b i l t e n - mfin.gov.rs strucna misljenja/bilten 5-2011_novo.pdf · [email protected]...

$: B I L T E N - mfin.gov.rs strucna misljenja/bilten 5-2011_novo.pdf · jasmina.knezevic@mfin.gov.rs Redakcija BILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa za primenu finansijskih propisa$
B I L T E N SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

5/maj 2011. godina LI

ISSN 0354-3242

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

BEOGRAD

Osniva~ i izdava~Ministarstvo finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20www.mfin.gov.rs

(Osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ naosnovu Sporazuma o prenosu osniva~kih prava

br. 651-01-1/2003)

Za izdava~adr Mirko Cvetkovi}, ministar finansija

Ure|iva~ki odborVuk \okovi}, mr Nata{a Kova~evi},

Vesna Hreqac-Ivanovi}, mr Jasmina Kneèvi}

Glavni urednikVuk \okovi}

dràvni sekretar

Urednik mr Jasmina Kneèvi}

[email protected]

RedakcijaBILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa

za primenu finansijskih propisaMinistarstvo finansija Republike Srbije

Kneza Milo{a 20, 11000 BeogradTel. 011/3642 659

Priprema i {tampa[tamparija Ministarstva finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20

Bilten izlazi mese~no.Copyright © 2003-2011 by Ministarstvo finansija Republike SrbijeSva prava zadràna.

S A D R @ A J

J A V N I P R I H O D I

POREZI

POREZ NA DODATU VREDNOST1. Poreski tretman uvoza motornog vozila za prevoz osoba obolelih

od multiple skleroze koji finansira Ambasada KraqevineNorve{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

2. Osnovica za obra~unavawe PDV na promet ~etiri „Milka“~okolade koje su zapakovane sa „Milka“ }ebetom i prodaju se kaojedinstven proizvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

3. Podela prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti u slu~ajunabavke dobara, odnosno primawa usluga da bi se izvr{io prometza koji postoji pravo na odbitak prethodnog poreza, kao i prometza koji ne postoji pravo na odbitak prethodnog poreza. . . . . . . . . . 14

4. Poreski tretman prometa dobara koji obveznik PDV vr{iRepubli~koj direkciji za robne rezerve na osnovu ugovora ozajmu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

5. Poreska stopa PDV na promet i uvoz albuma za samolepqivesli~ice i samolepqivih sli~ica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

6. Nastanak poreske obaveze po osnovu prometa usluge posredovawakod prometa gra|evinskog zemqi{ta, kao i obaveza lica kojevr{i promet predmetnih usluga, a koje je u prethodnih dvanaestmeseci ostvarilo ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara. . . . . . . 20

7. Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV – privrednogdru{tva za isporuku dobara i pru`awe usluga u slu~aju kada fizi~kolice zakqu~i ugovor o davawu u zakup zemqi{ta sa tim privrednimdru{tvom, pri ~emu je fizi~ko lice – zakupodavac istovremeno ijedan od osniva~a tog privrednog dru{tva, a gra|evinska dozvola zaizgradwu poslovnog objekta – gasne stanice na predmetnomzemqi{tu je izdata fizi~kom licu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

8. Poreski tretman iskazanog rashoda (kalo, rastur, kvar i lom). . 259. a) Poreski tretman investicionog ulagawa u poslovni prostor

u vlasni{tvu zakupodavca koji vr{i obveznik PDV – zakupac,kao i izdavawe ra~una za promet usluge davawa u zakup poslovnogprostora koji vr{i obveznik PDV – zakupodavac . . . . . . . . . . . . . . 27b) Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV –zakupodavca za PDV obra~unat od strane zakupca za prometusluge ulagawa u poslovni prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

10. Poreski tretman nov~anih sredstava koja Filozofski fakultetdobija od Centra za promociju nauke za pokri}e tro{kovarealizacije odre|enih programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

11. Stopa PDV koja se primewuje kod uvoza sistema (setova) zainfuziju i sistema (setova) za transfuziju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

12. Da li fizi~ko lice – nosilac poqoprivrednog gazdinstva imapravo na povra}aj PDV obra~unatog od strane prethodnogu~esnika u prometu za promet poqoprivrednihma{ina – traktora i rotacione kose? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

13. Ko moè da ostvari poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitakprethodnog poreza za izvoz dobara kod realizacije ugovoranazvanog ugovorom o zajedni~kom izvozu kojim se prva ugovornastrana (obveznik PDV) obavezuje da }e drugoj ugovornoj stranidostaviti podatke o dobrima koja treba da proizvede drugaugovorna strana, kao i da }e izvr{iti izvoz proizvedenihdobara, dok se druga ugovorna strana (obveznik PDV) obavezujeda }e po nalogu prve ugovorne strane proizvesti predmetnadobra (od sopstvenog materijala)?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

14. Poreski tretman nov~anih sredstva koja obveznik PDV – doma}eprivredno dru{tvo potraùje od mati~ne ku}e – firme izinostranstva na ime pokri}a tro{kova za dobijawe stru~nihmi{qewa Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije,potrebnih za poslovawe firmi koje je inostrana mati~na firmaosnovala u Republici Srpskoj i Republici Crnoj Gori. . . . . . . . . 38

15. Poreski tretman prometa usluge izrade projekta „Odre|ivaweodràvaoca za odoma}ene sorte iz registra poqoprivrednogbiqa“ koji Poqoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Saduvr{i Ministarstvu poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede . . 40

16. Poreski tretman mawka dobara nastalog usled kra|e. . . . . . . . . . 41

17. Pravo obveznika PDV koji je izvr{io pla}awe naknade,odnosno dela naknade za budu}i promet dobara ili usluga(avansno pla}awe) da PDV sadr`an u avansnim uplatama odbijekao prethodni porez, u slu~aju kada ne poseduje avansne ra~uneizdate od strane primaoca avansnih sredstava, kao ni kona~anra~un za promet za koji je vr{io avansna pla}awa . . . . . . . . . . . . . . 43

18. Ispravka osnovice za obra~un PDV za iznos naknade koji nijenapla}en, na osnovu pravosna`nog re{ewa o otvarawu izakqu~ewu ste~ajnog postupka kojim je, u skladu sa zakonomkojim se ure|uje ste~ajni postupak, okon~an ste~ajni postupaknad primaocem dobara ili usluga zbog dugotrajne nesposobnostiza pla}awe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

19. Izdavawe ra~una za promet prirodnog gasa fizi~kim licimakoja nisu obveznici PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

20. Poreski tretman preuzimawa dobara koja se smatraju opasnimotpadom u ciqu wihovog trajnog zbriwavawa u inostranstvu odstrane obveznika PDV – privrednog dru{tva koje se baviupravqawem opasnim otpadom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

21. Utvr|ivawe osnovice za obra~un PDV kod prometa uslugeregistracije vozila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

22. Pravo na odbitak prethodnog poreza za isporuku dobara ilipru`awe usluga, odnosno za uvoz dobara, u slu~aju kada fizi~kolice zakqu~i ugovor o davawu na kori{}ewe zemqi{ta naperiod od 99 godina sa obveznikom PDV – privrednim dru{tvom,pri ~emu je to fizi~ko lice istovremeno i jedan od osniva~atog privrednog dru{tva, a gra|evinska dozvola za izgradwuposlovnog objekta – hale na predmetnom zemqi{tu je izdatafizi~kom licu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

23. Pravo na refundaciju PDV po osnovu kupovine prvog stana uslu~aju kada tri fizi~ka lica – kupci, koji nisu ~lanovi istogporodi~nog doma}instva, sti~u idealne delove na stanu . . . . . . . . 58

24. Poreski tretman prenosa prava upravqawa otvoreniminvesticionim fondovima uz naknadu, koji vr{i dru{tvoza upravqawe investicionim fondovima drugom dru{tvu zaupravqawe investicionim fondovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

25. Poreski tretman naknade za promet usluga dozimetrijskog merewaradne sredine, ispitivawa RTG aparata i obrade i o~itavawali~nih dozimetara, zatim naknade za promet usluga periodi~nihpregleda zaposlenih koji rade sa izvorima zra~ewa, odnosno namestima sa pove}anim rizikom, kao i kontrolnih lekarskihpregleda profesionalnih voza~a B, C, D i E kategorije, kaoi naknade za promet usluga pregleda kandidata za voza~e radisticawa voza~ke dozvole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

26. Dokazi za ostvarivawe poreskog oslobo|ewa sa pravom naodbitak prethodnog poreza za promet usluga prevoza povezanihsa uvozom dobara koji se vr{i od 12. aprila 2011. godine. . . . . . . . 65

27. Poreski tretman prometa dobara i usluga, odnosno uvoza dobarakoji se vr{i u okviru projekta „Uklawawe kasetnih bombi uju`noj Srbiji“ finansiranog sredstvima donacije KraqevineNorve{ke, a na osnovu Memorandumom o razumevawu izme|uVlade Republike Srbije i Ministarstva spoqnih poslovaKraqevine Norve{ke koji se odnosi na Bilateralni programpomo}i projektima iz 2010. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

28. Poreski tretman prometa dobara, odnosno usluga izvo|a~uradova – stranom privrednom dru{tvu koji vr{i obveznikPDV – podizvo|a~ , na osnovu ugovora o izgradwi kablovskihlinija, kao i poreski tretman prometa dobra, odnosno uslugakoji izvo|a~ radova – strano privredno dru{tvo vr{iinvestitoru – doma}em licu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

29. Na~in ostvarivawa prava obveznika PDV na povra}aj vi{epla}enog PDV pri uvozu dobara, kao i organ kojem se podnosizahtev za ostvarivawe ovog prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

30. Osnovica za obra~unavawe PDV za promet motornog vozilakoji vr{i obveznik PDV u slu~aju kada kupcu motornog voziladodeli vau~er za turisti~ko putovawe po osnovu kupovinepredmetnog dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA1. Pla}awe mese~ne akontacije poreza na dobit pravnih lica ako u

toku godine do|e do zna~ajnih promena u poslovawu obveznika. . 772. Priznavawe ispravke vrednosti pojedina~nih potra`ivawa kao

rashoda u poreskom bilansu obveznika – davaoca finansijskoglizinga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

3. Da li je Matemati~ki institut SANU obveznik poreza na dobitpravnih lica? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

4. Poreski tretman preostale imovine (nov~anih sredstava) kojaje nakon sprovedenog postupka likvidacije nad rezidentnimobveznikom preneta osniva~u (likvidiranog) dru{tva –nerezidentnom pravnom licu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

5. Pravo na poreski kredit iz ~lana 48. Zakona o porezu na dobitpravnih lica u slu~aju kada se nad obveznikom koji je stekaopravo na predmetni poreski kredit, pre isteka roka od trigodine od dana nabavke osnovnog sredstva (po osnovu ~ije nabavkeje stekao pravo na poreski kredit), sprovede statusna promenaodvajawe uz osnivawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

6. Da li je Gradski zavod za javno zdravqe obveznik poreza nadobit pravnih lica? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

POREZI NA IMOVINU1. Ostvarivawe prava na poreski kredit na zgradi ili stanu u

kojem stanuje obveznik poreza na imovinu, a nema prijavqenoprebivali{te. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

2. Porez na imovinu na zakupqeno gra|evinsko zemqi{te u javnojsvojini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

3. Da li se porez na prenos apsolutnih prava pla}a kod konverzijeprava kori{}ewa na gra|evinskom zemqi{tu u pravo svojinebez naknade, na osnovu re{ewa koje je dostavqeno stranci nadan 31.12.2010. godine, ali nije prijavqeno poreskom organu,kao i da li su obveznici poreza na imovinu du`ni da podnesuporesku prijavu za zemqi{te za koje je ~lanom 12. stav 1. ta~ka 8)Zakona o porezima na imovinu propisano oslobo|ewe od porezana imovinu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

4. Da li su obveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovnekwige du`ni da do 31.12.2011. godine podnesu nove poreskeprijave na obrascima PPI-2 i za imovinu za koju su te prijaveve} podneli?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

5. Da li je udruèwe za podsticaj razvoja dru{tva „Fokus“u obavezi da plati porez na poklon za primqenuimovinu – donaciju?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

6. Da li se pla}a porez na prenos apsolutnih prava po osnovupravosna`ne presude Trgovinskog suda od 13. aprila 2009. godinekojom je utvr|eno da je tuìlac – privredno dru{tvo nosilacprava svojine na gra|evinskim objektima, koje je to privrednodru{tvo izgradilo svojim radom i od svog materijala, a koji suizgra|eni na osnovu gra|evinskih dozvola i upotrebne dozvole(izdatih pre 31.12.2004. godine) u kojima je kao investitorgre{kom ozna~eno drugo lice (tuèni u predmetnom parni~nompostupku)?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

7. Da li se na pravo svojine na metalnim silosima za sme{taj i~uvawe ìtarica kao gotovog poqoprivrednog proizvoda, kojisu u skladu sa investiciono-tehni~kom dokumentacijom zaizgradwu nameweni i fakti~ki se koriste u funkciji primarnepoqoprivredne proizvodwe, pla}a porez na imovinu?. . . . . . . . . 104

8. Da li se kod kupoprodaje ste~ajnog du`nika kao pravnog lica,po ugovoru zakqu~enom 7. marta 2011. godine, porez na prenosapsolutnih prava pla}a na prenos celokupne imovine pravnoglica?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

POREZ NA DOHODAK GRA\ANA1. Momenat nastanka obaveze pla}awa poreza na dohodak gra|ana

na zaradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1092. Poreski tretman davawa odre|enih beneficija zaposlenima u

vidu rekreacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1113. Poreski tretman prihoda koje fizi~ko lice ostvari od prodaje

svojih pokretnih stvari koje, u pogledu svojstava, kao i sastanovi{ta namene i upotrebe, po svojoj su{tini predstavqajusekundarne sirovine, pravnim licima registrovanim za vr{eweotkupa sekundarnih sirovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

4. Poreski tretman otpremnine koja se ispla}uje zaposlenom kodprestanka radnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

POREZI NA UPOTREBU, DR@AWE I NO[EWE DOBARA

1. Mogu}nost osloba|awe od pla}awa poreza na upotrebu plovilaza dva ~amca u svojini Udru`ewa sportskih ribolovaca koji sekoriste za potrebe ~lanova tog udru`ewa (za lovo~uvarskuslu`bu, za postavqawe takmi~arske staze, za pomo}ribolovcima na vodi ...). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

CARINE

1. Prenos vlasni{tva nad robom koja je u carinskom postupkuskladi{tewa i nalazi se u javnom carinskom skladi{tu, kao itretman wenog kasnijeg izvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

2. Obra~un i naplata kompenzatorne kamate u slu~aju kada se uslobodan promet stavqa roba koja je prethodno privremenouvezena uz delimi~no oslobo|ewe od pla}awa uvoznihda`bina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

I Z B E G A V A W E M E \ U N A R O D N O GD V O S T R U K O G O P O R E Z I V A W A

1. Primena odredaba ugovora o izbegavawu dvostrukog oporezivawakoje se odnose na kapitalni dobitak od otu|ewa akcija i drugihhartija od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

2. Primena odredaba Ugovora o izbegavawu dvostrukog oporezivawasa Austrijom koje se odnose na isplatu kamate nerezidentnompravnom licu koju vr{i rezidentno pravno lice, pri ~emu }erezidentni obveznik (kao primalac kredita) dospelu obavezu,koja se odnosi na isplatu kamate za 2009. i 2010. godinu,izvr{iti u toku 2011. godine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

3. Oporezivawe kapitalnog dobitka koji rezident Srbije ostvariprodajom akcija u pravnom licu – rezidentu Norve{ke sastanovi{ta primene Ugovora o izbegavawu dvostrukogoporezivawa sa Norve{kom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

B U X E T S K I S I S T E M

1. Da li Op{tina Se~aw mora da podnosi zahtev za odobreweprekora~ewa fiskalnog deficita, imaju}i u vidu da je op{tinapodigla kredit za izradu javne kanalizacione mre`e, ~ijasredstva je u vidu subvencija (konto 451 – Subvencije javnimnefinansijskim preduze}ima i organizacijama) prenelaJavnom preduze}u za gra|evinsko zemqi{te i putnu privredu izSe~wa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

P O D S E T N I K

Finansijski propisi doneti u maju mesecu 2011. godine . . . . . 137

J A V N I P R I H O D I

POREZI

POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman uvoza motornog vozila za prevoz osobaobolelih od multiple skleroze koji finansira AmbasadaKraqevine Norve{ke

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-00434/2011-04 od30.5.2011. god.)

Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Prema odredbi ~lana 7. Zakona, uvoz je svaki unos dobarau carinsko podru~je Republike.

Saglasno odredbi ~lana 26. ta~ka 1a) Zakona, PDV se nepla}a na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu ugovora o donacijiili kao humanitarna pomo}.

Prema odredbi ~lana 1. stav 1. Zakona o donacijama ihumanitarnoj pomo}i („Sl. glasnik SRJ“, br. 53/01, 61/01 i 36/02 i„Sl. glasnik RS“, br. 101/05), dr`avni organi, jedinice lokalnesamouprave, javna preduze}a, javne ustanove, druge organizacije izajednice koje ne ostvaruju dobit, kao i doma}e i stranehumanitarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnupomo}.

Bilten � godina LI � br. 5/2011

BILTEN/POREZI 12


Donacije i humanitarna pomo}, u smislu ovog zakona, mogubiti u robi, osim duvana i duvanskih prera|evina, alkoholnihpi}a i putni~kih automobila, uslugama, novcu, hartijama odvrednosti, imovinskim i drugim pravima (~lan 2. Zakona odonacijama i humanitarnoj pomo}i).

Odredbama ~lana 7. stav 1. ta~. 40) i 41) Zakona obezbednosti saobra}aja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/09 i53/10) propisano je da se vozilom za prevoz putnika smatramotorno vozilo prvenstveno nameweno za prevoz lica, ~ija je masave}a od 400 kg, i ~ija je najve}a efektivna snaga, odnosno najve}atrajna nominalna snaga motora ve}a od 15 kW, a da se putni~kimvozilom smatra vozilo za prevoz putnika koje ima najvi{e devetmesta za sedewe ukqu~uju}i i mesto za sedewe voza~a.

Prema odredbi ~lana 2. stav 2. Pravilnika o podelimotornih i prikqu~nih vozila i tehni~kim uslovima za vozila usaobra}aju na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 64/10 i 69/10, udaqem tekstu: Pravilnik), vrste vozila ozna~avaju selatini~nim slovima u skladu sa Sporazumom o prihvatawujednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavawehomologacije opreme i delova motornih vozila („Sl. list FNRJ− Me|unarodni ugovori“, br. 5/62), odnosno odgovaraju}impropisima Evropske unije.

Saglasno odredbi ~lana 7. stav 1. Pravilnika, vrsta M1 −putni~ko vozilo jeste vozilo vrste M (vozila za prevoz putnika)koje ima najvi{e devet sedi{ta ukqu~uju}i i sedi{te za voza~a.

Prema ESE klasifikaciji i definicijama vozila namotorni pogon i prikolica (Economic Commission for Europe –TRANS/WP.29/78/Rev.1/Amend.1/Amend.2,Amend.4), koja je sastavnideo me|unarodnog Sporazuma o usvajawu jednoobraznih tehni~kihpropisa za vozila sa to~kovima, opremu i delove koji mogu bitiugra|eni i/ili kori{}eni na vozilima sa to~kovima i uslovimaza uzajamno priznavawe dodeqenih homologacija − @eneva, 16.oktobar 1995. godine, u kategoriju M1 razvrstana su vozilanamewena za prevoz lica koja imaju, osim sedi{ta voza~a, najvi{e

BILTEN/Porez na dodatu vrednost 13


osam sedi{ta, pri ~emu se tip karoserije putni~kih vozila − M1moè ozna~iti kao putni~ki automobil (npr. AA, AV, AS ...) ilivozilo za specijalne namene (npr. SV − oklopqeno vozilo, SS −

vozilo hitne pomo}i ...).U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim

odredbama, na uvoz motornog vozila za prevoz osoba obolelih odmultiple skleroze, koji finansira Ambasada KraqevineNorve{ke, pod uslovom da se ne radi o putni~kom automobilu, nepla}a se PDV, ukoliko se uvoz predmetnog dobra vr{i za ra~unUdruèwa multiple skleroze Kwaèvac, koje je u jedinstvenojcarinskoj ispravi za stavqawe robe u slobodan promet, tj. uvozdobara, izdatoj u skladu sa carinskim propisima, navedeno kaovlasnik dobra koje se uvozi, i ako se uvoz u svemu vr{i u skladu saodredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomo}i, {toutvr|uje nadle`ni carinski organ. Ukoliko se prema propisimakojima se ure|uje bezbednost saobra}aja na putevima i ESEklasifikaciji i definicijama vozila na motorni pogon iprikolica predmetno putni~ko vozilo moè ozna~iti kaoputni~ki automobil, na uvoz tog dobra PDV se obra~unava ipla}a, s obzirom da prema odredbama Zakona o donacijama ihumanitarnoj pomo}i putni~ki automobili ne mogu biti predmetugovora o donaciji na osnovu kojih se moè ostvariti poreskooslobo|ewe iz ~lana 26. ta~ka 1a) Zakona.

2. Osnovica za obra~unavawe PDV na promet ~etiri „Milka“~okolade koje su zapakovane sa „Milka“ }ebetom i prodaju se kaojedinstven proizvod


Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br.84/04, 86/04−ispravka, 61/05 i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), u ~lanu

BILTEN/POREZI 14


3, propisano je da su predmet oporezivawa PDV isporuka dobara ipruàwe usluga (u daqem tekstu: promet dobara i usluga) kojeporeski obveznik izvr{i u Republici uz naknadu, u okviruobavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolagawa natelesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrimamoè raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Ako se uz isporuku dobara vr{i sporedna isporuka dobaraili sporedno pruàwe usluga, smatra se da je izvr{ena jednaisporuka dobara (~lan 4. stav 6. Zakona).

Odredbom ~lana 17. stav 1. Zakona propisano je da poreskaosnovica (u daqem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i uslugajeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) kojuobveznik prima ili treba da primi za isporu~ena dobra ilipruène usluge, ukqu~uju}i subvencije koje su neposrednopovezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije ukqu~en PDV,ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na promet~etiri „Milka“ ~okolade koje su zapakovane sa „Milka“ }ebetom iprodaju se kao jedinstven proizvod, PDV se obra~unava poporeskoj stopi od 18% i pla}a u skladu sa Zakonom. Osnovicu zaobra~unavawe PDV ~ini iznos naknade koju obveznik PDV primaili treba da primi za predmetni promet, bez PDV, s obzirom dase, prema mi{qewu Ministarstva finansija, isporuka „Milka“}ebeta smatra sporednim prometom dobra koji se vr{i uzisporuku ~etiri „Milka“ ~okolade.

3. Podela prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti uslu~aju nabavke dobara, odnosno primawa usluga da bi se izvr{io

15


promet za koji postoji pravo na odbitak prethodnog poreza, kao ipromet za koji ne postoji pravo na odbitak prethodnog poreza


Saglasno odredbi ~lana 27. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), prethodni porez je iznos PDV obra~unatu prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno pla}en priuvozu dobara, a koji obveznik moè da odbije od PDV koji duguje.

Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomskideqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;2) za koji u skladu sa ~lanom 24. ovog zakona postoji

oslobo|ewe od pla}awa PDV;3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj promet

postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza daje izvr{en uRepublici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik moè da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu sa ovim zakonom, ili dokument o izvr{enom uvozudobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje daje primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog~lana obveznik moè da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:

BILTEN/Porez na dodatu vrednost

BILTEN/POREZI 16


1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara i uslugakoji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugog obveznika uprometu;

2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom

ispuwewa uslova iz st. 1−3. ovog ~lana (stav 4. istog ~lanaZakona).

Saglasno odredbi ~lana 30. stav 1. Zakona, ako obveznikkoristi isporu~ena ili uvezena dobra ili prima usluge zapotrebe svoje delatnosti, da bi izvr{io promet dobara i uslugaza koji postoji pravo na odbitak prethodnog poreza, kao i zapromet dobara i usluga za koji ne postoji pravo na odbitakprethodnog poreza, duàn je da izvr{i podelu prethodnogporeza prema ekonomskoj pripadnosti na deo koji ima pravo ideo koji nema pravo da odbije od PDV koji duguje.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kadaobveznik PDV koristi nabavqena dobra ili pruène usluge dabi izvr{io promet dobara i usluga za koji postoji pravo naodbitak prethodnog poreza, kao i za promet dobara i usluga zakoji ne postoji pravo na odbitak prethodnog poreza, duàn je daizvr{i podelu prethodnog poreza prema ekonomskojpripadnosti na deo koji moè da odbije i deo koji ne moè daodbije od PDV koji duguje.

Podela prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnostivr{i se na osnovu namene kori{}ewa dobara, odnosno usluga,nabavqenih, odnosno primqenih u poreskom periodu. Naime,obveznik PDV koji nabavqena dobra, odnosno primqene usluge upotpunosti koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i uslugasa pravom na odbitak prethodnog poreza (oporeziv promet, prometza koji je propisano poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitakprethodnog poreza i promet koji je izvr{en u inostranstvu, ako biza taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je



izvr{en u Republici) ima pravo na odbitak ukupnog iznosaprethodnog poreza. U suprotnom, obveznik PDV koji nabavqenadobra, odnosno primqene usluge u potpunosti koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga bez prava na odbitakprethodnog poreza (promet za koji je propisano poreskooslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza i promet kojije izvr{en u inostranstvu, ako za taj promet ne bi postojalo pravona odbitak prethodnog poreza da je izvr{en u Republici) nemapravo na odbitak PDV obra~unatog od strane prethodnogu~esnika u prometu, odnosno pla}enog pri uvozu.

Tako|e, podela prethodnog poreza prema ekonomskojpripadnosti, tj. obimu kori{}ewa dobra ili usluge, vr{i se i uslu~aju kada se pojedino nabavqeno dobro ili primqena uslugakoristi ili }e se koristiti za promet sa pravom i promet bezprava na odbitak prethodnog poreza.

Prema tome, kada obveznik PDV, u konkretnom slu~ajuGimnazija „Crwanski“ iz Beograda, koristi nabavqena dobra ilipruène usluge da bi izvr{io promet dobara i usluga za kojipostoji pravo na odbitak prethodnog poreza (davawe u zakupfiskulturne sale − terena), kao i za promet dobara i usluga zakoji ne postoji pravo na odbitak prethodnog poreza (uslugaobrazovawa), duàn je da izvr{i podelu prethodnog poreza premaekonomskoj pripadnosti na deo koji moè da odbije i deo koji nemoè da odbije od PDV koji duguje.

Ako obveznik PDV za pojedino nabavqeno dobro iliprimqenu uslugu ne moè da izvr{i podelu prethodnog porezaprema ekonomskoj pripadnosti, u tom slu~aju od PDV koji dugujemoè da odbije srazmerni poreski odbitak utvr|en u skladu saodredbama ~lana 30. st. 2−5. Zakona i odredbama ~l. 2. i 3.Pravilnika o na~inu utvr|ivawa i ispravke srazmernog poreskogodbitka („Sl. glasnik RS“, br. 67/05)

BILTEN/POREZI 18


4. Poreski tretman prometa dobara koji obveznik PDV vr{iRepubli~koj direkciji za robne rezerve na osnovu ugovora o zajmu


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


Prema odredbi ~lana 557. Zakona o obligacionimodnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i „Sl. listSRJ“, br. 31/93, 22/99 i 44/99), ugovorom o zajmu obavezuje sezajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu odre|enu koli~inunovca ili kojih drugih zamenqivih stvari, a zajmoprimac seobavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu koli~inunovca, odnosno istu koli~inu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV − zajmoprimac koji na osnovu ugovora o zajmu vr{i prometdobara tako {to zajmodavcu, u konkretnom slu~aju Republi~kojdirekciji za robne rezerve, vra}a istu koli~inu stvari iste vrstei istog kvaliteta, du`an je da za izvr{eni promet obra~una iplati PDV u skladu sa Zakonom. U tom slu~aju, a u skladu saodredbom ~lana 18. st. 1. i 2. Zakona, osnovicu za obra~un PDV~ini nabavna cena, odnosno cena tih ili sli~nih dobara, umomentu prometa, bez PDV.



5. Poreska stopa PDV na promet i uvoz albuma za samolepqivesli~ice i samolepqivih sli~ica


Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pru`awe usluga (u daqem tekstu: prometdobara i usluga) koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara uRepubliku.

Prema odredbi ~lana 4. stav 1. Zakona, promet dobara, usmislu ovog zakona, je prenos prava raspolagawa na telesnimstvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima mo`eraspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Uvoz je svaki unos dobara u carinsko podru~je Republike(~lan 7. Zakona).

Prema odredbi ~lana 23. stav 2. ta~ka 9) Zakona, poposebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet ili uvozmonografskih i serijskih publikacija.

Pravilnikom o utvr|ivawu dobara i usluga ~iji se prometoporezuje po posebnoj stopi PDV („Sl. glasnik RS“, br. 108/04 ...29/11, u daqem tekstu: Pravilnik), u ~lanu 8. stav 1, propisano jeda se monografskim publikacijama, u smislu ~lana 23. stav 2.ta~ka 9) Zakona, smatraju publikacije u tekstualnoj iliilustrativnoj formi na {tampanom ili elektronskom mediju, ujednom ili vi{e delova, ~ije je izdavawe unapred utvr|eno iograni~eno, a koje imaju CIP zapis (Cataloguing In Publications),ukqu~uju}i me|unarodni kwi`ni broj ISBN (International StandardBook Number) kao wegov sastavni deo.

Prema odredbi ~lana 10. Pravilnika, posebna stopa od8% primewuje se i kod uvoza dobara iz ~l. 2−9. ovog pravilnika,

BILTEN/POREZI 20


ako su ta dobra u istovetnom nazivu razvrstana, odnosnoobuhva}ena propisom kojim se ure|uje carinska tarifa.

Saglasno navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, na promet i uvoz albuma za samolepqive sli~ice, kojiimaju CIP zapis (Cataloguing In Publications), ukqu~uju}ime|unarodni kwi`ni broj ISBN (International Standard Book Number)kao wegov sastavni deo, kao i ~ije je izdavawe unapred utvr|eno iograni~eno, PDV se obra~unava i pla}a po poreskoj stopi od 8%.

Na promet i uvoz samolepqivih sli~ica, PDV seobra~unava i pla}a po poreskoj stopi od 18%.

Pored toga, Ministarstvo finansija − Sektor zafiskalni sistem ukazuje da je nadle`no za davawe odgovora napitawa koja se odnose na primenu poreskih propisa, a ne zakontrolu postupawa poreskih obveznika.

6. Nastanak poreske obaveze po osnovu prometa uslugeposredovawa kod prometa gra|evinskog zemqi{ta, kao i obavezalica koje vr{i promet predmetnih usluga, a koje je u prethodnihdvanaest meseci ostvarilo ukupan promet ve}i od 4.000.000dinara


• Prema odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04−ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.



Odredbama ~lana 15. stav 1. Zakona propisano je da seusluga smatra pruènom danom kada je:

1) zavr{eno pojedina~no pruàwe usluge;2) prestao pravni odnos koji je osnov pruàwa usluge − u

slu~aju pruàwa vremenski ograni~enih ili neograni~enihusluga.

Odredbama ~lana 16. ta~. 1) i 2) Zakona propisano je daporeska obaveza nastaje danom kada se najranije izvr{i jedna odslede}ih radwi: promet dobara i usluga ili naplata ako jenaknada ili deo naknade napla}en pre prometa dobara i usluga.

Prema odredbi ~lana 813. Zakona o obligacionimodnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78 ... 57/89 i „Sl. list SRJ“, br.31/93 ... 44/99), ugovorom o posredovawu obavezuje se posrednik danastoji na}i i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s wimpregovaralo o zakqu~ewu odre|enog ugovora, a nalogodavac seobavezuje da mu isplati odre|enu naknadu, ako taj ugovor budezakqu~en.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a premami{qewu Ministarstva finansija, usluga posredovawa kodprometa gra|evinskog zemqi{ta smatra se pruènom danomzakqu~ewa ugovora o kupoprodaji gra|evinskog zemqi{ta, bezobzira {to, u skladu sa ugovorom o posredovawu, pravo na naknaduza izvr{enu uslugu posredovawa posrednik sti~e u nekomkasnijem momentu. Obveznik PDV koji vr{i promet uslugeposredovawa kod prometa gra|evinskog zemqi{ta duàn je da zataj promet obra~una i plati PDV u skladu sa Zakonom.

• Odredbom ~lana 8. stav 1. Zakona propisano je da je poreskiobveznik (u daqem tekstu: obveznik) lice koje samostalno obavqapromet dobara i usluga, u okviru obavqawa delatnosti.

Delatnost iz stava 1. ovog ~lana je trajna aktivnostproizvo|a~a, trgovca ili pruàoca usluga u ciqu ostvarivawaprihoda, ukqu~uju}i i delatnosti eksploatacije prirodnih

BILTEN/POREZI 22


bogatstava, poqoprivrede, {umarstva i samostalnih zanimawa(stav 2. istog ~lana Zakona).

Saglasno stavu 3. istog ~lana Zakona, smatra se daobveznik obavqa delatnost i kada je vr{i u okviru poslovnejedinice.

Obveznik je lice u ~ije ime i za ~iji ra~un se vr{iisporuka dobara ili pruàwe usluga, kao i lice koje vr{iisporuku dobara, odnosno pruàwe usluga u svoje ime, a za ra~undrugog lica (~lan 8. st. 4. i 5. Zakona).

Prema odredbi ~lana 33. stav 1. Zakona, lice ~iji ukupanpromet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata zavr{ewe delatnosti (u daqem tekstu: ukupan promet), uprethodnih 12 meseci nije ve}i od 4.000.000 dinara, odnosno akopri otpo~iwawu obavqawa delatnosti proceni da u narednih 12meseci ne}e ostvariti ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara (udaqem tekstu: mali obveznik), ne obra~unava PDV za izvr{enpromet.

Odredbom ~lana 38. stav 1. Zakona propisano je da jeobveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan prometve}i od 4.000.000 dinara duàn da, najkasnije do isteka prvog rokaza predaju periodi~ne poreske prijave, podnese evidencionuprijavu nadle`nom poreskom organu.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, lice kojesamostalno vr{i promet dobara i usluga u okviru obavqawadelatnosti kao trajne aktivnosti koja se vr{i u ciquostvarivawa prihoda, a koje je u prethodnih 12 meseci ostvariloukupan promet dobara i usluga ve}i od 4.000.000 dinara, du`no jeda do isteka prvog roka za predaju periodi~ne poreske prijave (10dana po isteku poreskog perioda) podnese evidencionu prijavunadle`nom poreskom organu i da, po~ev od dana koji sledi danu ukojem je ostvarilo ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara, zaizvr{eni promet dobara i usluga obra~unava i pla}a PDV uskladu sa Zakonom, izdaje ra~une, vodi evidenciju i dr, a imapravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom.



Prema tome, ako je u konkretnom slu~aju posrednikizvr{io promet usluge posredovawa posle sticawa statusaobveznika PDV, u tom slu~aju za izvr{eni promet postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV, kao i obaveza izdavawa ra~una uskladu sa odredbom ~lana 42. stav 1. Zakona, nezavisno od toga dali je obveznik PDV − pruàlac usluge posredovawa podneoevidencionu prijavu (Obrazac EPPDV) nadle`nom poreskomorganu u propisanom roku. Obveznik PDV − primalac uslugeposredovawa ima pravo da PDV obra~unat i iskazan u ra~unu zapromet usluge posredovawa odbije kao prethodni porez, uzispuwewe ostalih uslova propisanih odredbama ~lana 28. Zakona.

7. Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV –privrednog dru{tva za isporuku dobara i pruàwe usluga uslu~aju kada fizi~ko lice zakqu~i ugovor o davawu u zakupzemqi{ta sa tim privrednim dru{tvom, pri ~emu je fizi~ko lice– zakupodavac istovremeno i jedan od osniva~a tog privrednogdru{tva, a gra|evinska dozvola za izgradwu poslovnog objekta –gasne stanice na predmetnom zemqi{tu je izdata fizi~kom licu


Odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da pravo na odbitakprethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobra nabavqenau Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavku opreme, kao iobjekata za vr{ewe delatnosti i ekonomski deqivih celina uokviru tih objekata, odnosno primqene usluge, koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga:


oslobo|ewe od pla}awa PDV;

BILTEN/POREZI 24


3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj prometpostojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{en uRepublici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik mo`e da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu sa ovim zakonom, ili dokument o izvr{enom uvozudobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.



2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Saglasno odredbi stava 4. istog ~lana Zakona, pravo na

odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispuwewa uslova iz st.1–3. ovog ~lana.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, u slu~aju kadafizi~ko lice zakqu~i ugovor o davawu u zakup zemqi{ta saobveznikom PDV – privrednim dru{tvom, pri ~emu je fizi~kolice – zakupodavac istovremeno i jedan od osniva~a togprivrednog dru{tva, a gra|evinska dozvola za izgradwu poslovnogobjekta – gasne stanice na predmetnom zemqi{tu je izdatafizi~kom licu, u tom slu~aju obveznik PDV – privredno dru{tvoima pravo da PDV obra~unat od strane prethodnih u~esnika uprometu – isporu~ilaca dobara ili usluga, odnosno pla}en priuvozu dobara, odbije kao prethodni porez, uz ispuwewe Zakonompredvi|enih uslova – da nabavqena dobra i primqene uslugekoristi ili da }e ih koristiti za promet dobara i usluga sapravom na odbitak prethodnog poreza (promet koji je oporeziv



PDV, za koji u skladu sa ~lanom 24. ovog zakona postojioslobo|ewe od pla}awa PDV, odnosno za promet koji je izvr{en uinostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitakprethodnog poreza da je izvr{en u Republici), kao i da posedujepropisanu dokumentaciju. Pored toga, Ministarstvo finansijanapomiwe da je obveznik PDV – privredno dru{tvo du`no da, poosnovu isporuke poslovnog objekta – gasne stanice fizi~kom licuna koje glasi gra|evinska dozvola, obra~una PDV po poreskojstopi od 18% i da obra~unati PDV plati u skladu sa Zakonom, sobzirom da je u konkretnom slu~aju re~ o prometu iz ~lana 4. stav3. ta~ka 6) Zakona.

8. Poreski tretman iskazanog rashoda (kalo, rastur, kvar i lom)


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


Prema odredbi ~lana 4. stav 4. ta~ka 3) Zakona, saprometom dobara uz naknadu izjedna~ava se i iskazani rashod(kalo, rastur, kvar i lom) iznad koli~ine utvr|ene aktom kojidonosi Vlada Republike Srbije.

Saglasno odredbi ~lana 2. Uredbe o koli~ini rashoda(kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne pla}a porez na dodatu

BILTEN/POREZI 26


vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, u daqem tekstu: Uredba),rashodom se smatraju gubici koji nastaju pri manipulacijidobrima, kao posledica prirodnih uticaja, tehnolo{kog procesaili kao posledica preduzimawa neophodnih radwi u postupkuproizvodwe i prometa dobara.

Obveznik poreza na dodatu vrednost (u daqem tekstu:obveznik) utvr|uje rashod dobara neposredno po{to je odre|enirashod nastao ili redovnim ili vanrednim popisom robe uskladi{tu, stovari{tu, magacinu, prodavnici ili drugomsli~nom objektu (~lan 3. stav 1. Uredbe).

Prema odredbi ~lana 3. stav 2. Uredbe, utvr|ivawerashoda vr{i ovla{}eno lice ili popisna komisija obveznika, ao izvr{enom popisu obavezno se sastavqaju zapisnik i popisnalista.

U skladu sa odredbama ~lana 4. st. 1. i 2. Uredbe, porez nadodatu vrednost ne pla}a se na rashod iz ~l. 2. i 3. ove uredbe dokoli~ine utvr|ene prema Normativu za utvr|ivawe rashoda nakoji se ne pla}a porez na dodatu vrednost (u daqem tekstu:Normativ rashoda), koji je od{tampan uz ovu uredbu i ~ini wensastavni deo, a za dobra koja nisu obuhva}ena Normativom rashoda,koli~ina rashoda se utvr|uje prema normativu obveznika, akonadle`ni poreski organ ne utvrdi drugu koli~inu.

Normativ rashoda iz stava 1. ovog ~lana izra`ava se uprocentu od koli~ine robe koja je u odre|enom poreskom periodunabavqena, prera|ena, proizvedena ili prodata (stav 3. istog~lana Uredbe).

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, na rashod (kalo, rastur, kvar i lom) nastao ukonkretnom poreskom periodu, PDV se ne obra~unava i ne pla}ado koli~ine utvr|ene u skladu sa Normativom rashoda, odnosnonormativom obveznika, dok se na iznos rashoda iznad koli~ineutvr|ene u skladu sa Normativom rashoda, odnosno normativomobveznika, PDV obra~unava i pla}a u skladu sa Zakonom.



Ovla{}eno lice ili popisna komisija obveznika utvr|ujerashod dobara za koji ne postoji obaveza obra~unavawa i pla}awaPDV, za odre|eni poreski period, primenom procentapredvi|enog Normativom rashoda, odnosno normativom obve -znika, na koli~inu dobara koja su u tom poreskom periodunabavqena, prera|ena, proizvedena ili prodata, nezavisno od togada li je rashod dobara utvrdio neposredno po{to je rashod nastao,odnosno redovnim ili vanrednim popisom robe u skladi{tu,stovari{tu, magacinu, prodavnici ili drugom sli~nom objektu, ao izvr{enom popisu obavezno se sastavqaju zapisnik i popisnalista.

Ministarstvo finansija napomiwe da ~iweni~no staweod uticaja na postojawe i visinu poreskih obaveza u svakomkonkretnom slu~aju utvr|uje nadle`ni poreski organ u skladu sana~elima predvi|enim propisima kojima se ure|uju poreskipostupak i poreska administracija.

9. a) Poreski tretman investicionog ulagawa u poslovni prostoru vlasni{tvu zakupodavca koji vr{i obveznik PDV – zakupac, kaoi izdavawe ra~una za promet usluge davawa u zakup poslovnogprostora koji vr{i obveznik PDV – zakupodavacb) Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV –zakupodavca za PDV obra~unat od strane zakupca za promet uslugeulagawa u poslovni prostor


a) Prema odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

BILTEN/POREZI 28



Odredbama ~lana 15. stav 1. Zakona propisano je da seusluga smatra pruènom danom kada je:

1)zavr{eno pojedina~no pruàwe usluge;2) prestao pravni odnos koji je osnov pruàwa usluge – u

slu~aju pruàwa vremenski ograni~enih ili neograni~enihusluga.

Prema odredbi ~lana 15. stav 2. Zakona, u slu~aju pruàwavremenski ograni~enih ili neograni~enih usluga ~ije je trajaweduè od godinu dana, obavezno se izdaje periodi~ni ra~un, s tim{to period za koji se izdaje taj ra~un ne moè biti duì odgodinu dana.

Ako se za pruàwe usluga izdaju periodi~ni ra~uni,promet usluga smatra se izvr{enim posledweg dana perioda zakoji se izdaje ra~un (~lan 15. stav 3. Zakona).

Prema odredbama ~lana 16. ta~. 1) i 2) Zakona, poreskaobaveza nastaje danom kada se najranije izvr{i jedna od slede}ihradwi:

1) promet dobara i usluga;2) naplata ako je naknada ili deo naknade napla}en pre

prometa dobara i usluga.Odredbom ~lana 42. stav 1. Zakona propisano je da je

obveznik duàn da izda ra~un ili drugi dokument koji sluì kaora~un (u daqem tekstu: ra~un) za svaki promet dobara i uslugadrugim obveznicima.

Prema odredbi ~lana 42. stav 2. Zakona, obaveza izdavawara~una iz stava 1. ovog ~lana postoji i ako obveznik naplatinaknadu ili deo naknade pre nego {to je izvr{en promet dobara iusluga (avansno pla}awe), s tim {to se u kona~nom ra~unu odbijajuavansna pla}awa u kojima je sadràn PDV.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kadaobveznik PDV – zakupac vr{i investiciono ulagawe u poslovni



prostor koji je u vlasni{tvu zakupodavca, u konkretnom slu~ajuadaptaciju predmetnog poslovnog prostora u ciqu postizawastandarda neophodnih za otpo~iwawe delatnosti, pri ~emu jepriroda ulagawa takva da je izvesno da zakupac predmetniposlovni prostor ne}e vratiti u prvobitno stawe po istekuugovora o zakupu, u tom slu~aju zakupac vr{i zakupodavcu prometusluge za koji postoji obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV uskladu sa Zakonom. Promet usluge ulagawa u zakupqeni poslovniprostor smatra se izvr{enim danom kada je zavr{eno ulagawe uzakupqeni poslovni prostor, Obveznik PDV – zakupac je duàn daza promet usluge ulagawa u zakupqeni poslovni prostor kojivr{i obvezniku PDV – zakupodavcu izda ra~un u skladu saodredbama ~lana 42. Zakona.

Tako|e, obveznik PDV – zakupodavac je duàn da, u skladusa Zakonom, obra~una i plati PDV za promet usluge davawa uzakup poslovnog prostora. Usluga davawa u zakup poslovnogprostora smatra se pruènom danom kada je prestao pravni odnosizme|u ugovornih strana, a koji proizilazi iz pravnog osnovapruàwa usluge, tj. iz ugovora o zakupu poslovnog prostora.Me|utim, ako obveznik PDV za promet usluge davawa u zakupposlovnog prostora izdaje periodi~ne ra~une, usluga se smatrapruènom posledweg dana perioda za koji se izdaje ra~un, s tim{to period za koji se ra~un izdaje ne moè biti duì od godinudana. Ra~un za promet usluge davawa u zakup poslovnog prostoraizdaje se na dan, odnosno nakon izvr{enog prometa predmetneusluge (danom kada je prestao pravni odnos izme|u ugovornihstrana, odnosno posledweg dana perioda za koji se izdaje ra~un).Me|utim, ako obveznik PDV – zakupodavac primi naknadu ili deonaknade pre nego {to je izvr{io promet usluge davawa u zakupposlovnog prostora (avansno pla}awe), pri ~emu u poreskomperiodu u kojem je primio avansnu uplatu ne}e izvr{iti prometusluge davawa u zakup poslovnog prostora, duàn je da po osnovuprijema avansne uplate za promet ove usluge izda ra~un u skladu saodredbama ~lana 42. stav 2. Zakona i ~lana 12. Pravilnika o

BILTEN/POREZI 30


odre|ivawu slu~ajeva u kojima nema obaveze izdavawa ra~una i ora~unima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl.glasnik RS“, br. 105/04, 140/04 i 67/05), s tim {to u kona~nomra~unu (koji izdaje na dan, odnosno nakon izvr{enog prometausluge) ukupan iznos naknade umawuje za iznos avansnih uplata, aiznos PDV koji je obra~unat na ukupan iznos naknade umawuje zaiznos koji je obra~unat na iznose avansnih uplata.

b) Saglasno odredbi ~lana 27. Zakona, prethodni porez jeiznos PDV obra~unat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga,odnosno pla}en pri uvozu dobara, a koji obveznik mo`e da odbijeod PDV koji duguje.




postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{en uRepublici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik mo`e da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvr{enom uvozudobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.







U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV ima pravo da PDV obra~unat od strane prethodnog u~esnikau prometu odbije kao prethodni porez, uz ispuwewe propisanihuslova – da poseduje ra~un koji je izdat u skladu sa Zakonom ({to,izme|u ostalog, zna~i da je ra~un izdat na dan ili nakonizvr{enog prometa, odnosno na dan ili nakon primqene avansneuplate), kao i da nabavqena dobra, odnosno primqene uslugekoristi ili da }e ih koristiti za promet sa pravom na odbitakprethodnog poreza (promet koji je oporeziv PDV, promet za kojiu skladu sa ~lanom 24. Zakona postoji oslobo|ewe od pla}awaPDV ili promet koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za tajpromet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da jeizvr{en u Republici).

Prema tome, obveznik PDV – zakupodavac ima pravo daPDV koji mu je od strane zakupca obra~unat za promet uslugeulagawa u poslovni prostor, odbije kao prethodni porez, u skladusa Zakonom.

Tako|e, obveznik PDV – zakupac ima pravo da PDVobra~unat od strane izvo|a~a radova za promet dobara i uslugakoji mu je izvr{en u okviru adaptacije zakupqenog poslovnogprostora, kao i PDV koji mu je obra~unat od strane zakupodavcaza promet usluge davawa u zakup poslovnog prostora, odbije kaoprethodni porez, uz ispuwewe svih Zakonom predvi|enih uslova.

Ministarstvo finansija napomiwe da ako obveznik PDV– zakupodavac, na po~etku perioda za koji je zakup ugovoren (npr.period trajawa zakupa je 10 godina) izda ra~un za uslugu davawa uzakup za ceo taj period i u ra~unu iska`e obra~unati PDV (pri

BILTEN/POREZI 32


~emu nije primio avansnu uplatu), na osnovu tako izdatog ra~unaobveznik PDV – zakupac nema pravo na odbitak prethodnogporeza, s obzirom da nisu ispuweni uslovi za ostvarivawe ovogprava (nije izvr{en promet predmetne usluge). Pored toga, u ovomslu~aju obveznik PDV – zakupodavac smatra se poreskimdu`nikom iz ~lana 10. stav 1. ta~ka 4) Zakona koji duguje iskazaniPDV u skladu sa odredbom ~lana 44. stav 3. Zakona.

10. Poreski tretman nov~anih sredstava koja Filozofskifakultet dobija od Centra za promociju nauke za pokri}etro{kova realizacije odre|enih programa



Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licukoje tim dobrima mo`e raspolagati kao vlasnik, ako ovimzakonom nije druk~ije odre|eno (~lan 4. stav 1. Zakona).


Primawe nov~anih sredstava bez obaveze primaocanov~anih sredstava da izvr{i protiv~inidbu (promet dobara iliusluga) davaocu nov~anih sredstava, ne smatra se predmetomoporezivawa PDV.

Prema tome, na nov~ana sredstva koja Filozofskifakultet Univerziteta u Beogradu dobija od Centra za promociju



nauke za pokri}e tro{kova realizacije programa: „Nau~napismenost i kulturno nasle|e“, „Nedeqa osmanskog nasle|a“,„Male radionice dru{tveno-humanisti~kih nauka u sredwim{kolama“ i „Nauka u tranziciji: istorija i praistorija –radionica“, PDV se ne obra~unava i ne pla}a, s obzirom da ovanov~ana sredstva, prema mi{qewu Ministarstva finansija, nepredstavqaju naknadu za promet dobara i usluga koji vr{iFilozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Predmetna nov~ana sredstva, sa aspekta Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02, 80/02,135/04, 61/07, 5/09, 101/10 i 24/11), smatraju se poklonom i oporezujuporezom na poklon.

Kada Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu izdobijenih nov~anih sredstava vr{i nabavku dobara ili usluga uRepublici Srbiji, isporu~ilac dobara, odnosno pru`alac usluga,ako je obveznik PDV i ako vr{i oporezivi promet, du`an je da zaizvr{eni promet obra~una PDV i da obra~unati PDV plati uskladu sa Zakonom.

11. Stopa PDV koja se primewuje kod uvoza sistema (setova) zainfuziju i sistema (setova) za transfuziju


Prema odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), op{ta stopa PDV za oporezivi prometdobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.

Saglasno odredbi ~lana 23. stava 2. ta~ka 5) Zakona, poposebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet i uvoz materijalaza dijalizu.

BILTEN/POREZI 34


Prema odredbi ~lana 5. ta~ka 6) Pravilnika o utvr|ivawudobara i usluga ~iji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV(„Sl. glasnik RS“, br. 108/04, 130/04, 140/04, 65/05, 63/07 i 29/11, udaqem tekstu: Pravilnik), materijalom za dijalizu, u smislu~lana 23. stav 2. ta~ka 5) Zakona, smatra se i sistem za infuziju.

Posebna stopa od 8% primewuje se i kod uvoza dobara iz~l. 2–9. ovog pravilnika, ako su ta dobra u istovetnom nazivurazvrstana, odnosno obuhva}ena propisom kojim se ure|ujecarinska tarifa (~lan 10. Pravilnika).

Shodno navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama,na promet sistema (setova) za infuziju, koji se, izme|u ostalog,smatraju materijalom za dijalizu, PDV se obra~unava po posebnojstopi PDV od 8% i pla}a u skladu sa Zakonom, pri ~emuMinistarstvo finansija ukazuje da na opredeqivawe primeneporeske stope nije od uticaja ~iwenica {to se predmetna dobrakoriste i u druge medicinske svrhe. Po posebnoj stopi PDV od 8%oporezuje se i uvoz ovih dobara ako su u istovetnom nazivurazvrstana, odnosno obuhva}ena propisom kojim se ure|ujecarinska tarifa. Me|utim, na promet i uvoz sistema (setova) zatransfuziju PDV se obra~unava i pla}a po op{toj stopi PDV od18%, s obzirom da Zakonom i Pravilnikom nije propisano da sepromet i uvoz ovih dobara oporezuje po posebnoj stopi PDV.

12. Da li fizi~ko lice – nosilac poqoprivrednog gazdinstva imapravo na povra}aj PDV obra~unatog od strane prethodnogu~esnika u prometu za promet poqoprivrednih ma{ina –traktora i rotacione kose?


Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05



i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), pravo na odbitak prethodnogporeza obveznik mo`e da ostvari ako dobra nabavqena uRepublici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavku opreme, kao iobjekata za vr{ewe delatnosti i ekonomski deqivih celina uokviru tih objekata, odnosno primqene usluge, koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga:






1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara i usluga,koji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugog obveznika uprometu;



Prema odredbi ~lana 52. stav 1. Zakona, ako je iznosprethodnog poreza ve}i od iznosa poreske obaveze, obveznik imapravo na povra}aj razlike.

BILTEN/POREZI 36


U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV ima pravo da PDV obra~unat od strane prethodnog u~esnikau prometu poqoprivrednih ma{ina – traktora i rotacione koseodbije kao prethodni porez, uz ispuwewe uslova predvi|enihZakonom – da poseduje propisanu dokumentaciju (ra~un u kojem jeiskazan obra~unati PDV u skladu sa Zakonom, pri ~emu ra~unmora da glasi na ime tog obveznika PDV), kao i da predmetnadobra koristi ili da }e ih koristiti za promet sa pravom naodbitak prethodnog poreza (za promet koji je oporeziv PDV,promet za koji u skladu sa ~lanom 24. Zakona postoji oslobo|eweod pla}awa PDV ili promet koji je izvr{en u inostranstvu, akobi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza daje izvr{en u Republici). Ako je iznos prethodnog poreza ve}i odiznosa poreske obaveze, obveznik PDV ima pravo na povra}ajrazlike

Me|utim, fizi~ko lice – nosilac poqoprivrednoggazdinstva koje nije obveznik PDV, nema pravo da PDV obra~unatod strane prethodnog u~esnika u prometu za prometpoqoprivrednih ma{ina – traktora i rotacione kose, odbije kaoprethodni porez (PDV koji je obra~unat i iskazan u ra~unuprodavca traktora i rotacione kose), s obzirom da u ovom slu~ajunisu ispuweni uslovi za ostvarivawe prava na odbitakprethodnog poreza. Samim tim, to fizi~ko lice nema pravo ni napovra}aj PDV po osnovu predmetnog prometa.

13. Ko mo`e da ostvari poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitakprethodnog poreza za izvoz dobara kod realizacije ugovoranazvanog ugovorom o zajedni~kom izvozu kojim se prva ugovornastrana (obveznik PDV) obavezuje da }e drugoj ugovornoj stranidostaviti podatke o dobrima koja treba da proizvede drugaugovorna strana, kao i da }e izvr{iti izvoz proizvedenih dobara,dok se druga ugovorna strana (obveznik PDV) obavezuje da }e po



nalogu prve ugovorne strane proizvesti predmetna dobra (odsopstvenog materijala)?


Prema odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


U skladu sa odredbom stava 3. ta~ka 6) istog ~lana Zakona,prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i isporukadobara proizvedenih ili sastavqenih po nalogu naru~ioca, odmaterijala isporu~ioca, ako se ne radi samo o dodacima ilidrugim sporednim materijalima.

Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 2) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza zapromet dobara koja obveznik ili tre}e lice, po wegovom nalogu,{aqe ili otprema u inostranstvo.

Prema odredbi ~lana 3. stav 1. Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom ibez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.124/04, 140/04, 27/05, 54/05, 68/05 i 58/06, 112/06, 63/07, 99/10, 4/11 i24/11, u daqem tekstu: Pravilnik), poresko oslobo|ewe iz ~lana24. stav 1. ta~. 2) i 3) Zakona za dobra koja se {aqu ili otpremajuu inostranstvo, obveznik moè da ostvari ako poseduje izvoznudeklaraciju, koja sadrì potvrdu da su dobra istupila sa

BILTEN/POREZI 38


teritorije Republike Srbije (u daqem tekstu: izvoznadeklaracija), odnosno overenu kopiju izvozne deklaracije oizvr{enom izvozu dobara izdatu u skladu sa carinskimpropisima.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnogporeza za izvoz dobara moè da ostvari samo obveznik PDV –vlasnik dobara koja se izvoze, ako poseduje dokaz o izvr{enomizvozu dobara, tj. original ili overenu kopiju izvoznedeklaracije izdate od strane nadle`nog carinskog organa u skladusa carinskim propisima, koja sadrì potvrdu da su dobra istupilasa teritorije Republike Srbije. S tim u vezi, kod realizacijeugovora nazvanog ugovorom o zajedni~kom izvozu, kojim se prvaugovorna strana (obveznik PDV) obavezuje, izme|u ostalog, da }edrugoj ugovornoj strani dostaviti podatke o dobrima koja treba daproizvede druga ugovorna strana, kao i da }e u svojstvu izvoznika(lice za ~iji ra~un se podnosi deklaracija i koje je u vremeprihvatawa deklaracije vlasnik robe, odnosno ima sli~na pravaraspolagawa robom) izvr{iti izvoz proizvedenih dobara, dok sedruga ugovorna strana (obveznik PDV) obavezuje da }e po naloguprve ugovorne strane proizvesti predmetna dobra (od sopstvenogmaterijala), u tom slu~aju poresko oslobo|ewe sa pravom naodbitak prethodnog poreza iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 2) Zakonamoè da ostvari prva ugovorna strana (obveznik PDV) uzispuwewe propisanih uslova. Druga ugovorna strana (obveznikPDV), koja u konkretnom poslu nema svojstvo izvoznika, du`na jeda za promet koji vr{i prvoj ugovornoj strani (obvezniku PDV)obra~una PDV i da obra~unati PDV plati u skladu sa Zakonom.

14. Poreski tretman nov~anih sredstva koja obveznik PDV –doma}e privredno dru{tvo potraùje od mati~ne ku}e –firme iz



inostranstva na ime pokri}a tro{kova za dobijawe stru~nihmi{qewa Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije,potrebnih za poslovawe firmi koje je inostrana mati~na firmaosnovala u Republici Srpskoj i Republici Crnoj Gori



Saglasno odredbi ~lana 4. stav 1. Zakona, promet dobara, usmislu ovog zakona, je prenos prava raspolagawa na telesnimstvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima moèraspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Prema odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na nov~anasredstva koja obveznik PDV – doma}e privredno dru{tvopotraùje od mati~ne ku}e – firme iz inostranstva na imepokri}a tro{kova za dobijawe stru~nih mi{qewa Agencije zalekove i medicinska sredstva Srbije, potrebnih za poslovawefirmi koje je inostrana mati~na firma osnovala u RepubliciSrpskoj i Republici Crnoj Gori, ne postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV, s obzirom da se ne radi o naknadiza promet dobara, odnosno usluga, koji vr{i ovaj obveznik PDV.Za predmetna nov~ana potraìvawa obveznik PDV – doma}e

BILTEN/POREZI 40


privredno dru{tvo ne izdaje ra~un niti drugi dokument kojisluì kao ra~un u smislu ~lana 42. Zakona.

15. Poreski tretman prometa usluge izrade projekta„Odre|ivawe odràvaoca za odoma}ene sorte iz registrapoqoprivrednog biqa“ koji Poqoprivredni fakultetUniverziteta u Novom Sadu vr{i Ministarstvu poqoprivrede,{umarstva i vodoprivrede



Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poresku osnovicukod prometa dobara i usluga ~ini iznos naknade (u novcu,stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primiza isporu~ena dobra ili pruène usluge, ukqu~uju}i subvencijekoje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u kojunije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 15) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza, tj.da se PDV ne pla}a na promet usluga iz oblasti nauke i sa wimaneposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane lica~ija delatnost nije usmerena ka ostvarivawu dobiti, a koja suregistrovana za tu delatnost.



Prema odredbi ~lana 26. Pravilnika o na~inu i postupkuostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez pravana odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04 ...24/11), poresko oslobo|ewe iz ~lana 25. stav 2. ta~ka 15) Zakonaodnosi se na usluge iz oblasti nauke i sa wima neposrednopovezani promet dobara i usluga, od strane lica ~ija delatnostnije usmerena ka ostvarivawu dobiti, a koja su registrovana za tudelatnost.

Shodno navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama,na promet usluge izrade projekta „Odre|ivawe odr`avaoca zaodoma}ene sorte iz registra poqoprivrednog biqa“ koji vr{iPoqoprivredni fakultet Univerziteta u Novom SaduMinistarstvu poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, PDV seobra~unava po op{toj stopi PDV od 18% i pla}a u skladu saZakonom, s obzirom da za predmetne usluge nije propisanoporesko oslobo|ewe. U ovom slu~aju, osnovicu za obra~unavawePDV ~ini iznos naknade koji Poqoprivredni fakultetUniverziteta u Novom Sadu – pru`alac usluga prima ili treba daprimi za ovaj promet, bez PDV.

16. Poreski tretman mawka dobara nastalog usled kra|e



BILTEN/POREZI 42


Prema odredbi ~lana 4. stav 4. ta~ka 1) Zakona, saprometom dobara uz naknadu izjedna~ava se uzimawe dobara koja sudeo poslovne imovine poreskog obveznika za li~ne potrebeosniva~a, zaposlenih ili drugih lica.

Uzimawe dobara, odnosno svaki drugi promet dobara izstava 4. ovog ~lana smatra se prometom dobara uz naknadu poduslovom da se PDV obra~unat u prethodnoj fazi prometa na tadobra ili wihove sastavne delove moè odbiti u potpunosti ilisrazmerno (stav 5. istog ~lana Zakona).

Odredbom ~lana 2. stav 1. Pravilnika o utvr|ivawu {tase smatra uzimawem i upotrebom dobara koja su deo poslovneimovine poreskog obveznika, pruàwem usluga i svakim drugimprometom bez naknade i o utvr|ivawu uobi~ajenih koli~inaposlovnih uzoraka i poklona mawe vrednosti („Sl. glasnik RS“,br. 114/04, u daqem tekstu: Pravilnik) propisano je da seuzimawem dobara, u smislu ~lana 4. stav 4. ta~ka 1) Zakona, smatrauzimawe dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznikaza sopstvenu potro{wu poreskog obveznika, za li~ne potrebeosniva~a, zaposlenih ili drugih lica (u daqem tekstu: sopstvenapotro{wa).

Prema odredbi ~lana 3. stav 1. Pravilnika, sopstvenompotro{wom smatra se i mawak dobara.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, sopstvenom potro{womne smatra se mawak dobara koji se moè pravdati vi{om silomili na drugi propisani na~in (elementarna nepogoda, kra|a,saobra}ajni udes i sl), utvr|en na osnovu akta nadle`nog organa,odnosno organizacije, kao i poreski priznat rashod utvr|en uskladu sa propisom kojim se ure|uje koli~ina rashoda (kalo,rastur, kvar i lom) na koji se ne pla}a PDV (stav 2. istog ~lanaPravilnika).

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, mawak dobara nastao usled kra|e, a koji je utvr|en naosnovu akta nadle`nog organa, ne smatra se uzimawem dobara iz



~lana 4. stav 4. ta~ka 1) Zakona, tj. sopstvenom potro{womobveznika PDV.

Prema tome, na mawak dobara nastao usled kra|e, koji jeutvr|en na osnovu akta Ministarstva unutra{wih poslova,obveznik PDV nema obavezu da obra~una i plati PDV.

17. Pravo obveznika PDV koji je izvr{io pla}awe naknade,odnosno dela naknade za budu}i promet dobara ili usluga (avansnopla}awe) da PDV sadr`an u avansnim uplatama odbije kaoprethodni porez, u slu~aju kada ne poseduje avansne ra~une izdateod strane primaoca avansnih sredstava, kao ni kona~an ra~un zapromet za koji je vr{io avansna pla}awa


Saglasno odredbi ~lana 27. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i61/07, u daqem tekstu: Zakon), prethodni porez je iznos PDVobra~unat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosnopla}en pri uvozu dobara, a koji obveznik mo`e da odbije od PDVkoji duguje.



oslobo|ewe od pla}awa PDV;

BILTEN/POREZI 44


3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj prometpostojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{en uRepublici.






Prema odredbi ~lana 42. stav 1. Zakona, obveznik je duànda izda ra~un ili drugi dokument koji sluì kao ra~un (u daqemtekstu: ra~un) za svaki promet dobara i usluga drugimobveznicima.

U skladu sa odredbom ~lana 42. stav 2. Zakona, obavezaizdavawa ra~una iz stava 1. ovog ~lana postoji i ako obvezniknaplati naknadu ili deo naknade pre nego {to je izvr{en prometdobara i usluga (avansno pla}awe), s tim {to se u kona~nomra~unu odbijaju avansna pla}awa u kojima je sadràn PDV.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV ima pravo da PDV obra~unat od strane prethodnog u~esnikau prometu odbije kao prethodni porez od PDV koji duguje, uz



ispuwewe svih propisanih uslova – da nabavqena dobra, odnosnoprimqene usluge koristi ili da }e ih koristiti za promet sapravom na odbitak prethodnog poreza (promet koji je oporezivPDV, promet za koji u skladu sa ~lanom 24. Zakona postojioslobo|ewe od pla}awa PDV ili promet koji je izvr{en uinostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitakprethodnog poreza da je izvr{en u Republici), kao i da posedujera~un (ili drugi dokument koji sluì kao ra~un) obveznika PDV– prethodnog u~esnika u prometu koji je izdat u skladu sa Zakonom.S tim u vezi, obveznik PDV koji je izvr{io pla}awe naknade,odnosno dela naknade za budu}i promet dobara ili usluga (avansnopla}awe), a koji ne poseduje ra~un ili drugi dokument koji sluìkao ra~un prethodnog u~esnika u prometu, u konkretnom slu~aju niavansni ni kona~ni ra~un, nema pravo da PDV sadràn u avansnimuplatama odbije kao prethodni porez.

18. Ispravka osnovice za obra~un PDV za iznos naknade koji nijenapla}en, na osnovu pravosna`nog re{ewa o otvarawu izakqu~ewu ste~ajnog postupka kojim je, u skladu sa zakonom kojimse ure|uje ste~ajni postupak, okon~an ste~ajni postupak nadprimaocem dobara ili usluga zbog dugotrajne nesposobnosti zapla}awe


Prema odredbi ~lana 21. stav 5. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), obveznik moè da izmeni osnovicu zaiznos naknade koji nije napla}en samo na osnovu pravosna`neodluke suda o zakqu~enom ste~ajnom postupku, odnosno na osnovuoverenog prepisa zapisnika o sudskom poravnawu.

BILTEN/POREZI 46


Prema odredbi ~lana 21. stav 6. Zakona, ako obveznik kojije izmenio osnovicu u skladu sa stavom 5. ovog ~lana priminaknadu ili deo naknade za isporu~ena dobra i usluge u vezi sakojima je dozvoqena izmena osnovice, du`an je da na primqeniiznos naknade obra~una PDV.

Izmena osnovice iz st. 1–5. ovog ~lana vr{i se u poreskomperiodu u kojem je nastupila izmena (stav 7. istog ~lana Zakona).

U skladu sa odredbom ~lana 2. Zakona o ste~aju („Sl.glasnik RS“, br. 104/09, u daqem tekstu: Zakon o ste~aju), ciqste~aja jeste najpovoqnije kolektivno namirewe ste~ajnihpoverilaca ostvarivawem najve}e mogu}e vrednosti ste~ajnogdu`nika, odnosno wegove imovine.

Ste~aj omogu}ava kolektivno i srazmerno namireweste~ajnih poverilaca, u skladu sa ovim zakonom (~lan 3. Zakona oste~aju).

U skladu sa odredbom ~lana 48. Zakona o ste~aju, ste~ajnipoverilac je lice koje na dan pokretawa ste~ajnog postupka imaneobezbe|eno potra`ivawe prema ste~ajnom du`niku.

Prema odredbi ~lana 148. stav 1. Zakona o ste~aju,ste~ajni sudija donosi re{ewe o zakqu~ewu ste~ajnog postupka nazavr{nom ro~i{tu.

Odredbom ~lana 150. stav 1. Zakona o ste~aju propisano jeda je organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate uobavezi da jednom mese~no, i to posledweg dana u mesecu sapresekom stawa na taj dan, svim sudovima nadle`nim zasprovo|ewe ste~ajnog postupka, dostavi obave{tewe o pravnimlicima sa wihove teritorije koja su obustavila sva pla}awa uneprekidnom trajawu od najmawe godinu dana.

Obave{tewe iz stava 1. ovog ~lana organizacija kojasprovodi postupak prinudne naplate objavquje u jednomvisokotira`nom dnevnom listu koji se distribuira na celojteritoriji Republike Srbije i na svojoj internet strani (stav 3.istog ~lana Zakona o ste~aju).



Saglasno odredbi ~lana 150. stav 4. Zakona o ste~aju, poprijemu obave{tewa iz stava 1. ovog ~lana, ste~ajni sudija poslu`benoj du`nosti donosi re{ewe o pokretawu prethodnogste~ajnog postupka u kome se utvr|uje i postojawe pravnoginteresa poverilaca za sprovo|ewe ste~ajnog postupka.

Prema odredbi ~lana 151. stav 1. Zakona o ste~aju, ste~ajnisudija }e re{ewem o pokretawu prethodnog postupka odreditivisinu predujma iz ~lana 59. stav 1. ovog zakona i rok od 60 dana oddana objavqivawa re{ewa u kome poverioci ili ste~ajni du`nikmogu traìti sprovo|ewe ste~ajnog postupka i poloìtipredujam.

Re{ewe iz ~lana 150. stav 4. ovog zakona objavquje se naoglasnoj tabli suda i protiv wega nije dozvoqena àlba (stav 2.istog ~lana Zakona o ste~aju).

Prema odredbama ~lana 152. st. 1. i 2. Zakona o ste~aju, akou roku iz ~lana 151. stav 1. ovog zakona bude upla}en predujam,ste~ajni sudija bez odlagawa zakazuje ro~i{te radiraspravqawa o postojawu ste~ajnog razloga za otvaraweste~ajnog postupka, i u tom slu~aju na daqi tok postupkaprimewuju se odredbe ovog zakona o otvarawu i sprovo|ewuste~ajnog postupka.

Saglasno odredbi ~lana 152. stav 3. Zakona o ste~aju, akopredujam ne bude upla}en u roku iz ~lana 151. stav 1. ovog zakona,smatra}e se da ne postoji pravni interes poverilaca i ste~ajnogdu`nika za sprovo|ewe ste~ajnog postupka.

U skladu sa odredbama ~lana 153. stav 1. Zakona o ste~aju,u slu~aju iz ~lana 152. stav 3. ovog zakona ste~ajni sudija donosire{ewe kojim:

1) otvara ste~ajni postupak nad du`nikom;2) utvr|uje ispuwenost ste~ajnog razloga trajnije

nesposobnosti pla}awa;3) utvr|uje da ne postoji interes poverilaca i ste~ajnog

du`nika za sprovo|ewe ste~ajnog postupka;4) zakqu~uje ste~ajni postupak.

BILTEN/POREZI 48


Re{ewe iz ~lana 153. stav 1. ovog zakona popravosna`nosti se dostavqa nadle`nom organu koji vodiregistar privrednih subjekata, odnosno drugi odgovaraju}iregistar i predstavqa osnov za brisawe iz tog registra (~lan 154.stav 1. Zakona o ste~aju).

Prema odredbama ~lana 154. stav 2. Zakona o ste~aju,imovina ste~ajnog du`nika prelazi u svojinu Republike Srbije,~ime se ne dira u ranije ste~ena prava obezbe|ewa i prioritetnognamirewa poverilaca na predmetnoj imovini. Republika Srbijane odgovara za obaveze ste~ajnog du`nika.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV ima pravo da, na osnovu pravosna`nog re{ewa suda ozakqu~ewu ste~ajnog postupka kojim je okon~an ste~ajni postupaknad primaocem dobara i usluga, smawi osnovicu za obra~un PDVza iznos naknade ili dela naknade za isporu~ena dobra i uslugekoji nije napla}en. Ako obveznik PDV naknadno primi iznosnaknade ili dela naknade za isporu~ena dobra i usluge u vezi sakojima je izvr{io smawewe osnovice za obra~un PDV, duàn je dana taj iznos obra~una i plati PDV u skladu sa Zakonom.

Me|utim, kada je nad primaocem dobara ili uslugasproveden poseban postupak zbog dugotrajne nesposobnosti zapla}awe, a koji je okon~an pravosna`nim re{ewem o otvarawu izakqu~ewu ste~ajnog postupka iz ~lana 153. stav 1. Zakona oste~aju, u tom slu~aju, a prema mi{qewu Ministarstva finansija,obveznik PDV nema pravo da smawi osnovicu za obra~un PDV zaiznos naknade ili dela naknade za isporu~ena dobra i usluge kojinije napla}en, imaju}i u vidu da obveznik PDV (u propisanomroku, a na osnovu re{ewa suda o pokretawu prethodnog postupka)nije zatraìo sprovo|ewe ste~ajnog postupka nad primaocemdobara ili usluga i poloìo predujam za vo|ewe ste~ajnogpostupka, {to zna~i da je propustio da preduzme pravne radwe uciqu naplate potraìvawa, tj. naknade ili dela naknade zaizvr{eni promet dobara ili usluga.



19. Izdavawe ra~una za promet prirodnog gasa fizi~kim licimakoja nisu obveznici PDV




Dobrima se smatraju i voda, elektri~na energija, gas itoplotna energija (stav 2. istog ~lana Zakona).

Saglasno odredbi ~lana 14. stav 1. ta~ka 4) Zakona, prometdobara nastaje danom o~itavawa stawa primqene vode,elektri~ne energije, gasa i toplotne energije koje vr{iisporu~ilac, u ciqu obra~una potro{we.

Odredbama ~lana 16. ta~. 1) i 2) Zakona propisano je daporeska obaveza nastaje danom kada se najranije izvr{i jedna odslede}ih radwi: promet dobara i usluga ili naplata ako jenaknada ili deo naknade napla}en pre prometa dobara i usluga.

Prema odredbi ~lana 23. stav 2. ta~ka 13) Zakona, prometprirodnog gasa oporezuje se po posebnoj stopi PDV od 8%.

Odredbom ~lana 42. stav 1. Zakona propisano je da jeobveznik du`an da izda ra~un ili drugi dokument koji slu`i kaora~un (u daqem tekstu: ra~un) za svaki promet dobara i uslugadrugim obveznicima.

BILTEN/POREZI 50


Prema odredbi ~lana 42. stav 2. Zakona, obaveza izdavawara~una iz stava 1. ovog ~lana postoji i ako obveznik naplatinaknadu ili deo naknade pre nego {to je izvr{en promet dobara iusluga (avansno pla}awe), s tim {to se u kona~nom ra~unu odbijajuavansna pla}awa u kojima je sadràn PDV.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, za prometprirodnog gasa koji vr{i obveznik PDV obra~unava se PDV poposebnoj stopi od 8% i pla}a u skladu sa Zakonom. Ako obveznikPDV koji vr{i promet prirodnog gasa primi naknadu ili deonaknade pre izvr{enog prometa prirodnog gasa (avansnu uplatu),duàn je da po tom osnovu obra~una i plati PDV, u skladu saZakonom, u poreskom periodu u kojem je avansnu uplatu primio.Kada obveznik PDV izvr{i promet prirodnog gasa za koji jeprimio avansnu uplatu, duàn je da po tom osnovu obra~una iplati PDV u poreskom periodu u kojem je promet izvr{en, s tim{to ukupan iznos naknade za izvr{eni promet prirodnog gasaumawuje za iznos avansne uplate za taj promet, a iznos PDV koji jeobra~unat na ukupan iznos naknade umawuje za iznos PDV koji jeobra~unat na iznos avansne uplate. Obveznik PDV koji vr{ipromet prirodnog gasa fizi~kim licima koja nisu obvezniciPDV nema obavezu da, prema odredbi ~lana 2. Pravilnika oodre|ivawu slu~ajeva u kojima nema obaveze izdavawa ra~una i ora~unima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl.glasnik RS“, br. 105/04, 140/04 i 67/05), za predmetni promet,ukqu~uju}i i primqeni avans za taj promet, izda ra~un u smisluodredaba ~lana 42. st. 1. i 2. Zakona. S tim u vezi, Ministarstvofinansija smatra da, sa aspekta primene propisa kojima se ure|ujeoporezivawe potro{we PDV, ne postoje smetwe da obveznik PDV– isporu~ilac prirodnog gasa, koji u toku letweg perioda ne vr{io~itavawe stawa primqenog prirodnog gasa u ciqu obra~unapotro{we, izdaje potro{a~ima u tom periodu tzv. akontacionera~une na bazi potro{we prirodnog gasa u istom periodu



prethodne godine. U ovom slu~aju, po osnovu samog izdavawaakontacionih ra~una ne dolazi do nastanka poreske obaveze (nijeizvr{en promet prirodnog gasa jer nije o~itano stawe prirodnoggasa u ciqu obra~una potro{we, niti je primqen avans za budu}ipromet prirodnog gasa). Me|utim, ako obveznik PDV –isporu~ilac prirodnog gasa obra~una i u akontacionim ra~unimaiska`e obra~unati PDV, u tom slu~aju obveznik PDV –isporu~ilac prirodnog gasa smatra se poreskim du`nikom iz~lana 10. stav 1. ta~ka 4) Zakona koji duguje iskazani PDV u skladusa odredbom ~lana 44. stav 3. Zakona. Pored toga, Ministarstvofinansija napomiwe da ako obveznik PDV – isporu~ilacprirodnog gasa, na osnovu izdatih akontacionih ra~una, naplatinaknadu, odnosno deo naknade za budu}i promet prirodnog gasa(pre o~itavawa stawa primqenog prirodnog gasa u ciqu obra~unapotro{we), obveznik PDV – isporu~ilac prirodnog gasa du`an jeda po osnovu primqenog avansa obra~una PDV i da obra~unatiPDV plati u skladu sa Zakonom.

20. Poreski tretman preuzimawa dobara koja se smatraju opasnimotpadom u ciqu wihovog trajnog zbriwavawa u inostranstvu odstrane obveznika PDV – privrednog dru{tva koje se baviupravqawem opasnim otpadom



BILTEN/POREZI 52



Sa prometom dobara uz naknadu, prema odredbama stava 4.ta~ka 2) i stava 5. istog ~lana Zakona, izjedna~ava se i svaki drugipromet dobara bez naknade, pod uslovom da se PDV obra~unat uprethodnoj fazi prometa na ta dobra ili wihove sastavne delovemoè odbiti u potpunosti ili srazmerno.

Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 2) Zakona, propisano jeporesko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj.da se PDV ne pla}a na promet dobara koja obveznik ili tre}elice, po wegovom nalogu, {aqe ili otprema u inostranstvo.

Prema odredbi ~lana 3. stav 1. Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom ibez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.124/04 ... 24/11, u daqem tekstu: Pravilnik), poresko oslobo|ewe iz~lana 24. stav 1. ta~. 2) i 3) Zakona za dobra koja se {aqu iliotpremaju u inostranstvo (u daqem tekstu: izvoz dobara) obveznikmoè da ostvari ako poseduje izvoznu deklaraciju koja sadrìpotvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike Srbije (udaqem tekstu: izvozna deklaracija), odnosno overenu kopijuizvozne deklaracije o izvr{enom izvozu dobara izdatu u skladu sacarinskim propisima.

Saglasno odredbi ~lana 5. ta~ka 37) Zakona o upravqawuotpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10, u daqem tekstu: Zakono upravqawu otpadom), vlasnik otpada jeste proizvo|a~ otpada,lice koje u~estvuje u prometu otpada kao posredni dràlac otpadaili pravno ili fizi~ko lice koje poseduje otpad.

Prema odredbi ~lana 25. stav 2. Zakona o upravqawuotpadom, proizvo|a~ ili uvoznik ~iji proizvod posle upotrebe



postaje opasan otpad duàn je da taj otpad preuzme posle upotrebe,bez naknade tro{kova i sa wima postupi u skladu sa ovim zakonomi drugim propisima.

Proizvo|a~ ili uvoznik iz stava 2. ovog ~lana moè daovlasti drugo pravno lice da, u wegovo ime i za wegov ra~un,preuzima proizvode posle upotrebe (stav 3. istog ~lana Zakona oupravqawu otpadom).

Prema odredbi ~lana 27. stav 1. Zakona o upravqawuotpadom, vlasnik otpada je odgovoran za sve tro{kove upravqawaotpadom.

Vlasni{tvo nad otpadom prestaje kada slede}i vlasnikpreuzme otpad i primi Dokument o kretawu otpada, u skladu saovim zakonom (stav 2. istog ~lana Zakona o upravqawu otpadom).

Saglasno odredbi ~lana 27. stav 3. Zakona o upravqawuotpadom, tro{kove odlagawa snosi dràlac (vlasnik) kojineposredno predaje otpad na rukovawe sakupqa~u otpada ilipostrojewu za upravqawe otpadom i/ili prethodni dràlac(vlasnik) ili proizvo|a~ proizvoda od kojeg poti~e otpad.

Odgovornost i obaveze vlasnika otpada ima i lice kojeu~estvuje u prometu otpada kao posredni dràlac otpada, afakti~ki ne poseduje otpad (~lan 27. stav 4. Zakona o upravqawuotpadom).

Prema odredbi ~lana 71. st 1. i 2. Zakona o upravqawuotpadom, prekograni~no kretawe otpada vr{i se u skladu sa ovimzakonom i drugim propisima, a prati ga dokumentacija o kretawuod mesta gde je kretawe po~elo do kona~nog odredi{ta u skladu sanacionalnim i me|unarodnim standardima i me|unarodnimpropisima koji se odnose na prekograni~ni promet.

Otpad za ~iji tretman ili odlagawe na ekolo{kiprihvatqiv i efikasan na~in nema tehni~kih mogu}nosti ipostrojewa u Republici Srbiji, izvozi se (stav 3. istog ~lanaZakona o upravqawu otpadom).

BILTEN/POREZI 54


Prekograni~no kretawe otpada vr{i se pod uslovom da seotpad pakuje, obeleàva i transportuje na na~in kojim seobezbe|uju uslovi za najmawi rizik po zdravqe qudi i ìvotnusredinu (stav 9. ~lana 71. Zakona o upravqawu otpadom).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, prenos pravaraspolagawa na dobrima koja se smatraju opasnim otpadom (koja suposle upotrebe postala opasan otpad) proizvo|a~u ili uvoznikuiz ~lana 25. stav 2. Zakona o upravqawu otpadom, odnosnoovla{}enom licu iz ~lana 25. stav 3. Zakona o upravqawuotpadom, smatra se predmetom oporezivawa PDV, pod uslovom daje obveznik PDV koji vr{i promet predmetnih dobara imao pravoda PDV obra~unat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra iliwihove sastavne delove (koji su posle upotrebe postali opasanotpad) odbije kao prethodni porez. Me|utim, s obzirom da umomentu preuzimawa opasnog otpada, tj. prenosa pravaraspolagawa na dobrima koja se smatraju opasnim otpadom,predmetna dobra nemaju vrednost, obveznik PDV koji vr{i ovajpromet nema obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV po tom osnovu.

Kada obveznik PDV – privredno dru{tvo koje se baviupravqawem opasnim otpadom, u ime i za ra~un proizvo|a~a iliuvoznika iz ~lana 25. stav 2. Zakona o upravqawu otpadom,preuzme dobra koja se smatraju opasnim otpadom (u daqem tekstu:otpad) u ciqu wihovog trajnog zbriwavawa u inostranstvu, i kaovlasnik predmetnog otpada izvr{i pripreme za otpremaweotpada u inostranstvo (skladi{tewe, pakovawe, obeleàvawe ...)i izveze taj otpad, nije duàn da na naknadu za taj promet (kojuostvaruje od proizvo|a~a ili uvoznika iz ~lana 25. stav 2. Zakonao upravqawu otpadom) obra~una i plati PDV, a ima pravo naodbitak prethodnog poreza po tom osnovu u skladu sa Zakonom.Navedeno poresko oslobo|ewe obveznik PDV moè da ostvariako poseduje izvoznu deklaraciju koja sadrì potvrdu da su dobraistupila sa teritorije Republike Srbije, odnosno overenu kopiju



te deklaracije o izvr{enom izvozu dobara izdatu u skladu sacarinskim propisima.

21. Utvr|ivawe osnovice za obra~un PDV kod prometa uslugeregistracije vozila




U skladu sa odredbom ~lana 17. stav 1. Zakona, poreskuosnovicu kod prometa dobara i usluga ~ini iznos naknade (unovcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba daprimi za isporu~ena dobra ili pru`ene usluge, ukqu~uju}isubvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara iliusluga, u koju nije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ijepropisano.

Prema odredbama ~lana 17. stav 2. Zakona, u osnovicu seura~unavaju i akcize, carina i druge uvozne da`bine, kao i ostalijavni prihodi, osim PDV, i svi sporedni tro{kovi koje obveznikzara~unava primaocu dobara i usluga.

Saglasno odredbi ~lana 17. stav 3. ta~ka 2) Zakona,osnovica ne sadr`i iznose koje obveznik napla}uje u ime i za

BILTEN/POREZI 56


ra~un drugog, ako taj iznos prenosi licu u ~ije ime i za ~iji ra~unje izvr{io naplatu.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV koji vr{i promet usluge registracije vozila duàn je da nanaknadu (bez PDV) za promet predmetne usluge obra~una PDV poporeskoj stopi PDV od 18% i da obra~unati PDV plati u skladusa Zakonom. U ovom slu~aju, u osnovicu za obra~unavawe PDV zapromet usluge registracije ne ura~unavaju se tro{koviadministrativnih taksi i polise osigurawa, s obzirom da je re~ oiznosima koje obveznik PDV u ime i za ra~un drugih licanapla}uje od primaoca usluge registracije, pod uslovom da takonapla}ene iznose prenosi licima u ~ije ime i za ~iji ra~un jeizvr{io naplatu.

22. Pravo na odbitak prethodnog poreza za isporuku dobara ilipruàwe usluga, odnosno za uvoz dobara, u slu~aju kada fizi~kolice zakqu~i ugovor o davawu na kori{}ewe zemqi{ta na periodod 99 godina sa obveznikom PDV – privrednim dru{tvom, pri~emu je to fizi~ko lice istovremeno i jedan od osniva~a togprivrednog dru{tva, a gra|evinska dozvola za izgradwuposlovnog objekta – hale na predmetnom zemqi{tu je izdatafizi~kom licu


Odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da pravo na odbitakprethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomski



deqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i usluga:




Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik mo`e da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu sa ovim zakonom, ili dokument o izvr{enom uvozudobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.





U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, u slu~aju kadafizi~ko lice zakqu~i ugovor o davawu na kori{}ewe zemqi{tana period od 99 godina sa obveznikom PDV – privrednimdru{tvom, pri ~emu je fizi~ko lice – davalac na kori{}ewezemqi{ta istovremeno i jedan od osniva~a tog privrednogdru{tva, a gra|evinska dozvola za izgradwu poslovnog objekta –

BILTEN/POREZI 58


hale na predmetnom zemqi{tu je izdata fizi~kom licu, u tomslu~aju obveznik PDV – privredno dru{tvo ima pravo da PDVobra~unat od strane prethodnih u~esnika u prometu –isporu~ilaca dobara ili usluga, odnosno pla}en pri uvozu dobara,odbije kao prethodni porez, uz ispuwewe Zakonom predvi|enihuslova – da nabavqena dobra i primqene usluge koristi ili da }eih koristiti za promet dobara i usluga sa pravom na odbitakprethodnog poreza (promet koji je oporeziv PDV, za koji u skladusa ~lanom 24. ovog zakona postoji oslobo|ewe od pla}awa PDV,odnosno za promet koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za tajpromet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da jeizvr{en u Republici), kao i da poseduje propisanu dokumentaciju.Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da je obveznikPDV – privredno dru{tvo du`no da, po osnovu isporukeposlovnog objekta – hale fizi~kom licu na koje glasi gra|evinskadozvola, obra~una PDV po poreskoj stopi od 18% i da obra~unatiPDV plati u skladu sa Zakonom, s obzirom da je u konkretnomslu~aju re~ o prometu iz ~lana 4. stav 3. ta~ka 6) Zakona.

23. Pravo na refundaciju PDV po osnovu kupovine prvog stana uslu~aju kada tri fizi~ka lica – kupci, koji nisu ~lanovi istogporodi~nog doma}instva, sti~u idealne delove na stanu


Odredbom ~lana 56a stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da pravo na refundaciju PDVza kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizi~kolice – punoletni dr`avqanin Republike, sa prebivali{tem nateritoriji Republike, koji kupuje prvi stan (u daqem tekstu:kupac prvog stana).



Prema odredbama stava 2. istog ~lana Zakona, kupac prvogstana moè da ostvari refundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana,pod slede}im uslovima:

1) da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora okupoprodaji na osnovu kojeg sti~e prvi stan nije imao u svojini,odnosno susvojini stan na teritoriji Republike;

2) da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunostiispla}ena prodavcu.

Pravo na refundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana moè seostvariti za stan ~ija povr{ina za kupca prvog stana iznosi do40m2, a za ~lanove wegovog porodi~nog doma}instva do 15m2 posvakom ~lanu koji nije imao u svojini, odnosno susvojini stan nateritoriji Republike u periodu iz stava 2. ta~ka 1) ovog ~lana(~lan 56a stav 3. Zakona).

Odredbom stava 4. istog ~lana Zakona propisano je da akokupac prvog stana kupuje stan povr{ine koja je ve}a od povr{ineza koju u skladu sa stavom 3. ovog ~lana ima pravo na refundacijuPDV, pravo na refundaciju PDV moè da ostvari do iznosa kojiodgovara povr{ini stana iz stava 3. ovog ~lana.

Porodi~nim doma}instvom kupca prvog stana, u smislustava 3. ovog ~lana, smatra se zajednica ìvota, privre|ivawa itro{ewa prihoda kupca prvog stana, wegovog supru`nika,kup~eve dece, kup~evih usvojenika, dece wegovog supru`nika,usvojenika wegovog supru`nika, kup~evih roditeqa, wegovihusvojiteqa, roditeqa wegovog supru`nika, usvojiteqa kup~evogsupru`nika, sa istim prebivali{tem kao kupac prvog stana (~lan56a stav 5. Zakona).

Prema odredbama ~lana 56a stav 6. Zakona, pravo narefundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana nema:

1) kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV po osnovukupovine prvog stana;

2) ~lan porodi~nog doma}instva kupca prvog stana za kojegje kupac prvog stana ostvario refundaciju PDV, u slu~aju kada taj~lan porodi~nog doma}instva kupuje stan;

BILTEN/POREZI 60


3) kupac stana koji je stekao prvi stan bez obavezeprodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnihprava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim seure|uju porezi na imovinu;

4) ~lan porodi~nog doma}instva kupca stana koji je stekaoprvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porezna prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana uskladu sa zakonom kojim se ure|uju porezi na imovinu, a za koga jeostvareno to poresko oslobo|ewe.

Nadle`ni poreski organ, po sprovedenom postupku,donosi re{ewe o refundaciji PDV kupcu prvog stana i vodievidenciju o kupcima prvog stana i ~lanovima porodi~nihdoma}instava kupaca prvog stana za koje su kupci prvog stanaostvarili refundaciju PDV, kao i o iznosu ostvarenerefundacije PDV (~lan 56a st. 7. i 8. Zakona).

Saglasno odredbi ~lana 29. Zakona o izmenama i dopunamaZakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 61/07),pravo na refundaciju PDV iz ~lana 22. ovog zakona (~lan 56aZakona) mo`e se ostvariti samo na osnovu ugovora o kupoprodajistana overenog posle stupawa na snagu ovog zakona, tj. od 8. jula2007. godine.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a poproceduri propisanoj odredbama ~lana 10. Pravilnika o postupkuostvarivawa prava na povra}aj PDV i o na~inu i postupkurefakcije i refundacije PDV („Sl. glasnik RS“, br. 107/04, 65/05i 63/07), u slu~aju kada tri fizi~ka lica – kupci, koji nisu~lanovi istog porodi~nog doma}instva, sti~u idealne delove nastanu koji je za ta lica prvi stan, pravo na refundaciju PDV mo`eda ostvari svaki od kupaca ako su ispuweni propisani uslovi, usrazmeri u odnosu na idealni deo koji svaki od kupaca kupuje. Tozna~i, ako kupci kupuju idealne delove na stanu od po 1/3, a podpretpostavkom da ne ostvaruju pravo na refundaciju PDV za



~lanove svojih porodi~nih doma}instava, svaki od wih mo`e daostvari pravo na refundaciju PDV za 13,33m2. Ako ista fizi~kalica budu kupovala idealne delove na drugom stanu, u tom slu~ajunemaju pravo na refundaciju PDV iz ~lana 56a Zakona, s obziromda ovo pravo, uz ispuwewe propisanih uslova, mogu da ostvareiskqu~ivo fizi~ka lica koja kupuju prvi stan, odnosno idealnideo na prvom stanu.

24. Poreski tretman prenosa prava upravqawa otvoreniminvesticionim fondovima uz naknadu, koji vr{i dru{tvo zaupravqawe investicionim fondovima drugom dru{tvu zaupravqawe investicionim fondovima




Odredbom ~lana 25. stav 1. ta~ka 7) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza uprometu novca i kapitala, i to kod poslovawa dru{tava zaupravqawe investicionim fondovima u skladu sa propisimakojima se ure|uju investicioni fondovi.

Prema odredbi ~lana 2. ta~ka 1) Zakona o investicionimfondovima („Sl. glasnik RS“, br. 46/06 i 51/09, u daqem tekstu:

BILTEN/POREZI 62


Zakon o investicionim fondovima), dru{tvo za upravqaweinvesticionim fondovima je privredno dru{tvo koje organizuje,osniva i upravqa investicionim fondovima, u skladu sa zakonom.

Odredbama ~lana 4. Zakona o investicionim fondovimapropisano je da se dru{tva za upravqawe osnivaju iskqu~ivo kaozatvorena akcionarska dru{tva na koja se primewuju odredbezakona kojim se ure|uju privredna dru{tva, osim ako ovimzakonom nije druk~ije odre|eno.

Dru{tvo za upravqawe organizuje i upravqa otvorenimfondom, osniva i upravqa zatvorenim fondom i upravqaprivatnim fondom (~lan 5. stav 1. Zakona o investicionimfondovima).

Odredbom ~lana 50. stav 1. Zakon o investicionimfondovima propisano je da dru{tvo za upravqawe ugovorom upisanoj formi mo`e preneti pravo upravqawa otvorenimfondom na drugo dru{tvo za upravqawe, uz prethodnu saglasnostKomisije.

Dru{tvo za upravqawe kome je preneto pravo upravqawapreuzima sva prava i obaveze koje ima dru{tvo za upravqawe kojevr{i prenos (stav 2. istog ~lana Zakona o investicionimfondovima).

Saglasno navedenim zakonskim odredbama, na naknadu zapromet usluga kod poslovawa dru{tava za upravqaweinvesticionim fondovima, koji vr{i obveznik PDV – dru{tvo zaupravqawe investicionim fondovima u skladu sa propisimakojima se ure|uju investicioni fondovi, pri ~emu se predmetnimposlovawem, sa aspekta propisa kojima se ure|uje oporezivawepotro{we PDV, smatraju redovne aktivnosti ovog dru{tva (npr.upravqawe, kupovina investicionih jedinica, otkup inve -sticionih jedinica i dr), PDV se ne obra~unava i ne pla}a, aobveznik PDV koji vr{i promet ovih usluga nema pravo naodbitak prethodnog poreza po tom osnovu.



Na naknadu (bez PDV) za prenos prava upravqawaotvorenim investicionim fondom, koji vr{i obveznik PDV –dru{tvo za upravqawe investicionim fondovima drugomdru{tvu za upravqawe investicionim fondovima, PDV seobra~unava po poreskoj stopi od 18% i pla}a u skladu sa Zakonom,s obzirom da za promet predmetne usluge Zakonom nije propisanoporesko oslobo|ewe.

25. Poreski tretman naknade za promet usluga dozimetrijskogmerewa radne sredine, ispitivawa RTG aparata i obrade io~itavawa li~nih dozimetara, zatim naknade za promet uslugaperiodi~nih pregleda zaposlenih koji rade sa izvorima zra~ewa,odnosno na mestima sa pove}anim rizikom, kao i kontrolnihlekarskih pregleda profesionalnih voza~a B, C, D i Ekategorije, kao i naknade za promet usluga pregleda kandidata zavoza~e radi sticawa voza~ke dozvole



Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. Zakona).

Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 7) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza zapromet usluga koje pru`aju zdravstvene ustanove u skladu sapropisima koji reguli{u zdravstvenu za{titu, ukqu~uju}i i

BILTEN/POREZI 64


sme{taj, negu i ishranu bolesnika u tim ustanovama, osim apotekai apotekarskih ustanova.

Pravilnikom o na~inu i postupku ostvarivawa poreskihoslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnogporeza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, 140/04, 27/05, 54/05, 68/05, 58/06,112/06, 63/07, 99/10, 4/11 i 24/11), u ~lanu 22, propisano je da seporesko oslobo|ewe iz ~lana 25. stav 2. ta~ka 7) Zakona odnosi napreventivne, dijagnosti~ko–terapijske i rehabilitacione uslugekoje pru`aju domovi zdravqa, bolnice, zavodi, zavodi za za{tituzdravqa, klinike, instituti, zdravstveni centri, klini~ko-bolni~ki centri i klini~ki centri, u skladu sa propisima kojiure|uju zdravstvenu za{titu, kao i na sme{taj, negu i ishranubolesnika u tim ustanovama, nezavisno od toga da li su oveustanove usmerene ka ostvarivawu dobiti.

Odredbom ~lana 2. stav 2. Zakona o zdravstvenoj za{titiRepublike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 107/05) propisano je dazdravstvena za{tita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovo|ewemera za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa gra|ana, spre~avawe,suzbijawe i rano otkrivawe bolesti, povreda i drugih poreme}ajazdravqa i blagovremeno i efikasno le~ewe i rehabilitaciju.

Odredbom ~lana 14. stav 1. ta~ka 3) istog Zakonapropisano je da poslodavac organizuje i obezbe|uje iz svojihsredstava zdravstvenu za{titu zaposlenih radi stvarawa uslovaza zdravstveno odgovorno pona{awe i za{titu zdravqa na radnommestu zaposlenog, koja obuhvata, izme|u ostalog, preventivnepreglede zaposlenih (prethodne, periodi~ne, kontrolne i ciqanepreglede) u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada, kao i pojavuprofesionalnih bolesti, povreda na radu i hroni~nih bolesti.

Prema odredbi ~lana 14. stav 2. Zakona o zdravstvenojza{titi, dru{tvena briga za zdravqe na nivou poslodavca, usmislu stava 1. ovog ~lana, obuhvata i prethodne i periodi~nepreglede radnika koji rade na radnim mestima sa pove}animrizikom, na na~in i po postupku utvr|enim propisima kojima seure|uje oblast bezbednosti i zdravqa na radu.



Shodno navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama imi{qewem Ministarstva zdravqa broj: 011-00-00106/2011-03 od21.4.2011. godine, prema kojem se dozimetrijsko merewe radnesredine, ispitivawe RTG aparata, kao i obrada i o~itavaweli~nih dozimetara smatraju preventivnim zdravstvenimuslugama, na naknadu za promet ovih usluga, PDV se ne obra~unavai ne pla}a. Tako|e, na naknadu za promet usluga periodi~nihpregleda zaposlenih koji rade sa izvorima zra~ewa, odnosno namestima sa pove}anim rizikom, kao i kontrolnih lekarskihpregleda profesionalnih voza~a B, C, D i E kategorije, nepostoji obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV. Po osnovupru`awa predmetnih usluga obveznik PDV nema pravo na odbitakprethodnog poreza.

Na naknadu za promet usluga pregleda kandidata za voza~e,radi sticawa voza~ke dozvole, PDV se obra~unava i pla}a poop{toj stopi od 18%, s obzirom da za promet ovih usluga nijepropisano poresko oslobo|ewe.

26. Dokazi za ostvarivawe poreskog oslobo|ewa sa pravom naodbitak prethodnog poreza za promet usluga prevoza povezanih sauvozom dobara koji se vr{i od 12. aprila 2011. godine


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04– ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


BILTEN/POREZI 66


U skladu sa odredbom ~lana 7. Zakona, uvoz je svaki unosdobara u carinsko podru~je Republike.

Prema odredbi ~lana 19. stav 1. Zakona, osnovica kod uvozadobara je vrednost uvezenog dobra utvr|ena po carinskimpropisima.

Saglasno odredbi stava 2. istog ~lana Zakona, u osnovicuiz stava 1. ovog ~lana ura~unava se i:

1) akciza, carina i druge uvozne da`bine, kao i ostalijavni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni tro{kovi koji su nastali do prvogodredi{ta u Republici.

Prvim odredi{tem, u smislu stava 2. ta~ka 2) ovog ~lana,smatra se mesto koje je nazna~eno u otpremnici ili drugomprevoznom dokumentu, a ako nije nazna~eno, mesto prvog pretovarau Republici (~lan 19. stav 3. Zakona).

Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 1) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza zaprevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako jevrednost tih usluga sadràna u osnovici iz ~lana 19. stav 2. ovogzakona.

Prema odredbi ~lana 2. Pravilnika o na~inu i postupkuostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez pravana odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, 140/04,27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 112/06, 63/07, 99/10, 4/11 i 24/11, u daqemtekstu: Pravilnik), poresko oslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka1) Zakona za prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozomdobara, obveznik moè da ostvari ako ima dokaz da je vrednost tihusluga (u daqem tekstu: sporedni tro{kovi) sadràna u osnoviciza obra~un PDV pri uvozu dobara.

Dokaz iz stava 1. ovog ~lana je dokument o vrsti usluge iiznosu sporednih tro{kova (ra~un ili drugi dokument koji sluìkao ra~un, izdat u skladu sa Zakonom), kao i prevozni dokument zaizvr{ene usluge prevoza (stav 2. istog ~lana Pravilnika).



U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, obveznik PDV koji vr{i promet usluga prevoza koje supovezane sa uvozom dobara nema obavezu da za predmetni prometobra~una i plati PDV, pod uslovom da je vrednost tih uslugasadràna u osnovici za obra~unavawe PDV pri uvozu dobara, tj.ako poseduje dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih tro{kova(ra~un ili drugi dokument koji sluì kao ra~un, izdat u skladu saZakonom) i prevozni dokument.

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da od danastupawa na snagu Pravilnika o izmenama Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom ibez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.24/11), tj. od 12. aprila 2011. godine, za ostvarivawe poreskogoslobo|ewa iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 1) Zakona obveznik PDV nijeduàn da obezbedi deklaraciju o stavqawu robe u slobodanpromet izdatu od strane nadle`nog carinskog organa nitioverenu kopiju te deklaracije.

27. Poreski tretman prometa dobara i usluga, odnosno uvozadobara koji se vr{i u okviru projekta „Uklawawe kasetnihbombi u ju`noj Srbiji“ finansiranog sredstvima donacijeKraqevine Norve{ke, a na osnovu Memorandumom o razumevawuizme|u Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoqnih poslovaKraqevine Norve{ke koji se odnosi na Bilateralni programpomo}i projektima iz 2010. godine


Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br.84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), u ~lanu24. stav 1. ta~ka 16a), propisano je da se PDV ne pla}a na prometdobara i usluga koji se vr{i u skladu sa ugovorima o donaciji

BILTEN/POREZI 68


zakqu~enim sa dr`avnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosnoRepublikom, a tim ugovorom je predvi|eno da se iz dobijenihnov~anih sredstava ne}e pla}ati tro{kovi poreza.

Memorandumom o razumevawu izme|u Vlade RepublikeSrbije i Ministarstva spoqnih poslova Kraqevine Norve{kekoji se odnosi na Bilateralni program pomo}i projektima iz2010. godine, a koji je potpisan u Beogradu dana 5.4.2011. godine, u~lanu 3. stav 3.4 predvi|eno je da, izme|u ostalog, RepublikaSrbija ne}e napla}ivati carine, porez na dodatu vrednost nisli~ne da`bine stranama koje sprovode Program ilikorisnicima, za robu ili druga sredstva koja Ministarstvospoqnih poslova Kraqevine Norve{ke obezbe|uje ilifinansira.

Saglasno navedenom, na promet dobara i usluga, odnosnouvoz dobara koji se vr{i u okviru projekta „Uklawawe kasetnihbombi u ju`noj Srbiji“ finansiranog sredstvima donacijeKraqevine Norve{ke, a na osnovu Memorandumom o razumevawuizme|u Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoqnih poslovaKraqevine Norve{ke koji se odnosi na Bilateralni programpomo}i projektima iz 2010. godine, potpisanog u Beogradu dana5.4.2011. godine, PDV se ne obra~unava i ne pla}a, a obveznik PDVkoji vr{i predmetni promet ima pravo na odbitak prethodnogporeza u skladu sa Zakonom. Navedeno poresko oslobo|eweostvaruje se po proceduri propisanoj odredbama ~l. 21a–21vPravilnika o na~inu i postupku ostvarivawa poreskihoslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnogporeza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, 140/04, 27/05, 54/05, 68/05, 58/06,63/07, 99/10, 4/11 i 24/11) i odredbama ~l. 8. i 9. Pravilnika oizmenama i dopunama Pravilnika o na~inu i postupkuostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez pravana odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 68/05) kada jere~ o uvozu dobara.

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da ako zapromet dobara i usluga, odnosno uvoz dobara koji se vr{i u okviru



navedenog projekta nije ostvareno poresko oslobo|ewe napropisani na~in (npr. obveznik PDV ne poseduje potvrdu oporeskom oslobo|ewu), ve} je PDV obra~unat i u skladu saZakonom pla}en, ne postoji zakonski osnov za povra}ajobra~unatog i pla}enog PDV.

28. Poreski tretman prometa dobara, odnosno usluga izvo|a~uradova – stranom privrednom dru{tvu koji vr{i obveznik PDV –podizvo|a~ , na osnovu ugovora o izgradwi kablovskih linija, kaoi poreski tretman prometa dobra, odnosno usluga koji izvo|a~radova – strano privredno dru{tvo vr{i investitoru – doma}emlicu


• Prema odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


U skladu sa odredbom stava 3. ta~ka 6) istog ~lana Zakona,prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i isporukadobara proizvedenih ili sastavqenih po nalogu naru~ioca, odmaterijala isporu~ioca, ako se ne radi samo o dodacima ilidrugim sporednim materijalima.

BILTEN/POREZI 70



U skladu sa odredbom stava 3. ta~ka 3) istog ~lana Zakona,prometom usluga, u smislu ovog zakona, smatra se i predaja dobaraproizvedenih ili sastavqenih po nalogu naru~ioca, odmaterijala naru~ioca.

Saglasno odredbi ~lana 11. stav 1. ta~ka 3) Zakona, mestoprometa dobara je mesto u kojem se dobro nalazi u trenutkuisporuke, ako se dobro isporu~uje bez otpreme, odnosno prevoza.

Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mestoprometa usluga je mesto u kojem pru`alac usluge obavqadelatnost, a ako se promet usluga vr{i preko poslovne jedinice,mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestom prometa uslugasmatra se mesto u kojem se nalazi nepokretnost, ako se radi oprometu usluge koja je neposredno povezana sa tomnepokretno{}u, ukqu~uju}i delatnost posredovawa i procene uvezi nepokretnosti, kao i projektovawe, pripremu i izvo|ewegra|evinskih radova i nadzor nad wima (stav 3. ta~ka 1) istog~lana Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada, naosnovu Ugovora o izgradwi 110 kV kablovskih linija od trafostanice Beograd 1 do trafo stanice Beograd 28 i pro{irewapostoje}eg 400/110 kV razvodnog poqa u TS Subotica, obveznikPDV – podizvo|a~ izvr{i izvo|a~u radova – stranom privrednomdru{tvu, tj. privrednom dru{tvu koje na teritoriji RepublikeSrbije nema sedi{te ni stalnu poslovnu jedinicu (u daqem tekstu:strano privredno dru{tvo) promet dobara (ako izgradwukablovskih linija, odnosno razvodnog poqa vr{i od svogmaterijala), odnosno usluga (ako izgradwu kablovskih linija,odnosno razvodnog poqa vr{i od materijala naru~ioca) koji jeoporeziv PDV, du`an je da za predmetni promet obra~una i platiPDV u skladu sa Zakonom.



Tako|e, kada, na osnovu predmetnog ugovora, izvo|a~radova – strano privredno dru{tvo vr{i promet dobara, odnosnousluga koji je oporeziv PDV investitoru – doma}em licu, PDV seobra~unava i pla}a u skladu sa Zakonom, a obavezu da na naknadu zaizvr{eni promet stranog privrednog dru{tva obra~una i platiPDV ima poreski du`nik iz ~lana 10. stav 2. ta~ka 2), odnosnota~ka 3) Zakona. Naime, u ovom slu~aju obavezu obra~unavawa ipla}awa PDV ima poreski punomo}nik izvo|a~a radova – stranogprivrednog dru{tva, a u slu~aju da strano privredno dru{tvo nijeodredilo poreskog punomo}nika, obavezu obra~unavawa ipla}awa PDV ima primalac dobara, odnosno usluga.

• Saglasno odredbi ~lana 27. Zakona, prethodni porez jeiznos PDV obra~unat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga,odnosno pla}en pri uvozu dobara, a koji obveznik moè da odbijeod PDV koji duguje.

Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomskideqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih. koristiti za promet dobara i usluga:




Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik moè da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvr{enom uvozudobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje daje primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.

BILTEN/POREZI 72






Pravo na odbitak prethodnog poreza mo`e da ostvari iporeski du`nik iz ~lana 10. stav 1. ta~. 2) i 3) ovog zakona, poduslovom da je na naknadu za primqena dobra i usluge obra~unaoPDV u skladu sa ovim zakonom i da primqena dobra i uslugekoristi za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog ~lana (~lan 28.stav 5. Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, poreskidu`nik – punomo}nik stranog privrednog dru{tva, odnosnoprimalac dobara i usluga ~iji promet vr{i strano privrednodru{tvo, a koji je istovremeno i obveznik PDV, ima pravo da PDVkoji je obra~unao na naknadu za promet dobara i usluga koji jeizvr{ilo strano privredno dru{tvo u Republici Srbiji odbijekao prethodni porez, uz ispuwewe svih propisanih uslova – da jena naknadu za primqena dobra i usluge obra~unao PDV u skladu saZakonom i da primqena dobra i usluge koristi za promet dobarai usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj. promet koji jeoporeziv PDV, promet za koji u skladu sa ~lanom 24. Zakonapostoji oslobo|ewe od pla}awa PDV ili promet koji je izvr{enu inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitakprethodnog poreza da je izvr{en u Republici.

Me|utim, poreski punomo}nik stranog privrednogdru{tva nema pravo da PDV koji je za oporezivi promet dobara i



usluga izvr{en stranom privrednom dru{tvu obra~unao obveznikPDV – doma}e privredno dru{tvo, odbije kao prethodni porez.

29. Na~in ostvarivawa prava obveznika PDV na povra}aj vi{epla}enog PDV pri uvozu dobara, kao i organ kojem se podnosizahtev za ostvarivawe ovog prava


Odredbom ~lana 3. ta~ka 2) Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da je predmet oporezivawaPDV uvoz dobara u Republiku.

Uvoz je svaki unos dobara u carinsko podru~je Republike(~lan 7. Zakona).

Prema odredbi ~lana 10. stav 1. ta~ka 5) Zakona, poreskidu`nik je lice koje uvozi dobro.

Za obra~un i naplatu PDV pri uvozu dobara, u skladu saodredbom ~lana 59. Zakona, nadleàn je carinski organ kojisprovodi carinski postupak, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Ako je PDV za uvoz dobara, koji je odbijen kao prethodniporez, pove}an, smawen, refundiran ili obveznik oslobo|enobaveze pla}awa, obveznik je duàn da, na osnovu carinskogdokumenta ili odluke carinskog organa, ispravi odbitakprethodnog poreza u skladu sa tom izmenom (~lan 31. stav 4.Zakona).

Odredbom ~lana 11g stav 4. Pravilnika o obliku isadrìni prijave za evidentirawe obveznika PDV, postupkuevidentirawa i brisawa iz evidencije i o obliku i sadrìniporeske prijave PDV („Sl. glasnik RS“, br. 94/04, 108/05 i 120/08, udaqem tekstu: Pravilnik) propisano je da obveznik PDV koji

BILTEN/POREZI 74


vr{i smawewe prethodnog poreza u skladu sa ~lanom 31. stav 4.Zakona, u poqu 106 poreske prijave (Obrazac PPPDV) smawujeiznos PDV koji se moè odbiti kao prethodni porez za iznos PDVza koji se smawuje iznos prethodnog poreza.

Ako iznos iz stava 4. ovog ~lana nije dovoqan da bi seizvr{ilo smawewe prethodnog poreza, obveznik PDV pove}avaiznos obra~unatog PDV pod rednim brojem 3. – u poqu 103 ObrascaPPPDV za iznos za koji nije mogao da izvr{i smaweweprethodnog poreza (~lan 11g stav 5. Pravilnika).

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, uslu~aju kada je obveznik PDV pla}eni PDV za uvoz dobara odbiokao prethodni porez, nakon ~ega je nadle`ni carinski organ upropisanom postupku doneo re{ewe kojim je utvr|eno da jeobveznik PDV platio ve}i iznos PDV pri uvozu dobara od iznosakoji je trebao biti pla}en, u poreskoj prijavi za poreski period ukojem je re{ewe carinskog organa postalo pravosna`no, obveznikPDV je duàn da izvr{i ispravku (smawewe) prethodnog poreza.Ispravka (smawewe) prethodnog poreza vr{i se tako {to se podbrojem 6. Obrasca PPPDV – u poqu 106 smawuje iznos PDV kojise moè odbiti kao prethodni porez za iznos PDV za koji sesmawuje iznos prethodnog poreza, a ako iznos PDV koji se moèodbiti kao prethodni porez iz poqa 106 nije dovoqan da bi seizvr{ilo smawewe prethodnog poreza, pove}ava se iznosobra~unatog PDV pod rednim brojem 3. – u poqu 103 ObrascaPPPDV za iznos za koji nije moglo da se izvr{i smaweweprethodnog poreza. Ministarstvo finansija napomiwe dadispozitiv re{ewa nadle`nog carinskog organa kojim jeutvr|eno da je PDV pri uvozu dobara pla}en u iznosu ve}em odiznosa koji je trebao biti pla}en, mora da sadrì ta~an iznosvi{e pla}enog PDV pri uvozu dobara, ukqu~uju}i i obave{teweda pravo na povra}aj vi{e pla}enog PDV pri uvozu dobara moèda se ostvari podno{ewem zahteva nadle`nom poreskom organu uskladu sa odredbom ~lana 10. stav 2. ta~ka 1) Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02,



84/02–ispravka, 23/03–ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05–dr. zakon,62/06–dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 i 53/10, u daqem tekstu: ZPPPA).Naime, prema navedenoj odredbi ZPPPA, u poreskopravnomodnosu pravno lice ima pravo na povra}aj vi{e ili pogre{nonapla}enog poreza, odnosno sporednih poreskih davawa, kao i napovra}aj poreza kada je to drugim poreskim zakonom predvi|eno.

Saglasno navedenom, obveznik PDV koji je, na osnovupravosna`nog re{ewa nadle`nog carinskog organa kojim jeutvr|eno da je platio ve}i iznos PDV pri uvozu dobara od iznosakoji je trebao biti pla}en, izvr{io ispravku (smawewe)prethodnog poreza (PDV pla}enog pri uvozu dobara), ima pravo danadle`nom poreskom organu podnese zahtev za povra}aj vi{epla}enog PDV pri uvozu dobara, pri ~emu ministarstvofinansija ukazuje da obveznik PDV uz ovaj zahtev treba da podneseoriginal re{ewa nadle`nog carinskog organa kojim je utvr|enoda je obveznik PDV platio ve}i iznos PDV pri uvozu dobara odiznosa koji je trebalo da plati (koje sadr`i klauzulupravosna`nosti) i fotokopiju poreske prijave (ObrazacPPPDV) podnete za poreski period u kojem je obveznik PDV, uskladu sa odredbom ~lana 31. stav 4. Zakona, izvr{io ispravku(smawewe) prethodnog poreza.

Prema tome, za obra~un i naplatu PDV pri uvozu dobaranadle`na je Uprava carina, dok je za povra}aj vi{e pla}enog PDVpri uvozu dobara nadle`na Poreska uprava.

Pored toga, Ministarstvo finansija ukazuje da jeministar finansija doneo Instrukciju u vezi sa postupkompovra}aja vi{e pla}enog poreza na dodatu vrednost pri uvozudobara broj 413-00-01272/2008-04 od 9.6.2008. godine, koja se i daqeprimewuje.

30. Osnovica za obra~unavawe PDV za promet motornog vozilakoji vr{i obveznik PDV u slu~aju kada kupcu motornog vozila

BILTEN/POREZI 76


dodeli vau~er za turisti~ko putovawe po osnovu kupovinepredmetnog dobra


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga (u daqem tekstu: promet dobarai usluga) koje poreski obveznik izvr{i u Republici uz naknadu, uokviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolagawa natelesnim stvarima (u daqem tekstu dobra) licu koje tim dobrimamoè raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poresku osnovicukod prometa dobara i usluga ~ini iznos naknade (u novcu,stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi zaisporu~ena dobra ili pruène usluge, ukqu~uju}i subvencije kojesu neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nijeukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kadaobveznik PDV koji vr{i promet motornih vozila kupcu motornogvozila dodeli vau~er za turisti~ko putovawe po osnovu kupovinepredmetnog dobra, re~ je o prometu motornog vozila za koji se, akoje re~ o oporezivom prometu, osnovica za obra~unavawe PDVutvr|uje u skladu sa odredbama ~lana 17. Zakona. Naime, u ovomslu~aju, prema mi{qewu Ministarstva finansija, vrednostvau~era za turisti~ko putovawe sadràna je u vrednosti motornogvozila. Obveznik PDV – prodavac motornog vozila duàn je daobra~unati PDV plati u skladu sa Zakonom.


POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA

1. Pla}awe mese~ne akontacije poreza na dobit pravnih lica akou toku godine do|e do zna~ajnih promena u poslovawu obveznika


Odredbom ~lana 63. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da je poreski obveznik du`an da nadle`nomporeskom organu podnese poresku prijavu u kojoj je obra~unatporez i poreski bilans za period za koji se utvr|uje porez.

Poreski obveznik tokom godine porez na dobit pla}a uvidu mese~nih akontacija, ~iju visinu utvr|uje na osnovu poreskeprijave za prethodnu godinu, odnosno prethodni poreski period, ukojoj iskazuje i podatke od zna~aja za utvr|ivawe visineakontacije u teku}oj godini (~lan 67. stav 1. Zakona). Mese~naakontacija poreza na dobit pla}a se do 15-og u mesecu za prethodnimesec (~lan 67. stav 2. Zakona), a pla}awe mese~nih akontacija uskladu sa poreskom prijavom iz stava 1. ~lana 67. Zakona vr{i seza mesec u kome je prijava podneta, i to po~ev od prvog dananarednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta (~lan67. stav 3. Zakona). Do po~etka pla}awa mese~ne akontacije uskladu sa stavom 3. ~lana 67. Zakona, obveznik u teku}oj godinipla}a mese~nu akontaciju u visini koja odgovara mese~nojakontaciji iz posledweg meseca prethodnog poreskog perioda, apo~etkom pla}awa mese~ne akontacije u skladu sa stavom 3. ovog

BILTEN/POREZI 78


~lana, visina tih akontacija se koriguje navi{e ili naniè, takoda se ukupno pla}ene akontacije od po~etka teku}e godine,odnosno po~etka poreskog perioda dovedu na iznos kao da je uplataakontacija vr{ena u skladu sa poreskom prijavom iz stava 3. ovog~lana (~lan 67. stav 4. Zakona).

Prema ~lanu 68. stav 1. Zakona, ako u teku}oj godini do|edo zna~ajnih promena u poslovawu obveznika, promene poreskihinstrumenata ili drugih okolnosti koje bitno uti~u na visinumese~ne akontacije poreza, poreski obveznik moè, popodno{ewu poreske prijave iz ~lana 63. stav 1. ovog zakona,podneti poresku prijavu sa poreskim bilansom, u kojoj }e iskazatipodatke od zna~aja za izmenu mese~ne akontacije i obra~unatiwenu visinu, najkasnije u roku od 30 dana po isteku perioda za kojise sastavqa poreski bilans.

Pla}awe akontacije u skladu sa poreskom prijavom zaizmenu mese~ne akontacije obveznik moè zapo~eti za mesec ukome je prijava podneta, i to po~ev od prvog dana narednog mesecau odnosu na mesec u kome je prijava podneta (~lan 68. stav 2.Zakona).

Do po~etka pla}awa akontacije u skladu sa poreskomprijavom iz ~lana 68. Zakona, obveznik pla}a akontacije u visinimese~ne akontacije koju je utvrdio u poreskoj prijavi zaprethodnu godinu, odnosno prethodni poreski period, pri ~emu sepo~etkom pla}awa mese~nih akontacija utvr|enih na na~inpropisan ~lanom 68. Zakona ne vr{i korekcija do tada pla}enihakontacija.

2. Priznavawe ispravke vrednosti pojedina~nih potraìvawakao rashoda u poreskom bilansu obveznika – davaocafinansijskog lizinga


Odredbom ~lana 16. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:

79


Zakon) propisano je da se na teret rashoda priznaje otpisvrednosti pojedina~nih potraìvawa, osim potraìvawa iz~lana 7a ta~ka 2) ovog zakona, pod uslovom:

1) da se nesumwivo dokaè da su ta potraìvawa prethodnobila ukqu~ena u prihode obveznika;

2) da je to potraìvawe u kwigama obveznika otpisano kaonenaplativo;

3) da poreski obveznik pruì dokaze o neuspeloj naplatitih potraìvawa sudskim putem.

Prema stavu 2. istog ~lana, na teret rashoda priznaje seispravka vrednosti pojedina~nih potraìvawa ako je od roka zawihovu naplatu pro{lo najmawe 60 dana.

Za iznos rashoda po osnovu ispravke vrednostipojedina~nih potraìvawa iz stava 2. ovog ~lana, koji su bilipriznati u poreskom bilansu, uve}avaju se prihodi u poreskombilansu u poreskom periodu u kome obveznik izvr{i otpisvrednosti istih potraìvawa, ako nije kumulativno ispuniouslove iz stava 1. ovog ~lana (~lan 16. stav 3. Zakona).

U slu~aju kada obveznik vr{i direktan otpis vrednostipojedina~nih potraìvawa primewuje se odredba ~lana 16. stav 1.Zakona. S tim u vezi, obveznik je duàn da prilikom direktnogotpisa vrednosti pojedina~nih potraìvawa kumulativno ispuniuslove propisane ~lanom 16. stav 1. ta~. 1) do 3) Zakona.

Naime, da bi se otpis vrednosti pojedina~nogpotraìvawa priznao kao rashod u poreskom bilansuobveznika (davaoca finansijskog lizinga, u konkretnomslu~aju), neophodno je da se, izme|u ostalog, nesumwivo dokaè daje to potraìvawe prethodno bilo ukqu~eno u prihode obveznika.

U skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru i sadrìnira~una u kontnom okviru za davaoce finansijskog lizinga („Sl.glasnik RS“, br. 46/10), obveznik (davalac finansijskog lizinga) usvojim poslovnim kwigama iskazuje na odgovaraju}im ra~unimapotraìvawa po osnovu finansijskog lizinga, pri ~emu sepotraìvawa (za glavnicu) po osnovu predmeta lizinga neukqu~uju u prihode obveznika, pa se, s tim u vezi, a prema

BILTEN/Porez na dobit pravnih lica

BILTEN/POREZI 80


mi{qewu Ministarstva finansija, odredba ~lana 16. stav 1.Zakona ne primewuje u slu~aju predmetnog potraìvawa.

3. Da li je Matemati~ki institut SANU obveznik poreza nadobit pravnih lica?


Prema odredbi ~lana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), poreski obveznik je i drugo pravno lice koje nijeorganizovano u smislu st. 1. i 2. ovog ~lana (kao privrediodru{tvo ili zadruga), ako ostvaruje prihode prodajom proizvodana trì{tu ili vr{ewem usluga uz naknadu.

Prema tome, drugo pravno lice − nedobitna organizacija,obveznik je poreza na dobit pravnih lica, ukoliko ostvarujeprihode prodajom proizvoda na trì{tu ili vr{ewem usluga uznaknadu, pri ~emu vi{ak prihoda sa trì{ta nad rashodima(nastalim u vezi sa ostvarewem tih prihoda) predstavqa osnovicuza oporezivawe koja se utvr|uje na na~in propisan Pravilnikomo sadràju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitneorganizacije) − obveznike poreza na dobit pravnih lica („Sl.glasnik RS“, br. 19/05, 15/06, 20/08 i 99/10, u daqem tekstu:Pravilnik).

Nedobitne organizacije, koje primewuju kontni plan zabuxetski sistem, osnovicu za obra~un poreza na dobit utvr|uju naObrascu PBN − Poreski bilans za drugo pravno lice kojeprimewuje kontni plan za buxetski sistem, koji je propisanPravilnikom i to tako {to u Obrascu PBN iskazuju odgovaraju}eprihode ostvarene na trì{tu i rashode vezane za ostvareweprihoda na trì{tu za period za koji se sastavqa poreski bilans.

Srpska akademija nauka i umetnosti (u daqem tekstu:Akademija), saglasno Zakonu o srpskoj akademiji nauka i

81


umetnosti („Sl. glasnik RS“, br. 18/10), najvi{a je nau~na iumetni~ka ustanova u Republici Srbiji, koja kao ustanova odposebnog nacionalnog zna~aja razvija i podsti~e nauku,organizuje i unapre|uje osnovna i primewena nau~naistraìvawa, podsti~e i unapre|uje umetni~ku delatnost i timedoprinosi op{tem dobru naroda Republike Srbije i dràve.Akademija je osniva~ nekoliko nau~nih instituta, koji obavqajunau~noistraìva~ku delatnost, pri ~emu se osnivaju i organizujukao ustanove, u skladu sa propisima o javnim slu`bama.

Instituti ~iji je osniva~ Akademija imaju status pravnoglica i odgovaraju}u samostalnost u sopstvenom upravqawu,raspolagawu finansijskim sredstvima i obavqawunau~noistraìva~ke delatnosti i drugih poslova, a upisuju se uRegistar nau~noistraìva~kih organizacija koje vodiministarstvo nadle`no za nau~noistraìva~ku delatnost.

U skladu sa navedenim, Matemati~ki institut SANU(~iji je osniva~ Akademija), kao indirektni korisnik buxetskihsredstava (koji primewuje kontni plan za buxetski sistem), saaspekta Zakona, predstavqa drugo pravno lice − nedobitnuorganizaciju.

4. Poreski tretman preostale imovine (nov~anih sredstava) kojaje nakon sprovedenog postupka likvidacije nad rezidentnimobveznikom preneta osniva~u (likvidiranog) dru{tva –nerezidentnom pravnom licu


^lanom 34. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica(„Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da dobit utvr|ena u postupku likvidacije, kaopozitivna razlika imovine obveznika sa kraja i sa po~etkalikvidacionog postupka, podleè oporezivawu.


BILTEN/POREZI 82


Period za koji se utvr|uje osnovica iz stava 2. ovog ~lanaodgovara stvarnom trajawu postupka likvidacije, ali ne moèbiti duì od jedne godine, s tim {to, ukoliko se postupak preneseu narednu godinu, obveznik sastavqa i poreski bilans sa stawemna dan 31. decembra teku}e godine, koji se podnosi u roku od 10dana od dana isteka roka propisanog za podno{ewe finansijskihizve{taja (~lan 34. stav 4.).

Prema odredbi ~lana 35. Zakona, ostatak imovinelikvidacione mase posle podmirewa poverilaca (likvidacionivi{ak) iznad vrednosti uloènog kapitala, smatra se kapitalnimdobitkom. S tim u vezi, u slu~aju kada je imovina koja preostaneposle podmirewa poverilaca iznad vrednosti uloènog kapitala,smatra se da je ostvaren kapitalni dobitak dru{tva u postupkulikvidacije.

Saglasno zakonu koji ure|uje privredna dru{tva, imovinaprivrednog dru{tva u likvidaciji koja preostane posle izmirewapotraìvawa poverilaca i drugih potraìvawa raspodequje seod strane likvidacionog upravnika ortacima, ~lanovima iakcionarima.

Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona, na prihode kojeostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika, izme|uostalog, po osnovu dividendi i udela u dobiti u pravnom licu,obra~unava se i pla}a porez po odbitku po stopi od 20%, akome|unarodnim ugovorom o izbegavawu dvostrukog oporezivawanije druk~ije ure|eno.

U skladu sa Zakonom, isplatilac prihoda − rezidentniobveznik obra~unava, obustavqa i pla}a porez po odbitkuprilikom isplate prihoda nerezidentnom obvezniku, pri ~emupodatak o obra~unatom i pla}enom porezu na dobit po odbitkurezidentni obveznik iskazuje na Obrascu PDPO koji je propisanPravilnikom o obrascu zbirne poreske prijave o obra~unatom ipla}enom porezu na dobit po odbitku na prihode koje ostvarujunerezidentni obveznici − pravna lica („Sl. glasnik RS“, br.116/04 i 20/10, u daqem tekstu: Pravilnik), koji podnosi Poreskojupravi u roku propisanom zakonom kojim se ure|uje poreskipostupak i poreska administracija.

83


U konkretnom slu~aju, a kako proizilazi iz sadrìnepodnetog dopisa, nad rezidentnim obveznikom sproveden jepostupak likvidacije, pri ~emu je nakon izmirewa potraìvawapoverilaca likvidiranog dru{tva, kao i nakon izmirewapropisanih poreskih obaveza (saglasno ~l. 35. i 34. Zakona),privredno dru{tvo brisano iz registra privrednih subjekata, apreostala imovina (nov~ana sredstva) preneta osniva~u(likvidiranog) dru{tva − nerezidentnom pravnom licu.

S obzirom da (u tom slu~aju) osniva~ likvidiranogprivrednog dru{tva ostvaruje prihod po osnovu (zakonompropisanog) prava na raspodelu likvidacionog ostatka, koje (kaoi pravo na isplatu udela u dobiti) neposredno proizilazi iz(wegovog) u~e{}a u kapitalu (likvidiranog) privrednog dru{tva,Ministarstvo finansija je mi{qewa da je tako ostvaren prihod(nerezidenta) oporeziv porezom po odbitku, saglasno ~lanu 40.stav 1. Zakona.

S tim u vezi, a imaju}i u vidu da je, u konkretnom slu~aju,rezidentno dru{tvo (nakon sprovedenog postupka likvidacije)brisano iz registra privrednih subjekata (~ime je prestao wegovpravni subjektivitet, pa s tim u vezi i funkcija likvidacionogupravnika), Ministarstvo finansija smatra da je nerezidentniobveznik (kao osniva~ likvidiranog privrednog dru{tva) duànda, u skladu sa odredbama zakona kojim se ure|uje poreski postupaki poreska administracija, imenuje poreskog punomo}nika, koji }enadle`nom organu Poreske uprave podneti Obrazac PDPO, ukome }e iskazati podatak o obra~unatom i pla}enom porezu nadobit po odbitku, saglasno odredbama Zakona i Pravilnika.

5. Pravo na poreski kredit iz ~lana 48. Zakona o porezu na dobitpravnih lica u slu~aju kada se nad obveznikom koji je stekao pravona predmetni poreski kredit, pre isteka roka od tri godine oddana nabavke osnovnog sredstva (po osnovu ~ije nabavke je stekao


BILTEN/POREZI 84


pravo na poreski kredit), sprovede statusna promena odvajawe uzosnivawe


Odredbom ~lana 48. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da se obvezniku koji izvr{i ulagawa unekretnine, postrojewa, opremu ili biolo{ka sredstva (u daqemtekstu: osnovna sredstva) u sopstvenom vlasni{tvu za obavqaweprete`ne delatnosti i delatnosti upisanih u osniva~ki aktobveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika, kojim seodre|uju delatnosti koje obveznik obavqa, priznaje pravo naporeski kredit u visini od 20% (40% za mala pravna lica)izvr{enog ulagawa, s tim {to ne moè biti ve}i od 50% (70% zamala pravna lica) obra~unatog poreza u godini u kojoj je izvr{enoulagawe.

Neiskori{}eni deo poreskog kredita moè se preneti nara~un poreza na dobit iz budu}ih obra~unskih perioda, najvi{edo limita od 50%, odnosno 70% obra~unatog poreza u tomporeskom periodu, ali ne duè od deset godina (stav 3. ~lana 48.Zakona).

U skladu sa stavom 6. ~lana 48. Zakona, u slu~aju otu|ewaosnovnih sredstava iz st. 1. i 2. ovog ~lana pre isteka roka od trigodine od dana nabavke, osim usled statusnih promena, poreskiobveznik gubi pravo na poreski kredit iz st. 1. i 2. ovog ~lana iduàn je da danom podno{ewa poreske prijave za naredni poreskiperiod, u toj poreskoj prijavi obra~una, kao i da plati porez kojibi platio da nije koristio poreski kredit, indeksiran od danapodno{ewa poreske prijave za poreski period u kome je ostvariopravo na poreski kredit, do dana otu|ewa, stopom rasta cena namalo prema podacima republi~kog organa nadle`nog za poslovestatistike.

85


U slu~aju otu|ewa osnovnih sredstava iz st. 1. i 2. ovog~lana nakon isteka roka od tri godine od dana nabavke, a preisteka roka iz stava 3. ovog ~lana, obveznik nema pravo na daqekori{}ewe neiskori{}enog dela poreskog kredita, po~ev odporeskog perioda u kome je izvr{io otu|ewe (stav 7. ~lan 48.Zakona).

U skladu sa navedenim, u slu~aju kada obveznik, koji je poosnovu izvr{enog ulagawa u nabavku osnovnog sredstva stekaopravo na poreski kredit iz ~lana 48. Zakona, u roku od tri godineod dana nabavke, izvr{i otu|ewe osnovnog sredstva (po osnovu~ijeg ulagawa je stekao pravo na poreski kredit), tako {topredmetno osnovno sredstvo unese kao (nenov~ani) ulog u novoprivredno dru{tvo, gubi pravo na poreski kredit i du`an jeplati porez za period u kojem je ispuwavao uslove za kori{}eweporeskog kredita. Me|utim, ukoliko obveznik predmetno osnovnosredstvo otu|i (odnosno unese kao nenov~ani ulog u novoprivredio dru{tvo) nakon isteka roka od tri godine od dananabavke, a pre isteka roka od deset godina, nema pravo na daqekori{}ewe neiskori{}enog dela poreskog kredita (u slu~aju daima neiskori{}eni poreski kredit po osnovu ulagawa u nabavkutog osnovnog sredstva), u skladu sa stavom 7. ~lana 48. Zakona.

Prema odredbama zakona koji ure|uje privredna dru{tva,statusna promena odvajawe uz osnivawe jeste statusna promenakojom privredno dru{tvo deqenik prenosi jedan ili vi{e delovasvoje imovine i pripadaju}i deo obaveza (u daqem tekstu: dru{tvodeqenik) na jedno ili vi{e time novoosnovanih dru{tava ili najedno ili vi{e dru{tava sa kojima se spaja u novoosnovanodru{tvo (u daqem tekstu: novo dru{tvo), uz zamenu akcija/udeladru{tva deqenika (i za taj iznos smawewa wegovog osnovnogkapitala bez primene odredaba ovog zakona o smawewu togkapitala u redovnom postupku) za izdavawe akcija ili udela novihdru{tava koja se time osnivaju akcionarima ili ~lanovimadru{tva deqenika i ako je potrebno, nov~ano pla}awe, koje neprelazi 10% nominalne vrednosti tako izdatih akcija ili


BILTEN/POREZI 86


wihove ra~unovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalnevrednosti.

S tim u vezi, u slu~aju kada se nad obveznikom (koji jestekao pravo na poreski kredit iz ~lana 48. Zakona), pre istekaroka od tri godine od dana nabavke osnovnog sredstva (po osnovu~ije nabavke je stekao pravo na poreski kredit), sprovede statusnapromena odvajawe uz osnivawe, pri ~emu predmetno osnovnosredstvo prelazi u vlasni{tvo novog dru{tva, obveznik (kaodru{tvo deqenik), u skladu sa ~lanom 48. stav 6. Zakona, gubipravo na nastavak kori{}ewa poreskog kredita (imaju}i u vidu dato osnovno sredstvo obveznik vi{e ne vodi u poslovnim kwigamakao svoje i da mu ono vi{e ne sluì za obavqawe delatnosti), alinije duàn da plati porez koji bi platio da nije koristio poreskikredit, uz napomenu da dru{tvo nastalo statusnom promenom nemapravo na nastavak kori{}ewa poreskog kredita.

6. Da li je Gradski zavod za javno zdravqe obveznik poreza nadobit pravnih lica?


Odredbom ~lana 1. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da je obveznik poreza na dobit pravnih licaprivredno dru{tvo, odnosno preduze}e organizovano kaoakcionarsko dru{tvo, dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u,orta~ko dru{tvo, komanditno dru{tvo, dru{tveno preduze}e,javno preduze}e i druga pravna forma dru{tva, odnosno preduze}au skladu sa posebnim propisima.

Poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje prihodeprodajom proizvoda na trì{tu ili vr{ewem usluga uz naknadu(~lan 1. stav 2. Zakona).

Poreski obveznik je, u skladu sa Zakonom, i drugo pravnolice, koje nije organizovano kao privredno dru{tvo ili zadruga,

87


ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na trì{tu ilivr{ewem usluga uz naknadu (~lan 1. stav 3. Zakona).

Prema propisima o javnim slu`bama, radi obezbe|ivawaostvarivawa prava utvr|enih zakonom i ostvarivawa drugogzakonom utvr|enog interesa u oblasti: obrazovawa, nauke,kulture, fizi~ke kulture, u~eni~kog i studentskog standarda,zdravstvene za{tite, socijalne za{tite, dru{tvene brige o deci,socijalnog osigurawa, zdravstvene za{tite ìvotiwa, osnivaju seustanove, koje u smislu ovih propisa, obavqaju delatnost, odnosnoposlove kojima se obezbe|uje ostvarivawe prava gra|ana odnosno,zadovoqavawe potreba gra|ana.

Delatnosti u oblasti javnog zdravqa obavqaju zavodi zajavno zdravqe koji se osnivaju za teritoriju Republike Srbije, zateritoriju grada i za teritoriju vi{e op{tina, u skladu sazakonom kojim se ure|uje zdravstvena za{tita, pri ~emu,delatnosti u sprovo|ewu javnog zdravqa u oblasti ìvotnesredine i zdravqa stanovni{tva, izme|u ostalog, obuhvataju:kontrolu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti vode za pi}e,procenu i analizu uticaja wenog zaga|ewa na zdravqestanovni{tva; kontrolu zdravstvene ispravnosti ìvotnihnamirnica i predmeta op{te upotrebe, procenu i analizuwihovog uticaja na zdravqe stanovni{tva, kao i pra}ewe ianalizu zdravstvenog stawa stanovni{tva u vezi sa uticajima izìvotne sredine.

Prema propisima koji ure|uju za{titu stanovni{tva odzaraznih bolesti, za{tita stanovni{tva od zaraznih bolestisprovodi se obavqawem epidemiolo{kog nadzora koji organizujui sprovode instituti, odnosno zavodi za za{titu zdravqa,primenom propisanih mera (koja obuhvata i primenu merautvr|enih me|unarodnim sanitarnim konvencijama i potvr|enimme|unarodnim ugovorima), wihovim programirawem, plani -rawem, organizovawem, kontrolom sprovo|ewa i obezbe|ivawemmaterijalnih i drugih sredstava za wihovo sprovo|ewe. Sredstvaza ostvarivawe delatnosti u oblasti javnog zdravqa obezbe|uju se:iz buxeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada i


BILTEN/POREZI 88


op{tine; od organizacije zdravstvenog osigurawa; prodajomusluga i proizvoda koji su u neposrednoj vezi sa delatno{}uzdravstvene ustanove; obavqawem nau~noistraìva~ke iobrazovne delatnosti; od legata, poklona, zave{tawa; iz drugihizvora u skladu sa zakonom.

Sa stanovi{ta Zakona, Zavod za javno zdravqe predstavqadrugo pravno lice (nedobitnu organizaciju) koje, kao obveznikporeza na dobit, podnosi poreski bilans u skladu sa Pravilnikomo sadràju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitneorganizacije) − obveznike poreza na dobit pravnih lica („Sl.glasnik RS“, br. 19/05, 15/6, 20/08 i 99/10, u daqem tekstu:Pravilnik), u kome iskazuje podatke o prihodima ostvarenim natrì{tu, kao i rashodima vezanim za ostvarewe tih prihoda, i tona Obrascu PBN, imaju}i u vidu da se radi o zdravstvenoj ustanovikoja (kao indirektni korisnik buxetskih sredstava) primewujekontni plan za buxetski sistem. Sredstva za rad zavod za javnozdravqe obezbe|uje, izme|u ostalog, i od sopstvenih prihoda, pri~emu se, saglasno propisima o buxetskom sistemu, kao sopstveniprihodi buxetskih korisnika (direktnih i indirektnih) iskazujujavna sredstva i prihodi koje korisnici ostvare svojomaktivno{}u, odnosno prodajom robe i vr{ewem usluga, u skladu sazakonom.

U slu~aju kada zavod za javno zdravqe ostvaruje prihodevr{ewem usluga uz naknadu (kao {to su: sanitarni pregledi,bakteriolo{ki, serolo{ki, virusolo{ki, hemijski itoksikolo{ki pregledi, ispitivawa u vezi sa proizvodwom iprometom ìvotnih namirnica, vode, vazduha, predmeta op{teupotrebe), a koji se, saglasno Pravilniku o na~inu pripreme,sastavqawa i podno{ewa finansijskih izve{taja korisnikabuxetskih sredstava i korisnika sredstava organizacijaobaveznog socijalnog osigurawa („Sl. glasnik RS“, br. 51/07 i14/08), iskazuju na Obrascu 2 (Bilans prihoda i rashoda)propisanom tim pravilnikom kao prihodi od prodaje dobara iusluga (OP 2076), mi{qewe Ministarstva finansija je da se utom slu~aju radi o prihodima ostvarenim na trì{tu koji seoporezuju na na~in propisan Zakonom i Pravilnikom.


POREZI NA IMOVINU

1. Ostvarivawe prava na poreski kredit na zgradi ili stanu ukojem stanuje obveznik poreza na imovinu, a nema prijavqenoprebivali{te


Prema odredbi ~lana 2. stav 1. ta~. 1), 3) i 5) Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 80/02, 135/04,61/07, 5/09, 101/10 i 24/11, u daqem tekstu: Zakon), porez na imovinupla}a se na:

− pravo svojine na nepokretnosti, odnosno na pravosvojine na gra|evinskom zemqi{tu povr{ine preko 10 ari;

− pravo stanovawa;− pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa

zakonom kojim je ure|eno stanovawe, za period du`i od jednegodine ili na neodre|eno vreme.

Nepokretnostima, u smislu ~lana 2. stav 1. Zakona,smatraju se: zemqi{te, stambene i poslovne zgrade, stanovi,poslovne prostorije, gara`e, zgrade i prostorije za odmor irekreaciju i drugi gra|evinski objekti, odnosno wihovi delovi(~lan 2. stav 2. Zakona).

90


Obveznik poreza na imovinu na pravo svojine nanepokretnosti je pravno i fizi~ko lice koje je imalac tih pravana nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije.Ako vi{e pravnih ili fizi~kih lica ostvaruje pravo svojine naistoj nepokretnosti, poreski obveznik je svako od wih, srazmernosvom udelu (~lan 4. st. 1. i 2. Zakona).

Prema odredbi ~lana 13. st. 1. i 2. Zakona, utvr|eni porezna prava iz ~lana 2. Zakona na zgradi ili stanu u kojem stanujeobveznik umawuje se za 50%, a najvi{e 20.000 RSD. Ako na jednojzgradi ili stanu ima vi{e obveznika, pravo na umaweweutvr|enog poreza ima svaki obveznik koji u toj zgradi ili stanustanuje, u visini srazmernoj wegovom udelu u pravu na toj zgradiili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umawuje, u skladu sastavom 1. ovog ~lana.

Dakle, primenom ~lana 13. st. 1) i 2) Zakona, pravo naporesko kredit – umawewe utvr|enog poreza na imovinu, za 50%,a najvi{e 20.000 RSD, ima poreski obveznik, ako su kumulativnoispuweni slede}i uslovi:

− da je pravo koje je predmet oporezivawa konstituisano nazgradi ili stanu;

− da obveznik poreza na imovinu stanuje u predmetnojzgradi, odnosno stanu.

Da li obveznik stanuje u zgradi ili stanu za koju se utvr|ujei pla}a porez na imovinu fakti~ko je pitawe koje u svakomkonkretnom slu~aju ceni nadle`ni organ jedinice lokalnesamouprave, na osnovu pru`enih dokaza.

Imaju}i u vidu da je, prema odredbama ~lana 4. Zakona oprebivali{tu i boravi{tu gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 51/71,11/76, 1/77 i 42/77−pre~i{}en tekst), prebivali{te − mesto u komese gra|anin nastanio s namerom da u wemu stalno `ivi, aboravi{te − mesto u kome gra|anin privremeno boravi van svogprebivali{ta, Ministarstvo finansija smatra da nema osnova daobveznik ostvari pravo na poreski kredit iz ~lana 13. st. 1. i 2.Zakona za zgradu ili stan u kojoj nije prijavio prebivali{te.

BILTEN/POREZI

91


2. Porez na imovinu na zakupqeno gra|evinsko zemqi{te u javnojsvojini


• Prema odredbi ~lana 2. stav 1. ta~. 1) i 5a) Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... i 24/11, u daqemtekstu: Zakon), porez na imovinu pla}a se na slede}a prava nanepokretnosti:

− pravo svojine, odnosno na pravo svojine na gra|evinskomzemqi{tu povr{ine preko 10 ari i na

− pravo zakupa gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini,odnosno poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini,povr{ine preko 10 ari.

Nepokretnostima, u smislu ~lana 2. stav 1. Zakona,smatraju se: zemqi{te, stambene i poslovne zgrade, stanovi,poslovne prostorije, gara`e, zgrade i prostorije za odmor irekreaciju i drugi gra|evinski objekti, odnosno wihovi delovi.

Prema odredbi ~lana 2. stav 3. Zakona, u slu~aju kad nanepokretnosti postoji neko od prava iz stava 1. ta~. 3) do 6) tog~lana, porez na imovinu pla}a se na to pravo, a ne na pravosvojine.

Porez na imovinu na prava na gra|evinskom zemqi{tu izstava 1. ta~. 1), 5a) i 6) tog ~lana pla}a se na razliku wegovepovr{ine i povr{ine od 10 ari.

S tim u vezi, po mi{qewu Ministarstva finansija, pravozakupa gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini predmet jeoporezivawa porezom na imovinu kada je wegova povr{ina preko10 ari. To, po mi{qewu Ministarstva finansija, podrazumevapovr{inu (preko 10 ari) zakupqenog zemqi{ta koje predstavqajednu fizi~ku celinu (tj. ne sabiraju se povr{ine zakupqenogzemqi{ta jednog imaoca prava zakupa na teritoriji RepublikeSrbije, odnosno jedinice lokalne samouprave).

BILTEN/Porezi na imovinu

92


• Po pitawu {ta se smatra vredno{}u nepokretnosti uposlovnim kwigama (koja se unosi u PPI-1) dostavili zagra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini na kome je konstituisanopravo zakupa, Ministarstvo finansija je dalo mi{qewe broj: 430-03-00118/2011/04 od 10. marta 2011. godine

• Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danomsticawa prava, odnosno danom po~etka kori{}ewa, danomosposobqavawa, danom izdavawa upotrebne dozvole ili danomomogu}avawa kori{}ewa imovine na drugi na~in (~lan 10.Zakona).

Prema odredbi ~lana 34. st. 1. i 5. Zakona, za imovinu kojustekne, zapo~ne ili prestane da koristi u toku godine, ili mu podrugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza, nadle`nomorganu jedinice lokalne samouprave u op{tini na ~ijojteritoriji se nepokretnost nalazi, obveznik podnosi poreskuprijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene.

Dakle, kada prestane pravo zakupa gra|evinskog zemqi{tau javnoj svojini povr{ine preko 10 ari, odnosno kada se povr{inazakupqenog gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini umawi takoda iznosi do 10 ari, prestaje poreska obaveza zakupca po osnovuporeza na imovinu za to zemqi{te, {to zna~i da je zakupac du`anda nadle`nom organu jedinice lokalne samouprave prijavi tajprestanak.

Tako|e, ako zakupac u toku godine zakupi dodatnupovr{inu gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini tako da wegovaukupna povr{ina prelazi povr{inu od 10 ari, odnosno raskineneki od ugovora o zakupu gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini~ime ukupna povr{ina tog zemqi{ta postane mawa od 10 ari,podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takvepromene nadle`nom organu jedinice lokalne samouprave uop{tini na ~ijoj teritoriji se nalazi konkretno gra|evinskozemqi{te u javnoj svojini.

BILTEN/POREZI

93


• Prema odredbi ~lana 12. stav 1. ta~ka 8) Zakona, porezna imovinu ne pla}a se na prava na nepokretnosti iz ~lana 2.Zakona na gra|evinskom zemqi{tu − za povr{inu pod objektom nakoji se porez pla}a.

Prema odredbi ~lana 2. ta~ka 22) Zakona o planirawu iizgradwi („Sl. glasnik RS“, br. 72/09 ... i 24/11), objekat jestegra|evina spojena sa tlom, koja predstavqa fizi~ku,funkcionalnu, tehni~ko-tehnolo{ku ili biotehni~ku celinu(zgrade svih vrsta, saobra}ajni, vodoprivredni i energetskiobjekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija −kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture,industrijski, poqoprivredni i drugi privredni objekti, objektisporta i rekreacije, grobqa, skloni{ta i sl).

Utvr|ivawe poreza na imovinu, poreza na nasle|e ipoklon i poreza na prenos apsolutnih prava vr{i se na osnovupodataka iz poreske prijave, poslovnih kwiga poreskih obveznikai drugih podataka kojima organ nadle`an za utvr|ivawe, naplatui kontrolu poreza raspola`e, a od zna~aja su za utvr|ivaweporeske obaveze (~lan 33. stav 1. Zakona).

S tim u vezi, po mi{qewu Ministarstva finansija,„dokazi o povr{ini zemqi{ta pod objektom koje je potrebnodostaviti uz poresku prijavu“, koje obveznik podnosi u svrhuostvarivawa prava na oslobo|ewe od poreza na imovinu ure|enoodredbom ~lana 12. stav 1. ta~ka 8) Zakona, jesu gra|evinskadozvola i tehni~ka dokumentacija na osnovu kojih je gra|eweobjekta izvr{eno, upotrebna dozvola, kao i drugi dokazi iz kojihse mogu utvrditi gabariti svakog konkretnog objekta.

Nadle`ni organ jedinice lokalne samouprave, u svakomkonkretnom slu~aju, utvr|uje ~iweni~no stawe, izme|u ostalog,od uticaja na postojawe i visinu poreske obaveze, odnosno naostvarivawe prava na oslobo|ewe od poreza na imovinu.

3. Da li se porez na prenos apsolutnih prava pla}a kod konverzijeprava kori{}ewa na gra|evinskom zemqi{tu u pravo svojine bez


BILTEN/POREZI 94


naknade, na osnovu re{ewa koje je dostavqeno stranci na dan31.12.2010. godine, ali nije prijavqeno poreskom organu, kao i dali su obveznici poreza na imovinu du`ni da podnesu poreskuprijavu za zemqi{te za koje je ~lanom 12. stav 1. ta~ka 8) Zakonao porezima na imovinu propisano oslobo|ewe od poreza naimovinu?

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 430-03-00057/2011 od18.5.2011. god.)

1. Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1) Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... i 24/11, u daqemtekstu: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava pla}a se kodprenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.

Odredbom ~lana 2. stav 2. Zakona propisano je da senepokretnostima, u smislu stava 1. tog ~lana smatraju: zemqi{te,stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, gara`e,zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi gra|evinskiobjekti, odnosno wihovi delovi.

Prenosom uz naknadu, u smislu ~lana 23. Zakona, smatra sei sticawe prava svojine i drugih prava iz ~lana 23. Zakona naosnovu pravosna`ne sudske odluke ili drugog akta dr`avnogorgana (~lan 24. ta~ka 1) Zakona).

Prema odredbi ~lana 35. Zakona o izmenama i dopunamaZakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 101/10, udaqem tekstu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona), koji je uprimeni od 1. januara 2011. godine, porez na nasle|e i poklon,odnosno porez na prenos apsolutnih prava, ne pla}a se kodkonverzije prava kori{}ewa, odnosno prava zakupa, u pravosvojine na gra|evinskom zemqi{tu, u skladu sa zakonom kojim seure|uju planirawe i izgradwa.

Porez na nasle|e i poklon, odnosno porez na prenosapsolutnih prava, po osnovu ugovora ili drugog akta zakqu~enogdo dana stupawa na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona,

95


odnosno po osnovu odluke suda koja je postala pravosna`na do danastupawa na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona, odnosnopo osnovu re{ewa nadle`nog upravnog organa koje je postalokona~no do dana stupawa na snagu Zakona o izmenama i dopunamaZakona, za koji poreska obaveza nije prijavqena u propisanimrokovima, pa je nastala danom saznawa nadle`nog poreskog organanakon stupawa na snagu tog zakona, utvrdi}e se i platitiprimenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br.26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr. zakon, 135/04, 61/07 i 5/09). Uslu~aju iz stava 1. tog ~lana ne}e se utvr|ivati porez na nasle|e ipoklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, kod konverzijeprava kori{}ewa, odnosno prava zakupa, u pravo svojine nagra|evinskom zemqi{tu, u skladu sa zakonom kojim se ure|ujuplanirawe i izgradwa (~lan 36. Zakona o izmenama i dopunamaZakona).

Prema tome, od 1. januara 2011. godine se ne pla}a porez napoklon kod konverzije prava kori{}ewa, odnosno prava zakupa, upravo svojine na gra|evinskom zemqi{tu u dr`avnoj, odnosnojavnoj svojini, izvr{ene bez naknade, u skladu sa Zakonom oplanirawu i izgradwi, ako je re{ewe dr`avnog organa po osnovukoga se utvr|uje pravo na konverziju postalo kona~no od 1.1.2011.godine, kao i ako je postalo kona~no do 31.12.2010. godine, aporeska obaveza je nastala danom saznawa poreskog organa zakonverziju od 1.1.2011. godine.

2. Odredbom ~l. 3. i 8. Zakona o izmenama i dopunamaZakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 24/11, udaqem tekstu: Zakon o izmenama i dopunama), sa primenom od 1.januara 2011. godine, izmewena je odredba ~lana 12. stav 1. ta~ka 8)Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... i101/10), prema kojoj se porez na imovinu nije pla}ao na prava nanepokretnosti iz ~lana 2. tog zakona za zemqi{te i gra|evinskozemqi{te za povr{inu pod objektom, ukqu~uju}i i oku}nicustambene zgrade do 5 ari po obvezniku.


BILTEN/POREZI 96


Naime, prema odredbi ~lana 12. stav 1. ta~ka 8) Zakona, od1. januara 2011. godine se porez na imovinu ne pla}a na prava iz~lana 2. Zakona na gra|evinskom zemqi{tu – za povr{inu podobjektom na koji se porez pla}a.

Utvr|ivawe poreza na imovinu, poreza na nasle|e ipoklon i poreza na prenos apsolutnih prava vr{i se na osnovupodataka iz poreske prijave, poslovnih kwiga poreskih obveznikai drugih podataka kojima organ nadleàn za utvr|ivawe, naplatui kontrolu poreza raspolaè, a od zna~aja su za utvr|ivaweporeske obaveze (~lan 33. stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 34. st. 1, 2. i 4. Zakona, za imovinukoju stekne, zapo~ne ili prestane da koristi u toku godine, ili mupo drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza, obveznikpodnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takvepromene. Od obaveze iz stava 1. tog ~lana izuzima se obveznik kojine vodi poslovne kwige u skladu sa propisima u Republici Srbijikoji porez pla}a na pravo iz ~lana 2. Zakona, na poqoprivrednom,odnosno {umskom zemqi{tu. Za imovinu za koju je podneo poreskuprijavu u skladu sa stavom 1. tog ~lana, obveznik poreza naimovinu duàn je da podnosi poresku prijavu, sa ta~nim podacima,do 31. marta godine za koju se vr{i utvr|ivawe poreza, ako je na tojimovini do{lo do promene podataka sadrànih u prijavi koji suod uticaja na visinu poreske obaveze, i to:

1) fizi~ko lice koje ostvaruje prihode od samostalnedelatnosti i vodi poslovne kwige u skladu sa propisima kojima seure|uje ra~unovodstvo i revizija, odnosno po sistemu prostogkwigovodstva u skladu sa propisima kojima se ure|uje porez nadohodak gra|ana – za imovinu koja mu ne sluì za obavqawedelatnosti;

2) fizi~ko lice koje ostvaruje prihode od samostalnedelatnosti i porez na dohodak gra|ana na prihode od samostalnedelatnosti pla}a na pau{alno utvr|en prihod;

3) lice koje ne vodi poslovne kwige u skladu sa propisimau Republici Srbiji.

97


Porez na imovinu iz ~lana 2. ovog zakona utvr|uje sere{ewem organa jedinice lokalne samouprave (~lan 39. stav 1.Zakona).

Prema tome, kako se porez na imovinu utvr|uje re{ewemnadle`nog organa jedinice lokalne samouprave (tj. ne radi se osamooporezivawu obveznika), to zna~i da lice koje ne vodiposlovne kwige ({to zna~i i fizi~ko lice – gra|anin) podnosiporesku prijavu u skladu sa ~lanom 34. Zakona za imovinu za kojuje obveznik poreza i u slu~aju kada ima pravo na poreskooslobo|ewe.

U postupku utvr|ivawa poreza na imovinu nadle`ni organutvr|uje ~iweni~no stawe, izme|u ostalog, od uticaja napostojawe i obim prava na poresko oslobo|ewe.

4. Da li su obveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovnekwige du`ni da do 31.12.2011. godine podnesu nove poreske prijavena obrascima PPI-2 i za imovinu za koju su te prijave ve}podneli?


Odredbom ~lana 34. st. 1, 2. i 4. Zakona porezima na imovinu(„Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10 i 24/11,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da za imovinu koju stekne,zapo~ne ili prestane da koristi u toku godine, ili mu po drugomosnovu nastane ili prestane poreska obaveza, obveznik podnosiporesku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene.Od obaveze iz stava 1. tog ~lana izuzima se obveznik koji ne vodiposlovne kwige u skladu sa propisima u Republici Srbiji kojiporez pla}a na pravo iz ~lana 2. Zakona, na poqoprivrednom,odnosno {umskom zemqi{tu. Prijava iz tog ~lana se podnosinadle`nom organu jedinice lokalne samouprave na ~ijoj seteritoriji nepokretnost nalazi.


BILTEN/POREZI 98


Prema odredbi ~lana 32. stav 2. Zakona o izmenama idopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br.101/10), poreske prijave za utvr|ivawe poreza na imovinu, zaimovinu za koju je podneta poreska prijava i za imovinu za kojunije podneta poreska prijava, nakon dono{ewa podzakonskihakata kojima }e se urediti na~in i postupak utvr|ivawa osnoviceporeza na imovinu, odnosno obrasci poreskih prijava zautvr|ivawe poreza na imovinu, a najkasnije do 31. decembra 2011.godine, du`ni su da nadle`nim organima jedinica lokalnesamouprave podnesu slede}i obveznici poreza na imovinu:

1) fizi~ka lica koja ostvaruju prihode od samostalnedelatnosti i vode poslovne kwige u skladu sa propisima kojima seure|uje ra~unovodstvo i revizija, odnosno po sistemu prostogkwigovodstva u skladu sa propisima kojima se ure|uje porez nadohodak gra|ana – za imovinu koja im ne slu`i za obavqawedelatnosti;

2) fizi~ka lica koja ostvaruju prihode od samostalnedelatnosti i porez na dohodak gra|ana na prihode od samostalnedelatnosti pla}aju na pau{alno utvr|en prihod;

3) lica koja ne vode poslovne kwige u skladu sa propisimau Republici Srbiji.

S tim u vezi, Ministarstvo finansija smatra da su sviobveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovne kwige(obveznici bli`e pobrojani u odredbi ~lana 32. stav 2. Zakona oizmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu) du`ni da,nakon dono{ewa podzakonskih akata kojima }e se urediti na~in ipostupak utvr|ivawa osnovice poreza na imovinu, odnosnoobrasci poreskih prijava za utvr|ivawe poreza na imovinu, anajkasnije do 31. decembra 2011. godine, podnesu „nove“ poreskeprijave za utvr|ivawe poreza na imovinu, kako za imovinu za kojuprijavu nisu podneli – iako su to po Zakonu bili du`ni, tako i zaimovinu za koju su podneli poresku prijavu ({to zna~i i ako na tojimovini nije do{lo do promena od uticaja na visinu poreskeobaveze), osim za poqoprivredno i {umsko zemqi{te.

99


5. Da li je udruèwe za podsticaj razvoja dru{tva „Fokus“ uobavezi da plati porez na poklon za primqenu imovinu –donaciju?


Prema odredbi ~lana 14. st. 1, 2, 5. i 8. Zakona o porezimana imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09,101/10 i 24/11, u daqem tekstu: Zakon), porez na nasle|e i poklonpla}a se na ukupnu povr{inu nepokretnosti na kojima sukonstituisana prava iz ~lana 2. stav 1. ta~. 1) do 6) Zakona, kojanaslednici naslede, odnosno poklonoprimci prime na poklon.

Porez na nasle|e i poklon pla}a se i na nasle|eni, odnosnona poklon primqeni gotov novac, {tedne uloge, depozite ubankama, nov~ana potraìvawa, prava intelektualne svojine,pravo svojine na upotrebqavanom motornom vozilu – osim namopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj ma{ini, upo -trebqavanom plovilu, odnosno na upotrebqavanom vazduhoplovuna sopstveni pogon osim dràvnog, i druge pokretne stvari, osimudela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.

Poklonom, u smislu Zakona, ne smatra se prenos beznaknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz ~lana14. st. 1. do 3. Zakona na koji se pla}a porez na dodatu vrednost, uskladu sa propisima kojima se ure|uje porez na dodatu vrednost,nezavisno od postojawa ugovora o poklonu.

Od oporezivawa porezom na nasle|e i poklon izuzimaju senovac, prava, odnosno stvari iz stava 2. tog ~lana, koje nasledniknasledi, odnosno poklonoprimac primi na poklon, od istog lica,za vrednost nasle|a, odnosno poklona, do 30.000 dinara u jednojkalendarskoj godini po svakom od tih osnova.

Prema ~lanu 15. st. 1. i 2. Zakona, obveznik poreza nanasle|e i poklon je rezident i nerezident Republike Srbije kojinasledi ili na poklon primi pravo iz ~lana 14. stav 1. Zakona nanepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije.


BILTEN/POREZI 100


Obveznik poreza na nasle|e i poklon koji nasledi ili na poklonprimi predmet oporezivawa iz ~lana 14. stav 2. Zakona je rezidentRepublike Srbije za predmet koji se nalazi na teritorijiRepublike Srbije, ili u inostranstvu.

Prema odredbi ~lana 21. stav 1. ta~ka 5a) Zakona, porez nanasle|e i poklon ne pla}a zadu`bina, odnosno udruèwe,osnovano radi ostvarivawa op{tekorisnog ciqa u smislu zakonakoji ure|uje zadu`bine, registrovano u skladu sa zakonom − nanasle|enu ili na poklon primqenu imovinu koja sluìiskqu~ivo za namene za koje je ta zadu`bina, odnosno udruèweosnovano.

Udruèwe jeste dobrovoqna i nevladina nedobitnaorganizacija zasnovana na slobodi udruìvawa vi{e fizi~kihili pravnih lica, osnovana radi ostvarivawa i unapre|ewaodre|enog zajedni~kog ili op{teg ciqa i interesa, koji nisuzabraweni Ustavom ili zakonom (~lan 2. stav 1. Zakona oudruèwima – „Sl. glasnik RS“, br. 51/09). Prema ~lanu 26. stav 1.tog zakona, registar udruèwa (u daqem tekstu: Registar) vodiAgencija za privredne registre (u daqem tekstu: Agencija), kaopovereni posao.

Ostvarivawem op{tekorisnog ciqa smatraju seaktivnosti usmerene na promovisawe i za{titu qudskih,gra|anskih i mawinskih prava, promovisawe demokratskihvrednosti, evropskih integracija i me|unarodnog razumevawa,odrìvi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnost polova,unapre|ewe socijalne i zdravstvene za{tite, promovisawe iunapre|ewe kulture i javnog informisawa, promovisawe ipopularizaciju nauke, obrazovawa, umetnosti i amaterskogsporta, unapre|ivawe poloàja osoba sa invaliditetom, brigu odeci i mladima, pomo} starima, za{titu ìvotne sredine, borbuprotiv korupcije, za{titu potro{a~a, za{titu ìvotiwa,humanitarne i druge aktivnosti kojima zadu`bine i fondacijeostvaruju op{tekorisne ciqeve odnosno interese (~lan 3. stav 1.Zakona o zadu`binama i fondacijama).

101


S obzirom na to da su novac, stvari i prava iz ~lana 14. stav2. Zakona, koji poklonoprimac (pa i udruèwe kaopoklonoprimac) primi na poklon od istog lica, za vrednost do30.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini, izuzeti odoporezivawa, za poklon novca, stvari i prava iz ~lana 14. stav 2.Zakona koji udruèwe primi od jednog lica (odjednom ili u vi{eobro~nih davawa), ~ija ukupna vrednost u jednoj kalendarskojgodini ne prelazi 30.000 dinara, porez na poklon se ne pla}a. Stim u vezi, na tako primqeni poklon ne podnosi se poreskaprijava (imaju}i u vidu da nije predmet oporezivawa).

Me|utim, kada udruèwe kao poklonoprimac primi napoklon novac, stvar i/ili prava iz ~lana 14. stav 2. Zakona odjednog lica (odjednom ili u vi{e obro~nih davawa), ~ija ukupnavrednost u jednoj kalendarskoj godini prelazi 30.000 dinara, zaostvareni iznos − vrednost poklona preko 30.000 dinara podnosise poreska prijava nadle`nom poreskom organu i porez na poklonpla}a ako se ne pla}a porez na dodatu vrednost, osim u slu~ajevimaza koje je Zakonom propisano poresko oslobo|ewe.

To zna~i da udruèwe kao poklonoprimac podnosiporesku prijavu za poklon iz ~lana 14. stav 2. Zakona primqen(jednokratno ili u vi{e obroka) od istog lica u jednojkalendarskoj godini, ~ija je vrednost ve}a od 30.000 dinara i kadaispuwava propisane uslove za poresko oslobo|ewe. Naime, porezna poklon utvr|uje se re{ewem poreskog organa, {to zna~i da sei pravo na poresko oslobo|ewe (kada su za to ispuweni zakonskiuslovi) utvr|uje re{ewem poreskog organa.

Primenom ~lana 21. stav 1. ta~ka 5a) Zakona, na poklonnovca, stvari i prava iz ~lana 14. stav 2. Zakona koji primi,udruèwe ima pravo na poresko oslobo|ewe ako su ispuwenikumulativni uslovi, i to:

– da je udruèwe – poklonoprimac registrovano u skladusa zakonom kod Agencije za privredne registre;

– da je udruèwe – poklonoprimac osnovano radiostvarivawa op{tekorisnog ciqa u smislu zakona koji ure|uje


BILTEN/POREZI 102


zadu`bine, {to podrazumeva aktivnosti usmerene napromovisawe i za{titu qudskih, gra|anskih i mawinskihprava, promovisawe demokratskih vrednosti, evropskih inte -graci ja i me|unarodnog razumevawa, odrìvi razvoj, regio -nalni razvoj, ravnopravnost polova, unapre|ewe socijalne izdravstvene za{tite, promovisawe i unapre|ewe kulture i javnoginformisawa, promovisawe i popularizaciju nauke, obrazovawa,umetnosti i amaterskog sporta, unapre|ivawe poloàja osoba sainvaliditetom, brigu o deci i mladima, pomo} starima, za{tituìvotne sredine, borbu protiv korupcije, za{titu potro{a~a,za{titu ìvotiwa, humanitarne i druge aktivnosti kojima seostvaruju op{tekorisni ciqevi odnosno interesi;

– da novac, stvari i prava iz ~lana 14. stav 2. Zakona kojaprimi udruèwe – poklonoprimac sluè iskqu~ivo za namene zakoje je to udruèwe osnovano.

U svakom konkretnom slu~aju, nadle`ni poreski organceni ~iweni~no stawe, izme|u ostalog, i po pitawu da li suispuweni uslovi za oslobo|ewe od poreza na poklon.

6. Da li se pla}a porez na prenos apsolutnih prava po osnovupravosna`ne presude Trgovinskog suda od 13. aprila 2009. godinekojom je utvr|eno da je tuìlac – privredno dru{tvo nosilacprava svojine na gra|evinskim objektima, koje je to privrednodru{tvo izgradilo svojim radom i od svog materijala, a koji suizgra|eni na osnovu gra|evinskih dozvola i upotrebne dozvole(izdatih pre 31.12.2004. godine) u kojima je kao investitorgre{kom ozna~eno drugo lice (tuèni u predmetnom parni~nompostupku)?


Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1) Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... i 24/11, u daqem

103


tekstu: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava pla}a se kodprenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.

Prenosom uz naknadu, u smislu ~lana 23. Zakona, smatra sei sticawe prava svojine i drugih prava iz ~lana 23. Zakona naosnovu pravosna`ne sudske odluke ili drugog akta dr`avnogorgana (~lan 24. ta~ka 1) Zakona).

Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenosapsolutnog prava na koji se pla}a porez na dodatu vrednost (~lan24a stav 1. Zakona).

Prema tome, kod sticawa prava svojine nanepokretnostima za koje je upotrebna dozvola izdata pre31.12.2004. godine, na osnovu sudske odluke koja je postala pravo -sna`na 13.4.2009. godine, porez na prenos apsolutnih prava sepla}a, osim u slu~ajevima za koje je Zakonom propisano pravo naporesko oslobo|ewe.

Me|utim, porez na prenos apsolutnih prava se ne pla}aukoliko sud u sprovedenom postupku, na osnovu raspravqawa iizvedenih dokaza utvrdi da se ne radi o sticawu prava svojine idrugih prava iz ~lana 23. Zakona, nego da je to pravo (koje jepredmet spora) prema propisima postojalo i ranije (pre sudskepresude), uz uslov da je ta sudska presuda pravosna`na.

Imaju}i u vidu da se pravna identifikacija prvog imaocaprava svojine na novoizgra|enom objektu vezuje za lice kome jebila izdata investiciono-tehni~ka dokumentacija za izgradwu, nasticawe tog prava od strane drugog pravnog lica − privrednogdru{tva po osnovu finansirawa i izvo|ewa radova na izgradwikonkretne nepokretnosti, porez na prenos apsolutnih prava sepla}a.

S obzirom da se u zahtevu za mi{qewe navodi da jegre{kom u predmetnim gra|evinskim dozvolama, kao i upotrebnojdozvoli, kao investitor ozna~eno tu`eno privredno dru{tvo, a nelice koje je izvodilo i finansiralo odre|ene radove na izgradwipredmetne nepokretnosti, Ministarstvo finansija napomiwe daje lice koje je izvodilo i finansiralo odre|ene radove, ukolikoje smatralo da su navedene dozvole izdate protivno propisima


BILTEN/POREZI 104


koji ure|uju izgradwu objekata, imalo pravo da uloì pravni lekprotiv tako donetih re{ewa. Tako|e, saglasno ~lanu 209. Zakonao op{tem upravnom postupku („Sl. list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i„Sl. glasnik RS“, br. 30/10), organ koji je doneo re{ewe, odnosnoslu`beno lice koje je potpisalo ili izdalo re{ewe, moè u svakovreme ispraviti gre{ke u imenama ili brojevima, pisawu ilira~unawu, kao i druge o~igledne neta~nosti u re{ewu iliwegovim overenim prepisima. Ispravka gre{ke proizvodipravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo re{ewekoje se ispravqa. O ispravci se donosi poseban zakqu~ak. Protivzakqu~ka kojim se ve} doneseno re{ewe ispravqa ili kojim seodbija predlog za ispravqawe, dopu{tena je posebna àlba.

Prema odredbi ~lana 54. stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ...i 53/10), utvr|ivawe poreza je delatnost Poreske uprave, odnosnoporeskog obveznika, koja se sastoji u izdavawu upravnih akata,odnosno u preduzimawu zakonom propisanih radwi, kojima seustanovqava postojawe pojedina~ne poreske obaveze i odre|ujuporeski obveznik, poreska osnovica i iznos poreske obaveze.

Dakle, u nadle`nosti je poreskog organa da, u svakomkonkretnom slu~aju, utvrdi ~iwenice od uticaja na postojaweporeske obaveze na prenos apsolutnih prava.

7. Da li se na pravo svojine na metalnim silosima za sme{taj i~uvawe ìtarica kao gotovog poqoprivrednog proizvoda, koji suu skladu sa investiciono-tehni~kom dokumentacijom za izgradwunameweni i fakti~ki se koriste u funkciji primarnepoqoprivredne proizvodwe, pla}a porez na imovinu?


Prema odredbi ~lana 2. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezimana imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... i 24/11, u daqem tekstu:Zakon), porez na imovinu pla}a se na pravo svojine na

105


nepokretnosti, odnosno na pravo svojine na gra|evinskomzemqi{tu povr{ine preko 10 ari.

Odredbom ~lana 2. stav 2. Zakona propisano je da senepokretnostima, u smislu stava 1. tog ~lana, smatraju: zemqi{te,stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaè,zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi gra|evinskiobjekti, odnosno wihovi delovi.

Prema odredbi ~lana 12. stav 1. ta~ka 10) Zakona, porez naimovinu ne pla}a se na objekte obveznika poreza na dohodakgra|ana na prihode od poqoprivrede i {umarstva, odnosnoobveznika kome je poqoprivreda prete`na registrovanadelatnost, koji su nameweni i koriste se iskqu~ivo za primarnupoqoprivrednu proizvodwu, u skladu sa zakonom kojim se ure|ujepoqoprivredno zemqi{te.

Prema odredbama ~lana 12. st. 3. i 4. Zakona, odredbe ~lana12. stav 1. ta~. 1) do 11) i stava 2. Zakona ne primewuju se nanepokretnosti koje se trajno daju drugim licima radiostvarivawa prihoda. Trajnim davawem drugim licima, u smislustava 3. tog ~lana, smatra se svako ustupawe nepokretnosti drugomlicu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili saprekidima, traje duè od 183 dana.

Prema odredbi ~lana 26. stav 2. Zakona o poqoprivrednomzemqi{tu („Sl. glasnik RS“, br. 62/06, 65/08 i 41/09), objekti kojise koriste za primarnu poqoprivrednu proizvodwu, odnosno kojisu u funkciji primarne poqoprivredne proizvodwe, u smislustava 1. ta~. 1) i 2) tog ~lana, su objekti za sme{taj mehanizacije,repromaterijala, sme{taj i ~uvawe gotovih poqoprivrednihproizvoda, staje za gajewe stoke, objekti za potrebe gajewa iprikazivawa starih autohtonih sorti biqnih kultura i rasadoma}ih ìvotiwa, objekti za gajewe pe~urki, puèva i riba (udaqem tekstu: poqoprivredni objekti).

Uredbom o klasifikaciji delatnosti („Sl. glasnik RS“,br. 54/10) gajewe ìtarica (tvrde i meke p{enice, raì, prosa,je~ma, ovsa, kukuruza, sirka i dr) svrstano je u okviru


BILTEN/POREZI 106


poqoprivrede, {umarstva i ribarstva u Sektor A Poqo priv -reda, {umarstvo i ribarstvo, Oblast 01, Grana 01.1, Grupa 01.11.

Skladi{tewe je razvrstano u Sektor X Saobra}aj i skla -di{tewe, Oblast 52, Grana 52.1, Grupa 52.10, a obuhvata rad skla -di{nih i stovari{nih objekata za sve vrste tereta, kao {to su:

− silosi za ìtarice, stovari{ta za razli~ite terete,stovari{ta – hladwa~e i dr.

− skladi{tewe i ~uvawe robe u slobodnim carinskimzonama (stranim trgovinskim zonama).

Skladi{tewe ne obuhvata: − parkirali{ta za motorna vozila, del. 52.21− rad objekata i opreme za samostalno skladi{tewe i

~uvawe– iznajmqivawe slobodnog prostora, del. 68.20.Prema tome, na pravo svojine na silosima za sme{taj i

~uvawe ìtarica kao gotovog poqoprivrednog proizvoda, porezna imovinu se ne pla}a, ako su kumulativno ispuweni uslovi:

– da je pravnom licu koje je vlasnik silosa i obveznikporeza na imovinu – poqoprivreda prete`na registrovanadelatnost,

– da su predmetni silosi nameweni i koriste se iskqu~ivoza sme{taj i ~uvawe ìtarica kao gotovog poqoprivrednogproizvoda,

– da ti objekti nisu trajno dati drugom licu radiostvarivawa prihoda.

Ukoliko je, me|utim, re~ o silosu za ìtarice kaoskladi{nom objektu u funkciji saobra}aja ili druge uslu`nedelatnosti (a ne objektu za primarnu poqoprivrednu proiz -vodwu), nema osnova da se na te nepokretnosti, primenom odredbe~lana 12. stav 1. ta~ka 10) Zakona, ostvari pravo na oslobo|ewe odporeza na imovinu.

Nadle`ni organ jedinice lokalne samouprave, u svakomkonkretnom slu~aju, ceni ~iwenice od uticaja na postojawe i

107


visinu poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu, odnosno napostojawe osnova za poresko oslobo|ewe.

8. Da li se kod kupoprodaje ste~ajnog du`nika kao pravnog lica,po ugovoru zakqu~enom 7. marta 2011. godine, porez na prenosapsolutnih prava pla}a na prenos celokupne imovine pravnoglica?


Prenosom uz naknadu, na koji se pla}a porez na prenosapsolutnih prava u skladu sa odredbama Zakona porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10i 24/11, u daqem tekstu: Zakon), smatra se i prenos uz naknaducelokupne imovine pravnog lica u slu~aju wegove redovneprodaje, likvidacije ili ste~aja (~lan 24. ta~ka 2) Zakona).

Prenos uz naknadu udela u pravnom licu i hartija odvrednosti je, saglasno odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 3) Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... i 61/07), biopredmet oporezivawa porezom na prenos apsolutnih prava do 29.januara 2009. godine.

Prema odredbi ~lana 24a stav 1. Zakona, prenosom uznaknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava nakoji se pla}a porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojimse ure|uje porez na dodatu vrednost.

Imaju}i u vidu da niko na drugoga ne mo`e preneti vi{eprava nego {to sam ima, te da se pravna priroda ugovora neopredequje prema nazivu koji su ugovorne strane dale konkretnompravnom poslu, ve} prema pravima i obavezama koje za ugovornestrane iz tog pravnog posla proizlaze, kod utvr|ivawa poreza naprenos apsolutnih prava, u konkretnom slu~aju, kao prethodno


BILTEN/POREZI 108


postavqa se pitawe {ta ~ini predmet prenosa – tj. da li se ukonkretnom slu~aju vr{i prenos uz naknadu udela u pravnom licui hartija od vrednosti, ili prenos celokupne imovine pravnoglica nad kojim se sprovodi ste~aj, {to nadle`ni poreski organ usvakom konkretnom slu~aju utvr|uje na osnovu pruènih dokaza,prema ekonomskoj su{tini, imaju}i u vidu ko je prenosilac prava(vlasnik akcija – udela u pravnom licu, ili pravno lice), kome seispla}uje naknada za prenos (vlasnicima akcija – udela u pravnomlicu, ili ste~ajnoj masi iz koje se namiruju potraìvawapoverilaca pravnog lica ...), da li kupac pravnog lica postajetitular prava na imovini tog pravnog lica, ako je re~ o prenosucelokupne imovine pravnog lica – da li taj prenos podleèpla}awu poreza na dodatu vrednost ...


POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Momenat nastanka obaveze pla}awa poreza na dohodak gra|anana zaradu

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-252/2011-04 od18.5.2011. god)

Kako se navodi u dopisu, zaposleni radnici u DP„Monter Termomont“ nisu primali zarade od septembra 2004.godine do 3. jula 2009. godine. Zbog neispla}enih zarada odre|enibroj zaposlenih u tom preduze}u vodio je sudski postupak protivposlodavca. Daqe se isti~e da je to preduze}e kao poverilacimalo odre|ena nenapla}ena potraìvawa od du`nika „Niteksa“,protiv koga je vodilo sudski postupak, ali u postupku izvr{ewanije do{lo do naplate potraìvawa u celosti. Tako|e se navodida je dana 9. novembra 2007. godine do{lo do sudskog poravnawaizme|u „Niteksa“, DP „Monter Termomont“ i „Dor}olinèweringa“ (koji je preuzeo na sebe obavezu da isplati dug„Niteksa“) da predmetna nov~ana sredstva budu preba~ena naìro-ra~un DP „Monter Termomont“, me|utim, navodi se, ni ovosudsko poravnawe nije realizovano u dogovorenom roku. Ina~e,ukazuje se da je poslodavac DP „Monter Termomont“ ponudio svimzaposlenima sporazum o poravnawu za period od septembra 2004.godine do oktobra 2006. godine, tako da umesto minimalnih zaradabude ispla}eno po 6.000 dinara za svaki mesec, da radnici povuku

BILTEN/POREZI 110


sve tu`be i izvr{ne presude prema DP „Monter Termomont“, kaoi da u narednih devet meseci ne}e pokretati nove sudske postupke.Tako je, ipak, u postupku realizacije sudskog poravnawa, prvispisak zaposlenih koji su potpisali sporazum o poravnawuprosle|en „Univerzal banci“ iz Beograda sa kojom je DP „MonterTermomont“ sklopio sporazum da otvori teku}e ra~une za svezaposlene (pojedina~no) koji povuku tu`bu i potpi{u sporazum oporavnawu, a „Dor}ol inèwering“ (koji je sudskim poravnawempreuzeo na sebe obavezu da isplati dug „Niteksa“) uplatio je„Univerzal banci“ nazna~ene iznose po osnovu neispla}enihzarada zaposlenima DP „Monter Termomont“. Isplate na tajna~in vr{ene su sukcesivno u vi{e navrata zakqu~no do jula 2008.godine. Kako proizilazi iz navoda iz dopisa, isplate zaposlenimavr{ene su prema dostavqenim spiskovima, direktnimtransferom nov~anih sredstava sa ra~una „Dor}ol inèweringa“na ra~un „Univerzal banke“. Sveukupna isplata zaposlenimapo~ela je 29. januara 2008. godine, a zavr{ena je 15. jula 2008.godine. Tako|e se navodi da „svi prihodi pristigli od sudskogporavnawa evidentirani su u poslovne kwige kao prihodi odkamata, ali porez nije pla}en zbog konstantne blokade ìrora~una“.

Odredbom ~lana 99. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06−ispravka, 31/09, 44/09 i 18/10, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da se porez na zaradu utvr|uje i pla}a po odbitku odsvakog pojedina~no ostvarenog prihoda.

Porez po odbitku za svakog obveznika i za svakipojedina~no ispla}eni prihod, isplatilac obra~unava,obustavqa i upla}uje na propisane ra~une u momentu isplateprihoda, u skladu sa propisima koji vaè na dan isplate prihoda.

Imaju}i u vidu navedene zakonske odredbe, kao inavode iz zahteva za mi{qewe, Ministarstvo finansija smatra daobaveza obra~unavawa i pla}awa poreza na zaradu, po odbitku,nastaje u momentu kada je izvr{ena isplata zarade zaposlenom,

111


{to bi u slu~aju kada se isplata zarade zaposlenom vr{i uplatomsredstava na wegov ra~un koji se vodi kod banke, bio momenat kadaje izvr{ena uplata zarade na odre|eni bankovni ra~unzaposlenog.

Ministarstvo finansija ukazuje da, saglasno na~elufakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slu~ajuutvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za opredeqewe poreskogtretmana prihoda koje ostvari fizi~ko lice, saglasno ~lanu 9.Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.glasnik RS“, br. 80/02 ... i 53/10).

2. Poreski tretman davawa odre|enih beneficija zaposlenima uvidu rekreacije


Prema navodima iz zahteva za mi{qewe, preduze}e(poslodavac) je tokom 2009. i 2010. godine svim zaposlenimaobezbe|ivao mogu}nost rekreacije, i po tom osnovu preduze}e jeprimalo fakture od strane sportskih organizacija, sa kojima jeimalo zakqu~ene ugovore, i vr{ilo je pla}awe ugovorenih iznosapo tom osnovu. Ukazuje se da pojedina~ni ugovori o radu koje jeposlodavac zakqu~io sa svojim zaposlenima ne sadr`e odredbekoje se odnose na obavezu poslodavca da obezbedi rekreacijuzaposlenima.

Odredbom ~lana 13. Zakona o porezu na dohodak gra|ana(„Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06−ispravka,31/09, 44/09 i 18/10, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da se podzaradom smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa,definisana zakonom kojim se ure|uju radni odnosi i drugaprimawa zaposlenog. Tako|e, zaradom se smatraju i primawa uobliku bonova, nov~anih potvrda, akcija, osim akcija ste~enih upostupku svojinske transformacije, ili robe, ~iwewem ili

BILTEN/Porez na dohodak gra|ana

BILTEN/POREZI 112


pruàwem pogodnosti, opra{tawem duga, kao i pokrivawemrashoda obveznika nov~anom nadoknadom ili neposrednimpla}awem, saglasno ~lanu 14. Zakona.

Prema tome, kako je, prema navodima u predmetnom slu~aju,na teret svojih sredstava poslodavac u toku 2009. i 2010. godine,zaposlenima omogu}io rekreaciju, a da to op{tim aktom kodposlodavca, kao ni pojedina~nim ugovorom o radu, nije biloure|eno kao obaveza poslodavca, odnosno pravo zaposlenog,Ministarstvo finansija smatra da davawe poslodavca u takvomslu~aju ima poreski tretman li~nih primawa zaposlenog i dapodleè oporezivawu porezom na dohodak gra|ana na zaradu.

3. Poreski tretman prihoda koje fizi~ko lice ostvari od prodajesvojih pokretnih stvari koje, u pogledu svojstava, kao i sastanovi{ta namene i upotrebe, po svojoj su{tini predstavqajusekundarne sirovine, pravnim licima registrovanim za vr{eweotkupa sekundarnih sirovina


U vezi sa zahtevom kojim je traèno mi{qewe u pogleduporeskog tretmana prihoda koje fizi~ko lice ostvari od prodajesvojih pokretnih stvari koje, u pogledu svojstava, kao i sastanovi{ta namene i upotrebe, po svojoj su{tini predstavqajusekundarne sirovine, pravnim licima registrovanim za vr{eweotkupa sekundarnih sirovina, Ministarstvo finansija je dalomi{qewe broj 414-00-109/2010-04 od 28. januara 2011. godine.

Kako se navodi u tom zahtevu, fizi~ka lica preduze}uprodaju pojedine predmete svoje imovine, npr. rashodovanaprevozna sredstva, poqoprivredne i gra|evinske ma{ine, alate,ku}ne ure|aje i sl. za koje se navodi da u momentu prodajepreduze}u „ne predstavqaju sekundarnu sirovinu, ve} sopstvenu(li~nu) imovinu fizi~kih lica“.

113


Odredbama ~l. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak gra|ana(„Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06−ispravka,31/09, 44/09 i 18/10, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da porez nadohodak gra|ana, u skladu sa odredbama tog zakona, pla}ajufizi~ka lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora,sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom.

Imaju}i u vidu navedeno, sa stanovi{ta poreza nadohodak gra|ana, prihodi koje fizi~ko lice ostvari po osnovuprodaje pojedinih predmeta sopstvene imovine (u predmetnomslu~aju, rashodovana prevozna sredstva, poqoprivredne igra|evinske ma{ine, alati, ku}ni ure|aji i sl) u okviruupravqawa i raspolagawa tom imovinom, od slu~aja do slu~aja, pomi{qewu Ministarstva finansija, ne podleù pla}awu porezana dohodak gra|ana.

Kao dokazno sredstvo da je re~ o sopstvenoj imovinifizi~kog lica moè se prihvatiti svaki verodostojan dokument,odnosno dokazno sredstvo iz kojeg proizilazi ~iwenica da se radio predmetima sopstvene imovine (ra~un, izjava o vlasni{tvu,ugovor, i dr).

Me|utim, ukoliko se radi o prihodima koje od prodajepredmeta sopstvene imovine fizi~ko lice ne ostvaruje od slu~ajado slu~aja, ve} se prodajom bavi u vidu stalne aktivnosti (npr.pribavqawe, odnosno sakupqawe odre|enih stvari radi daqegprometovawa), nezavisno od toga da li je registrovana kodnadle`nog organa, taj prihod je predmet oporezivawa porezom nadohodak gra|ana.

U slu~aju kada fizi~ko lice ostvaruje prihod po osnovuprodaje predmeta koji ne predstavqaju wegovu sopstvenu imovinu,ve} je re~ o predmetima (stvari, materijal) za ~ije prikupqawe jeuloèn rad (npr. fizi~ko lice skupqa odre|eni reciklabilnimaterijal koji sluì za daqu preradu u sekundarne sirovine), patako prikupqene predmete prodaje licima koja su registrovana zavr{ewe wihovog otkupa, a radi daqe prerade u smislusekundarnih sirovina, sa stanovi{ta poreza na dohodak gra|ana


BILTEN/POREZI 114


Ministarstvo finansija smatra da tako ostvareni prihodpodleè pla}awu poreza na dohodak gra|ana kao drugi prihod,saglasno odredbi ~lana 85. stav 1. ta~ka 10) Zakona.

Ministarstvo finansija ukazuje da, saglasno na~elufakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slu~ajuutvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za opredeqewe poreskogtretmana prihoda koje ostvari fizi~ko lice, prema ~lanu 9.Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.glasnik RS“, br. 80/02 ... i 53/10).

4. Poreski tretman otpremnine koja se ispla}uje zaposlenom kodprestanka radnog odnosa


Kako se navodi u dopisu, u okviru programa zare{avawe vi{ka zaposlenih kod odre|enog poslodavca,zaposlenima prestaje radni odnos po osnovu otkaza ugovora o radu,pri ~emu poslodavac zaposlenima ispla}uje pripadaju}uotpremninu. Kako se daqe navodi, „poslodavac èli da omogu}izaposlenima da se pre pokretawa postupka za utvr|ivawe vi{kazaposlenih sami izjasne da li èle da im radni odnos prestane poovom osnovu odnosno da se sami prijave da ba{ oni budu odre|enikao vi{ak“.

Odredbom ~lana 9. stav 1. ta~ka 19) Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06−ispravka, 31/09, 44/09 i 18/10, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da se ne pla}a porez na dohodak gra|ana na primawaostvarena po osnovu otpremnine, odnosno nov~ane naknade kojeposlodavac ispla}uje zaposlenom za ~ijim je radom prestalapotreba, u skladu sa zakonom kojim se ure|uju radni odnosi − doiznosa koji je utvr|en tim zakonom.

115


Prema ~lanu 158. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05, 61/05 i 54/09), poslodavac je duàn da pre otkaza ugovora oradu zaposlenom za ~ijim je radom prestala potreba usledtehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena ilismawewa obima posla (po ~lanu 179. ta~ka 9) tog zakona), isplatiotpremninu u visini koja ne moè biti nià od zbira tre}inezarade zaposlenog za svaku navr{enu godinu rada u radnom odnosuza prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i ~etvrtine zaradezaposlenog za svaku narednu navr{enu godinu rada u radnomodnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.

Pod zaradom u odnosu na koju se odre|uje visinaotpremnine smatra se, prema ~lanu 159. Zakona o radu, prose~namese~na zarada zaposlenog ispla}ena za posledwa tri meseca kojaprethode mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina.

Dakle, prethodni navedeni iznos otpremnine zbogprestanka rada zaposlenog, utvr|en u skladu sa ~lanom 158. stav 2.Zakona o radu, u zavisnosti od svakog konkretnog slu~aja(navr{ene godine rada u radnom odnosu, prose~na mese~na zarada),oslobo|en je pla}awa poreza saglasno ~lanu 9. stav 1. ta~ka 19)Zakona.

Na iznos otpremnine, odnosno nov~ane naknade koja sezaposlenom ispla}uje iznad neoporezivog iznosa utvr|enog uskladu sa ~lanom 9. stav 1. ta~ka 19) Zakona i ~lanom 158. stav 2.Zakona o radu, pla}a se porez na dohodak gra|ana na drugi prihodpo ~lanu 85. stav 1. ta~ka 12) Zakona.

Iznos (celokupne) otpremnine koja se kao takvaispla}uje zaposlenom za ~ijim je radom prestala potreba usledtehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena nepodleè pla}awu doprinosa za obavezno socijalno osigurawe.

Imaju}i u vidu navedene zakonske odredbe, kao i navodeiz dopisa, otpremnina koju poslodavac ispla}uje zaposlenima za~ijim je radom prestala potreba usled tehnolo{kih, ekonomskihili organizacionih promena, saglasno ~l. 158. i 159. Zakona oradu, do visine neoporezivog iznosa utvr|enog u skladu sa ~lanom


BILTEN/POREZI 116


9. ta~ka 19) Zakona, ne podle`e pla}awu poreza na dohodakgra|ana. Okolnost da, kako se navodi, postoji „voqni elemenat nastrani zaposlenog za prestanak radnog odnosa na opisani na~in“da se zaposleni „sami prijave da ba{ oni budu odre|eni kaovi{ak“, sa aspekta oporezivawa prihoda fizi~kih lica, premami{qewu Ministarstva finansija, nije od uticaja priopredeqewu poreskog tretmana otpremnine, u smislu da je izuzetaiz dohotka za oporezivawe, ukoliko se ispla}uje do visineneoporezivog iznosa, saglasno ta~ki 19) stav 1. ~lan 9. Zakona, a uvezi sa ~l. 158. i 159. Zakona o radu.


POREZI NA UPOTREBU, DR@AWE I NO[EWEDOBARA

1. Mogu}nost osloba|awe od pla}awa poreza na upotrebu plovilaza dva ~amca u svojini Udruèwa sportskih ribolovaca koji sekoriste za potrebe ~lanova tog udruèwa (za lovo~uvarskuslu`bu, za postavqawe takmi~arske staze, za pomo} ribolovcimana vodi ...)


Prema odredbi ~lana 13. stav 1. Zakona o porezima naupotrebu, dràwe i no{ewe dobara („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ...i 24/11, u daqem tekstu: Zakon), porez na upotrebu plovila pla}ase na ~amce, brodove i jahte, sa motornim pogonom, kao i naplutaju}e objekte – ugostiteqske objekte (u daqem tekstu:plovilo).

Obveznik poreza iz ~lana 13. Zakona je pravno i fizi~kolice na ~ije ime se plovilo upisuje u odgovaraju}i upisnik,odnosno produàva va`nost brodskog svedo~anstva, odnosnoplovidbene dozvole, odnosno plutaju}e dozvole, u skladu sapropisima, ako Zakonom nije druk~ije odre|eno (~lan 14. Zakona).

Prema odredbi ~lana 15a Zakona, porez na upotrebuplovila ne pla}a se na brodove i na plutaju}e objekte –

BILTEN/POREZI 118


ugostiteqske objekte, koji obvezniku neposredno sluè zaobavqawe wegove registrovane delatnosti.

Prema tome, porez na upotrebu plovila pla}a se na ~amce,brodove i jahte, sa motornim pogonom, kao i na plutaju}e objekte– ugostiteqske objekte, osim na brodove i plutaju}e objekte –ugostiteqske objekte, koje obvezniku neposredno sluè zaobavqawe wegove registrovane delatnosti.

S tim u vezi, nema osnova da vlasnik dva ~amca i obveznikporeza na upotrebu plovila, u konkretnom slu~aju Udruèwesportskih ribolovaca „Bucov“, ostvari pravo na oslobo|ewe odporeza na upotrebu plovila na ~amce koje je nabavilo za potrebesvojih ~lanova.


CARINE

1. Prenos vlasni{tva nad robom koja je u carinskom postupkuskladi{tewa i nalazi se u javnom carinskom skladi{tu, kao itretman wenog kasnijeg izvoza


Carinskim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/10)definisano je pitawe robe na koju se primewuju mere carinskognadzora i kontrole, kao i carinski dozvoqeno postupawe sarobom ili upotreba robe. Roba koja ulazi (koja se unosi, odnosnodoprema) u carinsko podru~je Republike Srbije podle`e meramacarinskog nadzora, mora se prijaviti i dopremiti carinskomorganu i mora joj se odrediti carinski dozvoqeno postupawe iliupotreba.

Prenos prava svojine nad robom koja se nalazi podcarinskim nadzorom, pa samim tim i nad robom koja se nalazi upostupku carinskog skladi{tewa, prema carinskim propisima,nije zabrawen. Ovo proizilazi i iz op{tih odredaba Zakona oobligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78 ... 57/89 i „Sl.list SRJ“, br. 31/93 ... 44/99), prema kojima se strankama, u skladu sana~elom slobode ugovarawa, mora dozvoliti da svojom voqomzakqu~uju ugovore o kupoprodaji (prenosu vlasni{tva) robe. Ovo

120


posebno ako se zna da je ugovor o kupoprodaji op{ti imenovaniugovor, propisan ovim zakonom i isti se odnosi na sve modalitetekupoprodaje, {to ukqu~uje i kupoprodaju u carinskimskladi{tima.

Prenos prava svojine nad robom koja se nalazi u postupkucarinskog skladi{tewa, po pravilu, ne uti~e na prava i obavezeiz tog postupka. Za primenu carinskih propisa najva`niji jedeklarant i nosilac postupka, tj. odobrewa, koji su odgovornipred carinskim organom za sve obaveze koje proizilaze izprimene carinskih propisa za predmetni postupak. Ministarstvofinansija napomiwe da, prema ~lanu 89. Carinskog zakona,deklarant mora biti lice koje ima sedi{te ili prebivali{te uRepublici Srbiji, osim u slu~ajevima iz stava 3. ovog ~lana (licekoje prijavquje robu za tranzit ili privremeni uvoz; ili samopovremeno prijavquje robu, ako to carinski organ smatraopravdanim), a ko }e biti deklarant zavisi}e od voqe stranaka.

U javnim skladi{tima pitawe vlasni{tva nadsme{tenom robom nije od zna~aja za postupawe carinskog organa,ve} je bitno ko je robu stavio u skladi{te i ko snosi odgovornostza robu (kod skladi{ta tipa A odgovornost snosi dr`alacskladi{ta, a kod tipa B odgovornost je na korisniku skladi{ta).

Ministarstvo finansija ukazuje da se carinski postupakpo op{tim pravilima iz Carinskog zakona okon~ava kada se zarobu koja je bila stavqena u odgovaraju}i postupak odredi novicarinski dozvoqeni postupak ili upotreba. Ovde Ministarstvofinansija napomiwe i da Carinskim zakonom nije propisano dalice koje je podnelo prethodni dokument (u ovom slu~ajudeklaraciju C7) mora da podnese i carinski dokument za novipostupak, u ovom slu~aju dokument za izvoz. Prema tome, nepostoje zakonske smetwe da se, u konkretnom slu~aju, predmetnaroba stavi u izvozni postupak. Ovo tim pre {to je prilikomdeklarisawa robe za izvoz deklarant du`an da carinskom organupodnese dokaze o postojawu pravnog osnova za sprovo|ewecarinskog postupka nad predmetnom robom odnosno dokaze ovlasni{tvu nad robom ili dokaze o postojawu nekog sli~nog

BILTEN/CARINE

121


prava raspolagawa nad robom, pri ~emu bi, prema mi{qewuMinistarstva finansija, ugovor o kupoprodaji bio osnov da se uizvoznoj deklaraciji lice koje je kupilo robu navede kaopo{iqalac robe. Ministarstvo finansija isti~e i da jeizvoznik odnosno po{iqalac lice za ~iji ra~un se podnosideklaracija i koje je, u vreme prihvatawa izvozne deklaracije,vlasnik robe ili ima sli~na prava raspolagawa robom.

Ministarstvo finansija skre}e pa`wu na ~iwenicu da saaspekta primene poreskih propisa, a u skladu sa stavom Sektoraza fiskalni sistem Ministarstva finansija, prodaja robe(prenos vlasni{tva nad robom) na carinskom podru~ju RepublikeSrbije koja nije stavqena u slobodan promet podle`e obavezievidentirawa i obra~una poreza na dodatu vrednost (PDV), uskladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost. S obzirom dapromena vlasni{tva nad robom ne uti~e na carinski postupak ukom se roba ostaje (u konkretnom slu~aju, roba ostaje u postupkucarinskog skladi{tewa) to ne postoji obaveza carinskog organada evidentira i obra~unava PDV u tom slu~aju.

Na kraju, Ministarstvo finansija napomiwe da se svakoposlovawe na teritoriji Republike Srbije vr{i i u skladu sadeviznim propisima, tj. u skladu sa Zakonom o deviznomposlovawu, pri ~emu se svaki promet na teritoriji RepublikeSrbije mora vr{iti u dinarima.

2. Obra~un i naplata kompenzatorne kamate u slu~aju kada se uslobodan promet stavqa roba koja je prethodno privremenouvezena uz delimi~no oslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina


Odredbama stava 1. ~lana 237. Carinskog zakona („Sl.glasnik RS“, br. 18/10) propisano je da carinski dug pri uvozunastaje:

BILTEN/CARINE

122


1) stavqawem robe koja podle`e pla}awu uvoznih da`binau slobodan promet;

2) stavqawem takve robe u postupak privremenog uvoza sadelimi~nim oslobo|ewem od pla}awa uvoznih da`bina.

Prema stavu 5. ta~ka 9. ~lana 285. Uredbe o carinskidozvoqenom postupawu sa robom („Sl. glasnik RS“, br. 93/10)propisano je da se st. 1—4. ovog ~lana ne}e primewivati (a kojim supropisani uslovi naplate kompenzatorne kamate, visina,obra~un, i sl) ako je carinski dug nastao u skladu sa ~lanom 237.stav 1. ta~ka 2. Carinskog zakona ili stavqawem u slobodanpromet robe prethodno privremeno uvezene u skladu sa ~l.323–328, ~l. 330, 332, 335, 340. stav 1. ta~. 2) i ~lana 343. ove uredbe.

Imaju}i u vidu prethodno navedeno, kao i odredbe stava 1.~lana 170. Carinskog zakona (kojim je propisan obra~un iznosauvoznih da`bina koje se pla}aju za robu u postupku privremenoguvoza sa delimi~nim oslobo|ewem od pla}awa uvoznih da`bina),u slu~ajevima kada se stavqa u slobodan promet roba koja jeprethodno privremeno uvezena uz delimi~no oslobo|ewe odpla}awa uvoznih da`bina ne bi trebalo napla}ivatikompenzatornu kamatu na iznos carinskog duga.

BILTEN/CARINE


I Z B E G A V A W E M E \ U N A R O D N O GD V O S T R U K O G O P O R E Z I V A W A

1. Primena odredaba ugovora o izbegavawu dvostrukogoporezivawa koje se odnose na kapitalni dobitak od otu|ewaakcija i drugih hartija od vrednosti


Povodom zahteva za mi{qewe koji se odnosi na tuma~eweZakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovawu („Sl.glasnik RS“, br. 31 od 13. 5. 2011. godine, u daqem tekstu: Zakon),odnosno na poja{wewe ~lana 29. Zakona (u kojem se, pored ostalog,govori o slobodnom prenosu u inostranstvo sredstava nerezidentasa nerezidentnog ra~una i sredstava rezidenta − ogranka stranogpravnog lica koji posluje preko rezidentnog ra~una, pod uslovomda su prethodno izmirili poreske obaveze u Republici) i, s tim uvezi, na poja{wewe odgovaraju}ih normi ugovora o izbegavawudvostrukog oporezivawa izme|u Republike Srbije i drugih zemqa(u daqem tekstu: ugovor) koje se odnose na mogu}nost oporezivawau Republici Srbiji kapitalnog dobitka od otu|ewa akcija idrugih hartija od vrednosti (u daqem tekstu: HoV) Ministarstvofinansija obave{tava o slede}em:

Nije u nadle`nosti Sektora za fiskalni sistemMinistarstva finansija da daje tuma~ewe odredaba Zakona oizmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovawu.

Me|utim, budu}i da je, u ~lanu 29. stav 4. Zakona,propisano da banka vr{i transfer sa nerezidentnog namenskog

124


ra~una za trgovawe HoV, u inostranstvo, potrebno da se utvrdi dali je sa zemqom rezidenta − imaoca ra~una zakqu~en ugovor oizbegavawu dvostrukog oporezivawa i da li je tim ugovorompredvi|ena obaveza pla}awa poreza na kapitalni dobitak,odnosno poreza na prihode ste~ene od otu|ewa akcija i drugihHoV, u kojim ugovorima je, u ~lanu 13. (Kapitalni dobitak)ugovora, pored ostalog, sadràna norma koja propisuje da sekapitalni dobitak od otu|ewa akcija akcionarskog kapitalakompanije ~ija se imovina posredno ili neposredno uglavnom(minimum 51 odsto) sastoji od nepokretnosti koja se nalazi udràvi ugovornici (u konkretnom slu~aju, u Republici Srbiji)moè oporezivati u toj dràvi (u konkretnom slu~aju, uRepublici Srbiji), odnosno da se kapitalni dobitak koji ostvarirezident dràve ugovornice od otu|ewa akcija ili uporedivihinteresa koji vi{e od 50 odsto svoje vrednosti ostvarujuneposredno ili posredno od nepokretnosti koja se nalazi u drugojdràvi ugovornici (u konkretnom slu~aju, u Republici Srbiji)moè se oporezivati u toj drugoj dràvi (u konkretnom slu~aju, uRepublici Srbiji), kao i da tuma~ewe zakqu~enih ugovora spada unadle`nost Sektora za fiskalni sistem Ministarstvafinansija, u nastavku se daje vi|ewe na~ina, u praksi, utvr|ivawaispuwenosti uslova za oporezivawe u Republici Srbijikapitalnog dobitka od otu|ewa akcija i drugih HoV, odnosno:

Prethodno navedena posebna re{ewa u vezi oporezivawa(u konkretnom slu~aju, u Republici Srbiji) kapitalnog dobitkaod otu|ewa akcija i drugih HoV, je novijeg datuma i RepublikaSrbija ga (kao su{tinski isto, ali druga~ije formulisanore{ewe) ima u ugovorima zakqu~enim posle 1998. godine sa:Azerbejxanom, Austrijom, Danskom, Egiptom, Estonijom, Kinom,Irskom, Letonijom, Libijom, Litvanijom, Maltom, Pakistanom,Ukrajinom, [vajcarskom i [panijom, kao i u ugovorima ~iji sutekstovi usagla{eni, potpisani ili se nalaze u postupkupotvr|ivawa, iz kog razloga ugovori, jo{ uvek, nisu stupili na

BILTEN/IZBEGAVAWE ME\UNARODNOG DVOSTRUKOG

125


snagu, pa se ovom prilikom ne}e navoditi nazivi drugih dràvaugovornica.

Istovremeno, Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl.glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04 i 18/10, u daqem tekstu:Zakon), u ~lanu 40. stav 3. Zakona, propisuje da se na prihode kojeostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika, drugognerezidentnog obveznika, fizi~kog lica, nerezidentnog ilirezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda, nateritoriji Republike, po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih uskladu sa odredbama ~l. 27. do 29. Zakona, obra~unava i pla}aporez po stopi od 20 odsto, ako me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U skladu sa ~lanom 40. stav 4. Zakona, nerezidentniobveznik − primalac prihoda duàn je da poreskom organu uop{tini na ~ijoj teritoriji je ostvaren prihod, preko poreskogpunomo}nika odre|enog u skladu sa propisima kojima se ure|ujeporeski postupak i poreska administracija, podnese poreskuprijavu u roku od 15 dana od dana ostvarivawa prihoda iz stava 3.ovog ~lana, na osnovu kojeg nadle`ni poreski organ donosire{ewe.

Imaju}i u vidu navedeno, a prilikom utvr|ivawa da li se(u ciqu ispuwewa uslova za oporezivawe u Republici Srbiji), usvakom konkretnom slu~aju, radi o kapitalnom dobitku odotu|ewa akcija (ili drugih HoV) privrednog dru{tva ~ija seimovina (aktiva) posredno ili neposredno, uglavnom (minimum 51odsto akcija) sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u odnosnojdràvi ugovornici (u konkretnom slu~aju, u Republici Srbiji)nadle`ni poreski organi − organi poreske uprave trebalo bi dautvrde odnos izme|u nepokretnosti i vrednosti celokupneimovine privrednog dru{tva i to bez uzimawa u obzir dugova idrugih obaveza odnosnog privrednog dru{tva (kao i nezavisno od~iwenice da li su obezbe|eni hipotekom na nepokretnosti o kojojje, u konkretnom slu~aju, re~).


126


S tim u vezi, ukoliko se, u zakonom propisanoj proceduri,utvrdi ispuwenost uslova da se vi{e od 50 odsto vrednosti akcijaili drugih HoV koje su bile predmet otu|ewa, neposredno iliposredno odnosi na nepokretnost koja se nalazi u (u konkretnomslu~aju) u Republici Srbiji, pravo Republike Srbije da (shodnoodredbama doma}eg poreskog zakonodavstva) oporezuje kapitalnidobitak nastao od otu|ewa akcija ili drugih HoV, odnosi}e se nacelokupni iznos ostvarenog kapitalnog dobitka.

***

S obzirom na izneto, stav je Sektora za fiskalni sistemMinistarstva finansija da nadle`ni organi poreske uprave, uzavisnosti od toga da li su ili nisu (u svakom konkretnom slu~aju− shodno re{ewima iz ugovora o izbegavawu dvostrukogoporezivawa) ispuweni uslovi za oporezivawe kapitalnogdobitka u Republici Srbiji, poreskom obvezniku (kojem su, uciqu slobodnog prenosa sredstava u inostranstvo, shodnoodredbama Zakona o deviznom poslovawu, neophodni dokazi oizmirewu poreskih obaveza u Republici Srbiji) treba da izdajuodgovaraju}u potvrdu koja se odnosi na izmirewe wegovihporeskih obaveza u Republici Srbiji.

Ukoliko je, na osnovu pozitivnih zakonskih propisa,utvr|eno da je, shodno prethodno navedenim odredbama ugovora,postojala obaveza pla}awa poreza u Republici Srbiji, potvrda bitrebalo da ima karakter isprave kojom se dokazuje wenoizvr{ewe.

Istovremeno, ukoliko je (zbog neispuwenosti uslovapredvi|enih ugovorom) utvr|eno da (u konkretnom slu~aju) uRepublici Srbiji ne postoji obaveza pla}awa poreza nakapitalni dobitak od otu|ewa akcija i drugih HoV, potvrda koju


127


izdaju nadle`ni organi Poreske uprave trebalo bi to dakonstatuje.

I jednu i drugu potvrdu poreski obveznik prezentujebanci u kojoj ima otvoren nerezidentni ili rezidentni ra~un sakojeg `eli, slobodno, u skladu sa Zakonom, da prebaci sredstva uinostranstvo.

2. Primena odredaba Ugovora o izbegavawu dvostrukogoporezivawa sa Austrijom koje se odnose na isplatu kamatenerezidentnom pravnom licu koju vr{i rezidentno pravno lice,pri ~emu }e rezidentni obveznik (kao primalac kredita) dospeluobavezu, koja se odnosi na isplatu kamate za 2009. i 2010. godinu,izvr{iti u toku 2011. godine


Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava iprava industrijske svojine (u daqem tekstu: autorskih naknada),kamata i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnihstvari na teritoriji Republike, obra~unava se i pla}a porez poodbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U skladu sa odredbom ~lana 71. st. 1. i 2. Zakona, porez poodbitku na prihode iz ~lana 40. stav 1. ovog zakona za svakogobveznika i za svaki pojedina~no ostvareni, odnosno ispla}eniprihod isplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje napropisane ra~une u momentu kada je prihod ostvaren, odnosno


128


ispla}en, pri ~emu prihod iz stava 1. ovog ~lana predstavqabruto prihod koji bi se isplatio nerezidentnom obvezniku daporez nije odbijen od ostvarenog, odnosno ispla}enog prihoda.

U konkretnom slu~aju, rezidentni obveznik zakqu~io je (utoku 2009. godine) ugovor o kreditu sa nerezidentnim pravnimlicem (mati~nim privrednim dru{tvom iz Austrije), pri ~emu}e rezidentni obveznik (kao primalac kredita) dospelu obavezu,koja se odnosi na isplatu kamate za 2009. i 2010. godinu, izvr{itiu toku 2011. godine.

Saglasno navedenim zakonskim odredbama, ukolikonerezidentno pravno lice ostvari od rezidentnog obveznikaprihod od kamate (po osnovu zakqu~enog ugovora o kreditu),obveznik je poreza po odbitku, a rezidentni obveznik (kaoisplatilac kamate) duàn je da prilikom isplate kamate (u 2011.godini, u konkretnom slu~aju) obra~una i plati porez po odbitku,na ceo iznos kamate po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovoromo izbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

S tim u vezi, izme|u Republike Srbije i RepublikeAustrije zakqu~en je Ugovor o izbegavawu dvostrukogoporezivawa u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, saProtokolom, koji se primewuje od prvog januara 2011. godine(„Sl. glasnik RS – Me|unarodni ugovori“, br. 8/10, u daqemtekstu: Ugovor).

Ministarstvo finansija napomiwe da Ustav RepublikeSrbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06), u ~lanu 16, pored ostalog,predvi|a da: „Op{teprihva}ena pravila me|unarodnog prava ipotvr|eni me|unarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretkaRepublike Srbije i neposredno se primewuju.“

Ugovor, u ~lanu 11. (Kamata) stav (2) Ugovora, predvi|a dase kamata moè oporezivati i u dràvi ugovornici u kojoj nastaje(u konkretnom slu~aju, u Srbiji) u skladu sa zakonima te dràve (ukonkretnom slu~aju, zakonima Srbije), ali ako je stvarni vlasnikkamate rezident druge dràve ugovornice (u konkretnom slu~aju,


129


rezident Austrije) razrezan porez ne moè biti ve}i od 10 odstobruto iznosa kamate.

Shodno ~lanu 11. (Kamata) stav (6) Ugovora, smatra se dakamata nastaje u dràvi ugovornici (u konkretnom slu~aju, uSrbiji) kada je isplatilac kamate rezident te dràve (ukonkretnom slu~aju, rezident Srbije).

Imaju}i u vidu navedeno, kao i podatke iz dopisa da, ukonkretnom slu~aju, pravno lice − rezident Srbije ispla}uje (u2011. godini) kamatu pravnom licu − rezidentu Austrije, doma}iisplatilac kamate, shodno odredbi ~lana 11. (Kamata) stav (2)Ugovora, primewuje stopu poreza po odbitku od 10 odsto od brutoiznosa kamate.

Da bi navedena beneficirana stopa poreza po odbitkumogla da bude primewena neophodno je da primalac kamatedoma}em isplatiocu kamate pruì slede}e vaqane dokaze:

1. Da je primalac kamate, shodno ~lanu 4. (Rezident)Ugovora, rezident Austrije.

U skladu sa ~lanom 40a stav 2. Zakona, status rezidentadràve sa kojom je zakqu~en ugovor o izbegavawu dvostrukogoporezivawa (u konkretnom slu~aju, Austrije), u smislu stava 1.ovog ~lana, nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdomo rezidentnosti overenom od nadle`nog organa druge dràveugovornice ~iji je rezident (shodno ~lanu 3. Op{te definicije,stav (1) ta~ka 8. Ugovora, to je Savezni ministar finansijaAustrije ili wegov ovla{}eni predstavnik) i to na posebnomobrascu (POR-2, teku}a godina, srpsko/engleski) propisanompodzakonskim aktom donetim u skladu sa zakonom kojim se ure|ujeporeski postupak i poreska administracija .

2. Da je primalac kamate stvarni vlasnik kamate.Dokaz za ovo mogao bi biti komercijalni ugovor o kreditu

po osnovu kojeg se pla}a kamata.


130


Nadle`ni poreski organi, u svakom konkretnom slu~aju, ana osnovu zakona kojim se ure|uje poreski postupak i poreskaadministracija, detaqno }e utvrditi ~iweni~no stawe kojeopredequje postojawe konkretne poreske obaveze.

3. Oporezivawe kapitalnog dobitka koji rezident Srbije ostvariprodajom akcija u pravnom licu – rezidentu Norve{ke sastanovi{ta primene Ugovora o izbegavawu dvostrukogoporezivawa sa Norve{kom


Izme|u SFR Jugoslavije i Kraqevine Norve{kezakqu~en je Ugovor o izbegavawu dvostrukog oporezivawa uodnosu na poreze na dohodak i na imovinu, sa Protokolom („Sl.list SFRJ − Me|unarodni ugovori“, br. 9/85) koji se primewuje odprvog januara 1986. godine.

Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnimekonomskim odnosima izme|u Republike Srbije i KraqevineNorve{ke.

Ministarstvo finansija napomiwe da Ustav RepublikeSrbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06), u ~lanu 16, pored ostalog,predvi|a da: „Op{teprihva}ena pravila me|unarodnog prava ipotvr|eni me|unarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretkaRepublike Srbije i neposredno se primewuju.“

Ugovor, u ~lanu 13. (Prihodi od imovine − po dana{wojterminologiji, kapitalni dobitak) propisuje:

„1. Prihodi koje rezident dràve ugovornice ostvari odotu|ewa nepokretnosti spomenute u ~lanu 6, koja se nalazi udrugoj dràvi ugovornici, mogu se oporezivati u toj drugojdràvi.


131


2. Prihodi od otu|ewa pokretnosti koja ~ini deo imovinenamewene za poslovawe stalne poslovne jedinice koju preduze}edràve ugovornice ima u drugoj dràvi ugovornici ili odpokretnosti koja pripada stalnoj bazi koju koristi rezidentdràve ugovornice u drugoj dràvi ugovornici za obavqawesamostalnih li~nih delatnosti, ukqu~uju}i i prihode od otu|ewate stalne poslovne jedinice (same ili zajedno sa celimpreduze}em) ili stalne baze mogu se oporezivati u toj drugojdràvi.

3. Izuzetno od odredaba stava 2. ovog ~lana, prihodi odotu|ewa brodova ili vazduhoplova koji se koriste ume|unarodnom saobra}aju, od re~nih brodova koji se koriste usaobra}aju na unutra{wim plovnim putevima ili od pokretnostikoja sluì za kori{}ewe takvih pomorskih ili re~nih brodovaili vazduhoplova oporezuju se samo u dràvi ugovornici u kojoj senalazi sedi{te stvarne uprave preduze}a.

4. Prihodi od otu|ewa imovine, osim imovine navedene ust. 1, 2. i 3. ovog ~lana, oporezuju se samo u dràvi ugovornici ~ijije rezident lice koje je otu|ilo imovinu.

5. Prihodi koje ostvari fizi~ko lice koje je rezidentJugoslavije (u daqem tekstu: Republike Srbije) od otu|ewa akcijau dru{tvu ~ija je imovina u potpunosti ili delimi~no podeqenana akcije i koje je rezident Norve{ke, za svrhe norve{kog porezamogu se oporezivati u Norve{koj.“

Imaju}i u vidu navedenu odredbu ~lana 13. (Prihodi odimovine − Kapitalni dobitak) stav 5. Ugovora, prema kojojodnosno fizi~ko lice − rezident Republike Srbije u Norve{kojpodleè oporezivawu kapitalnog dobitka ostvarenog prodajomakcija koje poseduje u pravnom licu − rezidentu Norve{ke,Ugovor, u ~lanu 23. (Metodi za otklawawe dvostrukogoporezivawa) stav 1. pod a), u ciqu izbegavawa dvostrukogoporezivawa, sadrì re{ewe prema kome Republika Srbija, kao


132


zemqa rezidentnosti, navedeni prihod (kapitalni dobitak)izuzima od oporezivawa.

Ministarstvo finansija posebno napomiwe da za primenumetoda izuzimawa od oporezivawa kapitalnog dobitka uRepublici Srbiji nije od zna~aja ~iwenica da li je porez nakapitalni dobitak efektivno pla}en u Norve{koj, ve} jeodlu~uju}a ~iwenica da li Norve{ka, na osnovu prethodnonavedene odredbe ~lana 13. (Prihodi od imovine − Kapitalnidobitak) stav 5. Ugovora, ima ili nema pravo oporezivawa (ukonkretnom slu~aju koji se navodi u dopisu, jasno je da Norve{kaima pravo oporezivawa).

***

Saglasno na~elu fakticiteta, Poreska uprava, u svakomkonkretnom slu~aju, utvr|uje ~iwenice koje su od zna~aja zaopredeqewe poreskog tretmana prihoda koje ostvari fizi~kolice, saglasno ~lanu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskojadministraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ... i 53/10).



B U X E T S K I S I S T E M

1. Da li Op{tina Se~aw mora da podnosi zahtev za odobreweprekora~ewa fiskalnog deficita, imaju}i u vidu da je op{tinapodigla kredit za izradu javne kanalizacione mreè, ~ijasredstva je u vidu subvencija (konto 451 – Subvencije javnimnefinansijskim preduze}ima i organizacijama) prenela Javnompreduze}u za gra|evinsko zemqi{te i putnu privredu iz Se~wa?


1. Izmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu („Sl.glasnik RS“, br. 73/10 i 101/10), u ciqu obezbe|ivawa odrìvostijavnih finansija u sredwem roku, imaju}i, pre svega, u vidukretawa fiskalnog deficita i javnog duga, postoje}i Zakon obuxetskom sistemu pro{iren je odredbama koje se odnose nautvr|ivawe fiskalne odgovornosti i ja~awe fiskalnediscipline. Naime, Zakonom su utvr|eni fiskalni principi,pravila i procedure na osnovu kojih se ustanovqava fiskalniokvir.

Odredbama ~lana 27e regulisana su fiskalna pravila kojese odnose na op{ti nivo dràve koji, u skladu sa definicijomnavedenom u ~lanu 2. Zakona, obuhvata i buxete lokalne vlasti.

Pored toga, ~lanom 27` Zakona dodatno su regulisanafiskalna pravila za lokalnu vlast i to na na~in da fiskalnideficit moè nastati samo kao rezultat javnih investicija i u

134


odre|enoj godini ne moè biti ve}i od 10% prihoda buxeta u tojgodini.

Imaju}i u vidu potrebe jedinica lokalne samouprave,istim ~lanom propisano je da izvr{ni organ lokalne vlasti moèda podnese zahtev Ministarstvu finansija za odobrewefiskalnog deficita iznad navedenog iznosa, i to samo ukoliko jerezultat realizacije javnih investicija.

Ministarstvo finansija posebno ukazuje da je za period2011. do 2015. godine u okviru fiskalnih pravila regulisano da seprilikom izra~unavawa deficita konsolidovane op{te dràve urashode i izdatke ne ukqu~uje deo ukupnih javnih investicija kojije ve}i od 4%, odnosno 5% BDP sa postavqenim ograni~ewima(~lan 27e). Upravo zbog navedene specifi~nosti propisano je da}e Fiskalni savet u saradwi sa Dràvnom revizorskominstitucijom dati mi{qewe o tome da li je obuhvat javnihinvesticija u skladu sa ra~unovodstvenim standardima.

Do potpunog uspostavqawa funkcionisawa Fiskalnogsaveta i wihovog izja{wewa o obuhvatu javnih investicija koji suu skladu sa ra~unovodstvenim standardima, prilikomizra~unavawa deficita konsolidovane op{te dràve za javneinvesticije obuhvata se klasa 5 − Izdaci za nefinansijskuimovinu.

2. Ujedno, Ministarstvo finansija napomiwe da su, uskladu sa Zakonom o buxetskom sistemu, javna preduze}a osnovanaod strane lokalnih vlasti, koja se finansiraju iz javnih prihoda~ija je namena utvr|ena posebnim zakonom, definisana kaoindirektni korisnici buxetskih sredstava (~lan 2. Zakona).

BILTEN/BUXETSKI SISTEM

135


Polaze}i od tako definisanog statusa Javno preduze}e zagra|evinsko zemqi{te i putnu privredu, komunalnu izgradwu istambenu privredu op{tine Se~aw obuhva}eno je Naredbom ospisku direktnih i indirektnih korisnika sredstava buxetaRepublike Srbije, odnosno buxeta lokalne vlasti, korisnikasredstava organizacija za obavezno socijalno osigurawe, kao idrugih korisnika javnih sredstava koji su ukqu~eni u sistemkonsolidovanog ra~una trezora („Sl. glasnik RS“, br. 103/10).

Integritet buxetskog sistema, koga u skladu sa ~lanom 3.Zakona o buxetskom sistemu, ~ine buxet Republike Srbije, buxetilokalne vlasti i finansijski planovi organizacija za obaveznosocijalno osigurawe, obezbe|uje se, izme|u ostalog, zajedni~kimpravnim osnovom na svim nivoima vlasti, jedinstvenim sistemombuxetskog ra~unovodstva i jedinstvenom buxetskom klasi fika -cijom.

U tom smislu, Ministarstvo finansija ukazuje da susredstva za finansirawe izrade javne kanalizacione mre`etrebalo da budu iskazna na odgovaraju}em kontu klase 5 − Izdaciza nefinansijsku imovinu, a ne na ekonomskoj klasifikaciji 451− Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima iorganizacijama.

Naime, navedena ekonomska klasifikacija, u skladu saPravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnomplanu za buxetski sistem („Sl. glasnik RS“, br. 20/07 ... 10/11)namewena je za javna preduze}a koja se ne finansiraju iz javnogprihoda ~ija je namena utvr|ena posebnim zakonom, odnosno zajavna preduze}a koja nemaju karakter indirektnih korisnikabuxetskih sredstava.


136


3. Upravo u vezi sa prethodno navedenim, Ministarstvofinansija ukazuje da je dostavilo svim jedinicama lokalnesamouprave dopis, broj: 401-00-537/2011-06, kojim se od jedinicalokalne samouprave koje planiraju u 2012. godini fiskalnideficit ve}i od 10%, tra`i da na jednoobrazni na~in dostavesvoje zahteve, u ciqu lak{eg vr{ewa analiza i dostavqawapreciznih odgovora od strane Ministarstva finansija.



P O D S E T N I K

BILTEN/PODSETNIK138


CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336

BILTEN: slu`bena obja{wewa i stru~nami{qewa za primenu finansijskih propisa,glavni urednik Vuk \okovi}. – God.32,br.1 / 2 (1992) – . – Beograd: Ministarstvofinansija Republike Srbije,1992–. – 20 cm

Mese~no. –ISSN 0354-3242 = Bilten, slu`benaobja{wewa i stru~na mi{qewa za primenufinansijskih propisaCOBISS. SR–ID 43429132

b i l t e n - mfin.gov.rs strucna misljenja/bilten 5-2011_novo.pdf · [email protected]...

Documents