BIBLIOTEKAS AZVEZ D A

100

UREDNIK

MILOS STAMBOLIC

l'*$i$*, { Y } Fi ' '* trMIHAIL BAHTIN

l.\t.

RECENZUA: RADIVOJE MIKIC . cRTEz NA KORICAMA: DUSANRISTIC o TEHNICKI UnSoNrx, ZARKO ROSULJ o KOREKTORT:MILKA KASAVICA, SLAvotJUB TRUDIC o IZDAVACI N,LII.,BEOGRAD, TERAZIJE 22 a STAMPA: BIGZ, BEOCRAD. BULEVARVOJVODE MISICA 17 O STAPMANO U 3.OOO PRIMERAKA I989. GODINE. NOLIT r BEOGRAD

Naslov originalaMHXAHA MHXAUAOB}iI{ 6AXTI{FI

BOIIPOCbI AHTEPATVPbI T{ 9CTETI4KI4Moskva, 1975

PREVOD

ALEKSANDAR BADNJAREVIC

REDAKCIJA PRI]VODA

DORDIJE VUKOVICZLATA KOCIC

O ROMANU

I

rl;

REE U ROMANU

It

;

REE U ROMAN U

Osnovna ideja ovoga rada je premo5iavanjejaza izmedu apstraktnog

"formalizmao i, opet ap-straktnog,

"ideologizman u izudavanjr,r umetnidkeredi. Forma i sadrZina objedinjeni su u redi shva-ienoj kao dru5tvena pojava, dru5tvena u svimsferama njenoga livota, u svim njenim momenti-ma - od zvudne slike do apstraktnih smisaonihslojeva.

Ova ideja odredila je za na5 oslonac "stil i-stiku Zanra

t2 O ROMANTJ

ha. Stilistika se ne bavi Zivom redju nego njenimJ1itj"l-_":.,\ i -, preparato.m:. .ap s t{at 1it o* "l i r;i;;iil:Kom recJu foja jg u sluZbi individualnos maistor-s_tr.a_ umetnika. Ali i ti visoki tonovi ,iit",--iiairi_dualni 1li jednog pravca, otrgnuti od glarrnih,-;;;;l:1=jrrjrl_"_1o9, .zivota redi, neizbeZno bivaju po-vrsno

-

t apstraktlo razmatrani i ne mogu Uiti ilu-i'avani,u. organskom jedinstvlr sa ,miJaonim ife-rama dela.

SAVREMENAGLAVA I

STILISTIKA I ROMAN

Do XX veka nije bilo jasnog pogleda na prob_lem stilistike romana, ni trdtma"i i."ii Ui p;;irii;u;iz. p,riznav an j.a stils ke osobenosti romine s k:ne (umei_nidko-prozne) redi.., fugo je roman bio predmet samo apstraktno_

-tcleolo_Sl(o-g razmatranja i publicistidkoe- oceniiva_nja;

.594I9F..4 pitanja sti-listike iti ri pott'tnoz!)ery2_l-lr- sg razEqQtrana usp_utno i nenadel-n o : ume tn ie k941o.44 e ::qg_ Siyela4a

_i!_ kao pqe! s_k a[TrZemsmis-lu,-i-rit-i-u-s]r_netrritieHpri*"il,i";;;kr ka ;je;;;-;s;;-v@ Iropima); ili se led"o.tu"ntogranidavalo na. puke vrbdnosne karakleristike ie_Zika - nizraZajnostn, rslikOvnost.., ))snaga(, rrju_snoia< i sl. - a- da- u te pojmove nije unet'nitaklav

-

koliko-toliko odreden i prbmi5ljen" stilski smffi.fi Lrtr ..Sr?igp prosloea veki, kio irotiutezaafsirali-'"r;- no-rdeolos.kom razmatranju, poiinje da raste in_

' teresovanje za konkret{ta pita.ni? umetnidkol mai_ )storstva u prozi , za@gai,i novele. Ipak, Lr phefrX6i}rlrsrrKe stanie senimalo njje. promenilo: p#nja se gotovo ir[5".iuousredsreclul"

.

r1 .probleme kompozicije (u "Siremsmislu). Ali, i dalje nena nadelnog i lstovremeno

konkretnog pristupa (jed-an bez d?ugog ;ij;;"-guian) osobenostima stilskog Zivota .6ei u rbmanu

il

I

lll l

til,ll

1 4 0 Rol \ IA\ tI Y

(pa i u noveli); i dalje dominiraju ona ista slu-dajna ocenjivadka po's,rnatranja jezika u duhu tra-dicionalne stil istike, koja uopite ne dotidu pravobiie umetnidke proze.

,aI Veoma ie rasprostranjeno ,i karakteristidno

gledi5te koje u romanesknoj redi vidi neku van-umetnidku sredinu, liSenu posebne i svojevrsnestilske obrade. Ne nalazeii u romanesknoj lediodekivana, disto pesnidka (u uZem srnislu) obli-kovanja, osporavaju joj svaki umetnidki znaiaji ona, kao i u Zivotno-praktidnom ili naudnomgovoru, predstavlja samo umetnie*ki-neutralncrsredstvo op5tenjal.

Takvo gledi5te oslobada od nuln

16 o RoMANU

lativno samostalnih jedinstava (ponekad dak vi-Seiezidnih), u vi5e jedinstvo celine: stil romana jeu slaganju stilova; jezik romana je sistem ojBzikd"'Svaki izdvojeni element jezika romana najtadnijeodreduie ono potdinjeno stilsko jedinstvo u kojeneposredno ulazi: stilski individualizovani govorjuiaka, svakodnevidki skaz pripovedada, pismo i sl.To najbliZe jedinstvo od,recluje jezidki i stilskioblik odredenog elementa Qeksidki, semantidki,

I sintaksidki). U isto vreme, taj element, zajedno\ sa svojim najbliZim stilskim jedinstvom, pripadaI stilu celine, nosi u ,sebi ,akcenat celine, udestrrujelu gractenju i razotkrivanju jedinstvenog smisla' celine. -- *-

I Roman' ie umetnidki organizovana dru5tvenaeovffid*Ernolikofr aonekaii-Tisejeiidnost, i in-iiU@aafni-disormn-e'-a;tnutmsn ja-'iasldenost je-ilinstvGn@ naEionali-og jezika na dru5tvene dija-lekte, manire grupa, profesionalne Zargone, jezikeZanrova, jezike generacija i uzrasta, jezike pravaca,jezike autoriteta, jezike grupa i prolaznih moda,

. iezike dru5tveno-politidkih dana pa dak i dasova| (svaki dan ima ivoju parolu, svbj rednik, svojeI akcente); ta unutra5nja rasl*ojeno,st svakog jezika u

I svakom datom trenutku njegovog istorijskog posto-I iania nuZna ie pretpostavka romanesknog Lanra:\ iruStvenom eovornom raznoliko5iu i individual-J .rom disonaniom izraslom na nienoi osnovi ro-i

-ma;;tf6iiiE sveTvoiE tdhe; -qeiv svpj prlkaziva-

\ ni-i-otffioni svet.[Govoi auto-I rc "eovqr*-d.nrgfi prTp-brlgcfaea, umetnhti-Zailrq{i,i $nor jun-ka=: io su samo-oshovna kompozi-; Eiona-ietinStva- pomodu

-k-oiih se govorna razno'

r li od njih dozvoljava\ ffih' elasova i rainolikost vezaI i korelacija medu njima- (uvek u izvesnoj meri dii ialoeizovanitr). Te posebne vele i korelacije izmedu)-ie["Ia i iezika. to*kretanie teme po ieziCima i [o-I vbri-'rna heno- ra*i.lanle u struie I kapl5e dr-riS-) t"FS-!@ia2nofikbiti,

"jeEa dijalogizacija -to -fc osnovna- odlika fstilistiktrbman)

r [Jradicionalnoj stil istici]nisu poznata takva po-1 vezivanja jezika--i-stilovi=-u vi,Se jedinstvo, ona\ nema pristup svojevrsnom dru5tvenom dijalogu\ jEzika u romanu. Zato se stilistidka analiza ne\ irsmerava na celinu romana

"ego r-a-a na jeilno

ili_ilrugo njegovo potdinjeno sti'isko jedinstvo. Is-traffi -liiolaZi poied osnovne odlike iomanesknogLantra, zamenjuje predmet istraZivanja i umestoromanesknog stila analizira, u su5tini, neSto sa-svim drugo. On transponuje simfonijsku (orke-striranu) temu za klavir.

Primeiuju se dva tipa zamene: u prvom slu-daju, umesto analize stila romana, dale se opis_ie=zika ror44nppjsca- (ili, u najboljem rfireu-jtr,-i=p-zikd< romana); u drugom se izdvaia iedan od pot-dstglb-sfilsya i anal-i4ra kao stil ilffE=l*--

REE U RO]ITANU

U prvom sludaju stil se odvaja ocl Zanra i dela

17

i razmatra kao pojava samog jezika; jedinstvostila odredenog dela pretvara se ili u iedinstvonekakvog individualnog jezika ("individualni di-ja!e\t"), ili u jedinstvo individualnog govora (pa-role).-smatra ie da je upravo indiriidiralnost'go-vornika dinilac koji obrazuje stil, koji jezid[u,li'ngvirstidku pojavu pretvar; u stilsko' iehinstvo.

19l8 O ROMANU REE U ROMANU

Oba ta uslova stvarno su neophodna u veiinipesnidkih Lanrova, a1i oni ni ovde nikako ne is-irpljuju i ne odreduju stil- dela. NSjnrecizniji inaipoipuniii opis individualnog jezika i govorap"iiriki, d;k i sa orijentacijom na slikovn-ost je-)iet i'tr i govornih elemenata, joS- nije stilistidkaanaliza dela, ;er se ti elementi odnose na sistemjezika rili sistem govora, to jest na nekakva lingvi'itieku jedinstva, I ne tta sistem umetnidkog

.delakoie se potdiniava zakoniima lpotpuno drugadi'limod'onih u lingvistidkom sistemu jezika- i govora'

Ali, ponariljamo, u veiini pesnidkih Zanrot'ajedinstvo^ sistema jezika i jedinstvo (i jedinstve-nost) iezidke i sovrhe individualnosti pesnika koja.e n"iott"dno

-ostvaruje u njemu, neophodne su

oretoostavke pesnidkoe stila' Roman ne samo dane iahteva te uslove nego je dak, kao Sto smorekli, pretpostavka istinske romaneskne proze -unutnai5nja slojevitost jezika,- njegova dru5tvenagovorna

-raznolikost i individualna disonanca u

njemu.Zato ie zameniivanie stila romana individuali-

zovanim jezikom iomansijera (ukoliko ga je mo-zuino otkriti u sisterrrtr

"jBzikd i ,govordo roma-ia) dvostruko nesigurno:

-

ono ie nagrditi -sa-mu

su(tinu stilistike roirana. Takva zarnerta neizbeZnodovodi do toga da se iz romana izdvajaju samooni elementi koji se uklapaju u okvire jedinstve-nog jezidkog sisiema i foji direktno i ne.posrednoizriZivaju iutorovu individualnost u jeziku. Celina romana r specifidni zadaci gradenja te- celineod sovorno raznolikih, disonantnih, viSestilskih i,dest6, vi5ejezidkih elemenata, ostaju izvan granicatakvog istraiivanja.

Takav je prvi tlp zamene predmeta sti{skeanalize .o-"a.ta. Ne uduUliujemo se u raznolikevarijacije ovoga- tipa, odreclene razliditim shvata-niem pbjmo't i kao Sto su )govorna celinan,

-"si-siem iezika

lri O ROMANU20 I {EC U ROA,IANU 2 lSvi ovi tipovi anabze ne odgovaraju stilu ne

samo celine rbmana, vei ni elementa koji samiistidu kao osnovni za roman, jer taj element, iz'clvojen iz korelacije sa- d-rugjnia, menja. svoj stil-ski

-smisao i prestaje da bude ono 5to je stvarno

bio u romanu.Savremeno stanie pitania stil istike romana sa-

svim odisledno otkriva- da sve kategorije i metodetradicionllne stilistike nisu sposobne da ovladajuumetnidkom osobeno5iu redi u romanu i njenimspecif idnim Zivotom u niemu' "PesnidlSvesti shvatanje da savremeni oblici morilne pr-opa-gande - roftran - nisu oblici pesniikog itvaia-laStva, nego su disto retoridke kompozi6i;e, odi-gledno, dim nastanu nailaze na tesko sa:vladivuprepreku u vidu op5teg priznanja da u romanuipak postoji izvestan esletitki ziadaios.

Spet je u potpunosti poricao eJtetidki zna(ajromana. Roman je vanumetnidki retoridki Zanr,nsavremeni oblirk mclralne prop,agandeo; umetnii-

I Takvo reSenje bilo jc rr;rroiito privlaino za lormalni nrctodu poetici, jer obnova rctorjkc s n.icnim pravima izuzetno uevriiuicformalistieke pozicijc. Formalisti ika rctorika je ncophodna dopunaformalisti6ke poetike. Na(i fotmalisti bil i ' .su veoma dosledni kad srrprogovorili o neophodnosti ponovnog rotienja retorike uz petiku (otome videti: 6. 1\{. Siixcll6ayrr. Arrrcparvpa*, rrs4-uo ,,I lpx6ori,,, 19?1,s. 147-146.*

* Izbor rasprava iz te knjige objavljen je na srpskohn.atskoll:Boris Ejhenbaum, Knjii.atnosr, Nolit, Beograd 1972. Izbor - Alek-sandar Petrov, plcr.ocl - l ' larina Boji i. (prim. prcr')

r Prvobitno u tekstu: ,,screLrrvccxue Sparucrrrlr,,, u lronainontobliku u knjizi Brryrpertrr Soprra c,rosa, M. lgJT.

. Uttutrainji oblik rcii, s. 215.

22, 0 Rol\ilANll

ka red je samo pesnidka red (u razja5njenomsmislu).""'--slit"o

gledi5te izneo je i. V' V'. Vinogradovu svojoj tcn;ia q umetniikoi pr?1i' smes.taJucr"r"lf"irrb

umetnidke proze u ietop-k.u' PribliZava-i;i^;;'So;il u osnovnim filozofskim definicija-ir;;'";;;i:;["e" i retoridkog, Vinogradov ipak nijeirio fut o paridoksalno dosledan: 9! je -srnatraoif i"-i'J-i" ri"ii"tieki, mesovit oblik (ohibridnail;J;"i;;t-i a"p"st"o ie da- u nje.mu pored re-toridkih postoje i pesnidki elementlo'

To sledi5te ko'ie romanesknu prozu kao disto."toriiti^-t"oil"inri potpuno iskljuarje .iz oblastipesniStva, gledi5te u naielu pogreSno' lma' lpaK'izvesnu neospornu dobru stranu' Ono sadrZi na-8elno i obrailot'eno priznanje da ditava savremenariiiirtiti, sa njenorn filozofsko-lingvistidkom osno-;;;-, ;; 'odgovara specifidnim osobenostima roma-;;rk";-o;;7". nulj", i samo okretanje.retoriikimoblicima ima veliko hetrristidko znaeenJe' \9Jott9-ka red, izudavana u svoj -svojoj Zivoj raznollkostl';; ;;r; da ne pruzi dubokb-re-volucionarni uti-

".' i ""-fi"nvistit

0 I {OMANIJ RUC U ROMANU 25filolo5ko-ideolo5ke pravce i, najzad, odredeno fi-lozofsko shvatanie redi, delimidno i pesnidke redikoia se nalazi u-osnovi svih stilskih-pravaca.

-

U toj uslovljenosti osnovnih stilskih kategorijaodredenim istorijskim sudbinama i zadacima ideo-loike redi krije se snaga tih kategorija, ali isto-vremeno i njihova ogranidenost. Njih su stvorilei oblikovale istorijski-aktualne snage verbalno-ideo-loSkog nastajanja odredenih druStvenih grupa, onesu bile teorijski izraz ovih delotvornih snaga kojesur stvorile jezidki Zivot.

Te snage stJ snage spaiunja i centralizuciiev er b alno-ideolo iko g s'rt et a.

Kategorija iedinstvenog jezika ie teorijski iz-raz istorijskih procesa jeziikog ujedinjenja i ceu-tralizacije, izraz centripetalnih sila jezika. Jedin-stveni jezik nije dat nego ie, u su5tini, uvek zadati u svakom trenutku jezidkog Livota suprotstavljase stvarnoj govornoj raznolikosti. Ali, istovremeno,on je stvaran kao snaga koja prevladava tu go-vornu raznolikost koja je na odredeni nadin ogra-nidava, obezbeetuje izvestan maksimum uzajamnograzumevanja i kristaliSe se u stvarnom, makar irelatirnorn jedinstvu vlada.juieg govornog (svakodnevnog) i kniiZevnog jezika, opravilnog jezikal.

Zajednidki jedinstveni jezik je sistem jezidkihnormi. Ali te norme nisu apstraktna prinuda, vecsu stvaraladke snage jezidkog Ziv

O ROMANU I{UC U ROMANU

iezika go\rorne raznolikosti i on sam je, sa svojeit.une,lakode raslojen na jezike (jezikc Zanrova,Dravaca i dr.). I ta stvarna raslojenost i govornaiaznolikost, nisu samo statika jezidkog Zivota, negosu i njegova dinamika: raslojenost i govorna razno'likost" Sire se i produbljuju sve dok ie iezik iivi dok se razvija;-uporedo sa centripetalnim silamancprekidno delLr iu i centr i f t rgalne si le jezika, upo-redo sa verbalno-ideolo5kom centralizacijom i ujc-dinjenjem neprekidno deluju i procesi decentrali-zacije i razjedinjenja.

Svaki konkretni iskaz govornog subjekta pred-stavlja dodatak kako centripetalnim tako i ceutri-fusalnim silama. Procesi centralizaciie i decentra-liiacije, ujedinjenja i razjedinj-enja, seku se unjemu, on ne iamo Sto je -dovciljan svome- jezikukao niesovo sovorno individualizirano otelotvore-nie vei"zadoioljava i govornu raznolikost, njeniC akt ivni udesnik. I to akt ivno sudelovanje sva-liog iskaza u Zivoj govornoj raznolikosti odredujejezidki oblik i stil iskaza u niSta manjoj

.merinego njcgovo pripadanje normativno-centralizira-iuiem sistemu jedinstvenog jezika.

Svaki iskaz pripada "jedinstvenom jeziku"(centripetalnim silama i teZniama) i istovremeno

drrstvenoi i istorijskoj govornoj raznolikosti cent-rifugalnim, raslojavajuiim silama).

To je jezik dana, epohe, dru5tvene grupc,ianra, piavCa itd. MoZe se nadiniti konkretna ipodrobna analiza bilo kog iskaza, koja ie ga

-ra-iotkriti kao protivuredno napeto jedinstvo dveteZnje jezidkof Zivota koje se medusobno bore.

Autentidna sredina iskaza, u kojoj on Liv\i oblikuje se, jeste dijalogizovana govorna razno'likost, bezimena i druitvena ka

l'-rit

I

i\28 O ROMANT]

REc u RoMANU 29

siiena ojezidka svest(, koja pirpada stvarnoj go-vornoj raznolikosti i vi5ejezidnosti, ostajala jeizvan vidokruga. Ta ista orijentacija na jedinstvouslovila je zanemarivanje svih verbalnih Zanrova(retoridkih, umetnidko-proznih), koji su bili no-sioci decentralizatorskih teZnji jezidkog ili su, nsvakom sludaju, bili suviSe sultiriski prisutni u go-vornoj raznolikosti. Izralavanje te govorno raz-nolike i viSejezidke svesti u specifidnim oblicima ipojavama jezidkog Livota ostajalo je bez ikak-vog odredenog uticaja na lingvistidku i stil istiikumlsao.

Zato taj specifidni oseiaj jezika i redi, koji jenaSao svoj izraz u stilizacijama, u skazu, u pa-rodijama, u raznim oblicima verbalnog maskira-nja, ',posrednog govora" i u sloZenijim umetnidkimoblicima organizacija govorne raznolikosti, u or-kestraciji svojih tema pomoiu jezika, u svinr. ka-rakteristidnim i dubokim obrascima romaneskneproze - kod Grimelshauzena, Servantesa, Rablea,Fildinga, Smoleta, Sterna i drugih - nije mogaonaii od"gova'ra'juiu teorijsku svest i osvetljenje.

Problemi stilistike romana neizbeino dovodedo neophodnosti da se dotakne niz nadelnih pitanjafilozofije redi, povezanih sa onim stranama Zivo-ta redi, koje stil istidka i l ingvistidka misao gotovouop5te nisu osvetljavale - sa Zivotom i ponaia-njem redi u govorno raznolikom i vi5ejezidnomsvetu.

ili lil

ni i svakodnevidki) donedavno nije gotovo uop5teizudavan lingvistidki i stilistidki. Otvoreno se moZereii da su dijalo5ki momenat redi, i sve s-a- njimpovezane pojave, donedavno bili izvan vidokrugalinsvistike.

"St i l ist ika je, pak, bi la potpuno gluva za.di 'jalog. Stilistiki je razmiSljala o

-knjiZevnom delukoo'o nepristupadnoj celini dovoljnoj samoj sebi,celini dijil elementi dine zatvoren sistem koji izvansebe niSia ne pretpostavlia, nikakve druge iskaze'Sistem dela zami5ljen je po analogiji sa sistemomjezika koji se ne moZe nalaziti u uzajamnom dija-ioikom d-ejstvu sa dr-ugim jezicima' DeIo u celini,ma kakvo ono bilo, sa gledi5ta stilistike je samomsebi dovoljan i zatvoren autorski monolog kojiizvan sebe pretpostavlja samo pasivlog slu5aoca.Ako zamislimo

-delo kao repliku nekog dijaloga,

diii je stil odreden njenom uzajamnom vezom sadrugim replikama toga dijal

REC U ROMANU 31

Izvan vidokruga filozofije j-ezika' lingvistikei na osnovu njih slvorene stilistike, gotovo- potPll-""i.i-o"tae

6ne pojave u redi koi.e odrettuje di-i;l"nr ;ijeniaciji iedi meitu tudim iskazima utf;tr" iedrioe ietika- iiskonska dijalogidnost.redi)'medu drueim

"druStvenim ieziciman- u granrcamai;;;;--;;Zi"nur""e jezika i, na kraju' T"$" {'Y-sim iacionalnirn jezicima u -granicama Jedne .Ktll-il;;,'Ta;"s d*"stueno-ideolo5kog vidokr-ugar''-'-itii".;-iosiedniih

decenija te pojave vei po-einiu-piiviuEiti puz'"Ju na,,ke o jeziku i stilistike'.ii'iii'n"t^""i"tiil siroki znata\ u svim sferamaZiu"ii- i"ti jo5 ni izdaleka nije shvaien'--' -

Oiiutosti oriientacija rcii medu tr'rdim re-eim" iwn--itnpttj"u" i'kvaliteta tudosti) stvara;;;; i-'t"sti"t[""umetnidke moguinosti u redi';j;"- posebnu proznu untetnitktt. kornponenttrt6ja ie najpotpriniji i najdublji izraz na5la uromanu.-

iu":n paZnju iemo usredsrediti na razliditeoblike i'stripnjeve dijaloSke orijenlacije redi i sanjima ponetane pos-ebne umetnidko-prozne mo-guinosti.

I Lingvistika poznaje samo mehanidke (druitveno-nesvesne) med(r'sobne utieje i melanja jezika, koji lse odraiaYaju rr apstraktnim ir 'zi i l : im elemcnlinra (fonetskim i morfoloSkim)

GLAVA II

REE U POEZIJI I REE U ROMANURed tradicionalnog stilistidkog mi5ljenja po-

znaje samo sebe (to jest, svoj kontekst), svojpredmet, svoju direktnu ekspresiju i svoj jedinli jedinstveni jezik. Drugu red, koja se nalazi izvannjenoga konteksta, ona pozna.ie samo kao neutral-nu red jezika, kao nidiju red, kao obidnu govornumoguinost. Direktna red, kako je shvata tradicio-nalna stilistika, u svojoj orijentisanosti na predmetnailazi samo na otpor samoga predmeta ina nie-govu neiscrpivost u redi, na njegovu neizrecivost),ali ona se na svom putu prema predmetu ne suo-dava sa su5tinskim i raznolikim protivdejstvomtucle redi. Niko je ne ometa, niko jb .te osforaua.

Ali svaka Ziva red s-e ne suprotstavlja j'ednakosvome, p_redmetu: izmedu redi

-i predm"eta, redi i

lidn-osti koja govori, slaie se dvrsta, desto te5koprohodna sredina drugih, tu(lih redi o istom pred-metu, o istoj temi. I red se moZe stilski indivlclua_lizovati i oblikovati ba5 u procesu iivog vzalamnogdejstva sa tom specifidnoin sredinom]

Jer svaka konkretna red (iskaz) nalazi pr.ed_met prema kome je orijentisana, uvek, tako^reii,vei prokazan, osporen, oienjen, obavijen koprenomfoj3. Sa zatamnjuje ili, naprotiv, sveiloSiu^vei re_ceruh tuclih reii o njemu. On ie obaviien i proZetopStim mestima, gledi5tima, tuaim o6"nu*^u, ut -cenlirrna.. Orijentisana na svoj predmeit, ree 'ulaziu., tu dijalo5ki trznemironu i" napctu siredinu tu_oth ret i , .ocena i-akcenata, upl i ie se u nj ihove slo_zene uzajam-ne odnose, sa jednima se stalia, od dru_gtf..te.9d!,ija, sa treiima se sede; sve to moZesustlnski oblikovati red, taloZiti se u svim njenimsmisaonim slojevima, uiiniti sloZeniiom nienl ek-spresiju, uticaii na ditav stilski oUiiL.. ..Z_ixti iskaz, orsmirslieno nastao u odredenom is-torij skom trenutku

"

hr"1tu""" .ar"a""LJ-;.AiJ,Ire.moie a da ne povredi hiljade Zivifr cii;al;Skiiiniti,koje je oko "d;.d;;;; o.Jair",u iskaza izatka_ra qrustveno-ideoloSka qvesi, ne moZe da ne po_stane aktivni udesnik druSt.,enog aijufoeu. bri

-inastaje iz njega, iz tog Ji;"tle"l k;; ;i"s";-;u-

E

32 o RoMANU

stavak, kao replika, a ne prilazi predmetu odnekudsa strane.

Koncipiranje predmeta pomoiu redi je sloZendin: svaki uprokazanin i oosporeni( predmet s jed-ne strane je osvetljen a sa druge zatamnjen razno-glasim druStvenim mi5ljenjem, tudom redi onjemuz, .i red ulazi u tu sloienu igru svetlosti isenke, napaja se njome, u njoj izo5trava svojesopstvene smisao,ne i stilske konture. Koncipiranjepredmeta pomoiu redi oteZava dijalo5ki uza.ia,mniodnos u predmetu sa razl,iditi,m rnomenti,ma nj,egovedru5tveno-verbalne osmi5ljenosti i moguinosti og-radivanja. I umetnidka predstava, ,slikao predme-ta, moZe se proZimati tom dijalo5kom igrom ver-balnih intencija koje se sreiu i preplidu u niemu,moZe da ih ne ublaZava nego, naprotiv, pokreiei organizuje. Ako intencijtt takve redi, to iestorijentisanost na predntet, zamislimo kao zrak,onda se Liva i neponovljiva igra boja i svetlostiu fasetama slika koju grade neie objaSnjavati pre-lamanjem zraka-redi u samom predmetu (kao igraslike-tropa pesnidkog jezika u uskom smislu, u,otudenoj redi"), nego njenim prelamanjem u onojsredini tuelih redi, ocena i akcenata, kroz koju pro-lazi zrak orijenti5uii se ka predmetu: druStvenaatmosfera redi koja okruZava predmet primoravana igru fasete njegove slike.

Probijajuii se ka svome smislu i svojoj eks-presiji kroz tudu jezidku i vi5eakcenatsku sredi,nu,bivajuii u skladu ili neskladu sa njenim razlidi-tim momentima, n tom diialogizovanom procesLl,red ,moZe oblitkovati svoi stilski oblik i ton.

Takva je upravo untetniiko-prozna slika i, tak-va ie, narodito, sllka ronwneskne proze. Direktnai neposredna rintencija redi u atmosferi romana iz-gleda nedopustivo naivna i, u su5tini, nemoguia,jer i sama naivnost u uslo'i'ima pravog romana

! U tom pogledu je veorna karakteristidna borba sa ograbezvudncn njeg

3534 O ROMANU REE U ROMANU

Tu dru5tvenu govornu raznolikost oko predme-ta umetnik-prozaista uzdile do zakoruZene slikeproi.ete puno6om dijalo5kih odjeka, umetnidki pro-iadunatih rezonanci na sve bitne glasove i tonovete govorne raznolikosti. AIi, kako lekosmo, i svakavanumetnidka prozna red - svakodnevidka, reto'ridka, naudna - mora se orijentisati u

"vei re-denomu, u "op5tem mi5ljenju" i sl. Dijaloika ori'jentacija redi je pojava koja je, naravno, svojstvena

svakoj redi. To je prirodna orijentacija svake Ziveredi. Na svim svojim putevima ka predmetu, usvim pravcima, red se sreie sa tudom redi i morasa njom st'Lr,piti u Zivo i napeto uzajamno dejstvo.Jedino je mitski Adam, usamljeni Adam, pri5av5isa prvom redi jo5 distom devidanskom svetu, mo-gao zaista potpuno da izbegne tu dijaloiku uza-jamnu orijentaciju, to uzajamno dejstvo sa tudomredi u predmetu. Konkretnoj istorijskoj ljudskojredi to nije dato: ona se moZe samo,uslormo i samoclo izvcsne mere osloboditi toga.

eudno je, tim vi5e, da su se filozofija redii lingvistika prvenstveno or:ijentisale upravo na toveitadko uslovno stanje redi izvudene iz dijaloga,prihvatajuii ga za normalno (iako se prednostdijaloga nad monologom desto istide). Dijalog seproudava samo kao kompozicioni oblik gradenjagovora, ali unutraSnja dijalogidnost redi (kako ureplici tako i u monoloikom izraiavanju), kojaproZima svu njenu strukturu, sve njene smisaonei ekspresivne slojeve, gotovo potpuno je zanema-rena. Ali upravo ta unutrainja dijalogidnost redi,koja ne poprima spolja5nje-kompozicione dijaloSkeoblike, koja se ne odvaja u samostalni din od sa-mog koncipiranja svoga predmeta pomoiu redi -poseduje ogrornnu snagu za obraz.ovanje stila. Unu'traSnja dijalogidnost redi nalazi svoj ',izraz u nizusemantidkih, sintaksidkih i kompozicionih odlikakoje lingvistika i stirlistika do sada nisu proud.ile(kao, uostalom, Sto nisu proudene dak ni odlikesemantike u obidnom dijalogu).

Red se rada u dijalogu, kao njegova Ziva repli-ka, oblikuje se u dilaloEkom uralimnom dejsivusa tudom redi u predmetu. Koncipiranje sopstve-nog predmeta od strane redi dijalogidilo je.

AIi time se ne iscrpljuje unutra5nja-dijalo-gidnost redi. Ona se sa tudom redi ne sreie samou predmetu. .Svaka red usmerena je na odgovori ne moZe izbeii snaZan uticaj anticipirane rediodgovora..

Zita govorna red je grubo i neposredno orijen-tilsana na buduiu redodgovor: ona provocira-od-govor, anticipira ga i oblikuje se na putu premanjemu. Nastajuii

_u atmosferi vei redenog, red jeistovrerneno odredena jo5 neizgovorenom, ali iznu-clenom i vei anticipiranorn redju odgovora. Takoje u svakom Zivom dijalogu.

Svi retonidki oblici, monolo5ki po svom kom-pozicionom sastavu, orijentisani su prema slu5aocui prema njegovom odgovoru. Cak i ta orijentisa-nost prema sluSaocu obidno se smatra osnovnimkonstitutivnim svoistvom retoridke redia. Za reto-rirku je zaista karilceristidno rla se odnos premakonkretnom sluSaocu, ukljudivanje toga slu5aoca,uvodi u,samu spolja5nju konstiukcijl retoridkeredi. Ovde je orijentacija na odgovor otvorena,ogoljena i konkretna.

Ta otvorena ori.ientisanost prema slu5aocui prema odgovoru u svakodnevnom dijalogu i uretoridkim oblicima privladila je painju lingvista.Ali i ovde su se lingvisti prvenstveno-zaustivljalisamo na kompozicionim oblicima ukljudivanja ilu-Saoca i nisu traZili niesov uticai u dubinskimslojevima smisla i stila. F.azmatrane su samo onestrane stila koie su uslovliene zahtevima razum-ljivosti i jasnoiti, to jest irpravo one koje su li-Sene unutraSnje dijalogidnosti, koje ukljuduju slu-Saoca samo kao nekoga ko pasivno shvata a nekao nekoga ko aktivno odgovara i protivuredi.

. Videti knjigu B. Bllrrorpatroa: O xl,4oxccruexrror'r rrpo:e, glara,,Paropnxa rr noarnra", s.75. i dalje, gcle su navedene definiciie izstarih retorika.

3 '

3736 O ROMANU RI IC U ROMANIJ

Svakodnevnom dijalogu i retorici svojstvenoie otvoreno i kompoziciono izraZeno podrazumeva-hje slu5aoca i njegbvog odgovora, ali i svaka drugared orijentisana je prema shvatanju odgovata, samoSto se ia orijentisanost ne izdvaja u samostalan dini kompoziciono se ne opaia. Shvatanje- p{govoraie su5iinska snaga koja udestvuje u oblikovanjuiedi, pri demu ie to shvatanje aktivno, a red gaoreio^ kao protivljenje ili podr5ku, 5to obogaiujered.

Filozofija -redi i lingvistika poznaju samo- pa-sivno ,shvafanje redi i to prvenstveno 'na planuzajednidkog jezika, to jest shvatanje neulralnoguiaienjo i{kiza, a ne nlegovog aktualnog smisla'

Jezidko znadenie odredenog iskaza shvata sena pozadini iezika, a njegov aktualni smisao -na pozadini d-rugih konkieinih iskaza

-o l.stoj .temi,na pozadini pro[ir,rrrednih miSljenja, gledi5ta i. oce-na, to jest upravo na pozadini onoga Sto,.kakovidimo, put svake reii prema njenom predmetuc;ni sloZbnijim. Ali tek sada ta protivuredna sre-dina tudih redi nije data govorniku u predmetu,nego u duii sluiaoca, kao njegova aperceptivnapo2adina, bremenita odgovorima- i prigovorima.i prema toj aperceptivnoj pozadini shvatanja -ne' jezidkoj- nego predmetno-ekspresirnroj - ori-ientisan ie svaki iskaz. Dolazi do novog susreta"iskaza i tude reti, koii vr5i nov, svojevrstan uticajna stil iskaza.

Pasivno razumevanje jezidkog znadenja uopStenile razumevanje, ono

-je samo njegov apstraktni

m"omenat, ali i- konkrelnije pasivno razumevanjesmisla govornikovo-e iskaza, zamisli, ostajuii disto-pasivno, d.isto ,recep[ivno, ne unosi ni5ta ,novo u reii

" l

I

38subiektivni vidokrug. Zato ova dijalogidno:t iTqizriLeniii subiektivno-psiholo5ki i -,desto sluia3ntkaraktei - ponekad grubo prilagodljiv, a ponekaclizazovno poiemidan. Veoma desto, narodito u re-toridkim formu-u, ta orijentisanost na slu5aoca isa niom povezana unut iaSnja di jalogidnost. rei i*o# iediostavno zakloniti- predmet: ubedenj-ef.""[."i""g slu5aoca postaje iamostalan zadataki odvaja rel od njenog stvaraladkog rada na samompredmetu.

Dijalo5ki odnos prema tudoj. redi u predmetui tuetoj redi u anticipiranom odgovoru slu5aoca,buduii u su5tini razlieiti te izazivaju u redi razli'Jii" ttittt

"

efekte, svejedno se mogu usko- prepli-iati, stilska analiza ih

-gotovo ne moZe razlikovati'

Tako se red kod Tolstoja odlikuje o5trom unu-t.uSrlio* cliialogidno5iu, pii demu

-je ona dijalo-

sizovana i ti pr6dmetu i u vidokrugu ditaoca iijeimisaone i eksp,resivne odlike Tolstoj jasnq os99.a.'Ove dve linije'dijalogizaciie (uglavnom polerniikioboiene) veoma dvrsto su splctene u nJegovomstilr.i: red kod Tolstoja, dak i u "najlirskiiim". iz-rizima i u onajepski.lim" opisima,- sazvud'na 'ie idisonantna (viSe disonantna) sa razliditim momen-

REc rJ ROMANU 39

stilas. Is-tipa, takva krajnia konkretnost (ponekadgotovo feljtonska) prisutna ie samo u drugoste-penim momentima, propratnim tonovima unutra5-nje dijalogidnosti Tolstojeve redi.

U pojavama unutra5nje dijalogidnosti redi koiesmo razmo_trili (unutraSnje - zalazliku od spo[j-no.-kompozicionog dijaloga), odnos prema tirddjredi, prema tudem iskazu, ulazi u zadatak stila.Stil organski ukljuiuje u sebc pokazivanje spolja,korelaciju svojih elemenata sa elementima iuClegkonteksta. Unutra5nja politika stila (spoj elemenalta) odredena je njegovom spoljnom poliiikom (od,nosom prema tutloj redi). Red kao da Zivi nagranici svog i tu(teg konteksta.

Takav dvostruki Zivot vodi i replika svakogstvarnog dijaloga: gna se gradi i osmiSljava ukontekstu-celog dijaloga koji se sastoji od sopstve-nih (sa gledi5ta govornika) i tualih (sagovoiniko-vih) iskaza. lz tog pome5anog konteksti svojih ituclih redi, repliki ie ne mole izdvoiiti a dL sene izgubi njen smisao i ton. Ona je organski deogovorno raznolike celine.

Pojava unutrainje dijalogidnosti, kao Sto smorekli, prisutna je, u veioj ili manjoj meri, u svimoblastima Zivota redi. Ali ako se u vanumetniikojprozi (sa temom iz svakodnevnog iivota, retori&koj, nauinoj) dija.logidnost obidno izdvaia kao po-seban samostalan din i razvija u direktan dija-log ili u druge kompoziciono i2raLene iasne o;blikerazgranidavanja i polemike sa tudom redi - uumetnidkoj prozi, narodito u romanu, ona iznutraproZima s6mo koncipiranje predmeta pomoiu redii njegoru ekspresiju, preoliraZavajuii semantikui s intaksidku struhturu redi. Di ialoSka uzaiamnaorijentacija ovde kao da postaje dogactaj sameredi, koji iznutra oZivljava- i diamatizuje" red usvim njenim momentima.

! Videti knjigu 6. M. SiixeH6ayu. Aer To.rcroii, xHltra l-c, A.,1928., u kojoj se nalazi dosta odgovarajuieg tnaterijala; na primcr,otvoren je aktualni kontekst )porodidnc sreie(.

O ROMANI I

tima govorno raznolike dru5tveno-verbalne svesti1KoJa oDa!'rJa predmet i. istovremeno. ,polemidki

niilvaliuie ir piedmetni i vrednosni vidokrug diiuo.u,"t6Zeei da pobedi i razori aperceptivnu po-zadinu njegovog- aktivnog razumevanja' U tompogledu iolstol je sledbenik XVIII veka, naro-iiio Rrrtoo, Sto"ga'sc ,ponekad ta govorno raznol'ikaclruitvena svest, sa kojom Tolstoj polemi5e, su-Zava do svesti najbliZeg savremenika, savremenikadana a ne epohe, te otud i krainja konkretizacijadijalogidnosti (gotovo uvek polemidke)' Zato dija-logitnost, koju mi tako jasno d-ujemo u ekspresiv-nin obliku njegovog stila, zahteva ponekad po-seban istorijsko-knjiZevni komentar: mi ne znamosa dim je zapravo dati ton disonantan ili sazvudan,ali ta

"disonanca ili to saglasje ulazi u zadatak

4AU veiini pesnidkih Lanrova (u uZem smislu),

kako smo vei rekli, unutra5nja dijalogidnost rediniie umetnidki iskori5iena, ona ne ulazi u >estetid-ki predmet., dela, ona- se uslovno gasi g pesnidkojredi. U romanu, pak, unutradnja dijalogidnostpostaie iedan od sultinskih momenata proznogastila "i [u se podvrgava specifidnoj urnetnidkojobradi.

Ali unutra3nja dijalogidnost- moZe postati tak-va bitna formotvorna snaga tek tamo gdc

-se- in-dividualna nesaglasja i protivurednosti oplo$ujqdru5tvenom gov6rn6m rainoliko5iu, gde dijalo5kiodieci ne SuEte u smisaonim vrhovima redi (kaou ietoridkim Zanrovima), nego prodiru u dubinskeslojeve redi, dijalogizuju sam jezik, jg4e.ki PQeledna svet (unutri5nji oblik redi), gde dijalgg glaso-va neposredno nastaie iz druStvenog dijaloga 'je-zikd,u,^ gde tudi iskai podinjc da zvudi kao dru5-tveno iucli 3ezik, gde orijeniacija redi usred tudihiskaza prelazi u njenu orijentaciju usred dru5tve-no tudih jezika u granicama ristog nacionalnogjezika.

U pesnidkim Zanrovima, u uiem -smislu, .pli-

rodna iliialogidnost redi nije umetnidki iskori5ie-na. rei ie d-ovolina samoi- sebi i izvan sebe nezami5lja "tude iskaze. Pesnidki stil je uslovno od-vojen "od svakog uzajamnog delovania sa tudomredi, ocl svakog osvrtania na tudu reC.

Pesnidkorn stilu je isto toliko strano bil

I4342

II

iIl

O ROMANU

terijalu, ali ne prelaze u jezik. U pesniStvu redo sumnjama kao red mora biti nesumnjiva.

Jednaka i direktna odgovornost za iezik iita-vog dela kao za suoj jezi-k, puna solid-arnost sa'svakirn njegovirm momentom, rtonom, niiansom,su5tinski je zahtev pesnidkoga stila, on zadovo-ljava jedan iezik i jednu jezidku svest. Svojupesnidku svest, svoje zamisli, pesnik ne moZesuprotstaviti jeziku kojim se koristi, jer jc onsav u njemu i ne moile ga u granicama stilaudiniti predmetom razumevanja, refleksije, odno-sa. Jezik mu je dat samo iqnutra, u s\/om intencio-nalnom delovanju, a ne spolja, u svojoj objektiv-noj specifidnosti i ogranidenosti. Direktna bezuslov-na intencionalnost, punovainost jezika i istovremenonjegovo objektivno prikazivanje (kao dru5tvenoi istorijski. ogranidene-.iezidke r.ealn_osti) nespojivisu u granicama pesnidkoga stila. Jedinstvo i je-dinstvenost jeztka nuZni su uslovi za ostvarenjedirektno jntencionalne (a ne predmetno-tipidne)individualnosti pesnidkoga stila i njegove mono-IoSke postoianosti.

To, naravno, ne znadi da govorna raznolikost,il i dak inojezidnost, nikako ne moie uii u pesnid-ko delo. Istina, te moguinosti su ogranidene: iz-vestan prostor za govornu raznolikclst postoji samoLr ,trivijalnimn pesnidkim Zanrovima - satirid-nim, komidnim i dr:. Ipak, govorna raznolikost(drugi dru5tveno-ideolo5ki jczici) moZe biti uvede-na i u disto pesnidke Zanrove, prvenstveno u go-vorima lica. Ali ovde ie ono predmetno. Ono scovde, u suitini, pokazuje kao stvar, ono se nenalazi u istoj ravni sa istinskim jezikom dela: toje prikazani gest lidnosti, a ne red koja prikazuje.Elementi govorne raznolikosti ne ulaze ovamo kaodrugi jezik koji donosi svoja posebna gledi5ta, nalpesnidkog jezika" izraLava

0 Mi sve vrerne, naravno, opisujemo idealnc mealc pesnicliihZanrova; u stvarnim delima moguini su suStinski prozaizmi, postojcrnnogobrojne hibridne ianrovskc vrsle, naroaito prisutnc u epohanrasmene knjiZenih pesnidkih jczika.

7 Takvo je u srednjem vcku glediite latinskog na nacionalncjezike.

( ) RoMANU

or-ro isto ptolomeievsko shvatanje jezidkog stili-stidkop: sveta.

Kio Ziva konkretna sredina u kojoj iivi svestumetnika redi, jezik nikada nije jedinstven. Onje jedinstven samo kao apstraktni gramatidki sistem normativnih oblika, uzet nezavisno od kon-kretnih ideoloikih osmi5ljavanja koja ga ispunja-vaju, i od neprekiclnog istorijskog nastajanja Zivogiezika. Ziv dru5tveni Zivot i istorijsko nastajanjestvaraju u, granicama apstraktnog-jedinstvenog na-cionalnog jezika rnnoitrzo konkretnih svetova, zat-vorenih. verbalno-ideolo5kih i druStvenih vidokruga;istovetni apstraktni elementi jezika unutar tihrazliditih vidokruga pune se razliditim srnisaonimi vrednosnim sadrZajima i lazlidito zvude.

SAm knjiZevni - govorni i pisani - jezik,buduii iedinstven r1e samo po svojim op5tim;ipstraktno-jezidkim obeleZjirna nego ,i po obli-.cima osmi5ljavanja tih apstraktnih momenata,raslojen je i govorno raznolik u svom konkretnompredmetno-smisaonom i ekspresivnom vidu.

To raslojavanje pre svega odreduju specifidniorganizmi ianroua. Ovi ili oni rnomenti jezika (lek-sidki, semantidki, sintaksidki i dr.) dvrsto srastajusa intencionalnom orijentisano5iu i op5tim ak-cenatskim sistemorn ovih ili onih Zanrova: reto-ridkih, publicistidkih, Zanro'.'a, novina, dasopisa,trivijalne knjiZevnosti (bulevarskog romana, na pri-mer) i, najzad, razliditih Lanrova visoke knjiZevno-sti. Ovi il i oni momenti jezika poprimaju specifidnu aromu od,redenih Zan.rova: oni srastaiu saspecifid,uirm glediStima, pri'stupiima, oblicima,mi'S-ljenja, nijansanra i akcentima odrede'nih Zanrova.

S tim ianrovskim raslojavanjem jezika prepli-ce se, dalje, ponekad se podudarajuii, ponekadrazilazeli se sa niim, profesionalno (u Sirokomsmish"r) raslujavanje jezika: jezik advokata, leka-ra, t rgovaca, pol i t i iara, udi tel ia i s l . Ti iezici sc,nal'avno, ne razliku.irr sanro po svom redniku, ottiu sebi sadrZe odredene oblike intencionalne ori-. icnt isanost i , obl ikc konkrctnoi; osmiSl javanja i

ocene. -

Pa i jezik pisaca (pesnika, romansijera)moZe- biti, uz druge profesionalne Zargone, ihva-ien kao profe,sionalni Zargon.

_Nama je ovde valna intencionalna, to jestpredmetno-smisaona i ekspresivna strana rasloja-valj? ozajednidkog jezikan. Jer ne raslojava -sei diferencira neutralno-lingvistidki sastav' jezika,nego bivaju razgrabljene njegove intencionalnemoguinosti: one,se,ostvaruju tr odr.edenim prav-cima, pune se odredenim sadrZajem, konkretizuiuS, specifiktrju, proiima.iu konkretnim oce.ru,m"a,srastaju sa odredenim predmetima i ekspr.esivnimZanrovskim i profesionalnim vidokruzimi. Iz unr-r-tra5njosti tih vidokruga, to jest upravo za onekoji govore, ti i.anrovski jezici i proiesionalni Zar-goni su direktno intencionalni - punosmisaonii neposredno -izraiajni; a spolja, to jest za onekoji ne pripadaju datom inteniionalnom vidokru-gu, oni qogu biti predmetni, karakteristidni, ko-loritni i sl. Za one koji tom vidokrugu ne pripa-daju, intencije koje pioZimaju te jezike ogrid.ritS, postaju smisaona, i ekspresivna ogranidenja,obremenjuju im i otuduju re8, oteZavaSri im njeirudirektno-intencionalnu, neospornu upotrebu.'

Ali stvar se rrop5te ne iscrpliuie Zanrovskim iprofesionalnim raslojavanjem iaj"erlnidkog knjiZev-nog jezika. Iako je knjiZevni jezik u svom osn,rv-nom jezgr-u desto dru5tveno istorodan, kao govorno--pisani j.ezik vladajuic druStvenc grupe, i[ak je iq lom sludaju rr njemu prisutna iz-vesna diu5tvenadiferencijacija, druStvena raslojenost, koja u drr,r-gim epohama moZe postati veoma oitra. bruStvenoraslojavanje se tu i tamo moLe podudarati saZanrovskim i profesionalnim ali, u su5tini, onoje potpuno samostalno i originalno.

DruStveno raslojavanje se, takode, odredujepre svega razlikom izmedu predmetno-smisaonihi ekspresivnih vidokruga, to jest izralava se tltipskim razlikama osmiSljavanja i akcentovanjaelemenata jezika i ne mora naruiavati apstraktno-

REC U ROIVIANI.I 45

+o

t J

IIIr1 l

O ROMANU REc u ROMANU 47

svoju lozinku, svoju pogrdu i svoju pohvalu. Poe-zija u jeziku obezlidava dane - a proza ih, kaoSto iemo videti, desto namerno razdvaja, daje imotelotvorene predstavnike i dijaloSki ih suprot-stavlia u beskonadnim romanesknim dijalozima.

Prema tome, u svakom datom trenutku svogistorijskog postojanja jezik je u potpunosti go-vorno raz.nolik: to je otelotvoreno uporedno po-stoj anje dru5tveno-ideolo5kih protivurednosti izme-du sadainjeg i pro5log, izmedu razliditih epohapro5losti, izmedu raznih dru5tveno-ideolo5kih gru-pa sadaSnjosti, izmedu pravaca, Skola, kruZoka i sl.Ti

"jezic,in govorne raznolikosti medusobno se nanajrazliditije nad.ine ukrStaju, obrazujuii novedru5tveno-tipidne

"jezike".Izmedu svih tih "jezika" govorne raznolikostipostoje duboke metodolo5ke razlike: jer u njiho-

voj osnovi nalaze se potpuno razlid,ita nadela iz-dvajanja i formiranja (u nekim sludajevima jefuni

l4g o ROMANU

dinstvenu ravan romana koji u sebi moZe obje-diniavati parodiiske stilizacije ianrovskih jezika,razne oblike stii izaciie i prikazivanja jezika pro-fesija, pravaca, pokoljenja, dru5tvenih dijalekatai di. (na primerf u engleskom humoristidkom ro-manu). Rbmansijer ihl radi orkestracije svojihtema i posrednog (indirektnog) iztaLavanja svojihintencija i ocena, moZe sve upotrebiti.

Zito kao snagu koja raslojava i diferencira za-iednidki kniiZevni jezili, neprestano istidemo pred-inetno-smisioni i ckspresivni, to iest intencionalnimomenat - a ne lingvistidka obeleZia (leksidkenijanse, semantidke propratne tonove i sl.) ian-rovskih jezika, profeiionalnih Zargona i dr., kojipredstavliaiu, tako reii, oko5tali talog intencional-irog procesa, znake ostavljene na putu Zivog radaintEniiie, osmi5ljavanj a zajednidkih jezidkih oblika.ta spollaSnja o"beleZja, kola se lingvistidki moguposmatrati i fiksirati, ne daju se shvatiti i pro-uditi bez raz.umevanja njihovog intencionalnog os-miSljavanja.

Red Zivi izvan sebe, u svojoj iivoj orijentisa-nosti na predmet; ako se do kraja odvojimo odte orijentlsanosti u rukama ie nam ostati golotelo redi, na osno\ru kojeg ni5ta neiemo moii sa-znati ni o dnt5tvenom poloZaju, ni o Zivotnojsudbini date redi. Izuiavati rei sQntu, zanenu'r''uiudinjene orijentisanosti na nc|to iltan sebe, besnti'sleno je kao ito bi bilo i izuiavanie psihiikogdaiitliaia izlan stvanno'sti prenta lcojo'i je on ori'ientisan i koja ga odreduje.

Istiduii intencionalnu stranu raslojavanja knji-Zevnog jezika, moZemo, kao Stg je vei redeno,staviti u isti niz takve metodoloike raznorodnepojave kao 5to su profesionalni, d_ruStveni dijalekti,folteai na svet i pojedinadna dela, jer je njihovaint"encionalna strana

"ona zaiednidka ravan u kojoj

svi oni mogu biti postavljeni uporedo, i to u dijalo5kom odnosu. Su5tina ie u tome Sto su medu"jezicima*, bilo kakvi da su, moguini svojevrsnidiialoSki odnosi, to jest, oni mogu biti doZivljeni

REC U ROMANL 49

kao pogledi na svet. Koliko god bile razlidite dru5-tvene snage koje rade na raslojavanju - profesija,Zanr, pra-vac, pojedinadna lidnost - taj rad -seuvek-svodi na (relativno) dugo i drudtveno znaiaj-no (kolektivno) proZimanje jezika odredenim (i,prema tome, ograniiavajudiim) intenciiama i ak-centima.

Sto le to raslojavajuie proZimanje duZe, Stojg -

gjirye obuhvaien Siri dru5tveni krug, Sto je,dakle, bitnija dmitvena snaga koja raslojava je-zik, o5triji s_u i trajniji ti tragovi, te lingvistidirepromene bsobina jezika (lingvisiidkih simbo"la), kojeostaiu u njemu kao rezultat delovania te sile -od postojanih (i prema tome, druStvenih) seman-tidkih-nijansi_ d_o pravih dijalekatskih obeleZja (fo-netskih, morfolo5kih i dr.), na osnovu koiih sevei moZe govoriti o posebnom dru5tvenom dija-lektu.

_

Usled delovanja svih tih sila raslojavanja, rrjeziku ne ostaju nikakve neutralne, "nidije"- redii oblici: ispostavlja 'se da je jezik sav razfrabljen,

proZet intencijama, sav u akcentima. Za svest koiau njemu iivi, jezik nije apstraktni sistem norm-a-tivnih oblika, on je konkretno govorno raznolikomiSljenje o svetu. U ,svakoj redi oseia se mirisprofesije, Lanra, pravca, partirje, odredenog dela,odredenog doveka, pokoljenja, uzrasta, dana-, tasa.Svaka red miri5e na liontekst ,i kontekste, u ko-jima je Zivela svojim druitveno napetim Zivotom;sve redi i svi oblici naselieni su intenciiama. Uredi su neizbeZni ]svojau onda kada je govornik ispuni svo-

ilIrrl1liilrrl{r

jom intencijom, svojim akcentom, kadl ovladajom intencijom, svojim akcentom, kada ovladanjome, prikljudi je svojoj smisaonoj i ekspresiv-noj usmerenosti. Do tog trenutka prisvajanja rednoj usmerenosti. Do tog trenutka prisvajniie u neutralnom i bezlidnom jeziku (ji:r govor-

50II

nik ne uzima red iz rednika!), vei u tudim ustima,u tudim kontekstima, u sluZbi tualih intencija:odatle je i prinuden da je uzme i usvoji. Pri tomprisvajanju, tom uzirmanju u vlasnil5tvo, ne preda-ju se svakome sve redi sa jednakom lakodom:mnoge se 'tome upotlro suprotstavljaju, d,rugeostaju tutle, imaju prizvuk tucleg u ustima ono-ga ko ih prisvaja i govori, ne rmogu da se asinni{i-raju u njegov kontekst .i ispadaju iz njega; onekao da same sebe, bez govonnikove volje, stavljaj;r-ru ,navodniilke. Jezilk nije ngutralna sredina ko.ialako i slobodno prelazii 'u govorrnikovo irr,tencio-nalno vlasnir5tvo; on je naseljen i prenasetrjen tu-dim intenciljarna. Ovladavanje nii,me, potdi'njava-nje jezika svojim intencijama i al..centima, za go-voreieg je teiak i sloZen proces.

Po5li smo od pretpostavke apstraktno-lingvi-stidkog (dijalekatskog) jedinstva knjiZevnog jezika.Ali upravo knjiZevni jezik nikako ,nije zatvorenidijalekt. Dakle, vei i izmedu knjiZevnog svakodnev-no-govornog i pisanog jezika moZe postoiati vi5e ilimanje o5tra granica. Razlike izmedu Zanrova de-sto se podudaraju sa dijalekatskim (na primer,uzvi5eni - crkvenoslovenski i trivijalni - govorniZanrovi XVIII veka); najzad, neki dijalekti mogubiti usvojeni u knjiZevnosti i time do izvesnemere prikljudeni knjiZevnom jeziku.

lllazeii u knjiZevnost, prikljudujuii se knjiZevnom jeziku, dijalekti na njegovom tlu, razumese, gube svoje svojstvo zatvorenih druStveno-jezid-kih sistema; deformi5u se i, u su5tini, prestajubiti ono Sto su kao dijalekti bili. Ali, s drugestrane, ti dijalekti, u.lazeci u knjiZevni jezik iduvajuii u njemu svoju jezidku dijalekatsku gip-kost, svoju inojezidnost, deformi5u i knjiZevni jezik- on takode prestaje da bude ono 5to je bio- zatvoreni drudtveno-jezidki sistem. KnjiZevni je-zik je veoma specifidna pojava, kao i, u korelacijis njim, jezidka svest knjiZevno obrazovanog dove-ka; u njemu intencionalna govorna raznolikost(koja postoji i u svakom Zivom zatvorenorn di-

REe u RoMANU 5l

jalektu) prelazi u vi6ejezidnost; to nije jezik *to je dijalog ibzikd.

Nacionalni knjiievni jezik naroda sa razvije-nom umetnidkom proznom kulturom, a naroditoromanesknom, sa bogatom i napetom verbalno--ideoloikom istoriiom, predstavlja, u su5tini, or-ganizovani mikroliosmoi ko;i odraizava makroko-smos ne samo nacionalne nego i evropske govorneraznolikosti. Jedinstvo knjiZevnog jezika nije je-dinstvo jednog zatvorenog sistema jezika, vei rsvo-jevrsno duboko jedinstvo

"jBzikd< koji su se do-dirnuli i uzajamno se spoznali (jedan od tih jezikaje pesnidki u uZem smislu). U tome je specifidnostmetodolo5kog problema knjiZevnog iezika.

Konkretna dru5tveno-ideolodka jezidka svest,postajuii stvaraladki aktivna, to jest knjiZevno--aktivna, zatite sebe kao okruZenu govornu razrto-lik_ost, a ne kao jedan jedinstveni ieosporni i ne-pobitni jezik. Knjiievno-aktivna jezidka ivest uveki svuda. (u

-svim nama dostupnim epohama knji-ievnosti) nalazi "jeziken, a ne-jezik. Ona se suoda-va s nuZnoiitu izbora jezika. Svakim svojim knji,

Zevno-verbalnim istupanjem ona se aktivno oii-jenti5e u gov,ornoj raznolikosti, zauzima u njemupoziciju, odabira

"jezili". Samo ako ostane x zat-vorenoj svakodnevici bez smisla i pisma, po stra-ni od svih puteva dru5tveno-ideolo5kog naslajanja,dovek moZe da ne oseia tu selektivnu jezidku de-latnost i moZe da podiva na jezidkoj neospornostii predodreclenosti svog jezrika.

[J stvari, i takav dovek nema posla sa jezikomnego sa iezicima, ali mesto svakog od tih jezikaje dvrsto i neosporno, prelaz iz jednog u drugipredodreden je i spontan, kao iz sobe u sobu. Oni,ti jezici, medusobno se ne sudaraju u njegovojsvesti, on ne poku5ava da ih dovede u uzajamniodnos, ne poku5ava da jedan od svojih jezikaposmatra odima drugog jezika.

O ROMANU

5352 O ROMANU

1

I nepismeni seliak, negde bogu za ledima,naivno zagnjuren u jod neuznemirenu, za njega ne-pokretnu svakodnevicu, Ziveo je u nekoliko je-zidkih sistema: bogu se molio na jednom jeziku(crkvenoslovenskom), pesme je pevao na drugom,u porodidnom Zivotu govorio na treiem, a podi-njuii da diktira pisaru molbu vlastima pokuiavaoje da progovori i na detvrtom (sluZbeno-pisarskom,"kancelarijskomu). Sve su to razliiiti jezici dak iu pogledu apstraktnih dru5tveno-dijalekatskih obe-leZja. Ali ti jezici nisu bili u dijaloikom odnosttu seljakovoj jezidkoj svesti; on je iz jednog u dru-gi prelazio nesvesno, automatski: svaki je bioneosporan na svom mestu, i mesto svakog jeneosporno. On joS nije umeo da jedan jezik (injernu odgovarajuii verbalni svet) pogleda odimadrugog jezika (svakodnevni jezik i svet svakodne-vice jezikom molitve ili pesme, ili obratno)8.

eim je zapodelo uzaiamno kritid,ko osvetlja-vanje jezika u svesti nadeg seljaka, d,im se poka-zalo da to nisu samo razni jezici nego su i govor-no raznoliki, da ideoloiki sistemi i pristupi svetu,neraskidivo povezani sa tim jez.icima, protivuredejedan drugome i nikako se jedan uz drugog nesmiruju - neospornost i predodredenost tih je-zika zavriavala se i podinjala je aktivna selektivnaorijentacija medu njima.

Jezik i sve,t molitve, jezik i svet pes'me, jeziflVedera je bila takva da podstakne apetit;mada on (Merdi- pnim. prqv') nije imao ni mrvu;;;it". I.iaireda ieitiva iaskoSno prigotovljena iii.t"s"" nlsluZena; najodabranije voie; najp-re-iivrsniia vina; dudesa od visprenosti, kujundZii-ske, u posudu zlatnom i srebrnom; gt'niari;slte',,

(i.t".lio- porculanu i staklariji;- bezbroj .wako'

iutin a"t"niiu ,u 6ula ukusa, hirisa i vida -'biii--J;ktj"Ei"i u sastav te gozbe' o, kakav,ie

Eiaolioiii" uii toi Merdl, kaLav velikan, kakat';;*A",i"ik:, kako' blagasloveno

.

obd'atren', da: m'Ltivi.

'pizautdu, - jednJm redi: kakav je to bio

bcgaiaS!! !o (Knj. 2, gl . XIDPodetak je parodijska stilizacija visokqg :p-

skos stila. Zatim slecl,i" ushiieno velidanje M-erdl-a,skri-veni tudi govor hora njegovih poklonika (istak-tr,rto poduladeliem). Poenia, koja

-razoblidava lice-

merje toga hoia, razotkriva stvarne osnove toga3 Vinaverov prevod errgleskc titule

".squit(

6564 O ROMANU REC U ROMANU

vrsta hibridne konstrukcije u obliku skrivenogtudes sovora. Zavisne sveie i veznici (poSto, jer,zatoi Sio, bez obzira na), sve logidke uvodne redi(zna(i, prema tome i sl.) gube iiirektnu autorskui"ten"i;it, zaudaraju na tu-ili jezik, postaju prela-maiuie il i dak potpuno Predmetne.

Ta motivaiija- je pbsebno karakteristitna zahu-oiittieki stil, u koii:m preovladava oblik- tutlggno"o." (odredenih lidirosti ili, de5ie, zajednice)'5" 5) okao Sto veliki polar puni vazduh na velikerazdiiine, svojom huliom i buk-ory, tako i onajsveti 6ganj 5t6 su ga potPalili eidkovi stade sveuis" irf,""i"uati vazduh^zafilusnim imenom: Merdl'fo i-e biio je na svim uJtima, ono je doprlo closvakog uha. \ikad, otkako je sveta i veka, nii 'j" bi6 nit' ie biti kao Sto- je gospodin Merdl'A kuo Sto ie vei redeno, niko nije imao pojm?Sta ie tai iospodin Merdl udinio, pa ipak, svakje ziao da-ie

-on naiveti, iovek koji se ikada po'

iavio na ovom Saru zemaljskomn (knj. 2, gl. XIII)'Epski, rhomerovski" uvod (parodijski,

-razLrm'ese), u-koji je umetnuto velidanje }lerdla od stranego-it" (skr[veni tudi govor na iudem jeziku). Dalieilede redi autora, ali ipak je govoru o tome dasa ie svako 7.nao (istaknuto podvladenjem) dat ob-iekiivni karakter. Kao da ni sam autor u to nesLlmnJa.

6) "Onaj preslavni mui,, onaj u\ras i dika na.

roda- svoga, "gbspodin Merdl, nastavio .le da gredesvoiom SleStavom putaniom. Vei se svenarodno,uct.lot iovek koii' ie drilrvu utinio divnu usluguda iz njega izvuie tolike novce' ne moZe - ta toiJ aop".iiti ne sme - cla ostane prost pudanin'Govorilo se kao sasvim pouzdano o baronstvu,ali se desto spominjalo i, veliko vlasteli'nstvoo,6(kni. 2, el . XXIV).'

" Ista le prividna saglasnost -sa -op5tim. pritvor-no ushiienim mnienjem o Merdlu. Svi epiteti

r Uporediti: groteskne Fscudomotivacije kod Gogolja'! Tj. da bude ,Pir(, nrsledni dlan Gornjeg doma (prim S'

\rinaYera).

Merdlu u prvoj redenici su epiteti javnog mnjenja,to jest skniveni tudi govor. Druga redenica - ;ysfse svenarodno zuckaloo itd. - dosledna je u na-gla5eno objektivnom stilu, ne kao subjektivnomiSljenje nego kao prizna'nje objektivne i potpunoneosporne dinjenice. Epitet 'koji je druStvu uii-nio divnu usluguu u potpunosti pripada ravni jav-nog mnjenja koje ponavlja zvanidne pohvale, alidopunska redenrica uz tu pohvalu: ,rda iz njega(druitva - M. B.) izr,rrde tolike novce( - jesurredi samog autora (poput citata stavljonog u za-gradu). Nastavak glavne redenice ponovo se nalaziu ravni javnog mnjenja. Tako se autorove razobli-davajuie redi uglavljuju u citat iz njavnog mnje-nja". Pred nama je tipidna hibridna konstrukcijau kojoj je direktan autorov govor u dopunskojredenici, dok je glavna - tudi govor. Glavna idopunska redenica izgradene su u razliditim smi-saonim i vrednosnim vidokruzima.

Citav taj deo romana dija se radnja odvijaoko Merdla i lica povezanih sa njrim, izraien jejezikom (tadnije jezicima) javnog, pritvornoushiienog mnjenja o njemu, pri dernu se parodij-ski stilizuje das svakodnevni jezik udvoridkog mon-denskog brbljanja, ias.uzvi5eni

.jezik sluZbenih iz-java i govora na banketima, das uzviSeni epskistil, das biblijski stil. Ta atmosfera oko Merdla, tojavno mnjenje o njemu i njegovim poduhvatima,obuzima i pozitivne iunake romana, narodito trez-venog Panksa, i prisiljava ga da uloZi sav imetak- svoj i male Dorit - u Merdlove sumnjive po-slove.

7) "Lekar se poduhvati da donese glas uHarlejstrit. Advokat ne be5e u stanju da, bez

oklevanja, natrag udari i da mami i zavodi porotuovLr, najprosveieniiu i najznamenitiju |to ju iean ikada na tim klupama video. Sa niorm - onto sme reii svome uienom prijateljtf - ne palenikakve prazne sofistitke ntudrolije, niti pak neka,

? Advokatu suprotne strane (prim. S. VimYera).

5

1I

6766 O ROMANU REC U ROMANU

esnafske visprenost i marifetluci lcoii su tako mui'no zloupotrebljavani. (Eto tim redima hteo je onda otpoEne svoju besedu.) I tako advokat rede daie i on poii s njim, pa ie da hoda gore-dole krajkuie dok mu prijatelj bude u kuiin (knj. 2, gl.xxv).

Ovo je jasno izrailena hibridna konstrukciiagde je u autorski (izve5tadki) govor - ,advokatne bbie u stanju da, bez oklevanja, udari natragi da mami i zavodi porotu . .. reie da ie i on pocis njim" itd. umetnut pripremljeni podetakadvokatove besecle, pni demu je ta beseda data katrrazvijeni epitet uz pravi objekat autorskog govora)porotu(. Red >porotu< ulazi kalio u kontekstizve5tadkog autorskog govora (u svojstvu neophod-ne dopune uz red uzavodiu), tako, istovremeno,i u kontekstu paroclijski stil izovanog advokatovoggovora. A sama autorova red

"zavodio podvlaiiparodidnost reprodukovanja advokatovog govora,diii se pnitvorni smisao svodi upravo na to da setako izvrsna porota ne moZe zavoditi.

8) "Iz toga je sledovalo ovo: gospoda Merdlje iena od mode i dobra vaspitanja; ona je pala,

kao irtva, u zantku jednog prostaka i varvarina.(Jer, utvrdeno je bilo ko ie i kakav je bio gospo-din Merdl, i to od pete pa do krune mu na glavi,utvrdeno onog dasa kada je ulvrdeno ko ie i itaje on dZepom i po dZepu.) I tako ditava klasanjena treba da je i na delu pomogne, ba5 uklasnom interesu svom( (knj. 2, gl. XXXIII).

Sl,idna hibridna konstrukcija, gde je atributjavnog mnjenja mondenskog kruga - ,Zrtva jed-nog prostaka i varvalinsll - spojen sa autorskimgovorom koji razoblidava pritvornost i koristolju-bivost javnog mnjenja.

Takav je ditav Dikensov roman. eitav njegovtekst, u su5tini, mogao bi se iSarati navodnicimate bi se tako istakla ostrvca razbacanog direktnogi distog autorskog govora, koja sa svih stranazapljuskuju talasi govorne raznolikosti. Ali to nebi bilo mognrino udiniti jer, kao 5to smo videli,

desto ista red, istovremeno, ulazi i u autorski i utucli govor.

-

Tutli govor - ispridan, imitiran, pokazan u od-reclenom svetlu, das rasporeden u kompaktnim ma-sama, das bez reda rasejan, mahom bezlidan(,op5te mnjenje", profesionalni i Zanrovski jezici)- nlede nije jasno gdyq,j-en od autorskog g6vora:granice su namerno kolebljive i dvosmislene, destose nalaze u jednoj sintaksidkoj celini, desto uprostoj redenici, a ponekad razgranidavaju glavnedelove redenice. Ova raznolika fura granicaria go-vora, jezika i vidokmga, jedan- ie oa su5tinsliihmomenata humonistidkog stila.

Humoristidki stil (engleskog tipa) zasniva se,prema tome, na- raslojenosti zajednidkog jezika ina- moguinosti da se, u veioj ili manjoj-meri, od-voje sv-oje intencij.e od njego-vih slojeva, da se terntencue sa sloJevma ne saglase potpuno. Osnovostila je upravo govorna raznolilcost, a ne jedinstvonormativnog zajednitkog iezika. Istina, ta govornaraznolikost ovde ne izlazi izvan granica lingvistiekijed.instvenoe (pg apstraktnim lezidkim obeleijima)knjiZevnog jezika, ne prelazi ovde u pravu-vi5e-jezidnost i usmerena je ka apstraktno-jezidkomshvatanju na nivou je4instvenog-jezika (to jest, ne3hryva znanje raznih jezika 1li dijalekaia). Aiijezidko razumevutje je apstraktni momenal kon-kretnog i aktivnog (dijaloiki pnisutnog) razumeva-nja Zive govorne raznolikosti, unete u roman iumetnidki organizovane u njemu.

Kod Dikensovih prethodnika, zadetnika engle-skog hgmoristidkog romana - kod Fildinga, Sito-Ieta i SJerng, nalazimo tu istu parodijski stiliza-c.ijq r-azlliitih slojeva i ianrwa knjiievnog

.iezika,ali je kod njih distanca izrazitija ne[o kod -bikensa,i_zoblidavanje je snaZnije (naiodito kod Sterna).Paro-dijsko-pred-metno opaZanje razliditih varijaniiknjiZevnog jezika prodire kod niih (narodito-kodSt"l"u) u -veoma duboke slojeve knjiZevno-ideo-lg$l.og mi5ljenja, pretvarajuii- se u parodiju lo-gidke i ekspresivne strukture svake ideoloilie (na-5*

68 O ROMANT] REC U ROMANU 69udne, moralno-retoridke, pesnidke) redi kao takve(gotovo sa radikalizmom kakav se sreie kod Rab-lea).

_ -

Veoma znadajnu ulogu u gradenju jezika kodFildinga, Smoleta i Sterna igra knjiZevna parodijau uZem smislu (ridardsonovskog romana kod prvedvojice, i gotovo svih savremenih vrsta romanakod Sterna). KnjiZevna parodija

.jo5 vi5e uda,ljavaautora od jezika, dini jo5 sloZenij,im njegov odnossa knjiZevnim jezicima svoga vremena na teritorijikoja pripada romanu. Dominantna u datoj eposi,romaneskna red se objektivizira i postaie sredinaprelamanja novih autorskih intencija.

Ova uloga knjiievne parodije na dominantnuvrstu romana u istoriji evropskog romana veomaje veli,ka. MoZe se reii da su najvainirii obrasci ivrste romana stvoreni u procesu parodijskog taza-ranja prethodnih svetova romana. Tako su postu-pali Servantes, Mendo'sa, Grimelshauzen, Rable, Le-saZ i dr.

Kod Rablea, dij,i je uticaj na svu romanesknuprozu, posebno na humoristidki roman, bio veomaveliki, parodijski odnos prema gotovo svim obli-cima ideoloike redi - filozofske, moralistidke, na-udne, retoridke, pesnidke - narodito prema pate-tidnim oblicima te redi (izmeilu patetike i laZi kodRablea je uvek znak jednakosti), i5ao je do paro-dije jezidkog mi5ljenja uop5te. Ovo Rableovo ru-ganje ljudskoj redi koja je postala lailjiva izra-Lava se, izmedu ostalog, u parodijskom razaranjusintaksird,ke konstrukcije, dovodenjem d,o apsurdanekih njenih logidkih i ekspresivno-akcenatskihmomenata (na pnimer, predikacija, tumadenja i sl.).Udaljavanje od jezika (njegovim sredstvima, ra-zume se), diskreditovanje svake direktne i nepo-sredne intencionalnosti i ekspresivnosti ("vaineromana iskuienja" desto se nalazi sub-jektivni proces borbe sa unutra5nje ubedljivomtudom redi i oslobotlenja od nje putem objekti-vizacije. Kao druga ilustracija ovde iskazanih mi-sli moZe posluZiti Droman vaspitanja", ali u njemu

5 Takav dijaloSki istraZivani umetnidki lik mudraca i uditeljabio je Sokrat kod Platona.

je proces izabirajuieg ideolo5kog nastajanja razvi-jen kao tema romana, dok u )romanu isku5enjansubjektivni proces samog autora ostaje izvan dela.

U tom pogledu izuzetno i narodito mesto zauzi-ma stvaraladtvo Dostojevskog. O5tro i napeto uza-jamno dejstvo sa tudom redi dato je u njegovimromanima dvojako. Prvo, u govorima lidnosti datje dubok i nezavr5en konflikt sa tudom redi uZivotnoj ravni ("red drugog o meni..), iivotnoetidkoj (sud drugog, priznavanje i nepriznavanjeod strane drugog) i, na kraju, u ideolo5koj ravni(pogledi junaka na svet kao nezavr5eni i nezavrSi-vi dijalog). Iskazi junaka Dostojevskog su arenabeskonadne borbe sa tudom redi u svim sferamaLivota i ideolo5kog stvarala5tva. Zato ti iskazimogu sluZiti kao bdlieni modeli za raznovrsneoblike preno5enja i uokviravanja tude redi. Drugo,i dela (romani) u celini, kao iskazi njihovog auto-ra, isto tako su beskonadni, unutra5ije beikrajnidijalozi izmedu junaka (kao otelotvorenih gledi5ta)i izmeclu autora i junaka; re6 junaka nije potpunopobedena i ostaje slobodna i otvorena -(kao i redslmog autora). Isku5enja junaka i njihove redi,siiejno zavr5ena, u romanima Dostojevskog osta-ju unutra5nje nezavr5ena i nere5enao.

U sferi etidkog i pravnog mi5ljenja i rediodigledan je ogroman znataj teme -doveka kojigovori. eovek koji govori i njegova red ovde suosnovni predmet mi5ljenja i govora. Sve bitnekategorije etiikog i pravnog mi5ljenja i oceneodnose se upravo na govornika kao takvog: sa-ygst- (1glas savestiunutraSnja red.,), kajanje(slobodno dovekovo priznanje), - istina i lai:i od-govornost, pravna sposobnost, pravo glasa i dr.

t Videti naiu knjigu llpo6,rallrr rBopqecrBa d,ocrrencxoro, A.,,npn6oit", 1929 (u drugom i trciem izdanju Ilpo6aeuu noerrrKndocroercxoro,,,Coaercxuii nucarels", 1963; l\4. Xrl. loxecmeulrar ^nre,parypa, 1972.). U knjizi su date sti lske analize iskaza junaka, kojeotkrivaju razlidite oblike preno5enja i kontekstualnog uokvirivania.(Problemi poetike Dostojq,skog, prev. Milica Nikoli i,

"Nolit

112

Samostalna, odgovorna i delotvorna red jestebitna odlika etitkog, pravnog i politidkog doveka.Pozivanje na tu red, njeno provociranje, njenotumadenje i ocenjivanje, -utvrdivanje granica i ob'lika njene delotvornosti (graclanska i politidka pra-va), suprotstavljanje razliditih sloboda i redi -svi ti dinovi u etidkoj i pravnoj sferi imaju ogrom-nu specifidnu teZinu. Dovoljno je ukazati, u spe-cijalistidko-pravnoj sferi, na ulogu oformljenja,analize i tumadenja svedodenja, izjava, ugovora,raznih dokumenata i drugih oblika tucleg iskazi-vanja (naposletku, tumadenja zakona).

Sve to valja prouditi. Razradivana je pravnid-ka (i etidka) tehnika bavljenja tudom redi, utvr-divanja njene autentidnosti, stepena verodostoj-nosti i sl. (na primer, tehnika beleZnidkog radai dr.). Ali problemi vezani za kompozicione, stil-ske, semantiike i druge nadine oformljenja nisupostavljeni.

Problem priznanja u sudsko-istrainom postup-ktr (nadin njegovog iznudivanja i izazivanja) ob'jaSnjavan je samo u pravnoj, etidkoj i psiholo5kojiavnl. Najdublje osnove za postavku toga probte-ma u ravni filozofije jezika (redi) daje Dostojevski(problem autentidne misli, autentidne Zelje, auten'tidnog motiva - na primer, kod Ivana Karama'zova - i njihovog verbalnog otkrivanja; ulogadrugog; problem istrage itd.).

eovek ko;ji govori i njegova red kao ,predmetmi5ljenja i govora u etidkoj i pravnoj sferi raz-matra.iu S, naravno, samo u pravcu struenoginteresclvanja tih sfera. Tim strudnim intereso-vanjima i orijentacijama potiinjeni su i svi na-iini preno5enja, oblikovanja i uokvirivanja tuderedi.

-Elementi umetnidkog prikazivanja tude redi

moguini su, ipak, i ovde, narodito -u etidkoj sferi:

na primer, prikazivanje borbe glasa savesti sadrugim dovekovim glasovima, unutra5nja dijalo-gidnbst pokajanja i sl. Umetnidko'prozni romane-skni element u etidkim raspravama, a naroditou ispovestima, moie biti veoma znadajan: na pri-

REE U ROMANU 113

mer, kod Epikteta, Marka Aurelija, Avgustina, Pet-rarke, prisutni su za(eci >romana iskuSenja< i)romana vaspitanja".

JoS je znadajniji uticaj na5e teme u sferiverskog miSljenja i redi (mitoloikog, mistidnog,magijskog). Glavni predmet te misli je biie kojegovori: boZanstvo, demon, predskazivad, prorok.IVlitolo5ko miSljenje uopSte ne poznaje mrtve inemuSte stvari. Pogadanje volje boZanstva, demo-na (dobrog iti zlog), tumadenje znakova gnevaili naklonosti, predznaka i znakova, najzad, pre-nodenje i tumadenje direktnih redi boZanstva (ot-krovenje), niegovih proroka, svetaca, predskaziva-da - uop5te preno5enje i tumadenje redi boZanskognadahnuia (za razliku od profane) - sve su tovazl*i dinovi verskog miSljenja i redi. Svi verskisistemi, dak i primitivni, imaju ogroman speci-jalni metodolo5ki aparat za preno5enje i tumadenjerazliditih vidova boZanske redi (hermeneutika).

Ne5to drugadije je u naudnoj misli. Ovde jespecifidna teiina teme redi relativno mala. Mate-matidke i prirodne nauke uop5te ne poznaju redkao pnedmet svoje orijentacije. U procesu naui-nog rada, naravno, mora se imati posla sa tudomredi - sa radovima prethodnika, rnidljenjern kri'tidara, javnim mnjenjem i sl.; mora se imati po-sla sa razliditim oblicima preno5enja i tumadenjatude redi - borba sa autoritarnom redi, prevla-davanje uticaja, polemika, pozivanje i navodenjei sl. - ali sve to ostaje u procesu rada i ne tidese predmetnog sadrZaja nauke u diji sastav do-vek koji govori i njegova red, razume Se, neulaze. Citav metodolo5ki aparat matematidkih iprirodnih nauka usmeren je na savladivanj e stvar-flog, bezglasnog predmeta koji se ne otkriva uredi, koji o sebi niita ne saopStava. Spoznaja ovdenije povezana sa primanjem i tumadenjem redi iliznakova samog spoznavanja predmeta.

U humanitarnim naukama, za razliku od pri-rodnih i matematidkih, nastaje specifidan zadatakponovnog stvaranja, prenodenja i ttrmadenja tuttihE

O ROMANU

115

f l , ' iII

REC U ROMANU

iI

II

Iii

l l4 o ROMANU

redi (na primer, problem izvora u metodologijiistorijskih disciplina). U filolo5kim disciplinamadovek koji govori i njegova red su osnovni p'red-met spoznaje.

Filologija ima specifidne ciljeve i pristupesvom predmetu - doveku koji govori i njegovojredi - koji odrecluju sve oblike preno5enja i pri-kazivanja tude redi (na primer, red kao predmetistorije jezika). Ipak, u oblasti humanitarnih nauka(i u oblasti filologije u uZem ,smislu) moguian

.iedvojak pristup tudoj reti kao predmetu spoznaje.

Red se moZe doZivljavati potpuno predmetno(u suitini, kao stvar). Tako je u veiini lingvistid-kih disciplina. U takvoj predmetnoj redi je i smi-sao postvaren: nemogui mu je dijaloiki pristupkoji je imanentan svakom dubokom i aktualnomrazumevanju. Zato je ovde razLrmevanje apst,rak-tno: ono se potpuno udaljava od Zivog i,deoloikogznadenja redi - od niene istinitosti i laii, zna-dajnosti ili ni'Stavnosti, lepote ili r.uZnoie. Spozna-ja takve predmetne, postvarene redi lir3ena je sva-kog dijaloSkog prodiranja u spoznajni smiisao, satakvom redi,u se ne moZe ni razsovarati.

Medutim, u filologiji je dijaioSko pronicanjeobavezno, jer bez njega nije moguino bilo kakvoshvatanje: ono razotkriva nove momente u redi(smisaone u Sirem smislu), koji se, buduii otkri-veni dijaloSkim putem, kasnije postvarr-rju. Sva-kom napretku nauke o redi prethodi njena ,geni-jalna etapa" - izoitren dijaloiki odnos premareii, odnos koji otkriva njene nove strane.

Neophodan je upravo takav pristup, konkret-niji, koji se ne odvaja od aktualnog ideolo5kogznadenja redi i koji povezuje predmetnost shva-tanja sa njenom dijaloSkom Zivo5iu i produblje-noSiu. U oblasti poetike, istorije knjiZevnosti (uop-Ste u istoriji ideologije), a takode, u znatnoj meri,i u filozofiji redi, drugadiji pristup nije ni mo-guian: najsuvlji i najplii i pozitir"izam u tim ob-lastima ne moZe neutralno tretirati red kao stvari ovde je prisiljen da progovori ne samo o redi

nego i s njom, da bi prodro u njen ideolo5kismisao dostupan samo dijalo5kom razumevanjukoje ukljuduje ocenu i odgovor. Oblici preno5enjai interpretacije, koji ostvaruju takvo njeno dija-lo5ko razumevanje uz dubinu i Zivost tog razume-vanja, mogu se u znatnoj meri pribliZavati umet-nidko-proznom dvoglasnom prikazivanju tude redi.Mora se primetiti da i roman u sebe ukljudujemomenat spoznavanja tude redi koju prikazuje.

Najzad, nekoliko redi o znadaiu na5e temeu retoridkim ianrovima. eovek koji goyori i nje-gova red neosporno su jedan od vainiiih pred-meta retoridkog govora (i sve ostale teme, takode,ovde su neizbeZno praiene temom redi). Retorid-ka red, na primer, u sudskom besedniStvu optu-Zuje ili brani okrivljenog, govoreieg, oslanja sepri tom na njegove redi tumadeii ih, polemi5e sanjima, stvaraladki vaspostavlja moguinu red optu-Lenog ili Stiienika (takvo slobodno stvaranje ne-izgovorenih redi, ponekad ditavih govora -

"kakobi mogao govoriti" ili "kako bi rekaou optuZeni

- najrasprostranjeniji je nadin antidke retorike),trudi se da predvidi njegove moguine prigovore,prenosi i suodava redi svedoka i sl. Red u poli-tidkom besedni5tlrr podrZava, na primer, nekukandidaturu, opisuje liinost kandidata, izlaie i bra-ni njegovo glediSte, njegove verbalne predloge, ili,g drugom sluiaju, ona protestuje protiv neke od-luke, zakona,, naredenja, izjave, ,istupanja, to jestprotiv

_odrettenih verbalnih iskaza prema kojimaje dijaloSki orijentisana.Publicistidka red se takode bavi rediu i do-

vekom kao nosiocem redi: ona kritikuje govor,dlana\, glediSte, polemiie, demaskira, podJmevase itd. Ako analizira postupak, ona otkr.iva nje-gove verbalne motive, gledi5te koje mu leZi - uosnovi, verbalno ga oblikuje u skladu sa odgo-varajuiim nagla5avanjem ironidnim, ljutitimi sl. To, naravno, ne znadi da retorika zbog redizaboravlja delo, postupak, vanknjiZevnu stvarnost.Ali ona se bavi dru5tvenim dovekom diji je svaki8*

1 1 6 O ROMANI I

su5tinski din ideolo5ki osmiSljen redju ili je di-rektno otelovlien u redi.

Znataj tuhe redi kao predmeta u retorici jetoliko veliki da red desto podinje da zaklanjai zamenjuje strrarnost; pri tome se i sama red su-iava i gubi dubinu. Retorika se desto ogranidavana distd jezidke pobede nad redju; u tori sludajuona se izopadava u formalistidku verbalnu igru.Ali, ponavLjamo, odvajanje redi od stvarnosti po-gubno je za samu red.: ona vene, gubi smi,saonudubinu i pokretljivost, sposobnost da proSiruje iobnavlja svoj smisao u novim Zivim kontekstimai, u su5tini, umire kao red, jer znadeia red Zivivan ,sebe, to jest od svoje orijentisanosti premanapolje. Ipak, izuzetna usredsredenost na tudured kao predmet sama po sebi joi ne pretpostavljatakvo odvajanje redi od stvarnosti.

Retoridki Zanrovi poznaju najraznovrsnije ob-like preno5enja tude redi, i to u veiini sludajevanapeto dijalogizovane. Retorika se Siroko koristinaglim pomeranjem nagla5enosti prenesenih redi(desto do potpunog unakaZenja) pornoiu odgova-rajuieg'uokvirivanja kontekstom. Retoriiki Za,n-rovi str izuzetno zahvalan materijal za izudavanjerazliditih oblika prenodenja tudega govora, razliditih nadina njegovog oblikovanja i uokvirivanja.Na tlu retorike moguino je i umetnidko-proznoprikazivanje doveka koji govori i njegove redi -ali retoridka dvoglasnost takvih slika retko jeduboka: ona svojim korenima ne seZe u dijalo-gidnost samoga jezika koji nastaje, ona se ne gra-di na su5tinskoj govornoj raznolikosti nego na raz-noglasju, ona je u veiini sludajeva apstraktna ipodatna iscrpnom formalno-logidkom razgranida-vanju i razdvajanju glasova. Zato se mora govo-riti o posebnoj retoridkoj dvoglasnosti razliditojod prave umetnidko-prozne ili, drugim redima -o dvoglasnom retoridkom preno5enju tude redi (ma-kar mu i ne bili strani umetnidki momenti), zarazliku od dvoglasnog prikazivonja u romanu sorijentacijom na sliktt jezika.

REC U ROMANII 117Takav je znadai teme o doveku koji govori

i njegovoj redi u svim oblastima svakodnevice i uverbalno-ideoloikom Zivotu. Na osnovu redenogmoZe se utvrditi da je u sastavu gotovo svakog is-kaza druStvenog doveka - od kratke replike sva-kodnevnog dijaloga do velikih verbalno-ideoloikihdela (kniiZevnih, naudnih i drugih) - prisutan zna-dajan udeo shvaienih tuclih redi u otkrivenom iliskrivenom obliku, prenetih na ovaj ili onaj na-din. Na tlu gotovo svakog iskaza nastaje napetouzajamno dejstvo i borba svoje i tude redi, pro-ces njihovog razgranidavanja ili njihovog dijalo5-kog uzajamnog osvetljavanja. Iskaz je na taj na-din mnogc.r sloZeniji i dinamidniji organizam negoSto izgleda kada se uzmu u obzir samo njegovapredmetna orijentacija i direktna jednoglasna eks-presivnost.

einjenica da je sama red jedan od glavnihpredmeta ljudskoga govora, do sada nije bila udovoljnoj meri uzimana u obzir i oggnjivarra unjenom punom nadelnom znadenju. Nije bilo 5i-rokog filozofskog obuhvatanja svih pojava kojetu spadaju. Nije bila shvaiena specifidnost ovogpredmeta govora, koji zahteva preno5enje i repro-dukciju same tude redi: o tudoj redi moZe segovoriti samo pomoiu - opet, tude redi, dodu5e,unoseii u niu svoje intencije i osvetljavajuii jena svoj nadin kontekstom. Govoriti o redi kaoo svakom drugom predmetu, to

.iest tematski, bezdijalogizovanog preno5enja, moZe se samo ondakada je ta red disto predmetna, postvarena; takose moZe govoriti, na primer, o redi u gramaticigde nas upravo interesuie mrtav predmetni omo-tad redi.

Svi raznovrsni oblici dijalo5kog prenoSenjatude redi, stvoreni u svakodnevnom Zivotu i ideo-lo5kom vanumetnidkom opStenju, u romanu sedvojako koriste. Prvo, svi ti oblici dati su i ob"navljaju se u svakodnevnim i ideolo5kim iskazimalikova romana, a takode i u uvedenim Zanrovima- u dnevnicima, ispovestima, publicistidkim dlan-

118 O ROI\'IANU

cima i sl. Drugo, svi oblici dijalogizovanog pre-no5enja tude redi mogu biti i neposredno potdi-njeni zadacima umetnidkog prikazivanja dovekakoji govori njegove redi ori.ientisane na slikuiezika, pri tom su podvrgnuti odredenom umetnid-kom preoblikovanju.

U demu je osnovna razlika izmedu svih tihvanumetnidkih oblika preno5enja tucte redi i nje-nog umetnidkog prikazivanja u romanu?

Srri ti oblici, dak i tamo gde se najviSe pri-bliZavaju umetnidkom prikazivanju, kao, na pri-mer, u nekirn retoridkim clvoglasnim Zanrovima(parodijskim stilizacijama), orifentisani su na is-kazivanje individualnog 6oveka. To su praktidnozainteresovana prenodenja pojedinadnih tuclih iska-za koji se u najboljem sludajtt uzdiLu do uop5tava-nja iskaza u tudi govorni manir kao dru5tveno-tipi-dan ili karakteristidan. Usredsredeni na preno5enjeiskaza (makar i slobodno i stvaraladko prenoie-nje), ti oblici ne teLe da u iskazima vide ,i udvrstesliku dru5tvenog jezika koji se ostvaruje u njimaali se u niima ne iscrpl.juje; pri tom upravo slikua ne pozitivnu empiriju toga jezika. U autentid-nom romanu iza svakog iskaza oseia se stihijadru5tvenih jezika sa njihovom unutra5njom logi-kom i unutra5njom nuZno5iu. Slika ovde ne otkri-va samo stvarnost nego i moguinost datog jezika,njegove, da tako kaZemo, idealne granice i njegovtotalni celoviti smisao, njegovu istinu i njegovuogranidenost.

Zato dvoglasnost u romanu, za razliku odretoridkih i drugih formi, uvek teZi dvojezidnostikao svojo.i granici. Zato ta clvoglasnost ne moiebiti razvi-iena ni u logidkc protivurednosti, ni udisto dramske suprotnosti. Time se defini5e osobe-nost romanesknih dijaloga koji teZe granici uza-jamnog nerazumevan.ja ljudi koii govore razlititintlezlcLtna,.

Mora se jo5 jednom istaii da pod dru5tvenimiezikom ne razumemo sveukupnost lingvistidkihoheleZja l

tzr120 O RO]\iANU REE U ROMANUlinske kulture 20-30-ih godina, vaspitane na fran'cuskoj knjiZevnosti, tucloj lalin5tini i nemadkojnauci, i svet intelektualaca-neplemiia 50-ih godina,gde su ton davali bogoslovi i lekari vaspitani nalatin5tini i nemadkoi nauci. Tvrdo latinskonema-dko izgovaranje redi- ,'principi., pobedilo je u ru-skom jeziku. Ali i naiin na koji Kuk5ina u,potreib-ljava, redi, umesto

"6ovekn ona kaie ogospodin..,udv,rstio ,se u trivijalnim i sr-ednjirn rianrovi'maknjiZevnog jezika.

Takva spoljainja i neposredna zapalanja oso-benosti jezika junaka karakteristidna su za roma-neskni ianr, ali, naravno, ne grade sliku jezikau romanu. Ta zapalanja su potpuno predmetna:autorova red samo spolja dotide ocenjivani jezikkao stvar, ovde nema unutra5nje dijalogidnostikarakteristidne za sliku jezika. Autentidna slika je-zika uvek ima dijalogizovane dvoglasne i dvojezid-ne konture (na primer, zone junaka, o kojima smogovorili u prethodnoj glavi).

U stvaranju slike jezika pn'ostepeni znadaj imauloga konteksta koji uokvirava prikazivani govor.Okvirni kontekst kao skulptorovo dleto brusi gra-nice tudega govora i iz neobradene empirije go-vornog Zivota iseca sliku iezika; unutra5nju ori-jentaciju samog prikazivanog jezika on sliva i spajasa njegovim spolja5njim predmetnim atributima.Autorova red, dok prikazuje i uokviruje tucli go-vor, otvara tom gorzoru perspektivu, rasporedujesvetlost i senke, stvara situaciiu i sve uslove zarrjegovo zvudenje, najz.ad, ulazi u njega i unosisvoje akcente i svoje izraze, stvara mu pozadinukoja ga dijalogizuje.

Zahvaljuiuii sposobnosti iezika koji prikazujedrugi jezik da istovremeno zvudi i van njega i unjemu, da govori o njemu i istovremeno na njemui sa njime, i, s druge strane, sposobnosti prika-zanog iezika da istovremeno sluZi kao predmet pri-kazivan.ja i da sam govori - zahvaljujuii toj spo-sobnosti i mogu biti stvorene specifidne romaneskneslike jezika. 7.ato za okvirni autorski kontekst pri-

kazivani jezik najmanje moie biti stvar, predmetgovora koji je bez glasa i bez odziva i koji ostajevan njega kao i svaki drugi predmet govora.

Svi nadini stvaranja slike jezika u romanumogu biti svedeni na tri osnovne kategorije: 1) hib-ridi"zacija, 2) medusobni dijalo5ki odnoi jezika i3) disti dijalozi.

Ove tri kategorije postupaka mogu se razdvo-jiti samo teorijski jer se neraskidivo upliiu u je-dinstvenu umetnidku potku slike.

Sta je hibridizacija? To je me5anje dva dru5-tvena jezika u granicama jednog iskaza, u arenitog iskaza susret dve razlidite jezidke svesti, raz-dvojene epohom ili dru5tvenom diferencijacijom( i l i i j e d n i m i d r u g i m ) .

Takvo me5anje dva jezika u granicama jednogiskaza u romanu jeste sradunati umetnidki postu-pak (tadnije sistem postupaka). Ali nenamerna, ne-svesna hibridizacija jedan je od najznadajnijihmodusa istorijskog Zivota i nastajanja jezika. MoZese otvoreno reii da se jezik i jezici istorijski me-njaju uglavnom putem hibridizacije, me5anjem raz-liditih

"jezika" koji postoje paralelno u granicamajednog dijalekta, jednog nacionalnog jezika, jednegrane, jedne grupe razliditih grana i razliditih gru-pd, kako u istorijskoj tako i u paleontolo5kojpro5losti jezika, pri demu kao krater za meianjeuvek sluZi iskazT.

Umetnidka slika jezika po samoj svojoj suitini mora biti (namerni) jezidki hibrid: ovde su oba-vezno prisutne dve jezidke svesti - prikazana, iona Sto prikazuje, koja pripada drugom jezidkomsistemu. Jer ako nema te druge svesti koja pri-kazuje, ako nema druge prikazivadke jezidke slo-bode, onda pred nama nije slika jezika, vei jedno-stavno obrazac tucteg jezika, pravi ili laZni.

Slika jezika kao namerni hibrid pre svega jesvesni hibrid (za razliku od istorijskog, organskog

? Takvi istorijski nesvesni hibridi su kao hibridi dvojezidni,ali su, nararmo, jednoglasni. Za sistem knjiZevnog jezika znadaina iepoluorganska, polunamerna hibridizacija.

fil/iirili/I

'i'll/lr

/ '

122 O ROMANU

n*{ff-;fiTffi,l*rq*'}i'ffiDalje, u n:

::i,,1 :"" ;";'o,Xli'"uffT"j,.t5'ilm, hibricl u ne me.ift [il; r T91,1y: iia ii"i,',i,i,o"l;; " (korelati dvaindiviJuari;,,"*f,i 3, n'ji:i*:ffi jT.#;xfi "'t 1X'f"" t+* ;i;*S+tf*,,:1rc n+na,tom prikazaril:'1':?:ii,ilH: * tr:, p'it",u,i" jue ionk retni po'oatom jeziku, L'^t ""tti1.t. ";;;,|;tlcka

svest mora

i, g ""_,"ore ;i, ; ii# " il" j::*",t, #ii? :':"?3;'xa f :flif;iifir,#iart H#:r ,:i?,,.gp:#ib};"ff "?1-'^ t*t"idual ni monii{41 ti r ;:#T;*r,'"f #.{ tfi** *i+t* ;Sr,Xi";il:"l,iiT,iTill:'r", i".ii." 'f if "n3'' neopho-zrra prepriiu se .l:l:i l"li"i--.J-;: ?J,|??]l"o?j-**at*;l,#'*'*#wffii{i#i*.f:#I'f.i',1iil'i"#f T"['oi:''l'T'-#;u*:t;ff"tii; "or ilj tr, : "ii:*"ild*"m +,'.6 ; t" *:svesno ,i"iJ i-a,l,T"ljkff Jil;;jp ,3;?tj: T",r " ?j'T ;.T, liil l"?;,11, ;;f *Hffi ,,1,.t11.,f,f;

,"**#;.1::,u:t,?1t""##:";u.ou,,,or, tipovi - kao u stirizacijarna

rika, obere ,iu ,x:?,,;;;^:'a, koriko

"", ;:svega, sukobliavai" ,gi"Jistu

,ujir.nu u tim obli_i;f{i frti!., j "^, I "#:iii; ffi :*li:i r' i u'i a . - lfi i.t, o ;iilt tt " t ) v e c'k "t k;;'t';,r, " " li -9,,?i; )l,'t;' r rf#,"t,of#r??"],id"olf5:fu,"Tl",ke'lhib,ridu::i?ifriliJ,,11i*,,.":-#:*,1{:?ifi:'*}}:;1"",''T"", riiTf "TJ " . i -':o''" t' iu'r.i u n';?. . Mo ra se, i pa k,1ina jeziikln i".-i:..T?,i""?"Xn ;"',ljtiH' d;:ictrma istoriiski veoma pjoi,;;; b.Jm"nit" u novimpogledima na svet,,.,ouim-,.in*irl!r,ii*

oblicimaoverbalne spoznaje sveta..Lramerni

,T:L"i hibrid je neizbeZno unu_llSi?jio1t,,i"?li.""X=(^.u,rir,i#o,.gunskogrribri_il;i::**l";#.}n:tl}T*Iif,*,ffi **#i

" a io i a

" iiio_t;,,?j l,'t?:,,:t?,X ifi lil l"*m:

" ",xii =r"i:H".'i lt ! iff i* ul, i.'L; n o",

Iogizovani hibrid'.imu- poiprno ;#l?,Hfrj,"tli-sfc_Ku strukturu: u njemu ;, ; ;i;.rskaza spojena au1, !,31"n"irri""jliil.,XT?#offisjpJ,f" ry.oguinog dijatoga. ,r;;;", ,;,reptike nikada r" :", Tu;" a,

-f.r?;^;fflT,H:r#li::?ili, se u zavr5ene. iskaie, ali ,iJili,oollcr jasno se nadvosrainog,,g,;a1t{"8":1nf'".}i,l"i":i-"t*im esan je ra z novrsnih_.' i n tu Liieiljr' ""ur iii*r J;Jff riju raznim jezidkim. sisternima tiiuJ"Sro moZe bitirT #-^"T i'Ji

"l' 1 :'f t - t n"go, p iu-uo s paj an j e d va

;,[,,rlli':n:*ti.i:i*':1.,'.':ia?ffi '*."+f lxi:iig. 1",.1ri";;#ffi jli ir;{"? it ; :;nf",*,l g:.rrcrra rskaza u iedan iskaz. sintu[itr.l.fi;:::;_:?jX jI

124 O ROMANU REC. U ROI\{ANU 125

koja prikazuje (to jest, jezidka svest stilizatora)i ona koja je prikazana, stilizorzana. Stilizacija seod neposrednog stila razlikuje upravo po tom pri-sustvu jezidke svesti (savremenog stilizatora i nje-govog auditorijuma) u dijem se svetlu vaspostav-lju stilizovani stil, na dijoj pozadini on dobijanovi smisao i znadenje.

Ova druga jezidka svest stilizatora i njegovihsavremenika radi u materijalu stilizovanog jezika;neposredno o predmetu stilizator govori samo natom, njemu tudem stilizovanom jeziku. Ali samtaj stilizovani jezik prikazan je u svetlu savremenejezidke svesti stilizatora. Savremeni jezik baca od-redenu svetlost na stilizovani jezik: iedne momen-te izdvaja, druge ostavlja u senci, stvara posebnuakcentuaciju njegovih momenata kao momenatajezika, stvara odredene rezonance stilizovanog je-zika, i savremene jezidke svesti, ukratko, stvaraslobodnu sliku tudeg jezi'ka, koja ne izraiava samostilizovanu nego i stilizatorsku jezidku i umetni-dku slobodu.

Takva je stilizacija. Drugi, njoj najbliZi tipuzajamnog osrretljavan ja je variiacija. Prilikom sti-lizovanja, jezidka svest autora radi iskljudivo smaterijalom stilizovanog jezika: ona osvetljava tajstilizovani jezik, u njega unosi svoje inojezidkeinterese, ali ne i poseban inojezidki savremenimaterijal. Stilizacija kao takva mora biti doslednado kraja. Ako savremeni jezidki materijal (red, ob-lik, obrt i sl.) prodre u stilizaciju - onda je tonjen nedostatak, gre5ka: anahronizam, rnoderni-zam.

Ali takva nedoslednost moZe postati namernai organizovana: stilizujuca jezidka svest moie nesamo da osvetljava stilizovani jezik nego i samada dobije red i dodaje svoj tematski i jezidki ma-terijal stilizovanom jeziku. U tom sludaju prednarna vi5e nije stilizacija, nego varijacija (kojadesto prelazi u hibridizaciju).

Varijacija slobodno unosi tudi jezidki mate-rijal u savremene teme, spaja stil izovani svet sa

namernih hibrida prekinuta je dvema individuali-zovanim jezidkim slobodama.

SaZimaiuii karakteristiku romanesknos hibri-da, moZemo reii: za razliku od nejasnog rie5anjajezika u Zivim iskazima na jeziku koji istorijskinastaje (u stvari, svaki iitti iskaz na ihtom iezikuje u manjoj ili veioj meri hibridan), romanesknihibrid je umetniiki organiaoyani sistent spajanjajefika, sistem diji je cilj da pomoiu jednog jezikaosvetli drugi jezik, da rnodelira Zivu sliku-drugogiezika.

Namerna umetnidki orilentisana hibridizaciiajedan je -od osnovnih postupaka gradenja slike j"e-

zika. Treba primetiti da se jezik koji- osvetljava(obifqo je to-sistem savremen6g knjiZ6vnog jezika)pri.t-rjbridizaciji sam u izvesnoj meri opre-dmeiujeu slike. Sto se u romanu Sire "i dublie^primeniu"iepostupak hibridizacije, i to ne sa jednim nego' savi5e jezika -: sqm jezik koji prikdzuje i osvetlja-va- postaje- obiektniji i pretvara se, na kraju,- uiedan od slika jezika u romanu. Klasidni primeri:Don Kihot, engleski humoristidki roman (fildine,Smolet, Stern) i nemadki romantidno-humoristidliiroman (Hipel i Zan Pol). U ovim sludaievimaobidno se_ opredmeiuju i sam proces pisanja ro-mana i lik romansijera (delimidno vei -u Don Ki-hotu, zatim kod Stenna, Hipela, Zana Pala).

Od hibridizacije u pravom smislu razlikujes9 u-nu!r-a5-nje-dijalogizovano uzajamno osvetljava-nje jezidkih sistema u celini. Ovde vei nema ne-posrednog me5anja dva jezika u granicama jednogiskaza - ovde le u iskazu aktualizovan iedan ie*-zik,.ali on je dat V svetlu drugog jezika. faj dnigijezik se ne aktualizuje i ostaje van iskaza

Najk.arqkte-ristidnija i najjasnija forma takvogunutraSnje-dijalogizovanog uzajamnog osvetljava--n]a JezrKa Je sl t t rcact la.

Svaka prava stil izacija je, kao Sto je vei re-deno, umetnidko prikazivanje tueleg jezidkog stila,umetnidka slika tucleg iezilia. U njoj su obiveznoprisutne dve individualizovane iezidke svesti: ona

126 o ROMANU

svetom savremene svesti, stavlja stilizovani jezik,proveravajuii ga, u nove i za njega samog ne-moguine situacije.

Znataj direktne stilizacije i varijacije u isto-riii romana je veoma velik, a zaostaje samo zaznadajem parodije. Na stilizacijama se proza udilaumetnidkom prikazivanju jezika, doduSe, jezikaformiranih i stilski oblikovanih (ili stilova nepo-sredno), a ne sirovih i desto jo5 samo potencijal-nih jezika Zive govorne raznolikosti (koji nastajui joS uvek su bez stila). Slika jezika koju stvarastilizacija je najmirniia i umetnidki zavriena slikakoja dozvoljava maksimum estetizma dostupnogromanesknoj prozi. Zato stt veliki majstori stili-zacije, kao Merime, Frans, Anri de Renije i drugi,bili

-

predstavnici estetizma Lr romanu (dostupnogovom ianrtt samo u uskim glanicama).

Zna(aj stilizacije u epohama nastajanja oslov-nih pravaca i stilskih linija Zanra romana posebnaie tema koiu iemo dotaii u poslednjem, istorij 'skom, poglavlju ovoga racla.

U lrrigom tipu irnutra5nje-dijalo5lcog uzajaur-noq osvetl=iavania iezika, intencije prikazivadkered-i nisu siglasne si intencijama prikazivane redi,odupiru im se, ne prikazuju stvarni predmetni svetpomoiu prikazanog jezika,. kao plodnog gledi5ta,nego putem njegovog razobliiavajuccg raT.atanJa.To je parodiislca stil izaciia.

-Ipak, takva parodijska stilizacija moZe stva-

rati sliku jezika i njemu odgovarajuieg sveta samopod uslovbm da ona ne predsta,vlja golo i povr-Sinsko razaranje tudeg jezika, kao u retoridkojparodiji. Da bi bila stvarna ! prodlktivna, paro-diia mora biti upravo parodijska stilizaciia, to jestmora uspostavljati parodirani jezik kao bitnu ce-linu koja poseduje svoju unutra5nju logiku i raz'otkriva poseban svet, neraskidivo povezan sa pa-rodiranim jezikom.

Izmedri stilizacije i parodije nalaze s, kaoizmedu krajnosti, najraznovrsniji oblici uzajamnoosvetljenih jezika i direktnih hibrida, odredeni naj-

REe U ROMANII lZ7

razliditijim uzajamnim odnosima jezidkih i govor-nih sloboda koje su se srele u granicama jednogiskaza. Borba koja se vodi u redi, stepen otporakoji parodirana red prui.a parodirajuioj, stepenoblikovanosti prikazanih dru5tvenih jezika i ste-peni njihove individualizacije prilikom prikaziva-nja, napokon, govo,rna raznolikost rkoia se na-lazi okolo i koja uvek sluZi kao dijalogizujuiapozadina i rezonator - stvaraju raznolikost- po-stupka prikazivanja tudeg iezika.

Uporedo sa hibridizacijom, dijaloiko suodava-nje distih jezika u romanu je moino sredstvo strra-ranja slika jezika. Dijalo5ko suodavanje jezika (a nesmislova u jeziku) ocrtava granice -jezika, stvaraoseiaj tih granica, navodi da se osete izraiainioblici jezika.

Sam dijalog u romanu, kao kompozicioni ob-lik, neraskidivo je povezan sa dijalbgom jEzikikoji zvude u hibi;dima i dijalogizriiue6i poiadiniromana. Zato je dijalog u romanu dijalog posebnevrste. On se pre svega, kako smo vei rekli, nemoZe istro5iti u siZejno-pragmatidkim dijalozimalidnosti u romanu. On je biemenit beskonadnomraznovrsnoSiu siZeino-pragmatidkih diialoikih sup,,rotstavljanja \oja- ga^ne-razreiavaju i ne -og,ga- razre,(iti, koja kao da samo ilustruju (kiojedan o4 moguinih) taj beskrajni dubinski diia-log jezika, odreden samim dru5tveno-ideolo5kimnastajanjem je-zika i d-ru5tva. Dijalog