi kontrolisanja električnog i magnetičnog fluida su jedna vrsta uvodnih vežbi, i čim postanu bliski magižaru, on može preći na završni, tj. glavni metod za vladanje elektro-magnetičnim fluidom, koji ću opisati u sledećem poglavlju.

Razmotrite sledeće analogije: glava i grudi odgovaraju električnom fluidu, a abdomen, bedra i stopala magnetičnom fluidu. Sada će magičarev zadatak biti da napuni stopala, bedra i stomak sve do stomačne šupljine ispod donjih rebara (lažice) sa magnetičnim fluidom, a glavu, vrat i grudi, s druge strane, sa električnim fluidom na prethodno opisan način. On mora biti sposoban da oba ova fluida puni dinamički, jedan za drugim, u dve oblasti tela, do tog stepena da stekne osečaj kao da će se rasprsnuti. Nakon dužeg perioda vežbanja, on će biti u stanju da zadrži oba fluida. Kada dođe do tog stupnja, on sabija električni fluid u desni deo grudi pomoću imaginacije, formirajući tako šupljinu oko predela srca. Bolje je da levu stranu grudi oslobodi punjen-ja, dok nabija gornji predeo tela, što znači da uopšte ne puni levi deo grudi. Učinivši to, on povlači nagomilani magnetični fluid iz nižeg predela tela, pomoću svoje imaginacije, preko levog dela grudi, skladišteći taj fluid u celoj levoj ruci, sve do vrhova prstiju. Tako ruka postaje magnetična, i sada poseduje stežuće hladno zračenje. Na isti način magičar postupa sa desnom rukom, akumulirajući električni fluid imaginativno izvučen iz gornjeg predela tj. glave i desnog dela grudi u ruku. Desna ruka time postaje električna. Može se oseliti ekspanzivna vrela električna energija u čitavoj ruci, ali uglavnom u vrbovima prstiju. Ako te dve moći obu potrebne za ličnu upotrebu one se rastvaraju, pušlajući ih da slobodno isteknu iz ruku u svemir na imaginaran način.

Kada potpuno ovladava ovim vežbama, čovek postaje gospodar elektro-magnetičnog fluida, tj. gospodar univerzalne moći, pomoću koje se može praktično sve postići. Blagoslovene neka su magičarevc električne i magneližne ruke koje će biti od potencijalne vrednosti i mogu postati pravi blagoslov za ljudski rod!

MAGIJSKI FIZIČKI TRENING (VIII)

Ako je magičar završio sve prethodne stupnjeve magijskog treninga tela, nije mu više potrebno nikakvo posebno obrazovanje o tome. Zato ću se u sledećim poglavljima ograničiti samo na davanje uputstava i pre-poruka koje mogu biti od koristi. Ovde sledi metod uticanja preko elemenata, koji magičar može koristiti za uticaj na samog sebe ili na druge ljude.

MAGIJSKI UTICAJ PREKO ELEMENATA

Naročito vredna pomena su sledeča četiri sistema koja se mogu uspešno primenjivati za uticaj na samog sebe kao i za uticaj na druge. Prema elementima, ti metodi su sledeći:

1. Vatra - preko sagorevanja,

2. Vazduh - preko isparavanja,

3. Voda - preko mešavine (smese),

4. Zemlja - preko razlaganja (dekompozicije).

Bilo bi moguće navesti stotine varijanti i mogućnosti stvaranja takvog uticaja preko elemenata i mogla bi se napisati obimna knjiga na tu temu. Ograničiću se samo na po jedan primer za svaki elemenat. U svetlu tih primera. svaki magičar može obogatiti svoje praktične eksperimente i sam razraditi nove tehnike.

Ova četiri metoda vrše uticaj na najsuptilniju astralnu matricu materijalnog sveta, navodeći elemente da vrše svoj uticaj gde god im magičar omogući da indirektno deluju. Ako pretpostavimo da treba uticati na neko ljudsko biće, materijalni elementi će analogno deIovati na veznu sponu između astralnog i materijalnog tela. Magičaru koji savršeno vlada elementima, na svakom planu, nisu ni potrebni ovi metodi, jer će onsvoj cilj postići direktnim uticajem isto tako brzo i sigurno. Međutim, tu i tamo, čak i najveći magičan će koristiti niže moći, iz prostog razloga, što mu i najviše i najniže moći isto tako dobro služe i pokoravaju mu se. S druge strane, kao rezultat nedovoljne duhovne zrelosti, neki magičan vole primenjivati ove praktične tehnike da bi zadovoljili svoje želje, zato što te moći slepo izvršavaju volju osobe koja zna da njima rukuje. Verovatno biste sada mogli pitati, kako ove niže moći, pa prema tome, i takvi metodi mogu biti korisni? Kao odgovor poslužiće dva primera.

Pretpostavimo da učenik koji još nije sasvim dobro upoznat sa magijom traži pomoć od višeg brata, pošto uprkos svim njegovim naporima, on se nije mogao sam izboriti protiv strasti, štetne navike, nasleda ili slično, ili bi, barem, izgubio previše vremena pre nego što bi nadvladao i uravnotežio tu strast, taj viši brat ima mogućnost da utiče na elemenat koji odgovara toj strasti, saglasno pojedinom metodu i može na taj način smanjiti negativni oblik uticaja elementa sa tim rezultatom da učenik to savlada bez većeg napora, ili da se zajedno reše uticaja elementa.

Drugi primer pretpostavlja magičara koji leći dugotrajnu hroničnu bolest pomoću elemenata. Par direk-tnih tretmana ne bi bik) dovoljno da se pobedi bolest, a često ponavljanje uzima previše vremena. U takvim slučajevima, magičar može primeniti Moći kao pomoćne faktore. Postoje stotine sličnih slučajeva, gde će el-ementi ove kategorije biti od velike koristi magičaru. On sme koristiti sve moći za koje zna. Magičar mora biti osoba apsolutnog moralnog integriteta, njegov duh i motivi moraju biti plemeniti ako sledi moto: “Za čistog sve je čisto”. Radeći sa četiri elementa, magičar ima tri polja delovanja koja odgovaraju:

1. trenutnom dejstvu;

2. vremenskom dejstvu koje je ograničeno na određeno vrme;

3. stalnom dejstvu, koje vremenom bledi i na kraju u prestaje ako se operacija ne obnovi.

Sledi opis prakse:

UTICAJ PREKO VATRENOG ELEMENTA

— SAGOREVANJE —

Nabavite komad flanela ili upijaće hartije veličine 10 x 10 cm -a u nuždi i parče običnog papira može do-bro poslužiti. Ovlažite ga nekim tečnim kondenzatorom i pustite da se postepeno osuši. Sada stavite papir is-pred sebe i pomoću imaginacije preko materijalnih elemenata koncentrišite u njega želju koju želite ostvariti. Na ovom mestu nemojte zaboraviti na dejstvo vremena, tj. da li želite trenutno, ograničeno ili trajno dejstvo. Čim ste papir napunili svojom željom, spalite ga na otvorenoj vatri ili na plamenu upaljene svece.

Tokom sagorevanja koncentrišite se još jednom na činjenicu da se moć oslobađa spaljivanjem papira ili flanela, pobuđujući grublje elemente da izazovu rezultat koji želite. Pepeo koji preostane je bezvredan sa magijske tačke gledišta, i sa njim možete postupiti kao i sa običnim pepelom. Izvodeći ovaj ogled na drugačiji način, možete postići i to da se efekat ostvari u onom trenutku kada osoba, za koju je operacija izvedena, jede ili pije nešto toplo, ulazi u toplu sobu ili na bilo koji drugi način dolazi u dodir sa faktorom toplote. Ova operacija pruža i priliku da projektujete vatreni elemenat u papir, da ga napunite željom ida ga predate uni-verzalnom vatrenom elementu ili akaša-principu da bi se oslobodilo dejstvo. Ima još mnogo načina koji se mogu primeniti, međutim, pretpostavljam da će ovaj primer biti dovoljan da magičaru da korisne preporuke u ovom smeru.

UTICAJ PREKO VAZDUŠNOG ELEMENTA

– ISPARAVANJE –

Naspite obične vode u malu činiju ili tacnu, načinjenu od bilo koje vrste metala, samo da prekrije dno nekoliko milimetara. Dodajte nekoliko kapi fluid-kondezatora koji odgovara vazdušnom elementu. Ako je ne-dostupan takav kondenzator, možete koristili univerzalni fluid-kondenzalor. Sada postupite na baš isti način koji je naveden u upustvima dalim za prethodni elemenat, koncentrišući svoju želju na tečnost. Učinivši to. stavite posudu na vrelu peć, na plamen gasa ih alhohola, električna peć se ne sme koristiti - i pustite da željom napunjena tečnost ispari. Pri tome, morate se koncentrisati na paru, želeći da tu želju ustsa vazdušni princip, čime se najsuptilniji vazdušni princip navodi da ostvari vašu želju. Koncentrišite se sve dok i poslednja kap vode ne ispari, i time se eksperiment završava. Zajedno sa impregnacijom želje možete takode kombino-vati i naredbu da bi osoba na koju se utiče trebala sa svakim dahom da udiše vazdušni princip čime se želja počinje ostvarivati. Ovo je jedan primer, a svaki magičar može ustanoviti slične verzije uticaja izvedenog preko vazdušnog elementa.

UTICAJ PREKO VODENOG ELEMENTA

- MEŠAVINA -

Uzmite neku novu čašu, staklenu posudu ili mali sud, i otiđite do tekuće vode - bunara, izvora ili reke. Napunite posudu sa vodom i naspite nekoliko kapi fluid-kondenzatora u nju, i to onog koji odgovara vodenom elementu. U nuždi, uzmite univerzalni fluid-kondenzator. Sada izvedite impregnaciju želje na isti način kao

kod prethodnog elementa. Čim je voda pripremljena, na opisani način, i zadovoljavajuće napunjena, prospite tu vodu, koja je sada impregnirana, ekstatično u reku, i dajte određenu naredbu, koja će brzo biti ispunjena preko najsupttlnijih čestica vodenog elementa. Kada osoba na koju se utiče dođe u dodir sa vodenim elemen-tom na bilo koji način, na primer, pranjem, pijenjem, kišom, itd., vodeni elemenat će odmah postati aktivan, i ostvariti željeno dejstvo. Ovaj primer bi morao biti dovoljan, a po njemu magičar može sastaviti nekoliko individualnih metoda, koji će biti isto lako efikasni kao i ovaj.

UTICAJ PREKO ZEMLJANOG ELEMENTA

- RAZLAGANJE -

Kada se radi sa ovim elementom, to se može činiti na dva različita načina. 1. Baš na isti način kao i u prethodnom eksperimentu, uzima se malo vode iz reke ili kišnice-vodu iz slavine ne bi trebalo uzimati - kojoj se dodaje malo fluid-kondenzalora koji odgovara elementu zemlje. Takodje, može se koristiti i univerzalni kondenzator. Može se raditi i sa samim fluid-kondenzatorom bez njegovog razredivanja sa vodom, bacanjem impregnirane tečnosti, zajedno sa jakom (čvrstom, eng. solid, opp.) koncentracijom, u zemlju, umesto u vodu, iz prostog razloga što zemlja upija tečnost, i tako zemljani elemenat proizvodi željeni efekat. Za ovaj ogled nemojte odabrali neki put, kuda mnogo ljudi prolazi, već usamljenost malog mesta u bašti, livadi ili u poljima. Ako živite u gradu i nemate nijednu od tih mogućnosti, saksija za cveće sa malo zemlje u sebi, može isto tako dobro poslužiti 2. Uzmite jabuku, krušku ili još bolje krompir i napravite rupu u njemu kuhinjskim priborom ili nožem. U tu rupu uspite malo fluid-kondenzatora, koji odgovara zemlji. Kao zamenu za njega možete koristiti univerzalni kondenzator. Zatim, postupite kao i ranije, kada punite krompir sa impregnacijom želje. Posle toga zakopajte krompir u zemlju. Svaka manipulacija zahteva usredsredenu meditaciju da će zemljani elemenat proizvesti dejstvo koje želite postići.

Ovom redu pripadaju i simpatetička i mumijalna magija, tzv. transplantacija. U tom slučaju se ne radi sa fluid-kondenzatorima već sa mumijama, to jest sastavnim delovima tela, kao što su kosa, kosti, znoj, urin. Neću detaljno opisivati ovu nižu vrstu magije, pošto svaki magičar može sam sastaviti te prakse, ako želi da ih sledi.

Ova dva primera bi trebala biti dovoljna da ilustruju uticaj zemljanog elementa. Sledeći ova uputstva magičar može razraditi razne metode, a intuicija će ga nadahnuti da čini pravu stvar, što se može videti u svetlu ovih primera, magičareva uvežbana snaga volje ostaje presudan faktor, koji pokreće univerzalne el-emente da proizvode željeno dejstvo pomoću imaginacije. On slobodno može ponavljali operacije sve dok ne postigne uspeh. Magičar može preduzeti ove eksperimente i sam za sebe, to jest da utiče na samog sebe. Postoji još jedna vrsta uticanja na samog sebe, gde bića elemenata, takozvani salamanderi, vile, vodene nimfe i gnomi izvršavaju željeno dejstvo preko elemenata. U mojoj drugoj knjizi koja se odnosi na “praksu magijske evokacije” obelodaniću način prizivanja tih bića, njihovog činjenja vidljivim i korisnim za magičara.

FLUID – KONDENZATORI

Na svaki predmet se može uticati nekim fluidom, bez obzira da li je napunjen električno, magnetično,

elementima ili akašom, uz pomoć imaginacije i volje. Međutim, prema zakonima analogije i pomoću iskustva može se pronaći da nije svaki predmet niti svaka vrsta tečnosti podesna da zadrži akumuliranu moć za duže vreme ili daje uopšte akumulira. Slično činjenici da elektricitet, magnetizam i toplo ta imaju dobre i loše provodnike, i više moći pokazuju taj isti dvopolni aspekat. Dobri provodnici poseduju ogromnu sposobnost akumulacije, pošto se u njima koncentrisane moći skladište i mogu zadržati po volji. U hermetičkoj nauci takvi akumulatori se nazivaju “FLUID-KONDENZATORI”. Postoje tri osnovne grupe: 1, čvrsti fluid-kondenzatori; 2. tečni fluid-kondenzatori; 3. gasoviti fluid-kon-denzatori.

Osnovnoj grupi čvrstih fluid-kondenzatora pripadaju, pre svega, smole i metali. Što se tiče metala, zlato zauzima najviši rang. Najmanje trunčice, čak atomske čestice, zlata daju ogromnu količinu kondenzacione moći svakoj tečnosti. Iz tog razloga zlato se u najmanjim količinama dodaje fluid-kondenzatoru. Kasnije ćemo više govoriti o ovoj temi Druga grupa obuhvata lakove, ulja, tinkture, ekstrakte sačinjene od smola koje proiz-vode neke biljke. Baš kao što zlato zauzima najviši rang medju čvrstim supstancama, budući da je analogno suncu tj. odgovara moći i svetlosli sunca, tako medju tečnim supslancama ljudska krv i seme - sperma - igraju ulogu zlata. Ponekad oni u potpunosti mogu zameniti zlato, pošto sitne čestice krvi ili sperme kanute u neku tečnost daju istoj izvanrednu akumulativnu moć.

Trećoj grupi su pripisane sve vrste kadenja, mirisa, mirisavih voda, isparenja, o kojima neću detaljno govoriti, budući da su manje važni za magijsku praksu. Pored toga, šire ću obradili samo najvrednije fluid-kondenzalore, koji su potrebni za praksu. Ako bih ovde navodio sve te različite vrste, njihovo pravljenje i mogućnosti njihove primene, ako bih pored toga, razmotrio i svo drago i poludrago kamenje, koje bez sumnje može biti izvrstan kondenzator, ovaj kratak prikaz bi prerastao u obimnu knjigu.

Postoje dve vrste pripremanja fluid-kondenzatora, u prvom redu to je prosti tip, koji se pravi od jednog materijala ili jedne biljke i koji je upotrebljiv skoro za svaku svrhu. Druga vrsta se sastoji od složenih fluid-kondenzatora, koji se pripremaju od nekoliko materijala ili biljaka koje poseduju krajnje jaka akumulativna svojstva. Pošlo se mala količina zlata mora dodati svakom fluid kondenzatom, magičareva pažnja se, naravno, usmerava prvo na zlato. On ga može nabaviti u specijalnim prodavnicama fotografske opreme kao rastopljiv zlatni hlorid, takozvani aunun chloralum, koji se koristi za toniranje fotografskog papira. Jedan gram zlatnog hlorida razblažen u 20 gr destilovane vode stvara izvrsnu zlatnu tinkturu, a 5 -10 kapi te tinkture je dovoljno za 100 gr fluid-kondenzatora. Oni ljudi koji su iskusni u laboratorijskom poslu mogu sami napraviti zlatnu tin-kturu elektrolizom. Prodaju se i homeopatski ili elektro-homeopatski lekovi, tako da se zlatni preparat može kupiti bez problema. Homeopatski zlatni lekovi su uglavnom rastvori zlatnog hlorida ili su napravljeni elek-trolizom. To su tinkture poput aumm dilomtum D1-D3, aiirum miaiaticwn D1-D3 ili mmim metalician D1-D3. Stručnjak za homeopatiju svakako zna da veliko D označava decimalnu moć (decimal power).

Pretpostavimo da nemate nijednu od navedenih mogućnosti da dobijete zlatnu tinkturu, ne preostaje vam ništa drugo nego da je sami napravite po receptu starih alhemičara, što je zaista veoma jednostavno. Uzmite komad zlata najboljeg kvaliteta - ne novo zlato - Sto više karata to bolje. Uobičajeno 14-tokaratno zlato može poslužiti. Oblik zlata uopšte nije bitan, i to može biti prsten, broš, lančić ili poklopac zlatnog sata. Sada pripremite malo destilovane vode, a ako je ne možete nabaviti isto tako dobro može poslužiti kišnica. Uspite toliko vode u neku posudu da je njena težina (vode) deset puta veća od težine zlata. Na primer, ako imate 10 gr zlata, dodajte 100 gr destilovane vode. Zagrevajte taj komad zlata na otvotenom plamenu sve dok se ne usija, a onda ga ubacite u vodu. Pazite da žica za koju je privezan taj komad zlata, ili klešta sa kojim ga držite ne dodirnu vodu. Najbollja stvar je kuka od žice sa koje ćele zbaciti usijano zlato. Voda će početi da šišti i prska usled naglog hlađenja. Stoga pazite da ta voda ne prsne na vas. čuvajte oči! Samo čisto zlato sme pasti u vodu. Sada pustite da se voda i zlato ohlade i ponovite ovaj postupak 7-10 puta. Zlatu je dovoljno 7 -10 hlađenja, pošto sa svakim hlađenjem mnogo vode ispari, a naročito ako radite sa malom količinom vode.

Brzim hlađenjem zlata - oksidacijom -sitne atomske čestice se oslobađaju i voda će poslati zasićena zlatom.

Stari alhemičari nazivali su tu vrstu zasićene vode ili neke druge biljne esencije, hlađene sa usijanim zla-tom, “Kvintesencija zlata na vreli način”, i koristili su je kao smesu za druge alhemijske preparate. Međutim, mi ćemo je koristiti za naše fluid-kondenzatore. Tečnost zasićenu zlatom treba sada procediti kroz komad finog platna, filter-papir ili gazu u levku i sačuvati za našu svrhu. Obično se sipa samo 5 -10 kapi te zlatne tin-kture u približno oko 85 gr fluid-kondenzatora. Komad zlata koji je korišćen za pripremu ove zlatne tinkture treba očistiti sa sjajnim prahom za dalju upotrebu.

PRIPREMA PROSTOG FLUID-KONDENZATOPA

Uzmite pregršt svežih ili suvih cvetova kamilice, stavite ih u lonac i ulijte toliko vode da ih sasvim prekrije. Ostavite da cvetovi kamilice ključaju oko 20 minuta. Ohladite ih, ali ostavite poklopac na loncu i procedite odvar. Stavite to ponovo na vatru i pustite da polako uvri do približno 50 grama. Nekoliko kapi više ili manje ne menja stvar. Neka se ekstrakt ohladi i. radi boljeg čuvanja, porađajte ga sa istom količinom - u našem slučaju sa 50gr-alkohola ili špiritusa. U nuždi, možete uzeti i alkoholno gorivo. Toj smesi dodajte oko 10 kapi zlatne tinkture. Ako kondenzator želite koristiti za ličnu svrhu, možete ga još pojačati dodajući mu kap svoje krvi ili sperme, a ako je moguće oboje zajedno, na tamponu od vale, ubacile ga nakon toga bez oklevanja u konden-zator i dobro promućkajte. Onda sve uspite u neku malu bocu kroz levak sa filter-papirom ili gazom, i čuvajte dobro zatvoreno na hladnom i tamnom mestu, spremno za upotrebu. Svaki fluid-kondenzator pripremljen na ovaj način ne gubi svoju efikasnost ni nakon mnogo godina. Kondenzator se mora dobro promućkati svaki put pre upotrebe, a boca ponovo začepiti nakon uzimanja potrebne količine. Na isti način možete pripremili nekoliko univerzalnih kondenzatora od ruskog ili pravog kineskog čaja, od cvetova ljiljana, a najbolji su beli, od listova topole, korenja ALRAUNE ili mandragore, arnike (ARNICA MONTANA), cvetova akacije. Svaki prosti fiuid-kondenzator, pripremljen od jedne biljke, dovoljan je za normalnu upotrebu u operacijama poput uti-caja preko elemenata ili razvijanja astralnih čula pomoću fluid-kondenzatora.

SLOŽENI UNIVERZALNI FLUID-KONDENZATOR

Da bismo postigli izvanredno jaku akumulaciju moći, ili izveli zadatke koji su namenjeni za proizvođenje ne samo mentalnog, ili astralnog, već i materijalnog uticaja, na primer stvaranje elementara (voštano-glinena figura), oživljavanje slika i druge fenomene materijalizacije, koristimo složeni fiuid-kondenzator, koji se sastoji od sledećih biljnih ekslrakata:

Angelika (ARHANGELICA OFFICINALIS), žalfija (SALVIA OFFICINALIS), cvetovi lipinog drveta, kora od krastavaca, seme od dinje, cvetovi ili listovi akacije, cvetovi kamilice, cvetovi ljiljana, listovi ili koren, cimetovi cvetovi ili cimetova kora, listovi urtike (URTICA DIOICA), listovi nane (MENTHA PIPERITA), listovi topole, listovi ili cvetovi ljubičice (VIOLA ODORATA). listovi ili kora vrbe, sušen ili zelen duvan.

Upoznaćemo se sa tri vrste pripreme. Prvi i najprostiji način je staviti jednake delove pomenutih biljaka u veći lonac, sipati vodu preko njih i polako ih kuvati oko pola sata. Onda ih skinite da se ohlade, procedile i

sve kuvajte dok se ne zgusne što je više moguće. Tada dodajte istu količinu alkohola ili Spiritusa kao što ste dodavali ekstraktu, naspite u to nekoliko kapi zlatne tinkture -10 kapi na 100 gr, eventualno krv ili spermu ili oboje - dobro izmućkajte i procedite tečnost kroz fino sito u bocu tamne boje - zelenu ili braon -začepite bocu i čuvajte na tamnom mestu.

Druga vrsta pripreme je sledeća: stavite biljke, u jednakim delovima, u staklenu bocu (ili teglu), naspite čist alkohol preko njih da prekrije sve biljke i ostavite sve to da ekstrahuje oko 28 dana na toplom mestu. Onda to istisnite kroz platno ili neku drugu vrstu prese, profiltrirajte i u skladu sa zapreminskom merom doda-jte tome zlatnu tinkturu, eventualno i vaše lične mumije, krv i spermu. Zatim sve naspite u boce i čuvajte za ličnu upotrebu. Nemojte dodavati više alkohola ovom ekstraktu radi njegovog čuvanja.

Jedan od najboljih metoda pripreme je, svakako, obraditi svaku travku ili biljku posebno, bilo kao na opisani način kod prostog fluid-kondenzatora - kamilice - bilo praveći biljne ekstrakte od alkoholnih ekstraka-ta. Nakon što su posebni ekstrakti dobro pripremljeni, pomešajte ih zajedno, dodajte zlatnu tinkturu i čuvajte. Na isti način se postupa i sa ostala četiri fluid-kondenzatora koji su namenjeni za uticaj preko elemenata. Biljke potrebne za to su:

Za vatreni elemenat:

Crni luk; beli luk; paprika (eng. pepper); seme ili zrnevlje

gorušice (slačice).

Komentar ovaj fluid-kondenzator ne sme doći u dodir sa telom, a naročito ne sa očima, zbog njihove osetljivosti

Za vazdušni elemenat:

Lcšnici, dobro mogu poslužiti i listovi ili kora leske; bobice kleke; cvetovi ili listovi ruže; listovi ili kora trešnje.

Za vodeni elemenat:

Ovas (zob), tanko fino iseckana ovsena slama se može takode upotrebiti; seme od repice raznih vrsta, eventualno repe, šećerne repe. itd., božur, njegovi listovi ili cvetovi; listovi ili kora trešnje.

Za zemljani elemenat:

Peršun, korenje, listovi ili seme; seme kima, široki ili dugi listovi bokvice trputac (PLANTAGO LANCEO-LATA); cvet karanfila ili melem (balzam) od mente (balm-mint).

Sa laičke tačke gledišta ovi ovde navedeni recepti izgledaju strašno zbrkani, a sa farmakološkog stanovišta bi se mogli opisati kao čista glupost. Stvar je u tome da se ovde ne radi o farmakološkom već o magijskom de-lovanju. Oči stručnjaka praktičara, koji poznaju tajno značenje biljaka, koje su veoma tajanstvene, otkriće pra-vu vezu pomoću snažnog razmišljanja. Moglo bi se sastaviti na stotine recepata na bazi analogija, međutim, ovaj kratki pregled bi trebao zadovoljiti magičareve potrebe. Svi ovde dati recepti potiču iz prakse i do sada su davali lepe rezultate. Pre nego što završim sa problemom fluid-kondenzatora rasvetliću još jednu alhemijsku temu koja je povezana sa njima, a to su:

ELIKSIRI ŽIVOTA

Takozvani pravi alhemijski “eliksiri života” nisu ništa drugo do izvrsno sastavljeni fluid-kondenzatori, koji su napravljeni u analogiji sa elementima i tri nivoa ljudskog postojanja. U saglasnosti sa njima oni su magi-jski napunjeni. Za mentalnu sferu korišćene su esencije, za astralnu sferu tinkture a za materijalnu sferu soli, eventualno ekstrakti, svi punjeni na odgovarajuće načine. Eliksiri napravljeni a saglasnosti sa njima, prema tome, utiču ne samo na čovekovo ma terijalno telo, već isto tako i na njegovo astralno i mentalno telo Takav jedan eliksir je, stoga, ne samo dobar lek već takodje i odličan i dinamičan regenerativ.

Dakle, eliksiri pravih alhemičara nisu ništa drugo do izvanredni fluid-kondenzatori.

PRIPREMA ČVRATOG FLUID-KONDENZATORA

Pošto ću u sledećem Koraku opisali pravo magijsko ogledalo, tj., praktično rukovanje sa magijskim ogled-alom, naučiću učenika kako da sam konstruiše magijsko ogledalo. Da bi to uradio, potreban mu je čvrst fluid-kondenzator koji se sastoji od sedam metala. To su:

Olovo - jedan deo

Kalaj - jedan deo

Gvožde - jedan deo

Zlato - jedan deo

Bakar - jedan deo

Mesing (eng brass) - jedan deo

Srebro - jedan deo

Smola Aloje - jedan deo

Životinjski ćumur - tri dela

Mineralni ugalj - sedam delova

Različite delove ne treba shvatiti prema njihovoj težini, već zapreminski. Pretpostavimo da uzmete jedan kubni centimetar olova, morate uzeti i po jedan kubni centimetar svih ostalih metala. Isto se odnosi i na aloju i dve vrste uglja. Svi sastojci se moraju smrviti (usitniti). Mekše metale, poput olova i kalaja, možete izmrviti sa grubom turpijom u tzv. opiljke (strugotine), a za tvrde metale uzmite finiju turpiju. Smolu aloje treba isitniti u prah u avanu, ako se ne može zdrobiti. Postupite na isti način i sa dve vrste uglja. Čim sve sastojke sastavite, promešajte ih dobro i mešavina koju ste ovim postupkom dobili je, ustvari, pravi čvrsti fluid-kondenzator.

Elektro-Magicum starih alhemičara nije baš ništa drugo do izvanredan fluid-kondenzator sačinjen od:

30 grama zlata

30 gramu srebra

15 grama bakra

6 grama kalaja

3 grama olova

3 grama gvozda, i

15 grama žive (živog srebra).

Kao što se može videti, ovaj preparat sadrži sve planetarne metale a od ove smese metala se prave magijska ogledala, zvona i slični predmeti. Čvrsti fluid-kondenzatori koje sara preporučio su veoma dobri, pouzdani i mnogo puta su se pokazali korisnim.

PRIPREMA MAGIJSKIH OGLEDALA

Postoje dve vrste magijskih ogledala: konkavno (udubljeno) i ravno ogledalo. Obična ogledala su pogod-na za obe vrste, koja se moraju poprskati sa amalgamom srebra ili crnim lakom, ili prekriti sa nekim tečnim ili čvrstim fluid-kondenzatorom. Za našu magijsku svrhu, prvo pomenuta ogledala su od posebne važnosti i na osnovu nekih primera opisaću njihovo pravljenje.

1. Za magijska ogledala napravljena na najprostiji način pomoću kondenzatora pogodna je svaka površina bilo kog ogledala ili staklene kugle. Nju samo treba prekriti tečnim ili čvrstim fluid kondenzatorom.

2. Izrežite krug od kartona prečnika 20 - 50 cm, zavisno od toga koliko ogledalo želite napraviti. Zatim izrežite isti krug od upijaće hartije ili filter-papira, navlažite ili premažite nekoliko puta ravnomerno slikarskom četkicom ili tamponom vate dok se ne zasiti fluid-kondenzatorom i ostavite da se osuši. Prilepite upijaču hartiju na krug od kartona, sačekajte da se osuši i ogledalo je spremno za upotrebu. Sigurno će svako biti u stanju da konstruiše ovakvo ogledalo. Ako neko ne voli kružni oblik, može odabrati ovalni ili ugaoni oblik. Ako želite, ogledalo možete i uramiti. Fluid-kondenzator koji se ovde zahteva može biti prost, ali je složeni kondenzator preporučljiviji.

3. Postupak trećeg metoda je sasvim isti, samo što ovde treba da prekrije te površinu impregnirnog upijaćeg ili filler-papira veoma tankim slojem bezbojnog laka i pospete celu površinu sa usitnjenim čvrstim fluid-kondenzalorom. Možete koristiti fino sito. Ogledalo, koje je spremno za korišćenje čim se osuši je na-jbolje magijsko ogledalo koje se može smisliti, pošlo sadrži oba fluid-kondenzatora i zato je naročito korisno u praksi.

4. Ni priprema paraboličnog ili konkavnog ogledala nije komplikovana. Iz fabrike stakla ili od proizvođača satova nabavile krivo staklo koje se obično koristi za veće zidne satove. Može poslužiti i posuda za isparava nje. Zatim prekrijte zasvodenu siranu spolja nekoliko puta sa crnim špiritusom ili nitrolakom, koji se koristi za automobile i sadrži aceton; osušiće se veoma brzo. Ako želite ogledalo za optičku vidovitost, biće dovoljno

da ga stavite u crni drveni okvir i ogledalo je gotovo. Međutim, ako želite da ga prekrijete sa fluid-kondenza-torom treba da premažete unutrašnju stranu tankim slojem dobrog bezbojnog laka, pospete preko toga čvrsti fluid-kondenzator i ostavite da se osuši.

5. Ako pretpostavimo da biste želeli napraviti magijsko konkavno stakleno ogledalo, a ne možete na-baviti konkavno staklo, umesto stakla uzmite izdubljeno drvo ili komad kartona kojeg je lako oblikovati kad se ovlaži. Jeftino konkavno ogledalo možete napraviti i od gline, gipsa, itd. Žuta glina ili gips moraju se pomešati sa tečnim fluid-kondenzatorom da bi se masa mogla mesiti. Zatim svojim rukama oblikujte ogledalo, ostavite ga da se polako osuši, da se ne bi pojavile pukotine. Ako se tu i tamo pojave neke pukotine, zamažite ih glinom i ostavite opet da se suši. Izglačajte čitavi oblik ogledala šmirgl-papirom da ne bude grubih mesta i prekrijte konkavnu površinu ogledala bezbojnim lakom, pospite kondenzator preko sita po lakiranoj površini i ostavite da se suši. Ako ste napravili rub možete ga lakirati crnim nitrolakom kao i zadnji deo oblika, i ogledalo je završeno.

Činjenica je da tako napravljeno ogledalo može biti magijski delotvornije od ogledala napravljenog od stakla, pošto poseduje dva veoma efikasna fluid-kondenzatora: čvrsti i tečni. Tečni kondenzator je u glini a čvrsti na površini ogledala. Jedini nedostatak je što je takvo ogledalo mnogo teže i lako puca.

Ako je nakon pripreme ogledala preostalo još čvrstog fluid kondenzatora, sačuvajte ga pošto bi mogao dobro poslužiti u druge svrhe, na primer za pravljenje magijskog štapa, koji možete napraviti od grane zovinog drveta, dužine 30-50 cm. Probušite tanku rupu po celoj dužini štapa i napunile je čvrstim kondenzatorom. Zatim začepite štap, zapečatite ga i napunite magijski za različite operacije kakve su činovi volje, prenos na živa i druga bića, prizivanje duhova, itd. O ovim problemima ću detaljno pisati u mojoj drugoj knjizi “Praksa magijske evokacije”.

PRIKAZ SVIH VEŽBI OSMOG KORAKA

I. MAGIJSKI MENTALNI TRENING:

1. Priprema za mentalno lutanje.

2. Praksa mentalnog lutanja

a) u sobi,

b) na kratkim rastojanjima,

c) posete prijateljima, rođacima, itd.

II. MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING:

1. Veliko SADA.

2. Neprijanjanje za prošlost

3. Poremećaji koncentracije kao kompas magijske ravnoteže.

4. Astralno telo i svetlost

5. Ovladavanje električnim i magnetičnim fluidom

III. MAGIJSKI FIZIČKI TRENING:

1. Magijski uticaj preko elemenata.

2. Fluid-kondenzatori:

a) prosti kondenzatori,

b) složeni kondenzatori,

c) fluid-kondenzator za magijska ogledala,

d) priprema magijskog ogledala pomoću fluid-kondenza tora.

Kraj osmog Koraka

KORAK IX

MAGIJSKI MENTALNI TRENING (IX)

U poglavlju o magijskom psihičkom treningu (Korak VII) već sam jasno obradio problem vidovitosti. Na ovom Koraku želim ga još jednom pobliže razmotriti. Razne instrukcije za postizanje ove sposobnosti koje su do sada objavljivane, nikoga nisu dovele do željenog uspeha. Čak i ljudi koji su naročito nadareni za medijum-ske sposobnosti, postizali su samo delimičan uspeh koji se pre ili kasnije gubio. Medjutim, takve ljude su veo-ma često pogadjale različite bolesti kao što je slabost očiju, nervni poremećaji, itd. Glavni razlog za te bolesti može se pronaći u činjenici da vidovitost nije stvorena kao rezultat mentalnog ili astralnog razvoja, nego je iznudjena na silu i zato je jednostrana i nezdrava. Praćenje tih nekompetentnih uputstava vodi, bez izuzetka, ka neprirodnoj, nezdravoj neutralizaciji elementa, što će rezultirati preosetljivošću jednog od čulnih organa. Prema tome, nije nemoguće da na taj način dodje do opažanja astralnog i mentalnog sveta, medjutim, svi ti efekti zavise od duhovne inteligencije praktičara, od zrelosti a na kraju i od Karme. Neutralizacija elementa može se podeliti na četiri glavne grupe a to su:

GRUPA 1. NEUTRALIZACIJA VATRENOG PRINCIPA

Ovoj grupi pripadaju svi eksperimenti vidovitosti koji se izvode fiksiranjem pogleda, poput gledanja u kristalnu kuglu, zurenja u jednu tačku, sjajnu površinu, crno mastilo, crnu kafu, ogledala, itd.

GRUPA 2. NEUTRALIZACIJA VAZDUŠNOG PRINCIPA

U ovu grupu se podvode svi oni eksperimenti vidovitosti koji se izvode pomoću nadimljavanja (kadjenja) i udisanja narkotičnih isparenja, gasova, itd.

GRUPA 3. NEUTRALIZACIJA VODENOG PRINCIPA

Ovde je neutralizacija izazvana eksperimentima sa narkoticima i alkaloidima kakvi su opijum, hašiš, soma, pejotl, meskalin, koji se u toku procesa varenja uvode u krvotok.

GRUPA 4. NEUTRALIZACIJA ZEMLJANOG PRINCIPA

Istu svrhu imaju i sve tehnike koje izazivaju neku vrstu odvajanja ili cepanja svesti, na primer, igranje, njihanje gornjeg dela tela, kruženje glavom, vibriranje reči u stopalima i slično. Ovoj grupi pripadaju i sve neželjene i bolesne vizije umno poremećenih ljudi, i svi patološki slučajevi, koji se dešavaju kao rezultat šoka, besa ili iscrpljenosti.

Mnogo toga bi se moglo reći o raznovrsnosti takvih vežbi i njihovim opasnostima i nedostacima. Med-jutim, pravom magičaru biće dovoljan i ovaj kratak opis. Sasvim je očigledno da neutralizacija bilo kog el-ementarnog principa rezultira ne samo ozbiljnim oštećenjima zdravlja, već takodje i odlaže spiritualni razvoj, i to uglavnom u slučajevima gde su takavi i slični eksperimenti praktikovani duže vreme i postali navika. Na osnovu ove četiri osnovne grupe skeptik ima priliku da se uveri u postojanje viših moći, ali ako on ne može ovladati ni sobom ni elementima, on će sasvim lako podleći iskušenjima nižih sila. A kad im se jednom preda, videće da je zaista veoma teško ponovo se uzdići!

Samo dobro uvežban praktičar sa čvrstom voljom, koji je ovladao elementima i razvio astralna čula u vežbama prethodnih koraka može sebi dopustiti privremenu neutralizaciju ili eliminaciju nekog elementar-nog principa bez ugrožavanja svog tela, duha i duše. Pravi magičar će pomoću svojih vežbi ponovo uspostaviti ravnotežu elemenata. Njegovi rezultati u praktikovanju vidovitosti su zadovoljavajući, pošto on ne isprobava eksperimente, već deluje promišljeno sa sposobnostima koje je stekao, a koje su prateća pojava njegovog duhovnog i psihičkog razvoja.

PRAKSA VIDOVITOSTI POMOĆU

MAGIJSKIH OGLEDALA

Postoje dve vrste magijskih ogledala, i to: 1. optička ogledala, napravljena od ravnog ili konkavnog stakla i prekrivena sa jedne strane amalgamom srebra ili crnim lakom. što se tiče konkavnog ogledala, strana koja je spolja zasvodjena se lakira a unutrašnji, tj. udubljeni deo će biti čist i sjajan. Kristalne kugle takodje pripadaju magijskim ogledalima; zatim ravna ili konkavna metalna ogledala, na čijoj se površini nalazi obojena ili crna tečnost. I površina bare može isto tako poslužiti kao optičko ogledalo.

Drugoj vrsti magijskih ogledala pripadaju ona ogledala koja su pripremana sa fluid-kondenzatorima koje sam prethodno opisao.

Pre svega, magičar mora znati da samo ogledalo ne obezbedjuje uspeh, već astralne i mentalne sposob-nosti razvijene prethodnim vežbama. Prema tome, magičar će svako magijsko ogledalo posmatrati kao spra-vu, sredstvo ili neku vrstu orudja. Ovo svakako ne znači da magičar ne bi bio u stanju da ne radi bez ogledala, već zbog mnogostrukih mogućnosti koje magijsko ogledalo može ponuditi, magižar voli da ga koristi.

Medjutim, onaj koji je prošao korak po korak kroz ovaj praktični kurs, neće nikada samo sesti ispred magijskog ogledala i zamarati svoje očne živce. On će postupati na sasvim drugačiji način, koji je magijski is-pravan. Pre nego što detaljno opišem neke od tih praksi, navešću neke primere, gde magijsko ogledalo može biti veoma korisna pomoć:

1. Kada radi sa imaginacijom, gde se zahtevaju optičke vežbe.

2. Kada puni moćima fluide svake vrste.

3. Kao prolaz u sve željene planove.

4. Kao pomoć za ostvarivanje komunikacije sa živim i umrlim osobama.

5. Kao pomoć za stupanje u kontakt sa moćima, bićima, itd.

6. Kao pribor za radioterapiju i impregnaciju sobe.

7. Za uticaj na svoju ličnost ili druge ljude.

8. Kao magijski predajnik i prijemnik.

9. Kao pomoć za sprečavanje opasnih i neželjenih uticaja.

10. Kao srdstvo za projektovanje svih željenih moći, slika, crteža, itd.

11. Kao televizijski uredjaj.

12. Kao pomoć za istraživanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Ne mogu se navesti sve mogućnosti, pošto magijsko ogledalo predstavlja jednu vrstu univerzalne pomoći. Na osnovu ovih 12 primera, intuitivni magičar može sam otkriti ostale nove tehnike. Sedite u svoju asanu ispred magijskog ogledala na udaljenosti od 1 -2 metra. Osvetljenje ne igra nikakvu bitnu ulogu. Započnite vežbe imaginacije zamišljanjem predmeta na površini ogledala, jedan za drugim, koje otvorenim očima treba da vidite tako jasno kao da su oni zaista tamo. Uzimajući u obzir činjenicu da ste vi u medjuvremenu postali majstor imaginacije, ova uvodna vežba vam neće biti teška. Zadržite imaginaciju predmeta nekoliko minuta a zatim ga rastvorite takodje pomoću imaginacije. ako još uvek imate problema sa imaginacijom predmeta, pokušajte prvo vežbe imaginacije sa bojama, pre nego što predjete na predmete. Kao što sam već pomenuo, sposobnost optičke imaginacije je analogna vatrenom principu, i magičar koji savršeno vlada ovim elemen-

tom, i sa magijskim ogledalom će postići najbolji uspeh.

Nakon imaginacije predmeta možete preći na vežbe sa raznim životinjama, pa onda sa ljudskim bićima; prvo pokušajte zamišljati crte lica prijatelja, kasnije stranih ljudi i rasa. Zatim proširite rad imaginacije na celo telo. Čim ste u stanju zamisliti ljudsko biće, poznato ili nepoznato, muško ili žensko, na površini ogledala, nastavite sa imaginacijom kuća, predela, mesta, itd., sve dok i tu ne postignete izvrsnu veštinu. Tek sada ste magijski spremni da ispravno vladate magijskim ogledalom.

Ova uvodna vežba je veoma važna, pošto se mentalne, astralne i materijalne oči moraju navići, pomoću ovih imaginativnih vežbi, na opažanje veličine i jasnoće utisaka.Inače će se opažati samo iskrivljene slike. Izvodeći ovu uvodnu vežbu, nikad ne smete tolerisati spontano pojavljivanje bilo kakvih slika u ogledalu, što bi se lako moglo desiti u slučaju osoba sa spiritističkim talentom. Stoga se odlučno moraju odbaciti sve slike koje se neželjeno pojavljuju na površini ogledala, ma kako one bile lepe i fantastične, pošto sve što se neželjeno vidi pripada oblasti halucinacija, odrazima uma iz podsvesti koji se vole pojavljivati da zavaraju magičara i da ga spreče u njegovom radu. Izvodeći ovu uvodnu vežbu primetićete da rad imaginacije postaje mnogo lakši što je ogledalo veće.

PUNJENJE MAGIJSKOG OGLEDALA

Sledeći zadatak magičara biće da se upozna sa punjenjem ogledala. On mora biti sposoban da veže željenu moć za površinu ogledala pomoću imaginacije, izvlačeći je bilo iz sebe bilo direktno iz svemira, da nagomila tu moć i da je imaginacijom ponovo rastvori u prvobitni izvor. Izvode se sledeća punjenja:

1. sa sva četiri elementa, jedan za drugim

2. sa akašom

3. sa svetlošću

4. sa električnim fluidom

5.sa magnetičnim fluidom.

Čim je magičar postigao izvesnu veštinu u punjenju ogledala, on je spreman za dalje eksperimente sa ogledalom, od kojih ću navesti neke primere različitih metoda.

MAGIJSKO OGLEDALO PREDSTAVLJA

PROLAZ U SVE PLANOVE

Izvodeći ovaj eksperiment, vodite računa da vas okolina ne uznemirava. Sedite udobno ispred svog ogledala i napunite njegovu površinu akaša-elementom, koji usisavate u telo disanjem preko pluća i pora. Punjenje ogledala ličnom akašom može se obaviti bilo preko ruku bilo direktno preko solarnog pleksusa. Za-tim sasvim zaboravite svoje telo i mislite o sebi kao duhu, sposobnom za usvajanje bilo kog oblika i veličine. Zamislite da vaše telo postaje malo, tako da je u stanju da prodje kroz ogledalo. Čineći to pomoću imag-inacije, naći ćete se na astralnom planu. Ostanite tamo svesno izvesno vreme, dobro razgledajte okolo ne gubeći svest, niti padajući u san. Učinivši to, vratite se preko ogledala i povežite se ponovo sa svojim telom. U početku, naći ćete se u potpunoj tami na astralnom planu. Nakon čestog ponavljanja opazićete svetlost. Savladaće vas čudno osećanje slobode, bezvremenosti i besprostornosti. Sada posećujete astralni plan, koji

se obično naziva onaj (drugi) svet ili Onostrano. Nakon čestih vežbi srešćete se sa umrlim ljudima i drugim bićima, ako poželite videti nekog od mrtvih, odmah ćete biti povezani sa tom osobom. Posle nekoliko poseta tom astralnom nivou naučićete sve o zakonima koji tamo važe, i videćete mesto koje će biti vaše, kad jednom napustite svoje fizičko telo. Time će strah od smrti nestati jednom zauvek.

Ako se sa astralnog plana koncentrišete na viši plan, ubrzo ćete opaziti finije vibracije: nadvladaće vas osećaj najviše svetlosti, neka vrsta eterizovanosti, i bićete u stanju da dodjete u dodir sa bićima tih viših sfera. Steći ćete takva saznanja, opažanja i iskustva kakva vam nijedan smrtnik ne bi mogao dati. Uvek ćete se vraćati u svoje telo sa duhovnim vibracijama više vrste, koje se ne mogu opisati pukim rečima. Koje od spiritualnih sfera ćete biti u stanju da posetite u celini zavisi od vladanja elementima i od vaše duhovne i astralne čistote, plemenitosti vašeg karaktera. Kad je u pitanju sticanje višeg znanja ne postoje ograničenja. Prikupivši tamo svoja iskustva, možete doći u dodir i sa uzvišenim Svetlosnim bićima na isti način, samo što se u tom slučaju ogledalo ne puni akašom već koncentrisanom svetlošću, sličnom suncu. Nema sumnje da pomoću metoda ogledala možete posetiti i niže sfere, na primer sfere elemenata i tamošnjih bića. U tom slučaju, ogledale morate napuniti elementom tog plana koji želite posetiti.

Prolazeći kroz ogledalo treba da poprimite i oblik tog pojedinog plana. Ako želite posetiti kraljevstvo patuljaka, ne samo da se ogledalo mora napuniti zemljanim elementom, nego se i vaš duh mora imaginarno pretvoriti u oblik gnoma i sasvim napuniti zemljanim elementom. Isto se izvodi i sa duhovima vazduha, ta-kozvanim vilama, duhovima vode ili sirenama i duhovima vatre, salamanderima. I ovde takodje, iskustva koja ćete steći su tako obilna i čudnovata, da bi se o tome mogle napisati čitave knjige. Način na koji se duhovi raznih elemenata mogu prizvati na zemlju i način na koji se oni mogu iskoristiti za izvršenje raznih zadataka, detaljno ću opisati u mojoj drugoj knjizi, pod nazivom: “Praksa Magijske Evokacije”.

MAGIJSKO OGLEDALO PREDSTAVLJA SPONU

IZMEDJU ŽIVIH I MRTVIH

Ako želite pomoću ogledala komunicirati sa prijateljem ili nekim drugim, ili narediti nekoj osobi da vam piše ili da dodje da vas vidi, postupite na sledeći način:

Napunite akašom površinu ogledala meditirajući o činjenici da je izmedju vas, ogledala i vašeg prijatelja svuda akaša, to jest da više ne postoji ni vreme ni prostor. Zadržite taj osećaj u dubokoj meditaciji i istovre-menoj želji da svog prijatelja vidite u ogledalu.

Nekoliko trenutaka kasnije videćete osobu koju ste želeli u panoramskoj slici, i primetiti čime se ta osoba bavi u tom trenutku i njenu najbližu okolinu. Istovremeno, osetićete kao da stojite pored te osobe. Ako vam je okolina poznata, bićete u stanju da se u istinitost onoga što ste videli u ogledalu uverite pomoću mentalnog lutanja. Pod uslovom da je magičar pravilno treniran, a njegova čula sasvim uvežbana, njegova iskustva sa magijskim ogledalom će odgovarati stvarnim činjenicama što se može dokazati duhovnim lutanjem. Inače, eksperiment morate često ponavljati dok ne budete sasvim sigurni da su stvari koje ste videli u skladu sa st-varnim činjenicama, što se bez ikakve sumnje može potvrditi ličnim ispitivanjem. Ako na primer, primetite da osoba koju želite videti spava, pomoću imaginacije izvucite njen duh, to jest mentalno telo u svoje ogledalo, i kondenzujte ga, putem svoje volje, do tog stepena da izgleda kao da osoba zaista stoji ispred vas. Ako ste to uspeli, dajte naredbu koju ste hteli toj osobi. Pri tome, morate poštovati sadašnji i zapovedni način, kao što ste to činili kod autosugestije, pošto je moguće da se podsvest dotične osobe usprotivi. Nijedan pravi mudar magičar neće se spustiti na davanje nekih naredbi u zle svrhe. Akaša-princip bi mu se surovo osvetio.

Zatim, moguće je uspostaviti astralni kontakt sa drugim magičarem istog stepena razvoja, pomoću magi-jskog ogledala, i sve što praktičar govori u ogledalo, njegov kolega će opaziti, čak i na najvećim razdaljinama i to ponekad tako jasno i glasno kao da sluša tu osobu u blizini, iako se sve govori iz daljine.

Na isti način mogu se prizvati umrle osobe da se pojave u ogledalu. U tom slučaju, treba se koncentrisati na akašu i zamisliti osobu, ili snažno misliti o tome da će se on ili ona pojaviti. Ako želite pozvati osobu koju ne poznajete, treba da se skoncentrišete na neki putokaz koji datira iz vremena kada je ta osoba bila živa; prizivate njeno ime u akaši i čekate u dubokoj meditaciji da se umrlo biće pojavi. Ubrzo će se biće pokazati u ogledalu i magičar može izraziti svoje želje. Na početku će se komunikacija sa umrlom osobom odvijati kao neka vrsta glasnog razmišljanja medjutim, kasnije se, po želji, može zaista razgovarati. Magičar takodje može da natera umrlu osobu da iskorači iz ogledala i zgusne pojavu pomoću zemljanog elementa, tako da ta osoba postaje vidljiva i nekoj sasvim netreniranoj osobi. Od svakog pojedinca zavisi koliko će on želeti da se usavrši u tome. Mogu se takodje prizivati i zgusnuti (kondenzovati) razne vrste bića, medjutim, više o tome daću u mojoj knjizi “Praksa magijske evokacije”, pošto se tu izvesna pravila ponašanja moraju poštovati.

MAGIJSKO OGLEDALO PREDSTAVLJA POMOĆ ZA OSTVARIVANJE KONTAKTA

SA MOĆIMA, BIĆIMA I TAKO DALJE

I ovaj metod ću opisati u mojoj drugoj knjizi “Praksa magijske evokacije”. Ovde ću, samo zbog radoz-nalosti, pomenuti sledeće: Ako magičar puni svoje ogledalo akašom, povlačeći znak sa elementom koji je analogan biću, njegovom karakteru i simbolu imaginarno na površini, on je u stanju da dodje u blizak kontakt sa tim bićem, ako izgovara ime tog bića prema univerzalnim zakonima. Kontakt će omogućiti magičaru da postigne sve što je u skladu sa originalnim osobinama tog bića. Isto se može reći i za sva druga bića i moći.

MAGIJSKO OGLEDALO JE POMOĆNO SREDSTVO ZA UTICAJ NA

SAMOG SEBE ILI NA DRUGE LJUDE

Svako magijsko ogledalo može poslužiti kao izvrsna pomoć za samo-uticanje, medjutim, najbolji rezultat će se postići sa ogledalom koje sadrži fluid-kondenzator. Ima toliko mnogo mogućnosti za njegovo korišćenje da ih je sasvim nemoguće sve pobrojati. Ovde ću navesti samo nekoliko praktičnih primera.

Uvucite toliku količinu svetlosti iz univerzalnog okeana svetlosti u svoje telo, pomoću imaginacije ili dis-anjem preko pluća i pora, tako da se osetite crveno-usijanim poput sunca. Impregnirajte tu svetlost koncen-tracijom na čelju, želeći na primer da vam svetlost i njeno zračenje mogu podariti intuiciju, inspiraciju ili neku drugu poželjnu sposobnost ili da vam omoguće prepoznavanje neke istine. Zatim, neka svetlost teče, pomoću imaginacije, na površinu ogledala i neka se tamo gomila (akumulira) sve dok i najmanja iskrica svetlosti ne predje iz vašeg tela u ogledalo. Oblikujte tamo akumuliranu svetlost u sjajno-belu kuglu ili sunce, koje emituje veoma jake zrake. Ponovite to punjenje nekoliko puta, u kraćim intervalima, sve dok ne budete sasvim sigurni da je ogledalo tako snažno napunjeno da zraci prodiru kroz vaše telo, duh i dušu oslobadjajući uticaj koji ste želeli. Zatim pomoću snage volje udružene sa čvrstim uverenjem vežite tu svetlost za površinu ogledala toliko vremena koliko vam je potrebno, pa je onda rastvorite. Vi morate biti tako čvrsto uvereni u dejstvo i uticaj svetlosti, da se u vama ne sme pojaviti ni senka sumnje. Baš to nepokolebljivo i čvrsto uverenje daje ogromnu dinamičnu moć zračenju svetlosti, koje skoro da ima fizičko dejstvo. Pre nekoliko godina, ja sam na ovaj način tako jako punio šuplje stakleno ogledalo, da se rasprslo na hiljadu parčića i morao sam nabaviti ogledalo od hrastovine za moj zadatak.

Sedite ispred ogledala i meditirajte o istini koju želite raspoznati ili o problemima koje želite rešiti. Po završetku meditacije, ubacite akaša-princip ili izazovite trans u sebi i uskoro ćete ispuniti svoj zadatak. U sva-

kom slučaju, prijatno ćete se iznenaditi radom na ovakav način, a kasnije, teško da ćete moći bez ove prakse kad izvodite svoje meditacije. Ako svoje ogledalo čuvate napunjeno, treba da ga zaštitite od pogleda drugih ljudi. Najbolje je da ga umotate u svilu, pošto je svila dobro poznata kao izvanredan izolator.

Takodje, možete usmeriti zrake iz svog ogledala na vaš krevet dopuštajući im da deluju celu noć utičući na vašu podsvest dok vi spavate, da bi postigli željeni cilj. Vaša autosugestija će pojačati dejstvo i proizvesti brži uspeh. Sasvim je očigledno da, na ovaj način, nećete samo pobuditi saznajne moći i sposobnosti, dovodeći ih na viši nivo razvoja, nego ćete i na svoju dušu i duh uticati u željenom pogledu. Ako vam uticaj ogledala više nije potreban ili drugi zadatak zahteva drugačije punjenje, bilo da je u pitanju zračenje akaše ili nekog od el-emenata, ili je poželjan električni ili magnetični fluid, onda morate zaustaviti prvo punjenje u obrnutom redu pomoću imaginacije, tj., rastvoriti svetlost vraćajući je nazad u svemir. Putem zračenja možete vršiti i uticaj na druge ljude, ali u tom slučaju, željeno punjenje ne smete usmeravati na površinu ogledala preko svog tela, već se do ogledala mora voditi direktno iz svemira, pomoću imaginacije.

Da je tako moguće ostvariti sve vrste eksperimenata kao što su hipnoza, magnetični san, medijumski us-lovi, činjenica je koju će intuitivni magičar smatrati sasvim prirodnom. Stoga će on prema njoj podesiti svoju praksu.

MAGIJSKO OGLEDALO PREDSTAVLJA ODAŠILJAČ ZRAKA U SLUČAJEVIMA

IMPREGNACIJE SOBE I LEČENJA BOLESNIH LJUDI

Sličan postupak se izvodi i kod impregnacije sobe pomoću magijskog ogledala. Vi punite svoje ogledalo fluidom koji odgovara vašoj želji, poput svetlosti, biomagnetizma, akaše, puneći njegovu akumulaciju direk-tno iz svemira pomoću imaginacije tako jako da se zračenje širi po čitavoj sobi koju želite impregnirati. Odred-ite trajanje dejstva još dok izvodite ovu akumulaciju. Na ovaj način možete, ako je potrebno, ozračiti sobu u kojoj živite danima, čak i mesecima da biste postigli uspeh, zdravlje, inspiraciju, mir. Takodje ćete biti u stanju da pojačate punjenje, ako je nučno, kondenzovanjem “dinamida” pomoću čestog ponavljanja. Činjenica je da se i sve vrste bolesti i oboljenja mogu lečiti na ovaj način, pod uslovom da je ogledalo napunjeno na pravi-lan način. Takodje možete postaviti bolesnu osobu ispred ogledala, i on ili ona će se osetiti bolje za nekoliko minuta, usled moći nagomilane u ogledalu.

MAGIJSKO OGLEDALO PREDSTAVLJA

PREDAJNIK I PRIJEMNIK

Ogledalo se može, začudo, koristiti čak i za ovu svrhu, hoću reći da možete izvoditi eksperimente oživljavanja slika i prenošenja zvuka. Naše ogledalo se može koristiti i kao nešto slično radio-predajniku i pri-jemniku. Navešću ukratko dve tehnike koje magičar može izvesti bez ikakvog napora, pod uslovom da me je do sada sledio korak po korak. Prva tehnika se odnosi na recipročno (uzajamno) oživljavanje (animaciju) misli ili slika izmedju dva jednako uvežbana magičara. Razdaljina ne igra baš nikakvu ulogu, i nije bitno da li se radi o 10 ili 1000 km. Mogućnost komunikacije varira, to jest može se obaviti bilo putem misli, slika, slova, reči ili čula. Praksa uvek ostaje ista i sav rad se izvodi pomoću istog principa, to jest, akaša-principa. Dole sledi opis ogledala, koje deluje kao predajnik, a da osoba na koju se utiče ne zna ništa o predaji.

Na početku biće korisno ako se magičar navikne na izvesnu rutinu sa svojim partnerom, za koga se pret-postavlja da je na istom nivou razvoja, ili barem radi sa akaša-principom. Odredite tačno vreme predaje i pri-

jema u saglasnosti sa vašim partnerom. Oboje se mogu izvoditi u isto vreme. Prvo sledi praksa predaje: osoba koja šalje (poruku) treba da napuni ogledalo akašom i da izazove stanje transa pomoću akaša-principa. Zatim će eliminisati zamisao vremena i prostora, izmedju sebe i prijemnika, pomoću imaginacije, i tako će imati osećaj da stoji kraj svog partnera. Ovaj osećaj će se kasnije dešavati sasvim automatski, koji već poznajemo iz iskustva i prethodnih eksperimenata. Pokušajte prvo predati jednostavne oblike i modele, poput trougla ili kruga zajedno sa željom da partner na drugom kraju bude u stanju da ih vidi u svom ogledalu. Primalac treba samo da i on napuni svoje ogledalo akašom pre predaje, da izazove trans u sebi pomoću akaša-principa i da se usredsredi na činjenicu da će on jasno videti sve u ogledalu što njegov partner predaje. Ako su oba part-nera na istom nivou treninga, slika koju partner-predajnik projektuje u ogledalo postaće vidljiva partneru-primaocu. Čim istekne vreme za predaju i prijem, promeniote se tako da vi postanete prijemnik, i ponovite eksperiment telepatije u obrnutom smeru. Uvek je dobro ako je magičar dobro upoznat i sa predajnom i sa prijemnom praksom. Niko ne treba da se obeshrabri početnim neuspesima, već treba da nastavi vežbe sa istrajnošću; uspeh će se sigurno pokazati nakon nekoliko pokušaja. Čim ste u stanju primetiti jednostavne slike, možete pojačati vežbu odabirajući nešto komplikovanije slike, kasnije slike živih osoba, mesta i pejzaža, na sličan nažin kao što ste izvodili uvodne vežbe kod imaginacije sa ogledalom. Pod uslovom da ste usavršili ovaj eksperiment, možete preći na prenos ideja bez imaginacije, tj., ideja koje se registruju jedino intelek-tom.

Ako ste postigli dovoljno iskustva kao predajnik i primalac, možete pokušati da pomoću imaginacije u ogledalu ispisujete kratke reči koje treba da se pročitaju u primaočevom ogledalu. Reči se mogu zameniti rečenicama, a na kraju magičar će biti u stanju da prenosi pisane poruke iz jednog ogledala u drugo. Stekavši sposobnost optičkog prenosa, možete preći na akustični. Izgovorite jednu ili dve reči u ogledalo sa željom da primalac čuje te reči. I ovde, slično, primalac ostaje u stanju transa čekajući da poruka stigne. Najpre će je os-etiti kao veoma sličnu nekoj vrsti glasnog mišljenja, ali iz vežbe u vežbu on će je čuti sve jasnije i na kraju tako jasno kao da razgovara telefonom. Kasnije pak izgledaće kao da su reči izgovorene direktno u primaočeve uši. Čim dobro ovladate predajnom i prijemnom tehnikom, mogu se predavati i primati kratke rečenice, se dok stalnim treningom ne budete u stanju da primate i predajete čitave poruke i vesti. Većina adepta na Istoku koriste ovaj metod da šalju poruke jedan drugom. Tamo se ova sposobnost naziva “poruke kroz vazduh”. Ovo treba shvatiti na simboličan način, jer se sve to, ustvari radi pomoću akaša-principa. Prema tome, sasvim je očigledno da se i rasna osećanja mogu posredovati izmedju predajnika i prijemnika. Ovaj problem više ne treba opisivati.

Ako magičar vlada sposobnošću da predaje i prima od jednako uvežbanog partnera, on će takodje biti u stanju da prekine dijaloge ili slike koje se prenose izmedju drugih praktičara, a što se i u magijskoj termi-nologiji naziva radio-piratstvo. Sada ću opisati magijsko ogledalo kao predajnik namenjen za prenos ideja, reži i slika ljudima koji uopšte nisu magijski uvežbani, i koji nemaju ni najslabiju predstavu da se takav prenos odigrava ili da se na taj način na njih eventualno može uticati. U takvom slučaju magičar treba samo da us-meri svoju pažnju u akašom napunjeno ogledalo, uključujućii neki zahtev da bude prenet izvesnoj osobi. Ako magičar uvede akaša-princip izmedju njega i nepriprmljene osobe, ona će poruku opaziti svojim intelektom. Ako neko nije dovoljno iskusan u ovoj praksi, poruka će najpre imati takvo dejstvo da osoba na koju se utiče postaje uznemirena u datom trenutku i oseća potrebu da veoma intenzivno razmišlja o pošiljaocu u našem slučaju magičaru. Kasnije će osoba koja prima osetiti poruku kao svoju vlastitu misao, budući da nije u stanju da razluči da li je ona poslata ili potiče iz njenog uma. Medjutim, ako je magičar zainteresovan za usavršavanje u ovoj vrsti prenosa, on može sugerisati toj osobi da poruke i misli dolaze direktno od njega. Ova praksa će vršiti svoj uticaj na osobu koja prima bilo odmah bilo tokom prenosa. Magičar takodje može izazvati prenos preko ogledala, čije će dejstvo biti zadržanoili će ga primalac opaziti jedino onda kada bude spreman za to. Taj trenutak se obično dešava kada ta osoba nije uznemiravana, ograničena ili zaokupljena spoljašnjim utica-jima, i prima poruku neposredno pre spavanja ili ujutru pre budjenja. U tim slučajevima, magičar koncentriše ideju, želju ili poruku u ogledalo, zajedno sa komandom da bi sve što se prenosi pojedinac trebao čuti jedi-nokada postoji neophodna pripremljenost. Sve dok poruka nije primljena, ona će ostati efektivna i prianjati za površinu ogledala. Medjutim, čim je poruka poslana, to jest, ogledalo je poslužilo svojoj svrsi i misao ili poruku je pravilno primila osoba pod uticajem, površina ogledala ponovo postaje savršeno čista.

Magičar se može posvetiti svojim raznim obavezama ne proveravajući svoj bežični rad a ogledalo će au-tomatski proizvoditi svoje dejstvo sve dotle dok misao ili poruka ne bude zaista primljena.

***************************************************************

MAGIJSKO OGLEDALO PREDSTAVLJA ODAŠILJAČ ZRAKA ZA

IMPREGNACIJU SOBA, LEČENJE BOLESNIKA, ITD.

Magijsko ogledalo se na sličan način može upotrebiti i na ovom polju, i u rukama veštog magičara, ono će predstavljati izvanrednu pomoć za njegov razvoj. Praksa impregnacije sobe je sledeća:

Kada radite u sobi na koju želite uticati magijskim ogledalom samo za vlastite potrebe, punjenje treba da vršite preko svog tela. A kod punjenja u korist drugih ljudi, moš treba da izvlačite direktno iz svemira ne dopuštajući joj da prolazi kroz vaše telo. Stoga, izvlačite ogromnu količinu svetlosti iz svemira bilo direktno ili preko vas koncentrišući je, pomoću imaginacije, u akumuliranom obliku, na površini magijskog ogledala. Ova akumulacija svetlosti se mora ponoviti nekoliko puta, sve dok uskladištena svetlost ne poprimi oblik kugle ili diska, koji rasprostire blistavi, beli sjaj po celoj sobi, slično svetlosti jake lampe. Češćim ponavljanjem ove vežbe, vi ne samo da treba da imaginarno vidite zračeću svetlost nego i da osetite njeno direktno strujanje kroz čitavo telo, poput X-zraka. Prenesite imaginaciju želje u svetlost pomoću svog uverenja i vere, i istovre-meno zamišljajte da se svetlost automatski pojačava iz sata u sat, iz dana u dan, i da dejstvo njene emisione moći postaje sve prodornije i dinamičnije. Odredite trajanje dejstva na isti način kao što ste to radili u slučaju biomagnetizma, bilo ograničavajući emisionu moć na izvesno vreme ili odredjujući joj trajno dejstvo. Zatim prenesite zadatak ili želju koju treba da izvrši ta emisiona moć uhvaćenu svetlost, naime, u vaše imaginarno sunce, kao na primer uspeh, nadahnuće, proširenje intuicije, mir, zdravlje ili bilo šta drugo što vam je potreb-no. Učinivši to, postavite ogledalo u svojoj sobi kao reflektor, tako da ste stalno izloženi tom zračenju. Posle toga više nemojte obraćati pažnju na ogledalo, pošto će ono delovati automatski, utičući na vas ili druge os-obe na željeni način, i vi ćete stalno biti predmet uticaja zračenja. Teško da ćete biti u stanju da izvršite svoj rad, vežbe, istraživanja i meaditacije bez ovog metoda.

U slučaju da ogledalo nije punjeno magijski samo za vas već isto tako i za druge ljude, recimo, za lečenje bolesnih osoba (radi potpunog ozdravljenja), otkrićete da možete postići daleko više kada ste pod emisionim uticajem ogledala; nećete se osećati umornim ili istrošenim, a svaka bolesna osoba koja udje u sobu ili dodje direktno u dodir sa zračećim ogledalom osetiće trenutno olakšanje bola. Efikasnost zavisi od punjenja ogled-ala. Ogledalom se može zračiti ne samo jedna osoba, već toliko ljudi koliko ih može stati u sobu. Profesionalni magnetizeri ili oni koji se bave lečenjem ljudi ili uticanjem na njih otkriće u ovom metodu čudnovatu sferu deloanja.

Zračeća moć nije samo upotrebljiva za impregnaciju sobe i njeno ozračenje, već se može i preneti pomoću imaginacije na jednu ili više osoba na najvećim udaljenostima. prirodno je da se u takvim slučajevima imag-inacija mora podesno promeniti. Nije potrebno naglašavati koliko je magijsko ogledalo vredno u rukama magičara i koliko mogućnosti ono nudi. Mudar magičar svakako neće zloupotrebiti svoje magijsko ogledalo, niti će ga oskrnaviti pokušajima vršenja loših uticaja pomoću njega.

MAGIJSKO OGLEDALO PREDSTAVLJA ZAŠTITNU OPREMU

OD OPASNIH I NEPOŽELJNIH UTICAJA

Magijsko ogledalo se može koristiti i kao odbrambeno ili zaštitno sredstvo. Ali onda, naravno, impreg-naciju emisione moći treba modifikovati na odgovarajući način, a impregnaciju sobe ili mesta koje treba zaštititi treba napuniti zračećom silom svetlosti na takav način, da svetlosni zraci zadrže nepoželjne i štetne uticaje ili da ih vrate ka polaznoj tački. Ako morate raditi sa lošim uticajima ili sa impregnacijom svetlosti,

ako želite sobu izolovati i od dobrih i od loših uticaja, u svim tim slučajevima morate napuniti impregnaciju ogledala ili sobe sa akašom, prenoseći u nju imaginarno osobinu nedodirljivosti i neprobojnosti. Bilo kakva akumulacija akaša-principa dok radite sa njim, nije moguća, kao što je već pomenuto, ali impregnacija želje radi dinamičkog efekta može se često ponavljati pomoću imaginacije. Magičar može napraviti nekoliko ogled-ala za razne svrhe. Medjutim, ako radi sa daljinskom predajom i prijemom, on prirodno ne sme izolovati svoju sobu akašom, jer to bi sprečilo svaku daljinsku operaciju. Kako da se zaštiti od svih nepovoljnih uticaja i kako da neka mesta izoluje pomoću magijskog ogledala da bi izvršio razne magijske zadatke, pokazaću u mojoj drugoj knjizi “Praksa magijske evokacije”.

Pored mogućnosti korišćenja magijskog ogledala kao zaštitne opreme, magičaru se nude i druge pogod-nosti. Pomoću magijskog ogledala on može staviti u pogon sve poznate fluide, magnetični, električni ili elektromagnetični i raditi sa njima u praksi. Koju će od ovih snaga uzeti u raznim slučajevima, zavisi od ak-tivnosti i dejstva njegove želje.

MAGIJSKO OGLEDALO PREDSTAVLJA PROJEKTOR SVIH

MOĆI, BIĆA, UTISAKA I SLIČNO

Magijsko ogledalo se može koristiti i za kondenzovanje (zgušnjavanje) svih sila mentalnog i astralnog pla-na do tog stepena, da ih mogu opaziti čak i osobe koje uopšte nisu trenirane. Ovo nije stvar puke imaginacije ili sugestije, pošto se misli, elementari, elementali, abića svih nivoa, bića elemenata i tako dalje, zgusnuta pomoću ovde opisanih praksi, mogu zgusnuti u ogledalu na takav nažin da ih je sasvim moguće fotografisati. Ovde slede praktična uputstva:

Punjenje površine ogledala se izvodi pomoću zgusnutog zemljanog elementa koji se ne projektuje prvo preko tela pa onda na ogledalo što bi izazvalo paralizu -već direktno iz svemira pomoću imaginacije. što je jača akumulacija zemljanog elementa, sve će zgusnutija i vidljivija biti pojava onoga što želimo projektovati. Prema tome, dobro bi bilo da akumulaciju zemljanog elementa ponovimo nekoliko puta. Ako želite da utisak, sliku ili elemental učinite vidljivim nekoj drugoj, verovatno netreniranoj osobi, postupite na sledeći način: Uvedite akaša-princip pomoću imaginacije, bilo u glavu osobe, bilo u čitavo telo i, istovremeno naredite akaša-principu da ostane efektivan samo u toku trajanja eksperimenta. Ako treba učiniti vidljivim neki utisak, izvršite pomoću svoje imaginacije prenos slike ili utiska na površinu ogledala sa takvom jasnoćom i odredjenošću kao da je to stvarno. Zadržite tu zamisao. Zatim, kada osoba koja je pod uticajem akaša-principa posmatra ogledalo, ona će videti vašu zamisao reprodukovanu kao film. Možete postići isti efekat, na isti način, sa bilo kojim lično-stvorenim Elementalom, Elementarom ili Fantomom. Medjutim, ako odlučite pozvati neko biće iz astralnog ili nekog drugog plana, treba da ispunite, barem, prostor oko ogledala gde biće treba da se pojavi, sa akaša-principom. Mnogo je korisnije akašom ispuniti čitavu sobu. Ova priprema nije potrebna ako imate drugo ogledalo namenjeno z impregnaciju te sobe akaša-principom. Kada su sve pripreme završene, razvijte trans uvodjenjem akaša-principa u sebe, i u tom stanju transa, pozovite biće koje želite videti, bez obzira da lli je ono stanovnik astralnog ili nekog drugog plana. Sve dok se magižar potpuno ne upozna sa tehnikama magije prizivanja, koje ću opisati u praktičnom delu moje sledeće knjige; “Praksa magijske evokacije”, on treba da se zadovolji prizivanjem umrlih ljudi sa astralnog plana, što se izaziva pomoću imaginacije.

Pomoću akumulacije zemljanog elementa na površini ogledala, slike ili bića biće tako materijalizovani da ne samo što se mogu opaziti fizičkim očima netrenirane osobe, već se mogu i čuti. Stoga, sve što je vidjeno nije halucinacija, jer je magičar u stanju -kao što je već pomenuto -da fotografiše sliku zgusnutu zemljanim elementom. Ali pazite! Slike zgusnute na takav način imaju mnogo višu vibraciju od obižne svetlosti koju mi poznajemo. Stoga je sasvim očigledno da se te više vibracije ne mogu uzeti na običan fotografski nažin pošto one ne odgovaraju vibracijama naše svetlosti. Takvi snimci se moraju izvršiti u najkraćem mogućem vremenu. Prvorazredne kamere će vam omogućiti da izaberete 1/1000 deo sekunde, a postoje i specijalne kamere koje čak omogućuju ekspoziciju od 1/2000 deo sekunde za jedan snimak. Ove specijalne kamere su najbolje, pošto prave konkretne slike, i s njima je mnogo lakše raditi. Pri fotografisanju na ovde opisan način, uopšte

nije bitno da li je dan ili noć, da li je ogledalo osvetljeno ili tamno.

Medjutim, ako želite snimiti i ogledalo i njegovu pozadinu, osvetljenje će svakako biti potrebno. Inače, jedino će biti vidljiva materijalizovana slika u ogledalu. Iskustvo je pokazalo da je, u svim slučajevima, bolje koristiti filmove nego fotografske ploče. Usled činjenice da je broj vibracija date slike daleko veći od broja vi-bracija svetlosti fizižkog sveta, trebalo bi koristiti naročitu vrstu obojenih filtera. Kada fotografišete mentalni plan sa svim njegovim Elementarima, Elementalima, Fantomima i drugim bićima ove sfere, uvek koristite plave filtere. Za sva druga bića, umrle ljude i tako dalje, koristite ljubičaste filtere. Sva druga bića koja se sas-toje od samo jednog elementa, poput esencija elemenata, zahtevaju rubin-crvene filtere. Snimke pojava koje se dešavaju u prirodi, a koje su uglavnom magijske prirode, snimaju se samo sa žutim filterima. što se tiče boja, filteri su analogni pojedinim planovima.

Štaviše, magičar ne samo da ima mogućnost da pokaže slike i bića svakoj netreniranoj osobi, nego ta-kodje može i da prikaže na ogledalu prošlost, sadašnjost i budućnost te ili neke druge osobe.

MAGIJSKO OGLEDALO KAO TELEVIZIJSKI UREDJAJ

U našem magijskom ogledalu mi smo u stanju posmatrati pojave koje se dešavaju poznatim i nepozna-tim osobama, čak i na najvećoj udaljenosti. Napunite ogledalo, kao i obično, akaša-principom. Onda ostanite mirni i spokojni u svom položaju, i izazovite trans pomoću akaše, i u tom stanju koncentrišite se na osobu čije želje i radnje želite posmatrati. Zamislite da je magijsko ogledalo kao veliki teleskop kroz koji možete videti sve i na najvećoj daljini. Magičar će odmah videti osobu i okolinu kao na pokretnoj slici.

Na početku, slike će verovatno biti malo mutne, ali nakon čestog ponavljanja one će postati veoma jasne, i postojaće osećanje neposrednosti i blizine željene osobe koje će postati tako uverljivo da je čovek skoro sasvim siguran da stoji pored osobe koju želi videti. Čak ni razdaljina od više hiljada kilometara nema nikakvog značaja.

Da bismo potvrdili i bili potpuno sigurni da sve ono što se želi videti odgovara stvarnim činjenicama, može se zamisliti neka druga radnja iste osobe. Ako sa našim astralnim čulima i to uspemo u punoj jasnoći, stvari koje smo gledali su obmana , i vežba se mora ponavljati sve dok se ne postigne sposobnost razlikovanja raznih činjenica od halucinacija i varki.

Pod vodjstvom veštog magičara čak i netrenirana osoba može učestvovati u takvoj vrsti televizije. Magičari koji su naročito uvežbani i iskusni na ovom polju, uspeće čak i da fotografišu slike i dogadjaje vidjene sa najveće daljine, koristeći crveni filter i uvažavajući ovde opisane tehnike.

Kada niste suviše zainteresovani za materijalne pojave koje posmatrate sa udaljenosti, već samo za psihički život karakter i osećanja ljudskog bića, tada nemojte zamišljati materijalno telo osobe koju želite videti,, već samo njeno astralno telo. Ubrzo ćete videti auru i karakteristike te osobe u raznim nijansama boje, iz kojih ćete biti u stanju da dodjete do logičkih zaključaka o njenom karakteru i osobinama, prema pravilima analogije. Ako niste zainteresovan ni za puteve ni dela osobe, niti za njene psihičke osobine i njen karakter, i ako želite videti samo duh u ogledalu, zamislite tu osobu bez njenog materijalnog i astralnog tela. I ovde će se pojaviti oblici koji odgovaraju duhu, a vi možete na ovaj način pratiti tok misli osobe čak i sa najvećih udaljenosti. Kao što se može videti iz ovde navedenog primera, sposobnost čitanja misli neke osobe sa najveće udaljenosti može se postići bez ikakvih teškoća, i zavisi samo od vaše volje, koliko želite da proširite ovo znanje.

MAGIJSKO OGLEDALO PREDSTAVLJA POMOĆNO SREDSTVO ZA

ISTRAŽIVANJE PROŠLOSTI, SADAŠNJOSTI I BUDUĆNOSTI

U radu sa ogledalom, jedan od najtežih zadataka je precizno istraživanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti drugih ljudi. Razume se da magičar može opaziti njegovu ličnu prošlost i sadašnjost u ogledalu kao na TV-ekranu, ali će on najverovatnije izbegavati da to čini. Ako bi on toliko želeo da zadovolji svoju radoznalost i da sazna sve o svojoj budućnosti, ne bi mu bilo teško da se koncentriše na taj problem i istraži svaki detalj.

Medjutim, postoji jedna teškoća: u istom trenutku, kada u ogledalu posmatra svoju budućnost, on lišava sebe svoje lične slobodne volje. On bi sebe mogao uporediti sa šemom koja treba da se popuni bez ikakve mogućnosti da se bilo šta učini za ili protiv toga. Naravno, sasvim druga stvar bi bila kada bi akaša-princip u svom najvišem obliku, nazovima ga Božanskim Providjenjem, dao magičaru upozorenje, na bilo koji način, možda protiv neke opasnosti, bez ikakvog moranja da nešto vidi ili sazna. Sasvim je očigledno da se najveća pažnja mora mora posvetiti takvim upozorenjima bez ikakvog izuzetka, pošto bi njihovo ignorisanje nanelo ozbiljne štete magičaru. Došavši do ovog stupnja, magičar će biti u stanju da razlikuje da li upozorenje dolazi od nekog od bića sa jednog od planova ili direktno od akaša-principa.

Magijsko ogledalo je izvanredna pomoć u slučajevima neuvežbanih ili onih ljudi za čije je ispitivanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti magičar veoma zainteresovan. Sve misli, percepcije, osećanja i fizičke rad-nje ostavljaju iza sebe tačne zabeleške u akaši ili prvobitnom izvoru, što omogućuje magičaru da to pomoću svog magijskog ogledala ili direktno čita u akaši kao u otvorenoj knjizi, dok je u stanju transa. Sve što treba da uradi je da se koncentriše na to pomoću imaginacije. Na početku, dok magičar ne ovlada potpuno ovim problemom, oblici će se verovatno pojavljivati nepovezano ili sporadično.

Čestim ponavljanjem ove vežbe, na površini ogledala pojavljivaće se slika za slikom u pravoj vezi sa prošlošću, tako jasno i odredjeno kao da je sam magičar proživljavao te dogadjaje. Magičar može odvijati jedan dogadjaj za drugim, počinjući od sadašnjosti pa sve do detinjstva i dana rodjenja. Preporučljivo je pra-titi prošlost samo do trenutka radjanja, mada je, bez ikakve sumnje, moguće istraživati život izvesne osobe i u njenim prethodnim otelovljenjima. Medjutim, magičar se upozorava da to ne čini, jer bi svako ispitivanje budućeg kao i prošlog života, u njegovom ili u slučaju drugih ljudi, značilo neku vrstu uplitanja u poslove Božanskog Providjenja, i takva radoznalost bi prouzrokovala opasne posledice. Na samom početku, on bi odmah postao onoliko star koliko je bio u svim prethodnim životima koje je proživeo, a to bi sigurno izazvalo veoma neprijatno osećanje u njemu i nezainteresovanost za bilo kakav dalji život. Drugo, magičar je sasvim odgovoran za sve greške učinjene u njegovim prethodnim životima. Jedina prednost bi bila da bi on postao svestan iskustava u prošlom životu, a to ne bi nikada moglo kompenzirati sve nedostatke.

Ako bi magičar hteo da sazna nešto o budućnosti neke druge osobe, iz nekog veoma važnog razloga, sve što treba da uradi je da izazove trans. Pod uslovom da je u potpunosti uponat sa tom praksom, baš ništa neće ostati skriveno. Ova vrsta vidovitosti, gde je magičar sposoban da opaža u pravom odnosu mentalni, astralni i materijalni plan, bilo kod sebe ili kod drugih ljudi, je najviši stupanj koji se može postići putem rada sa magijs-kim ogledalom. Čim magičar stigne dotle, ja mu više nemam šta više reći u vezi sa magijskim ogledalom, i on će sam otkriti nove tehnike zasnovane na primerima koje sam ovde naveo.

********************************************************************

MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING (IX)

SVESNO ODVAJANJE ASTRALNOG OD FIZIČKOG TELA

U ovom poglavlju magičar će naučiti kako da svoje astralno telo odvoji od fizičkog tela, pomoću svesnog vežbanja, i kako da mesta koja iz nekog razloga želi posetiti ne samo duhom, već i dušom u obliku svog as-tralnog tela. Emisija astralnog tela se, kao što ćete videti, razlikuje od mentalnog lutanja ili stanja transa izaz-vanog akašom. Stanje tokom kojeg su astralno i mentalno telo odvojeni od fizičkog tela se, po terminologiji okultista, naziva ekstaza. Savršeni magičar je u stanju da ode gde god želi u svom astralnom obliku, mada će se, u većini slučajeva, zadovoljiti mentalnim lutanjem ili stanjem transa.

Po pravilu, astralno telo samo kada je sjedinjeno sa mentalnim telom, a odvojeno od fizičkog tela, izvršiće dela koja treba uraditi psihičkom magijskom radnjom. Pri emitovanju astralnog tela, moraju se preduzeti mere predostrožnosti, jer se spone izmedju mentalnog, astralnog i fizičkog tela, tj., takozvane mentalna i astralna matrica, oslobadjaju od tela, pošto su mentalno i astralno telo povezani sa fizičkim telom samo pomoću veoma suptilne elastične trake koja sija kao srebro. Ako tokom perioda u kojem su mentalno i astralno telo iz-van fizičkog tela, to fizičko telo dodirne neka druga osoba, bilo da je vešta ili ne u magijskoj praksi, pomenuta traka će, budući da je krajnje suptilna, odmah pući na dva dela. Veza sa fizičkim telom bi se tako prekinula, a fizička smrt bi bila posledica. Zato se na samom početku mora preduzeti najveća opreznost kod ovih vežbi, da niko ne sme biti u mogućnosti da dodirne magičarevo telo dok on sebe stavlja u opisano stanje. Tanka traka bi se prekinula, pošto je čovekov elektro-magnetični fluid mnogo jači. Čak ni ostljiva životna traka nekog naprednog magičar ne bi bila u stanju da se odupre tom fluidu. Medicinski stručnjak koji bi ispitivao telo os-obe ubijene na takav način došao bi do zaključka da je smrt prouzrokovana srčanom manom, embolijom ili paralizom srca. U stanju ekstaze, fizičko telo je, kao i u slučaju vidljive smrti, bez života i osećanja; disanje se zaustavlja, srce se umiruje. Sledeći rdovi imaju nameru da vam daju jasnu sliku praktične strane postupka. Vidljiva smrt je takodje stanje ekstaze, iako je prouzrokovana patološkim stanjima kod te osobe, koja svaki magičar može lako objasniti.

Medjutim, trebalo bi dodati da mentalna matrica, tj., vezni činilac izmedju mentalnog i astralnog tela, deluje pomoću normalnog disanja, koje snabdeva krvne sudove sa četiri elementa, uključujući i akašu, preko pluća. Svi mi anamo iz iskustva da bez disanja nema života. Astralna matrica, vezna karika izmedju astralnog i fizičkog tela, održava se u životu ako je snabdevena sa dovoljno hrane. Magičar će sada postati svestan veze izmedju snabdevanja hranom i disanjem i naći će pravi razlog za prethodna poglavlja koja su se bavila svesnim disanjem i dobrouravnoteženom ishranom. Ako se jedno ili drugo zanemari tokom ovog stanja razvoja, re-zultat će biti poremećaji, bolesti i druge neugodnosti. Mnogi mentalni i psihički poremećaji su prouzrokovani nepravilnostima, ili zanemarivanjem, ova dva faktora. Stoga je na samom početku ukazivano da se telo, duša i duh moraju podjednako razvijati i održavati. Ako fizičko telo nije dobro uravnoteženo, ako nije dovoljno jako i čvrsto, i ako nema dovoljnu rezervu elektromagnetičnih fluida koju obezbedjuje dobra hrana, ako nije bogato vitaminima, čime bi sebi obezbedilo odgovarajuću elastičnost, trening ekstaze bi na njega imao loše dejstvo. Zbog toga će se svaki magičar složiti da se asketski trening koji zahteva dijetalno smanjenje, mora posmatrati kao ekstrem i stoga nezdrav. Mnogi ističnjački metodi koji zahtevaju asketizam i asketski trening su jednostrani i, bez sumnje, opasni za ljude koji nisu Hindusi i žija fizička struktura nije priviknuta na lokalnu klimu. Medjutim, ako je magičar bio u stanju da ravnomerno razvije tri stupnja postojanja, tj., telo, dušu i duh, on ne treba da se plaši da bi se mogli desiti bilo kakvi poremeĆaji u njegovom mentalnom, astralnom ili fizičkom telu. Ali, osoba koja ovaj kurs nije prošla korak po korak, a tu i tamo zanemaruje neophodne predostrožnosti, mora ražunati na moguće poremećaje. Zato magičar neće započeti sa praktikovanjem emisi-je svog astralnog tela, sve dok nije sasvim siguran da je ispunio sve zahteve u svim koracima koji su mu do sada preporučivani. U slučaju mentalnog lutanja, najsuptilniji deo, astralna matrica koja povezuje telo i dušu, ostaje u telu, medjutim kada je astralno telo odvojeno od fizičkog tela, sve je izvučeno iz tela, što čini nužnom dvostruku predostrožnost kada se pristupa treningu ekstaze.

Postupak koji treba slediti pri emitovanju astralnog tela je ustvari sasvim jednostavan, naročito za magičare koji su dobro ovladali mentalnim lutanjem. Odvajanje astralnog od fizičkog tela se izvodi na sledeći

način:

Sedite u svoj asana-položaj (mada se ove večbe mogu izvoditi i u ležećem položaju) i pustite svoje men-talno telo da izadje iz fizičkog tela. Vaša svest, sada preneta u mentalno telo, posmatra vaše fizičko telo. Imaćete osećaj da vaše fizičko telo spava. Pomoću imaginacije morate sada zamisliti da se i vaše astralno telo isto kao i mentalno telo ranije izvlači iz fizičkog tela snagom vaše volje. Oblik astralnog tela mora biti jednak obliku vašeg mentalnog i fizičkog tela. Onda se sjedinite sa svojim astralnim telom stupajući u astralni oblik. Pri tome, imaćete čudan osećaj kao da astralno telo nije sasvim vaše, i zato morate odmah svesno povezati svoju mentalnu sa astralnom matricom. Inače ne biste uspeli zadržati u imaginaciji svoje astralno telo, je bi ono odmah bilo privučeno prema vašem (fizičkom) telu, kao d na njega deluje neki nevidljivi magnet. Ako posmatrate svoje fizičko telo tokom ove vežbe, shvatićete da postoje nepravilnosti u disanju vašeg tela. Ali u trenutku kada koncentrišete svoje misli na sjedinjavanje sa astralnim telom i na pravilno disanje, naći ćete se zaista sjedinjeni sa vašim astralnim telom.

Od samog trenutka kada ste tako sjedinjeni sa svojim astralnim telom kao duh pored svog fizičkog tela -ne posmatrajte ništa drugo sem disanja. Ovu vežbu treba ponavljati sve dotle dok se ne naviknete na disanje u vašem astralnom telu koje izvlačite iz svog fizižkog tela sa kojim ste se spiritualno sjedinili.

Kao što vidite, samo svesno disanje u astralnom telu je ono koje izaziva ovo odvajanje astralne matrice. Ako vam, ponavljanjem prakse, disanje u mentalnom kao i u astralnom telu postane sasvim blisko, možete krenuti korak napred. Ako počnete isati u svom astralnom telu, vaše fizičko telo će prestati da diše. Zbog odvajanja fizižkog tela od astralnog oblika, fizičko telo će zapasti u stanje letargije, neku vrstu nezdrave drem-ljivosti, udovi se ukrućuju, a lice postaje bledo kao u mrtvaca. Medjutim, čim prestanete disati izvan svog fizičkog tela, želeći da završite eksperimenat, odmah ćete uočiti kako se vaše astralno telo, kao privučeno magnetom, uvlači u vaše fizičko telo koje tada počinje ponovo disati sasvim normalno. Medjutim, pre nego što spiritualno ponovo ne prenesete svoje mentalno telo, tj., vašu svest u fizičkotelo, tako da astralno i men-talno telo ponovo zausmu svoj fizički oblik, nemojte aktivirati svoja čula i postepeno se osvestite.

Ono što mi obično nazivamo umiranjem je potpuno isti proces samo sa tom razlikom da se matrica izmedju fizičkog i astralnog tela uništava. U slučaju obične smrti, astralna matrica izmedju fizižkog i astral-nog tela se prekida, nekom smrtonosnom bolešću, ili iz nekog drugog razloga, pa stoga astralno, zajedno sa mentalnim telom izgubivši svoj oslonac u fizičkom telu, mora voljno ili nevoljno da automatski emanira iz njega. Tokom ovog procesa, disanje se prenosi u astralno telo, a da ono toga i nije svesno. Eto zašto, najpre, preminula bića ne osećaju nikakvu razliku izmedju fizičkog i astralnog tela. Oni će to shvatiti postepeno čim primete da im materijalno ili fizičko telo više uopšte ne koristi, i da astralno telo podleže veoma različitim pravilima (zakonima akaša-principa). Već sam pisao o ovome u prethodnom poglavlju o astralnom planu. Prema tome, praksa svesnog odašiljanja astralnog tela je imitacija procesa umiranja. Ovo očigledno dokazuje koliko ćete blizu prići onoj granici izmedju stvarnog života i onoga što nazivamo smrću kada praktikujete ove vežbe. Zato, pridjite sa oprezom. Ako je magičar stekao potpunu kontrolu odašiljanja svog astralnog tela:

1. strah od smrti je postao sasvim izlišan,

2. magičar tačno zna proces svog umiranja kao i mesto gde odlazi nakon skidanja svog smrtnog oklopa.

Nakon čestog praktikovanja svesnog odvajanja astralnog tela od fizičkog, disanje u vašem astralnom obliku će postati stvar rutine, tako da ga više nećete primećivati, i imaćete iste osećaje u astralnom telu, kao da ste još uvek u svom fizičkom telu, kao da ste još uvek u svom fizičkom telu. Ako želite da se vratite u svoje materijalno telo, treba da svesno zadržite dah u astralnom telu, tako da je astralno telo u stanju da se izvuče iz mentalnog tela i da ponovo zauzme oblik fizičkog tela. U tom trenutku kada astralno telo ponovo zauzima fizički oblik, telo će automatski početi ponovo da diše, što omogućava povratak u fizičko telo. Ovo bi uvek trebalo prvo uvažiti. Mentalno telo, budući da podleže veoma drugačijim zakonima, ne diše u istom ritmu kao što to čini materijalno telo u vezi sa astralnim. Jedino ako ste se navikli da astralno i mentalno telo izlaze i vraćaju se u fizičko telo, tako da to možete činiti onoliko često koliko želite, uvažavajući mere predostrožnosti u pogledu disanja, jedino tada ste sasvim sposobni da se postepeno udaljavate od fizičkog tela. Na početku ove uvodne vežbe, ne lutajte daleko od svog fizičkog tela. Tako imate mogućnost bilo da stojite iza njega, ili da zauzmete njegov pravi položaj, asanu.

Sasvim druga vežba je da se ne posmatra samo telo, već, slično kao kod odašiljanja mentalnog tela,

zapaža i neposredna okolina. Konačno, to je isti proces kao i mentalno lutanje; trebali biste osetiti, čuti i opaziti svaki pojedini predmet, samo sa tom razlikom da je duh, na neki način, odeven u astralno telo, što omogućuje neku vrstu materijalnijeg efekta. Ako ćete neko mesto posetiti samo u svom mentalnom obliku, da biste posmatrali neki dogadjaj koji bi mogao izazvati dobar ili loš psihički osećaj, niti ćete ga opaziti ni os-etiti u svom mentalnom telu, niti će on na bilo koji način uticati na vas. S druge strane, ako isti eksperimenat izvedete sa astralnim telom, opazićete ga tako snažno kao da ste bili prisutni svojim fizičkim telom.

U sledećoj vežbi ćete naučiti kako da se postepeno uklonite od svog tela, korak po korak. Najpre ćete osetiti kao da vas za vaše fizičko telo privlači neka nevidljiva, privlačna sila slična onoj kojom magnet deluje na gvoždje. Ovo treba protumačiti činjenicom da se karika izmedju astralnog i fizičkog tela hrani, čuva i održava u ravnoteži najsuptilnijim fluidom. Izvodjenjem vežbi odašiljanja astralnog tela, vi vršite svestan čin protiv zakonitosti prirodnih elemenata u svom telu koja se mora nadvladati. Prema tome, kretanje astralnog tela zahteva veći napor nego kada se krećete samo sa mentalnim telom. To je razlog zašto biste se, najpre, trebali udaljavati od svog tela samo na nekoliko koraka i odmah vraćati njemu. Pošto magnetična, privlačna sila stalno vas privlači i utiče na vas, ona će izazvati razna osećanja u vašem astralnom telu, poput straha od smrti i slično. Ta osećanja se u svakom slučaju moraju nadvladati. Napredovavši do ovog stupnja, trebali biste ovla-dati svim ovim pojavama. Produžavajte razdaljinu od svog fizičkog tela sa svakom novom vežbom. Kako vreme protiče, bićete u stanju da pokrivate sve veće i veće razdaljine. I što dalje odmičete astralno od fizičkog tela, sve slabija će biti njegova privlačna sila. Kasnije, kada putujete veoma daleko, videćete da je veoma teško vratiti se u svoje telo. Ovo će postati lukav problem za magičara, naročito ako putuje planovima ili predelima koji ga toliko primamljuju da on počinje osećati malu tugu pri samoj pomisli da se mora vratiti u svoje telo. Ovde vidite da magičar mora biti apsolutni gospodar svojih osećanja, pošto čim se privikne na to da se u svom astralnom telu oseća kao kod kuće, ne samo na fizičkom nivou već i na astralnom planu, on obično postaje umoran od života osećajući se sklonim da se nikad više ne vrati u svoj fizički okvir. Nadvladaće ga čežnja za nasilnim uništavanjem vitalne veze koja ga još uvek veže za njegovo fizičko telo. Učiniti to značilo bi izvršiti samoubistvo na isti način kao i u fizičkom telu. Pored toga, to bi bio prekršaj protiv Božanskog Providjenja, i naravno, imao bi karmičke posledice. Sasvim je razumljivo da je iskušenje za vršenje takvog samoubistva veoma jako, naročito ako magičar skoro umire zbog tuge u fizičkom svetu nakon svog blaženstva koje je isku-sio na drugim planovima.

Postigavši lep napredak u ovim vežbama odašiljanja astralnog tela tako da može preći svaku razdaljinu, magičar sada ima priliku da ovu sposobnost iskoristi za višestruke zadatke. On se može preneti bilo gde sa svojim astralnim telom, gde god želi biti, može lečiti bolesne ljude akumulirajući i kondenzujući magnetični ili električni fluid u astralnom telu prenoseći ga na pacijente. Lečenje sa astralnim telom je daleko prodornije i delotvornije nego pukim prenosom misli ili mentalnim lutanjem, pošto će fluidi sa kojima magičar radi postati efektivni samo na odgovarajućem planu bolesne osobe.

Magičar može vršiti i mnoge druge uticaje. On se može materijalizovati pomoću zemljanog elementa, koji zgušnjava u astralnom telu na astralnom planu, pred samim nosom nekog iskusnog adepta kao i laika do te mere da ga se može čuti, opaziti i videti fizičkim očima. Rezultat, u tom pogledu, zavisi od trajanja tren-inga i od sposobnosti akumulacije zemljanog elementa u astralnom telu. Očigledno je da magičar pomoću astralnog tela može izvoditi i fizičke radnje. Izazivanje pojava kako ih adepti vide poput zvukova kucanja, i uticaj na zemaljske poslove, itd., ovde nalaze zadovoljavajuće objašnjenje. Stvarno i iskreno rečeno: uopšte ne postoje granice za magičara, i samo od njega zavisi u kom se smeru želi usavršiti. U svakom slučaju, on tačno zna kako da postigne sve te stvari, isto kao i kako da kondenzuje samo jedan deo tela, recimo, jednu ruku, dok druga ostaje astralna. Ako je, pomoću svoje imaginacije, sposoban da ubrza elektronske vibracije nekog predmeta, on će takodje moći da “produhovi” #ili odnese “duhom” Prim.Prev.# neke predmete koji odgovaraju meri njegovih moći i njegovog razvoja, pred očima drugih ljudi, i da ih prenese na astralni plan. U tim slučajevima, materijalni predmeti više ne podležu fizičkim zakonima nego će postati astralni. Stoga je puka sitnica za magičara da prenese takve predmete na najveću udaljenost pomoću svog astralnog tela, i da ih ponovo vrati u prvobitni oblik. Sa laičke tačke gledišta takve pojave bi bile utvare (himere), medjutim, svaki iskusni magičar će biti u stanju da lako izvede takve i još čudnovatije pojave o kojima bi se inače moglo gov-oriti kao o krajnjim čudima. Ali, kao što ste shvatili iz onoga što sam do sada objasnio, takve pojave nisu čuda, jer čuda u pravom smislu reči uopšte ne postoje. Magičar prepoznaje Više Moći i njihove zakone, i zna kako da ih primeni u korist ljudskog roda. Mnogo primera bi se ovde moglo navesti, medjutim, nekoliko nagoveštaja može biti dovoljno onome ko traži prosvetljenje.

IMPREGNACIJA ASTRALNOG TELA SA ČETIRI

OSNOVNE BOŽANSKE OSOBINE

Kada je magičar stigao do ovog stupnja razvoja, on će početi da izražava svoju zamisao Boga u konkret-nim idejama. Mistik, budući da je treniran samo jednostrano, ili Jogi, itd., vidi u svom Božanstvu samo puki aspekt kojem on pruža svoje obožavanje i poštovanje.

Pravi mudri adept, koji u svom razvoju uvek uzima u obzir četiri elementa, predstaviće zamisao Boga u četiri vida saglasno zakonima Svemira, i to, svemoćnost, koja odgovara vatrenom principu, sveznanje i mudrost koji pripadaju vazdušnom principu, besmrtnost kod vodenog principa i sveprisutnost kod zemljanog principa. Na ovom nivou, magičarev zadatak će biti da meditira o ove četiri bočanske ideje -aspekta -po redu. Duboke meditacije, na nekinažin, omogućuju magičaru da direktno ekstazira (ecstasize) sa jednom od ovih božanskih vrlina, sjedinjujući se sa njom na takav način da oseća da je on sam ta vrlina. On mora da iskusi isto sa sve četiri vrline njegovog Boga. Uredjenje vežbi je njegova lična stvar, što znači dopušteno mu je da meditira o svakoj od vrlina sve dotle dok ne postane sasvim siguran da se data vrlina personifikovala u njemu. On može izvoditi meditacije, zavisno od njegovog slobodnog vremena, na takav način da preko meditacije priziva sve vrline, po redu, u jednu vežbu. Meditacija mora biti tako duboka, tako prodorna i tako uverljiva da astralno telo postaje identično sa vrlinom. Magičareva zamisao Boga je univerzalna, uključujući sve četiri božanske vrline, saglasno univerzalnim zakonima. Zbog toga, magičar bi trebao pridati najveću pažnju ovim meditacijama, pošto su one apsolutno neophodne za ostvarivanje sjedinjenja sa Bogom.

Čim je, nakon duge i duboke meditacije, u stanju da oblikuje tačnu ideju ove četiri božanske vrline, on je toliko sazreo da može ustanoviti vezu (odnos) iz prakse koja će biti opisana u poslednjem koraku ovog predavanja. Ove meditacije proizvode jednu vrstu obogotvorenja magičarevog duha i duše i, konačno, one će uticati na njegovo telo na analogan način, omogućavajući mu da uspostavi sjedinjenje sa njegovim Bogom koji je jezgro i materija ovog kursa vežbanja.

MAGIJSKI FIZIČKI TRENING (IX)

Stalnom praksom u ovom kursu učenik je prešao veliku razdaljinu na putu do stanja u kojem više nema potrebe za nekim naročitim treningom tela. Od sada će on morati da pojačava moći koje je do sada razvio i da ih koristi na različite načine. Dole ću dati jedan broj uputstava koje učenik može slediti bez ikakvog napora, u skladu sa merom njegovog razvoja.

LEČENJE BOLESNIH LJUDI POMOĆU

ELEKTROMAGNETIČNOG FLUIDA

Divan i sveti rad je pomaganje ljudskom rodu u patnji. Magičar je sposoban za vršenje čuda kad je u pitanju lečenje bolesnih, baš kao što su ih toliki Sveci vršili u prošlosti i još i danas ih izvode. Nijedan od nestručnih praktičara, magnetizera ili medijuma izlečitelja neće nikada znati da oslobode dinamičke moći koje odgovaraju primarnim principima, na tako čudnovat način, kao što to čini magičar. Ovde se, naravno,

pretpostavlja da magičar poznaje okultnu anatomiju tela u pogledu elemenata, i njihova pozitivna i negativna dejstva, inače, nikakav uticaj na žarište bolesti ne bi bio moguć.

Pomoću akaša-principa i svojih vidovitih očiju, magičar će odmah prepoznati uzrok bolesti i biti u stanju da utiče na korene bolesti. Kada je poreklo bolesti u mentalnoj sferi, magičar pre svega treba da utiče na duh (um) pacijenta da bi uspostavio sklad. Kao što sam već pomenuo, astralna sfera može samo uticati na astralni plan, baš kao što i materijalna sfera može uticati samo na materijalni plan. Ovu činjenicu morate uvek imati na umu. Bilo kakvo pretvaranje iz jednog plana u drugi može se jedino ostvariti pomoću odgovarajuće matrice ili povezujuće spone suptilnije moći. Misao nikad ne može stvoriti fizičku moć niti lečiti neko fizičko oboljenje. Medjutim, misao koja je usredsredjena na veru i uverenje, može izazvati jake vibracije u mentalnoj sferi paci-jenta koje se preko mentalne matrice prenose na astralno telo. Ovakav uticaj ne dopire dalje od duše paci-jenta. Ovo samo navodi pacijenta da razmisli o procesu lečenja, stvarajući tako vibracije koje su neophodne za izlečenje, ali ništa više. Očigledno se može postići neka vrsta mentalno-astralnog ublažavanja; sam pacijent će mentalno izazvati ubrzanje procesa lečenja, medjutim, ovaj uticaj nije dovoljan za fizičku bolest, naročito ako je pacijent već izgubio veliku količinu unutrašnje snage tako da se fluidi koji su neophodni za lečenje ne mogu obnoviti. Stoga bi uspeh bio veoma zanemarljiv, a ozdravljenje subjektivno. U ovu kategoriju metoda lečenja spadaju sugestija, hipnoza, autosugestija, lečenje verom i tako dalje. Magičar neće potcenjivati ove metode, ali, s druge strane, neće se ni oslanjati na njih, koristeći ih samo privremeno. Ni u kom slučaju ovi metodi neće za njega prdstavljati tako visoku vrednost kako je opisano u mnogobrojnim knjigama.

Mnogo upečatljiviji će biti rad pravog magičara koji je stekao veliki višak životnog magnetizma, okultnim treningom i odgovarajućim načinom života. Njemu nisu potrebni ni pacijentova vera niti bilo kakva sugesti-ja, hipnoza niti oreol. Takav magnetizer presipa svoju vitalnu moć, pomoću svog viška, u astralno telo -ako je potrebno čak i protiv pacijentove volje i tako postiže brže ozdravljenje, jer njegov magnetizam ima jači nadražaj, pojačavajući pacijentovu astralnu matricu. Stoga, magnetopat može veoma uspešno lečiti i dete, koje ni preko svoje imaginacije niti putem svoje podsvesti ne može doprineti ubrzanju procesa lečenja. Sasvim je drugačije kod magičara koji se usavršio za lečenje, leči stotine pacijenata dnevno, a da se njegova životna sila uopšte ne smanjuje. Magičar koristi univerzalne zakone i direktno dodiruje oboleli fizički organ svojim uticajem, koji prolazi prvo kroz astralno telo zajedno sa matricom. To je razlog zašto magičar ima mnogo jače dejstvo nego svi do sada poznati iscelitelji. Proces lečenja, u nekim okolnostima, može se odigrati tako brzo da se to može posmatrati kao čudo sa gledišta medicinske nauke.

Nemam nameru propisivati nikakva opšta pravila pravom magičaru za lečenje bolesnih, pošto sam sigu-ran da on već ima svoj lični metod rada zasnovan na zakonima koje je naučio. Biće dovoljno samo dati nekoliko korisnih preporuka. Magičar radi sa snagom volje i imaginacije, i treba da se uspostavi sklad. Ovde magičar mora biti potpuno svestan aktivnosti svog duha, tako da njegovo ni astralno ni fizičko telo, već samo njegov duh vrši uticaj. Stoga, najveću pažnju treba posvetiti duhu; telo i duša se moraju potpuno zanemariti da bi se pojačalo dejstvo iz duha na duh.

Na primer, ako se pacijent nalazi u agoniji ili u stanju duboke nesvestice, magičar će biti u stanju da ga povrati. Ako se uzrok bolesti nalazi u astralnom telu, magičar će raditi sa akumulacijom životne sile koju im-pregnira željom za brzim ozdravljenjem. On će preneti akumuliranu moć iz svemira u astralno telo pacijenta, ne dopuštajući da ta životna moć prodje prvo kroz njegovo telo. Pri tome, magičar izbegava svako slabljenje svoje vitalnosti i, istovremeno, mešanje pacijentovog bolesnog Od-a sa njegovim vlastitim. Ako su uzroci bolesti fizičke prirode, i ako je povredjen neki organ u telu, magičar pribegava elementima i električnom i magnetičnom fluidu. Ako je pacijent jake gradje, magičar će raditi samo sa elementima koji imaju povoljan uticaj na bolest; tako će, visoku temperaturu napasti elementom vode. Primenjeni elemenat će sam stvoriti potrebni fluid -električni ili magnetični, a pacijentu će se pripisati niz uputstava, režim, vrsta disanja, trave, kupke koje odgovaraju elementima.

Medjutim, ako je pacijentovo telo već toliko oslabilo da nije u stanju da primi potrebni elemenat i, prema tome, da proizvede odgovarajući fluid, nema drugog izlaza za magižara sem da fluidom direktno napu-ni oboleli organ. Ovde treba dobro voditi računa o okultnoj anatomiji i polarizaciji. Bilo koji organ kojivrši funkciju magnetičnog fluida ne sme se nikada napuniti električnim fluidom da se pacijent ne bi povredio. U organima gde deluju oba fluida, magičar će dobro postupiti ako fluide uvodi uzastopno (prvo jedan pa drugi). Pretpostavimo da on želi vršiti uticaj na glavu pomoću fluida, on će puniti prednji deo čelo levu stranu i unutra veliki mozak sa električnim fluidom. Ako magičar radi sa polaganjem ruku na pacijentova tela, što je sasvim

dobar način, ali nikako neophodan, on će taj čin izvoditi u skladu sa fluidima. U pogledu našeg primera glave on će uticati na čelo i levu stranu glave svojom električnom, tj. desnom rukom, a na zadnji deo i desnu stranu glave sa svojom levom, magnetičnom rukom.

Magičar koji je izvanredno dobro uvežban u praksi lečenja, neće pribegavati nikakvoj vrsti zamaha niti polaganja ruku na pacijenta, jer on sve to može ostvariti pomoću svoje dobro razvijene imaginacije. On mora znati kako da vodi magnetični ili električni fluid pomoću imaginacije, i u najmanje organe, to jest, mora biti u stanju da usmeri magnetični fluid u, recimo, unutrašnji deo očiju ili električni fluid u rub očnih jabučica. Na ovaj način on ne samo što će uspešno lečiti mnoga očna oboljenja, pojačavajući vizuelnu moć, nego će takodje biti u stanju da slepom ponovo povrati vid, pod uslovom da slepilo nije izazvano oštećenjem sk-lopa. Neutralne delove tela treba puniti bilo sa elementom koji pripada tom regionu tela bilo sa akumulira-nom životnom silom. Ne bi bila previše ozbiljna greška ako bi sasvim zanemarili neutralne delove, pošto će zračenje fluida indirektno uticati i na neutralne organe. U slučaju da nije samo jedan organ u pitanju, već je oštećeno čitavo telo, kao kod nervnih bolesti, ili bolesti krvi, električni fluid treba voditi celom desnom stra-nom pacijentovog tela, a magnetični fluid levom stranom.

Ako, nakon uzastopnog prenosa oba fluida na pacijentovo telo, ono više nije dovoljno prijemljivo, mogu se uvoditi elementi u skladu sa predelima tela. Svaku krajnje dinamičnu akumulaciju elemenata u bolesnom telu treba izbegavati, pošto pacijent neće prihvatiti takav nadražaj. Najefikasniji magijski proces lečenja sastojise u skladnom uzastopnom uticanju na pacijentov duh, dušu i telo. Na osnovu pomenutih primera i analogno univerzalnim zakonima, magičar treba da zna kako da postupa bez nekih naročitih preporuka. Odgovarajući na pitanje, da li bi stručan i sasvim uvežban magižar bio u stanju da potpuno izleči svaku vrstu bolesti, čak i najneizlečivije, moglo bi se reći da magičar, ustvari, ima mogućnost da leči čak i maligna obo-ljenja, pod uslovom da nijedan od organa u telu ne nedostaje.

Medjutim, magičar će pročitati u Knjizi Sudbine Akaši dokle mu je dozvoljeno da interveniče, jer neka oboljenja zavise od karmičkih uslova, što znači da pacijent mora da ispašta za neku grešku u ovom ili pre-thodnom njegovom životu bolovanjem te bolesti. Medjutim, ako magičar oseti poziv da deluje kao sredstvo za okončanje, lečenje ili ublažavanje bolesti, ili da je sasvim izleči što takodje pravi magičar može pročitati u Akaši on će učiniti zaprepašćujuća čuda na osnovu ovih uputstava i poštujući univerzalne zakone. Najviši adepti koji su ikada hodili našom planetom i izvodili najneverovatnija izlečenja, oživljavanje mrtvih, itd., mogli su to činiti jedino poštujući univerzalne zakone, njihove moći i fluide, i tu uopšte nije bitno da li je ostvarljivost njihove vere igrala ikakvu ulogu, svesno ili nesvesno, ili je živa reč Kabala bila važan činilac. Koliko čudnovatih izlečenja može postići, zavisi zaista samo od stepena magičarevog razvoja.

MAGIJSKO PUNJENJE TALISMANA,

AMAJLIJA I DRAGOG KAMENJA

Verovanje u talismane, amajlije i drago kamenje potiče još od nezapamćenih vremena i ima svoje porek-lo i fetišizmu koji je još uvek rasprostranjen medju primitivnim rasama. Verovanje u talisman i druge st-vari preživelo je od tih najranijih do današnjih dana, ali je modifikovalo svoj karakter u skladu sa modernim načinom života . šta su drugo nego talismani sve maskote, privesci, prstenovi i broševi za koje se pretpostavlja da donose sreću? To je kamenje rodjenja (birthstones). To je drago ili polu-drago kamenje koje simboliše mesec čovekovog rodjenja: uobičajeni spisak (sa modernim varijantama), počinjući sa kamenom Januara, je sledeći: granat, ametist, hematit (akvamarin), dijamant, smaragd, biser (aleksandrit), rubin, sardoniks (peri-dot), safir, opal (turmalin), topaz (citrin), i tirkiz (cirkon). Prim.prev. # koje je naročito do danas sačuvalo visoko poštovanje. Otuda, ako nije bilo nešto istinito ili možda čak magijsko u prirodi talismana, sećanje i verovanje u njih morali bi nestati pre mnogo vremena. Odvojmo onda plevu od žita i podignimo malo veo.

Talisman, amajlija ili kamen rodjenja je namenjen da pojača pouzdanost i veru kod osobe koja ga nosi. Obraćanjem veće pažnje na talisman, pomoću autosugestije se utiče na podsvest nosioca u željenom pravcu i u skladu sa njegovim sposobnostima mogu se postići razna dejstva. Nije čudo ako neki čovek sklon materiji,

nezainteresovani naučnik, osudjuje takvo verovanje izražavajući kritiku i zbijajući šale, nazivajući ga vrstom praznoverja. Mudar magičar je svestan istinske prirode takvih stvari i on neće biti zadovoljan nošenjem talis-mana samo u cilju podizanja vere i uverenja, već će nastojati da istraži zakone koji leže ispod tajni talismana. On zna da talismani zasnovani na verovanju svojih vlasnika, postaju neefikasni čim predju u ruke nevernika ili skeptika. Sa svojim poznavanjem uzročne veze, magičar zalazi sve dublje i dublje u materiju koja je povezana sa tim. Pre nego što se pozabavimo ovom sintezom, objasnićemo neke razlike.

Talisman u rukama magičara nije ništa drugo do instrument, nit, nešto materijalno u koje on vezuje ili zatvara svoju moć, svoj najviši uzrok, svoj fluid. Njegov oblik, bilo da je to prsten, privezak ili broš, i njegova materijalna vrednost njemu ne znače ništa. On ne obraća pažnju na lepotu, modu, niti ugled. On za njega predstavlja predmet pomoću koga će, vezivanjem svojih moći za njega, stvoriti neke uzroke namenjene za oslobadjanje željenog dejstva bez obzira da li osoba koja ga nosi veruje u to ili ne. S druge strane, “pentekl” je specifičan predmet, talisman koji je u skladu sa zakonima analogije u vezi sa željenim dejstvom, snagom, sposobnošću i uzrokom. Magičar mora poštovati ova pravila analogije kada pravi i puni takav pentekl koji še uvek pretpostaviti talismanu, naročito ako želi da komunicira sa licima drugih viših svetova, bez obzira da li se radi o dobrim ili lošim bićima, genijima ili demonima.

Amajlija predstavlja božansko ime, ili sveti stih iz Biblije, Mantru, to jest, rečenicu koja izražava obožavanje božanstva ispisanom na pergamentu ili na običnom pergament-papiru. I nošenje raznih magijskih biljaka, kao što je mandragora i slične za koje se veruje da poseduju neku vrstu zaštitne moći, pripada ovoj kategoriji ama-jlija. Dalje, ova kategorija uključuje fluid-kondenzatore u čvrstom ili tečnom obliku ili upijaću hartiju navlaženu njima, napunjeno kamenje i prirodne magnete isto kao i male veštačke magnete u obliku potkovice.

Na kraju dozvolite mi da pomenem drago i polu-drago kamenje koje predstavlja naročito dobre fluid-kondenzatore i koje se uvek koristilo za zaštitu, sreću, uspeh i izlečenja. Astrolozi su svakom kamenu pripi-sivali naročito dejstvo, na osnovu teorije boje i tvrdoće, i savetovali ljudima rodjenim pod odredjenim zna-kom ili planetom da nose odredjeni kamen kao kamen sreće. Medjutim, pravi magičar zna, naravno, da ovo astrološki odabrano kamenje ima veoma beznačajno dejstvo, i da je takav kamen apsolutno bezvredan za svakoga ko ne veruje u te stvari, mada je kamenje koje je u skladu sa astrološkim dejstvom podesno i prijem-ljivo za odgovarajuće magijsko punjenje kad se radi o tvrdoći, hemijskom sastavu i boji. Magičar može, što više može, poštovati ove astrološke argumente, ali on ni u kom slučaju ne zavisi od njih. On može, ako želi, magijski napuniti svaki kamen, čak i onaj koji bi izgledao najbeskorisniji sa astrološkog gledišta, do te mere da se neki rezultati mogu postići bez obzira da li osoba veruje ili ne u rezultat; ishod će uvek biti magičareva naredba i ništa drugo. Predstavivši razne vrste i varijante talismana, amajlija, pentekla i dragog kamenja, doz-volite mi na kažem nešto o nekoliko punjenja od kojih ću navesti 10 vrsta:

1. Punjenje sa pukom snagom volje u vezi sa imaginacijom.

2. Punjenje pomoću vremenske akumulacije životne sile i impregnacije želje.

3. Punjenje pomoću vezivanja elementala, elementara, i bića da bi izvršila željeni rezultat.

4. Punjenje pomoću ličnih ili tradicionalnih rituala.

5. Punjenje pomoću magijskih formula, mantri, tantri i sl.

6. Punjenje akumulacijom elemenata.

7. Punjenje električnim i magnetičnim fluidom.

8. Punjenje pomoću akumulacije svetlosti.

9. Punjenje pomoću elektro-magnetičnih kugli volti.

10. Punjenje pomoću seksualno-magijske operacije.

Svaka od ovde navedenih mogućnosti punjenja ima mnogobrojne varijante, ali bilo bi predugo da ih sve opisujem. Napredni magičar će otkriti svoja lična punjenja pomoću svoje intuicije. Ovih deset ovde pomenutih načina treba samo da posluže kao pravilo postupanja, i zato je dat kratak opis.

1.PUNJENJE SAMOM VOLJOM U VEZI SA IMAGINACIJOM

Ovo je najprostiji i najlakši metod, čije dejstvo zavisi od snage volje i imaginativne sposobnosti magičara. Svaki talisman, amajliju, pentekl, izuzev papira i amajlija na pergamentu, treba očistiti od fluida koji prianjaju za njih, pre nego što se može izvesti magijsko punjenje. Najbolji način za to je pomoću magije vode. Uzmite čašu sveže hladne vode i uronite talisman u nju. Pri tome, koncentrišite se na to da voda odnosi sve loše uti-caje. Zadržite malo tu koncentraciju. Nakon nekoliko minuta duboke koncentracije, treba da budete potpuno sigurni da je voda usisala sve zle uticaje, i da ih se vaš talisman sasvim oslobodio. Osušite talisman i budite apsolutno sigurni da je on prijemljiv za vaš lični uticaj.

Ovo čišćenje morate izvesti sa svakim talismanom (koji nije tečan) bez obzira na metod koji ćete koristiti za njegovo punjenje. Držite talisman u ruci i pomoću imaginacije fiksirajte u njega svoju želju sa svom svojom snagom volje, sa verom i uverenošću. Odredite vreme delovanja svoje želje, da li da traje samo za odredjeni period ili zauvek, zatim, da li je dejstvo namenjeno samo za odredjenu osobu ili za svakoga ko bude nosio talisman. Koristite formu sadašnjeg vremena, to jest, zamišljajte da se željeni ishod već ostvaruje.

Možete pojačati kvalitet koncentrisane želje čestim ponavljanjem punjenja koje će dati talismanu pro-dorniju zračeću moć. Prenesite osećanje, dok se koncentrišete na želju, da bi efektivnost talismana trebala ostati i još se pojačavati i ako vi ne mislite o njemu, i da, u slučaju kada je namenjen za nekog drugog, ima isti efekat. Pod uslovom da ste napunili talisman onako kako ste najbolje znali i sa najvećom mogućom snagom, on je spreman za upotrebu.

2.PUNJENJE SA VREMENSKI OGRANIČENOM AKUMULACIJOM

ŽIVOTNE SILE I IMPREGNACIJOM ŽELJE

Talisman treba osloboditi fluida na isti način kao što je opisano u prvom metodu. Ako je u pitanju talis-man koji želite lično koristiti, treba da izvedete akumulaciju životne sile u svom telu (vidi uputstva Koraka III). Ako ste ekspanzivno napunili telo sa životnom silom, vodite je, preko svoje desne ruke, u talisman i sabijte nagomilanu životnu silu do te mere da ona ispunjava ceo oblik talismana, amajlije ili kamena. Pri tome, mor-ate zamišljati da talisman usisava u sebe tu vitalnu silu, držeći je u sebi onoliko koliko vi to želite. Morate raditi sa čvrstim uverenjem da, dok nosite ili koristite talisman, njegova efektivnost neće opadati nego će, napro-tiv, postajati sve jača. Životna sila koju preuzima talisman i koja je u njemu sabijena do snežno-belog sjaja, veoma liči na sjajno sunce. Vidite dokle mora ići vaša imaginacija. Želju u vezi delovanja talismana prenesite u svoje telo još dok akumulirate životnu silu. Nakon toga treba imaginarno utvrditi i trajanje dejstva. Odaberite sadašnje vreme da izrazite svoje unutrašnje uverenje da je talisman dobio svoju punu dejstvenost odmah na-kon punjenja. Ne zapovedajte više želja jednom talismanu, a ponajmanje suprotnih. Najdelotvornije punjenje se ograničava samo na jednu jedinu želju. Zatim, uvek izražavajte želje koje su u domenu mogućnosti, i izbe-gavajte fantastična punjenja koja se ne mogu ispuniti. Ovo poslednje važi za sve vrste talismana i punjenja. Koliko je ekspanzivna snaga takvog punjenja, može se najbolje proveriti pomoću sideralnog klatna.

Ako talisman punite za nekog drugog, akumuliranu životnu silu ne treba voditi kroz svoje telo, nego je treba direktno uzimati iz svemira, imaginarno je zgušnjavajući i prenoseći u talisman. Sve ostale instrukcije ostaju iste.

3.PUNJENJE VEZIVANJEM ELEMENTALA, ELEMENTARA I

BIĆA ZA KOJA SE PRETPOSTAVLJA DA OSTVARUJU ŽELJENO DEJSTVO

U prethodnim koracima već sam opisao stvaranje elementala i elementara. Naravno, svako takvo biće se može vezati za talisman, pentekl, amajliju ili kamen. Magijsku formulu treba izvesti sa rečju koju sami oda-berete, kratkim, specijalno sastavljenim ritualom ili gestom pomoću imaginacije. Zatim će biti dovoljno da učinite gest ili ritual ili da izgovorite reč ili formulu i začarani elemental će osloboditi odredjeno dejstvo.

Magičar će svakako znati vreme kada će biti u stanju da veže neko biće za talisman. Očigledno je da će on koristiti elementale na uticaj na mentalnu sferu, ali za postizanje astralnih ili materijalnih rezultata on će pribeći elementarima. I entiteti ili bića mogu se isto tako vezati za talisman, na ovaj način, i ne postoji dobro uvežban magičar koji ne bi mogao da izvede takve radnje. On je sposoban da uspostavi kontakt pomoću prakse pasivne komunikacije, pomoću magijskog ogledala, ili izazivanjem transa u Akaši. Ovde dalja uputstva nisu potrebna, jer sam magičar mora da zna šta treba da radi.

4.PUNJENJE POMOĆU INDIVIDUALNOG ILI TRADICIONALNOG RITUALA

Ova praksa je uglavnom omiljena kod istočnjačkih magičara koji su obdareni zapanjujućom količinom strpljenja koja je neophodna kad se radi o ovoj vrsti punjenja. Orijentalni magičar pravi odredjeni znak iznad talismana, ili taj znak pravi direktno sa njim (talismanom) u vazduhu, ili sa rukom, prstima ili čak samo sa jed-nim prstom što je sasvim lična stvar.

Pri tome, on se koncentriše na dejstvo koje želi da ima talisman. On će ponavljati ovaj eksperimenat nekoliko puta dnevno, stvarajući tako jaku bateriju “volt” u akaši tim čestim ponavljanjima, da bi postigao što bolje željeno dejstvo. Ako je, čestim ponavljanjem eksperimenta, magijski “volt” postao dovoljno jak, dovoljno je samo izvesti ritual ili znak sa, ili iznad, talismana (koji se čak može izvesti i bez imaginacije ili bez ikakvog mentalnog napora) a bi se proizvelo željeno dejstvo. Magižar koji je upoznat sa Kabalom, znaće da se baterija u akaši ritualno puni 462 puta, što odgovara kabalističkom broju 462, i to 462 dana, da bi ritual mogao proizvesti automatsko dejstvo.

Ovo punjenje je izvodljivo bez velikog napora, ali je veoma zamorno i dugo, i jedan evropski magičar će teško pokazati toliko strpljenja da bi postigao rezultat koji može brže postići pomoću nekog od ovde opisanih metoda. Punjenje pomoću tradicionalnog rituala je lakše i zahteva samo nekoliko ponavljanja da izazove kontakt, a dejstvo je tako zapanjujuće da se graniči sa čudom. Ovde je problem u tome što su ti ritualni tradi-cionalnog punjenja tajne ložâ , društava, sekti i manastira koje ja lično ne mogu otkriti. Sasvim je jasno da bi se magičar koji je dobro uvežban u vidovitosti mogao lako domoći tih tajni, medjutim uvek postoji opasnost da bude otkriven. A orijentalni magičari koji čuvaju svoje rituale pod zakletvom smrti postupili bi nemilosrdno prema svakom ko bi se usudio da ih uzme bez dozvole. Stoga upozoravam svakog magičara da ne čini takve kradje. Obično se pomoću gestova takvi tajni znaci raznih božanstava ISHTA DEVATAS izvode na talismanu, na sličan nažin kao što sam to detaljno opisao kod individualnih rituala.

Nema sumnje da takvo punjenje ima izvanredno jako dejstvo zato što taj posebni ritual slave stotine magičara i koji se tako prenosi tradicionalno sa generacije na generaciju. Članu koji se proglasi zrelim obično se nudi takav ritual kao neka vrsta odličja. Odobrenje takvog rituala koje istovremeno uspostavlja kontakt sa odgovarajućom baterijom na Istoku se naziva ANKHUR ili ABHISHEKA.

5. PUNJENJE POMOĆU MAGIJSKIH FORMULA, MANTRI, TANTRI, ITD.

Ova vrsta predstavlja jedno od najvećih i najmoćnijih punjenja ali ono zahteva visoko znanje i mnogo priprema koje ću opisati u moje sledeće dve knjige, o magijskoj evokaciji i praktičnoj Kabali. Zato ću se ovde ograničiti samo na kratku napomenu.

Prva vrsta punjenja se ostvaruje ponavljanjem magijske formule, a željeno dejstvo se postiže pomoću nekog bića odabranog za ovu svrhu. Punjenje pomoću mantri se izvodi zamišljanjem ili izgovaranjem sve-te rečenice, u znak obožavanja božanstva, više puta u odgovarajući talisman tzv. JAPA-YOGA. Osobina tog božanstva se materijalizuje na taj način. Apsolutno je izvesno da se čudnovati rezultati mogu na ovaj način postići na svim planovima. Punjenje pomoću tantri nije ništa drugo do ispravna primena magijske reči gde se koriste neke kosmičke snage pomoću odgovarajućih slova, reči, itd., u vezi sa kosmičkim ritmom, zvukom, bojom, osobinom.

6. PUNJENJE AKUMULACIJOM ELEMENATA

Ova mogućnost punjenja nudi se svakom magičaru koji je prošao kroz svoj praktični trening sve do sada. Ako magičar želi postići neki rezultat preko principa elementa, on će talisman ili pentekl koji odabere napuniti sa odgovarajućim elementom.

Samo punjenje se vrši na isti način koji je opisan pod brojem 2, kod akumuliranja životne sile samo što se ovde umesto nje koristi željeni elemenat. Za ličnu upotebu, akumulacija se vrši u svom telu, ali za druge osobe uzima se (i vodi) direktno iz svemira. Ako je na primer jednim elementom teško ovladati, treba koristiti suprotni za zaklanjanje pomoću napunjenog talismana. I mnogi drugi rezultati se mogu postići preko eleme-nata a magičar koji apsolutno vlada elementima će intuitivno sam sastaviti željene varijante.

7. PUNJENJE POMOĆU ELEKTRIČNOG ILI MAGNETIČNOG FLUIDA

Jedno od najjačih punjenja sastoji se u korišćenju električnog ili magnetičnog fluida. Kada talisman treba da nešto zaštiti, da sačuva, zrači ili da razvije bilo koju vrstu aktivnosti, uglavnom će se koristiti električni fluid, ali ako treba da proizvede privlačnu moć, da izazove simpatiju, sreću ili uspeh, koristiće se magnetižni fluid.

Način punjenja je sasvim isti kao prethodno opisani, ali ako je u pitanju talisman za ličnu namenu, aku-mulacija se izvodi samo u odgovarajućoj polovini tela, dakle, ne u celom telu. Magnetični fluid se akumulira dinamično u levoj polovini tela i projektuje preko leve ruke u talisman. U slučaju električnog fluida, to će biti desna strana, a projektovanje u talisman se vrši preko desne ruke.

8. PUNJENJE PREKO AKUMULACIJE SNAGE SVETLOSTI

Za postizanje finijih duhovnih efekata poput povećavanja raznih okultnih moći, imaginacije, inspiracije, intuicije, itd., talisman se puni zgusnutom snagom svetlosti. Punjenje se vrši na isti način kao akumulacija životne sile sa pratećom impregnacijom želje, vremenskim ograničavanjem i tako dalje. Svetlost sabijena u talisman je slična suncu koje sija sjajnije od obične sunčeve svetlosti.

Talisman namenjen za ličnu upotrebu se puni nagomilanom snagom svetlosti preko svog tela, dok tu moć treba povlačiti iz svemira, kada je namenjen za druge osobe. Inače, treba se pridržavati gore datih uobičajenih pravila i uputstava.

9. PUNJENJE SA ELEKTROMAGNETIČNOM KUGLOM “VOLTOM”

Za ublaživanje karmičkih uticaja, za zaštitu od uticaja drugih sfera i za usmeravanje sudbine u skladu sa čovekovom željom, talisman se puni za lične ili svrhe nekih drugih ljudi sa magijskim “voltom”. Ova vrsta punjenja se naziva “voltiranje” (volting) i predstavlja najtačniju imitaciju akaša-principa, i samo onaj magičar koji stremi ka najvišem cilju, sjedinjenju sa Bogom, mogao bi koristiti ovu vrstu punjenja a da ne optereti sebe uplitanjem u akašu.

Kao što sam već često pominjao, sve što postoji stvoreno je od dva fluida pomoću četiri elementa. Prema univerzalnom zakonu, električni fluid će uvek biti u centru. Na periferiji električnog fluida, gde širenje prestaje, počinje delovati magnetični fluid i tu je on najslabiji. Razdaljina od fokusa ili centra do periferije električnog fluida je ista kao i razdaljina od početka magnetičnog fluida do kraja periferije gde je magnetična privlačna moć najjača.

Ovaj zakon važi kako u malim tako i u velikim stvarima, dakle i u mikro-i u makrokosmosu. Kada punimo sa “voltom”, tj., kada “voltiramo”, moramo obratiti pažnju na ovaj zakon. Ako želite napuniti talisman, pentekl ili kamen za svoje lične ciljeve sa “voltom”, treba da postupite na sledeći način: U desnoj polovini tela aku-mulirajte dinamično električni fluid, svom svojom snagom, preko ruke i na kraju preko kažiprsta. Projektujte električni fluid u snažnu električnu iskru i zatvorite je, svojom imaginacijom, tačno u centar talismana. Morate videti tu električnu iskru kao da je sasvim usijana. Zatim učinite isto sa magnetičnim fluidom vodeći ga preko kažiprsta leve ruke, a odatle ispred sebe, tako da kuglastu električnu iskru obavijete sa magnetičnim fluidom do te mere da ona postaje nevidljiva u vašoj imaginaciji. Sabijeni magnetični fluid zamišljajte u plavoj boji. Ako ste to uspeli, treba da ostane samo mala plava kugla koja obuhvata ceo oblik talismana. Time je “volt” napravljen, a dok električni fluid zrači unutar ovog “volta” a magnetični izvan njega, impregnirajte kuglu, to jest, spreman “volt” svojom željom i odredite trajanje dejstva. Ako kasnije želite pojačati ovo punjenje, što verovatno neće biti potrebno, sve što treba da uradite je da zgusnete magnetični fluid, a električni fluid koji je unutra povećava se automatski. Ovakav “volt” ima tako jako magijsko dejstvo da bi čak mogao, po volji, promeniti i Karmu.

Magičar koji ovo može postići nije više podložan običnoj karmi, već samo Božanskom Providjenju. Pun-jenje talismana sa “voltom” za druge osobe treba raditi na isti način, samo što električni i magnetični fluid ne treba vući preko svog tela već direktno iz svemira. “Voltiranje” za druge ljude treba praktikovati samo u kra-jnje nužnim slučajevima, pošto magičar mora biti apsolutno siguran da je dotična osoba nadahnuta visokim idealima, da žudi samo za idealima, ali je spopadnuta Karmom ili je, da to izrazimo na popularan način, pod uticajem loših zvezda čiji se tok loše sreće nastavlja.

Magičareve vidovite oči će shvatiti te činjenice, a njegova intuicija će ga uvek poučiti šta da radi a šta da izbegne. Na ovom mestu, sam magičar će biti odgovoran za sve i svakoga. Najnevernije Tome bi, medjutim, bile strašno zapanjene ogromnim dejstvom takvog magijskog “volta” vezanog za mali potkovičasti magnet tako da čitav magnet obavija kuglu.

10. PUNJENJE SEKSUALNO-MAGIJSKOM OPERACIJOM

Postoji još jedna vrsta punjenja kojim ću se samo ukratko pozabaviti. Iz etičkih i moralnih razloga,

uzdržavam se od detaljnog opisivanja prakse. Magičar koji meditira otkriće sve o ovoj praksi, ali će se uzdržati od njenog praktikovanja, pošto je u medjuvremenu upoznao mnogo raznih mogućnosti punjenja. Jedino magičar na visokom etičkom nivou mogao bi se usuditi da koristi ovu praksu, pošto su, konačno, za čiste ljude i sve stvari čiste.

U rukama nekog nemoralnog čoveka ove tehnike bi užinile više štete nego koristi. U najboljem slučaju, mnogo nevolja bi se učinilo sa njima, a tako visoke moći kao što su ljubavne ne smeju se zloupotrebljavati. Zbog toga se ograničavam samo na kratak komentar principa na kojem je ova mogućnost punjenja zasnovana. Pre svega, od suštinske važnosti su izvesne pripreme, bez kojih se operacija ne bi mogla uspešno izvesti.

Svaka seksualno-magijska operacija, bilo kojoj nameni da služi, jeste sveti čin, molitva pomoću koje se podražava polni čin ljubaavi. Sve što je stvoreno u svemiru stvoreno je činom ljubavi. Ovaj univerzalni zakon je temelj seksualne magije. Očigledno je da se mora raditi sa bliskim srodnim partnerom, koji je prošao kroz isti magijski trening. Muškarac, to jest, magičar predstavlja aktivni, stvarajući princip, dok je ženski magičar pasi-van, radjajući princip. Ženski partner, upoznat sa vladanjem električnog i magnetičnog fluida mora promeniti svoju polarnost, tako da njena glava postaje magnetična a genitalije električne. Kod muškog partnera stanje je obrnuto. Polarnost njegove glave mora biti magnetična a genitalije električne.

Odnos izmedju dva partnera stvara izvanredno jak bipolaran napon koji daje povoda ogromnom dejstvu. Posledica izvodjenja ovog ljubavnog čina nije nov život, već radjanje željenog uzroka zajedno sa njegovim de-jstvom. Ovde u operaciju ulazi i niži isto kao i viši dvostruki pol, četvoropolni magnet, Jod He Vau He koji obav-lja najveću misteriju ljubavi, ovde, Stvaranje. Veoma bi lako bilo degradirati ovaj stvaralački čin, najuzvišeniju stvar koja postoji na ovoj Zemlji, na puke telesne prohteve koji bi vodili ka prokletstvu. Izgon Adama i Eve iz raja ovde nalazi svoj najviši simbolizam. Magičar koji se usudi prići najvišoj od svih praksi mora vladati i višim i nižim strujama da bi eventualno preneo punjenje u svoj talisman.

Obeščastiti ovaj sveti čin telesnim željama značilo bi ponoviti sudbinu Adama i Eve kojima više nije bilo dozvoljeno da uživaju u rajskim plodovima. Intuitivni magičar će shvatiti bez teškoća koliko je veliki ovaj sim-bolizam i neće mi zameriti što se pridržavam svoje obaveze tajnosti o najvećoj od svih misterija.

OSTVARENJE ŽELJE POMOĆU ELEKTROMAGNETIČNIH KUGLI

U AKAŠI, TAKOZVANO “VOLTIRANJE”

Već sam opisao stvaranje “volta” pomoću elektromagnetičnog fluida u poglavlju o punjenju talisma-na. Proces je isti i ovde, samo što za “volt” u akaši elektromagnetična kugla treba da bude veća. Praksa je sledeća:

Akumulirajte električni fluid u desnoj polovini tla svom mogućomsnagom i projektujte ga preko dlana desne ruke van, oblikujući električni fluid istovremeno svojom imaginacijom u kuglu koja visi u vazduhu. Ova projekcija, dakle, ne ide preko prsta, već direktno preko unutrašnjeg dela desne ruke. Vatrena kugla, koja pomoću sabijenog električnog fluida treba da postane usijano-crvena, dinamički se povećava čestom akumu-lacijom električnog fluida u sebi a pomoću stalno ponavljane projekcije i širi ponovnim punjenjem. Ova vrsta akumulacije i dinamičkog punjenja treba da se izvodi sve dok kugla ne dostigne prečnik od jednog metra.

Izvedite isti proces sa magnetičnim fluidom, počinjući sa projekcijom akumuliranog magnetičnog fluida preko dlana leve ruke ka van, omotavajući električnu kuglu u ovaj magnetični fluid, sloj po sloj. Čestim ponav-ljanjem ove akumulacije magnetičnog fluida i njegove projekcije, omotavanje raste, sve dok prečnik celok-upne kugle ne dostigne 2 metra. Sada je elektromagnetični “volt” potpun.

Kada pravi takav “volt” namenjen drugoj osobi, magičar električni i magnetični fluid mora uzimati direk-tnoiz svemira. Ako je takav elektromagnetični “volt” pripremljen sa čvrstom verom i uverenjem, magičar će impregnirati ovaj “volt”, najjači postojeći magijski akumulator, odredjenom koncentracijom želje. Pomoću

svoje imaginacije on će stvoriti željeni uzrok koji njegov “volt” treba da proizvede. Konačno, odredivši trajanje svog magijskog “volta”, magičar će ga ekstatično hitnuti u makrokosmos, uzročni svet, dakle u akašu, pomoću svoje imaginacije. On imaginarno prekida vezu sa svojim “voltom”, prestajući da misli o njemu u samom tre-nutku odbacivanja namerno ga zaboravljajući i obraća pažnju na razne druge stvari.

Ovde navedeno “voltiranje” je jedna od najsnažnijih operacija koju je magičar sposoban izvesti na sadašnjem stupnju razvoja, jer uspeva vladati sobom isto kao i drugim ljudima. Uzrok koji je sa svojim “vol-tom” preneo u Akašu, ostvariće svoje dejstvo, i uopšte nije bitno da li se radi o mentalnom, astralnom ili ma-terijalnom planu. Magičar će svakako poštovati ovu veliku i odgovornu priliku, i vršiti samo plemenita dela u svoju korist i korist onih za koje se usudio preduzeti ovu operaciju.

Magičar koji je išao ovom teškom stazom sve do sada, uravnotežio je svoju karmu svojim mukotrpnim vežbama koje su bile više od asketizma tako da mu ona ne može nauditi. Magičar više nije podložan običnim uticajima sudbine, on je postao gospodar svoje sudbine i ništa više sem Božanskog Providjenja u njegovom najvišem vidu ne može uticati na njegovu volju.

KRATAK PRIKAZ SVIH VEŽBI KORAKA IX

I. MAGIJSKI MENTALNI TRENING:

Praksa vidovitosti pomoću magijskih ogledala

a) gledanje kroz prostor i vreme

b) dejstvo na daljinu preko magijskog ogledala

c) razni zadaci projekcije preko magijskog ogledala

II. MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING:

1. Svesno odvajanje astralnog od fizičkog tela

2. Impregnacija astralnog tela sa četiri osnovne božanske osobine

III. MAGIJSKI FIZIČKI TRENING:

1. Lečenje bolesnika elektromagnetičnim fluidom

2. Magijsko punjenje talismana, amajlija i dragog kamenja

3. Realizacija želje preko elektromagnetičnih kugli u akaši, takozvano voltiranje.

KRAJ DEVETOG KORAKA

KORAK X

MAGIJSKI MENTALNI TRENING (X)

Pre nego što magičar počne slediti praksu desetog, to jest, poslednjeg kursa, može se pažljivo osvrnuti unazad i uveriti se da li je postigao sigurnu realizaciju svega čemu je do sada poučavan. Ako to nije slučaj, on mora pokušati da nadoknadi sve što mu još nedostaje i mora vežbati sve dok potpuno ne razvije svaku sposobnost. Bilo kakva žurba ili brzopletost u pogledu razvoja je beskorisna i delovaće neprijatno kasnije u njegovom magijskom zadatku. Da bi izbegao razočaranja, magičaru se savetuje da obezbedi dovoljnu količinu vremena i da radi uporno ali sistematski. On mora shvatiti da ovaj poslednji korak zaista predstavlja kraj nje-govog magijskog razvoja u pogledu prve Tarot-karte i da se on mora pripremiti za više magijske zadatke koje ću opisati u sledeće dve knjige: “Praksa magijske evokacije” i “Ključ za Pravu Kabalu”. Ako postoje propusti u njegovom školovanju, on nikad neće biti u stanju da kontroliše Više Moći. U svakom slučaju nije važno da li će on završiti svoj kurs nekoliko meseci pre ili kasnije, osnovno je da on uvek drži na umu svoj cilj, i da postojano napreduje ka cilju, uzvišenim visinama Bogo-razumevanja. Osvrnuvši se na svoj stvarni razvoj, magičar će shvatiti da je on već prešao veliku razdaljinu na putu svog usavršavanja, čak i više nego što je pretpostavljao, medjutim, on mora znati da je sve ovo samo tanak vrh klina. Meditirajući o činjenici koliko on još treba da stekne znanja i iskustva, on će se pokloniti u duhu velikog poštovanja pred Božanskim izvorom Mudrosti. Više neće biti ponosa ili ambicije niti oholosti a da i ne govorimo o lošim osobinama u njegovom srcu, jer što du-blje prodire u radionicu Boga, postajaće sve ponizniji i prijemljiviji.

Prvi zadatak sa kojim se magičar suočava na desetom stupnju je da krene ka upoznavanju sfere eleme-nata. Sa svojim mentalnim telom on će posetiti razne sfere elemenata, preneti se u kraljevstvo gnoma, ili duhova zemlje, zatim u oblast vodenih nimfi. On se upoznaje sa kraljevstvom vila i na kraju sa carstvom Sala-mandera, takozvanim kraljevstvom vatre. Za ne-magičara sve ovo će biti glupost i on će to posmatrati kao utopijsku ideju. Medjutim, za istinskog adepta ne postoje ni bajke ni priče, pošto njih treba shvatiti kao jednu vrstu simbolizma koji sakriva mnoge duboke istine. Isto je i sa gnomima, vodenim nimfama , vilama i salaman-derima. Na osnovu svojih istraživanja, magičar se može uveriti da takva bića zaista postoje. S druge strane, magijski apsolutno neuvežbana osoba čija su čula mentalno potpuno nerazvijena, svakako je podložna samo vibracijama materijalnog sveta i nikad neće biti u stanju da oblikuje mentalnu sliku postojanja bilo koje druge vrste bića, a pogotovo da se uveri u tu činjenicu. Većina ljudi je preokupirana materijalnim načinom života do te mere da oni neće shvatiti ništa više i suptilnije izvan našeg fizifizičkog sveta a ponajmanje će ga opaziti. Sas-vim je drugačije sa magičarem koji svesno razvija svoja čula i stoga će daleko više videti i opaziti, uveravajući se veoma brzo u postojanje viših moći, planova i bića. Pravo govoreći, cilj našeg treninga je da osposobimo učenika za opažanje i ovladavanje ne samo fizičkim svetom već jednako i višim sferama. No da ne dužimo već prionimo na praksu i razmotrimo šta se može učiniti da bi smo dospeli u svet elemenata.

U prethodnim poglavljima naučili smo da postoji kraljevstvo elemenata koje nije naseljeno jedino samim elementom već i odgovarajućim bićima. Kakva je razlika izmedju ljudskog bića i bića elemenata? Ljudskog biće se sastoji od četiri odnosno pet elemenata koji njime upravljaju, dok je elementarno biće sastavljeno od najčistijeg elementa kojem ono pripada. Prema našoj proceni vremena, životni vek takvog bića je verovatno duži ali, zauzvrat, ono ne poseduje besmrtni duh. Po pravilu takvo biće se ponovo rastvara u svoj elemenat. Zapostavimo na kratko opis detalja, pošto će magičar sve saznati iz praktičnih iskustava. On će to biti u stanju da uradi putem prenosa svog duha. Magičar mora znati kako da se prenese u carstvo elemenata i stupi u kontakt sa tamošnjim bićima. Kasnije on će čak uspeti i da ovlada tim bićima. U mojoj sledećoj knjizi nazvanoj “Praksa magijske evokacije” u posebnom poglavlju ću obraditi problem prizivanja takvih bića da dodju u naš materijalni svet.

Pre svega, magičar mora shvatiti da carstvo elemenata nema nikakve veze sa našim materijalnim sve-tom i da, prema tome, on sebe ne može preneti tamo a da prethodno nije osposobljen za to. S druge strane elementarno biće se može sporazumeti jedino sa srodnim bićem, i tu činjenicu treba pažljivo razmotriti. Jedna ptica najbolje odgovara samo nekoj drugoj ptici. Na isti način, elementarno biće će se razumeti samo sa istorodnim bićem, tj. bićem istog elementa. Pod uslovom da bi ono želelo da stupi u kontakt sa ljudskim

bićem, ono bi moralo usvojiti ljudski oblik i ljudske osobine, to jest, da pridje čoveku u ljudskom obliku. Na ovom mestu magičar će shvatiti zašto je u prethodnim koracima morao da izvodi vežbe pretvaranja. Jedan gnom neće nikad razumeti ljudsko biće i obratno. Kada se radi na ovaj način, onda ili magičar mora postati gnom, ili se gnom mora pretvoriti u ljudsko biće. Prema tome, ako želi da udje u carstvo zemaljskih vilenjaka, magičar će preuzeti oblik gnoma.

Ako ne može zamisliti kako gnom izgleda on mora koristiti svoju moć vidovitosti bilo u transu bilo da pokuša videti oblik gnoma pomoću magijskog ogledala. On će primetiti da su gnomi veoma mali vilenjaci, slični patuljcima iz bajki. Obično se crtaju sa dugim bradama i kapama, dugom kosom, svetlim očima i sa malim kapuljačama.

Takva ili slična biće pojava gnoma koga će magičar videti u magijskom ogledalu. On će takodje primetiti da svaki gnom nosi malu lampu različite zračne moći da bi pronašao svoj put u podzemnom carstvu. Ako se vidoviti magičar pomoću ogledala uverio u oblik gnoma, on treba samo da mentalno preuzme njegov oblik. štaviše, on se mora poistovetiti sa elementom zemlje, tj., da napuni čitav svoj oblik zemljanim elementom, bez ikakve akumulacije. Zatim, magičar treba samo da zamisli da tone u podzemnu oblast tj. zemlju. Odjed-nom še osetiti kako ga okružuje duboka tama. Njegova imaginacija oblikuje lampu koja osvetljuje tamu svo-jom sjajnom svetlošću. Najpre, on neće razaznavati mnogo, ali ponavljajući ovaj eksperimenat nekoliko puta, njegove oči će se priviknuti na ovu nejasnost tako da će razlikovati bića slična njemu koja žele da stupe u kontakt sa njim.

Nakon mnogo pokušaja on će mnogo jasnije videti ovaj narod zemljanih vilenjaka; imaće čak i priliku da iz gleda u njihovom poslu. Medjutim, čuvajte se razgovora sa njima. Ne pitajte nijedno pitanje pre nego što vam se neki od njih ne obrati. Može se desiti da, u toku njihovog zajedničkog rada, magičar vidi nešto što bi ga navelo da kritikuje. Mora se čuvati toga, jer bi ga gnomi savladali umesto da on njih dovede pod kontrolu, što i treba da bude svrha eksperimenta. Pri tome, moglo bi se desiti da ga gnomi pomoću njihovih magijskih trikova zarobe elementom, tako da bi i on sam postao gnom, nesposoban da se vrati u svoje fizičko telo. Onda, nakon izvesnog vremena, mentalna veza izmedju astralnog i fizičkog tela bi pukla što bi značilo fizičku smrt. Medicinski stručnjak bi, u takvom slučaju, samo konstatovao smrt od srčanog udara, ništa više.

Medjutim, magičar koji je tokom svog magijskog treninga stekao neophodnu samokontrolu, i poštuje ovaj zakon, nema čega da se plaši. Naprotiv, čim gnomi počnu sami da pričaju, oni vide u njemu biće višeg ranga i nadmoćnije od njih i pokušavaju da uspostave prijateljstvo sa njim. Ovaj zakon zabrane da se gnomima pravi obratite važi samo za prve posete, jer kasnije, kada se oni uvere u magičarevu superiornost u snazi volje i inteligenciji, oni će mu se radovati i postaće njegove najposlušnije sluge.

Zemljani viljenjaci su najbliži čoveku i vole da mu služe, naročito ako shvate njegovu superiornost. Posete carstvu gnoma trebalo bi ponavljati sve dotle dok tamo ima da se vidi nešto novo. Magičar može mnogo toga naučiti od gnoma i ni jedna knjiga na svetu ne može mu otkriti toliko tajni o podzemnom carstvu koliko ih on može čuti u svetu gnoma. Na primer, magičar može dobiti mnoga saznanja o moćima i delovanju raznih trava, može naučiti kako da magijski primeni neko kamenje, može se informisati o skrivenim riznicama i drugim čudnim stvarima. Biće svedok svega što se dogadja i postoji ispod zemljine površine, kao što su izvori, ugalj, minerali, itd. Pored toga, magičar može od gnoma naučiti nekoliko magijskih trikova koji se mogu izvesti pomoću zemljanog elementa. Tokom vremena, magičar će primetiti da postoje različite grupe inteligencija medju zemljanim viljenjacima u svetu gnoma. Susrešće i gnome koji će biti u stanju da mu daju lekcije iz al-hemije. Kada se konačno magičar bude osećao u kraljevstvu gnoma kao kod kuće i kada je izveo sve oglede kojima su ga ta bića mogla poučiti, onda mu je dozvoljeno da poseti sledeće kraljevstvo, i to kraljevstvo vodenih vila ili vodenih nimfi.

Na isti način on može potražiti vodene vile u svom magijskom ogledalu i videše da postoji znatna sličnost sa ljudskim bićem. Teško d se može primetiti kakva razlika u obliku i veličini. Obično su vodene vile koje se još nazivaju morske nimfe, sirene ili vodene nimfe veoma privlačne žene, mada postoje i muški vodeni vilenjaci, što se tiče poseta kraljevstvu vode, nije apsolutno nužno da se poprima ženski oblik; od magičara zavisi da li će se imaginarno pretvoriti u sirenu. Ovde postoji jedna prednost: on neće biti toliko zlostavljan od sirena, pošto one nisu samo privlačne i strahovito lepe, već su takodje i nametljive i seksualno napasne.

Pod uslovom da je magičar mentalno pripremljen, tako da svoj duh može impregnirati vodom, on se može preneti u veliko jezero ili okean, gde god želi, i zaroniti u vodu do dna. Ni ovde se on neće odmah sresti

sa vodenim vilama, već ponavljajući ogled više puta i saglasno njegovoj snažnoj želji za komuniciranjem sa tim abićima, on će ih konačno privući. Najpre, on će videti samo ženska bića kako se neusiljeno kreću poput ljudskih bića. On će retko kad sresti neku ružnu sirenu; uprkos činjenici da su sve sirene veoma lepe, moglo bi se zaista desiti da sretne i neke inteligentnije, takozvane kraljevske vodje, pošto i ovde postoji veoma naročita vrsta svesti. Magičar će primetiti da one ne igraju svo vreme kao što se obično pretpostavlja, već da obavljaju i neke druge poslove.

Nema nikakve koristi da još pišemo o ovome, jer će se sam magičar u to uveriti. I ovde važi pravilo da niko ne sme prvi osloviti neku sirenu, već mora da čeka da biće samo počne pričati ili da mu postavi neko pi-tanje. Od inteligentnih vodja magičar može toliko toga naučiti o vodenom elementu da bi i sam mogao napi-sati knjige. On dobija informacije oživotu riba, o raznim vodenim biljkama, kamenju ispod voda i o drugim magijskim trikovima u vezi sa vodenim elementom. Ali, čuvajte se lepote tih bića!

Magičar se ozbiljno upozorava da se ludo ne zaljubi u sirenu i izgubi svoju ravnotežu. Takva ljubav bi za njega bila kobna. Ovo ne znači da mu je sasvim zabranjeno da se zabavlja sa sirenama. Ali, on mora jasno imati na umu moto da je ljubav zakon, ali ljubav pod kontrolom jake volje. Sirena je sasvim sposobna da opčini magičara svojom neverovatnom lepotom, šarmom i opojnim erotizmom toliko da je on u ozbiljnoj opasnosti da postane jedan od njihove vrste, što bi bez sumnje prouzrokovalo njegovu fizičku smrt. Koliko je samo magičara upropašćeno nesrećnom ljubavlju! Zbog toga magičar mora čvrsto kontrolisati svoje strasti, pošto je to kraljevstvo u sferi elemenata koja je najprivlačnija i ako se magičar preda svojim strastima, pao bi u ruke sirena zauvek.

Čim magičar uspeva posećivati carstvo vodenih vila onoliko često koliko to želi i ako je tu naučio sve u vezi magijskog znanja, on može obaratiti pačnju na sledeće kraljevstvo, kraljevstvo vazdušnih duhova.

Za razliku od vodenog kraljevstva čiji stanovnici, sirene ili nimfe, mnogo vole da razgovaraju sa ljudskim bićima, vazdušne vile su veoma stidljive i nedruštvene. Slično vodenim vilama, i one imaju divne, energične figure i, mada se mogu videti i muška bića, većina od njih je ženska. Ovde magičar ne mora da usvaja oblik koji odgovara duhovima vazduha, on može impregnirati svoj duh vazdušnim elementom i preneti se imaginarno u predeo vazduha, želeći da duhovi vazduha stupe u kontakt sa njim. On ne treba da gubi strpljenje ako ne uspe odmah, veš stalno mora imati na umu svoju želju da vidi duhove vazduha po svaku cenu. Najpre će primetiti da ta bića izbegavaju da se sretnu sa njim, što ne treba da ga obeshrabri. Konačno će videti najlepša bića sa sjajnim eteričnim telom, nežnim i gipkim. Magičar mora mentalno podražavati kretanjem duhove vazduha, kao da lebdi, nošen vazduhom. Ubrzo, duhovi vazduha će mu se obratiti. I ovde se magičar mora upozoriti da prvi ne oslovi neko biće, jer bi ga zadesila ista zla sudbina kao što je opisano u prethodnim slučajevima. Ako se, nakon ponovnih eksperimenata, uspostavi kontakt sa vazdušnim vilama, one će ga informisati o svemu u vezi vazdušnog elementa. Naučiće ga mnogim magijskim tajnama i tehnikama koje ni jedan živi čovek ne bi mogao ni naslutiti.

Kada se u potpunosti upozna sa vazdušnim elementom i njegovim bićima, i ovlada magijskom tehnikom, magižar može pristupiti duhovima vatrenog elementa sa kojima će sada morati da stupi u kontakt. Ova bića imaju neke sličnosti sa ljudskim bićima, ali ona su prilično neobična na neki način, i stoga se savetuje magičaru da predstavu o tim bićima stekne pomoću magijskog ogledala. On će primetiti da duhovi vatre imaju mnogo manje lice od ljudi i izvanredno dug i tanak vrat. Stoga će se on imaginarno preneti u oblik vatrenog vilenjaka, puneći taj oblik čistim elementom vatre i otići u sferu duhova u neki krater ili vulkan, najpoznatije boravište duhova vatre. Od onoga što smo ranije utvrdili, magičar je primetio da su bića vazduha nemirna i da se stalno kreću. Isto se može reći i za vatrene vilenjake koji svuda lutaju kao nervozni i uznemireni, poput elementa kojem pripadaju. Magičar ne sme da zaboravi pravilo da se prvi ne obraća nekom od bića. I ovde takodje pos-toje različite grupe inteligencija i prefinjenih medju ovim vatrenim duhovima i onih čija je spoljašnja pojava mnogo lepša. Najviši redovi ovih organizama su najsličniji čoveku, i očigledno je da će magičar pokušati da stupi u vezu sa najinteligentnijim od njih. što se tiče magijske prakse, on će mnogo naučiti o svemu što se može postići sa vatrenim elementom. Ako je sada magičar dovoljno upoznat sa vatrenim duhovima i njihovim vodjama u kraterima, tako da su ga oni naučili svemu što je želeo znati, može mu se dozvoliti da poseti i va-trene organizme koji žive u najdubljem središtu zemlje i imaju dublje znanje. Tek kada je iscrpio sve moguće izvore informacija o elementu vatre, magičar može, sa čistom savešću, smatrati sebe gospodarom svih el-emenata.

Postoji jedno uverenje do kojeg će magičičar dodći dok posećuje sve elementarne organizme, a to je da ma kako velika inteligencija i znanje tih bića mogli biti, oni su i dalje sastavljeni samo od jednog jedinog elementa, dok Čovek predstavlja sva četiri elementa i štaviše i peti odnosno princip Boga. Tada će on shvatiti zašto Biblija kaže da je Čovek najsavršenije od svih bića, koje je Bog stvorio po svom obličju. Ovo je razlog nezadovoljstva svih elementarnih organizama u pogledu čovekove besmrtnosti, a magičar je u stanju da im pruži takvu priliku. Nažalost nije moguće, zbog vremena, zalaziti u pojedi-nosti kako se to sve postiže, ali može se smatrati sigurnim da će, sada, magičar to sam intuitivno otkriti.

Očigledno je da će magičar sva iskustva koja je imao sa drugim stvorenjima, preneti u svoju memoriju, to jest, u fizičko telo i da će takodje biti u stanju da, primenivši ih u praksi, iskoristi ih i na materijalnom planu. Takav magičar će biti sposoban da, u magiji prirode, izvodi najčudnovatije prizore pred očima laika.

Nakon magičarevog daljeg napretka u dobokom poznavanju i praktičnom kontrolisanju četiri elemen-tarna kraljevstva, on može pokušati da stupi u kontakt sa svojim duhom učiteljem, guruom ili genijem. Kao što je prethodno pomenuto u vezi sa pasivnom komunikacijom sa Onostranim svetom, Božansko Providjenje je Čoveku dalo andjela čuvara ili genija koji upravlja njegovim mentalnim razvojem i motri na njega. Ovde po prvi put Čovek dolazi u pasivni kontakt sa svojim genijem. Medjutim, zahvaljujući njegovoj vidovitosti, on bi mogao videti svog genija bilo u stanju transa ili u svom magijskom ogledalu, ako bi želeo da stupi sa njim u vezu. Do sada je on toliko napredovao da može uspostaviti vidljiv odnos sa svojim genijem na mentalnom planu. Praktično izvodjenje nije teško, ako se genij već ranije nije predstavio magičaru koji savršeno vlada mentalnim lutanjem. Praksa vidljive veze sa genijem zahteva samo jednu stvar a to je da se stane uspravno i imaginarno oseti zahvaćenim i odnetim vrtložnim kretanjem u vazduh.

Umesto da je uznet u vazduh, magičar može zamisliti i suprotno, to jest, da je lak kao pero i oduvan sa zemlje. Ovo je prepušteno koncentraciji svakog pojedinca. Nakon nekoliko pokušaja magičar će sam otkriti koji mu metod viće odgovara. Ako se tako magičar mentalno uzdiže, on se penje sve više i više sve dok zemlja ne počne izgledati kao mala zvezda i, dok je tako sasvim odstranjen sa zemlje i lebdi u svemiru, on se usred-sredjuje na želju da bi se njegov vodič mogao pojaviti pred njim ili bi on mogao biti odveden vodiču. Ako ne odmah, svakako posle nekoliko pokušaja, vodič ili andjeo čuvar ili ma kako ga zvali, postaće vidljiv magičaru. Prvi susret sa duhovnim vodjom ostaviće dubok utisak na magičara, pošto, od sada, on ima mogućnost uza-jamnog odnosa od usta do usta, od uha do uha. Pre svega, on će pitati svog genija kada, kako i pod kojim uslovima on može doći u kontakt sa njim u bilo koje vreme.

Naravno, tada svaki učenik mora slušati uputstva vodje. Od tog trenutka guru preuzima vodjenje magičara. Čim se veza sa guruom uspostavi, magičar će ući u poslednju fazu svog mentalnog razvoja, i pošto fizički svet nema više šta da mu kaže ili ponudi, on će posećivati druge sfere. On će to činiti na isti način uzdižući se sa zemlje pravo kao strela, koncentrišući se na sferu koju želi da poseti, i saglasno njegovoj volji, biva privučen tom sferom. Pošto za njegov duh ne postoji nikakva percepcija vremena i prostora, on može odmah posetiti svaku sferu, bilo sam bilo u društvu svog vodje. Prema kabalističkom Drvetu Života on će, po redu, prvo dos-peti u sferu Meseca, zatim sferu Merkura, pa Venere, Sunca, Marsa, Jupitera i na kraju sferu Saturna. Na svim sferama on še susresti organizme koji tamo žive, i naučiće sve o njihovim zakonima i tajnama. Ako je magičar došao dotle da je u stanju da posećuje svemir, to jest, sferni planetarni sistem organizama i da njim ovlada, njegov mentalni trening je završen. On je izrastao u savršenog magičara, on je Brat Svetlosti, istinski Adept koji je postigao veoma mnogo, ali ipak ne sve.

MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING (X)

U teoretskom delu ovog kursa upućivao sam na pojam Boga, i magičar koji je učinio znatan napredak u svom razvoju može početi sa meditacijom o ovoj zamisli Boga. Pre nego što počne sa radom u ovom pos-lednjem poglavlju njegovog razvoja, on mora da ispita da li već vlada psihičkim treningom svih prethodnih koraka, da li je ostvario magijsku ravnotežu i oplemenio svoju duševnu ličnost do te mere da u njoj može živeti Božanstvo. Mnoge religije govore o praktičnoj vezi sa Bogom, izražavajući lično gledište da se ta veza može

uspostaviti već obraćanjem Bogu u obliku molitve, obožavanja ili odavanjem hvale Bogu.

Magičar, naravno, koji je sve do sada gazio kamenitom stazom razvoja, uopšte nije zadovoljan takvom tvrdnjom. Bog je za magičara najviša, najistinitija, najzakonitija zamisao koja postoji. Iz tog naročitog razloga, od samog početka njegove inicijacuje, magičar je naučio da poštuje ovu zakonitost, u vezi sa univerzalnim zakonima, i da se pridržava nje, pošto zamisao Boga treba protumačiti kao rezultat ove univerzalne zakonito-sti. Ma kojoj spiritualnoj grupi magičar pripadao, bio on Hrišćanin, Jevrejin, Budista, Mohamedanac, Hindus, Braman, ili ma kakva da je njegova vera ili staza inicijacije, on mora poštovati ovu univerzalnu koncepciju Boga bez izuzetka. Hrišćanin će obožavati našeg Gospoda Isusa Hrista kao svoj najviši ideal pripisujući mu četiri temeljne osobine ili osnovne vidove koji se manifestuju u sveprisutnosti. Ove četiri osnovne osobine su: svemoćnost, mudrost ili sveznanje, sve-ljubav ili milosrdje i besmrtnost. Magičar neće posmatrati Hrista kao manifestaciju obdarenu sa samo jednom osobinom, već, uzimajući u obzir univerzalne zakone u analogiji sa četiri elementa on će ga duboko poštovati kao najviše Božanstvo. Isto mogu primeniti i sledbenici Budizma ili bilo koje druge religije. Pod uslovom da magičar pravilno radi nakon što je postigao magijsku zrelost, on će svoj princip Boga ustanoviti na ova četiri temelja sa njihovim osnovnim osobinama koje odgovaraju elemen-tima, i ta četiri temeljna aspekta njegovog Božanstva predstavljaće njegovu najvišu zamisao Boga.

Koncepcija njegovog Boga ne mora biti vezana ni za jednu osobu koja živi ili je živela, već se može izraziti i na simbolički način. U suštini je sasvim svejedno da li magičar misli o Hristu, Budi, Devi, Suncu, svetlosti ili plamenu kao simbolu njegovog najvišeg Božanstva. Tu nije u pitanju imaginacija, već osobina koju on prip-isuje toj imaginaciji. U svakom slučaju, za magičara bilo koje religiozne vere ili ideologije, imaginacija Boga mora biti najviša, najdraža, najdragocenija i najpoštovanija od svih stvari iznad koje ne može biti nikakva vrsta “Nad-Boga”. Komunikaciju sa svojim Bogom magičar može ostvariti na četiri različita načina:

1. na mistički pasivni način,

2. na magijski aktivni način,

3. na konkretan način i

4. na apstraktan način.

Pravi magičar mora biti majstor sva četiri metoda i njemu je ostavljeno da odabere koji će od njih izabrati za svoju buduću stalnu vezu.

Mistički pasivni način jedinstva sa Bogom je privilegija koju ima većina Svetaca i svi vernici kojima se Božanski princip na neki način sam manifestovao u ekstazi. Pošto magičar ne zna u kojem će mu se obliku Bog prikazati, način manifestacije će biti izražen u skladu sa njegovom religioznom verom. U slučaju Hrišćanina, to se može desiti u obliku simbola poput belog goluba kao Svetog Duha, u liku samog Hrista ili u obliku krsta; što je sve, medjutim, od drugorazrednog značaja. Osnovna stvar je osobina Božanstva koja se manifestuje pojedinoj osobi. Koliko će jaka i prodorna biti ova manifestacija Boga pojedincu, zavisi u potpunosti od mere njegove mentalne i psihičke zrelosti. Ovu vrstu manifestacije iskusiće sve osobe kod kojih se stvori stanje tele-snog ushićenja ili ekstaze dubokom meditacijom ili molitvama.Svi mistici, teozofi, bakti-jogiji, itd, posmatraju ovu manifestaciju Boga kao ostvarenje svojih ciljeva. Pošto istorija nudi mnogobrojne primere ovog mističnog jedinstva sa Hristom Bogom, smatram izlišnim da se zadržavam na pojedinostima.

Druga vrsta otkrivenja Boga je magijsko-aktivna, svojstvena većini magičara. Dobro uvežban magičar će pokušati da dodje u blizinu ili dodir sa svojim božanstvom putem invokacije (prizivanja). O ovoj vrsti se takodje može govoriti kao o obliku ekstaze koja je, medjutim, za razliku od prethodno opisane prateće mani-festacije, stvorena namerno, korak po korak. U ovoj vrsti manifestacije, unutrašnjost, to jest, spiritualni deo magičara se uzdiže na pola puta ka Bogu, a on silazi polovinu puta da se sretne sa magičarem. Ova invokacija Božanstva, na magijski aktivni način, je “teurgijska”, ili oblik prave magije koji magičar sme koristiti jedino onda kada je stekao odredjeni stepen zrelosti. Način prizivanja je apsolutno individualan, pošto ne postoji nikakav konkretan metod.

Mistička pasivna isto kao i magijska aktivna invokacija Boga može se izvoditi u konkretnom ili u apstrak-tnom obliku. Konkretna invokacija zamišlja Boga u izvesnom obliku, dok se apstraktna imaginacija zasniva na imaginaciji apstraktne ideje božanskih osobina. Praksa mogućih otkrivenja Božanstva je veoma jednos-

tavna. Ako magičar meditira u akaši, to jest, u stanju transa, o svom Bogu i njegovim osobinama, i kada očekuje da se simbol Boga pojavi tokom meditacije, onda se može govoriti o mističko-pasivnom otkrovenju. Ali, kada magičar, pomoću svoje plastične imaginacije, bilo izvan ili unutar sebe, priziva pojedine osobine svog Božanstva, bez obzira da li ih zamišlja u konkretnom ili apstraktnom obliku, onda to postaje magijska -aktivna invokacija. Onaj čiji je razvoj dosegao ovaj stupanj može postići ne samo mističko-pasivno već i magijsko-aktivno sjedinjenje sa Bogom. Lično više volim metode konkretnih i apstraktnih oblika koje može izvesti svaki magičar. Jedna izvanredna uvodna vežba za konkretnu manifestaciju Božanstva je da se stavi slika, figura ili neki simbol odredjenog Božanstva ispred sebe. Magičar sedi u svom asana-položaju gledajući intenzivno u sliku, sve dok se obličje njegovog Boga ne pojavi pred njegovim zatvorenim očima. Dok magičar obožava svoje Božanstvo, gledajući u njegovu sliku, on ga kasnije može opaziti na svakoj beloj površini u blizini. Ova vizual-izacija Božanstva je odličan uvod koji omogućava magičaru da pred sobom stvori lik Boga.

Ovaj uvodni korak treba ponavljati sve dotle dok magičar ne bude u stanju da svoje božanstvo zamisli kao živo, u svako doba, u svakom položaju, bez i najmanjeg napora. Onda može spojiti sliku koju je zamislio sa odgovarajućim Božanskim osobinama. Najpre, on neće odmah uspeti da usaglasi sve četiri Božanske osnovne osobine, o kojima je meditirao u prethodnom koraku, sa slikom imaginacije. Stoga će se on koncentrisati na jednu po jednu osobinu. Konkretizovanje Božanske osobine u zamišljenoj slici je veoma važno i mora se ponavljati toliko puta sve dok sam magičar ne bude stvarno video svoje Božanstvo obdareno sa sve četiri os-novne osobine. Ako je magičar postigao ovo, on mora zamisliti predmet svog obožavanja ne kao puku sliku, već kao živo biće, koje dela zračeći takvim intenzitetom kao da njegov lični Bog stoji pred njim, stvaran i živ. Ovo je takozvano konkretno sjedinjenje sa Božanstvom izvan svog Ja. što češće magičar sledi ovaj metod, sve jače i efektivnije će biti vizuelno i čulno Božanstvo pred njim. Kada oseti da je preneo sve što zna o koncep-ciji Boga i njegovom ostvarenju u predmet (sliku) njegove invokacije, onda može misliti o njegovom živom Božanstvu koje se pojavljuje pred njegovim očima, sa svom briljantnošću četiri osnovne osobine, kako ispun-javaju i ulaze u njegovo telo, zauzimajući tako mesto njegove duše.

Ovo magičar treba da ponavlja sve dok ne oseti da je Božanstvo toliko jako u njemu da, gubeći svoju ličnu svest, on dobija osećaj kao da je on sam to Božanstvo koje je zamislio. Čestim ponavljanjem ovog sjedinjenja sa Božanstvom, magičar poprima osobine zgusnute u njegovoj imaginaciji, i sada više preko njega ne deluje njegovo lično Ja, već to čini njegovo Božanstvo. Takoon iskušava konkretno sjedinjenje sa Bogom, njegovim ližnim Bogom, i to više nije njegova svest, njegova duša ili duh, već manifestacija Božanskog uha koji govori kroz njegova usta. Tu se sam magičar sjedinjuje sa svojim Bogom, postajući i sam Bog, u toku ovog jedinstva, raspolažući svim osnovnim osobinama sa kojima je sjedinjen.

Metod konkretnog sjedinjenja sa Bogom je od najveće važnosti za magijsku praksu, pošto magičar mora biti sposoban da na ovaj način uspostavi kontakt sa svakim Božanstvom, nezavisno od vere. U teurgiji kao i u magiji prizivanja, ova praksa je neophodna, pošto je jedini način za prisiljavanje nižih bića da izvršavaju njegovu volju, magičareva sposobnost da izazove sjedinjenje sa Božanstvom u svako doba. Očigledno je da se magičar na ovaj način može sjediniti sa Božanskim principom dotog stepena da sve osobine i moći koje borave u ostvarenom Božanstvu sa kojim je on psihički sjedinjen, postaju i njemu svojstvene, i ostaju kao njegove osobine, čak i ako su odvojene od imaginacije. Te Božanske osobine adepti nazivaju magijske spo-sobnosti, moći ili Sidi (Siddhis).

Ako magičar vlada izvodjenjem konkretnog sjedinjenja sa njegovim Božanstvom, on prelazi na ostvaren-je apstraktnog oblika jedinstva sa Bogom. Na početku, on zamisao Boga može povezati sa nekom pomoćnom koncepcijom poput svetlosti ili vatre, ali kasnije sa tim mora prestati, projektujući jedino osobinu i to prvo izvan, a zatim i unutar svog Ja. Zatim, aspekt Božanske osobine treba povezati sa organom koji odgovara elementima na takav način da se na primer svemoćnost, u apstraktnom vidu, oseća u glavi, ili ljubav u srcu. Čestim ponavljanjem ove vežbe, magičar se poistovećuje sa apstraktnom idejom Boga do te mere da nema potrebe za bilo kakvom imaginacijom predela ili dela tela. Dalje, četiri osnovne osobine se mogu udružiti u jednu ideju koja nam dozvoljava spoznaju najvišeg oblika naše zamisli Boga. Ponavljanjem, manifestacija Boga se toliko produbljuje da se sam čovek oseća Bogom. Toliko duboko mora biti ovo jedinstvo sa Bogom da, tokom meditacije, ne postoji Bog, ni u meni, niti izvan mene, subjekat i objekat se stapaju jedan u drugi, tako da ne postoji ništa drugo sem: “Ja sam Bog” ili kao što to Hindusi u Vedama kažu: “Tat Twam Asi -To si Ti”. Došavši do ovog stupnja, magičar je završio svoj magijski razvoj u astralnom obliku, a sve dalje vežbe služiće samo produbljivanju njegovih meditacija i pojačavanju njegove pobožnosti.

KOMUNIKACIJA SA BOŽANSTVIMA

Kada je magičar toliko naprdovao u svojoj inkarnaciji (otelovljenju) Boga da on može komunicirati sa svakim Božanstvom, svakom Inteligencijom, sa svakim višim Božanskim bićem, onda je on u stanju da deluje u svakoj sferi u kojoj želi, ne kao magičar već kao Bog.

Ovde se završava magijski psihički trening poslednjeg Koraka. Nemam više šta da kažem magičaru o ovome, pošto je on postao jedno sa bogom, i što god on izrazi ili naredi, tokom njegovog jedinstva sa Bo-gom, biće sasvim isto kao da je to sam Bog rekao. Od sada, on poseduje sve četiri osnovne osobine njegovog Božanstva sa kojim je sjedinjen.

************************************************

MAGIJSKI FIZIČKI TRENING (X)

BRAMA I ŠAKTI

Onaj koji poznaje druge sisteme inicijacije pronaći će isvesnu paralelu sa mojim sistemom pošto sve staze koje vode ka istini moraju biti iste. Dopustite mi da ovde pomenem indijski Yoga-sistem zmijske moći koji je u saglasnosti sa sistemima egipatskih misterija koje sam naveo. U Kundalini-Yogi učenik se podstiče da meditira o Muladhara-centru, čije je sedište u trtici i da izvodi vežbe Pranajame. Ako bolje razmotrimo simbolizam Muladhara-centra, pronaćićemo da ovaj centar ima oblik žutoobojenog kvadrata sa crvenim trouglom u sebi. Njegovo središte je falus, muški polni organ, tri i po puta obavijen zmijom. Muladhara-centar je prvi, najprim-itivniji i najgrublji centar koga simboliše slon postavljen u uglu zajedno sa odredjenom boginjom.

Ovaj simbolički izraz, koji se u Indiji naziva LAYA-YOGA, je nedvosmislen i označava ključ za prvi stupanj Joge. Postoji nekoliko objašnjenja ovog znaka, medjutim, pravilno tumačenje je da kvadrat predstavlja zem-lju, trougao tri vrha ili kraljevstva i to materijalni, astralni i mentalni svet, falus predstavlja oplodnu moć ili imaginaciju, a zmija stazu i znanje. Učeniku je dobro poznata činjenica da se princip zemlje sastoji od četiri elementa, i to ne treba komentarisati. Uženik Joge mora prvo naužiti da upoznaje i kontroliše tri sveta, ma-terijalni -fizički svet, astralni -psihički i mentalni -spiritualni (duhovni) svet.

Prema tome, Muladhara-čakra nije ništa drugo do inicirajući dijagram koji odgovara prvoj Tarot-karti. Jedna takva neizveštačena definicija nije nikada data u Indiji, i učeniku je ostavljeno da on to sam otkrije, akouspe ovladati Muladhara-centrom, to jest, ako je ostvario razvoj koji odgovara Muladhara-dijagramu na njegovom duhovnom putu. Muladhara-centar nije bez razloga nazivan Brama-centrom, jer u ovoj fazi razvoja učenik Joge prepoznaje Bramu, dakle Božanstvo u najsuptilnijoj manifestaciji. Brama je večan, nedokučiv, univerzalan, neodrediv, postojan i miran, stoga, pozitivan deo. Brama ne stvara iz sebe, medjutim, sve što je stvoreno stvorila je njegova šakti, ženski princip. šakti, zbog toga, u Muladhara-centru predstavlja zmiju koja se obavija oko falusa i koja koristi njegovu kreativnu moć, naime, imaginaciju. Mnogo više bi se moglo reći o ovom centru, medjutim, iskusan magičar će biti zadovoljan i ovim nagoveštajima i shvatiti paralelu koja postoji izmedju religioznih i inicijacijskih sistema. Dakle, šakti ili Kundalini-sila predstavlja imaginaciju koju magičar mora sistematski razvijati. Osvrćući se na čitav naš razvojni sistem magičar će svakako otkriti da baš ta kreativna snaga falusa, naime, imaginacija i njen razvoj igra glavnu ulogu u njegovom treningu.

U devetom Koraku ja sam već završio magijski fizički trening, stoga ću se u ovom poglavlju ogranižiti samo na razmatranje nekih okultnih moći. Iako magižar ne mora nučno da ovlada svakom od njih, na njego-vom putu razvoja ga ne sme ništa iznenaditi, i on mora imati tačno objašnjenje za svaku okultnu pojavu.

SUGESTIJA

U poglavlju o podsvesnom sam već govorio o ovoj temi kada sam opisivao auto-sugestiju. Sve te in-strukcije važe i za sugestiju na druge ljude. Ovde je takodje potrebno izgovarati sugestivne formule strogo u sadašnjem vremenu i u zapovednom obliku. Magičar će uvek preneti željenu sugestiju u podsvest kod osoba koje još ne poseduju magijsku zrelost. Sugestija se ne mora uvek izgovarati glasno, ona se može izvršiti i pomoću telepatije.

Magičaru je zaista veoma lako da praktikuje sugestiju i na najvećoj udaljenosti. On to može uraditi na dva načina, bilo mentalno posećujući odredjenu osobu da bi uticao na nju, najbolje dok ona spava, ili uklanjajući, pomoću akaše, razdaljinu izmedju njega i subjekta da bi vršio sugestiju. Očigledno je da se sugestija na veću daljinu može izvesti i pomoću magijskog ogledala. Dejstvo sugestije se takodje može ograničiti, tj., svaka sug-estija može biti data i na takav način da bude izvršena u odredjenom trenutku u budućnosti, prenošenjem sugerisanog vremena delovanja u podsvest subjekta.

TELEPATIJA

Srodno sugestiji je polje telepatije. Svakako je za magičara puka sitnica da sugeriše svoje misli nekoj oso-bi. Sve što treba da razmotri je žinjenica da on misli ne prenosi telu niti duši već jednostavno duhu subjekta. On zamišlja subjektov duh, izostavljajući materijalno i astralno telo, i bavi se samo njegovim umom (duhom) kojem prenosi misli. Sasvim je prepušteno magičaru da li će sugerisati subjektu da je to njegova magičareva misao ili misao neke druge osobe, ili će dopustiti subjektu da je smatra svojom ličnom idejom. Pored misli mogu se prenostiti i osećanja na manje ili veće udaljenosti.

Magičar ne sme nikad da zaboravi da pomoću svojih magijskih moći prenosi samo dobre i plemenite misli. Ja sam sasvim uveren da se nijedan uženik ili magičar neće upustiti u bilo koju vrstu zloupotrebe. Svaka-ko, misli se takodje mogu sugerisati i protiv volje osobe. Vladajući elementima magičar može odstraniti misli subjekta na koga treba uticati, sugerišući mu, pomoću telepatije, misli koje magičar smatra poželjnim.

HIPNOZA

Još jedno polje veoma slično telepatiji i sugestiji je polje hipnoze kojom se osoba može prisilno uspa-vati i lišiti njene slobodne volje. Sa magijske tačke gledišta hipnoza je dostojna prekora i bolje je da se ne usavršavate u njoj. To ne znači da magižar nije u stanju da ljude uvede u san. Praksa je jednostavna. Magičar treba samo da privremeno isključi funkciju duha, pomoću svoje volje ili elektromagnetičnog fluida, i osoba će odmah zaspati. Ovde je najmanje važno da li magičar koristi telepatiju ili sugestiju. On može koristiti i jedno i drugo kao improvizaciju ali on ne zavisi od njih. Skoro sve knjige koje su napisane o hipnozi preporučuju korišćenje telepatije i sugestije.

Gospodaru moći nije potrebno ni jedno ni drugo, pošto u samom trenutku kada on sasvim zanemari telo i dušu test-osobe, parališući pomoću imaginacije njenu volju, san ili nesvestica nastupaju odmah, koji će osloboditi podsvest čineći je osetljivom za svaku vrstu sugestija. Sami ovaj čin nasilja, tj., mešanja u ličnost ljudskog bića se ne preporučuje sa magijske tačke gledišta, i magižar neće pribegavati tome sem da svom sub-jektu dâ dobre i plemenite sugestije sa izvanredno jakim dejstvom. Čak i ako bi test-osoba insistirala na tome da je magičar hipnotiše, on bi to morao izbeći ako je moguće. Pravi magičar će uvek izbegavati zadovoljavanje radoznalostidrugih ljudi izvodjenjem hipnotizerskih eksperimenata.

U slučajevima velike opasnosti, dobro uvežban magičar može izazvati neku vrstu šok-hipnoze parališući duh protivnika munjom elektromagnetičnog fluida, metodom koji se jedino treba primeniti u krajnjoj nuždi, koje, iskreno se nadam neće biti u životu ma kog magičara. Naučno je dokazano da se i životinje mogu hip-notisati. Ako to magičar želi, on će pogoditi instinktivni bok životinje, tako da žak i najveće i najjače životinje trenutno padaju u nesvest.

MASOVNA HIPNOZA FAKIRA

Masovna hipnoza koju izvode indijski fakiri i opsenari koja ima mnogo poštovalaca nije nikakav problem za magičara. Fakiri koji se bave ovim predstavama uopšte ne znaju ni sami kako se takve pojave izazivaju, budući da se njihove tajne, kao stvar tradicije, prenose sa generacije na generaciju. Ako je neko mesto, soba, i tako dalje, napunjeno sa akaša-principom, i svi posmatrači slično prožeti akašom, ovaj princip će preovladati u njima. što god se prouzrokuje u akaša-principu, mora se nužno ostvariti, pošto je akaša najviši uzrok.

U svetlu ovog zakona može se bez ikakvih teškoća razumeti masovna hipnoza koju stvaraju fakiri izvodeći svoje predstave pred masom ljudi. Magičar može činiti iste te stvari. Pomoću tradicionalne reči ili formule, fakir priziva akašu u sobu prenoseći slike koje gledalište želi da vidi, u taj princip. Čestim ponavljanjem ovog eksperimenta, to već postaje automatsko, tako da fakir ne mora da koristi ni imaginaciju ni akašu, niti pred-stavu koju posmatrači treba da vide. Dovoljno je samo da izgovori akaša-formulu da drži ljude začaranim, i nakon toga treba samo da izražava željene pojave složene u kratke rečenice ili tantre, niskim glasom, jednu za drugom, i publika će opažati jednu sliku za drugom u istom redosledu.

Činjenica da su ove formule istinske čini zvuči apsolutno verodostojno, pošto se takva tajna prenosi sa porodice na porodicu stotinama godina. Čak ni vlasnik takve formule ne zna tačno koju vrstu moći oslobadja. Sve što on zna je to da će se ovo ili ono dešavati ako izgovara pojedine reči, i on ne muči svoju glavu o uzroku toga. Takve predstave su zaista cenjene, naročito od strane onih ljudi koji nemaju nikakvog pojma o višim zakonima magije. U Indiji je takva predstava nekog iluzioniste samo puko zaradjivanje novca. Fotografisanje takvog eksperimenta bi izazvalo veliko razožaranje, pošto se na filmu ne bi baš ništa videlo od čudovišnih scena, sem fakira i njegovog partnera, kako mirno sede i ljubazno se osmehuju.

Ovaj naizgled čudesan eksperimenat je lako objašnjiv u svetlu magijskih zakona i, stoga, mora se ostaviti pojedincu da odluči da li će raditi sa takvim stvarima ili će ih čak usavršavati. Medjutim, za magičarev razvoj i uspon, takvi eksperimenti su sasvim beskorisni. Ovo sam pomenuo samo da to predstavim magičaru i da mu omogućim da pronadje objašnjenje sa magijskog stanovišta.

ČITANJE MISLI

Mnogo se govorilo o problem čitanja misli. To izgleda kao da pripada obuci za magičara, a on to posma-tra kao pateću pojavu od niže vrednosti za njegov mentalni razvoj. Čitanje misli se može izvoditi pomoću slika, intuicije, inspiracije, i tako dalje, zavisno od mentalnog stava magičara. Nije nužno naglašavati činjenicu da se subjektove misli mogu žitati kako sa blizine tako i sa velike udaljenosti, što je samo rezultat rada u akaši. Svaka misao, svaka reč i svaki čin nalaze svoj precizan kalup u akaši. Uporedi poglavlje koje se bavi problemom akaše! Ako se magičar koncentriše na duh dotične osobe, puneći sebe akašom, on može čitati stvarne misli, a ako se osvrne unazad sa najintimnijom željom, on bez ikakvog napora može čitati i misli iz najdalje prošlosti.

Čim postigne izvesnu veštinu u čitanju misli, nakon dužeg treninga, on će biti u stanju da pročita svaku misao, čak i najskriveniju. Oblikovanje misli je intelektualni ili imaginativni čin. Imaginativne misli je lakše čitati. Savršeno čitanje misli može se postići jedino ako je magižar postigao apsolutnu vlast nad svojim duhom pa, stoga, i nad njegovim svetom ideja. Ovo je osnovni uslov. Inače, on će biti u stanju da misli čita samo

delimično ili ako su one efektivne. Čitanje misli nije nikakav problem, ono zahteva kontakt duha sa duhom, i magičar mora da se oseti kao duh, (vežbe prethodnih koraka bi mu mogle mnogo pomoći u ovom pravcu) i sve što treba da uradi je da uspostavi vezu izmedju sebe i odredjene osobe, zamišljajući da subjektovo telo i duša ne postoje, kako bi uhvatio sve misli koje želi znati.

PSIHOMETRIJA

Psihometrija označava sposobnost za čitanje sadašnjosti, prošlosti i ako bi to trebalo biti najvažnije budućnosti, bilo kog predmeta, pisma, kamena, stare stvari, i tako dalje istražujući sve dogadjaje koji su, u bilo kom periodu, povezani sa tim predmetom.

Ova sposobnost je prateća pojava razvoja astralnih čula i lako je njom ovladati ako je magičar prošao ceo praktični trening kojem je poučavan tokom ove obuke, i ako je naučio kako da koristi svoja astralna čula u vidjenju, slušanju i osećanju. Sve što treba da uradi je da uzme predmet koji teba istraživati u ruku ili da ga stavi na onaj deo tela koji je važan za ispitivanje.

Ako želi da vidi dogadjaje u slikama, to jest, da ih ispituje vizuelno, on treba da pritisne predmet na čelo, ako želi da ih opazi akustički, on ih mora staviti na predeo srca a ako želi da ga istražuje intuitivno ili emociona-lno, on ga mora staviti u blizinu solarnog pleksusa ili ga prosto držati u ruci. Nakon koncentrisanja na ono što zaista želi znati, on pobudjuje akašu ili trans, i tada je us tanju d čita različite dogadjaje prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti svojim mentalnim očima, ušima ili osećanjem.

Magičaru se takodje dozvoljava da koristi svoje magijsko ogledalo. Na ovaj način,on može, recimo, iz nekog starog predmeta otkriti sve dogadjaje koji su povezani sa njim, kao na ekranu, i saznaće sve što je na bilo koji način povezano sa tim predmetom. Naravno, on ima priliku da iz svakog pisma koje je poslano njemu ili drugim ljudima od poznatih ili nepoznatih osoba, vidi ne samo pošiljaoca već i misli koje su bile na umu toj osobi u dato vreme. On može, kraće rečeno, čitati izmedju redova svakog pisma. Polju psihometrije ta-kodje pripada i sposobnost komuniciranja sa svakom osobom koja dodje u dodir sa nekim predmetom, pošto predmet, bez obzira na njegovu prirodu uvek predstavlja veznu sponu izmedju tela, duha i duše magičara i te osobe.

Nema sumnje da je magičar sposoban da čita misli pomoću predmeta, čak i na najvećoj udaljenosti. Istovremeno, on je u stanju da sazna sve o duševnom stanju dotične osobe, i da otkrije osobine karaktera i mentalnog razvoja u svetu akaše bez ikakvog napora. Isto se može reći i, naravno, o materijalnoj strani, i može protumačiti prošlost, sadašnjost i budućnost, čim uspostavi komunikaciju izmedju njegovog duha i duha os-obe u pogledu akaše. Varijanta psihometrije je psihografija, ali to je od male važnosti za magičara, a rezultira iz onoga što sam već rekao.

Preko vezne spone ne samo da se pošiljalac pisma može razotkriti u svim fazama njegovog postojanja, već i sam predmet može poslužiti za uspostavljanje kontakta sa pojedinom osobom, utičući na nju mentalno ili psihički i fizički. Iz ovih argumenata postalo je očigledno da je psihometrija samo jedna podvarijanta vid-ovitosti koja je već obradjena u prethodnom poglavlju.

SUGESTIJA PAMĆENJA

Kao što znamo, pamćenje je intelektualno svojstvo koje poseduje svako ljudsko biće kod kojeg su sva čula normalno ravijena. Ali, istovremeno, pamćenje je primalac misli i ideja is mentalnog pa, prema tome, i

iz akaša-sveta. Znamo da se sve misli i ideje prenose u akašu, i da pamćenje, usled svoje prijemljive osobine, poziva nazad te ideje iz akaše i mentalne sfere u svest.

Magičar koji se u akaši veoma dobro snalazi sposoban je da utiče na pamćenje na direktan ili indirektan način. Direktan način je pojačavati pamćenje pomoću odgovarajućeg elementa ili elektromagnetičnog fluida ili pukim uticajem na svest pomoću imaginacije. Medjutim, kada deluje na pamćenje, on može ako to želi, izbrisati, oslabiti ili smanjiti izvesne ideje i utiske u svesti pa, prema tome, i u pamćenju pomoću svoje imag-inacije. Indirektan način uticaja na pamćenje treba vršiti indirektno, pomoću akaša-principa.

Magičar koji vidi kod svakoga niz misli i slika u akaši, može ih očigledno izbledeti, uništavajući vezu izmed-ju slika u akaši i dotične osobe, pomoću imaginacije. Pošto magižar ima mogućnost da na ovaj način svaku osobu liši pamćenja, on se mora ozbiljno upozoriti protiv zloupotrebe ove jake moći. Niko ko teži etičkom razvoju ne može se nagovoriti na takvo delo. Magičar će svakako primeniti ovu sposobnost samo onda kada želi da oslabi ili izbriše nečija loša iskustva ili dogadjaje koji su ostavili duboke utiske na pamćenje te osobe.

Magičaar može činiti dobro u svetu poništavanjem duboke tuge ili razočaranja osobi koja to ne može na-dvladati. On može eksperimentisati sa time i u svom životu, ako je nekad patio od mentalnih šokova ili gorkih razočaranja, verovatno pre njegovog magijskog razvoja, koji se nastavljaju vraćati u njegovo pamćenje. Takve slike se više nikad neće vratiti u njegovo pamćenje kada se izbrišu u akaši. Medjutim, ako uspeva vladati tim sećanjima pomoću svoje volje ili drugim metodima nema potrebe za tako drastičnim uplitanjem akaše da se te slike izbrišu zauvek.

Patološki gubitak pamćenja može se objasniti činjenicom da se veza sa mentalnim tlom pa, stoga, i sa akašom parališe na izvesno vreme. A to stanje je već nesklad, bolest, mentalni poremećaj ako se desilo kao rezultat različitih uzroka poput šoka i slično.

RAD U AKAŠI

Na isti način kao što se može uticati na pamćenje i neka sećanja izbrisati pomoću akaše (što sam objasnio u prethodnom poglavlju), magičar je sposoban da odstrani ne samo neke ideje i sećanja već i neke uzroke koji su registrovani u akaši i pojavljuju se kao uticaji sudbine, na njega ili druge ljude, pod uslovom da ima pravilnu motivaciju. Ako on izbriše uzrok koji je subjekt sam stvorio, on mora da ustanovi drugi uzrok na mestu onoga kojeg je izbrisao, koji treba da ima odgovarajuće dejstvo na sudbinu date osobe. Ovakvo uplitanje u čovekov život ne sme se činiti iz površnih razloga bilo da se radi o magičaru ili drugim ljudima.

Magičar može intervenisati na takav način jedino ako preuzima punu odgovornost za svoj čin pred Božanskim Providjenjem. Brisanje uzroka i stvaranje novog, bilo korisnog ili beskorisnog, najbolje se izvodi pomoću elektromagnetičnog “volta”, tehnike koja je detaljno opisana u fizičkom treningu devetog Koraka. Postoje i još neki metodi, medjutim, svi se zasnivaju na snazi volje i odredjene imaginacije, i magičar ih može odrediti po svojoj slobodnoj volji.

Činjenicu da magičar može menjati sudbinu brišući njen uzrok a sa njom i grehove (sve dok se grehovi posmatraju na religiozni način, pošto su grehovi samo moralna gledišta religija) naglasio je naš Gospod Isus Hrist kada je rekao: “Onome kome ja oprostim grehove, biće oprošteni zauvek!”

IMPREGNIRANJE SOBA NA DALJINU

Prethodno sam već govorio o impregnaciji sobe u kojoj se sam magičar nalazi, i preporučio sam nekoliko naprava, poput magijskog ogledala sa fluid-kondenzatorom. Ono što do sada nisam pomenuo je činjenica da magičar može impregnirati sobu i na daljinu. Postoji dva načina za to, prvo, da magičar poseti sobu u svom duhu ili astralnom telu, izvodeći tamo željenu impregnaciju pomoću imaginacije. Ovde, naravno, poštujte iste instrukcije koje sam dao u poglavlju o impregnaciji sobe.

Druga mogućnost je povezivanje te sobe sa sobom u kojoj magičar živi, pomoću akaše, tako da dve sobe u akaši postaju jedna. Takvim povezivanjem soba premostiće se, naravno, i najveća razdaljina. Čime god magičar impregnira svoju sobu, to naravno prelazi i na drugu sobu, bez obzira na njihovu udaljenost.

PORUKE KROZ VAZDUH

Ova vrsta prenosa je u opštoj upotrebi na Istoku a uglavnom na Tibetu izmedju magičara i posvećenika. Ako je razdaljina, ma kako velika bila, izmedju osoba ili soba premošćena preko akaša-principa, premošćavajući tako i vreme i prostor, osoba koja u ovom stanju komunicira sa nekim ne samo da je u stanju da čita i preno-si misli već i da stvara i prima fizičke manifestacije prenošenjem elektromagnetičnog fluida na ova dva premošćena pola koji su već povezani u akaši.

Na ovaj način, rečenice izgovorene u magičarevoj sobi mogu se fizički sasvim jasno čuti i u sobi koja je preko akaše povezana sa magičarevom sobom. Ako sada udaljena osoba odgovori u njenoj sobi, nju magičar može čuti u svojoj sobi kao da je pošiljalac tamo lično. Osnovno je proizvesti elektromagnetični fluid na isti način kao što sam opisao u poglavlju o “voltu” izuzev što on ne poprima oblik kugle već oblik sobe. Takva elektromagnetična akaša kombinacija omogućava da se reči i rečenice izgovaraju i prenose na najveću daljinu. Ove poruke mogu čuti i opaziti osobe koje nisu inicirane niti su magijski uvežbane.

Ovaj metod se može fizički materijalizovati do te mere da može proizvesti čak i materijalno dejstvo. Sto-ga, ovde nije toliko stvar u prenosu ideja već fizičkih reči, što je u nauci poznato kao bežični prenos i prijem. Eter u kojem se talasi vibracija reči kreću jeste akaša-princip, a elektricitet neophodan za to u našem slučaju je elektromagnetični fluidd. Magičar, naravno, zna iz iskustva da što god je nauka stvorila na fizički način -bilo elektricitetom, magnetizmo, toplotom i tako dalje -može se postići i pomoću magije.

Na ovaj način, moguće je preneti ne samo reči i zvučne talase već takodje i slike. Vidljive, dakle, materi-jalizovane slike stvorene imaginacijom u takvoj magijski pripremljenoj sobi, mogu videti ljudi svugde, ako su akustički povezani sa “emitujućim studijem” to jest, sobom u kojoj magičar radi. Uporedite modernu televiz-ijsku tehniku. Očigledno je da su i neki drugi prenosi, recimo, osećanja, mirisa i slično, mogući pomoću akaše i elektromagnetičnog fluida koji ih prenose na najveće udaljenosti. Na sličan način mogu se preneti i dejstva elemenata. Materijalni eter ni u kom slučaju još nije iscrpen, i budućnost će nam pokazati da, jednog dana, nećemo prenositi samo zvučne talase, kao kod radija, i slike kao kod televizije, već i ostale sasvim različite moći.

Tu postoji još uvek široko polje aktivnosti za nauku, i ja sam uveren da će doći vreme kada će se termički talasi, tj., toplota prenositi kroz eter na najveću udaljenost. Ovde magičar može započeti mnogo dogadjaja koji bi se mogli ostvariti preko etera, a takodje će moći da magijsko znanje dovede u potpuni sklad sa teh-nikom i hemijom. Na osnovi univerzalnih zakona, on bi mogao napraviti viša i veća otkrića, medjutim svako predvidjanje, kad se radi o evoluciji, svakako bi bilo kobno za magičara.

EKSTERIORIZACIJA

Magičar je u ovom kursu naučio kako da odvoji svoje mentalno i astralno telo od fizičkog, tako da taj problem njemu ne predstavlja nikakvu novost. Ono što on ne zna je činjenica da on ne mora odvojiti celo mentalno ili astralno telo, dok izvodi eksperimenat, već da može eksteriorizovati ili odvojiti pojedine delove tela. Budući da mentalno i astralno telo nisu ograničeni vremenom i prostorom, magičar će biti u stanju da prenese različite delove svog tela na najveću udaljenost, čim ih odvoji u akaši pomoću imaginacije.

Na primer, on će biti u stanju da prenese jedno ili oba oka bilo gde, da bi tamo stekao utiske, baš kao da je tamo bio fizički, ne gubeći snagu prenošenjem svog celog mentalnog ili astralnog tela. On to može isto učiniti i sa svojim mentalnim ili psihičkim ušima da bi čuo stvari na neograničenim razdaljinama. Najpre, on će to izvoditi preko imaginacije, samo sa svojim spiritualnim telom a kasnije i sa astralnim i mentalnim telom.

Na ovaj način on će moći da vidi i čuje na svakom mestu, istovremeno, pomoću svojih prenetih očiju i ušiju, a da se ne nalazi u stanju transa ili u primarnom svetu. Čim stekne izvesnu veštinu u praksi oka i uha, on može pokušati isti ogled sa rukama a, postepeno, i sa nogama. I to će najpre izvoditi mentalno, a kasnije i sa astralnim rukama, i zgušjavajući ih pomoću elementa zemlje, on ih može fizički materijalizovati. Očigledno je da će biti u stanju da sebe učini vidljivim pomoću tih materijalizovanih ruku, na udaljenosti, izazivajući ku-canje ili druge zvuke.

Nakon mnogo vežbi on će moći da pokreće i predmete. Naravno, mnogo bi se prividjenja (utvara) moglo izvesti na ovaj način, medjutim pravi magičar neće gubiti svoje dragoceno vreme sa takvim dečijim triko-vima. Sposobnost pisanja na daljinu izmedju živih osoba može se takodje protumačiti na ovaj način. Ako je obučeni magičar ispoljio svoju mentalnu i astralnu ruku pomoću imaginacije, zamišljanjem ruke kao da je na nekom drugom mestu, gde je spreman list papira i olovka, njegova mentalna i astralna ruka može uhvatiti partnerovu ruku na najvećoj udaljenosti i dati obične poruke. Moguće je čak ovim eksperimentom preneti pravi magičarev rukopis na neograničenu daljinu. Ovaj specifičan podvig adepti nazivaju “Pisanje na daljinu izmedju živih osoba”.

Ako je magičar postigao odredjenu veštinu u ispoljavanju svojih ruku i nogu, na isti način se i predmeti mogu prenositi na najveću udaljenost. U sledećem poglavlju ću opisati kako da predmet učinite nevidljivim. Magičar će primetiti da ne može čuti ni videti svojim fizičkim čulima, niti će opaziti bilo šta što se dešava, dok ispoljava (eksteriorizuje) svoje oči i uši izvan tela, čak i ako drži oči otvorene. što se tiče ispoljavanja ostalih udova, recimo ruke, ona će ostati beživotna, ukočena, sve dok se mentalna ili astralna ruka ponovo ne povežu sa telom.

**************************************************************

MAGIJA NEVIDLJIVOSTI

U mnogim bajkama se govori o tome da čarobnjak sebe čini nevidljivim i da postoji naročiti prsten koji ljude žini nevidljivim ako ga obrnu oko svog prsta. Mnoge knjige opisuju talismane i drago kamenje koji nos-iocu pružaju dar nevidljivosti, a daju i uputstva o tome. Medjutim, ništa od toga nije pouzdano niti od bilo kakve koristi za stvarnu praksu. Sa druge strane, na osnovu univerzalnih zakona i onoga što smo do sada naučili, pokušaćemo dokazati da je, sa magijske tačke gledišta, činjenje nevidljivim činjenična stvar.

Na početku, moramo napraviti izmedju mentalne ili spiritualne, astralne ili psihičke, i fizičke nevidlji-vosti. Činjenje mentalnog tela, odnosno duha, nevidljivim nema nikakve posebne vrednosti, medjutim, ipak je moguće da će u životu biti situacija gde bi ova praksa mogla biti korisna. Ako magičar želi sebe mentalno ili psihički preneti na neko mesto, a ne želi da ga opaze bića odredjene vrste ili uvežbana čula nekog drugog, on može primeniti mentalnu nevidljivost. Uzmimo kao primer Gurua koji želi da poseti svog učenika mentalno,

da bi ga proverio.

Čineći sebe nevidljivim, majstor će biti sasvim blizu učeniku a da ga ovaj ne primeti, čak i ako su mu čula sasvim razvijena. Zatim, magičar može pratiti zle radnje takozvanih crnih magičara da bi saznao sve o njihovim delima ili, ako je nužno, da izvrši neki uticaj, a da ne bude primećen od strane tih crnih magičara i njihovih bića. U životu se mogu pojaviti i neki drugi uslovi gde bi bilo preporučljivo učiniti sebe mentalno ili astralno nevidljivim. Postajanje mentalno nevidljivim je veoma jednostavno i postiže se ispunjavanjem mentalnog tela akašom od glave do peta. Mentalno telo će trenutno iščeznuti iz vida svakog bića, pošto je akaša bez ikakve boje i bez ikakve vibracije.

Ako bi magičar trebao izvesti bilo koju radnju na mentalnim planovima, to bi bilo zabeleženo u akaša-principu, i uprkos činjenici njegove nevidljivosti, on bi se usled svoje aktivnosti mogao otkriti pomoću vidovi-tosti. da bi to sprečio, magičar mora celo telo da obavije crnim prekrivačem, čim svoje mentalno telo ispuni akašom. Nije bitno da li će taj pokrivač imati oblik kugle ili jajeta. On ne sme zaboraviti da sebe potpuno izoluje akašom sa svih strana, ispod stopala kao i iznad glave.

Pre nego što krene bilo gde, u ovom nevidljivom stanju, on se mora koncentrisati na činjenicu da bi akaša trebala neutralizovati njegovu aktivnost, odnosno, ona ne bi trebala biti zapisana u akaši, tj., da ne ostavi baš nikakve tragove. Ova koncentracija je neophodna, jer, inače, magičar mora strahovati da bi, iako prilično nečitkih, nekoliko novih uzroka moglo biti zabeleženo u akaši. Magičar je sasvim odgovoran za svaku radnju koju, premda nevidljiv, izvodi u mentalnom svetu. Sudbina više nije u stanju da mu učini bilo kakvo zlo, pošto je on postao gospodar akaše, gospodar svoje sudbine.

Od sada, on je potčinjen samo Božanskom Providjenju. Ako bi zloupotrebio svoje znanje za zla dela, umesto sudbine kaznilo bi ga Božansko Providjenje. Ono mi mu dalo, tako da kažemo, hladno rame i on bi morao dalje živeti kao usamljena jedinka napuštena u svemiru. Jedina mogućnost oslanjanja na Božansko Providjenje bila bi izgubljena zauvek, što bi zasigurno bilo gore od svakog prokletstva. Takav magičar bi bio osudjen na raspadanje, i on može lako shvatiti šta bi to značilo sa magijske tačke gledišta. Pod uslovom da je postao dovoljno stručan u činjenju i postajanju nevidljivim u mentalnom lutanju, isti postupak se može koris-titi i pri odašiljanju astralnog tela. I ovde je praksa punjenja cele ličnosti akašom veoma slična sa punjenjem mentalnog i astralnog tela zajedno. Ostala pravila su ista kao i ona gore opisana.

Sa magijskog stanovišta, moguće je takodje postati nevidljiv i na materijalnom planu, medjutim, ovde se nevidljivost ne postiže akašom već pomoću svetlosti. Punjenje fizičkog tela svetlošću, mora biti u skladu sa jačinom svetlosti koja preovladjuje u tom trenutku. Ako je akumulacija svetlosti jača od potrebne, magičar ne bi postao nevidljiv, već prozračan i sjajan, sličan suncu, koji zrači beli sjaj unutar i izvan sebe. Fizičku nevidlji-vost je veoma teško postići, ona zatheva godine treninga i prakse, i skoro niko sem posvećenika viših, ako ne i najviših zvanja, ne može pravilno izvesti tu operaciju.

Ako poseduje ovu veliku veštinu činjenja nevidljivim svog mentalnog i astralnog tela, a eventualno i fizičkog tela, magičar je u stanju da izazove nestajanje svakog materijalnog predmeta. Drugi način za to je pretvaranje predmeta iz žvrstog u astralni oblik, pomoću imaginacije, u vezi sa akašom. Predmet trenutno iščezava iz vida svake osobe čija magijska čula nisu dovoljno razvijena. Predmet pretvoren u astralni oblik može preneti astralno telo nekog bića ili sam magičar na svaku razdaljinu. Magičar ili biće, koji izvode ovaj prenos, na kraju ima zadatak da ponovo pretvori predmet iz astralnog stanja u njegov fizički oblik.

Ovu vrstu prenosa predmeta često praktikuju stvorenja spiritističkih medijuma, pod uslovom da je poja-va zasnovana na očevidnoj materijalizaciji, iako su takve stvari veoma retke. Medjutim, što god su planetarne i van-planetarne inteligencije u stanju da izvedu, sve to može učiniti i magičar koji je upoznat sa univerzalnim zakonima i postigao dobar napredak u svom razvoju.

Postoji još jedan metod činjenja nevidljivim a to je devijacija čula koja se praktikuje u svim vrstama hipnoze i u tom obliku sugestije u kojem bića stvaraju broj vibracija koji odgovara broju vibracija svetlosti u fizičkom telu, ostvarujući tako nevidljivost. Još neka uputstva u vezi ovoga naći će se u mojoj knjizi: “Praksa magijske evokacije”.

PRAKSE SA ELEMENTIMA

Veliki broj mogućnosti pruža se magičaru koji želi da se uže specijalizuje za upotrebu elemenata, pod us-lovom da je materija-lizovao, to jest, kondenzovao elemenat sa kojim se radi na takav način da elementarna moć postaje stvarna fizička moć. Usavršivši se u tome on može, preko kondenzacije zemljanog elementa u svom telu, proizvesti takvu neranjivost svog tela da ona podseća na onu koju pokazuju indijski fakiri u svojim predstavama. On je u stanju da probada oštre predmete kroz svoje mišiće bez najmanjeg osećanja bola i bez jedne kapljice krvi, a da i ne govorimo o ožiljcima. Fakirova neosetljivost na bol, kada leži na dasci sa ekserima, izazvana je u izvesnoj meri autosugestijom, ali magičar ostvaruje isti efekat mnogo brže pomoću zemljanog elementa. On je zaista u stanju da leči velike rane na svom ili tudjem telu, direktno pomoću zemljanog el-ementa, bez ostavljanja ožiljaka. Duboke rane koje bi obično zahtevale hiruršku pomoć, mogu se zaista izlečiti za nekoliko minuta. Zemljani elemenat koji magičar kondenzuje izvan sebe, omogućuje mu da zgusne svaku misao, svaki utisak, svako biće bilo mrtvo ili još neotelotvoreno do te mere da ono postaje vidljivo očima sas-vim netrenirane osobe, pa čak se može i fotografisati.

Magičar ima veliku prednost pošto je sposoban da trenutno parališe svakoga čoveka ili životinju čak i svog smrtnog neprijatelja izvanredno brzom projekcijom zemljanog elementa. Postoji više mogućnosti korišćenja ovog elementa ali nadam se da će gornje napomene biti dovoljne. Ako magičar u sebi veoma jako projektuje i zgusne vodeni elemenat, on može izdržati najveću toplotu a da ne opeče svoje telo. Projektovan u ruke, ovaj elemenat mu omogućava da drži usijano ugljevlje ili gvoždje bek ikakvih povreda ruku. On bi čak mogao stajati sa osmehom usred razbuktale lomače, i baš ništa mu se ne bi moglo dogoditi.

Dozvolite mi da vam skrenem pažnju na biblijski dogadjaj, gde mladić u usijanoj peći ostaje nepovredjen. Za Jovana, omiljenog učenika našeg Gospoda, priča se da je bio potopljen u kazan sa ključalim uljem, i ostao neozledjen. Magičar će sada videti da takvi dogadjaji nisu samo legendarna predanja, već da su se zaista i starno dogadjali, a takva očigledna čuda mogu se izvesti pomoću vladanja elementima. Svaka vrsta vatre, bez obzira na njeno širenje, može se ugasiti pomoću projektovanog vodenog elementa. Magičar može, svakako, izvoditi takve skoro čudovišne podvige i sa vazdušnim elementom, na isti ili sličan način. Pomoću vatrenog elementa magičar je sposoban da izdrži najveću hladnoću. Lame na Tibetu mogu, pomoću koncentrisanog vatrenog elementa, proizvesti ogromnu toplotu u svojim telima, tako da mogu u tenu osušiti mokre peškire prostrte po njihovim telima usred zime. Ovaj eksperimenat je poznat na Tibetu pod imenom TUMO. Sve vrste zapaljivog materijala mogu se zapaliti pomoću spoljašnje projekcije vatrenog elementa.

Biblija opisuje slične dogadjaje gde su stubovi natopljeni vodom bili zapaljeni pomoću vatrenog ele-menta. Nema sumnje da se neka biljka, na primer drvo, može sasušiti projekcijom vatrenog elementa. Zar nije naš Gospod Isus Hrist sasušio lišće smokvinog drveta da bi dao znakove svoje moći? On je primenio isti zakon, izvodeći projekciju pomoću magijske reči Kabale koja je indirektno pobudila vatreni elemenat da izvrši njegovu zapovest. Oslanjajući se na univerzalne zakone o vladanju elementima, savršeni magičar može izvesti i mnoge druge magijske predstave pomoću elemenata.

POJAVE LEVITACIJE

Levitacija podrazumeva ukidanje zakona gravitacije. Na osnovu univerzalnih zakona magičar je otkrio da sila gravitacije zavisi od magnetičnog privlačenja zemlje. Gravitacija sopstvenog tela može se ukinuti na dva načina. Prvo, preko stalnih punjenja ili akumulacija vazdušnog elementa (WAJU TATTWA), primarna osobina ovog elementa se ostvaruje do te mere da se čovek oseća lak kao pero, i da se uzdiže i lebdi u vazduhu poput balona.

Drugi metod zahteva vladanje elektromagnetičnim fluidom. Akumuliranjem magnetičnog fluida u telu do tog stepena gustine koja odgovara težini tela, privlačna sila zemlje, tj., dejstvo gravitacije će biti neutrali-zovano. U ovom stanju punjenja magičar će jedva dodirivati zemlju i čak se može sasvim bezbedno kretati

po površini vode, bez obzira na njenu dubinu. Zgušnjavajući magnetični fluid sve više i više on može, po volji, podići svoje telo u vazduh i, pomoću zgusnutog vazdušnog elementa ili lično stvorenog vazdušnog kretanja, on može biti prenet u bilo kom pravcu.

Brzina prenosa u vazduhu u potpunosti zavisi od njegove volje. Većina Jogija poseduje izvanredne mogućnposti u vladanju ovim pojavama levitacije a čak i u Bibliji čitamo da je naš Gospod Isus Hrist šetao površinom mora. Posmatrajući ono što je do sada rečeno, izgleda sasvim očigledno da bi na ovaj nažin magičar mogao prenositi predmete ili čak ljude koji nisu magijski uvežbani, ako bi to želeo. Akumulacija potrebnog magnetičnog fluida može se izvoditi magijski uvežbanom imaginacijom ili pomoću nekih drugih tehnika poput Kabale, posredovanja Bića ili duhova itd.

Eliminacija električnog fluida iz tela i povećanje magnetičnog fluida može se dogoditi ne samo svesno veći nesvesno, na primer, u slučajevima spiritističkih medijuma i mesečara, gde se električni fluid pomoću transa poništava a, zauzvrat, magnetični fluid povećava. Usled iznenadnog gubitka električnog fluida, mesečare u snu može nadvladati magnetični fluid.

Često se takvi ljudi vidjaju kako se penju po zidovima kao muve, ili kreću po najopasnijim mestima kuće ili čak po žici. Prepunjenost magnetizmom mesečara u toku sna može se pripisati uticaju meseca. Zato se mesečarstvo naziva i mesečevo ludilo. U svakom slučaju, ovo stanje označava nesklad, poremećaj elektromagnetičnog fluida pa, prema tome, patološko stanje, ili bolest.

Osoba koja pati od ovoga može se lečiti jedino uskladjivanjem električnog fluida koji se mora povećati u bolesnom telu. Ova ukratko prikazana interpretacija pojava levitacije bi, za sada, trebala biti dovoljna magičaru, mada, iz gore navedenih argumenata, on bi mogao izvući zaključak da bi se takodje mogao stvoriti i suprotan efekat, to jest, povećana privlačna ili gravitaciona sila. Jasno je da se ovde rezultat postiže na isti način samo sa električnim fluidom umesto magnetičnog. Ovo objašnjenje je nedvosmisleno ako magičar uzme u obzir osnovni zakon fizike koji kaže da se isti polovi dva magneta odbijaju baš kao što se dve različite sile privlače.

PRIRODNE POJAVE

Magičar može pomoću elemenata i elektromagnetičnog fluida , proizvesti takve vrste pojava u prirodi, kako u velikoj tako i u maloj meri. Njemu će, ponekad trebati više prostora da bi mogao da projektuje i zgusne potrebne moći. Tako on projekcijom vazdušnog elementa može uticati na kretanje vazduha, na primer, vetar ili izazvati pljusak ili čak trajnu provalu oblaka projekcijom vodenog elementa.

S druge strane, on može prizvati olujne bure pomoću elektromagnetičnog fluida, projektovanjem električnih i magnetičnih “volta” u vazduh koji, kada se sudare, izazivaju sevanje. Koncentracijom magnetičnog fluida, on može privući vodeni elemenat čak i sa najveće udaljenosti, automatski tako praveći kišu. Očigledno je da bi on takodje mogao postići suprotne efekte zaustavljanjem nepoželjne kiše ili rasterivanjem oblaka. Gra-donosne oluje se takodje mogu izazvati ili usmeriti negde drugde, jer preko elemenata ili elektromagnetičnog fluida, moguće je izvršiti svaki uticaj na prirodu.

Ovu vrstu “pravljenja” vremena uspešno praktikuju tibetanske Lame. Otuda u ovom, kao i u mnogim drugim slučajevima, magičar zna razne metode za izazivanje ovih pojava i sposoban je da ih izvede svojim sopstvenim moćima nakon specijalnog treninga isto kao što to tibetanske Lame postižu pomoću rituala, magije prizivanja, bića i Tantri.

MOĆ NAD ŽIVOTOM I SMRĆU

Magičar koji savršeno vlada elementima i elektromagnetičnim fluidom je takodje i gospodar života i sm-rti svakog ljudskog bića. Madjutim, on se nikada neće usuditi da ugrožava živote ljudi, mada tačno zna kako da prouzrokuje magijsku smrt. Za to postoji dosta mogućnosti, medjutim, uzdržavam se od navodjenja tih metoda da magičara ne bih doveo u iskušenje. Prema univerzalnim zakonima, magičar prosvetljenog duha i usavršen u vladanju okultnim sposobnostima i moćima biće takodje u stanju i da umrlu osobu podigne iz mrtvih.

Oslanjajući se na svoja visoka magijska iskustva i pomoću svojih dobro uvežbanih čula, magičar ne samo što može videti delovanje elemenata u telu, duhu i duši, već takodje i dejstvo elektromagnetičnog fluida, a šta više on može zapaziti i veznu sponu izmedju materijalnog, astralnog i mentalnog tela, i zna kako se na sve to može uticati u skladu sa univerzalnim zakonima. Za njega će biti lako da obnovi te dve spojne veze pomoću elemenata i elektromagnetičnog fluida. U slučaju kada nijedan vitalni organ nije uništen, magičar može pov-ratiti život, pod uslovom da je predodredjen od strane Božanskog Providjenja da to učini.

On može opozvati smrt ljudi ili životinja koji su ubijeni električnim šokom (munjom ili sličnim dogadja-jima). Sve što on treba da uradi u takvim slučajevima je da uspostavi kontakt sa duhom te osobe u akaši, na-merno indukujući (stvarajući) elektromagnetični fluid izmedju duha i duše da bi učvrstio spojnu vezu izmedju njih. Zatim to isto treba da učini sa duhom i dušom u odnosu na telo, stvarajući tako pravilan sklad, pomoću el-emenata i elektromagnetičnog fluida. Umrla osoba se vraća u život trenutnim punjenjem tela principom svet-losti. Ovo je sinteza oživljavanja na magijski način izvedenog pomoću moći elemenata i elektromagnetičnog fluida, bez obzira da li snaga volje ili drugi metodi imaju u tome neku ulogu. Dobro je poznato da su viši adepti izvodili takva vaskrsavanja. Pri kraju desetog Koraka ću još jednom ukazati da ni jednom od ovde opisanih sposobnosti nije nužno toliko dobro ovladati.

Sa uvažavanjem i poštovanjem spiritualnog zakona koji vlada Svemirom, dao sam magičaru smernice o tome kako da izazove takve pojave koje se graniče sa čudom. Magičar može sam da odluči koliko će se usavršavati u nekoj od ovih disciplina. Potpuno vešta osoba, adept, može učiniti sve i izvesti čak i veće magi-jske pojave od ovih koje sam ovde pomenuo u svetlu univerzalnih zakona. Dakle, kompletni kurs uputstava o prvoj Tarot-karti, karti magičara, priveden je kraju. Ljudi koji su odlučili da praktično slede ovaj kurs, imaju priliku za dovršavanje svog razvoja.

Ne postoji drugi način za razumljivije izlaganje prakse od ovoga. Opis koji sam ovde dao, odgovara znan-ju koje se do sada prenosilo u hramovima misterija, i saopštavalo samo najprobranijim i najpoverljivijim učenicima. Onikoji žele brze rezultate biće razočarani, jer, ponekad, ova proučavanja mogu potrajati godi-nama. Medjutim, ova činjenica neće odvratiti iskrenog učenika od prodornog znanja prve inicijacije. Iz tog ra-zloga prva karta, magičar, predstavlja kapiju za pravu inicijaciju. Mnogo ljudi koji su se ironično podsmehivali temi magije, verovatno će morati da promene svoj stav nakon čitanja ove knjige. Ima toliko zabluda o magiji, i nikada ne biste smeli zaboraviti činjenicu da se stvari pogrešno tumače.

Magija je najteže znanje na zemlji kojim se mora ovladati ne samo teoretski već, pre svega, praktično. Mnogo je lakše postići intelektualno znanje nego postati pravi Magičar.

KRATAK PRIKAZ SVIH VEŽBI DESETOG KORAKA

I. MAGIJSKI MENTALNI TRENING:

Uzdizanje duha na više nivoe

II. MAGIJSKI PSIHIČKI TRENING:

1. Svesna komunikacija sa ličnim Bogom

2. Komunikacija sa božanstvima i ostalo

III. MAGIJSKI FIZIČKI TRENING:

Nekoliko metoda za sticanje magijskih metoda

KRAJ DESETOG KORAKA

POGOVOR

Kao što sam već pomenuo u uvodu ove knjige, ovaj priručnik nije namenjen da bude odskočna daska u potrazi za bogatstvom, moći i časti, već mora služiti u svrhu poučavanja Čoveka, to jest, mikro-kosmosa u odnosu na Svemir ili makrokosmos zajedno sa njihovim zakonima. Tako će čitaočevo mišljenje o magiji pretrpeti značajnu promenu i nadam se da on više nikad neće degradirati ovu drevnu mudrost na vradžbine i slične djavolske rabote. Razume se da će svaki čitalac proceniti ovu knjigu sa ličnog stanovišta.

Onaj koji ostaje na čisto materijalističkom stavu, onaj koji ne veruje u religiju, ignoriše natprirodne po-jave i koga zanimaju samo materijalni interesi, bez sumnje će posmatrati ovu knjigu kao čistu glupost, a ja nemam nameru da takve ljude preobraćam u bilo kakvu veru niti da menjam njihova mišljenja. Ovo delo je napisano isključivo za one koji traže čistu istinu i najvišu Mudrost, a koju će u njemu i naći. Mnogo puta su naši ljudi dokazivali, čak uveravali u posebnu sposobnost duha, i tu često vidimo, iz iskustva, da razni su predstavnici različitih ideja gajili osvetoljubiva osećanja jedan prema drugom zbog profesionalne ljubomore il boljeg znanja.

Istinski magičar će osetiti samo sažaljenje za takve ljude i verovanja, ali nikada neće mrzeti niti prezi-rati nikoga. Ko god traži Boga, i koji god da je odabrao put da ga vodi ka tom cilju, njemu će ukazati dužno poštovanje. šteta je, ali takodje i istina, da su sveštenstvo, teozofi, spiritisti ili ma kako se zvali skloni nepri-jateljstvu baš kao da nisu na putu koji vodi Bogu. Svi ljudi koji traže put ka Bogu, i sjedinjenje sa njim, trebali bi se uvek setiti reči Isusa Hrista, Velikog Majstora mističara koji je rekao: “Voli bližnjega svoga kao samoga sebe”. Ova rečenica bi trebala biti sveta zapovest za svakog tragača za prosvetljenjem na ovoj spiritualnoj stazi. Veliki broj bića koja su morala napustiti naš materijalni svet i nisu imala baš nikakvu priliku da postignu istinsko znanje u Duhu žale se u višim sferama na činjenicu d je u prošlosti pravo znanje bilo rezervisano samo za odabrane, i da nije bilo dostupno ovde na zemlji.

Dakle, misterije koje su hiljadama godina čuvane kao tajne, sada je Božansko Providjenje otkrilo, korak po korak, onim stanovnicima ove zemlje koji iskreno žude za istinom i percepcijom. Očigledno je da blagodeti percepcije neće nikad doći preko noći, nego se moraju sticati veoma teškim radom i sa mnogo teškoća i smet-nji. Veliki broj ljudi ako ne većina više voli da se uveri u istinitost zakona, i jedino tada će se odlučiti stazom inicijacije. Iskreni magičar će shvatiti da je takav stav Čoveka pogrešan. On je uveren da se za veru čovek mora vežbati i obrazovati inicijacijom.

Pukim čitanjem ovog dela može se, naravno, postići intelektualno znanje, ali ne mudrost. Znanje se može dobiti prenošenjem, ali mudrost se mora steći iskustvom i saznavanjem, koje zavise od duhovne zrelosti pojedinca. A tu zrelost opet odredjuje duhovni razvoj koji se oblikuje na stazi inicijacije. Svako ko je čitao o TAROTU upoznat je sa činjenicom da postoji još dvadeset jedna karta, takozvanih Velikih Arkana, pored prve Tarot-karte koju simbolizuje magičar u Egipatskim misterijama, i da su one kolevka sve mudrosti. A svaka od tih Tarot-karata uključuje jedan sistem inicijacije. Pored ove dvadeset dve Velike Arkane, postoji i pedeset šest Malih Arkana, koje odgovaraju Tarot-kartama i slično, simbolizuju male misterije, i svaka od tih karata zahteva opis. Božansko Providjenje će odlučiti, šta i koliko će mi biti dozvoljeno da pišem i objavim o pojedinim Tarot-kartama.

Prodrevši do pravog unutrašnjeg značenja ove karte, čitalac će doći do zaključka da ne postoji bela i crna magija. Ustvari, nema nikakve razlike izmedju magije i misticizma ili sličnih nauka. Kao što sam već pomenuo na početku, nijedna nauka nije ni dobra ni zla, jer ona može postati prepreka ili pomoć, zavisno od čoveka koji je koristi. Mišljenje o postojanju crne magije treba pripisati činjenici da sve do sada ljudi nisu imali ni najmanju predstavu o tome šta je magija. U raznim poglavljima i u vezi sa metodima ja sam često naglašavao da je ova vrsta nauke namenjena samo za najuzvišenije ciljeve. Zatim, uvek sam pokazivao da je magičar obavezan da oplemenjuje svoj karakter tokom razvoja do najvišeg stepena da bi izbegao prekide ili joć gore padove u svom usponu.

Oplemenjivanje duše ide ruku pod ruku sa usponom razvoja. Onaj ko samo želi sticanje okultnih spo-sobnosti i moći da bi se njima hvalio, radiće uzalud, jer su putevi Božanskog Providjenja nedokučivi zauvek. Onaj ko teži za okultnim moćima iz ništavnih motiva biće pre ili kasnije odstranjen sa staze, budući da su okultne sposobnosti samo uzgredni proizvodi, neka vrsta kompasa razvoja i sredstvo za plemenite ciljeve i za pomaganje ljudima. Prema tome, one su rezervisane samo za prave magičare. Onaj koji je stupio na stazu inicijacije ne mora da menja svoju ideologiju što se tiče religije. Ustvari, prava religija i nije ništa drugo do praksa ovde datih uputstava, i svaka religija se može uskladiti sa ovim sistemom inicijacije.

A pre nego što stupi na ovu stazu, svako bi se morao zapitati, da li će pravu inicijaciju posmatrati praktično kao i svoju religiju, tj., kao svoj životni zadatak koji on namerava ispuniti, uprkos smetnjama i teškoćama koje mu se mogu isprečiti na putu, i da li će odlučno pokušati da izdrži i da, kad jednom krene ovom stazom, nikada ne pobegne sa nje. Treba uzeti kao sigurno da će ogromna, skoro nadljudska, količina izdržljivosti i strpljenja, čvrsta snaga volje i tajnost napretka biti osnovni uslovi. Svim čitaocima željnim savršenstva i koji su ovu knjigu odabrali za svog vodiča, iskreno želim dobar uspeh i Božanski blagoslov.

AUTOR.