С Е М И Н А Р С К И Р А Д(Увод у књижевност)

Тема: Бајке Шарл Пероа

Апстракт

Овај рад бави се бајкама као књижевним правцем, темама и мотивима, као и теоријама о пореклу и постанку бајки, праћењем бајки кроз историју, као и освртима појединих књижевника, домаћих и иностраних, на бајке као књижевној врсти. Даље, обрађује се биографија Шарла Пероа, уз критике његовог рада његових савременика, као и познијих аутора.

Препричано је пет најпознатијих бајки Шарла Пероа, (Успавана лепотица, Пепељуга, Црвенкапа, Мачак у чизмама и Палчић)

Кључне речи

Бајка, мит, фантастика, Шарл Перо, апстрактно.

Садржај

1. Увод .........................................................................................................................1

2. О бајкама...................................................................................................................2

2.1. Бајке (Опште особине)........................................................................................... 2

2.2 Бајке - трајно културно додро човечанства.............................................................3

2.3. Теме u мотиви бајки .................................................................................................4

2.4. Теорије о пореклу и постанку бајки. .............................................................5

3. О писцу .............................................................................................................6

3.1. Критике .............................................................................................................6

4. Пероове бајке................................................................................................. .8

4.1. Успавана лепотица .................................................................................................8

4.2. Црвенкапа ............................................................................................................10

4.3. Пепељуга ............................................................................................................11

4.4. Мачак у чизмама ................................................................................................12

4.5. Палчић ............................................................................................................13

5. Закључак........................................................................................................ 15

6. Литература........................................................................................................ 17

1. Увод

Бајке су важан сегмент одрастања и део сваког детињства. Бајке развијају машту, креативност, памћење и запажање, уче децу да разликују добро од зла. Поред своје специфичности, лепоте, интригантности, занимљивости и шароликости, овај свет чудеса и чаролија вероватно никада неће изгубити од своје снаге и благотворног деловања на појединце и групе, децу и одрасле.

Међу многим причама које деца слушају бајке заузимају посебмо, почасно место. Овај феномен изванредно тумачи Гроздана Олујић, наша угледна, широм света позната ауторка романа и бајки, преводилац и антологичар.

Спознавши значај бајки за развој личности детета, она указује да ,,бајка детету нуди наду да је један хуманији свет ипак могућ, или би бар могао бити. Мудрија и старија од свих књижевних родова, бајка то добо зна, као што зна да златна јабука човековог сна о срећи не пада јунаку сама од себе у крило. Да се до ње дође, потребно је прећи пустиње и глечаре, у беспућу наћи пут. А пут је онога ко има снаге да њиме крене, поручује бајка детету збуњеном и несигурном у сопствене могућности, отварајући просторе једног другачијег, лепшег света какав је могућ, можда само у сну, јер бајка јесте човеков сан о срећи, чистије и лепше лице стварности”.

Бајка се означава као чудесна прича. Дешава се у свету у коме су чаролије природне, магија, правило. У бајци не постоји граница између природног, стварности и чуда.

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

2. О бајкама

Бајка је најразвијенији и најзначајнији облик народне прозе. Она нас уводи у свет чудесног и фантастичног. Има доста сличности са митом. У миту имамо натприродне личности, богове, хероје, док у бајци налазимо обичног човека у свету натприродних бића.

По мишљењу нашег првог сакупљача народних умотворима и утемељивача српске усмене књижевности - Вука Стефановића Караџића, бајке су приче у којима се приповеда нешто што неможе бити; Јаша Продановић, иаш угледни фолклориста, истиче да су бајке пуие пајфантастичнијих бића која је створила раздрагана, необуздана народна машта. Исидора Секулић карактерише бајку као малу орахову- љуску у којој може да се сложи роман, трагедија и комедија; а Иво Андрић их назива-правом историјом човечанства.

2.1.Бајке (Опште особине)

Бајке су најстарије епске творевине. Почетци, завршетци, увођење нових догађаја у знаку су епских творевина. За стил бајке карактеристично је и епско понављање. Фреквенција дијалога је повећана, а дескрипције скоро и да нема. Бајка, посебно народна, има неких композиционих специфичности на које треба указати. Она има познату тему хронолошког развоја коју сачињава пет етапа (ekсплозија, заплет, кулминација, перипетија и расплет). Међутим, експлозија и расплет у бајци су веома кратки, стереотипни и обично се налазе у реалном свету, док је сав остали развој радње у натприродном контексту. Заплет по правилу почиње интервенцијом виших сила. Чим потреба за њиховом интервенцијом престане завршава се бајка. Главни јунак је носиоц правде, хуманости и конструктивних принципа.

Народна бајка је пуна дигресије и епизода. Народни приповедач приповеда широко као да му је причање, а не прича главни циљ. У народној бајци фабула и сиже су исти јер се догађаји одвијају линеарно.

Име им потиче од речи бајати - приповедати, причати, измишљати, мађијати. Настале из народног предања и мита, са архетипском композицијом могу се и сврстати по настанку у периоду дивљаштва што значи да су веома старе, чак више од 4000 година.1

Увек актуелне и пријемчиве како младом тако и одраслом читаоцу, бајке је тешко дефинисати по унутрашњем смислу, значењу и облику. Па ипак, при покушају одређеља шта је бајка долазимо до правог значења-мада и до не баш идеалне дефиниције. Додуше, постоје одређена мишљења појединих проучаваоца (антрополога, фолклориста, психолога, педагога и књижевних историчара) који су на домаку приближног одређивања бића бајке, њене физиономије, структуре и едукативне утилитарности.

О богатству садржаја бајке, користи и утемељености у дух човека још из најранијих времена писмености и културе, мишљење су изрекли и многи страни аутори. Тако, на ример, немачки песник Шилер назире да се у бајкама крију дубља значења од оних које је он чуо у

1 Марјановић В. ; (2000): „Књижевност за децу и младе“ (Прва књига), Београд, стр 109

1

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

детињству као и од истина које је научио у каснијем животу, док фолклориста и песиик Чех Карел Чапек каже да је бајка производ целокупие поезије. У њој се -наставља он -

испољава целокупно народно стваралашшво и песништво, стари хероји из прича и иациоиални митови живе до данаc у ненарушеној паивности дечјих бајки...2 Као књижевни жанр бајку означавају основни атрибути;

-ф а н т а с т и ч н и и ч у д е с н и с в е т створен на основу могућег и немогућег;

-с т в а р а њ е т е к с т а од супстанце маште која из обичне нестварне фикције прелази у чудесну;

-л и к о в и б а ј к и с у измишљени али су део стварности (принчеви принцезе, цареви, царице, краљеви, пажеви…

2.2.Бајке-трајно културно добро човечанства

Поред своје специфичности, лепоте, интригантности, занимљивости и шароликости, овај свет чудеса и чаролија вероватно никада неће изгубити од своје снаге и благотворног деловања на појединце и групе, децу и одрасле.

Овде је на делу чудесна терапеутска моћ бајки на људску психу и личност уопште. Када је све почело?

Бајке и митови од давнина постоје, али је ипак нерешено питање њиховог историјског порекла. Сви народи света, они који су изумрли у давној прошлости, и они који и данас живе, они најразвијенији, и они најзаосталији - познају бајке. Када су браћа Грим, Јакоб и Вилхелм, 1812.год. објавили прву збирку бајки у Европи су постојала (неколико стотина година пре овог доба) растурена, несистематизована и заборављена издања појединих познатих људи тога доба који су скупљали усмена народна казивања из света бајки. 3

Многи етнолози и антрополози су се заинтересовали за митове старих народа, њихово порекло и својства и временом је настала антрополошка теорија о бајкама двојице енглеских истраживача, Тејлора и Ланга. Наравно, све је било потпомогнуто открићима психолога и психијатара о архајским слојевима људске психе, који су имали нешто заједничко БАЈКЕ – отисак људских пратипова и људских прамотива.

Увек су ту: добри и зли, паметни и глупи, лукави и наивни, мушкарац као херој, (који своја натприродна својства користи и у добре и у лоше сврхе), жена, као мајка, сестра, љубавница или као вештица. Мотиви су такође исти: бескрајна авантуристичка путовања за заробљеном принцезом, симбол принца у потрази за љубављу, жеља за хармоничним домом, потврда да се из сваке ситуације може наћи излаз, поруке су које шаљу бајке. Раскошне хаљине, чаробни штапићи, животиње које говоре и вештице представљају интригантну сценографију.

Појам времена недостаје. Век један не представља никакву посебност. Време и место у бајкама обично нису одређени већ се њихова фиктивност покрива стереотипима ,,био једном један…”, ,,у неком царству”… јунаци су увек активни, а његов успех је углавном преображај.

2 Чапек К. Марсија, стр 1213 www.mycity.rs/Kultura-i-umetnost/U-svetu-bajki.html

2

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

Ликови су преображено шаблонизовани, често и немају властитих имена, него су само наведена њихова занимања или социјално порекло (царев син, чобанин, маћеха, добра вила...).

На једној равни имамо сусрете краљева, вештица, просјака, ђавола, умрлих, животиња биљака... Задаци, тешкоће, опасности које су му супростављене, служе као могућности и у сусрету са њима, његова судбина постаје нешто одређено и битно. Иући смело својим путем, јунак и не знајући помаже другима, али и обрнуто, помажући другима, достиже сопствене циљеве.

Поред елемената несумњиво сликовитог начина представљања магијског доживљавања једног анимистички схваћеног света са конкретним, дечијим начином мишљења сигурно је да постоје и врло јаке способности апстрактног мишљења. Некад врло дубока филозофска нота у бајкама, етички принцип у њој, зрелост размишљања о разорној снази зла у свету, или још и јачем принципу добра, указује на могуће утицаје већ развијенијих религиозних система народа у којима су овакве бајке настале.

Они који познају бајке, обично крију своја имена. Они су на ратној нози са тајнама. Због тога и себе држе у тајни и прећуткују своје име. Али то не значи да седе у мраку, или да у име мрака говоре. Они бораве у светлости, у светлостима жеље и слутње, и неког древног сећања, које излази на светлост дана, невино, као да се ништа није десило од чукун-времена дедина, до данас. Бајкина прича не крије да нешто измишља, а измишљање није истина. Кад се већ измишља треба онда много измишљати, а то није лако. Треба да машта личи на саму себе, а нико не зна каква је заправо машта. Зато је стално откривамо, у причама. На крају читања бајки, видимо: из многог измишљања, родила се нека истина.

2.3. Теме u мотиви бајки

Како је бајка најстарија народна умотворина која региструје људску свест још из доба дивљаштва, разумљиво је што је она веома богата тематским и мотивским светом. Бар до данас уочено је да се тематика бајки креће од примитивних и мистичних мотива па све до савремених реалних и имагинарних.

Све до појаве структуралистичких облика проучавања бајки (код руских научника око 30. године прошлог века) бајке су проучаване по мотивскмм и тематским слојевима. Познато је да су објављивани резултати тих анализа као пописи или регистри, а аутори овог посла били су припадници такозване руске школе. Ова школа је за потребе тадашње науке обелоданила десетине циклуса у којима се запажа шаренолики свет бајки, док je наш угледни научник Милан Димић о томе опсежно писао у предговору за књигу Бајке европских народа (1963) и Бајке азијских народа (1964).

Без сумње, иако су проучаваоци бајки до 50-тих година открили бројне податке о генези бајке као епске врсте, структуралистм на челу са руским научником Владимиром Пропом искорачили су много даље, напред.

У значајном делу под насловом Морфологија бајке (1928) Проп се жучно залагао за нову, савременију и модернију интерпретацију бајкословне врсте: он је истицао да је до појаве структуралиста доста учињено па пољу изучавања бајки, али га нова времена и људи могу дати и друкчије приступе у смислу нових научних резултата. Пропове анализе су ипак помало сужене јер су сведене на такозвану руску бајку па су његова опсервирања упућена на паролпу бајку, мала у поређење са уметничком бајком.

3

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

2.4. Теорије о пореклу и постанку бајки.

Њих наравно треба субјективно и условно прихватити, мада је свака заснована на дубокој аргументацији и научној промишљености.

До данас се, углавном, помињу ч е т и ри те о р и ј е о п о с т а н к у бајки. То су: митолошка, миграциона, антрополошка и историjско-географска теориjа.

Према митолошкој теорији верује се да су бајке настале из митологије појединих народа и то у време римског царства. После распада Велике Римске Империје многи елементи мита су прешли у бајку. Тако су бајке кренуле по свету допуњујући се на сваком гсографском тлу карактеристичним одликама поднебља.

Миграциона теорија заступа мишљење да све бајке воде порекло из Индије, па су током Крсташких ратова пренете у Европу и ту наставиле свој живот. Аутори и присталице ове теорије сматрају да су бајке доста новијег порекла од већ у науци утврђеног, и да су поникле из индуске књижевности. Тако су путем миграције народа кренуле по свету и нашле место у разним народима.

Енглески антрополог Едуард Тејлор аутор je такозване антрополошке теорије (контактне). Он предпоставља да су бајке настале у древна времена када су свн народи живели заједно и када су имали сличне погледе на свет, па су и бајке добијале тако слична обележја.

Историјска или географска теорија била је и остала најраспрострањенија. Развивши се у школу, она тумачи постанак бајки појединачно. Путем археолошких, историјских и других докумената ова теорија је тежила да докаже како су бајке не само најстарији епски облици, иего и где је која бајка настала; какве је мотиве исповедала: - и како се седила из једног поднебља у друго.

Мада су поменуте теорије о постанку бајки нека врста оријентације за науку, ни једна од њих се не може прихватити у целини. Свака је оскудна у понеком сегменту који одређује праву истину о пореклу бајки. Стога је најбоље прихватити од сваке теорије тезе и дозволити могућност да су се бајке формирале свака на свој начин, селећи се из једног краја света у други; да су можда имале првобитну постојбину у разним земљама - али да су п у т у ј у ћ и, мењале како мотив тако и форму. Како у науци ни до данас нису искристалисали судови о постанку, сеобама и правом значењу бајки, то су и научници који су се бавили бајкама, своја изучавали на основу личних хипотеза. На основу тога створен је облик претпоставки: социолози су бајку посматрали к а о и з р а з д р у ш т в е н и х з б и в а њ а; антрополози - к а о о д р а з р а з н и х в е р о в а њ а , к у л т о в а и м и т о в а ; а психоаналитичари – к ао з н а к д уш е в н о-д у х о в н и х о с о б е но с т и р а з н и х н а р о д а.

Према томе, теорије о постанку и значењу бајки треба прихватити релевантно-јер њихова научна проучавања су доста скучена у оквиру појединих научних дисциплина. Стога се ни до данас не може поуздано веровати у њихову научну тачност- а нарочито не у интердисциплинарну објективност.

4

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

3. О писцу

Шарл Перо (Charles Perrault), француски песник, прозни писац и приповедач, рођен је у Паризу 12. јануара 1628. а умро у истом граду 15. маја 1703. године. Био је један од водећих чланова Француске академије наука. Играо је значајну улогу у литетарној свађи између

прошлог и модерног у књижевности. Упамћен је по својој збирци бајки за децу Приче мајке гуске (1697). По занимању је био адвокат. Перо је најприје радио као чиновник задужен за краљевска здања. Почео је да стиче књижевн углед око 1660. године са једноставнијом поезијом и љубавним песмама и проводи остатак живота у унапређивању знања о књижевности и уметности. Године 1671. изабран је за члана Француске академије која ускоро постала оштро подељена свађом између традиционализма и модернизма. Перо је подржао модерније погледе јер, мислио је, како год цивлизација напредује тако напредује и књижевност и да је због тога стара књижевност неизбежно грубља и барбарскија него модерна. Његова песма Доба Луја Великог је ставила модерне писце попут Молијера и Франсоа де Малербеа изнад класичних аутора Грчке и Рима. Њему се супротстављао Николас БулоДеспреа који је у целости имао боље аргументе. Без обзира на то, Пероова

перспектива била је пут у сигурном успеху револта против владајуће традиције.Сакупио је и преуредио велики број усмених предања и прилагодио их дечијем укусу.  Пероове шармантне бајке о мајци гуски биле су написане да забаве децу. Укључивале су Црвенка, Успавана љепотица, Мачак у чизмама, Палчић, Плавобради и многе друге, модерне верзије од скоро заборављених народних прича које је Перо препричао једноставним стилом и свима разумљивим језиком.

3.1.Критике

Шарл Перо (Charles Perrault) је био први европски писац који је усмену бајку учинио најпопуларнијим жанром дечје литературе. У књижевности за децу јавио се крајем XVII века, невеликом збирком бајки, необичног наслова, Приче и бајке из старих времена с поукама (1697), и још необичнијег поднаслова Бајке моје мајке гуске, под именом свога сина Пјера Дарманкура, што ћe међу књижевним историчарима изазвати дилему која није разјашњена ни

5

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

до данас. У историји књижевности преовлађује став да Шарл Перо није потписивао своје бајке, јер је сматрао да оне нису достојне његовог академског реномеа. Пероова збирка имала је осам бајки ( Успавана лепотиџа , Пепељуга, Црвенкапа, Плпвобради, Мачак у чизмама,

Виле, Kpаљевић и просјак и Палчић), сатканих по узору на усмене форме, у духу времена укоме су настале.

Перо је био опонент Николе Боалоа, песника и естетичара који је на премисама Декартове филозофије стварао критеријум истинитог, као примарни елеменат књижевног дела и култни принцип лепоте. Својим делима Вијек Луја Великог (1687) и Паралеле између нових и старих писаца он се отворено супротставио класицистичком принципу лепог, дефинисаног на премисама рационалистичке филозофије. Свој стваралачки кредо градио је превасходно према моделима фолклора и усмене традиције који су обичном читаоцу били знатно ближи од античких узора и стваралаштва Расина, Молијера, Ла Фонтена и других представника француског класицизма.

Своје бајке Перо је стварао по узору на дела италијанских сакупљача умотворина, Базилеа и Стапаролу, али је у њиховој структури неоспоран утицај и Бокачовог Декамерона, а нарочито француског и шпанског фолклора и књижевних модела из усмене традиције. Перо посебно инсистира на моралној и стилској вредности бајке, у складу са критеријумима тзв. Салонске књижевности. У предговору својим бајкама написао је: „Све оне имају за циљ да покажу каква су преимућства честитости, стрпљења, обазривости, усрдности и покорности, и каква ће несрећа задесити све оне који се не придржавају ових врлина". Према структури и идејној вредности његовог дела, могло би се рећи да је Перо рационалиста и поета који антиципира развојне токове и карактер модерне ауторске бајке. Он је истовремено и сакупљач и аутентични стваралац чије су бајке, по речима Беселовског, одисале и „дечјом собом и салоном". На Пероа ће се доцније угледати браћа Грим, Андерсен, а донекле и Пушкин. У предговору своме преводу бајки на руски, Тургењев ће рећи да Пероове бајке „нису оптерећене ни сувишним моралом, ни ауторском претензијом; у њима се још осећа дах народне поезије из које су настале; у њима се баш може видети она смеса непојмљиво чудесног и свакодневно обичног, узвишеног и забавног".

Шарл Перо припада 17. или великом веку француске књижевности, кад су писали Лафонтен и Ла Бријер, па Молијер и Расин, а земљом владао окрутни и самовласни Људевит XIV. У то време су се водиле велике расправе о томе вреде ли више стари грчки и римски писци и песници или модерни француски великани духа. Перо је одлучно стао на страну модерних и тако припао покрету који је поставио темеље за целу мисаону зграду идућег столећа, а то је важност и цена људског разума, напретка и уопште покретачких снага друштва. Велико столеће француске књижевности посејало је семе свих каснијих идеја о једнакости, слободи и братству које је носила француска револуција, али није била свесна своје револуционарности.

Пероове бајке писане су за салоне као литература и поезија, а читане су биле с великим успехом. Како та књижевност није никако била намењена деци, има у њима суровости и окрутности онога времена које еу људима биле добро познате и против којих су били немоћни као појединци. Перо није морао много да измишља кад је својим чаробњацима придавао неограничену моћ, нити је ишта морао додавати тежини беде својих сељака. Једино што су чаробњаке у стварности замењивали господари и великаши који су владали самовољно и нељудски великим пространствима својих поседа.

Као књижевна врста Пероове бајке су прве у европској књижевности и по форми вреде као узор и за Грима и за Андерсена и за Вајлда. Писане су језиком развијене друштвене

6

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

конверзације и нису припросте. У овом издању трудили смо се да сачувамо колико смо могли ознаке писца и особитост времена, а трудили смо се и да што лепше испричамо узбуђења једне маште која заслужује своје љупко и духовито место мећу бесмртницима.4

4. Пероове бајке

Пероове бајке испуњене су мотивима народне бајке. У њима је задржао дух и атмосферу народне бајке. Наглашава моралну страну и инсистира на разуму и мудрости. Он је своју бајку прилагођавао укусу високих друштвених кругова. Пероове бајке су писане јасним и једноставним стилом. Бајке су кратке, драматичне, у њима се често срећу кратки ритмички стихови преузети из народног песништва, ирационалност је умањена и преплетена са реалнишћу.

Народни приповедач у бајци препознаје добро и зло као и у реалном животу. Јунак помоћ добрих ликова мора да заслужи својом храброшћу, добротом и мудрошћу, док га зле силе ометају без разлога јер су зле.

Фантастични помагачи и противници, који се ангажују на страни јунака, или против њега, углавном постоје у свим бајкама света.5

Фантастични помагачи, добра бића у српским народним бајкама су: добре виле, добре бабе, мудри старци, лепе девојке, чаробне животиње – лисице, рибе, вукови, крилати коњи, чаробно оружје, анђели, свеци...

Фантастичне зле силе и средства су: змајеви, демони, аждаје, чаробне животиње, змије, вештице, вампири, вукодлаци, зле бабе, зле свекрве, ђаволи, зачарано пиће...

4 Драгиша П. Стефановић (1965), „Шарл Перол Бајке“, Библиотека Веверица, Загреб,

5 Вук Церовић, Српске народне приповјетке, интернет издање

7

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

4.1 Успавана лепотица

На самом почетку бајке уочавамо мит о чудесним натприродним бићима и велики страх и веровање људи у њихову чаробну моћ.

После много година испунила се животна жеља једног краља и краљице и добили су кћер. Позвали су на крштење све, а за куме узеше седам вила које су живеле у земљи. Био је обичај да виле пожеле новороденчету све врлине и најлепше особине. Пред сваку вилу ставили су кутију у којој се налазио скупоцен прибор за ручавање од сувога злата.

Али изненада се појавила једна стара вила на коју су сви заборавили. Кад је видела да није позвана, вила се наљути и оде у двор пуна срџбе. Њој нису имали да дају кутију од сувог злата као осталим вилама. Виле су даровале малу кнегињу да буде најлепша, добра, да све што чини буде умиљато, да игра са лакоћом, да пева као славуј , да савршено свира. На велико изненађење родитеља када је дошао ред на стару вилу она рече да ће се мала кнегиња вретеном убости у руку и да ће од тога умрети. Сви су били запрепаштени, али седма вила иступи и рече да не може да поништи жељу зле виле, али може да помогне и принцеза неће умрети већ ће само заспати чврстим сном који ће трајати сто година, док не дође принц који ће је пробудити из сна.

Краљ је хтео да спречи да се ова жеља икад оствари, па је наредио да се све преслице и вретена у целој земљи спале. Године су пролазиле и принцеза је израсла у лепу, паметну и пријатну девојку. Али једнога дана, пресели су двор у летњу палату. Принцеза тамо није још никад била, па је ишла из собе у собу да све прегледа. Када је стигла до једне собице у кули, а тамо је седела стара вила, прерушена у сељанку и прела, принцеза је питала шта ради јер никад није видела неког да преде. Старица јој даде вретено, принцеза се убоде у прст и паде на под. Стара вила ишчезе смејући се, али седма вила прискочи у помоћ. Она однесе принцезу у кревет и зачара цео двор, све док се принцеза не пробуди. Истог тренутка сви су утонули у сан, тамо где су се затекли. Вила учини да дворац обрасте шибљем и трњем.

Сто година касније путовао је један принц кроз земљу. Видео је торњеве палате, који су се уздизали изнад дивље шуме, па упита коме припада тај двор. Људи су му рекли да је то зачарани двор једног краља, али сад не може нико да продре кроз то трње јер су на њега бачене велике и страшне чини старе, зле вештице. Принц је осећао да га нешто чудно привлачи и он пође ка густом трњу и шибљу. Десило се чудо. Стогодишње трње и густо шибље као да се склањало у страну док је он ишао ка двору, али трње је задржавало све оне који су покушавали да га прате. Брзо је стигао до двора у коме је сто година спавала прелепа принцеза и сви дворани са њом. Све је било потпуно зарасло у жбуње, а он је помислио да су стражари мртви. Међутим, кад их је дотакао, видео је да спавају. Прошао је кроз дворски врт и дворане и свуд је наилазио на људе који спавају. Коначно је стигао до собе у којој је на кревету лежала принцеза, лепа, јосш лепша него што је могао замислити. Клекнуо је поред њеног кревета, заљубио се у њу и пољубио је. Она се пробудла и рекла да га је дуго чекала. Са њом се пробудио и цео двор. Шума и трње су ишчезли а принц и принцеза су се венчали.

Поука бајке је да се у животу не могу предвидети све неугодности и несрећ , али свакога чека своја срећа.

8

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

И у овој бајки побеђује добро над злим. Снага доброте младе виле надјачала је зла пророчанства старе виле. Принц је препознао праву љубав и следио је своје срце.

4.2.Црвенкапа

Црвенкапа  је једна од најпознатијих бајки у којој мала девојчица среће вука. Различите верзије приче су постојале у фолклору многих европских народа, све док једну од њих није у 17. веку забележио Шарл Перо.

Пероова Црвенкапа почиње описом прелепе сељанчице тако лепе да надалеко није било лепше, која је носила црвену капу па је по њој и добила надимак црвенкапа. На самом печетку бајке Перо подстиче читаоце да у својој машти замисле ту прелепу девојчицу.

Мајка ју је послала да посети болесну баку која је живела на другом крају села и да јој односе колаце и лончић маслаца. Рекла јој је да се на путу не сме задржабати. Идући путем кроз шуму наишла је на вука који је чим је видео девојчицу у шуми направио план да је поједе. Лукаво је питао дјевојчицу где иде, а лаковерна девојчица пријатељски му је одговорила. Црвенкапи је вук предложио да убере цвеће за своју баку како би он док она бере цвеце пожурио пречицом до бакине куће, зкуцао на бакина врата, представио се као Црвенкапа, ушао и појео баку. На своју главу ставио је бакину ноћну капу и легао у кревет. Када је девојчица ушла у бакину кућу видела је да није нешто у реду са баком па је упитала:,,Бако, бако, зашто су ти тако велике руке”?...Затим следи понављање истог питања за ноге, уши, очи, зубе, које је карактеристицно за епски стил приповедања. Следи кулминација бајке који се веома брзо завршава. Зао вук одговара да би је боље појео и прогута и њу.

Како свака бајка има срећан крај долази  дрвосеча убија вука, и из трбуха вади Црвенкапу и њену баку. Тако су Црвенкапа и њена бака биле спашене. Потом је дрвосеча ставио камење у тело вука и бацио га.

Бајка садржи класични мотив борбе против зла које је оличено у лику вука. Постоји и мотив надмудривања. Лукави вук је надмудрио наивну црвенкапу. Она му је искрено рекла где иде и где је кућа њене баке, што је вук брже злоупотребио и вешто променивши глас надмудрио је и баку.

9

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

Поука

Као и свака прича за малу децу, прича има поуку да деца не треба да ступају у контакт са непознатима.

Прича има и елементе маште, вук говори, вук прогута баку и Црвенкапу а оне остану живе у стомаку вука.

Бајка Црвенкапа алегорично и симболично казује вечну истину о неправди, лукавству и злоупотреби моћних над слабијим.Учи нас о одговорности и тежњи ка самосталности.

4.3. Пепељуга

Пепељуга је једна од најпознатијих свеских бајки. У њој се говори о младој, ведрој, лепој, несебичној, доброј, девоци која трпи злостављања, сиромаштво и неправду своје маћехе и њених ружних ћерки али није престала да верује у своје снове који су јој се на крају и остварили.

Пепељуга је лепа девојка која је остала без мајке. Отац јој се убрзо оженио једном напраситом женом која је са собом довела и своје две кћери. Оне су биле сличне нарави као и њихова мајка. Маћеха је била љубоморна јер је Пепељуга била лепша од њених кћери па јој је давала да ради најтеже и најпрљавије послове. То није било довољно злој маћехи већ јој је забранила да спава у кревет. Сирота Пепељуга је спавала у пепео поред огњишта. Тако је и добила надимак Пепељуга.

Једнога дана у њиховом краљевству изашао је проглас да се у царском двору одржава бал у синову част и биле су позване све девојке из краљевства како би царевић могао да изабере своју будућу супругу. Пепељуга се обрадовала као и њене полусестре и радовала се балу али тој среци јузо дошао крај јер је маћеха забранила да иде и наредила да ради још теже и прљавије кућне послове. Добра, несебична Пепељуга је помогла полусестрама да се спреме,очешљала им је најлепше фризуре иако су је оне задиркивале,подсмевале се и омаловажавале. Када их је испратила на двор Пепељуга је горко заплакала. Када је кума видела Пепељугу обливену сузама рекла јој је да не плаче већ да брзо почне да се спрема за бал.

Кума као фантастични лик у бајци, уз помоћ чаробног штапића претвара бундеву у дивне кочије са шест коња, од пацова створа кочијаша а од гуштера лакеје.На крају је Пепељугу дотакла чаробним штапићем и њене хаљине су се претвориле у сребрне проткане златом, а на ногама су јој се створиле стаклене папучице најлепше на свету. Упозорила је Пепељугу да чаролија траје само до поноћи док сат не откуца последњи пут.

Лепота Пепељуге је очарала све на двору. Принц није скидао очи са ње, одвео је на најпочасније место и читаве вечери је плесао само са њом. У току вечери Пепељуга је разговарала са полусестрама али оне нису ни слутиле да је девојка која је целу ноћ плесала са

10

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

принцом управо Пепељуга. Али када се приближила поноћ Пепељуга се сетила куминих речи и отрчала што је брже могла. Кући се вратила пре маћехе и сестара. Захвалила се куми и замолила је да јој омогући да поново оде на бал. Кума је поновила чаролију и Пепељуга је поново била спремна за бал јос лепше одевена него пре.

Пепељуга је поново уживала на балу у пратњи младог принца. Поноћ је пребрзо дошла. Када је Пепељуга чула да је сат почео да откуцава уплашила се и истрчала из балске дворане. Још док је трчала низ степенице, њена дивна одећа почела је да се претвара у рите. Принц је потрчао за њом. Није видео где је нестала само је нашо једну њену стаклену папучицу коју је Пепељуга изгубила у журби.

Од те ноћи принц више није имао мира. Није могао да заборави ту прекрасну девојку. Желио је по сваку цену да је пронађе.Обишао је цело царство носећи стаклену ципелу, како би нашао девојку која ју је носила на бал. Наредио је да све девојке у земљи пробају стаклену папучицу, надајући се да ће тако пронаћи њену власницу.Стигли су и до ружних сестара. Али као што се могло и очекивати, њиве ноге су биле превелике, иако је једна од њих штавише одсекла палац. Љубоморна маћеха није дала да Пепељуга проба папучицу. Нико се није ни сетио да пита за Пепељугу. Али принц ју је угледао и иако је била у дроњцима препознао је ону девојку у коју се заљубио. Наредио је да и она проба папучицу. Папучица јој је савршено пристајала и принц, срећан што је најзад нашао девојку у коју се заљубио, одмах је запросио. Одушевљена Пепељуга пристаде и крену с њим на двор.

Кума представља добри фантастични лик у бајци. Она помаже Пепељуги да оде на бал и стане на оно место које и заслужује својом добротом и лепотом.

Порука бајке је јасна: побеђују само они који су стрпљиви и упорни, а срећа се јавља кад-тад и награђује онога ко је бољи.6

Бајка Пепељуга симболизује мотив људске пакости мање вредних од оних који их добротом и лепотом надвисују.

4.4. Мачак у чизмама

Неки млинар је имао три сина. На самрти, он их позва да им остави оно што је имао. Најстаријем сину даде млин, другоме магарца, а најмлађем мачка. И тако сироти младић узе мачка и пође у свет.

Разочаран и сиромашан, млинарев син поче да размишла о томе да ли да поједе мачка, али животиња одједном скочи и рече му да га не поједе и да не брине да ће да га учини најбогатијим човеком у земљи али заузврат мора да му да у замену за то један пар чизама и торбу. Тако је млинарев син открио да његов мачак није обичан. Изненађен мачком који говори и немајући шта да изгуби набави му пар чизама и торбу.

6 Марјановић В. ; (2000): „Књижевност за децу и младе“ (Прва књига), Београд

11

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

Мачак у чизмама узе торбу и улови једног подебљег зеца, кога стави у ту торбу и однесе краљу под изговором да му је то поклонио лично Маркиз од Карабаса, као знак добре воље и пријатељства. Који дан касније мачак сазнаде да ће ускоро краљ и његова кћер проћи путујући поред пута близу реке. Он отрча до млинаревог сина (који све ово није ни наслућивао) и наговори га да оде да се окупа у реку у време када краљ буде прошао кочијама поред тог места. Дечко то и уради, а док се младић купао, мачак му украде одећу и остави га голог у реци. После тога мачак брзо отрчи до краја вичући како су његовог газду (Маркиза од Карабаса) покрали док се купао у реци и узели му сву одећу. Краљ посла по младића, наредивши да његовог пријатеља обуку у најраскошнију могућу одећу. Док су се они возили кочијом мачак је трчао испред њих. Сретнао је неке људе који су радили на пољу које је припадало страшним диву припрети радницима да када дође краљ они кажу да поља припадају Маркизу де Карабасу, у супротном ће их исецкати на комаде.

Када је неустрашиви мачак стигао у прекрасан замак чији је господар био један див који је иначе био упознат по магијама и моћи да се претворити у било које створење на планети, изађе испред страшног господара и кад се овај разбеснео када је видео своје чаробне чизме на ногама мачка, лукави мачак му рече да је дошао да му их врати. Див се одобровољиои почео да разговара са њим. Мачак је упитао дива да ли је истина да он може да се претвори у било коју животињу и да не верује да може да се претвори у лава. Див се тада грохотом насмејао и претворио у страшног лава. Мачак је устукнуо пред страшном риком правећи се да је уплашен. Тада лукаво рече диву како је лако бити велики и зачика га да се претвори у миша. Брзоплети див, да би се показао, за трен ока се претвори у малог миша. Видећи миша како трчи, мачак скочи, зграби га и поједе у једном залогају.

Тако је див заувек нестао, а мачку је остао замак са огромним богатством. Утом је стигао и краљ са својом кочијом у којој је била и краљева ћерка којој се свидео лепушкасти млинарев син. Мачак је изашао испред замка да прими уважене госте у име Маркиза де Карабаса. Поклонио се и пожелео им добродошлицу у замак Маркиза од Карабаса, намигнувши успут зачуђеном младићу. У међувремену се између младића и принцезе родила љубав а краљ, када је видо велико богатство, пристао је да се принцеза уда за ,,Маркиза од Карабаса”. Лукави мачак је весело и задовољно живео са својим господарима.

На крају приче млинарев син се оженио са краљевом кћерком, а мачак у чизмама је постао особа од поштовања, који више није ловио мишеве за јело, већ једино из забаву.

Данас се доста говори о моралности ове приче. Неки стручњаци чак сматрају да није за децу, зато што уместо неке важне и добре поуке, децу учи да се превара и лаж исплати у животу више од тешкога рада и талента. Неким се читаоцима чак чини и лоше што је мачак уценио и претио радницима да кажу да поља припадају Маркизу од Марабаса, уместо од џина. Зато у неким модерним верзијама тај детаљ је измењен, говорећи да су се мачак и радници на пољу договорили да када наиђе краљ кажу да поља припадају Маркизу од Карабаса, у замену да их мачак ослободи тортуре џина.

Кроз ову бајку писац нас поучава надмоћности лукавства над снагом и величином.

12

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

4.5. Палчић

У овој бајки Перо се држао реалног живота и његових условности.

Дрвосеча је имао жену и седморо синова. Били су веома сиромашни. Најмлађи син је био веома мали. Кад се родио био је једва мало већи од палца, па су га назвали палчић. Једне вечери, сиромашни дрвосеча поверио се својој жени да ће сутрадан морати да остави њихово седморо деце у шуми јер није имао доста новца да их све прехрани. Палчић, најмлађи и најдовитљивији од седморо браће, чуо је те речи, а сутрадан, идући кроз шуму са оцем и браћом, сваки час је бацао мрвице хлеба да би по том трагу могао да нађе пут до куће. Док су се успињали једном стазом, приметише да им је отац нестао и ухвати их страх, али Палчић их је храбрио, уверен да ће пронаћи пут да се врате кући. Нажалост, птице беху појеле све мрвице које је он бацао. Ипак, у даљини угледаше осветљене прозоре неке куће.

Палчић поведе своју гладну и уплашену браћу према далекој светлости. Тако стигоше до куће, у коју их прими нека добра жена. Рекли су да су залутали и замолили је да их прими да преноће код ње. То је била жена људождера, али се смиловала на њих. Хтела ја да их сакрије од мужа. Али када је стигао господар куће, људождер, одмах је осетио да у кући има ,, живо месо”, пронашао је децу испод кревета и хтео да их поједе. Жена га је убедила да то остави за сутра. Жена припреми вечеру људождеру, а у вино му помеша прашак за успављивање. И док је људождер био забављен јелом, малишани успеше да се искраду и побегну. Кад је див схватио да су побегли, обуо је своје чаробне чизме у којима је једним кораком прелазио седам миља и кренуо за њима. Али прашак је почео да делује, и див одједном осети неодољиву поспаност, па леже на земљу и заспа. Онда му Палчић свуче чизме од седам миља, па обувши их сам појури да о свему обавести краљевску стражу. Див је онда заробљен, а краљ награди Палчића и његову браћу кесом дуката.

Тако се они срећно вратише својим родитељима и заувек остадоше с њима.

Бајка нас учи породичним вредностима, као и да је лукавост и сналажљивост јача од физичке снаге.

13

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

5. Закључак

Сви ми повремено осећамо потребу за оваквим светом чаролија, имагинације, светом чудеса и ликова из ''снова'' у који можемо да сместимо сопствене конфликте, жеље, надања, потебе за заштитом.

Услуге које при том добијамо су непроцењиве, нарочито код деце, а сва она ружна дела из бајки и тренутно тријумфовање зла, чак и свирепости, не умањује радост и срећу.

Пероова перспектива била је пут у сигурном успеху револта против владајуће традиције. Пероове шармантне бајке о мајци гуски биле су написане да забаве децу. Укључивале су Црвенка, Успавана љепотица, Мачак у чизмама, Плавобради, Пепељуга, и многе друге, модерне верзије од скоро заборављених народних прича које је Перо препричао једноставним стилом и свима разумљивим језиком.7

7 Перол Ш.; (1965): „Бајке“, Загреб

14

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

Фолклористи и антрополози тумаче дубљи смисао бајке као рефлекс древних култова и обреда. Једни пак тумаче и као рефлекс природних појава.

Истраживачи социолошке оријентације налазе у бајкама одраз друштвеног живота. Сматрају да се већина чудесних појава у бајкама може тумачити као специфична трансформација људских жеља да победи сиромаштво, глад, болест, самоћа...

Психоаналитичари сматрају да бајка начиње све егзистенцијалне проблеме, на отворен и упрошћен начин. По њима бајка омогућава путовање у унутрашњост људског ума и мистериозна подручја несвесног и тражи одговоре на кључнља питања живота.

Бајке, данас заиста имају огромну улогу у терапији и примењују се не само код ''неуротичне деце'' (предст. један од саставних делова сложене и циљане терапије), већ све више и по психиј.клиникама. Но, оне имају чудесну моћ која није до краја истражена и у том смислу је потребно детаљније и свеобухватније сагледати и испитати све њихове терапеутске утицаје на људску психу. Примећено је, током терапија код неких болесника, да после причања одређених бајки, пацијент постаје активнији, отворенији, удаљенији од својих болесних симптома и далеко способнији и комуникативнији.

Савремени психолози данас су сагласни са надахнутим мишљењем нашег познатог писца бајки, Гроздане Олујић, те отуда из угла своје струке препоручују родитељима да читају бајке чак и сасвим малој деци. Они запажају да су описи личности из бајки добра прилика да родитељи питањима подстичу дете да самостално процењује понашање позитивних и негативних јунака бајке. Психолози указују родителјима да безразложно стрепе да ће се њихова деца преплашити када се у бајкама сретну са змајевима, чудовиштима или вештицама. Зато они препоручују родитељима да сами бирају и деци читају бајке пошто, у том случају могу, уз помоћ маште и хумора, да “премосте”или измене део бајке ако примете да он тренутно узнемирава дете.

Психолози указују да ће се деца сусрести са бајкама у друштву вршњака, у вртићу ...и да од описа чудовишта из бајки на дете много непријатније делују сцене насиља које она опажају на филму или телевизији. Сматрају да бајке на неки начин припремају дете за сусрет са болним ситуацијама у стварности као што су, болест, растанак, смрт, злоба или пакост појединих људи из реалног окружења.

Постоје и они који критикују бајке, упозоравајући да су поједини јунаци бајке лош модел за личност детета. Они критикују “шему” у бајкама, унутар којих су принцезе увек толико лепе да својом привлачношћу освајају наклоност предивног и богатог принца. Можда су ови критичари огорчени на овај модел јунака бајки повређени поступцима младих који се, понекад, ѕаиста претварају у ловце на велики мираз или наследство. Ипак, њихова критика предвиђа да у тим истим бајкама које критикују, деца могу да пронађу садржаје који их уче препознаванју значајних врлина, као што су упорност, нада, одлучност...

 

15

Бајке Шарл Пероа -Семинарски рад

6. Литература

Марјановић В. ; (2000): „Књижевност за децу и младе“ (Прва књига), Београд

Марјановић В. ; (2001): „Књижевност за децу и младе“ (Трећа књига), Београд

Перол Ш.; (1965): „Бајке“, Загреб

милинковић З. М. (2006.); „Страни писци за децу и младе“, Легенда, Чачак

www.mycity.rs/K ултура-и уметност/У-свету-бајки.хтм

Стефановић Караџић, Вук(2007).Српске народне бајке.Креативни центар.

16