BAJKA O RAČUNOVODSTVUKako je nastalo i razvijalo se računovodstvo

1

Kako je nastajalo i razvijalo se ra unovodstvo

(umesto predgovora) Sve bajke po inju onom uvenom re enicom "Bio jednom jedan...". I ova naša pri a e

po eti tom re enicom, ali ovo nije bajka, ve jedan pokušaj da vam se bliže do araju neke stvari iz ra unovodstva. Ra unovodstvo su smišljale i razvijale stotine hiljada (da ne kažemo miliona) znanih i neznanih knjigovo a. Stavljanjem u pri u samo jednog knjigovo e - Ser a, nismo želeli da potcenimo trud i doprinos svih tih brojnih knjigovo a, stru njaka, nau nih radnika, instituta, škola i fakulteta. Jednostavno, tako nam je bilo najlakše da smislimo i ispri amo Vam ovu pri u. 1. Dakle, bio jednom (u srednjem veku) u italijanskom gradu Sieni jedan mladi po

imenu Ser o. Mlad, lep, nije mnogo mario za posao, ve je samo želeo da se provodi i uživa u životu.

2

2. Ali jednog dana nasledi on od oca grn arsku radnju. I morade da po ne da radi u njoj. 3. A bio je vešt grn ar. Imao je dosta kupaca. Jednog dana do e Mario i kupi od njega

jednu lepu vaznu, ali pošto ne imade novaca dogovoriše se da plati za 10 dana. Ser o ništa ne zapisa. Ta on je mlad i umno svež, zapamti e to. I posle 10 dana do e Mario i donese novac. Po eše i drugi kupci da kupuju na po ek. Ser o sve pamti, ništa ne piše.

4. Me utim, mladost, devojke, no u šeta, a sutradan umoran dolazi na posao...

TESTAMENTGrn arsku radnju ostavljam svomjedinom sinu Ser u sad ve pokojni

Tata

3

5. I tako jednog dana do e ponovo Perio i donese novac uz objašnjenje da je to za dug od pre 7 dana. A Ser o onako umoran i pospan ve je bio i zaboravio za taj dug. uti on, uzme pare, a u sebi kaže: "E ne eš, Ser o više ovako, odsad ima da zapisuješ, pa ne eš da zaboraviš".

6. I uze on jednu svesku i po e u nju da beleži kome je šta dao na veresiju. Kada mušterija do e i donese pare, on pred njom precrta prvobitan upis (tako nastade prva knjigovodstvena evidencija, tj. Štraca - svaštara).

7. Jednog dana dolazi njegova devojka sva ljuta na njega. Ispostavi se da je zaboravio da

je njoj tog dana ro endan. Kaže on sebi: "E, Ser o, odsad ima u onu knjigu sve da pišeš, a ne samo ono što se zbiva u vezi radnje".

Mario 50,000.00 SvaštaraŠtraca

4

Pošto je bio vešt majstor i trgovac, kupaca je bilo sve više, pa je i knjiga svaštara postajala sve deblja. Tako, jednog dana stvori se neka gužva u radnji. Jedna stara gospo a bi da nešto kupi, ali nikako da se odlu i, pa sve zapitkuje, pošto je ovo, a pošto je ono, šta je bolje... Do e i Perio da vrati dug od pre 14 dana. Ser o uze knjigu da na e prvobitni zapis da bi izvršio precrtavanje. Me utim, kako je bilo puno promena nikako da prona e taj zapis. 8. A ona stara gospo a baš dosadna, opet zapitkuje, te on ostavi knjigu, pa hajde njoj da

objašnjava. A Perio nervozan, žuri mu se, ho e da ide. Ser o opet uze knjigu da traži, a ona stara gospo a opet nešto po e da zapitkuje. Vidi Ser o da od nalaženja nema ništa, te se dogovori sa Periom da precrtavanje izvrši kasnije, a da sad zapiše da je on vratio novac. Kad se gužva raš isti, Ser o uze knjigu i posle dužeg traženja na e prvobitni upis i precrta ga.

9. Jednog dana do e Mario i zatraži da utvrde stanje njegovog duga. Ser o uze knjigu,

pero i list hartije. Na vrhu lista napisa "Mario" i po e iz knjige da prepisuje promene vezane za Marija. Prva promena na koju je naišao bila je ona kad je Mario uzeo robu i gde on duguje Ser u. Nakon toga bila je promena gde je Mario vratio dug. Taj iznos Ser o je upisao ispod prethodnog i od njega ga oduzeo. Slede u promenu gde je Mario ponovo uzeo robu upisao je ispod izra unatog salda i sabrao ga sa njim.

Perio?

Perio?

5

I tako do kraja knjige, dok nisu sve promene iš itali i na kraju izra unali koliko Mario duguje. Nesvesni da su izmislili knjigovodstveni ra un (stepenasti oblik ra una) bili su zadovoljni svojim radom. Nakon toga Ser o je i za druge kupce pravio ovakve preglede, pa se bogami i pro u kao dobar knjigovo a.

10. Do e jednog dana Perio, nešto neraspoložen, navodno posva ao se sa Mariom oko toga ko je ve i Ser ov kupac. Nikako da se objasne i slože. Doneo Perio onu karticu, gleda je, okre e i na kraju konstatova zajedljivo da to Ser ovo "knjigovodstvo" ipak nije dobro. Ne vidi se koliko je on ukupno kupio robe od njega, pa prema tome ne vidi se ni koliko je on "veliki" kupac i ne može da se uporedi sa Mariom. Gleda Ser o onu karticu i, nema šta, vidi se da je Perio u pravu, nije pogodan izgled te kartice. Pade mu na pamet da podvoji na dve razli ite strane papira promene koje dovode do pove anja Periovog duga (to je kada Perio kupuje robu) i promene koje dovode do smanjenja njegovog duga (to je kada Perio pla a robu). Tako i uradi. Uze knjigu (Štracu) i po e da vadi stavke koje se odnose na Peria. Prvo nai e na stavku po kojoj je Perio uze robu i po kojoj on njemu duguje, i pošto se piše sa leva na desno taj iznos upisa na levu stranu. Slede a stavka na koju je naišao bila je uplata novca od strane Peria te tu stavku stavi na desnu stranu. Tako nastade dvostrani knjigovodstveni ra un i otuda kod knjigovodstvenog ra una duguje na levoj strani, a potražuje na desnoj.

Mario 200100100200300

+

100,000.00DugujeIsplata fakture br. 2003.02.

90,000.00Potra`ujePrenos sa prethodne strane

90,000.00Saldo

190,000.00Saldo

100,000.00PotražujeObaveze po fakturi br. 20

01.02.

IznosOznaka promeneOpisDatum

Kupci - stepenasti oblik

PerioDuguje Potražuje

500 200

6

Razlika izme u leve i desne strane je saldo, koji je pokazivao koliko još Perio duguje. Urade oni takav ra un i za Marija i konstatovaše da je dugovna strana kod Perija ve a i da je on stvarno ve i kupac od Marija. 11. Pošto kupci stalno po eše da dolaze i da traže od Ser a da im napravi pregled njihovog

stanja, njemu dosadi da stalno iznova radi taj posao, pa do e na ideju da uporedo sa upisom u Štracu (knjigu svaštaru) vrši upis i na ra un, tako da za svakog kupca ima uvek ažurno stanje. Vide i da je to dobro, odlu i da tako radi i za dobavlja e. I tako ta knjiga sa ra unima kupaca i dobavlja a postade prva Glavna knjiga (glavna jer je Ser u to ipak bila najvažnija evidencija, a knjiga jer je ra une vodio u povezanoj knjizi).

12. Pošto je posao dobro krenuo Ser o zaposli pomo nika. Radnja radi dobro, roba se prodaje, para puno. Me utim, posle nekog vremena stanje se promeni. Roba se dobro prodaje, ali para sve manje. I Ser o posumnja da ga pomo nik potkrada, što je stvarno i bila istina. Pošto ne može stalno da bude u radnji i da ga kontroliše, odlu i da po ne da evidentira robu koju ima u radnji, pa i za nju, kao i za kupce i dobavlja e, po e da vodi ra un. Tako i uradi, i stanje se popravi, samo što pomo nik nije bio više onako raspoložen kao pre.

Dugovnestrane

Potražne strane

Saldo

-

7

13. Nakon nekog vremena, pošto se posao dobro razvio, Ser o odlu i da otvori proizvodnu radionicu i zaposli 3 radnika koji e samo da proizvode grn ariju, a prodava e je u onoj prvoj radnji. I, bogami posao dobro krete. Radnju pretvori isklju ivo u trgovinu, pa je došla nekako lepša, istija i prostranija i kupci još ra e po eše da svra aju i kupuju. Me utim, primeti Ser o, posle nekog vremena, da nema baš mnogo pazara iako prodaja ide dobro. Brzo uzme pa popiše robu u radnji i uporedi sa karticom robe. Slaže se i ulaz i izlaz i stanje, ali opet para nema - neko ga potkrada.

14. Seti se Ser o da su se povezali ovi iz radnje i oni iz radionice, pa prikazuju da manje

proizvode i tako prave manji ulaz u radnju. A ono što proizvedu a ne prikažu kao ulaz u radnju, prodaju i pare sebi u džep. Šta e Ser o nego da po ne knjigovodstveno da prati i proizvodnju u radionici, te uvede ra un Proizvodnja u toku (i stanje se normalizova). Te je na tom ra unu knjižio ulaz u proizvodnju (troškove) i izlaz (završene proizvode). Izlaz iz proizvodnje mu je bio ulaz u radnju.

15. Opet posao dobro krenuo i Ser o je bio zadovoljan. Me utim, opet posle nekog vremena problemi. Mnogo se proizvodi, mnogo prodaje a posao loše ide. Mala mu zarada. Gleda Ser o one ra une, po njima sve u redu, mada je po eo da sumnja da su mu troškovi mnogo veliki. Naime, stanje na onom ra unu Proizvodnja u toku mnogo veliko u odnosu na proizvedene proizvode. Da li radnici mnogo troše materijala, da im nije dao mnogo velike plate, da nije mnogo velika amortizacija... pita se Ser o i na osnovu ra una Proizvodnja u toku ne može to da zaklju i. I odlu i on da od sada ima da raš lani taj ra un na više ra una - ra una troškova i da mu svaki od tih ra una "odgovara" na pitanja šta je i koliko trošio, pa e onda znati otkud mu tako veliki troškovi. Tako i uradi (i izmisli ra une troškova) i posle izvesnog vremena, gledaju i te ra une zaklju i da su mu mnogo veliki troškovi materijala za izradu i da se tu može mnogo štošta promeniti u proizvodnji.

Ulaz Izlaz

Proizvodnjau toku

140,000.00 85,000.00

8

I malo pomalo Ser o za sva sredstva i pozajmljene izvore otvori ra une, zaposli knjigovo u i napravi se pravo malo knjigovodstvo. 16. Do e kraj godine i Ser o uze da utvrdi svoj rezultat rada te godine. Napravi popis,

složi knjigovodstveno stanje sa stvarnim i sa ini pregled, gde sa jedne strane stavi svoju bruto imovinu (sredstva) a sa druge obaveze.

17. Pošto su njega na prvom mestu interesovala njegova sredstva, a potom obaveze (jer

ako na neku obavezu i zaboravi podseti e ga na nju njegov poverilac) i pošto se piše sa leva na desno sredstva, tj. aktiva do oše na levu stranu, a izvori, tj. pasiva na desnu stranu. Razlika beše njegov kapital. Tako Ser o izmisli Bilans stanja. Porede i kapital na kraju godine sa kapitalom na po etku godine dobio je razliku koja predstavlja njegov rezultat rada u toku te godine.

18. Po e nova poslovna godina i posle nekog vremena Ser o bi opet da vidi kakav mu je

rezultat. I opet postupak iznova. Sastavi bilans stanja, utvrdi kapital i uporedi ga sa kapitalom iz prethodnog bilansa. Po e Ser o eš e da utvr uje rezultat. Me utim, nije to lak posao, treba stalno bilans sastavljati. Razmišlja Ser o, što bi bilo lepo kada bi mogao na nekom knjigovodstvenom ra unu da ima podatak o svom kapitalu, a ne svaki put da sastavlja bilans stanja da bi utvrdio koliki mu je kapital. Lako je otvoriti

Glavna knjigaKupci

Dobavlja iProizvodnja

RobaMaterijal

Troškovi

Popis = Stanje na kartici

Popis = Stvarno stanje

Kartica = Knjigovodstveno stanje

Pregled imovine

Rb.

Naziv Iznos Rb Naziv Iznos

Sredstva Obaveze

AKTIVA PASIVA

100 80

Kapital 20

9

ra un, ali šta da knjiži na tom ra unu. U tom razmišljanju prekide ga njegov knjigovo a rekavši mu da baš ima nekih udnih promena koje knjiži. Naime, uglavnom sve promene knjiži na dva ra una, ali ima nekih koje može da proknjiži samo na jednom ra unu, jer nema drugog ra una na kojima bi knjižio tu promenu. Eto, na primer promena gde oni pružaju usluge nekom kupcu. U tom Ser u proradi "kliker". Pa to su te promene. Promene koje dovode do pove anja njegove neto imovine (ili do smanjenja). Njih e da knjiži na ra unu kapitala, i to je ra un koji nedostaje. Otvoriše taj ra un (izmisliše dvojno knjigovodstvo) i knjigovo a nakon izvesnog vremena zadovoljno zaklju i, to je ono pravo. Sad ima aritmeti ku kontrolu knjiženja. Leva strana knjiženja mora da bude jednaka desnoj strani.

19. Vreme prolazi i jednog prole a Ser o se oženi. Mlada, lepa a bogata.

20. Donela je mlada dosta miraza i to najviše u robi koju smestiše u radnju (knjigovodstveno evidentiraše kao pove anje robe i pove anje kapitala) i prodavaše. Do e kraj godine, Ser o utvrdi rezultat, koji te ove godine za divno udo baš bio veliki. Ser o prezadovoljan ode ku i i ženi odmah s vrata povika: "Ženo što sam ove godine dobro poslovao, znaš koliki mi je pozitivan rezultat, kao nikada do sada". Gleda ga žena (a nije bila baš naivna, ak se i u knjigovodstvo pomalo razumela) pa mu kaže: "Lepo dragi, baš lepo, al nemoj dogodine da mi rezultat ra unaš na takav na in. Jer dogodine e moj otac da mi da još miraza, pa taj miraz proknjiži ti kao pove anje na ra unu kapitala, a ono što ti i tvoji šegrti privrednite u toku godine, i što pove ava naš kapital, nemoj slu ajno da si knjižio na ra unu kapitala, pa da mi pomešaš to pove anje sa pove anjem od mog miraza, pa da se kao ove godine ne zna koliko je ko privrednio.

SaldoPotražujeDuguje

-190,000.00100,000.00MIRAZ01.02.

-90,000.00340,000.00250,000.00Prenos sa prethodne strane

IznosOpisDatum

Kapital

10

Nego tvoje pove anje da knjižiš u posebnom pregledu, nazovi ga kako ho eš, nazovi ga bilans uspeha, izmisli i ra une ako treba, ali samo da se zna ko je i koliko doprineo pove anju naše neto imovine." On se ne naljuti, ve prezadovoljan zbog ideje ode odmah kod knjigovo e pa raš laniše ra un Kapital na dva ra una: Kapital i Rezultat, pa na ovom drugom ra unu po eše da knjiže sva pove anja i smanjenja neto imovine u toku godine (prihode i rashode) koji nisu posledica dodatnog ulaganja - novog miraza. I bogami, slede e godine žena zadovoljna, jer ist ra un zna i dugu ljubav.

21. U toku daljeg rada Ser o i njegov knjigovo a do u do zaklju ka da bi mnogo bolje

bilo kada bi ra un Rezultat raš lanili na najmanje dva: jedan na kome bi se knjižile promene koje dovode do pove anja neto imovine (taj ra un nazvaše Prihodi) i drugi na kome bi se knjižile promene koje dovode do smanjenja neto imovine (taj ra un nazvaše Rashodi). Tako i uradiše. Me utim, posle izvesnog vremena ni to im ne beše dovoljno, ve i ra un Prihodi i ra un Rashodi dalje raš laniše. Naime, uvideli su da ima razli itih prihoda i razli itih rashoda (redovni, vanredni, finansijski i dr.). I tako oni kompletiraše ra une, pa knjigovo a uze i na zadnjim stranama glavne knjige ispisa spisak ra una te tako napravi prvi kontni plan.

22. Kada su malo ovladali ra unovodstvom, Ser o i njegov knjigovo a su zaklju ili da je

kod knjiženja najvažnije da odrede ra un koji duguje, ra un koji potražuje, njihove iznose, opis i datum promene. I pošto se u me uvremenu ona knjiga - Štraca od silne upotrebe sva raskupusala, reše oni da uzmu posebnu knjigu i da u nju dnevno, onim redom kako promene nastaju pišu samo knjigovodstvene promene. Da bi to bilo

Duguje Potražuje

Rezultat

140,000.00 185,000.00

Duguje PotražujeRashodi

140,000.00

Duguje PotražujePrihodi

185,000.00

11

pregledno iscrtaju oni kolone: datum, broj ra una, opis, duguje i potražuje (i naprave dnevnik glavne knjige).

23. Godine prolaze, dolaze nove generacije i vreme da se proizvodnja širi. Porodica

Ser ovih potomaka je otvorila tri eli ane u tri grada. Na oše u sva tri grada najbolje knjigovo e za šefove ra unovodstva, a u centrali firme postaviše jednog uvenog knjigovo u za kontrolora. Šefovi knjigovodstava svaki za sebe, onako kako su nau ili (što u školi, što kod svojih prethodnika) napravi kontni plan - izabraše ra une i dadoše im nazive i numeri ke oznake.

24. Glava porodice Ser ovih potomaka posla jednog dana kontrolora u prvi da grad kontroliše rad eli ane.

Datum Brojra una Opis Duguje Potražuje

Dnevnik glavne knjige

12

Dani prolaze a kontrolora još nema. Sedmog dana eto ti njega. Glava porodice ljut: "Gde si ti, što si se zadržao, pa jesi li ti najbolji kontrolor, ili nisi. Kolike si škole izu io ti si bre za tri dana to trebao da pro ešljaš". "Gazda, dok sam ja skontao šta on i kako radi, kako mu se zove koji ra un, šta na njemu knjiži, prošlo mi je etiri dana, ko da sam knjigovodstvo nanovo u io. Tek sam onda uzeo da kontrolišem. I znaš šta, sve je u redu". Tu se "glava porodice" malo odobrovolji, pa ga posla u drugi grad da vrši kontrolu, ra unaju i da e se on vratiti za tri dana. Kad, eto ti njega tek sedmog dana. I opet ista pri a. Ovaj sad ima druga ije nazive ra una od onog prvog knjigovo e. Te kod je izu io to ra unovodstvo pro e mu opet etiri dana. "Glava porodice" i pored toga što je stanje u redu ljutito ga posla u tre i grad. Pri a opet ista. Sedmi dan eto ti njega nazad. Do e on i kaže: "Gazda, nije mi što si ti ljut, nego što mi je glava puna. Za dvadeset dana morao sam da u im tri knjigovodstva. Ovako više ne ide. Jeste da su oni najbolje knjigovo e u svom gradu, ali ja sam još bolji od njih. Sad u ja njima da napravim kontni okvir, i sva trojica moraju da rade po njemu. Pa kad odem u kontrolu ima odmah da kontrolišem, a ne da ja u im knjigovodstvo, dok oni za to vreme ko zna kako mogu da štimaju podatke." I tako nastade prvi kontni okvir, primenjivan u velikim i složenim preduze ima. Tu ideju su kasnije prihvatile države, pa su propisale kontne okvire za sva preduze a na svojoj teritoriji....

Nadamo se da Vas je ova pri a zainteresovala za ra unovodstvo i da sa nama iz IPC zaplovite znanjem iz oblasti ra unovodstva.

IPC ELEKTRONSKI PAKETI i ČASOPISI

za . i 2018. godinu2017

za PRIVREDNA DRU TVA, ZEĆAŠ JAVNA PREDU

i KORISNIKE BUDŽETSKIH SREDSTAVA

POSLOVNI ELEKTRONSKI PAKET

IPC.Fi Pnansije, orezii Računovodstvo

INFORMATIVNO

www.ipc.rsPOSLOVNI CENTAR

»PRIVREDNIH DRU

asopis za konsalting FINANSIJSKOGi pravnog poslovanja äTAVA

Revizor

www.ipc.rsINFORMATIVNOPOSLOVNI CENTAR

br. 315. 201 .januar 6

FINANSIJSKI

1 62. mart 201 .www.ipc.rsINFORMATIVNOPOSLOVNI CENTAR

br. 7

Ča poslovanja

KORISNIKA BUD

sopis za konsalting

ŽETSKIH SREDSTAVA

Bud etž

elektronski paket: časopisi: Revizor i Budžet

Izdanja zafinansijsko-ra tčunovods venu službu

IPC i oslovnoPravo

. PRadno

za PRIVREDNA DRU TVA, ZE∆Aä JAVNA PREDU

i KORISNIKE BUDéETSKIH SREDSTAVA

POSLOVNI ELEKTRONSKI PAKET

INFORMATIVNO

www.ipc.rsPOSLOVNI CENTAR

www.ipc.rsINFORMATIVNOPOSLOVNI CENTAR

br.21. 201 .mart 6

» poslovno asopis za pravo i JAVNE NABAVKE

Pravnik

RADNIODNOSI

Izdanja za pravnoobračun zarada

-kadrovsku službui službu za

elektronski paket:

IPC.RaP

Radno i Poslovno pravo

časopis: Pravnik

IPC.FiP Finansije, Porezi i Računovodstvo

SLUŽBA PRETPLATE NA ŠTAMPANA I ELEKTRONSKA IZDANJA:tel. 011/3067-658, 366-00-71 fax: 011/2658-850 e-mail: ipcbg@sezampro.rs

www.ipc.rs

PRETPLATA na IPC izdanja za 2018.uz velike pogodnosti za pretplatu

do 20. novembra 2017.

1. BESPLATNO:

a) Priručnici za PRIMENU KONTNOG OKVIRA za privredna društva i javna preduzeća

b) Priručnici za BUDŽETSKO RAČUNOVODSTVO

2. BESPLATNO višednevno SAVETOVANJE - Vrnjačka Banja, 6-9. decembar 2017.

autor: dr Zoran Petrović

autori: Dragoš Ristić i dr Natalija Borović

Novine i aktuelnosti u FINANSIJSKOM,PORESKOM, RAČUNOVODSTVENOM,BUDŽETSKOM i PRAVNOM POSLOVANJU