1 !

PUT KA MAJSTORSTVU ..

• (1) 1 ~UT KA MA STO

PUT cc E PUT j.L.AVERBAH

PUT AAKOTOV .

~r M.M.jUDOVIC

PUT • ~ .i

PUTKA PUT MAjSTORSTVU

,

) j ~ PUT • ISTORljA

, >.

PUT I TEORIJA ..... OTVARANJA

:::::> PUT • KOMBINATORNA

• Q. PU'" I POZICIONA leRA

PU • ~?':; TEORIJA I PRAKSA .. ,

L ZAVRSNICA ,~ ., • ,

. ,~ . •

PU • PUT KA MAJSTORSTVU

.;- ". ~'. j PUT KA MAJSTORSTVU .J

·~,.w~

PUT KA MAjSTORSTVU " .. ;~;; ;

•

1. M.M.JUDOVIC

ISTORljA I TEORIjA OlVARANjA

2. AAKOTOV

KOMBINATORNA I POZICIONA leRA

3. J.L.AVERBAH

TEORljA I PRAKSA ZAVRSNICA

' j

II I " ,

,

J.L.AVERBAH AA.KOTOV

M.M.JUDOVIC

PUT KA MAJSTORSTVU

1-------------

Ud zben ik saha za ml ade

Fisku l tura i sport - Moskva Centar za unapredj ivanje saha - Beograd

. 1977

Pm",o s ruskog : VLADI M I R POLl£VK TOV

Lcklor: NEDELJKO J ES IC

U rednik izdania na s' pskoil , ualskom ieziku M ILl VOJ E MOLE ROV It

60904-099 A 009 (01)-77 6 .. 06"0.0.

© Flskullura sporl- Moskva

PRE DGOVOR

No odresu redakci je "Sahovskc , I<o le" II Cen lralnoj le lev izij i SSSR StiZll hilja de pisama iz svih krajeva zcml je. Njihov smisao je uglavnom istovetan: "Zamisao da se 11 3 tclcviz ij i dric prcdavanja iz teori; c sahovske igrc je dobra, cak i odlicna stvar. Ali bi la bi jos bolje aka bi sc pr i ruci n3sia i knjiga koja bi odgovarala izlaganjima pre­dJvaca . J er, ma koliko bila dobra. sva prcda vanja na Iclcv izij i svcdcna su na kratko. za tu svrhu precizno odrcdjcl1o vrcmc. Pomocu knjige maglo bi se ra diti i kasnije, U

sva kom za to pogodnom trcnutku." Eta kako se rodil a idcja da se t rud predavaca na televiziji objed ini u zajednickoJ

knj izi. koja hi Ijubi teljima sahovske igre mogla da bude valjan saputnik i savetnik. Amater i se obicno l aic na sla bo poznavanje tcori je, mislee i pri tom uglavnom

na teor iju o tvaranja. Stvarno, sahist i su potrebna znanja koja bi mu pomogla da umcsno od igra pocetak part ije, da stvori na jraciona ill iji mobiliza cioni plan . Teor ijska m a nja pomaiu sahisti da se bri e snadje u ovim iii oni m stanuardnim pozicijama. Konacno, ona pomaiu da se prccizno obav i posao u tehn ickom s tadijumu partijc ­da se pravil no oceni nasta la zavrsnica i da se izabere najefika sniji pl an igre.

Pa ipa k. ulogu zna nja u salHI ne Ireba precenj iva t i. Sah je raznovrs!an j u procesu igrc je najvai llijc da sc igrac sa mostalno snaJ.illi u razl icit im sH uacij ama , da ume da uoei sve osobenos ti pozicije, izvede pravilan za klj uca k, precizno razmotri moguc.'ne nas tavke i od nj ih oda hcre jedan. najbolji .

Sposol.>nost sahis tc oznacavaju dva vaina pojrna : smisao za kombinova nje I oseea nje za poz icij u. Ova prvo znac i sposobllost da SC u pozicij i pronadju skrivene rnogucne kombinacije, da se uoec takticke spccific. nos ti i proracllnaj u sve var ijan te. Drugo jc - sposobnost da se prav ilno shva tc karakteris tike nastale pozicije i da se uoei 0 110 s to je najvainij c, st o je u oceni te pozici je ad odl uc. uj uc.' eg znacaja.

Sposobnos ti sahiste mogu se razv ij ati . t\loi e sc s teei i razvijati oseeanje z.a pozi· ciju, moze se usavrsiti sposohnost za komhinovanje - i u tome autori vide osnovnu ulogu knjige " Put ka majs torstvu".

Udzbenik se sas toj i iz tri dela. Prvi dec - nIs torija j teorlja otvaranja" - na· p isao je intcrnaciona lni majs tor M. M. J udovic. Glavn i zada tak udfbenika u oblasti otvaranja je da se citaocu pomogne da shvati osnovne idcje i principe s trategije olva· ral1 ja , od koj ih poticu mnogobrojna razgranjav3nj3 vari jnnata. Drugi deo - nKombi. natorna i poziciona igra" - je iz pera velcnwj stora A. A. Kolova . Zada ta k log dela je da Sf ci taocu pomogne da razvijc kombinalorne sposobnosti i osocanje za pozici ju

5

I da pobolj sa lehniku izracunavanja varijanata. Aulor zav rsnog ddt! - "Teorija i pra ksa zavrSnica" - je velemajs tor J. L Averbah. IZlll:a \' <J ll je tog dcl a iakexijc IrcLa da utice na razvoj oscca nja za pozici ju i da pomognc 1I savl adaviln ju tchnicl\og metoda

igrc u zavrsnoj fazi pa rt ijc. Da kle, udibenH, jc Il <l pisa n 1I skli1du s p lanom sahovske igre. b\edjulim, bilo hi

bolje da se u izucavanj ll kursa ide ncs lo iz mel1jcnim redom Ij. lI:1jprc se treba upoZll illi sa prv ih pel glava de l a .. Is torija i tcor ija o lvaranja", zatirn prouc ili deo koji jc posvc· t en sredi snji ci i tek pos le toga prec i na zavrsne g lave deJa 0 o tvaranjilll3 i nn deo 0

zavrsnicama. Osnovni preduslov za uspeh u sahli je sm isao za samosiaian rad . Zato je u udibe­

niku dosta prm;tora odvojcno za vei. be, koje obogacllju i uCvrSCUjll znanja i is\msiva sieecna iZllca valljem pojedinih ode]jaka knjige . Za rcsavJnjc znda laka iz vdbi Il CO­

phodna jc poscb na sveska u koju Ireba upi sivali svoja potpun8 rc.senja i odgovore na pitanja, tako da 10 bude svojcvrslla i veoma Iw risna doplilla lI<1ibcnika .

POGOVOR SRPSKOHRVATSKOJ' \ IZDA NJU

Metod ra da "Sahovske skolc" na sovjc lskoj le leviziji nije b io nepozna l u jugoslo­venskim sahovskim krugovima oi pre izlaska ove knjige. Velelllajs tor A. Kotov i in­ternacionalni majstor M. Judovic. u saradnj i sa Ccntrem ZLi ullaprcdj ivanje saha iz Beograda , odriali su pre toga citav niz uspelih prcdavaoja u JlIgos laviji. po metodu sovjelske telcvizijske sahovske sko le, i upravo jc to <lovel o do izdavanja eve Imjige ina srpskohrvaiskom jez iku. Ini ci jativa je spontano data od samih sll1 salaca a istu su zajednicki prihvati li "Fisku ltura i sperl" iz Moskve i Ccnlar za unap redjivallje saha iz

Beograda , koji su zajed nie ld izdavaci ove kn jige. Knjiga predstavlja celoviti udibenik iz sahovske leorije, a priprem ili su je pre­

davae i sovjetske telcvizij ske sahovske sko le: velcmajslor J . Averbah, velemajstor A. Kotov i inlernacionaln i majs lor /It Judovie, inace poznati sahovski pedagozi

zasluini za podizanjc mladih sahi ~ta u SSSR-u. Knj iga je namenjena. u prvom rcdu, sislemals kom uvodjenju ml adih sahista u

sve tajne sahovske igre. Ona e.e vrio dobro posluiili i kao melodsko gradivo mllogo· brajnim sahovskim instruklor ima koji radc sa ml ad ima U okviru Akcijc"Sah u skole'\ koja, iz godine u godinu, postajc sve masovnija i popularnija u celoj zemlji. Knj iga jc namenjena i kalegorisanim sahistima, koji vee. dos la znaj u 0 sahu , jer te u njaj na e. i vrla inleresantne primere i vcibe, koje e.e im pomoci, da jos vi se nauce i postignu u sahu _ upravo, kaka to i sam naziv knjige i<alc na svom pulu " I<a majstorstvu u

Sahu", Urednlk srpskohrvatskog IzdanJa

Mil ivoje Molerovl';

ISTORljA I TEORljA

OTVARANjA

CA TURA NGA I SATRANDZ

Karla je nastao sah? Ougo se sma· tralo da j c to bila krajcm V iii pocetlwfTI VI veka nase ere, kada se sa il razvio kao vojn3 igra. Medjulim , poslednjih godi na nallena ckspedicija pod ruko· vodslvom profesora G. Pugacenkove dosla je do novog otkrica . U loku ar· heoloskih radova koje je ta ekspedicija izvodila u na selju Dalvcf1.in Tepe u Uzbcki stanu nadjene Sli dYe figuri ce ad slonovace koje pripadaju peri odu vladav ine ku sa nskog cara Huvi skc (I I vek nase ere). Mnogi slrucnjaci smat­raju da su to sahovske figurice. Aka je to tacno, onda je sah "postaa sta riji" za olpril ikc 300 godinal

U drevnoj Indiji prvobitna form a igre saha zva la se "Ca turanga", to jest "cetvorosastavnik". Daleki predak sa­vremcnog saha, ca luranga je hila igra kaja je adrazavala saslav i paredak tadasnje indijske vajske, koju su sa· cinjavali pesa dija, kanjica, slanevi i bama kola. Kretanje figura odredjivano je baca njem kocke.

U slarinskoj hrenici " Harsa Cari· Ira" iz cpohe radze Harsa (600- 648 godinc) kaze se da ,,~ahovske lable uce kako se raspored juje vojska" .

Ispocetka u cat urangi st raSa I1 sian kretao se pravo, ruseei sve na svam pulu. Ta figura bila jc prcdak danas·

njeg tapa. Zati m su uloge tapa pripale homim koJima, dok je sian paeeD da prevozi horce po dijagonali skokorn preko polja. slo jc pokaziva lo koliko jc on bio jaci ad pesadinca koji jc u napad krclao poi aka, premestajuci se sarno na susedno pelje.

Caluranga je poslepeno poslajala popularna i preko indij ski h gran ica. Razvoj lrgov inskih veza medju naro­dima dop ri nosio je razrneni i na poiju kuiture. Po svcrnu sudeC: i, Sah se pre· nosio sa Istoka prerna Zapadu, elprilike po ovakvoj shemi: Ind ija. Iran, Srednja Azija, arapske zemljc, Evropa.

Na blas t. nisu sacuvana ni tacna pravila ea turangc, ni potezi neke adj · grane parlije. J edina u delu cuvenog naucnika iz Horezma Al Birunija (po­celak XI veka) nalazi se opis ca turange, koji sadrii tek neke ovlasne podatke a toj igri. Malo je verovatno da je u eaturangi, u kojoj je elemenal slucaj· nosti igrao veliku ulogu. bilo rna kak· vih ozbiljnijih teoretskih ranada.

Istarija i teorija .sahovskih alva· ranja poCinje kasnije, odonda kada je bluranga, pos le njenog prodora u Iran i Srednju Aziju - Baklriju, Sogdu, Horezrn - bitno usavrsena moder· nizova na.

Drugi islar ijski step en u razvoju

9

Saha - sa tra ndi - preds tavlja novi, vi si oblik calurange. U salrandiu ishod bo rbe vi se ne odredjuje slucaj (baeanje koekc) vee logika i snalailjivost igraca. Ta igra je s lekla ve l iku popula rnos l.

Arapsko osvajanje Irana i stva· ranje snaznog arapskog kalifata orno· gucili su dalj i razvoj satrandia u drugim zernljama, njegove nove kva· litativne promene. U I X veku 0 sa· trandiu je postoja la obim na struc.na Ii teralura i dobro razradjena leorija.

Kakva su hila pravi la salrandia i u cemu su se ona raz likovala od sa· vrernenih pravila sahovske igre?

Sasvim s licn i sada snjim hili su polezi topa , konja i kralja. Nije bilo rokade u njenom dana snjem ob li ku . Pesak $e bez izuzetka kretao sarno po jedno polje napred. S tigavsi na osmi (odnosno prvi) red, mogao jc da se pretvori sarno u damu. Medjutirn, tada je dama bil a s laba fi gura , jer je mogla da se pomeri sarno na susedno polje po dijagol1a li .

Drukcije se kretao i slon. 1j . danas· n ji lovae. On je isao dijagonalom, a li je mogao da stupi sarno na lreee polje, a aka rnu je na putu sta jaJa neka figura, lovac ju je presk'akao a da je pri tam nije mogao uzeti.

Dobitak partije nije se postizao sarno matom. vee i patom. Pabeda se racunala i kad se osvoje sve prot ivn icke figure.

Ova prav ilo ilustruje problem iz rukopisa arapskog majstora AI·Adlija (IX vek).

Eva kako je u lorn rukopisu api· sana resenje ovog problema : IICrni nema ni sla bolje od uZimanja pesa ka (I. . . T : £7) " na Sta mu Grveni (bel i) daj~ sah svoji m potezom (2. TdB·H, on tada ide dole na drugo polje a!fila

10

(Iovea: 2 ... Ke7), zatim rnll daje sah konjem sa trcceg carevog polja (3. So6+ ); i on staje na drugo polje svog konja (3 . . . Kb7); erven i 'tav lja svog roha·· na pol je Illfi la pred rehorn (4 . Tf8); rna gde sa d crn i krenuo svojim rohom, crveni cc dovesti svog roha na drugo polje alfila, na mesto gde je s tajao erni roh (5. Tf7+ ), i ernome ne preostaje ni sla drugo nego da ga lIzme

(5 ... T: £7), onda on svojim kOll jem ugroiava ca ra i roha (6. Sd8+) i sigurno dobija."

Period razvoja srerlnjevelwvne araps· ke kulture i I<ulture na roda Srednje Azije bio jc nesumnjivo i period proc· vata sahovsl<og rnaj s tors tva. Iz lih vrernena sacuvano je mllago rasprava o sa lrandiu . imena c.uvenih majstora, is lraiivaca teorije sa tranrl za.

Nedavno je u odcljenju rukopisa lnstituta orijentalistike pri Aka dcrniji nauka Uzbekistana pronadjena prava encik lopedija sa t randia, rukop is koji sadrii oko tri sta raz liCitih pozicija . Nap isao ga je, po svoj prilici . jos u X II veku , rednjevekovlli tadZiCki majs· tor Abdu!fath Sidzizi.

Veeina poz icija koj(' je on predsta· via odnosi se na sredi snji cu Hi zavrs~

• Ovde i dalje u zagradama su napomene au tora.

•• Tako je u sa l ran diu nazivan top,

nieu. U rukopisu ima mnogo problema -mansuba, kao i deset pozicija iz o t· varanja - tabija, 0 ],ojima cerno go· voriti kasnije .

Satrandi je hia ;:anim ljiva igra , ali i dost<1 ncusavrsena . Nairne , u pa r­tijama salrandia dogadjaji su se od­vija l i veoma sp or~, treba lo je da prodje dosta vremena dok fi gure i peSaci ne dodju u dodir.

"Otvaranje u ~alrandru nije bas bilo interesan lno zilpaz io je poznali sa· hovski islor icar eng leski profesor N. A\e· rej - jer sva ka strana mcgla je dugo da varira poleze ne do lazet i u dodi r sa prqtivnikom}'

Tokom vremena u vezi s lim prona­djeno je zanimljivo rescnje. /I"\aj stori sat randia razradili su go love poz icije o tvara nj a - tabije - sa pr ib l iino is· tim moguenost ima za obe s lrane.

Sredlljevckovne ta bije sa trancl i a ko· je su sacuvane do na sih dana sakup· Ij ene su u kapitalnoj s tudiji H. Mereja nIstor ija sa ha". On navodi ukupllo trideset jednu ti:lbiju. N iz tabija, koje nisu bile pozna te Mereju, nalaze se u rasp rav i Abulfatha.

Ova tabija - II Dvostruki AlmuSa ' nalt" - nas tala je pos le dvanaes tog poteza. Otvaranje "Dvos t ru ki Almu sa· nah" preporuc ivao je teareti ca r satran· din AbduHarad i Ladzladi (um ro oko 970. godine). Po njegovom mi sljenju,

verovalno zasnav.:mom na izucavanju pra k ~e svog vremena , najbolji je stra ­tc: sk i plan za belog kretanj e pe-saka "g" i "h". 'apomi njcmo da je Ladi!adi auta r rasp rave ko ja sadrii iserpne ana· li ze otvaranja Sa t rand ia.

Zall imljivo je cia je p07. ic iju iz tabije " Dvostruki Almu sanah" 1911 . gadine proll cavao velerna js tor J. Mizes, koji je odigrao nekoliko part ija po pravilima sat randia. Po miS lj enju I. Mi· zesa plan koji preporucuje Ladiladi je izvrstan.

"Tab ije su predstav lja le velik i na· prcdak u tom p6gledu jer su brza r32-vija le igru, koj a je pri tadasnjem ogra· nicenom kretanj u dame i lovea vapHa za veeom i ivascu" - pisao je ruski istori ca r M. Gonjajev 1880. godine.

Mnage tabije imale su svoje na­zive - proloti pove budu~ih naziva za otvaran ja . U jednoj ad arapskih ras .. prava iz X veka za neke tabi je navedene su pesnicke ka rakteri sti ke u stilu od ­jcntalne s imboli ke: "AlmuSanah" (kd­lata, brza), "SaW' (mac), ,,~tosanh i" (mudra), "Sajal" (potok) .. .

Pred va rna je pozicija jedne ad ovih ta bi ja .

U ovoj napetoj pozici ji. kako su tvrdili teoretica ri Sat randfa. onaj koji je na potezu pri pravi lnoj igri postiie uspeh. Ova tvrdn ja . \lcrova lno w:,no­vana na prakticnim proverama . S\'e-

11

£loci 0 dubini an;!li tickih rnzradil i teo­retskih istralivanja. Po svoj prilici, planovi napada se zasilivaju na pcsnc­kim prodorlma g3-g4 i b6-b5.

J os jedna tabija:

1 za oko savrernenog sahiste ova pozicija nije neob icna. Reklo bi se da podseca na rna koju varijantu sts· roind ijske odbrane.

I pozicija ove tabije takodje je nalik na savremena postrojavanja u otvaranjima:

o tome koliko su tabije bile si:-oko rasprostranjene svedoei ova cinjenica: kada su navodjene pozicije iz partija koje su igrane bez tabija. to se posebno isticalo.

A sada upoznaj mo se sa part ijom igranom otvaranjem "Saj31". To je jedna od najslarijih par t ija u istor iji saha - stara je preko hiljadu godina. I mena protivni ka osta la su nepoznata .

I. g3 g6 2. g4 £6 3. 03 eG 4. Se2 d6 5. Tgi c6 6. 13 b6 7. 14 .6 8. £5 g£ 9. glel

12

Zrlvujllci pesaka beli olvn ril liniJu svojoj najjacoj figll ri - topu.

10. Lh3 Se7 I I. TfJ TgB I ~. Sg3 Tg5 13. L: 15 h6

Za s<lirandi hila bi grllba grdka 13 ... S : 15, Jer je tad. konj bio znatno jaci od lovea .

14. Lh3 Sd7 15. d3 d5 16. e3 De7 17. b3 T.7 l B. e4 Ld6 19. Se3 LeG

Karak ter ist icn i lovcev i skokov i. 20. ed ed 21. d4 U B 22. TI2 Dd6

23. b4 Te7 24. l\d2 b5 25. La3 Sb6 26. LcS Sc6 27. a3 l\£7 2B. Dc2 Lc4 2D. Tal I Tg6 30. Sh5 l\e8 3 1. S : 16+

Beli je dobro manevrisao i sada prelaz i U od luclljuci napad.

3 1. .. l\d8 32. S: d5 Tb7

33. T: £8+ l\d7 34. U5+ l\eG 35. S£4 - mal.

Za raz.liku od drugih . veoma dugo­trajnih. duela u salrandzu - doga djaj i U ovoj part iji tek li su dosta burno.

VEZBE

Br. I. V ee. smo napomelluli d<l Sit 1I

sa trandiu potezi kralja, topa i konja bili isti kao i danas. Pronadjite re-

se~je jedne POIICI JC iz ~alrandfa u kaJoj sudeluju bas ave figure.

SAH U EVROP I

Sah je dosao u Evropu najverovat· nijc u I X veku, nakon slo su Arapi n<l Pi rinejskom poluoslrvll osnova li Kor· dopski kalifat. U Rusiju je sah dopro nepos red no sa istoktl u V 1 II - I X veku.

Pocev od X II I vda vrseni Sll

razll i pokusaji da se sahovska igra usa · vrsi tako da posta ne dinamitnija i brfa. U X I I I veku uvedeno je pr(lvi lo da sc pesak prililwm prvog poteza pomcra za dva polja. Sledece usavr sa· vanje odnosiJo se na kretanje kral ja. Njemu je dozvoljeno da jed nom u toku partije sa svog poloiaja skaci na bilo kojc trc~c polje. na primer sa . 1 na e l , 02. d3. e3. 13. g2, g3 ii i g l.

Rad na usavrSavanju sal randfa produZavao se kroz vekove. U drugoj polovini X V veka pronadjello je ra· dikalno sredst vo za promenu tempa igre: lovac jc posl ao da lekometna fi gu ra po dijagonalama, dolo: je darna dobila znatno vecu snagu dejstvujuci na dijagonalama. vcrtil,a Jama i horizon · ta lama po cilavoj IlJihovoj duiini.

S\'oj maltene danasnji obli k sah je dol>io sredinorn X VI veka kada se poce/a primenjivati rokada.

Naravno. sve Ie reforme, :l pre svega povecanje udarne silage figura. na nov nncin su postav il e pitanje vrednosti svakog poteza, a time su, prakticno, odbacene i premudros ti ta­bija sa trandia.

Evo sta je 0 tome pisao M. Go­njajev: II Isloena otvaranja, tabije, uop ste se nisu dugo odriala u Evrop i, pa se za to i ne spominju u evropskim pi.

san im spomenicima. To je i razumljiva: lako sc maglo uslanavili da nije svejedno kako sc vuku prvi potezi u igri, da jedall los potez u otva ranju moie dati veliku prednost protivn iku i pokvariti r il av "svaj" deo parlije."

Prva istorijska dokumenta koja su bila vailla za izublvanje evolucije savrernenih saho\lskih otvaranja fine dva rukopisa iz XV veka i knjiga Lusene. koja se pojavila kraljem XV veka u Sa lamanki (Spanijal.

Katalollski rukopis poeetka de· vedesetih godinn XV veka je poema koju su napi sa la Iri pesnikJ i u kojoj je prikazana pariija izmedjlol MBrsa i Venere. Eva poeetka Ie parti;e:

I. e~ d5 2. ed D : d5 3. Se3 Dd8 4. Lc4 sla 5. Sf3 Lg4 fi. 113 L : f3 7. D : f3 e6 8. D : b7 Sbd7 9. Sb5 Tc8 10. S: .7 Sb6 II. S : c8 S : c8 12. d4 i beli dobij3.

Kako je u veli 5 ovom psrtijam primelio velemajstor G. Lrvenfis, "ig' r:lIlje otvaranja . 5 oblirom na to da .se S3h tek bio pojavio. il3liv3 divljenje".

Getingcnski rukopis, napisan na latinskom jeziku, sadrti 12 olvaranja koja su navedcna pod rednim brojevima. U rukopisu sc sret':u neke \'3rijante savremene Il<tlij,:mske, Ruske i Spanske partije i Sicil:janske odbrane.

Evo nekih sistema otvaranja na­vedenih u tom rukopisu.

Dr. 1. e4 e5 2. SI3 f6 3. 5: e5 Ie 4. Dh5+ l\e7 5. D : 05+ l\17 G. Le4+ d5 7. L: d5+ l\g6 8. Dg3T DgS 9. Db3 D : g2 10 .• 5

13

U rukopisu nije data oeena pozicije. Povodom ove partije velemajstor

J. Averbah dosao je do zani ml jive ideje. Po njegol'om mi sljenju drugi potez ernog - 17-16 - "oeiglcdna je posle. dica uticaja salrandia iz onog vremena kada je dej~ lvo dame bilo ograniceno pa za irtvu skakaca na e5 nije bi lo osnova, jer je sah na h5 bio nemogut!".

Br. 2. I. c4 cS 2. SI3 SI6 3. S : cS S : .4 4. Dc2 0 .7 S. 0: e4 d6 6. d4 16 7. 14 Sc6 S. LbS Ld7 9. Se3 S : eS 10. Sd5 S: 13+ II. gl 0: .4 12. I. L: bS 13. S: e7+ .

U getingcnskom rukopisu razma. traju se ncke varijante Spanske partije sa potczom 3., .Lc5, zatim d.m;;t snja Lovcev<l partija. Berdovo otvalanje i Englcslc3 parlija.

U Luseninoj knjizi navcdeno je II otvarallja, medju kojima su: Ita· Iijanska partija. Filidorova odbrana, Ruska partija, Lovcevo otva ranjc, Fran­cuska odbrana, Spa nska partija (va­ri janla 3 .. . Sge7). polczi I. b3 i I. 03.

Povodom potcza I. e3 Lusena kaie da "kraljev pesak uvek mora bili po­maknul Za dva koraka".

Lusena navodi da je varijante olvaranja prikupio za vremc plliovanja po Ililli ji, Spaniji i Francuskoj. Karak­teristicno je da su u getingenskom ru­kopisu i u Luseninoj knjizi identicni mnogi elementi koji ~c odnose na at­vamnja . To daje osnova za pre tpostavku da su all tori niz varijanata lIzeli iz ran ijih izvora, koji SU nam osta li nepoz­naU,

OTVARANJE - POZORI

Prvo delo u kame je posebna painja posvec!ena olvaranj ima bila jc "Knjiga o snalai ljivosti i veSti ni u igranju s.ha". koju je napisao spanski sveslenik Rui Lopes, istaknuti sahista svog vremena . To del a objav ljeno je 1561. god ine u gradu Alka lu ; IS84. prevedeno je na itzlijanski. a 1609. na francuski jez ik.

Lopesova knjiga polvrdjuje da s. do tog vremena repertoar otvaranja znatno obogalio i da se produbilo razu­mevanje pozicije, Lopes je prvi ukazao na znacaj pesackog centra.

Lopes u svom delu anal izira sistem L e4 e5 2. c3, Lovcevo olvaranje,

U

Kraljev gambit (p rimljeni i odb ij eni) i Skandinavsku partiju.

Posle f. e4 05 2. SI3 Sc6 3. LbS Lopes kr ilikuje odbranu sa 3 ... Sge7 i smatra da potez 3. Lh5 dajc helome prednost. Po Lopesovom mi sljenju posle I. e4 05 2. SI3 najbolj a odbra na za ernog je 2 . . . d6.

Posle I. e4 05 2. SI3 16 Lopes prepo­rucuje 3. Lc4. a ne 3. S: 05. On oz· naC3va kao bezuspesne za belog poteze f. S13. I. So3. I. e4. I. 14. I. g3 i I. b3.

Rui Lopes je U svojim izucavanjima otvaranja znatno premasio svoje pre· thodnike i to je dalo povoda nemackom izucavaocu saila. G. Fan der Laza da

~ I

.1 I

zakljuci da je upravo Ru i Lopes "osnivac tcori je otvaranja". M. Gonjajev je smatrao da Rui Lopcsa "Ireba prvenst· vena oznaciti kao tvorca osnova teorij e Kra ljevog gambits".

Velik i znacaj za tcoriju olvaranja imaju izucavanja ltalijana Polerija. Rukopis Polerija , koji pripada kraju XVI veka, nije bio stampan. Prvu deta ljnll 3nalizu tog rukopisa objavio je A. Linde 1873. godine.

Ukazuju~ i na znacaj Polerijcvog dela, G. Fan der Laza je pisao: .,Mnoga poznata o lvaranja su delo Polerija. To vai i i za uvodni deo otvar.mja I. e4 05 2. SI3 Se6 3. Le4 SI6 4. SgS dS S. cd S : dS 6. S : 17".

U rukopisu Po!erija vee su anal i­ziranc Igra cctir i konja, Igra dva konja, Sredisnji gambit , Odbr:lI1a Karo·Kan. Sicilija llska odbra na. kao i sistemi sa fij ankct irflnim lo\'cima.

Postignut je znacajan napredak u izucav8nju Dam inog gambita. Ru· kop is sadri i i varijantu I. d4 d52. c4 00, Ali. sasvim u duhu stvaralackih teinji svojc cpohe, Polerio najvi sc painje posvecuje raznim varijantama Rra ljevog gambita.

Evo niza var ijanata otvaranja iz ru~ Polerija,

Br. I. I. d4 dS 2. e4 e6 3. Lf4 e6 4. cd cd S. L: bS T: bB 6. 0.4+ Ld7 7. D: a7 Le6. zatim TaB i crni dobija.

Br.2.

(!l:. 2. OJ . Domeniko. I. e4 e6 2. d4 Sc6 3. SI3 Le7 4. e3 SI6 5. Ld30-0 6. h4 dS 7. 05 SeB B. L : h7+ K: h7 9. ~+ L : gS 10. hg+ i be li dobija.

Ql). 3. I. e4 c6 2. d4 dS 3. eS cj 4. e3 Sc6 S. SI3 Ld7 6. Le3 e4 7. 03 bS B. N6.

\...al. 4. Beli - Skovara, crni -Paolo Boi. I. e4 05 2. Le4 LcS 3. Si3 Sc6 4. e3 De7 S. d4 ed G. cd 0 : 04+ 7. Lo3 Lb4+ B. So3 d5 9. Ld3 Dc7 10. h3 ~

<JkJ' 5. Seron. 1. e4 e5 2. Lc4 Lc5 3. SI3 Sc6 4. c3 De7 S. d4 ed 6. cd D : e4+ 7. Kd2 Lb4+ S. Se3 DgG 9. Tel+ KdS. ~ 6. OJ . Domeniko. f. e4 eS 2.

Lc4 LeS 3. SI3 d6 4. Se3 SI6 S. d30-0 6. ~h6 7. h'l Lg4.

\!!!:J 7. Santa - Maria. I. e4 e5 2. Le4 LeS 3. De2 De7 4. 14 L: g l S. T : g l el 6. d4 .

® 12. Avalos. f. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. LbS LeS 4. L : c6 de 5. S : cS L : 12+ 6. K : 12 Dd4 +.

Br. 13. OJ. Domeniko. I. 04 05 2. 513 Sc6 3. Le4 LeS 4. 5<:3 SI6 S. d3 0- 0 6. LgS.

Br. 14. I. c4 05 2. SI3 Sc6 3. Le·' LeS 4. 0-0 d6 5. e3 Lg4 6. Db3 L : 13 7. L : 17+ KIS B. L : g T: gS 9. gl g5.

Ovu je pozicij u Polerio detaljno izanalizirao i doSao je do 18kljutka da je nalJ<l d crnag II l"Oubra nj i'·.

IS

Br. 16. Buskardo. I. 04 oS 2. Sf3 5<:6 3. Le4 Lc5 4. c3 D07 S. 0- 0 dG 6. d I Lb6 7. LgS fG.

Br. lB. I. 04 oS 2. Sf3 Se6 3. Le4 Lc5 4. e3 SfG 5. 0- 00-0 G. d4 od 7. oS.

Sr. 20. Beli - Polcrio. crni ­DOll1oniko. I. 04 eS 2. Sf3 Se6 3. Le4 SfG 4. Sg5 dS 5. cd S : dS 6. S: f7 K : f7 7. Df3+ Ke6 B. Se3 See7 9. d4 c6 10. LgS hG I I. L : ei L : 07 12.0-0-0 TfB 13. De4 T : f2 14 . do LgS+ IS. Kbl Td2.

Sr. 22. Santa - Maria. I. e4 c5 2. f4 dS 3. ed D : d5 4. Sc3 De6 5. Sf3.

Br. 2B. I. e4 oS 2. f4 of 3. Sf3 gS 4. h4 g4 5. SOS h5 6. Le4 Sh6. e: 10. I. e4 oS 2. f4 ef 3. Sf3 gS ,I. Le4 g4 5. Se5 ~hG 6. 5: g4 S : g4 7. D : g4 dS 8. D : f4 de 9. De5+ Le6 10. D: h8 Dh4+ II. Kfl Df4+ 12. Kg I D: e4 13. h3 Ld5 i erni ima odluc:uj ucu prednost.

Polerio za ovaj nas tavak daje "apamenu : Ilprekrasna odbrana gam­bila koja se testa i ~r<l u Spanij i" . Uopstc, Polcrio se U SVOIll rukapisu najv ise oslanja na praksu i analize Leonarda, BOia, Lopesa , Santa - Ma­rie. Domcnika. Avalosa i mnogih dru­gilt cuvenih majstora svoga vrcmcna.

Br. 31. Sanla·Maria. I. e4 eS 2. f4 ef 3. Sf3 go 4. Le4 g4 5. 5 0S Dh4+ 6. Kft Sf6 7. 5c3 Sc6 8. d4 5: e5 9. de Sh5.

16

Br. 33. I. e4 05 2. f4 of 3. Sf3 g5 4. Le4 g·1 5. SeS Dh4 + G. Kf I SfG 7. d4 dG 8. Sd3 f3 9. Sf" fg+ 10. K : g2.

Br. 34. I. e4 oS 2. f4 of 3. Sf3 g5 4. Le4 Lg7 5. h4 hG 6. d4 d6 7. Se3 eG.

Sr. 35. Dj. Leonardo. I. c4 c5 2. Sf3 f5 3. S : oS D07 4. DhS+ g6 s. S: g6 D : 04 + 6. Kd l SfG 7. Dh4 Sg4.

Br. 36. Dj . Leonardo. I. e4 eS 2. Sf3 f5 3. Le4 fe 4. S : oS dS S. DhS+ gG G. S : g6 Sf6 7. DoS+ Le7 8. S : e7 D: c7.

Zavrs i ~emo oV<lj odelj ak kaziva­njcm 0 rukopisu isiaknutog maj stora XV If vcka Djoakina Grcka (rodjon oko 1600. godinc u napolitanskom gradicu Ccl iko, ucio u Ka lab r iji . umro 1634). Zlla sc Z3 nckolil\O rul\opisa Greka , I{oje je nap isao II per iodu izmedju 16 19. i 162S. godi no ( IS rukop is.). Ti su rukopisi prv i put ; tampani tek posle smrti autora, 1656. godine u Eng­leskoj, a zati rn su vi se puta prc.s tampa-vani.

Greko je bio izraz ito jak sahisla. U nizu otvaranja, koja su bil a razra­djena jas pre njega , Glcko je pronasao nove duhovitc mogucna~ti za kombina­d je. G. Fon der Laza objavio je 1859. godinc z.birku varija nata U otvara njima koje stJ prikazane u Grekov im rukopi­sima. Tih varijanata ima 143.

Najinteresantni ja medju njima je varijanta Grcka u Italijanskoj partiji, koja vee nekih 400 gOdina privlaci paznju sahovskih leorelicara.

t. e4 eS 2. Sf3 Se6 3. Le4 Lc5 4. c3 Sf6 S. d4 ed G. cd Lb4+ 7. Se3 S : e4 8. 0-0 S: e3 9. be L : e3 10. Db31

U vreme kada je i iveo Greko ovaj potez, koji bel om omogucuj c opasan napad , hio ie pravo olkrovenie. Danas 1.3 njega znaju cak i amateri osrednje silage.

•

It

Evo jos nekoliko varijanata otva­ranja koja je naveo Ojoak ino Greko.

Br. 14. I. 04 b6 2. d4 Lb7 3. Ld3 fS 4. of L : g2 S. DhS+ g6 6. fg Sf6 7. gh S : hS 8. Lg6.

Br. \6. t. 04 e5 2. d4 od 3. Le4 5e6 4. Sf3 Lc5 S. Sg5 Sh6 6. S : f7 S: f7 7. L: f7+ K: f7 8. DhS+.

Pred varna jc jedan od ogranaka savremenog Sko lskog ga mbita.

Br. 20. I. 04 oS 2. Sf3 5<:6 3. Lc4 LeS 4. O-{) SI6 S. Tel 0-0 6. c3 De7 7. d4 ed 8. eS Sg4 9. cd S : d4 10. S : d4 Dh4 I t. Sf3 D : f2+ 12. Kh I Dg l+ i mat II sledecem pote'lu .

Br. 30. I. . 4 e5 2. f4 ef 3. Le4 L07 4. d4 Lh4+ S. Kf I g5 6. g3 fg 7. hg L : g3 8. DhS DfG+ 9. Sf3 d6 10. L : g5 Dg6 I I. D: g6 fg 12. L : g8 T : gB 13. Kg2 i beti dobi ja.

Gl avni ci lj prouCavanja otvaranja u Grekovo vreme svod io se, prema pi· sanju f\\ : Gonjajcva, na .. smcl i juriS na ncprijalcljskog knl lja s nehajanjem za peSak. i ! rlvama ofici ra (Ii . figura -M . J .). Ako napad nije uspevao ­napadac je astajao s rastrojcnirn pe­sacima, cak i s manje oficira i on je morao da izgubi. To je bila jedno­slranasl" .

OTVAR ANJE I OPSTI PLAN IGRE

Postepcno razrada problema stra­tegije i takti kc u sahu - tcorija olva· ranja - postaja la je sve produ bljcnija. Na razlicitim jez icima pojav ljivalo se sve vise knjiga koje su bi le p osv~cne

tim komponentama sahavske igre. Od dela ave vrste najpre treba Istacl

knjigu Sir ljea Filipa Siame (174S. g. ) u kojoj su prikazane 74 varijante raznih otvaranja. Tcoretski znacaj ima analil a gambil. t. 04 e5 2. f4 ef 3. Sf3 Le7

4. Lc4 Lh4+ 5. g3 fg 6. 0-0 ih+ 7. Khl.

Stama je ovde preporucivao potez 7 . . . dS. koj i i dan-danas vaii za jak polu.

II. ove knj ige se vid i ko"ko se razvilo saznanje 0 vainosti cen tra . Karakteristicno je da posle I. e-I e5 2. d4 ed 3. D : d4 Sc6 Slama smalr. za najjac i nastava k 4. Oe3. kOjlm treba da se omelc protivudar sa d,j.

Za teoriju posebno je znaca jno i to sto Stama prvi daje visoku ocenu Daminom gamb itu sma traju ~ i ga najba.­Ijirn otvaranjem. Kasnije je Filidor Damin gambit nazivao .. AJ epskim gam­bitom" zato no je Stama bio rodom iI grada Alep •.

. Da pomcllcmo jO! da je Slama izumeo i brojcanu !ahovsku notlciju .

17

koja je zamenila glomazni oplsnl s is­tern. Tli je notaci ju Slama primenio u prvom izdallju svojc knj igc (Par iz 1737. god.). Nju je kasnije, 1784. go· r1i ne, usavrs io nemacki izdavac dela Djoakina Greka - Mozes Gersel, tako da je ona umnogomc doprincla bricm rasprostiranjll sahovskih znanj a.

Za razvoj sahovske kllit ure od ogromnog znat aja bila je knjiga slav­nog franeuskog snhis te Fransoa Andre Filidora (1726-1795) "Anal iza sahoys· ke igrc".

"Analiza" sc sastoji od cctiri ko­mcntarisanc partijc i niza va rijanata otvaranja . Knjiga je doi ivela deseti nu izdanja na raz licitim jczieima i \I toku eclog s to l ~a slu i il a jc Iju bitclj ima saha kao glavni prirucnik.

To nije bilo sarno za to s to jc Fi­Iidor bio naj vc~i majstor svoga vremcna. ve~ ponajvise zbog toga s to je Filidor na nov naci n pri sao sahovskoj teoriji, posebno leoriji otva ranja.

U prcdgovoru svojoj knjizi Filidor jc pisao:

"Moja je osnovna namera da ponu­dim publici novitct koji dosad nikome nije bio na umu, iii ga , moida, niko nije shvatia.

Radi se 0 igri pdaka . Oni su duSa partijc. Sarno ani radjaju napad iii odbranu. I1j ihav poloiaj odl ucujc a sudbini partije,'1

U skladu sa svojim shva tanjem .saha. Filidor nije u otvaranjima 10' Iiko td io brzom razvoju figura koliko je vodio racuna 0 formiranju pCSackih lanaea. Stoga je on smalrao da su posle I. e4 e5 polez i 2. SI3 i 2 . .. Sc6 slabi , jer konji zatvaraju put pe!acima . 1(ao beli Filidor je igrao Lovcevu par tiju ill Kraljev gambi l, a kao erni 2. , .d6 (I. 04 e5 2. S(3) I 3. , .15.

18

I,Ne treba figure pos tav lja ti ispred pcsaka - pisao je Fil idor. ali je sam lome dodavao - ponekad jc to ncopho­dna."

Kao islrai ivacu otvaranja Fil idaru pr ipada veli ka zasluRa s lo je poku sao da otvara nje povcie sa opstim planom igrc, premda je i taj plan proizilazio it njcgove leorije 0 uloz i pcsaka .

"Filidorovo ucenje plC'ds tav lja prvi pokusCl j da sc 11 03 sirem planu izloi i tcorija vodjcnja partije - nasupro t sln­rom empir ijskolll odnosll prema igri". pisao je sovjctski islor icar N. Grckov,

U drugoj klljizi iz t o~ vrcmcna, .. Zapazanja a teor ij i i praksi sahovskc igrc" (1 763) . it alijanski l11ajs tor Djam­bo3ti sta Loti pod\'r'gao je ostroj kril ici niz Fi lidorov ih teorclski h z.,k ljllcaka . Verova lno jc on prvi izrekao sasvim odredjenu misao da je " Iosc otva ranje isla slo i los lemelj zgrade".

Godine 1769. u Modeni je izdata knjiga Domen ika Lorenea Ponciunija (1 782. g. drugo izdanje) . POlleiani je najvisc ana l izirao otva ranja i zavrs­nice. Po miSljenju G. Levenfi Sa . "Pan­eiani je u ana li zi olva ranja postigao visok slepcn S<1 vrscnslvn i u tom pogle­du on je skaro za citav vck prelckao svoje savremcni kc".

Ponciani je poslavio n iz pr incipa s lratcg ije olvnranja . i<oji Sll i dan­danas o3kl ue lni. Po njegovom mis· Ijenju. u otvaranju Ireba td iti slobod­nom razvoju figura i njihovorn postav­Ijanju Ill! poloiaje sa kojih ce moei da napadaju slabe tackc u protivni kovom tabaru.

Prema Poncia niju pe!nck i eenlar nije sam scb i eilj, vet imn tu ulogu da fi gurama krci put. Osnovna 1I1aga pe­Saka sastoj i se u potiskivanju protiv­nitkih figura sa povolJnih pololaja.

J

.'

Krajcm XVIII vckn u Austriji Je objavljeno knJiga beekog maJstor. J ohalla Algnjcra ,.Novi Ilorclski i prakl it:: ki pr irllcnik Sithovskc igrt:" . 11 kojoj je velika patnja posvet.ena ~malizl olvaranja . Algajer je dao niz prrciznih razrnda va rijan o3 ta Kra ljevog gambita: I. e4 eo 2. 14 el 3. SI3 g5 4. h4 g4 5. Se5 ii i 5. Sg5. Posle 5. S~5 h6 Algajer je detnljno istrrt lio i rtv lI skaknb 6. S : f7 (d m1il s Algajerov ga mbit) .

Posle I. e4 e5 2. 513 d6 3. Lc4 15 4. d4 Ie (llo je po Fil idoru bilo dobro) Alga jer je razradio nas!av3k 5. S ; e5! koji bel am daje vooma snni an napad .

Algajer jc analizirao nlz varijan.ata I\rnljevOR gambila u knit 5U ukljucenl potezl 2. :) Sl"6. KS)J1i)C!:. \ftChOt1m

X J X vela . laj rcd led porna pnvuk.l.) je palnjll hctkog maj)lofa K tt .. rr.pt:. Jto je dalo povtKta d.l olvaranJt I. e4 {'52. 5('3 nazo\ ( Bl-Ckom parllJom.

I' C t n E

Owrnimo ~ no napred Izloltflo; Sr. 2. R atmi~hlt 0 lomt ld'ihl

. II II ve(ini variJ<llul. kOJt "no rutn.ll­ra li n,'p 'ldl proll\'nika bill u-mtc:r (11 n..I

I .~ke 17 12 Or. 3. POku"4jlc d.1 ml d .. lt

kr itit:ke primedht uz PtH~ljll Polt'rlo­Omncnikn I da Olt'nllC: rOli':IJIJ kOJA jc pnk.lzanlt on dlja,l(rAmu na .. tum III p<»le pot ... 15 Tdl

Or. -t . Kako te lIt'11 na IA\ III fl.Ip,I.t u Greko\,oj \'arijalltl p~lt 10 • L .1)

8r. 6. KJkvt are .. kr jc: U( 0

bell II \'lIfiJanll OI\'AranJ br . 20 II

Greko\'e knjIRt'") Ne lurl l d.t \ IJI (to oJ · .. or~ kuli

se nJlaze 113 kraju kllJI r O.lJlt ml oclr~j\.·II() rt:..enJe I tt:k ladA UporMLl ~\'oJe Inl l~ffiJI! rl'~ll'm u knl I

SISTH IA T1 ZACIJ A I AI\ALIZ \

U prvoj polov ini X I X veka Jl ostig· nul jc vc lik i nnp redak u izutavitl1ju . sistemn t ilncij i i unalizi sahov ke Igrt!. U de lu cngJeskog rnaj lora Viljcma LUI~

,.Predavanja iz nhoYske igrc" (Lond(ll1. 183 1- 1832), koJe je Imalo dYe ~nj .ge,

druga knjign je Rolovo eels bila p -v~cna lcorl ji OI YManja .

Luis je no3 roc ito de lll ljno an3lizl . rao Ra mbilna otYaranja I pod\rgao ~ kr it i ~ kom sudu niz Filidoro\' ih p~la\"" 1 o igri I'elDcima U otvaranju .

U knjizi sc raz lllut raju gl:l\'ni ns­stavei gambita kojl jr ponud io pralo.,i engleski majstor Orvis Enns - 182 .. .

godillc. Taktldjt je data dtlalJ 'nI­liza Skat kt' INre. k')j.l jt u '" vr"me d.,t l\·el.1 VOle \'alr I kr tmit: u c» pi nom Itte'\! Londv" - Edlnhurt ( t ~2 t­I 2M g). hada oW tthnbur 1..1 Jab tI

P Ie I Col oS ~, 513 Sl" 11\0. put ... u~thom I probali pot"l 3 d f

:1 I rJ.!'um nt~\'jJnom kratak \ftqr brojl F lhdoru\ 'l h r 14\ lrll i IUP pn'l ru II maj~lor \ 0 Petro\' (I. 18b7) II vurn dolu . .. •• dOH,dtna u L~h'ma l l 0' f \p tn-burg. I ~ l .,

P I U..-I nAJroo \ AlnlJt U f thdt ut nJ u 0 ulozl ptuu. PClrvY )~

19

nuo pafnju na to da u nizu sl ucajeva Filidor pridaje 5uvise veliki znacaj npc!afkoj stratcgiji". Takodje je za­mcrio francu skom sampionu sto je smal rao slabim polez 2. SI3 (posle I. e4 05).

A. D. Petrov je prou~avao niz va­rijanala u olvaranju I. e4 05 SI3 S16. koje je docnije dobilo naz iv "Odbran3 Petrova" ii i "Ruska part ija", za tim u Kraljevom gambitu . Lovcevoj igri i drugim olvaranjima .

"Najnovije form e Sahovske igre"­to je bio naslov knjige istaknutog fran­euskog majslora luja Sarta laburdonea (1797-1840). jednog ad najjac ih Sa­his la na paeelku XIX veka . U knjizi je detaljno analizirano otvaranje 1. e4 e6, koje je dobilo naziv "Francuska odbrana" . U svojim analizama Labur­done je posvetio veliku painj u i Prim­ljenom daminom gambitu.

Veliki uticaj na razvoj teorije olvaranja imali su meeevi izmedju Sampiona Francuske Luja SarJa Labur­donea i sampiona Engleske Aleksandra !<Iak Donela (1798-1835). koji su igr.ni 1834-1835. godine. Ti su meeevi predsl.vlj.li n.jve~e dog.djaje. u sports­korn i stvara lackom smislu, u Sahovs­kom fivolu prve polovine proslog "ek •. Sa stanovis ta teorije otvaranja mecevi izmedju laburdonea i !<I.k Donel. znafajni su po tome sto su produbljene ana lize Kmljevog i Evansovog gambita. zatim Francuske i Sicilijanske odbrane.

Ukazuju~i na rezultale lih me­ceva, koji su zavrseni pobedom La­burdonea, Laza je pisao: lILaburdoneova igra se odtikuje slab ilno~u i dosled­noStu u sprovodjenju poslavljenih pIa­nova", a M. I. Cigorin je partije iz me­feva nazvao "sjajnim nadahnu~em pros­lasti" .

20

Prema mi sijcnj u M. I. Cigorina, La burdone je pravilno shvatio da "zau­zimanje centra i premoc! u razvoju daj u osnovu zn sjajne kombina cije."

Ovakv lI st ratcg iju u otvaranju us­koro je sjajno demonstrirao P. Morfi.

Od ostal ih lcore ticara i pra kticara koji su dali svoj doprinos troriji ot ­varanja spomel1uc!emo i skotskog ma­jstora Diona "ohrena . On jc 1828. gOdine u Londollu izdao knjigu u kojoj su razmatrani nrk i prob lemi otvaranja. I d&n3S je POzn'l tO utva ranje nazvano njegov im imcl1 0lll - "Gambit Kahre­na" : I. e4 e5 2. 14 el 3. SI3 g5 4. Le4 g4 5. Se5 Dh4 + G. I(I I 13.

Ovim protivudarom erni dalaz i do opasne protiv igre.

Aka je slralegija olvar.,lja S. La· burdonea u izvesnom srnislu bila pre­leea melod. igranja P. Modij •. onda je slvarala s! vo u tcoriji otvaranja islaknulog engleskog sa hisle Hovarda Siauniona (1810-1 874) predodredilo mnoge stavove velikog sahovskog mis· Iioea V. Slajniea.

Staunton je naroeito bri! ljivo raz­radjivao zatvorcne i poluotvorcnc igrc, metode pozicione strategije u Damillom gambitu. En~leskoj par!i j i. Sieilijans· koj odbr.ni. cak i u indijsk im lonna· cijama.

Stauntonovo ime nosi gambit koji je on izmistio - I. d4 IS 2. e4.

Isiovrcrncilo Ircba da sc ukaic na znac;:ljnu okolnost - da jc jos i 1I

prvo] polovini proSiog vek. Icor ij. Jahovskih otvaranj a tek ci nila prve korake k:J na llcnim uopsiavanj ima.

Kako jc pisao Emanuel Lasker. ,,1I

toku mnogih vekova igra jc zapoei­njana 113 srec!u. Posle nckoliko poteza nasttljale su kompli kaeije sa me ad sebe i iek tada dolaz il a jc do izraza sl1 aga Sah is le".

Za vet inu otvaranja nisu postojaJi nika kvi naz iv i. a nij e bilo ni podelc sistema otv:Jranja na neke precizno odeljene grupe, i to je ol cfaval o razvoj nilucnoistraziv;:lckog rada i sirenj!! in­forma cij a.

Osnova d'lIla snje sistcmatizaci je ot­varanja, koja jc ima la velik znataj za razvoj Sa hovske kulturc i popul ad ­sanje sahovskih znanja. data jc u dvo­tom nom delu ruskog sahovskog leorc­ticara profesora K. A. Jani sa "Nova ana liza otvaranja u s.ahovskoj igri" (1 842-1 843. g.). koje je is lovremeno objavl jeno nn frilnruskom i cnglcskom jez iku.

Sedamnaest godina docnije ruski casopis "Snhmatnij li stok" je pisao da jc "posle objav ljivanja ove knjigc Sa · hovska tcorija konacno dobita sebi svojstvenu nnu~l1u formu".

Na znacaj dela K. Jani S<! ukazano jc i u prvom izdanju knjige ,,1·land· buch;'. pozna tom prirucniku nemackog tcorcticara R. Bilgera. dopunjenom i prcradjenom od G. Laza. U tom prime· ni ku. obj.vljenom 1843. godine. po­vodom deJa K. Jani sa kaie se: "Sva otvaranja su veoma britljivo razra· djena tako da se nudi mnoslvo nO\'ih i

izu le tno intcrcsantnih va ri janata, od kojih ~cmo nekc u skraccnom obliku navodi ti kroz celu 113511 knjigu".

o kakvi m se varijantama radi? K. Janis je analizirao vaine sis.

Ierne Daminog gambita koji nastaju posle IIvodnih poleza I . d4 d5 2. e4 06 i I. d4 d5 2. e4 06. Njegov prona · laz.k je i prol i"napad 3 . . . 15 - posle I. e4 e5 2. SI3 Sc6 3. Lb5. Ra.,.dio je i v.rij'lnlll 3 ... SI6. lakodje u Span.s· koj partiji , i prccizno je mnaNo niz nastavaka u Ruskoj partiji.

U knjizi Jani!a ana l!zi ra sc i Si­cil ij a l1ski g. mbil I. e4 e5 2. b4 . a navedena jc i varijanta otvaranja koje je kasnijc dobi lo naziv NimcoviCev8 igra (ree je 0 olvaranju koje pocinje polez im. I. e4 Se6 2. d4 d5).

Posle I. e4 e5 2. 14 el 3. Lc4 SI6 4. Se3. Janis je razradio odbranu koja poeinjc potezom 4 ... eG. Dao je I ana­li zu varijanle I. e4 06 2. d4 d5 3. ScJ Lb4 j drugih sistema Francuske odbrane.

Kapil. ln. del a K. J amSa . R. BiI · gera i G. Laza bila su, u su;tinl. prvi pri rucnici stvoreni na nallcnoj OSIlOV! i sa sirokom i pl 3nskom sistematiI8' cljom svih otva ranja. Upravo u tim dclima zasnovana jc praksa rnZ\!Tsta­vanja otv:lranja na odredjene grupe I dati su naz ivi Ia sve, iii skoro za S\'e sheme olvata nja koje SU u to vreme bile poznale.

VEtBE

Sr. 6. Da Ii znate sta oz.nac8va ree ,.gambit"? Kakvo je poreklo te rtt i? Koja je. po V3rna, Jdeja Stauntonovog g.mbi l.?

00 MORFIJA DO BOTVINII<:A

Prva elapa razvoja teorije otva ra* nja. koja je Irajala vi se decenija maze se oznaciti kao roman~icno traganjc za novim. nepoznatim. Kroz to Ira­ganje pr iprem ljcn3 je rea lna baza za nova otkrica U sahovskirn olvaranjima, prj temu je kori sceno nagomilano bogata iskustvo majstora ranijih

Vfemena. Kako sma vet j,:,takli , pioniri novag

prilaza teoriji otvaranja hili su ruski istraii vac K. A. Janis i ncm3ck i teore­tieari R. Bil ger i G. Laza. Mcdjutim , oni Sll prelezno bi li izvrsn i populariza­tori, sakup ljaci, melodica ri.

Odlucne korakc U !lavorn pravcu ueini l i su clIveni majstori kojima pripadaju pocasna mesta u is loriji saha - P. Modi (1837- 1884) i V. Staj­nic (1 836- 1900).

Svaje sjajne pabede Modi je pas­Uzaa zahva ljujuci tome slo se u ad­nosu na svoje savremenike odlikovao dubljim osetanjem za strategiju i tak·

tiku. .,Tajna Morfija" sadriana je u brzom

i harmonicnom razvoju figura u olva­ranju . u pravilnom shvalanj u uloge i znac.aja pesackog centra, u energicllom i pravovremenom otvaranju linija. Pro­dubivsi i usavrsivs i ideje Fil idora. La­burdonea i drugih teoreticara. Morfi je u praksi pokazao novi prilaz teoriji olvaranja.

Podvlacimo - u praksL Stvar je u tome da sam Modi, koji je poput sjajnog meleora zablistao na Sahovskom nebu, nikada nije formuli sao principe svoje igre, pa se zbog toga mnogim savremenicima cinilo da tajna njego. vih uspeha leii jedino u izvanrednom talentu za kombinacije.

22

Tek je Stajnic mudro zak lj uc io da je Modi mogaa da izvoci i sjajne kombin.ac ije za hva ljujuci pravilnijem vodjcllju parti je i da je njegova naj­veca snaga bi la - prefi llj ena poziciona igra .

Filozof i mislilac V. Stajnic s lvo­rio je nove principe vodjcnja igre, s istem c ija se sus lina sastoji u planskoj pozicionoj borbi u kojoj korn h inaci je ne dolazc kao zaslepljujut i bl esc i gc­nij a vet kao logicna posledica izvrsenog poz icionog rada .

Sircnje Stajnicovog ucenja dalo jc povoela za prei spitivanje dotada snjih i usvajanjc nov ih pogleda u oelnosu na c i1av repertoar otvaranja, ujedno i za kritiku ga mbitnih otvaranja. Upravo, Stajni covo ucenje je obesnai ilo i rtvu za napad koji n ij e dobro prip remljen , pa je ovakva i rt va pres tala da bude svojevrsni feli s.

Stajnic je smatrao da sahis ta mora da se pai ljivo odnosi prema materija lu i uspesilo je dokazivao, i tearet ski i prakticno, da ukoliko za napad nema osnove - gubitak mal{ar i jeunog pe­saka II otvaranju vodi ka porazu.

Na savremenike sasvirn zapanjujuce je delovala Stajnicova lvrdnja da je kralj jaka fi gu ra i cia i pri velikom broju figura i sam moze energicno da uces tvuje kako u odhrani tako, cak, i u napadu.

Stajnic je prvi dokazao da je pesacki zaklon iza kojeg se nalazi kralj posle rokade osobilo siguran ako se pesaci nalaze na svoj im pocetnim poljima . On je ostro osudjivao poteze kaa sla su h2-h3, odnasno h7-h6, koji su u partijama onog doba cesto povlaceni bez polrebe.

'1-

Bilo bi ncpravcdno ako blsmo Ivrdi­Ii da je Slajni cava ucenje nik lo u pra2-nOIll prastorll. Prvi sve tski samp ion je uop stio i du boko prouc io teoretske st udijj e Fil idora, S iauntona , Labur­donea. cuvenog ncmackog majstora i teoretica ra P;ud sena (1833-189 1). par· t ije l\\orf ija . On je zapaz io: U'" Jepe kombi nacijc sa irtvama Morfi je sarno dva pula izveo u ozb iljnim partijama sa Jakim protivnicama; inace. obicno je to c in io kad je igrao sa slab ijim protivnicima ."

Kaa sla je jabuka kaja je pala sa slabla navel a Njutna na pornisao da pos loji zemljina leia , tako je i Slaj­n ieu izucavanjc kvalileta Morfijcv ih p~rtija dalo pndst icaja da razradi svoju teoriju . Sta jn ic je izveo zakl jucak da upravo nepravilno i nepromis ljcno ig­ranje u o tva ranju moie brzo da dovede do kalaslrafe.

Op s ti princip i V. Stajniea odigrali su veoma znacajnu ulogu u razvoju Sahovske vestine.

Daljern usponu S tajnicovog ucenja mnogo je dop rineo nemack i velernaj stor Z. Taras (18r,~- 1 934). Tara s je ral'a· dio i produbio Stajni cove principe strategi je U otvaranju , a li u nizu slu· cajeva on nij c bio dovoljno objek! ivan u svojim occnama i maida je sllvi se jednost rano tre tirao komplikovani me­han iza m sahovske borbe. To se , pored ostalog, ogleda i u tome sto je utvr· djujuti ni z pr illcipa za igranje otvaranja leiio da u okvire tih kanonski h "za· kona" ulrpa svc s10 se desava na Sa ­havskoj labli .

Za osnovu stralegije u otvaranju Taras je smatrao obavezno preuzimanje in icija l ivc. Pogresno je bilo i Tarasevo shvat:mje da "svak i slesnjen poloiaj sadrii 11 sebi kli cll poraza".

Za leoriju olvaranja b ila je veoma plodolvorna stvaralacka polcmika iz. rne~ jll Z. Tarasa i cuvenog ruskog maJslora i ieoreticara M. J. Cigorina (1 850- 1908) .

Karakteristicna je ova Cigorinova naceln3 izjava: _

I1U s.a hovsk im knjigama i memoa· rima, isla kao i u razgovorima. dosta s~ ces to dokazuje: " teorijski", "sa gle· dl sta leorije tacnije bi bi lo" i sl. Prj tom se pod pajmom "tcarij ski" obicno podraz uml'vaju opstcpoznati palezi, s kojima sc sta lno sreccmo i koji imaju sarno tu prednos t sto su izanalizirani vi se od drugih.

U stvari, gotovo u svim 01\'3ra· njima mogu se pranaci takvi potezi koji ni su nista sJabij i od teorijskih­pod uslovom da iskusan i jak Sahisla ume da ih utini polaznom tackom cele kombinacije. Uopste. Sahovska igra je mnogo boga tij a nego sto to izgleda ako se 0 njoj sudi na bazi postojtte teorijc. koja teii da igru sab ije u ad­redjcne uske forme."

Kao teorelicar M. Cigorin je islicao a kaa prakticar dokazivao je mcgue­nos! uspesne borbe protiv pe.sackog cen tra ako se figurama vrsi pr it isak na centralna pa lja protivnika. Kasnije je to shvat anje razradjeno i usav rSeno tako da preds tavlja ideju vodilju u mnogim sis temima ot va ranja koji su ak tuelni i u naSe vreme.

Em. Lasker (1868- 1941) i H. R. Ka­pab lanka (1888- 1942), drugi i lreci svetski Sampion . da li su relativno mali doprinos teoriji otvaranja. Obojica su hili ncnadmasni majstori srediSnjice i zavrsnicc. dok su probJemima alva­ranja posvttivAIi manjc painje ... Zdrav razum u sah u" - te reei Em. laskera mogu se sh valiti i kao prakticna us-

23

merenost ideja u otvaranj ima oba Sa­hovska genija.

Stajnic je. na primer, smatrao da je !rtva peSaka belog u Evansovom gam· bitu nekorektna . uvek ju jc primae i nastojao je da zadrii viSak peSaka i rea lizuje tu prcmoc dobijenu u otva­ranju. Ipak. iskustvo jc pokaza lo da pri ovakvoj odbran i crn i lako moie da se spoiakne. Zar nije prakticnijc uzeli pe.saka i u pogodnom trcllu tku vratiti ga , za dovoljiv! i sc makar i minimalnom pozicionom prednosc.u?

Taj pri ncip strateg ijc Em. Laskera i H. R. Kapablanke. eija je zivolnosl dakazana i u nasc vremc, spada u ar­senal borbeni h sredstava u atvaranj u.

"Profeta rea l nom p rakticnos~u . ad­brana koj u je pronaSaa Lasker za duie vreme izbacil a jc iz stroja Evansov gambi t" - pisao je G. Levenli s.

Obrasce prefi njene pozicianc stra­teg ije u mnogim shcmama atvaranja (osobilo u za lvorenim igrama) pru! io je H. R. Kapablanka u svojim partijama.

Krajem X I X i poeelkom X X vcka veliki doprinos teariji otvaranja daa je Amerikanac H. N. Pi lsberi (1872-19(6).

Kako istiee G. Levenli'. "Pilsberi je osnivac pravca pred koji m je staja la veli ka budu~nost. On jc prvi pocco da do tancina proucava ne posebne varijante vet cele sisteme, to jest uticaj grupe varijanata na razvoj sre-d is· "j ice ."

Od ovakvih slud ija Pilsberija po· menu~emo napad belog u Orlodoksnoj odbrani daminog gambita i protivigru crnag u Ruskoj partiji. Americk i majs­tor razradia je i shemu otvaranja koja je docnije nazvana Kcmb ri di-springs varijantom daminog gambita.

Eva primera slralegije Pilsberija

24

u otvaranju u njegovoj poznataj par­l iji s Tara sem (Heslings. 1895):

I. d4 d5 2. c4 c6 3. Se3 SI6 4. Lg5 Lc7 5. Sf3 Sbd7 6. Tc l 0-0 7. oJ b6 8. cd ed 9. Ld3 Lb7 10. 0-0 c5 II. Te l c4 12. Lb l a6 13. SoS b5 14. f4 Te8 15. DI3 Sfa 16. Se2 Se4 17. L :e7 T :e7 18. L :e4 de 19. Dg3.

Inicijativa je na slra ni bc.log. Po· 10iaj crnog kralja nije bezbcdan. Iz­gra djuju~ i svoj u igru prema ovoj shemi, Pi lsber i je postigao ,"nago ubedljivih i efek ln ih pobeda .

Te~ko je precen iti znataj dopr inosa koj i jc teoriji otva ranja dao cuveni velemajslor 1\ . Ru bins lajn (1882-196 1). On je uspcsno nastavio Pilsberijcvo delo na planu izucavanja povezanosti otvaranja sa sred iSnj icom. Eva sio jc 0 igri Ru bin stajna pisao A. Nim· covic:

"Karal<leris l icnom osobcnos~u Ru­binstajna sma lramo kolosalnu duiinu plana koja mu slui ! kao logica n most za prelazak iz otvaranja u sred is­njicu.H

Kako je v~ islaknulo. dvadese le godine na!cg veka oznacenc su pojavom novog pravca u leoriji olvaranja, ciji su glavni prcdstavnici bili A. Nim· covie (1 886-1935). R. Reti (1 889-1929). S. Torlakover (1887-1954). P. Romanovski (1 892-1963).

Nimcovic je tvorac originalnog

utcnjn a blokadi i pe~aNdm lancima . kojim jc produbljcno r~zumcvanj e ulogc pdaka U otvaranju.

Reti je r::Jzradio Cigorinovu koncep­ciju 0 pritisku figura na peSacki cen­tar, a krilnom napadu na centar. On je obratio posebnu painju fijankcti­ranju lovaca u otvaranju radi borbe s ccnt ralnim predstraiama prolivnika.

Podvrgnula je kriti ci skromn. igra crnog sracuna ta sarno na izjednacenje I njoj je prelposlav ljena Iclnja da se postigne aktivna protivigra.

Sve je to daprinelo da se jave mnoge originalne formacije u olvara· nju, pa cak i potpuno nova otvaranja.

M. Gonj ajev nije bez razloga tvrdio 1879. godine da su .. Nordijski gambit i Evansov gambit jedina el va potpuno nova otvaranja koj a su otkrivena u leku~em stol e~u (ree je 0 X I X veku). Sto se lice sv ih ostal ih atvaranja, rna koli ko daleko isli nav i teareticar i u njihovom razradj ivanju, ipak su vi· dljivi nj ihovi poeeci opisani u deli ma francuskih i italijanskih Sahovskih pi­saca."

Dvadeseli vek dao je leorlj i saha dosta nacelno nov ih otvaranja, koja su vidno zastup ljena u turnirskom re­pcrtoaru n ajv e~i h takmicenja.

Ujedna, analiza i novih i siarih otvaranja postala je neizmerno dublja. sio je sasvim u skladu sa op stim raz­vajem b hovske tehnike i sveobuh­va tnim usavrsavanjem st rategije i iak­like igrc. Mnage pozicije koje su ranije oznafavane kao izjednacene, leoreti ­earl su poeeli da procenjuju u kor isl neke strane, jer imaj u u vidu i cinioce o kojima se ranije malo vadilo racuna . Takvi cinioci, u nizu drugih, su: mo· gu~nost prelaska u bolju zavrsnicu, osvajanje uporUta 18 figure u centru,

st'lar':lJ1jc rninima lnih pozicionih sla. bosti u protivnitkom laboru.

lzrazila veliki poznavalac i islro­i ivac otvaranja bio je cetvrti svetski lampion - A. Aljehin (1892- 1946). On je prakticno poknzao kaka sc metod pribiranja malih pOlicionih prednosti , koji jc preporucivao Stajnic, moie uskladiti sa ngrcsivnim te!njama u srcdi snjici.

Aljehin jc u lcoriju otvaranja linea dva principijelno nova stav3-"neprirodno narusavanje ravnoteie" "konkretno-takticko otva ranje,"

OVil pOliC"ija je naslala u partiji Aljehin - Mar;.1 (i'/jujork. 1927) posle J. d4 S[6. 2. c4 c6 3. Sf3 Se4.

Komentari§u6 tu partiju, Aljehin je pisaa:

"Ovaj potez je u protivrelnosti sa svim principimn kako u odnosu na staru formulu (,.ne cini u otvaranju nekoliko poteza istom figurom"j, taka i u odnosu nn savrerneni pogled ( .. pri ­tiskom na cenlraina poljn testa se viSe postiie nego njihovim zauzima­njem") . Sem toga, mana ovog pottza je i u tome sio je on skopcan sa ne~ lrebnim prcuzimanjem oa sebe odre. djen ih obaveza i slo pruf., priliku M­lome da vef pri sled~em potezu 5tHlri

Citav plan da lje borbe. kralko, ovaj potn uprllvo pred­

stavl ja onu karakleris litnu grdku u

25

otva ranju koju ja nazivam ncp rirodnim naru$avanjcm ravnotefc."

U pozici ji na dijagramu Al jchi n jc po,' ukao vcama jak polez 4. Sfd2! i brzo je slekao nadmDtnu poz iciju.

Da bi sc bolie shvatilo sta je u Alje­hinovim rukam~ bilo konkrelno-tak­ticko otvaranje, pogledajmo ovu pOl i­ci ju iz njegove partije sa Eveom (re­vansni met (937) .

Na prvi pogled poloiaj belog jc odlican. Poste povl acenja lovca sa polja c5 beli ~c razviti svoje lovce na b2 i e2 i vrsi~c snaian prit isak na peSaka d5.

Medjutim, Aljchin , u skladu sa svojim shva tanjcm probl ema olvaranja. odmah se upustio u konkrelnc takticke kompl ikae ije (10 . . . d4!), racunaju~ i pri tom na okolnos t da je beli zaoslao u razvoju.

Za teoriju sahovskih olvaranja ad prvorazrednog su znacaja dela sestag svetskog Sampiona M. Botvioika.

R,azradi otvaranja on je pr iSao kao naucnom radu koji zahteva brii ljiva proveravanja. analize, stvaralacka pro­uCavanja.

Njegova glavna l3sluga je u tome sio je proucio i sistematizovao mnoslvo pozicija koje, iako nastaju u razlici­tim otvaranjima, ipak prufaju mogu~­nost za adekvatno rdavanje. Time je

9.6

postav ljcn Icmelj Ilovog vainog pog­lavl ja u teorij i o!varanja.

Prcma slnra tanj u mnogih teoreti­cara Tarascve sko le, ci lj olvaranja sastoj i se u tome da se figure poslavc na pogodna polja i da se, ostvaru j u~i

brzi razvoj, ovlada centrom. Sma lralo se da jc time otvaranjc zavrseno i lu se prckidalo prollcavanjc teorelskih va rijanala. Naslavak igre vodio je u novu siroku oblast - srediSnjicu.

Pocclkom Ir idcsetih god ina Bol­vinik poeinje da ll a sasvim nov nacin pril az i ot varanju, i eze~ i da ve~ u poeetnim potez ima slvori neophodnc preduslove 2.a uspesnu borbu U sredis­njici. Njegove analize sistema otvaranja obuhva lale su mnogo narednih poteza.

Bolvinik je uspca da prak licno dokaie da otvaranje niposto nije kruta shema razvoja. Evo sla je on 0 lome pisao:

" I aravno, sustina saha se ne is· crpljuje u poeelku partije. Osnovni sadrlaj saha sastoji se u tome slo u komplikovanom originalnom tipu po· zici je kada, reklo bi se, pomo~ i oema ni 5 koje slrane, sahista mora da pro­nadje ispravno resenje.

Dakl e. otvaranj e ni je loliko vai no? Takav zakljucak bio bi prenagljen. Otvaranje, po pravi lu , ima vainu ulogu ukotiko slui i kao prolog za prcd­stavll kojoj jc ime srediSnjica. Ono malo doprinosi uspehu u borbi ako je plan igre U sredi snjici slabo povezan sa otvaranjem."

Botvinikovo poznavanje sah3 je originalno i duboko. On je slvaralac i graditelj koji krci nove puleve u otvaranjima. Njegove "novostj" su uvek orig-inalne i vi sc puta su zapanjivale Sahovski svet.

Cilj ovog naseg kratkog pregleda

, ~

je da priklierno kako se postepeno slvara la leorija olva ranja , kako se boga tilo po2.l1avanj e otvaranja, kako jc najzad. stvorena ogromna ob las! !ahovskih znanja koju nal iva mo teo­rijom otvaranja .

Ako su jos u vreme Em . Laskera i H. R. K.pab lanke svelski Sampioni mogli da prona laske u otvaranjima smalraju la drugorazrednu stva r, v~ A. Alj ehin i naroeito M. Botvin ik pokazali su da Sf bel ce!ishod nog pripremanja otva ranja ne moze raeu­nati ne sarno na sporlski ve~ ni na slvaralacki uspeh.

Moze se sasvim odredjeno zak­Ijucili da danas - u vreme velike raspro­siranjenosli sahovskih znanja. sve v~eg

'znacaja lcoretskih pronalaza ka j stu­dija, ca k i, najzad, slvaranja u nov im uslovima svojevrsnih " tabi ja" u olva­ranj ima (recimo, Cigorinova varijan ta Spanske partije) - nijedan Sahisla ko­ji tei i usavrsavanju ne moze u tome uspcti bcz pripremljenog repertoara otvaranja.

"Sadasnje ucenje 0 otvaranj ima, po svoj pr ilici dove~e do potpune ob­nove isloenjackih tab ija, ali 5 tom raz­likom sio su drev ne tabije pri mcnji· va ne 1I igri bcz pravog povoda i bex vere u njihovu valjanosl. dok ~e "aj­nov ije tabi je bili rezullal golemih i skll~tava i specijalnih ist raiivanja."­To je jos krajem proslog veka zapisao M. Gonjajev. I danas - njegove reCi Sf obistinjuju .

Pri odlicl1om poznavanju teh ni ke igrc. sio jc postalo svojstvo mnogih, greska ueinjena u otvaranju mote bili kobna za ishod citave parli je. Eto za~ t o se danas sistcmalski , naueno, iwcavaju Sahovska otvaranja.

VE t BE

Sr. 7. Analiziraj le poziciju koja je naslal a u partiji ~\. Eve - A. AI)e­hin posle 10 ... d4 !

Br. 8. Ka ko ~e nastaviti crni posle It. Sa4? U pad ij i jc odigr.no I t. be. 51. je dal je moglo da sledi?

SAVREMENI PRI NCIPI OTVARA NJ A

Kako smo ve~ rekli, u ral licitim istorijskim epohama saddaj i karak ter Sahovskc igre mcnjali su Sf u skladu sa sve dubljim razumevanj em saha. Ispoectka napredak se postizao vcoma sporo. Za mali korak nap red trebalo je da prodju s lo l~a. Medjutim, u pos­lednjih 150 godina, kada je sah poslao veoma rasprostranjen i kada su se prosirili med jusobni kontakti sahista, laj je raz vil ak lekao mnogo brie.

Najpre da se ukratko osvrnemo na razvoj shvafanja 0 znacaju centra.

Sahistima ranijc italijanske skole (XVI i XVll vek) pojam een lra bio je

potpuno st rano lsi ina. vet i tada u mnogim pllrtijama vuceni Sll potezi t. e4 i z. lim d4 (pon.kad posle pre­Ihod nog e3). ali samo rodi loga d. dama i lovd dobiju olvorene linije sa kojih bi mogli da se uslreme na nc­prijalcljskog kr.lja. Kod si lovitih na­pada. l1 a gubit kc pesaka. cak i onih centralnih, nije se uopste gJed.alo. Napadac iii je pos tizao s\'oj cilj, iii je gubio uslcd manjka materija la.

Tome oeitom rasipanju sredstav8 za napad ucinio je kraj Filidor. Pd aci. koje 511 nipodaAt3vaii romant itari ita­lijanske skole, po::, tali su u nj~t vim

27

rukarna ubojito oru i jc. Fil idor jc raz­via uccnje 0 peSaekorn ccntru, 0 pcsae­korn lancll koji se pO planll i neum itno pomiee nap red uz podrsku drugoraz­rcdn ih Sahovskih aktera - figura.

Sl edeta istori jska epoha - vee sa brii lj ivijirn odnosom prcma 'pesaci· rna - vrat ila je figurama nj ihov prvens t· vcni tnaeaj . U parti jama iz tog vremena opet su oiiveli napadi fi gurama na protivnickog kralja, ali u odnosu na razvoj shvatanja 0 vainosti cen tra ucinjeno je rela tivno malo.

Za svoje vremc prav il no rescnje ovoga problema otkrio je Morli. Os· nova citave njegove slrategije otvaranja sastoja la se u koncent racij i pcsa ka i figura u cent ru, koju je os tvar ivao u najkraeem roku, vodeti raeu na 0 sva · kom tempu.

Ideja da se brzo razvi ju figure. koja je bil a poznata jos i ranije, postala je za Morf ija, zahva ljujuCi njcnoj dos· lednoj primeni, osnovni princip igre. Cilj prema kome su usmerenc sve snage koje kreeu u boj u pocetku nije protiv· nikov kralj, ve~ centar.

Ostvaruju6 takvom igrom, 11 5'

redsredjenom na odredjeni ci lj \ pred· nost u razvoju. Morri je otvarao lin ije. jaCao dej stvo svojih fi gu ra i brzo po· stizao pobedu.

Morfijeve partije su jasno pokazale znacaj harmonicne akcije figura. oCig­ledno su demonstri ra le onu za cudjuju~u snagu koja se radja iz pravilno organi­zovanog sadejstva figura .

Dalji razvoj sahovskih ideja pove· zan je sa imenima Stajnica j Cigorina.

Stajni c je postavio niz op stih principa koji predstavljaju osnovu savremenog shvatanja sahovske igre. On je razradio postavke 0 jak im i slabim tackarna, 0 pozicionoj pred-

28

nosti i 0 pozicionim slabostima. Prj­mere lakvih slabosti predstavlj aju slab ljcnja pesackih formac ij <l : napred pomereni pesaci u poziciji rokade koji postaju meta za nap ad. zati m polja ispred izolovan ih pesaka.

Stajn icu prip ada C<lst i za razradu mnogih drugih teorelskih problema, ukl jucuj uei i pitanja skop cana sa zau· zimanjern otvorenih linija, v c~om pokre­t1j ivoseu figura, p rednos~ u lovackog para .

Pridajuei izuze tan znacaj ulozi odbranc, Stajni c je postavio principe motivis3 nog napada , koji se moi e, i mora se. povesti cim se slekne kakvo bilo poziciol1o preimues tvo. na primer karl je protivn ik zaostao 1I razvoj u iii kad se II njegovom taboru pojave neke slabosti. U skladu s tim principima · Stajnic je organizovao svoju igru. On je brii lj ivo pripremao napa d postepeno "rasklimavajuci" P OZ ICIJ U protivni ka . "Aku mu li ranje sitnih prednosti ima za rezuJtat veli ko preimuestvo" - isti­eao je Stajn ic.

OV<l kva igra nametala je manevri­sallja j pregrupisavanja figura. Eto za sto jc Stajn ic vi se voleo za tvorene pozicije sa usporenim tern porn igre, koje su ornogucava le ova kva prestro­javanja .

Pri tome se ispostav ilo da 1I ovak­voj mancvarskoj borbi opsti pr mclpl Morfij a. koj i su u sus tini bili i$pravni, nernaj u ni izb liza onaj zllacaj koji irnaj u u olvoren im igrama . Gubi tak tempa. na primer. ovde nije od presud­nog znacaja.

Cigorin je sislernalizovao mnogo­brojlle pozicije u otvaranju u kojima se gubitak tempa nadoknadjuje drugim bitnim pogadnost ima.

U vezi s t im treba islaei da je sam pojam "tempo" Cigorin tumacio

drukcije od gtavnog apostola Stajni· covog ucenja - Tarasa. Ka rak teri , ti"· na jc sledeta Cigor inova prirnedba iz 190 1. god inc u komentaru partij e PiI­sheri - Blckbern .

Posle t. e4 c5 2. Sf3 Se6 3. Se3 e6 4. d4 cd 5. S : d4 Sf6 6. Sdb5 Lb4 beli je odigrao 7. a3. Cit iramo primcdbu ruskog sampiona :

"Povodom ovog poteza doktor Ta· ras u zbirci svojih 300 part ija ovako rasudjuje: vee kad je beli igrao skaka­cern Ila b5, on je njime morao da ti Sah na d6. Potezom a3 on gubi najmanjc tri tcmpa. Sam po sebi potez a2- a3 svojom n i s tavnos~ L1= I (izgubljenom) tempu . Za tim izmena skakaca b5 (a nc skakaca c3) koji je izvco lri poteza za lovea koj i je izveo jedan potez= = 2 tempa. Prema tome, beli je iz­gubio tri tempa . Pa ipak, dodaje Taras. ova varijanta, bez obzira na nienc ne· dosta tkc, mnogo puta se srefal; u tur· nirskirn part/jama.

Po svoj pril ici, od nje sc nc odu· staje - zaklj uclI jc Cigorin - izmedj u os­tal og i zbog toga i to ne mogu da se shvate mudrijaske meditacije postova­nog doktora 0 izgubljenim tempovima i njegovoj ar itmeti ci. J er je croi, ig. raju~ i lovcem na b4 i uzlmajut i skakaca na c3, vukao dva potcza a ne jedan.

OzbilJan i osnovni razlog sto se danas ces~e igra pot.. a2-a3 je -

IIcno shva tanje tgraca koji tma sme. losti da pretpostavi da beli cak i Idi­otskim, prerna Tarasevom izrazu, po­lezom 7. a3 dobi ja bolju Igru nego sa 7. Sd6+ gdc je gotovo neizbefan na. stavak 7 . .. Ke7 B. Lf4 e5 9. Sf5+ t(fB to. Lg5 d5 I L ed L : f5 itd."

Cigar in je ustajao prot iv Sta jni­covog j osobito Tarasevog dogmatizma, priznajuei istovremeno ogroman oma­caj najvafnijih Stajnl eovlh pos tavki.

Diskusija Stajnic - Cigorin bi la je izuzetno vaian dogadjaj za razradu sahovske teori je. Mnago godina doc. nije Em. Lasker je isp ravno ist icao da iz radova Sta jnica i Cigorina lreba preuzeti sve sto je vredno, kako bi se stvorio sti l budu~nos ti.

Upravo to su i uradi li Aljehin I Botvinik.

Tako su izgledalc pojcdine elape razvoja istral ivaCkog ra da u otvara­nj ima i postupnog menjanja pogleda u ovoj oblas ti b hovskih m anja . Tome treba jos dodati da se istrafivaHi rad u oblasti otvaranja neprekidno obav­Ija i dan·danas. tako ito se produbljuju i usavrsavaju ustaljene predstave i ocene.

Evo osnovnih cinilaca koji odre· djuju te ocene:

a) jacina figura , njihov broj i kva lit,,!;

b) pokreUjivos t figura . pros tor kG­jim one vlada ju;

c) vreme kOje je ntophodno da se ova iii ona figura ak tivno ukljuci u borbu na odredjenom sektoru !ahovske table.

Veoma valan cin/l ac koji se nikako ne sme ispustiti iz vida je uzajamno dejstvo figura i poloiaj kratja.

Evo kako Em. Lasker u svom .. Ud! beniku Sahovske igre" obrazlaf.e ove

najvalnije postavke stra tegijc olva­

ranja. "Vrednost skupa figura I1C prcdsiav­

lja zbir vrednosli sv ih tih rigura uzctih pojedinacno, posto sc pri svakoj pro­ceni mora uzefi U obz ir momcnat ko­ordinirane igre tih figurn . Samim tim. ne moze sc uzcli da je ncka figura u ravnoteii sa islovclnom figurom pro­livnika ako se pri 10m ncmaju u vidu konlurc protivnikovc igre."

Govon~c!i 0 znacaju proslora (tcrena) na tab li. Em. Lasker islicc: !t ••• Vaino jc nc sarno da sc osvoji maleri j:11, bila to fi gura iii pesak , vec i osvajanje proslora na koji protivnik netc moci da prodre bez maler ijalnih ~ubitaka. Sio veci proslor osvoji jcdna slrana , to je manja pokretljivosl protivnika. a samim tim je manji i izbor poteza kojima on moie da preli iii da se brani ."

Ograniciccmo se na tih nekoliko napomcna. Nastojali smo da objas­nimo proces stvaranja principa strate­gijc otvaranja. Evo onih na jvaznijih. cija je ispravnost dokazana kroz vi­segod isnju praksu provera i anal iza.

Zap r a v i I n u i g r U u 0 t­v a ran j u pre k 0 j e p o l reb-no:

1. Slarati da se fi gure brzo razviju i poslave na pogodna i vazna mcsta i, po mogucstvu. omciati prollvnika da ucini to islo.

2. Vu~i u olvaranju sto manje poleza pe~acirna, tj . igrali uglavnom £igurama.

3. Izbegavali ponovno igranje jed­nom islom figurom , ukoliko to nijc povezano sa konkrclno-Iaktickim raz­lozimau (prema Aljchinovom izrazu).

4. Pri ostvarivanju plana razvoja ne igrati nckorisne poteze; zauzima li otvorene linije.

30

5. Nastoja li da se ovlada cen lrom. Zauzimali cen lar pesacima, figuram a vrsit i pritisak na centra lna POl jH.

Evo sta je povodom toga pisao '/e lemajstor A. Nimcov ic: "Pesllci su IlHjpogodniji za obrazovanje centra , jer Sll najstabilniji ; a li i fi gure slllcstcne u ccntru u mnogirn slucajevima mogu u potpunosti da zamene pesake. Umcsto zapo~edallja ccn tra, isti ci lj moze se post i6 i pritiskom figura na cenl ral na polja ."

6. Paziti da se u svom taboru ne stvore slalne pesacke slabosli i lruditi se da se takva slab ljenja izazovu u poziciji protivnika.

7. Ie zanositi sc prcvremenim na­padima - pre nego sto sc zavrsi raz· voj. cak i kada sc ovakv im napadirna moie pos ti ~ i materijalna prernoc.

8. Ie zaboravili da jc i kad kr il· nog razvoja !igu ra (fij ank('t iranjc la­vaca) glavni pravac njihovog dejslva -ccntralna polja.

9. Pazl jivo pralili sta smera pro­tivnik. Prcduzimati potrebnc mere za otktanjanje nj.govih pr.lllji, odnosno za iskariscavanje gresa ka.

Naravno, ovo nije ncki obavClni zakoni k. ovo Sll sa rno orijenliri, ito. kao sto praksa pol vrdjuje, sigurni orijentiri u burnom moru sahovskih bitaka . U daljem izlaganju bi~e ob· jasnjeno na konkrelnirn prirnerima ka­ko se primeojuju ti opsti principi.

VEtBE

U slede~ih pet parlija jedon od prolivnika pravio je grube greske u odnosu oa principe strategije otva­ranja . Uslanovi tc kakvo su to gr~ske igraci u ~ inili i pronadjite pravllne nastavkc.

Hr. 9. l. e4 d6 2. Lc4 517 3. 513

g6 4. L: 17+ K : 17 5. 5g5+ KI6 6. D13+ K: g5 7. d4+ l<.h4 8. Dh3.#

nr. 10. I. e4 e5 2. Le4 516 3. d4 5 : e4 4. de <6 5. 5c2 5: f2 6. 0-0 5: dl 7. L : 17+ Ke7 8. Lg5.#

Br. I I. I. e3 c5 2. DI3 d5 3. 5e3 04 4. Dl" Ld6. Beli pred. je.

Br. 12 .• 4 e5 2. 511 16 3. 5: e5 Ie 4. Dh5+ Ke7 5. D : 05+ Kf7 6. Le4 + d5 7. L : d5+ Kg6 8. h4 h6 9. L : b7 L : b7 10. DI5.#

Dr. 13. I. 04 e5 2. SI3 D163. Lc4 Dg64. d4 D: g25. Tgl Dh3 6. L: 17+ Ke7 7. Tg3. erni predaje.

KOBNA TACKA F7

Vet:! Yam je poznato da su na poeet ­ku partije polja f7 i f2 najosell jivija. budu~i da ih brane sarno kraljevi. Stoga je laka shvalljivo sto sc u mno· gi m sistern ima otva ranja borhene ope· racije vode upravo ako tih osetljivih zona.

Napad na tacku f7 odnosno f2 narocito je karaktcristican za otvorene. igre, cijirn proucava njem i alpoei­njemo ovaj mali kurs strategije otvara­nja. Ali prc nego sto pristupimo raz­matranju raznih varijanala U olvaranju. moraju se dati dye vainc uvodne na­pomene.

Kao prvo. lreba da objasnimo tor· min "otvorenc igre" i da se ukratko osvrnemo oa principe dana snje klasifi­kacije otvaranja .

Teorija deli sva otvaranja na tri grupe - otvaren3. poluolvorena i za­tvorena. U pn"u grupu spa daju sva otvaranja u kOjima na potez l. c4 crni odgovara 1. .. e5. Poluotvorena - to su otvaranja u kojima na I. e4 crni ne odgovara 1. . . e5 vcc vuce bilo koji drugi potcz. I. najzad, za tvorena ot­varanja. Ij. zatvorene igrc - to su sistemi razvoja sa prvirn potezorn d4, e4, 513, 14, b4.

Preko naseg kursa upozna(!emo karakteristi~ne specifi~nosti kako per jedinih otvaranja tako j grupa koje ill

objedinju ju. No. odrnah da kaierro da savremena praksa sa sve v~cm tnt­noStu otkriva uslovnost ovakve podelc~, Mnoga otvaranja kao da se :-.pajaju i katkad dovodc do slicnih iii cak i do potpuno islo\'etnih pozicija,

Druga napomena t icc se metoda izucavanja varijanata , kojih u veilkom broju ima svako otvaranje. Jedan dlO

tih varijanata na~i ~e se i U ovo; knjizi. Treba Ii , mafda , svc te \ arijante nat.­citi n3pamel. zapamtiti ih kao labllcu mnofenja?

Da hi se lakSc shvatio ovaj pc blem, najpre ~emo objasniti sta ~u

to varijante. oh 'aranja , da Ii su one obavezne (za igraca) i apsolutno jedine?

Sahovska borba krije u sebi ne­brojeno mnostvo razlicitih mogu~n05ti.

Varijante su . po pravilu. sarno primemi nastavci. koji su \'~ provereni u prak­si. Dn Ii to znati da se u datej paziciji I1 C moze nastavit i i na neki drugi takodje potpuno prih \13tljiv nacin? ~a·

ravno da ne znaci. Bubanje varijanata otvaranja I.e

sa rno da je neceli shodno ve~ mote cak j da skodi sahisli , da sput a nje­gove stvara lacke sposobnost i. Evo qa o tome kafe bivsi svetski Jampion Em. Lasker:

"Umesnost u igrnnju saha s,·akako da ne treba da ::.e svodi sarno 11:1 pam·

31

tenje, jed nostavno stoga sto pam~enje varijanata nije ad presu dnog znaeaja . Pamtenje je slivise dragoceno orutje da bi se trosilo oa sitnicc .. .

Treba utuviti u glavu ne zakl jucke nego metode. .Metod je elastican, 011

se maze prlmenit! U sv im !ivotn im okolnostima."

Poslc ovi h napomena krenu~emo

na putovanje po beskrajnolll okc.:a llu shema i varijanata otvarOlnj.a.

ITALIJANSKA PARTlJA

1. e4 05. 2. 5f3 5c6 3. Le4 LeS D~ nase kazivanje 0 polju f7 nije

Beli lovae je uzeo na "isa" polje f7. a crni - f2. Varijante ovog otva­ranja nOlvodjene su jos u spisima ita­lijanskih majstora XV i XVf veka. Otuds je do§aa i naziv olvaranja.

A

4. c3 Beli nastoj i da brzo obrazuje pe­

Sacki eentar i da se, potisnuvsi erne figure, ustremi na polje f7. Tokom nekotiko s tolC<!a taj plan napada pred· stavljaa je strasno orutje u rukama igraca koji je vodio bele figure, i tek u XIX veku opsti napredak u upoz­navanju olvaranja otkria je metod solidne odbrane crnog.

4 . . . 5f6 Upravo ovaj polez, kojim se pri­

prema protivudar u centru, postao je najvafniji beoeug u odbrani ernog.

S. d4 ed

32

nesto apstraktno. dokazuje varijanta S ... Lb6 6. de 5: e4 7. DdS i erni nema za dovolj ava juce odbrallc.

6. ed Obra tite paznju na nas tavak G. 05.

5vako povl acenj e skakaca sa pol jo f6 u toj poziciji bil o hi ncpovoljno za crnog; ali on maze da uzvrati encrgic­nom akcijom u centru - 6 . .. d5. Na primer: 7. ef de4 B. fg TgB 9. LgS f6 to. De2+ De7 II. L: f6 0 : e2+ 12. K : e2 d3+ 13. Kd I Lg4 sa aktivnom pozicijom ernog. fii, 7. LbS 5e4 B. ed Lb6 9. 5e3 0-0 to. Le3 f6 11. ef 5 : c3 12. be 0 : f6 t3. Db3 5e7 i erni ne stoji slabije.

6 ... Lb4+ Crni mora da dejstvuje energicno.

Vetike tdk~e s tvorilo bi povlocen je lovea na b5 iii e7 - na primer: 5 . . _ Lb6 7. dS (razmis lite zasto beti pomera bas ovog pesaka i tako odust.je od poteza 7. o5?) 7 . .. 5e7 (na 7 ... 5a5 sledi B. Ld3 eS 9. d61 i damino krilo crnog je Ilzakovano". 8 ... c5 bil o je neophodno zbog pretnje b2-b4) B. 05 Sg4 9. d61 ed (pronadjite kako heli treba da igra posle 9 .. . L : f2+ iii 9 . .. S : (2) to. ed 5c6 t I. LgS sa ocitom prednoscu.

7. 5c3 Ovaj smeli potez kojim beli idvuje

eentralnog pdaka e4, kao sto yam je

--------------------------

pozna to, ana!izirao je jOs Dj oakino Greko.

7. , .5: e4 Pribvata izazoy. Zaslu i llje da sc

izuci i varijanla 7 ... 0-0 8. c5 Se4 9. 0-0 S : c3 10. be d5! Drugi nasl.lvei sadrfc mnoslvo skrivcnih opasnosti za ernog.

B. 0-0

Pazljivo analiziranje ave kriticne poz ieijc moze hili od vel ike koristi za usavrsavanje igraca. Takvc ana lize pomoci cc vam da bolje shvaliie znacaj brzog razvoja u samom poeetku borbe.

B . . . L: e3 U Grekovo vremc ovde je glavni

nastavak bio uzimanje skakacem na e3 - B • •. 5 : e3 9. be i sada erni treba da res i jedan od "veci tih" sahovskih problema - uzct i ii i ne uzcti?

Jos je Greko pronnsao dOl pos le 9 .. . L : e3 to. Db3! L: a l? odl ucuje napad na pol je f7-11. L : f7 + KlB t2. LgS 5e7 13. 5eSI L: d4 t4. Lg61 dS IS. Df3+ US 16. L: fS L : 05 17. Lc6+ itd.

Mcdjutim. crni mole da ne uzme tapa na al. Oprezniji Grekovi poiomci pronas li su var ij anlu 10. _ .dS II. L: dS 0-0. Ali i u tom slueajll beli stice prednos t posle 12. L : f7+ T : 17 t3. 5gS LeGl t4 . 0 : e31 (a ne t4. 5: eG zbog 14 ... 5: d4, dok bi na 14. 0 : eG erni odgevorio 14. , .Dd7),

2 ~; 1309

9. d5

Na izgled prirodan patez 9. be slab je zbog 9 . .. d51 Ako sad. be li odstupi loveem . erni ~c rokirati i sac~v~~e vi sa k peSaka. Zbog toga je StaJnJc u traienju istine ispitivao naslavak sa irtvom figure - 10. La3. U partij; njegovog IO cCa za prvenstvo svcta sa Em. Laskcrom (1894) igrano je to ... de II. Tel LeG! (euveni laske. rovski "zdrav razum u sa hu"; opasnije bi bilo II ... fS 12. 5d2 Kf7 13. 5: e4) 12. T: e4 DdS 13. De2 0-0-0 14. Se5 The8 i erni ima pe!aka vi se uz odlicnu poziciju .

9 . . . U 61

Najsigurniji plan odbranc. ernl brzo rokira, ucvr.stuje f7 i osigurava se od pret nji po vcrtikali "cu.

Do velikih z.pleta vodi 9 ... 505 to. be 5 : e4 II. Dd'i fS! (ideja Em. Las. ker. - odstupanje II. .. 5ed6 bilo bi za crnog veoma opasno) 12. 0: c4 dG 13. 5d4 0-0 14. 13 SeS (no 14 ... 5f6 dobro je IS. LgS) IS. Tel KhB (na 15 . . . TeB sled i 16. La3) 16. La3 b6 17. 5c6 LaG lB. Dd4 DgS. Tako je tekla partija Romanov - Kotikov (dopisni turnir I 963- t964). Sledilo je t9. L: e5 de 20. DeS i bel i ima prednost. Umesto 19 . .. de, jace je 19 .. . be. Zaslu!lIj' p.znju i preporuceno je od V. Panova i J. Estrina (u knjizi "Teeaj otvaranjaU

,

1973) lB . . . Df6; n. primer: 19. 0 : f6 T : f6 20. Te7 Le4 uz obostrane lanse.

to. Tel 5e7

Nije nn odmet da se ispita I dl ­rektno 10 ... 0-0 II. T : e4 (II. de? 5d6) t I. . . Se7 i zatim 12. d6 ed 13. o : d6 5f5 14. DdS 5e7 sa podjedn.kim mogutnostima.

II. T : e4 d6 12. LgS L : g5 13. S: gS 0-0

Crni ima pe.saka vi se. ali je nd to . zaostao u razvoju i to daje bel am neku kompenzaciju. Verovntno sc tesko mote l1at i neki ad jacih Sahista koj i ovde ne bi patel eo da oseli "p rekrasne cari" napada. Medjutim. svi dosadasnji poku saji da sc taj napad ucini cfikas­nim nisu urodili plodom. j\\oida te neko ad vas u tome uspcti... Beli sad male da igra 14. S: h7. ali mu to ne daje vi se od remija, kako posle 14 . . . US 15. T: e7 D : e7 16. 5 : fS T : fS. tako ni posle ri skantnijcg 14 . .. K : h7 15. Dh5+ KgS 16. Th4 f5 17. Dh7+ Kf7 IS. Th6.

Preporucujemo citaocima ne sa rno da provere varijanlc koje su navedenc u knjizi vc!! da i sam i krenu u ispiti ­vanje raz licitih nastavaka u napadu i odbrani. Recimo, jos im3 mnogo ne· jasnog u varijanti 13 ... h6 (umesto 13 ... 0-0) 14. Lb5+ (iii 14 . De2 hg 15. Tel Le6 16. de f6) 14 .. . Ld7 (14 . .. 05 15. 5 : f71 K : f7 16. Df3+ sa opasnim napadom; umeslo 15. 5: f71 lose je 15. de? zbog 15 ... 0-0) 15. De2 L : b5 16. D: b5+ Dd7 (posle 16 . . . KfS usled ito bi 17 Tael) 17. De2 KfS.

Beli je sad prinudjen da Ide l1a sve iii ni sla. jer ako igra IS. 5f3. sledi jednoslavno IS . .. 5: d5. Zhog loga u partiji Barcai - PortiS (1969) igrano je IS. 5: f7 K: f7 19. Tet. Tesko da napad moie da uspe pos!e 19 .. . 5g81 20. TeG KfS. U pomenutoj parl iji beli

34

Je nas lavio 21. f4 5f6 22. Te7. II . sla .e crnl odgovorio 22 .. . TeBI

Dakle, 'direktan juris belog ne uspeva. To je uopste karakte risticno za sve sisteme otvaranja - ukoli ko se crnl promi~ljeno i tacno branl I orga­nizuje protivigru. Nego, u glavnoj var ij an ti Italijanske partije beli posle 6 . . . Lb4+ ne mora da igra u gambil· nom s tilu 7. 5e3. Pogledajmo sad op· rcwiji nastavak 7_ Ld2 .

7 .. . L : d2+ Va lja ispitali va rij antu 7 . . . 5 : e~

S. L: b4 5 : b4 9. L: f7+ (p.ljb. na l a~ku f7; s lab ije je 9. Db3 d51 to. D : b4 de I I. 0-0 DdS) 9 ... K : f7 10. Db3+ d5 I I. 5e5+ KeG (kr. lj mora da se otisne na opasan put , jer ako bi odstupio na eB, to bi znacilo da os­taje u centru gde c!e postati meta za n.pad bez proti vigrc) 12. D : b4 e5 13. Da3 cd 14 . Sf3 sa malom prcdnoscu belog. Umcsto 12 ... c5 zasluillje painju 12 .. . DfB, sto iznudjujc izmenu dama.

S. 5: d2

Sada se crnl mora osigur8ti od nep rija teljskih pesaka u centru.

Postoje dva tipicna nacina igre u ova kvim pozici jama: susretni proti­vudar u centru - B . .. d5, iii lIkla­njanje jednog cen tralnog pesaka - B . . • S : e4. Pogleda jmo obe mogucnosti.

I. S .. . dS 9. ed 5: dS 10. Db3 (na to. 0-0 erni bi lakodje odmah rokirao) to . .. 5ee7 I I. 0-0 0-0 12. Tfel 05. Na jbolje resenj •. erni se uc' vrscuje u centru, nlegov skakac oa d5 zauzeo je klju~no polje Ispred izolo· vanog pesaka d4. Ovakva polja su podesna zbog toga sto se fi gu ra koja je na njima smestena ne moze napadat i

. peSakom . U daljem loku igre be li ~e dovesti svog skakaca na e5 iii na e4. a crni mole da ponud i izmenu dama putem Db6. Sanse Sll priblitno jednake.

II. S .. . 5 : .4 9. 5 : e4 Za~to ovde ne uzeti peSaka na

f7-9. L: f7+ i posle 9 . . . K : f7 10. S : e4 Ii si ti crnog rokade? Odgavor je jednostavan: sa 10 ... TeB crni bi stckao ocitu prednost.

9 .. . dS to. De2! 0-0 II. 0-0-0 Lg4

Razmislite: da Ii je za crnog ovde dobro I I. .. TeS?

12. h3 L : f3 13. gf de 14 . D : e4 Dh4 15. Kb I.

Pozicija belog je povoljnija. On mote da zauzmc liniju "gU, njegov izo­lovani peSak u pogodnom trenutku krenu~e naprcd. njegov skakac u centru Ima aktivan polofaj.

B

4. d3 Ovaj mirni plan razvoja takodje

ne .adaje crnome vete brige. Igra maze teei ovako:

2'

4 .. . 5f6 5. Se3 d6 6. Lg5 Na 6. Le3 erni. ima vise posve

zadovol javajutih odgovora - 6 ... Lb6. 6 . . . Lb4 . Preporucujemo da se ohrati posebna paznja nn potez 6 ... 0-0, kajim sc dopusta stvaranje IIdvojenih peSa ka posle 7. L : c5 dc. To je bto tip iean metod igre. Posle 7 . . . de crni ima potpunu kontrolu nad centralnim poljem d4.

6 . . . Le6 (najjednostavnije res.enje. jer je i u ovom slucaju udvajanje pwka posle 7. L: e6 fe povoljno Ul crnag) 7. 5dS L : d5 S. L : dS h6. Izgledi obeju strana su priblifno jednaki.

Razume sc, ovde 5JT10 naveli sarno manj i deo varijanata koje obuhvata teorij a It ali janske partije. Ali ono ;10 smo prikaza li bite dovoljno da se stekne prcdstava 0 karakteru barbe u tom otvaranju i a moguc.nostima jedne i druge strane. Bice veorna korisno akose potrudite da shvatite koj i apst i prin' cip i strategije otvaranja dolau do izraza u ovde prikazanim varijantama.

VEt.BE

Pronadjile ucinjene grdke u sit­d~jm "skoiskim'· primer-ima N"apBite sami opaske liZ ove kratke partije.

Br. 14. I. e'l e5 2. 5f3 505 3. Lc4 LeS 4. e3 d6 5. d4 ed 6. ed Lb4+ 7. Kfl Ld7 S. Db3 LaS 9. L:f7+KfS 10. L : gS T : gS It. 5gS DeS 12. 5 : h7+ Ke7 13. LgS. # .

Br. 15. t. d e5 2. 513 Sc6 3. Lc4

S5

c5 4. c3 SI6 S. d4 ed 6. cd Lb4+ 7. Sc3 S : e4 B. 0-0 S : c3 9. be Lc7 10. dS SaS II. d6 L : d6 12. Tel+ Lc7 13. LgS 16 14 . L : 16 gl IS. So5 h5 16. Dd3 Th6 17. DdS. Crni predaje.

Br. 16. I. c4 cS 2. 513 Sc6 3. Le4 LeS 4. d3 d6 S. 0-0 SI6 6. Lg5 h6 7. Lh4 gS B. Lg3 h5 9. S:g5 h4 10. S:17 hg II. S:dB Lg4 12. Dd2 Sd4 13. Se3 S13+ 14. gl L:13. Bcli predaje.

BORBA ZA CENTAR

CcntaT, centar." Kako se ta ree testa cuje U sahovskim analizama i komenlarima. Govorilo se 0 ecn lTu i kada sma utvrdj iva li principe strate· gije U otvaranju . kao i u nascm raz­matranju ltalijanske partijc. Pa, zasto je borba za cen tar vec na poeetku par­tije tako presu dno vazna?

Podjimo jzda leka. Na praznoj tabli stavite skakaca na polje 11 I. Koliko polja on lute? Sarno dva! Slavite istog skakaca na e4. Sada on vrsi kruino gadjanje napadajuc i osam polja. A bas la mogu~nost svake sahovske figure da drli pod svojom konlrolom manji iii veti broj polja na tabli slui i kao osnovni pokazalelj njene snage.

Primer sa skakacem je najuoe­Jj iv iji, ali sJiena stvar se dogadja i sa svakom drugom figurom postav ljenom na ivici table i u centru.

Naravno, moze se prigavoriti da su to cis to teoretska ralmi sl;an;a. Sahovske figure ne dejstvuju na pralnoj tabli. Ima pOlicija u kojima je skakac na hi mnogo vai niji ad skakaca na e4. Jeste, ima takvih pozieija. Ali to se ddava u pasebnim, kankretnim akol· nostima, koje sarno potvrdjuju opsle pravilo. Isla tako moze se navesli niz primera u koj ima je recimo, skromni pcsak jaei od lopa ...

I jos jedna vazna okolnost. Svaka figura koja zauzima polozaj u ecntru po pravilu aktivno dcjslvuje u svim pravcima. Ona sc stag polo!aja maze

• 38

brzo prcbaciti na bi lo kojc krilo, I radi nap ada i raeii odbranc.

Praksa pakazuje dB , liZ ostale jed· nake uslave strana kaja zauzme cen lar i njime zavlada stire odredlenu pozi · cionu pred nasl. Eto zaslo se u svi m olvaranjima taka upa dljivo n ame~e

problem centra i zaslo !:e vodi barba za ov ladavanje centrom. J edna od takvih otvorenih partija u kojima je sve sto se dogadja povczano sa borbom za cen tar jesle Spanska partija , koja je dobila svoje ime po tome sla su jos u XV i XVI veku neke njene varijante ana liz irali spanski majslari Lusena Lopez.

I. e4 05 2. SI3 Sc6 3. LbS

Pretnja da se uzme centralni pe!ak e5 zasad'je sarno prividna. Recima. aka beli po, le 3 ... a6 igra 4. L: c6 dc 5. 5: e5, erni te lako uspostaviti materi· jalnu ravnoteiu putem 5 ... Dd4 . Ali u daljaj igri prit isak belag na centar stalno te se osetati i ba~ u tome i jeste smisao razvojnog plana u alvaranju.

•

~PANSKE MUKE

Spa nska partija primcnjuje sc vee vi se s t o l e~a. Shemc otvaranja I1 spnnskih muka", kako jc pre rnnogo godina ve· lemajstor 5. Tartakaver duhovito nBZ·

vao ova za crnag teska otva ranjc, raz­radjene su temeljito i svestrano. Iz veli kog broja razlicilib sis tema vodjenja napada i organ izavanja protivigre mi terno izdvaj1ti i razmolriti neke najka­raktcris ticnije.

A

3 ... Lo5

Ovaj potez su igra li jOs majslori XV I veka i on je patpuno u duhu tog vremena: svoje napadacke tdnje crni usmerava na polje f2.

4. c3 I ovde nisla ne da je 4. L : c6 de

S. S : 05 zbog S ... L : 12+ 6. K: 12 Dd4+. Bilo bi opasno 4. S : cS. jer bi beli u nastojanju da osvoji pes.aka zaos­tao u razvoj u. U tom slucaju crni nc Ireba da igra 4 ... L: 12+ . jer posle S. K: 12 S : 05 6. d4 beli o,vaja een· tar. a zatim te izvrsiti i ve!tacku rokadu.

Bel i Ima predno,l po,le 4 . . . S : 05 5. d4. Siabe , Irane 4. S : 05 olkr iva i smeli ispad 4 . . . Dg5. Razmotrile sami varijante koje nastaju u tom sJucaju.

4 ... S16 Reklo bi se da se nastupanje belog

u centru maze esujetiti potezom Df6. }\li. vet sma napominjali da suviJc rani razvoj dame maze biti opravdan u relativna malom broju slucajeva. posta dama kao najja~ figura lako postaje meta napada slabijih protivn ikovih figura (po,le 4 ... D16 beli ipak vuee 5. d4!. na primer: 5 . . . ed 6. e5 D~ 7. cd Lb4+ ; ako (7 ... S : d4 8. S: d4 Db6 i sada \J povoJjan zaptet za bclcg vodi 9. Dg4 KIB 10. Lc3 iii 9. e6 L : d4 10. ed+ L: d7 II. L: d7+ K: d1 12. Le3 c5 13. Sd2 Sf6 , napadom za frlvov.nog pesaka) B. Se3 d5 (nikako ne B ... D: g2 zbog 9. Tgl) 9. 0-0 Sge7 10. Db3 L : c3 II. be. Beli je u prednosl i jer se llcvrstio u centru I ima aktivni lovacki par.

S. d4 ed (na S . . . Lb6 dobro j. 6. De2. i ako 6 . . . cd. ,Iedi 7. 05) 6. 05 Se4 (i ii 6 ... SdS 7. 0-0 0-0 B. cd Lb6 9. Lc4) 7. cd Lb4+ B. KII.

Na ovaj nacin beJi fcli da iskoristi snagu s, 'og pe!ackog centra i nestabilan poloiaj crnih figura . Do izmena i izjednaeenja vodi B. Ld2 S: d2 9. Sb : d2 0-0 10. 0-0 a6 II. La4 d6. Od, lup.nje kraljem B. KI I je za emeg mnago neprijatnije.

B . •• a6 9. Ld3 d5 10. ed SI6 (to je najbolje, jer na 10 ... S: d6 beli odgovara sa II. dS!) II. de D : c7 12. Sc3. Beli ima pdaka vi~, a pretnje crnog ne prcdstavljaju dovoljnu kern­penzaciju zs materijaini gubitak.

B

3 . .. S16 T.kodj. slarinskl ,i,lern odbran.,

31

lakozvana varijanta Rio de £ane iro. erni odgovara protivnapadom na pesaka 04.

4. 0-0 5 : e4 Sada na 4 ... LeS dobro je 5. 5: 05

5 : 05 6. d4 c6 7. de 5 : e4 8. Ld3. Na 4 . . . d6 bell Igra 5. d4 s pretnjom 6. dS.

5. d4 Le7 Otvaranje vertikale .,e" dok se

kralj nalazi u eentru moze doneti ncu­godnosti: posle 5 ... ed dolazi 6. Tel dS (6 . . ,[5 7. 5: d4, I ako 7 ... Lc5?, onda sledl 8. T: 04+) 7. 0: d4 I ernom je otexa n razvoj. U slucaju 7 . .. Le6, sledl 8. 505.

6. De2 (da se omogu~1 poslavljanje lopa na dl) 6 . . . 5d6 (beli bl doblo akllvnu p02lelju posle 6 . . . dS 7. 5 : 05 Ld7 8. L: eG. Veoma su interesanlne za samostalnu analizu varijante kojc naslaju posle 8. 5: d7 5 : d4. Teoreli· eari smatraju da erni u ovom slucaju doblja Izjednacenu Igru) 7. L: c6 be (erni ima slesnjenu igru posle 7 .. . de 8. de SIS 9. Tdl - elo zaslo je beti

38

Igrao 6. De2, a ne 6. Te l) S. de 5b7 9. Se3 (dobro je I 9. e4) 9 ... 0-0.

Beli vr5i prili sak na centa r. /llo· guono je sad 10. 5d4 LeS II. Le3 III 10. Tel , sto ernom islo olciava oslo· badjajute pokretanje peSaka d7.

c

3 ... d6

Reklo oi se: kardinalno re5enje problema. Tvrdjava u eentru - pesak e5 - sada je solid no uc.vrStena. Ali ovaj potez ima i sustinsku manu : sada !'iU erne figure stesnjene. lovac f8 nema dovoljno opera tivnog prostora.

Ovu je odbranu testo primenjivao i mnogo analizirao prvi svetski sam­pion V. Stajnie. pa se ona tako i zove­Stajnicov3 odbrana.

4. d4 Ld7 PrE'.pustanje centra sa 4 .. . ed 5.

5 : d4 Ld7 6. 5c3 daje bel om slobod· nlju Igru . Umes!o 5. S: d4 moguono je I 5. D: d4, na primer: 5 . . . Ld7 6. L: e6 L: e6. Poslo bela dama ne moze biti napadnuta . ona razv ija ve· Iiku aktivnost u ecntru. Evo karakt er i­slicne varljante: 7. 5c3 516 S. LgS Le7 9. O--{)-O 0-0 10. Thel To8 11 . Kb I. U laboru ernog je polesno. .

5. Sc3 5ge7 (iJ I 5 ... 5: d4 6. 5 : d4 ed 7. 0: d4 L : b5 8. S: b5 Se7 9. Le3).

Belf je pred raskrStem: mofe da bira izmedju nekoliko nastavaka, a svaki mu pruza dobre izglede. Na primer:

a) G. Le4 5 : d4 (p reti lo je 7. SgS) 7. 5: d4 ed S. D : d4 SeG 9. De3 Le6 10. SdS Le7 II. Ld2 0-0 12. 0-0 505 1.'3. Lb3. Tako je igrano u jednoj partij i meea Em. Lasker - V. Slajnle (lS94), Pozicija belog je od licna .

b) G. de de 7. Lg5 h6 S. L : e6 be

9. Lc3 5g6 10. Od3. Pozlclja erneg je cvrsta. ali beli ima inicijativu.

e) 5. Lc3 Sg6 7. Dd2 Le7 S. 0-0 0-0 9. Tad I . Bel j vrSi vearna osetan pritisak u cenlru.

VEtBE

Nadjite sami greske koje su nap­ravi li igraci i zapisite svoje opaske uz ove zadalke za ve:!bu:

Br. 17. I. el 05 2. 513 Sc6 3. LbS Le5 4. c3 15 5. d4 fe 6. Sg5 Le7 7. de 5:05 8. Se6. ern I predaje.

Br. 18. I. e4 e5 2. SI3 Sc6 3. LbS 515 4. Q--{) S : 04 5. TellS 6. d3 Sd5 7. L : c6 de S. T: e5+ KI7 9. LgS Od7 10. Te7+ L : e7 II. Se5+. erni predaje.

Br. 19. I. e4 05 2. 513 5c6 3. LbS d6 4. d4 Ld7 5. Sc3 SIG 5. 0-0 Le7 7. Tel 0-0 S. L : c6 L : eG 9. de de 10. D : dS TI : dS II. 5: 05 L : 04 12. 5: e4 5: 04 13. Sd3 f5 14. f3 LeS+ 15. Kfl TfS 16. Ke2 Lb5 17. fe fe 18. SI4 gS 19. Sh3. erni predaje.

BORBA ZA CENTAR U SPANSI(OJ PART!J!

Nastavljamo razmatranje osnovni h sistema igre u Spanskoj partiji. Posto je, kao 5to vee: znamo, pret"ja da se osvoji pcsak e5 posle 3. Lb5 sa rno prividna, doslo se na ideju da ern i potisne beJog lovea s polja b5 i da ujedno njegov poloiaj iskoristi za aktivizaciju svojih snaga na daminom krilu.

I. e4 eS 2. Sf3 SeG 3. LbS a6.

Ovu je odbranu detaljno fazfadlo M. Cigorin . Sasvim opravdano ona zauzima tel no mesto medju svim sis­temima u Spanskoj partiji.

Do priblifno jednake iere vodi varijanta izmene 4. L : c6 de 5. 0-0 Se7 (ovde se mole igraU i 5 .. .16. 5 . .. Ld6. j\lanje uverljlvo je 5 ..• Lg4 6, h3. i erni mora da menja 08 f3 jef mu jc ugroten peAak 05) 6. 5 : 05 (ill 6. e3 Sg6, a zaslufuje pafnju i 6 ... DdJ) 6 . .. Dd4 7. DhS (beli nlsla ne posliie posle 7. 513 D : e4 8. Te l Dg6, I zatim te erni izvrsit i veliku rokadu) 7 . . . g6 S. DgS Lg7 9. SI3 D : 04 to. T. I Ob4 II. c3 Dd6 12. d4 h6 13. De3 LeG. Poziclja crneg nije slablje.

A sada sami razmislite kako treba

39

da odgovori ern l ako beli umcsto 11. c3 odigra II. b3.

Posle 4. L : e6 de beli mofe ig· rati nn eentrnlizaeiju svojih snagfl putcm S. d4 ed 6. 0: d4 0 : d4 (mogutno je i 6 ... Lg4) 7. 5: d4 Ld6 8. Se3 Se7.

O\'de je va ino doneti sud 0 pozi· C.JI u pogledu perspcktivc i moguc!nih

J>lanova obeju strana. Sia beli feli da postigne? Zbog

udvojcnih ern ih peSaka l1 a liniji "c" beli je ostvario izvesnu prcdnost u centru i na ' kraljevom krilu . Zgodno rasporedivsi svoje figure. heli moze da otpocne pesacku ofanzivu f4, c5.

erni mora da blagovremeno otk· Joni tu pretnju. Ide mu na ruku to sto je dobro razvijen i Sio ncma os­Jah ljenih lacaka u svojoj pOIiciji. /t1oie ispasti pogodno i to sto erni ima aktivan lovacki par.

9. Lc3 (bilo bi prebrzo odmah 9. 0-0 0- 0 10. 14 zbog odgovora 10 .. , LoS I I. Le3 TeS s prelnjom 12 . .. Sd5!) 9 ... e5 (erni Irna solidnu poz ici ju i posle prevenlivnog 9 . . .(6) 10. Sde2 Sg6 I I. 0-0 0-0 12. l;l (na 12. 14 dobro ' je 12 . • .(6) 12 . .. Te8.

Druga varijaeija na istu lernu. 8eH ne pomera odmah pdaka .. d" vee: najpre igra 5. Sc3 (I. e4 e5 2. 513 S.6 3. Lb5 86 4. L: c6 de). I u ovom slu~aj u

40

crnl nema razloga Ia nespokojstvo. Evo moguc!ne varijanle:

5 ... 16 (pelak c~ je branj en, po· Irebno je u(vrstili i pel aka e5) 6. d4 cd 7. 0 : d4 (niSla ne daje 7. 5: d4 zbog 7 . .. eS) 7 . . . 0 : d4 8. 5: d4 Ld7 9. Le3 Lb4 (mofe se i rokira li: 9 . .. 0-0-0 10. 0-0-0 Se7) 10. Sde2S07 I I. 83 Ld6 12. 130-0-0 13. 0-0-0 Sg6 i beli lelko da mofe iz, vcsti aktivnu operaciju u cent ru (14. 14 Lg4).

4. La4 (povlacenje na c4 mole da, posle 4 . .. LcS, prcvcde igru u lIa· lijansku partiju sa tempom vise za .rnog) S . . . 516.

Takodje se testo igra 4 . . . d6-lakozvana npobo lj sana $tajnicov3 od· brana". U komplikovanim varijantama koje naslaju posle 5. e3, 5. L: c6+ , S. c4 iii 5. 0- 0 dolazi do interesanlne pozieione borbe sa obostranim sansarna .

Posle potcza 4 ... Lc5 igra se brzo zaostrava. Evo varijantc koja mole proiz i~ i iz tog nastavka:

5. 0-0 SIG 6. e3

Tipitno za ovakve pozicione kon­strukcije. Polezom G. c3 beli priprcma aktivne opcracije u centru i obezbedjuje pogodnu moguc!nosl za povlacenje Jovea a4.

6 . . . La7 (Varijanla koJ u je ~eslo igrao Aljehin. Crn l feli da iskorisli rczervno polje a7. Pa j~ak , ~~elj mole

s l e~i prednos!.) 7. d4 bS (veom. Je opasno 7 ... S: e4 8. Tcl, na primer: 8 ... 15 9. 5bd2 i u . lu~a jl1 9 ... 5 : d2 sledi 10. 5: 05) 8. Lb3 De7 9. LdS (ovaj polez je jos j a~ i pri 8 ... d6) 9 . . . ed 10. Lg5 de (i posle 10 . . . h6 I I. L : f6 0 : 16 12. 05 beli ima pred· nost) t J. S : c3 i erni ima peSaka v iSe. ali njegov polozaj nije nimalo ugodan jer mu prel i 12. e5.

S. 0-0 Le7 Takozvana glavna varijanta Spans·

kc partije. 6. Te l bS (pal lo je pelak 04 bra·

njen, prcti lo jc uzimanjc na e6 sa osva' janjem pesaka c5) 7. Lb3.

Sada crni ima na raspolaganju dva principijelno raz lieita meloda igre 7 .. . d6 i 7 ... 0-0. Prvi polez pred· slavlja uvod u veliko poglavJ jc lcorijc kojc opravdano nasi ime "Cigorillov sistem". Rokada jc uvod u intcrcsa ntni gambilni s islem americkog velemajs, lora F. Marla la.

Dakle. Cigorinov sislem.

A

7 ... d6 8. c3 (Vreme je da se ak· tivnom loveu b3 obczbedi pozadinska baza , u pogodnoj prilici preti Sa5, som loga paltz 8. c3 je uvod u dugo· (rajnu borbu za cenlar).

8 . .. 0-0 9. h3

D .. Ii jc ova prcvenl!va neophodna? Ccsto sahisti'poectnici vuku o\'akvc. poleze bez prckc polrebe, tek laka. za svaki slueaj ... Ovdc jc ovaj potcz po. (puno opravdan - jer se njime izda . leka pojac.ava pril isak na centnr. f\ko odmah 9. d4, sledi 9 ... Lg4 . !to pri· mora va belog da se odmah odluei u vez i sa planorn igrc u ccnlrll. U slu­~aju 10. d5 s.,S I I. Le2. erni mote da naslavi I!. . . e6 12. de Dc7 13. Sbd2 5: c6 14. 511 Tad8, imaju6 u vidu oslobadjajuC!i pokrct d5.

Interesanlna jc i varijanta 10. Le3 cd (ohratite painju nn tipicnu Igru u eentru - 10 ... 5 : e4 I I. LdS. V,i· manje na e4 u slicnim pozieijama je krajnje ri skanlno) II . ed SaS 12. Lc2 Sc4 i erni s obz irom l1a moguc!nosl protivudara sa e5 ima odli~ne proti\'· !anse.

9 . . . 5.5 10. Lc2 oS I I. d4 De'. Mancvrisuc!i damom erni zadrfava

ccntar u svojoj vl asti. U ovuj C;gori· novoj vJrijanti planovi protivnika obie· no su ovakv i: bcli prcbacnje skakaca bl prcka d2 i rJ na e3'i1i g3 i l1.!Jstaji da stvori pritisak na kralje\'om krilu: erni organizuje protivigru nJ daminom krilu. korisl~i se u pogodnoj priJici (posle cd), otvorenom .. e" linijom.

Razume sc, to je sarno jedna ad mogutih shema daljih obo>lr>nih ope· raeija. ali zn nas je va1no da na jednom prirncru stekncte op~tu prwsta\'u 0

ovom iii onom olvaranju i da vas joJ jed nom podsetimo na ncophodnost sa· moslalnog cada u ovaj oblasti Sa· hovskih znnnja.

B

7 . . . 0-0 8. e3 d5 erni pokusava dn preuzme ini·

ci jativu i frlvuje pelaka e5 da bi sl ..

41

kao prednost u razvoju. Primeticemo da posle 7 ... 0-0 ako beli ne feli da se pod a Jakim emacijama i aka jas strahuje od Mar!alovog napada, mofe igrat! B. d4 ed 9. 05 5eS 10. Ld5, uli · maJw!i za!im pesaka d4. Sumnjivo je B ... 5 : dl zbog 9. L : 17+ T: 17 10. S: 05.

9. ed 5: d5 10. 5: 05 5: 05 It. T:05516

Bas avaka prvi put je igrao F. Mar­Sal protiv H. R. Kapablanke 19 1B. godine. Danas se avde cesce igra 11 . •• eSl

Mote se irnati utisak da posle ovog skromnog poteza erni nema ni­kakvu kompenzaciju za i rtvovanog pe­Saka. No, to uop ste nije taeno. Beli je zaostao u razvoju i to ernome otvara dobru perspektivu. Tu tvrdnju moie da potkrep i sledec!a varijanta:

12. d4 Ld6 13. Tel Dh4 14. g3 Dh3 15. Le3 Lg4 16. Dd3 TaeB

17. Sd2 TeS I erni, igraju6 IS, stvara opasne pretnje.

42

Igra se I op relnljl polel 12. d3. U tom slu<aju 12 .. . Ld6 13. Tel US daje cmom akt ivnu poz iciju.

Mole se uciniti da je najjcdnostav. nije 12. L: d5 cd 13. d4, jer skakac na d5 zauzima aktivni ccntralizovan poloiaj. pa njegovo uklanjanje sa table izgleda kao sasvim logicno re!enje. Jpak, crnome u tom slucaju ostaje 10-vacki par, koji dejstvujc na presudno va!nim pravcima - 13 .. . Ld6 14 . Tel Dh4 15. g3 Dh3 16. Le3 US - I to je sasvim realna kompenzacija za pe­!aka .

Mofda ova j letimieni pregled ost· rih i komp likovanih varijanata za vas nije bio bas ubedljiv. To je sasv im prirodno. Stav ise, ml smo s tim raeu­nali. U okvir ima na Seg malog uputstva o otvaranjima. razumljivo, ne postoji mogu~nost da 50 podrobno, do delalja, razmotre najraznovrsnije finese u tom delu igre. Onaj ko hoce da napreduje u sahu. mora stalno da proverava, da analizir-a i proucava partije sahovskih majstora u ko~ima je primenjeno ot­varanje koje ga zanima.

12. d4 LdG 13. Tel 5g4 14. h3 Na 14 . g3? mogu~no je 14 .. .

5 : h2 1, na primer: 15. Ld5 L : g3 16. [g 0 : d5 17. K: h2 Lb7 lB. Tgi TaeS 19. Ld2 TeB 20. 5a3 TfeS i napad ernoga je neodbralljiv. R,azmislite kako bi sc ralvi jali dogadjaji posle 15. K: h2 (umesto 15. Ld5), lakodje i 0 tome

•

zasto je bel i Igrao 19. Ld2 a ne 19. U 4.

14 . . . Dh4 15. D13! (Villi liijagram na str. 42.)

Z-tva figure se ne sme prihvatiti. na primer: 15. hg? Dh2+ 16. Kft Dhl+ 17. Ke2 L : g4+ 18. Kd3 0 : g2 19. Tgi U 5+ 20. Ke2 TaeS+ 21. Le3 T: e3+ sa razaranJem pozicij e belog. Medjutim, posle poteza damom reklo bi se da je sve u najboljem redu: polje f2 je osigurano. napadnut i su top aB a skakac g4. Ali Mar!al jc sve to bio prcdvidoo.

15 ... 5 : 121 Pa ipak, oluja na Sahovskoj tabll

se ne smirujc. Sada je lose 16. 0 : a8 zbog 16 ... 5: h3+ iii 16. TeS zbog 16 . . . 5: h3+ 17. gh Lb71 lB. T : [B+ T : IB 19. De3 U4 20. D : 14 [)el+ .

16. Ld21

MnogogodiSnja istraliva nja zasad Sll pokazala da je to najbolji odgovor. Opasno Je za belog 16. D: [2 Lh2+ 1 17. Kft Lg3 lB. De2 L : h3. MoLda ~e vas zacuditi: za~to je potrebno davati Sah oa h2 pa tek cnda igrati lovcem na g3? Zato sto se u loj poziciji krije klopka. Ako se odmah igra 16 ... Lg3, sledl 17. D : 17+1 i beli dobija. Ral' mislite zasto laj potez ne ide aka se beli kralj nalaz i na (I.

Moida ste obratili pafnju i na opreznu ocenu "zasad su pokalala". To nije omdka, a jo~ manje strab

da se izncse svoj sud. Teorlja otvaranJa ne stojl u mestu. ona se neprekidno razvija I, kako je ispravno Isticao M. Ci· gorin, "ono Jio teorija priznaje danas ­opovrgava se sutra."

16 .. . L : h3 (a nc 16 ... 5g4? zbog 17. TeS; nlje dovoljno razlofno ni 16 .. . Lb7 17. D : b7 5d3 18. Te2 TaeS 19. Df3 i beli solidno pojaeava odbranu cuvajuc!i u isto vreme materijalnu prednosl) 17. gh 5: h3+ lB. Kft i napad crnog ne uspeva.

Taka, moie se izvesti zaktjueak da u Madalovom napadu erni dana! polai e nadu u potez 11. .. rol

A sada cerna se upoznati sa drugim sistemom u kome erni takodje izvodi protivnapad u centru.

I. 04 05 2. SI3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 SI6 5. 0-0 5 : 04.

To je takozvana olVDrena varijanta Spanske partije. Uzimajuci centralnog pdaka crni, naravno, nems nameru cia ga zadni. Bel i na veoma jednostav.n nacin mole uspostaviti materijalnu ravnotefu. Vreme koje te beli utro! Ui na osvajanje pe.!aka eS, crni feli cia iskoristi za povoljan razvoj .

6. d4 (nada crnog bi se astv.lil. posle dlreklnog 6. Tel 50S 7. S: eli Le7 i beli ne mofe izb«i izmenu lova 04) 6 ... b5 7. Lb3 d5.

Konfrontacija kralja i skakata na He" liniji nala1e croom opremast. Posle

7 ... ed B. Te l d5 (iii 7 ... 15 B. S : d4) 9. Sc3! (eto kakv i Sll lcpi potezi mo· gu~ni ' kada se kra lj zaglavi u cen tru!) 9 ... Le6 (na 9 . .. de dol al i 10. L: , 5 Lb7 II. L : e4 Le7 12. De2) 10. S : e4 de II. T: e4 Le7 12. L : e6 Ie 13. S : d4 (dobro je i 13. T : eG) 13 .. . 0- 0 (1 3. , . e5? 14. Dh5+ g6 15. S: eG) 14 . Dg4 i beli ima bolju pOl ieiju.

B. de Le6

Ova pozicija srece se u turnirskoj praksi vee aka sto godina. Iskustvc je pokazalo da beli ima malu prednost. uglavnom zbog nestabilnog poloiajf crnag u centru.

A

! . De2 (plan koji je predlolio cu· veni sovjetsk i velemajstor P. Keres) 9 .. . Le7 (nije lole ni 9 ... Se5 10. Tdl S: b3, na primer : I I. ab DeB 12. e4 Sb4 13. eb ab 14. T: aB D : aB 15. Ld2 c6 16. Sd4 Sa6 17. b4 Se7) 10. Tdl Sc5 II. Sc3 S: b3 12. eb.

Redak slucaj da se uzimanje pe­Sakom izvodi u pravcu ad centra . Medj utim. ovde je sve povezano sa konkretnim razlozima: u nizu varija· nata beli lak se moi.e da iskorisli .. e" nego "a" iiniju.

12 ... 0-0 13. Le3 Dd7. POlicija helog je malo bolja. a li tek predstoji t 'ska borba sa obostranim sansama.

Mogucno je, r.a primer, 14. Td2 sa pojacavanjem pritiska u centru.

8

9. c3 (na ovaj "ae i" beli ellya lovea b3 od izmcne i uc.vrsc.! uje uporiste d4 u eenlru) 9 .. . L07.

Ovde se igra i 9 ... Le5. 0 karak­{eru borbe koja se odvija u daljem toku partije moze se dobit i predstava na osnovu sledec.!e var ija nte: 10. Sbd2 0-0 II. Le2 LIS (II. . . S : d2 12. D : d2 16 13. ef T: 16 14. Sd4 S: d4 15. cd Ld6 sa pribliino jednakom igrom. U sl ueaju 12. L : d2 sledi 12 .. .f6 sa jO! povoljnijom igrom za crnog. Intere­santno je i 12 ... d4) 12. Sb3.

Skakac se ustremljuje na d4 . Sanse su obostrane.

10. Sbd2 0-0 II. Le2 f5 (posle II. .. S : d2 12. D: d2 f6 13. ef L: f6 14. Sg5 L : g5 15. D: g5 D: g5 16. L : g5 be li ima ma lu pozicionu pred­nosl) 12. ef S: f6 13. Sb3 (ni !!a ne daje 13. Sg5 lbog 13 . . . Lg4 14. f3 LeB! 15. Te l DdS 16. De2 Ld7 17. Sb3 Ta(>8 , kako je igrano u partiji Kotov -Averbah, 1952) 13 ... Lg4 14 . Dd3 Lh5 15. Sfd4 S: d4 IG. S: d4 Lg6.

Pozici ja crncg nije slabija .

VEtB£

Prokomentari site sledete primere. Pronadjite greske koje su ucinili pro­livnici i bolje nastavke.

Br. 20. I. e4 e5 2. Sf3 Se6 3. Lb5 a6 4. L: e6 de 5. 0-0 16 6. d4 ed 7. S:d4 e5 B. Sb3 D:dl 9. T:d l Ld6 10. Sa5 Lg4 II. f3 0-0-0 12. e5. Crni predaje. Tako je tekla partija Hort - Zelj an­dinov. Havana, 1967.

8r. 2 1. I. e4 e5 2. Sf3 Se6 3. Lb5 a6 4. La4 Sf6 5. 0-0 d6 6. De2 b5 7. Lb3 Sa5 B. d4 Lg4 9. de S : b3 10. ab de II. T : a6 i beli dobija pe~ka.

t

Br. 22. I. e4 e5 2. SI3 Se6 3. Lb5 a6 4. La4 SIG 5. 0-0 Le7 G. De2 0-0 7. L : eG de B. S: e5 Dd4 9. Sf3 D : e4 10. D: e4 S : e4 II. Tel i beli postil. ll1aterija lnu prednost.

Br. 23. I. e-' e5 2. Sf3 SeG 3. Lb5 aG 4. L : eG be 5. d4 ed 6. D : d4 DI6 7. e5 DgG 8. 0- 0 Lb7 9. e6 Ie 10. Se5 D : g2+ II. K: g2 e5+i erni dobija .

Br. 24. I. e-I e5 2. Sf3 ScG 3. Lb5 aG 4. La4 dG 5. d·1 h5 G. Lb3 S: d4 7. S :d4 ed 8. D : d4 c5 9. DdS Le6 10. DeG+ Ld7 II. DdS e4 i beli gubi 10vC3.

Sr. 25. I. e4 e5 2. SI3 SeG 3. Lb5 aG 4. La4 SIG 5. 0-0 S : e4 G. d4 b5 7.

Lb3 d5 8. de Le6 9. e3 Le7 10. Tel 0-0 II. Sd4 Dd7 12. S : e6 D : e6 13. T : e4 i beli ima figuru vi sco

Br. 26. I. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 d6 5. L: c6 be 6. d4 16 7. Se3 Tb8 B. Dd3 Se7 9. Le3 T : b2 10. de Ie II. S:e5 de 12. D:dB+ K:dB 13.0-0-0+ i osvaja lop',

Sr. 27. 1. .4 e5 2. 513 Se6 3. Lb5 aG 4. La4 Sf6 5. 0--0 b5 G. Lb3 Lc5 7. S : e5 S : e5 B. d4 LdG 9. de L : e5 10. 14 LdG II. .5 LeS+ 12. Khl Se4 13. Dd5 i crni nema zadovolja\'ajuc.!e odbrane.

REC-DVE 0 GAMBITlMA

Vec.! smo govoril i 0 tome sta je gambit. U doba sahovskog romantizma igraci su v~ n3 pocctku partijc !e!ill da , ne prezaju~i od materijaln ih gubi ­taka. podmetnu nogu suparniku, da zadaju udarac na polju f7 i f2.

U ta vremcna smat ralo sc da je prihvatanje gambita i zatim uparna odbrana asvo~ e nog ma terija la prcko potrebna, sa rna po seb i razumljiv3 stvar.

Nase izlaga nje poCe~e 0 Kraljevam gambitu. nnjstarijem predstavniku ceo lokupne porod ice gambita. Kraljev gam· bit se igra vec.! vise od eetiri stotine godina .

I. e4 e5 2. f4 ef

2rlvuju~i pesaka beli zeli da isko­risti "f" liniju za napad na polje f7.

Ostre i komplikovane varijanle Kralje. vog gambil. koje nasl.ju posle 2 . .. ef igrali su i analizirali najveti majstor i u proslosti. Ovaj smeli gambit ima agromnu turnirsku praksu. njemu su posveccne stotinc specijalnih mono­grafija , hiljade b traiivanja . . Mnostvo sja jnih partija koje W lisle u istoriju saha bila je olvoreno Kraljevim gam· bitom.

Medjulim, blist.v. slava ovog gam· hita , pa i sv ih drugih , potamnela je poee!kom na!eg vek., Slo je bila logifna posledica progresa Sahovskih znanja, usavrsavanja tehnike pozicione i",e.

Prema savet u Em. Laskera bia je razradjen novi metod borbe prot;v gambita. 0 tom smo metodu vet govo­ril i. On glasi: ne treba po svaku Ct':OU

zadriava li materijalnu prednost: prvom zgodnom pri li kom Ireba vratiti osvo­jena. kako hi se preuzela inicijativa iii uravnotefile ~anse uz pojednostav­Ijcnje pozicije.

Razume se, to ne znaei da se Kra· ljev gambit ne mole igrati. Solrno treba imati u vidu da se njimc pri pravilnoj igri crnog ne moie mnogo pastiti.

45

Uostalom. malo se istrc.avajuci, ret I cerno da savremena tcorij a ne pozilaje takvo otvaranje koje belome garan tuje prcdnost. Moze biti govorn sarno 0 manjim iii vecim teskaeama u odbr.::mi crnog.

A

3. S[3. Takozvan i Skakacev gambit. Nc­

kada se ovde obi ~ no igralo 3 . . . g5, sto odmah vodi u zestoko zaoslravanje igre. ZJ vodjenje napada bel i ima pred sobom vcliki izbor puteva , koji su u teori ji otvaranja dobi li razlitilc nazive, uglavnom po prez. imenima snhista koji su ih izucavali iii primcnjivali. Raz· motrimo neke od tih putev3.

r. 4. Lc4 g4 S. 0-0 g[ 6. D: [3 ('Iucio gambit. Zrtvuju~i figuru i pe· Saka beli je znatno pretekao protivnika u razvoju. a slabost polja 17 je veoma upad ljiva) 6 . .. Df6 7. eSl (htva. ka· rakteristicna Z3 igru u ga mbitu­beli haec da otvori jos jednu liniju za napa d) 7 . . . D : eS 8. d3.

Ovde ,. igralo i 8. L : f7+1 K: f7 9. d4 D: d4+ 10. Le3 Df6 11. L: f4 . Ni ogromna materijalna premoe ernog ipak mu ne garantuje miran !ivot. Evo. na primer. jedne za njego kobn. varijante: 1 t. .. Lg7 12. Sc3 Se7 13. SdS S : dS 14. D : dS+ De6 IS. Ld2+

46

1(g8 16. f.ell 0: dS 17. Te6+ UB lB. Lh 61

B . . . Lh6 9. Sc.1 Se7 10. Ld2 Sbc6 II. Tae l DfS 12. SdS KdB.

Za najjat i nastavak ovde smatraju Cigorinov potez 13. Oc2, na sia erni nojbolje odgov.r. sa 13 ... De6.

Cudn. stva r l Mnogogodi snj a Is· trafivanja teoreticara su ustanovila da o\'de beli mora da igra 14. Of3 i posle 14 . .. DfS 16. De2 De6 moie ve~ u ovoj raooj fazi borbe dati do ponavlja­nja poteza - to jest do rem ija.

II. 4. h·1 g4 S. SgS (Algajerov g.m· bit) S ... h6 (prihvat. izazov; posle S . . . S[6 6. .S De7 7. De2 ShS B. Se3 Sg3 9. De4 S : hI 10. SdS napad belog je opas.n) 6. S : [7 K: f7 7. Le4+ dS 8. L: dS+ Kg7 9. d4 f3 10. gf S[6 II. Sc3 Lb4 12. Lb3 Se6 i erni moie odbit i napad .

Raz.ume se ove su varijante sarno kap vode u mofU, ali one otvaraju predstavu 0 tome kako dolazi do borbe "prsa u prsa" posle 3 ... g5.

, ,

A treba Ii crnl da tako igra? Evo primcrCt modcrne odbra ne u Skakacevom ga mbit u.

I. e4 .S 2. f4 o[ 3. Sf3 dS (Dijagram na s tr. 46). 4. ed (u slucaju 4. eS? v~ ide 4 .• •

g5 posto bel i lovae ne stiie na c4) 4 . .. Sf6 (slabi je je 4 . .. D : dS S. Se3 De6+ 6. Kf21) S. e4 (iii 5. LbS+ c6 6. de S : e6 7. d4 Ld6) S .. . e6 6. d4 cd i crni ima dobru igru, jer na 7. L : f4 dolazi Lb4+ i zatim B .. . 0-0. fsta je stvar i sa 7. c5 Se6 B. L: f4 Le7 9. Sc3 0-0.

8

3. Le4. Takozvani Lov~ev gambit. Sah na

h4 nije opilsan za belog: crna dama ce zauzcti labilan poloiaj i potez.om Sf3 beli ~e dobiti tempo za razvoj figura.

3 .. . Sf6 (manje je ubedljiv po t .. 3 ... Dh4+. kako se igralo u staro vreme. na primer: 4. Kfl Sf6? (bolje je 4 ... d6) S. Sf3 DhS 6. Del d6 7. eSl de 8. S: eS i ako B .• • Le6. dolazi 9. S: f7) 4. Se3 (na potez 4. oS crni odgov.ra 4 ... dS) 4 ... c61 (ovaj j3ki potez prepofUcio je pre s10 godina ruski teoretl ~a r K. J ani!) S. Lb3 (nista se ne postizc sa 5. Oe2, jer crni svejedno Igra S . . . dSI i 6. ed+ Le7 daje mu dobru poziclju) S . . . dS 6. ed ed 7. d4 Ld6 i lanse crnag nisu slabije.

Poucna jo varijanta S. Df3 (umesto 5. l.b3) S . . . dS! 6. od Ld6 i erni uz rnaterij alnu ravnolc!u nema teSk~3.

Mogu~ no je, n3 primer, 7. d4 0- 0 i u ' Iucaju B. L: f4 sledi B . . . Lg4 9. Dg3 Te8+ sa inicijativom crnag.

c

I. .4 eS 2. [4 dS

Takozvani Falkberov protivgam· bit. Zasto protivgambit? Zato Ito u odgovor na frtvu koju nudi beli, crni uzvra~a protivfrtvom. I ovaj doseUj iv nastavak star je oko sto godi na. Ra­uadio ga je austrijski mojstor Falkber .

3. ed e4 U ovome je suSlina ideje crnag.

PeSak e4 znatno sle!njava razvoj belih figura, sem toga i za po1otaj peSaka na f4 sada nema nikakvog opravdanja. Beli se sukobljava sa \'~ pOlnatim problernom: da Ii da igra na zadriavanje materijalnc prednosti . cicijaSki cu­vajuci pCSaka d5. iii da ga vrali s ciljem dn postigne aktivl1u igru?

i. 4. Sc3 i ti 4. Lb5+ e6 S. de S : c6 (dobro

je i S . . . be) 6. Se3 S[6 7. Sge2 Db6 B. d4 Lb4 9. 0-0 ().-O. Za i rtvovanog pel ak. erni ima odlicnu pazieiju.

4 . .. Sf6 S. Le4 LeS 6. d4 ed 7. D : d3 0-0 B. Sge2 Sg4 (zaslufuj. pal·

H

nju i 8 ... c6) 9. 0[3 Te8. erni ima na raspolaganju vise ozbi ljnih prelnji.

II. 4. d3

Sada erni moze lI spC'staviti mate­rijalnu ravnotcfu . ali tc bcli imati belje izglcde. Eva karakteristicnih va­rijanala :

4 .. . ed S. D: d3 SIb 6. Se3 LeS 7. Ld2 0-0 8. 0-0-0. Beli ima pred · nost.

4 . .. D : dS S. De2 15 (iii S .. . 516 6. Sc3 Lb4 7. Ld2 L : e3 8. L : e3 Lg49. deL:e210. cd L : IIII. K:II 5 : dS 12. L : gil 6 . Se3 Lb4 7. Ld2 L : e3 8. L: e3 SI6 9. de D : e4 10. D: e4 fe J 1. Lc4. Na avu var ijantu ukazao je P. Keres. e rnoga oeckuju mnogi ldki zadaci.

4 ... 516 S. Sd2 (sislem kojl Je razradio P. Krrcs: slabile je S. Se3 zbog S .. . Lb4) ~ . . . ed! (slabije je S . .. e3 6. Se4 5: dS 7. DI3 Le7 8. S : e3) 6. L : d3 D: dS 7. Sgl3 Lg4 8. h3 L : 13 9. D : 13 Se6 10. Se4.

Pozicija belog je aklivnija. Urne­slo 6 ... D : dS bolje je 6 ... 5 : dS I na 7. De2+ jednoslavno 7 . . . De7 kako bi sc na 8. Se4 maglo odgovor iti sa 8 .. . Sb4.

VEtBE

Prokomenlarisilc slcdct!c prirncre. Pronadjitc greSke koje su ucinili pro­livnici i koji jc najbolj i naslavak.

Br. 28. I. e4 05 2. 14 el 3. 513 gS 4. Se3 g4 S. SeS Dh'I+ 6. g3 Ig 7. D : g4 g2+ 8. D: h4 ghD 9. DhS Le7 10. S : 17 SI6 II. Sd6+ + Kd8 12. De8+ . Crni predajc.

Br. 29. I. e4 eS 2. 14 ef 3. Sf3 dS 4. Se3 de S. S : e4 Lg4 6. De2 L : 13 7.516 #.

Br. 30. I. e4 eS 2. 14 el 3. Lc4 Dh4+ 4. Kfl g5 5. SI3 Dh5 6. h4 h6 7. L : f7+ D: 178. So5 Dg7 9. DhS+ f(d 8 10. 517+ f(e7 II. S : h8 516 12. Dg6 D : h8 13. hg i bel i dob ij •.

Br. 31. I. e4 e5 2. 14 d5 3. SI3 de 4. 5 : 05 Le5 S. Se3 SI6 6. De2 Se6 7. S : 17 Dc7 8. S : h8 Sd4 9. Ddl S13+ 10. gl el+ II. Le2 12+ . Seli predaje.

DRUGE OTVORENE IGRE

Igr. dv. kanJ. I. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Le4 516.

48

Sada bel i maze odmah da krene u napad pol.zorn 4. Sg5, iI i da s. op· redel i za bTZ razvoj poslc 4. d4.

l. 4. Sg5 dS 5. ed SaS (opasno j. 5 . . . S : dS 6. S: 17 K: 17 7. Df3+ KeG 8. Sc3 i beli ima prele~i n.pad. kako posle 8 . .. Se7 9. d4 e6 10. LgS. tako i posle 8 ... Sb4 9. De4 e6 10 .• 3 Sa6 II. d4 Se7 12. Ll4. Uporedo sa 6. S : 17 veoma dobro je i 6. d4) 6. Lb5+ e6 (crni i rlvuje pcSaka da bi dosao do

•

aklivnije igre) 7. de be 8. Le2 h6 9. Sf3 e4 (k orislc~i istureni poloia) belih figura. erni dobij ... niz vainih tempova) to. 505 Ld6 II. cl4 cd 12. 5 : d3.

Obratitc pafnju na to da jc bell osvajajuti pcsaka u otvaranju lIcinio vet pet polez3 skakaccm g l. Prirodno, ern! dohlja razvojnu prcdnost.

12 ... De7 13. b3 0-0 14. Lb2 SdS IS. h3 Ll5 16. 0-0 Tad8.

Bell ima pd aka vi se, ali erni vrsi jak pritisak na poloiaj prolivnika. cime sc kompcnzi ra malcrija lni gu­bil.k.

t I. 4. d4 (ern i ima mogut!nosl za lipican protivudar u ecntru posh~ 4. Sc3. na sla maze slediti 4, . . S : M, na primer: S. L : 17+ K : 17 6. S : e4 d5 7. SegS+ Ke8 8. d3 h6. iii 7. SlgS+ Ke8 8. DhS+ g6 9. DI3 LIS i bolamo se lose pi se. Umcslo 5, L : f7+ ispravno je S. Ld3) 4 .. . ed S. 0-0 (na S. e5 jako je 5 . . . dS) S . . . S : e4 6. Tel dS 7. L: dS D : dS 8. Se3 D.S 9. S: e4 LeG (lreba obavczno zatvorili "c" Ii­niju. ali posle 9, .. Le7 neugodno jc 10. Lg5) 10. SegS (ovde beli im' veliki izbor o!trih nasta\'aka pribliino iste vrednos li: 10. Ld2. 10. LgS itd.) 10 ... 0-0-0.

Eta ga na dclu - princip igre u garnbitirna. Crni vrat!a osvojcni rna­terijal i posti ie solidnu poziciju.

II. S : eG 10 12. T : e6 Le7 (dobro je i 12 . .. DfS) 13. Ld2 Db5. Pozicija crnog nije ni sla slabi ja.

EVANSOV GA~\BIT

l. c4 05 2. SI3 SeG 3. Le4 Lc5 4. b4 2rtvujuti pesaka beli lc! i eta ovlada

ecntram i pojaca prit isak na poljc f7. 4, .. L : b4 (ako erni ne prihvati

gambit i povufe 4 . . . LbG. boli posli!e dobru igru posle 5. a4 .6 6. Se3) S. e3

I. S . . . Le5 G. d4 ed 7. 0- 0 d6 (na 7 . .. de mofe usl.dili 8. L : 17+ K: 17 9. Dd5+ ) 8. cd Lb6 (pozicija kojn je bil:l svojevrsna tabija X I X veka. Praksa i analize teoreticara po· ka zale su da je za bclog neaphodno da bno razvije figure daminog krila) 9. Sc3 Lg4 (do vrloglav ih zapl eta odvelo bi 9 ... SI6 10. 05. de I I. La3) 10. LbS Kf8 (mora se igra ti ovako: posle izment na 13 - 10 . . . L : 13 II. gl - beli hi sacuvao sns!"i centar i ponovo bi pret io polezom d5, a u sluraju 10 . . . Ld7 dobro jc I I. e5 sto vodi otvara nju cent ra, opasnom zn crnog tlok mu Sf

kra lj nalazi na e8) II. Le3 Sge7 12. a4 as 13. Le4 Lh5 (preltlo je 14. L : 17) 14. Tel. Za vi lak od jednog p.lak. erni t!e morati dos ta da prctrp i.

II. 5 . .. LaS 6. 0-0 d6 7. d4 Lb61 (ideja Em . Laskera) 8. de de 9. D : d + S : d8 10. S : eS LeG. Vraltv; ! i pelak •. erni je postigao p02icionu prednost. 8eli nista ne poslile oi po~le 9. Db3 DIG 10. LgS DgG 11. LdS Sge7 12. L :.7 K: e7 13. L : eG D: c6 14. S : e5 DeG. Poznata slika! Ponovo se crni rado li b va materijalne prednos ti da bi ostvario dobru pozieiju.

Umeslo 6. 0-0 akl ivnil ' je 6. d4. na sta je za cmog nnjjednostavn ije da nastavi 6 .. . d6 (beli bi doSao do yealOa opnsne inicijative posle 6 . .. cd 7. 0-0 de 8. Db3) i . Db3 Dd7 8. de de 9. 0-0 (mogu~no je i 9. L.3 Lb6 10. LbS)

49

9 .•. Lb6 10. Tdl De7 II. La3 Dr6 12. 5bd2 5ge7. Predsloji oSlra borba sa oboslranim Sansa ma. I u ovoj va­rijanti se mole pokuSati da sc izvadi olrovni gambitov zub naslavkom 8 . . . Lb6 (umeslo B • •• de). na primer - 9. 0-0 5a5 10. Db4 5; c4 II. D; c4 de 12. 5; e6 De6.

MADJAR5 KA PARTIJA

I. e4 e5 2. 5f3 5c6 3. Lc4 Le7 Mi se ne zadrf3vamo podrobno na

objasnjavanju nazi va alvara"ja . 0 tome je ranije bila gavora. R ezi miraju~i

ana sto je vet fteena. naglasi~emo da su se Ii naz ivi uglavnom usla lil i u drugoj polovini prosiog veka. Sislemi otvaranja koji danas postoje dobili su svoje nazive po imenima gradova i zemalja u kojima su ta otvaranja pri­menjivana iii proucava"a . Neka 01· vara"ja su "aZVa"a po imenima Sa­hisla koji Sll se bavili njihovom ral­radom. Postoje i alvara"ja koja imaju nazive prema imenu figure ~ iji je raz­voj karakleristican za poeelak partije.

IsUna, ne mote se reti. da su svi ti nazivi sasvim osnovani. Ponekad su teoreticarl i greSi li, proizvoljno daju~i imena pojedinim olvaranjima.

Razvijaju~i lovca na e7 , crni zeli da izbegne osire carke do koj ih dolazi u Italijanskoj partiji i osobito u Evan­sovom gambitu. Pozicija crnag ostaje c:vrsta, ali i stesnjena, i on ~e dugo morali da paf ljivo manevri se zadna­vaju~i svoja uporista u centru.

4. d4 d6 (prepu. l.nje cenlr. s. 4 ... cd daje belome od licnu igru , re­cimo; posle 5. 5; d4 dG 6. 0-0 5fG 7. Sc3 0-0 8. Lf4 Ld7 9. Tel) 5. d5 (dobro je i 5. de de 6. D ; dB+ L ; dB 7. Se3 Lg4 B. Le3 i nadalje s velikom

60

rokadom) 5 ... 5bB 6. Ld3 516 7. c4 0-0 B. h3 5bd7 9. 5c3. Pozicij. crnog je stesnjena .

FILIDOROVA ODBRANA

I. e4 e5 2. 513 d6 I u ovom olvaranju crni ima cvrstu,

ali i stcsnjcnu poziciju. 3. d4 5d7 4. Lc4 <6 (neophodna

op reznost: na 4 .. . Sf6? beli bi odgovorio 5. 5g5. au slucaju 4 . .. Le7 sledi 5. de 5 ; e5 6. 5; 'e5 de 7. Dh5. Lo'e je 5 ... de zbog 6. Dd5) 5. 0-0.

Na 5. Sg5 5h6 6. 0- 0 crni mora da igra 6 ... Sh6, ali ne nikako 6 . . . Le7? zbog 7. 5c61 i ako 7 .. .fe. onda 8. L : h6 sa stra snim napadom.

5 ... Le7.

Sada su mogu~ni razliciti planovi igre. Evo jednog ad njih: 6. de de 7. 5g5 L ; g5 B. Dh5 g6 9. D ; g5 i bell ima prednost zahvaljuju~i aktivnqm lovackom paru.

LOVCEVA IGRA

I. e4 e5 2. Lc4. U savremenoj sahovskoj praksi ovo

slarinsko otvaranjc skoro da i nema samostalno znacenje. Crni moze igra ti 2 ... 5f6. 2 . . . 5c6. posle eega igra moie da predje u druge sheme otvaranja koje ve~ poznajemo.

IGR A CETII~ I KONJA

I. e4 e5 2. 513 5c6 3. 5c3 516. Mirna i solidna konstrukcij£ ot.

varallja. Po pravilu, obe slrane brzo i ugodno razvijaju svoje figure, ! to dovod i do igre sa priblifno jednakim izglcdima.

I. 4. LbS Lb4 (yeama je Inleresan. tan i cesto se primenjuje ispad A. Ru­bin ' lajn. 4 ... 5d4 i u slue.ju 5. 5 ; e5 sledi 5 .. . De7 6. Sf3 S; b5 7. S ; bS D; e4+) 5. 0-0 0-0 6. d3 d6 7. Lg5

Na ovoj poziciji treba se posebno z.addati. Lako se zapata da su do sada protivnici razvijali svojc figure sime­tricno. AI i ovde crni mora da se laUS­

t.vi. Uop~ le. lreba imati u vidu d. je duzi simetricni ra7.voj veoma opasan za crnog - zalo sto u otvaranjima beli moie pre da otpolne sa aktivnim de­Jstvima i crni netc biti U stanju do uzvrati udar. Ako bi sada crni igrao 7 ... Lg4? sledilo bi B. 5d5 5d4 9. 5 ; b4 5; b5 10. 5d5 5d4 II. Dd2 ; na II. .. L : 13 dolazi 12. L: f6 gf 13. Dh6. Ne pomaie ni 12 . . . Dd7 13.5e7+ KhB i 14. L ; g7+ .

7 . .. L ; 03 B. bc De7. Naslala pozicija moze se occniti kao pribli i no jCdnaka. Crni ima u vidu prebacivanje skakaca c6 preko dB na eG, a kasnije, zavisno cd okolnosti , igrac!e c7-c6 iii c7-cS. Ucvrstivsi cenlralnog pe!aka

c4, beli ~e preduzeli napredovanje d·peSakom (d3-d4).

II . 4. Lc4 5 ; e4 S. 5; e4 (ni lla ne daje 5. L; 17+ K; f7 6. S; e4 d5) 5 .. . d5 6. Ld3 de 7. L ; e4 Ld6. Crn; ima sasv im zadovoljavajutu p02.iciju.

IGRA TRI KONJA

I. e4 e5 2. 513 5c6 3. 5c3 Lb4 Otvaranje koje se retko sr~e.

Posle 4. Sd5 beli ima aktivnu pazi­cjju. Ako crni igra 3 . .. Lc5 - prerna nama ve~ dobro poznatim motivima _ dobro je 4. 5 ; e5.

ENGLE5KA PARTfJA

I. e4 e5 2. Sf3 5c6 3. 03. Te1nja da se dobije aktivni ctntar

bila bi opravdana u slu<aju dobrog razvoja figura . Medjutim. sada ovaj potez malo obetava belome.

I. 3 . .. 5f6 (odmah napads pe!aka e4 posta je potez c3 oduzeo skakacu b I podesno polje) . 4. d4 5 ; e4 (slsbi je je 4 ... ed 5. e5 i na 5 . . . 5e4 mogu~no je 6. De2). 5. d5 5bB 6. Ld3 5f6 (dobro jc i 6 ... 505) 7. 5 ; e5 Lo5 (ali ne 7 .. . 5 ; dS B. Lc4) B. 0-0 0-0 9. c4 d6 10. 5f3 Lg4. Crni nema nikakvih lei­koca.

II . 3 ... d5 (karakleristiesn proti · vudar. Posta skakac ne mote do6 na polje ca, Z3 crnag je povoljno 4. ed D ; d5)

61

4. D34 . Ovde se igr;1 i 4. Lb5. Posle poteza

u partiji crni moze ponuditi original ni gambit. koji je sracunat 113 dobijanje I azvojne prednost i.

4 .. . 516 5. 5 : e5 Ld6 6. 5 : e6 be 7 . d3 (vecma je opasno 7. D: e6+ Ld7 8. Da6 de 9. Lb5 0-0 10. L : d7 D : d7) 7 .. . 0-0 B. Le2 T.B 9. Lg5 h6 10. L : 16 D : 16 II. Sd2. Za irlvo· vanog pe!aka erni ima aktivnu pozi· dju . Beli bi sc na sao na ivici provalije posle II. 0 : c6 LeG - zaosta lost u razvoju mogla bi g<l dovesti do kata­strafe.

VE7.BE

Prokomentarisile sled e~e prilllere. Nadjitc greske koje su ucinili protivnici i koji su nastavci baJji.

Br. 32. I. e4 e5 2. SI3 SeG 3. Le4 SI6 4. d4 ed 5. 0-0 Lc5 6. e5 d5 7. el de B. Tel+ Le6 9. Sg5 D : 16 10. 5 : 06 Ie II. DhS+ . Crni predaje.

Br. 33. I. e4 e5 2. SI3 Se6 3. Le4 516 4. SgS dS 5 . ed 5 : dS 6. d4 ed 7. 0-0 Le6 B. Tel Dd7 9. 5 : 17 K : 17 10. DI3+ KgG I I. T : 06+ D:.6 12. Ld3+ . Crni predaje.

Br. 34. I. e4 e5 2. SI3 SeG 3. Le4 LeS 4. b4 LbG S. a4 a6 6. as La7 7. bS ab B. L : bS 5169. La3 5 : e4 10. De2 S : 12 I I. S : e5 Sd4 12. S : d7+ S : e2 13. SI6:jj:.

IIr. 3S. I. e4 e5 2. 513 d6 3. Le4 Le7 4. d4 ed 5. 5 : d4 Sd7 G. L : 17 + K : 17 7. Se6 DeB B. 5 : e7 DdB 9. DhS+ gG 10. DdS+ Kf6 II. Lg5+ Kg7 12. 506+. Crn i predaje.

Br. 36. I. e4 e5 2. 513 Se6 3. Se3 516 4. Lb5 Sd4 5. La4 Le5 6. 5 : e5 0- 0 7. SI3 dS B. 5 : d4 L : d4 9. ed Lg4 10. 13 Sh5 I I. Ig Dh4+ 12. Ke2 514+ 13 . . KI3 D12+ 14. Ke4 15+ 15. gI TleB+ . Beli predaje.

Br. 37. I. e4 e5 2. 513 Sc6 3. Se3 Le5 4. 5 : e5 5 : e5 5. d4 De7 6. Sd5 DdS 7. de D : e5 8. Lf4 d6 9. b4 De6 10. Lb5. Crni predaje.

1i2

Br. 3B. I. e4 e5 2. SI3 Se6 3. c3 SIS 4. d4 S : e4 5. dS Se7 6. S : e5 Sg6 7. Ld3 S : 12 B. L : gG S : dl 9. L : 17+ Ke7 10. LgS+ Kd6 I I. Se4+ KeS 12. Sba3: e rni predaje.

POZNAT I MOn VI

Privodimo kraju nasc pu tovanje kroz predelc otvorenih igara. 1 Z3 one otvorcnc igrc sa kOjima ~cte se UPOl­naU U ovorn pog\i1\' lju islo su karakte· r isticni osnov ni princip i strategije u otvaranju - borba 1<1 cen tar I priprcme Z3 napad na najugrofenije tackc u prot ivnickom taboru , brl a mobi li za· cija snaga. Ipak, putcv i ostvarivanj .. tih plllnova u mnogirn slucajevi ma raz li kuju se jedan od drugoga.

SKOTSKA IGRA

I. e4 . 5 2. 513 Se6 3. d4 ed 4. S : d4

U ovom otvaranju fivahna borba u centru otpO<! inje bez priprema. Uz preciznu igru crn i moze postic!i izjed· nacenje. Pogledajrno tri samosta lna odbrambena sistema.

I. 4 .. . 516 5. Se3 Malo obelava 5. 5: e6 be 6. e5

De7 7. De2 Sd5. Ovde je mogulno B. e4 Sb6 9. Sd2 Do6 10. b3 Le7 I I. Lb2 0- 0 12. De4 d5 13. cd ed 14. Ld3 as IS. 0- 0 D : e4 16. L : e4 dS. Crni ~e produfi ti napredovnnje pe!akom

a5-a4 I poslit i ~ e zadovoljavaj utu poziciju. Na 8. c4 interesanlno je i 8 . . . La6. a n:r 9. De4 slcdi 9 . . . 516.

S . .. Lb4 6. 5 : e6 be 7. Ld3 dS 8. cd (primamljivo 8. eS pavl aei snai an odgovor B . .. Sg4 9. 0- 0 0- 0 10. Lf4 I6!) B . • . ed 9. 0- 0 0-0 10. LgS.

Jedna od najva!n ijih pozici ja ovog otvaranja. Crni ima na raspolaganj u nekoliko potpuno zadovoljavajutih 010 -

gutnosti. Dobro je, na primer, 10 . .. LeG I I. DI3 (ali ne I I. L : 16 D : 16 12. 5: d5 L : d5 13. Dh5 TfdB i beli ostaje kralkih rukava) 11. . . Le7 12. Tael hG. Na ovom mestu u part iji Aljehin - Lasker (internacionalni tur­nir u Pelerburgu, 1914) igrano je 13. L : h6 gh 14. T : 06 Ie 15. Dg3+ KhB 16. Dg6 i crni ne moze izbe6 ve<! iti lah.

Ako beli ne feli da forsira dogadjaje, mole da odstup i lovcem na d2 ii i na c l. Ali i u tom slucaju sanse crnog nisu ni sla slabije.

Osim 10 . . . LeG igra se i 10 ... c6 I I. DI3 Ld6 12. L : 16 D : I6 13. D : 16 gf jer udvajanjc pe!aka nije opasno posto je povezano sa izmenom dama. sto znatno umanjuje izglede belog za uspeSno vodjenje napada.

V~oj napetosll vod i II. . . Le7 (umesto II. .. Ld6). U turnirskoj praksi igra lo se i 12. Tae l TbB 13. Sdl TeB sa obostranim Sansama.

11 . 4 . . . Le5 5. Le3 (na 5. S: c6 crn i hi postigao :tadovol ja\'aju~ i po­loiaj sa 5 . .. D(6) S ... Lb6 6 . Sc3 d6 7 . Le2 SI6 B. Dd2 Sg4 9. L : g4 L : g4 10. 13 Ld7 I I . SdS. Beli vlada vetim prostorom, ali u pozicij i c:rnoga nema slabosti.

U poslcdnje vrcme testa se igra varijanta 5. 5b3 Lb6 6. a4. ali i u tom slucaju erni se ose~a dosta dobra, kaka posle 6 . . . aG taka i posle, 6 . . . OfG. Eva kaka Sf mote rszvijsH igra posle pateza damom:

6 ... DI6 7. De2 Sge7 B. as Sd4 9. S : d4 L : d4 10. c3 Lc5 (10 ... LeS II. g3) II. g3 (ako I I. .S. sledi 11. .. De6, sto indirektno otklanja pretnju b2- b4 : 12. b41 L : b4!) I I. .. 0-0 12. Lg2 a6 13. 0-0 d6 14. b4 La7 15. Lb2 5e6. U nastaloj komplikovanoj pOliciji erni ne stoji slabije.

It !. 4 ... Dh4

Slarinski 5 tajnicov pot... Ovaj ispad damom mo:f.e izazvati cudjenj e: crni narusava jedan od principa stra­legije u otvaranju - prerano razvija svoju najjacu figuru. 03 , to je tabla. Ali sahovski principi nisu dogma . sve zavisi od konkretne si tuacije na tabl i. Jeri beli je isla u izvesnoj meri adstupio od t ih principa ucinivsi u pocetnom stadijumu igre dV3 poleza skakacem.

Slojnieova idela d. se u napadu na centralnog pdaka e4 angatuje i

53

i7.vede na isturene polof.ajc leska art i­ler ija je riskantna , 31 i, kako je vol eo da kale prvi svelski sampion, "Sah nije za Ijude slabih zivaeall

•

Mogutan je ovakav 10k igre: 5. Sc3 Lb4 6. 5db5 D : 04+ (na 6 ... KdS veoma je jako 7. DdS) 7. Le2 L : e3+ (ii i 7 . . . KdS S. 0-0 L : ,3 9. 5 : c3 Dd4 10. Ld2 i ern i ima ozb iljnih l es· kola) 8. 5 : e3 Dd4 (lose je S . .. D : g2 9. Ll3 Dh3 10. 5d5 KdS II. Ll4 d6 12. S : e7) .

Karakted sl it na situacija . Beli ima razvojnu prcdnost. cTlIi pesaka vi sc. Sta je ovde vaini je? Nekad sc sma tralo da posle 9. Ld3 5ge7 10 . 0- 0 0-0 II. Sb5 Db6 12 . Lc3 Da5 beli stiCe pred· nost. Evo jedne od mogu~nih varija­nata. koja potvrdjuje to mi sljcnje-13. c3 5d5 14. b4 S : e3 15. L : h7+ KhS 16. Dh5.

U poslednjc vreme sovjctski too­reticari skrenuli su paznju na sledeeu mogucnost pojacanja odbranc ernog: 8 ... Dd4 9. Ld3 i sada 9 . . . Sb4 i na 10. Sb5 sledi 10 . .. De5+ I I. Le3 e6. Predlofeni nastavak zahteva. naravno, temeljitu provcru u praksi.

SKOT5KI GAMB IT

I. e4 e5 2. 513 5e6 3. d4 ed 4. Le4

Ovde je za crnog najjednostavnije da nastav!jajuci sa 4 . . . Sf6 predjc u jednu od pouzdanih vari janata igre

54

dva skakaca. U tom sluca ju za njega nije opasno 5. 5g5 d5 6. cd poradi 6 .. . De7+ , na primer - 7. De2 5b4! iii 7. KI I 5e5 S. D: d4 5: e4 9. D : e4 De5 sa odl icnom poz ici jom .

Opasno je 4 . .. Lb4+ 5. e3 de 6. 0- 0 eb 7. L : b2 i beli ima jake pr.lnje.

Ra ni je je ces lo primcnjivan razvoj lovea na e5: 4 ... Lc5 5. c3 i na 5 ... de mogl1tno je 6. L : 17+ K : 17 7. Dd5+ .

1 opel crni moze da primeni svo­jevrsni metod lransformaci je planova u otvaranju . Posle 5. c3 on prevod i igru u lokove nama ve~ poznate Italijanske partije.

Ako vet beli leli da igra u gambi t. nom sti lu. cnda je za njega prikladnije 4. o2-e3 (umesto 4. L(4).

Ovaj nastavak vodi ostroj igri . Evo jedne varijantc za primer:

4 . . . de 5. Le4 (iii 5. 5 : e3 Lb4 6. Le4 d6 7. Db3 L : c3+ 8. be Dd7 9. 0-0 5a5 10. Db4 5 : e4 i erni nema l.skata: uz 8 . .. Dd7 nije los. ni 8 ... De7) 5 . . . 516 (riz iono je 5 . . . eb 6. L : b2 Lb4+ 7. 5c3 516 8. De2 d6 9. 0- 0-0 i crni c!e zbog dva pdaka mo­rali mnogo da iskusi) 6. 5 : c3 Lb4 7. 0-0 (na 7. e5 mogut no je 7 .. . d5 i u sluca ju 8. Lb3 sledi 8 . . . 5e4) 7 .. • L : c3 8. be d6.

Pozicija crnog je cvrsta. Na 9. La3 dobro je 9 . .. Lg4, kako je igrao V. Sm islov proliv engJeskog majstora

J. Penrouza . 5rete se lakodje 9. e5 5 : e5 (slabije je 9 ... de 10. 5g5 0- 0 11. La3) 10. 5 : e5 de II. Db3 De7 12. La3 c5 13. Lb5+ Ld7. Vratajut i male. rijal, crn i dobija lepe mogu~nosti-

14. L : d7+ D : d7 IS. L : e5 De6 16. La3 5d5 17. Tae l 0-0- 0 18. T : e5 The8 itd.

RU5KA PARTIJA

/. e4 e5 2. 513 516

. Metod igre koji se izraz ito razlikuje

od onih koje smo ranije razmatrali. Crni ne brani centralnog pesaka e5 vee sam na'pada na e4. Pogledajmo dva osnovna sistema .

/. 3. 5 : e5 d6. Manje je solidan nastavak 3 . . . S :

e4 4. Do2 De7 (4 .. . d5 5. d3) 5. D : e4 d6 6. d4.

4. 513 5 : .4 5. De2 De7 6. d3 516 (na 6 ... 5cS dobro je 7. 5c3 sa prel· njom 8. 5d5) 7. Lg5 D : 02+ (igra se I 7 .. . LeG III , prema preporuci D. Bronl tajna 7 . •. 5bd7) 8. L: . 2 Le7 9. 5c3 c6 10. 0-0- 0 5a6 II. Th. 1 (B. 5paskl je proliv T. Petrosjana Igrao II. 5.4, llo je posle I I. .. 5 : 04 12. de 5c5 dovelo do prib lil no izjednac.· ne pozicije - me.: 1969. godine) 11. . . Sc7 12. Lfl 5eG 13. Ld2 Ld7. Crni ne stojl slab ije. To je pokazala padija lz mm 5paskl - Pelrosjan (1969).

U varija nti s potezom 5. Oe2 obicno dolaz i do upros~avanja i pozicione borbe s izvesnom in icijativom belog. Igra postaje znat no ostrija posle 5. d4.

J I. 5 . . . d5 6. Ld3 Le7 (Igra 50 i 6 . . . Ld6 7. 0- 0 0-0 8. e4 eG) 7. 0-0 5e6.

J ak potez koji je preporucio K. JaniS. Pl an crnog sastoji se u tome da na 8. e4 odgovori sa B . . _l g4_ Posle 9. ed D : d5 10. 5c3 5:c3 II. be 0-0 12 . Lf4 Ld6 izgl.di obeju slrana se Izjed· nacuju.

8. Tel Lg4 9. L : e4 de 10. T : e4 L : 13 I I. D: 13 (na II. gf dobro je I I. . .15) 11. .. 5: d4 12. Dd3 Se6. Pozicija je jzjednacena.

LETON5K I GMIBIT

1. .4 . 5. 2. 513 15 Praksa je pokazala da ovo rano

prelazenje u napad nije op ravdano. Beli postiie prednost. Evo jedne od tip ilnih varijanata:

3. 5:.5 DI6 (3 . . • Ie? 4. DhS+) 4. d4 d6 (i ovde j. loSe 4 . . .Ie zbog 5. L(4) 5. 5e4 Ie 6. Se3 Oako je I 6. Le2 d5 7. sea i zalim o2-e4) 6 .. . 5c6 (beli posliie aklivnu poziciju t posle 6 .. . c6 7. Le4 d5 8. Lb3 Le6 9. e4) 7. d5 5e5 8. Le2.

65

U dal jem toku partlj e bell gradi svoj u igru prema sledccem pl anu : 0-0. Sd2 i f3. Precizno sprovodjcnje tog pl ana donosi mu prednost.

BECKA PARTIJ A

I. e4 e5 2. Se3 Prikladan razvojni potcz, ali nista

vise ad toga. On ne stva ra prct njc, a daje mogucnost crnarne da hi ra izmc­dju viSe dobrih puleya. Eva dva lakva pula:

I. 2 . . . Se6 3. Le4 Sf6

Verova lno je Z3 crnag rizicn ije 3 ... Lc5 zbog inleresantnog ispada 4. 4.Dg4. pa u slucaju 4 ... Df6? sled i S. SdSI D : f2+ 6. Kd I Kf8 7. Sh3 Dd4 8. d3 d6 9. Df3 L : h3 10. Tn ! i erni ne mole izbeti gubitak materijala jcc mu se dama nasla u zamci. Umcsto 4 . . . Dr6? lreba igrati 4 ... g6.

4. d3 Lb4 S. LgS h6 6. L : f6 (aka 6; Lh4, crni igra 6 . . . d6 nc iurec i s rokadom i racunajuci na varijantu 7. Sge2 LeG 8. 0- 0 gS) 6 .. . L : c3+ 7. be D : f6 8. Se2 d6 9. 0-0 gS (i ovde je vcoma vai an ovaj pe lez koj i spree;]va napad pesakom f2-f4) 10. d4 Se7.

Prebacivanjcm skakaca na g6 crni adetava ceniar, a 1I zgodnom momentu taj skakac moei ce da usedne na pelje f4.

Obral ile pai nju na ses li polez crnag. 23510 je lovac uzeo skakaca bas

56

u tom mamenl u? Za ta sta hi na 6. , . D : f6 beli odigrao 7. Sge2 i ond. bl pri jzmen i na c3 lI lCO lavea skakaccm. Kasnijc bi bcli skakac magaa da stiglle na va i na eenlralna poljc d5.

I r. 2 . . . Sf6 3. f4 Ovde se igra i 3. Lc4 . na sta je naj.

jednosta vn ijc 3 ... Sc6. Do vclik ih kOIll' pli kacija maze da dovede 3 . . . S : e4 4. Dh S! Sd6 S. Lb3 (na S. D : eS+ De7 igra se pojednoslav ljujc) S .. . Se6 6. SbS g6 7. Df3 fS 8. DdS.

2 rtvuju~j ovde kva l ite ~ crn i p'os li i!! opasan napad : B . .. De7 9. 5: e7+ Kd8 10. 5: aB b6 I I. Sf3 Lb7. Ova pozici ja je sves tra no analizirana . Dijag· noza glasi: crni napad patpuno korn· penzira malcrija lni il datak.

3 . .. dS (ali ne 3 .. . ef 4. eS De7 S. De2) 4. fe 5 : e4 5. Sf3 (na S. Df3 mo· guono je S ... Se6 6. LbS 5 : e3 7. be Dh4+8. g3 DC'I+' U slueaju 6. 5 :e4. sledi 6 . . . . Sd4 1. na pr imer: 7. Dr4 de B. Le4 U S) S . . . Le7 (erni poslile zadovol javaj u~u igru i posle 5 ... Lg4

iii 5 ... Lc5, da bi na 6. d4 adgavorio 6 . .. Lb4) 6. d4 0-0 7. Ld3 fS B. el L : f6 9. 0- 0 Se6 10. S : e4 de I I. L : e4 5 : d4 .

(Vldi dijagram na kra ju sir . S6).

Poz icija je astra , ali crn i nc stoji slabi je.

SRED ISNJ ,' fGRA

1. e4 e5 2. d4 ed 3. D : d4 Dama suvi se rana ulali 11 Igru i

zata crni bez muke pastife ra vnotcfu. 3 . . . Se6 4. De3 (Najbolji plan.

Odavdc dama zadrinva pokrct pesaka d7-dS. Lose je. naravno. 4. Dc3? zbag 4 .. . Lb4) 4 ... Sf65. Sc3 Le7.

Oslri je je 5 . . . Lb4 , na primer : 6. Ld2 0-0 7. 0- 0- 0 Te8 B. Dg3 (na B. 13 jako je 8 . . . d5) B . .. S : e4 9. 5 : 04 T : e4 10. U4 Dr6 i sad je lole I I. L: e7 zbog II. . . d6 . a u slucaju 12. L : d6 sledi Dh6+.

6. Ld2 dS 7. ed 5 : dS 8. 5: dS (il l B. Dg3 5 : e3 9. L : e3 U 6) B . . . D : d5 9. Se2 0-0 10. Se3 DeS. Crnl nema t esko~a .

NORD IJ SKI GAMBIT

I. e4 e5 2. d4 ed 3. c3 de 4. Le4 cd L : b2

2r t vuju~i dva pdaka . bcli je prete. kao protivnika u razvoju, njegovi lovel ciJj.aju nn kraljevo krilo crnag. Cmi sada meie iii da se uporno brani putcm S .. . dG 6. f4 LeG IIi d. odmah u~,nl bezapasnim napadafke namere belog pomotu metoda koji vet dobro pozna· jcmo - vra~,a j u~i rnaterijalnu dobit.

Evo Ie varijante: 5 ... dS G. L :d5 (6. ed SfG 7. Sc3 Ld6 B. SI3 0-0 9. 0-0 Lg4 i erni ima pdaka vi!e u mirnoj po-zieiji) 6 ... Sf6 7. L: f7+ ( .• 7. Sc3 slrdi 7 . . . Le7 B. Db.1 0-0) i . .. K :17 B. D : dB Lb4+ 9. Dd2 L : d2+ 10. K : d2 cS. Uz materljalnu ranotefu crnl ima dobru poziciju.

Bt-Ii lesko sla maze pos1i6 i 6. L : dS Lb 1+ 7. Sc3 L : e3+ 8. L : c3 Sf6.

v £t B £

ProkomentnriSite sled~e prirnere. Pronadjite greske koje su u~lnili pro-­tivnici i koju su bolji nastavci.

Br. 39. I. 04 eS 2. Sf3 Sc6 3. d4 od 4. 5 : d4 DhS 5. Dd3 Sf6 6. Sd2 Sg4 7. g3 DI6 B. S4f3 SeeS 9. De3 Lb4 10. D: b4 5 : f3+ II. 5: 13 D: f3. Beli prodaje.

Br. 40. I. e4 e5 2. 513 Sc6 3. d4 ed 4. Le4 LeS 5. SgS Sh6 6. DhS Se5 7. Se6 de 8. D : e5 i belo dobija .

Br. 41. I. e4 e5 2.513 SfG 3. S: e5 d6 4. Sf3 5 : e4 5. d4 d5 6. Ld3 Ld6 7 0-0 Lg4 B. e40-09.cdISI0. Te l L:h2+ II. K : h2 5: f2 12. De2 S: d3 13. D : d3 L : f3 14. D : f3 Dh4+ I erni dobija.

Br.42. I. e4 e5 2. Sc3 SIG 3. Lc4 5 : e4 4. DhS Sd6 5. Lb3 Lei G. d30-0 7. Sf3 SeG 8. SgS h6. 9. M s.a 10. Sd5 Sf6 II. DgG fg 12. 5 : e7T+ i mot u sledetem potezu.

Br. 43. I. . 4 e5 2. d4 od 3. D :d4 Sc6 4. De3Sf6. S. Lc4 Se5 6. Lb3 L1>4+ 7. c3 Le5 B. Dg3 L : f2T. Beli prtd_je.

67

POLUOTVORENE IGRE

To je uobicajeni na zi v otvaranja u Kojima na patez I. e4 crni ne odgov<l ra I. . . e5 veC bila kojim drugim polezom. Da Ii to znaci da ern i u loj grupi at· varanja prepu .sla protivniku cenla T i odustaje ad borhe zs njega? Ni u kom slucajul Central na palja su i u palua l· vorenim igrama srera borbe za prevlast, sarno se la borba ovde vodi drugim me­todima. a res ia i u drugom tempu­sporije se razvija nego u olvorenim igra-rna.

U ovom poglavlju Tazmotricemo glavne varijantc jedne ad klasicnih po­luolvorenih igara.

FRANCUSKA ODBRANA

I. e4 e6 2. d4 d5

Crni !r;)jna ucvrs~lIje central no uporisle d5 i dohija CVTst u p02:iciju. Organsk i nedostatak ovog otvaranja je: s tesnjen polozaj lovea c8. Njegova aktiv-izacija - to je stalna briga crnog.

o karakteru barbe kcja se razv ija posle ovih uvodni h poteza moie se steti odredjena predstava na osnovu sle­deteg sistema razvoja:

I. 3. e5 Raspored pesaka, osobito u centru,

obicno opredcljuje karaktcr daJje igre. Beli ~e sada voditi aktivne operaeije na

58

krsljevom kril u koristetl pretbodnieu e5. dok cc erni otpoeeti protivakeiju ns daminom krilu .

3 ... c5 4. c3 Do interesa ntnih zap leta vodi

ir!va pcsaka 4. Sf3 Se6 5. Ld3 cd 6. 0-0. Beli je zs peSaka dob io razvojnu prcdnost i crni mora bit i vrlo obazriv. Maguena je 6 . .. Le5 7. Sbd2 Sge7 8. Sb3 Lb6 9. U 4 5g6.

4 ... Se6 5. Sf3 DbG U Francuskoj edbra nl cesto se

srctc ovaj ispad dame, koj im se paja­cava pritisak ns peljc d4 i ugrozava pe­sa k b2. Ovakva kankrclna svrha ap. ravdava rana uvodjenje dame u bitku.

6. Le2 Na prividna ak tivnij i patc.z G.

Ld3 erni igra G ... Ld7 (ni kaka ne 6 .. . cd 7. cd 5 : d4? 8.5 : d4 D : d49. Lb5+) i lavae mora da ide sa poljs d3.

6 ... Sge7 7. Sa3 (i pasle 7. de De7 8. Sd4 0: e5 erni ima zadovo ljava­jueu paz iciju) 7 .. . cd 8. cd Sf& 9. Se2 Le7 10. Tb l as . fzglcdi su jednaki.

I I. 3. Sc3. Ma lo obccava iz rnena na d5: 3.

ed ed 4. Ld3 Se6 5. Se2 Ld6 6. e3. Ovde je Aljehin vukao smcli ispad 6 . . . Oh4. Opct kankretna situaeija opravda­va ovaj rani .. izlszak" dame kojim , erni spreesva beJog da fokira, a posle

7. g3 Dh5 rnogu duci do izrazil sl abosti na kraljevom kfil u.

3 ... Sf6 U stara vremena ovde sc igralo 4.

e5. Na prvi pogled avaj potcz mora bit! pevoljan za be log - jer pesak potiskujuci ernag ska ka ca sa ternpom dolazi na polje e5. Ali sa h ima svoj u dlja lektiku. laka je Irenutna karis!. n za belog, ovaj patez ima i svojih mana. Sada. kada ern i krene u pralivakci ju igra juci c7-e5, maze sc pokazati da skakac na c3 nije ns pravom mestu. UostaJom, pogledajtc i IIverile se .. .

4. e5 Sfd7 5. f4 c5 6. de (vee je veorna tesko adrfati poz iciju u eentru posto bell ne mofe da igra c2-(3) 6 . .. Sc6. a zat im, zavisno od sit·uacije, erni ce uzeti peSaka c5 lovcem iI i skakacem i dobice kankretnu protivigru.

Pared 5. f4 maguena je i 5. See2 05 6. e3 Se6 7. 14 16 8. 513 Db6 i erni ne stoji slabijc.

NajceSce sc igra prirodni razvojni patez 4. Lg5 (u poz icij i na dijagramu na str. 58) , kajim se pojacava pritisak na pcsaka d5. Da lje je mogucna:

4 . .. Le7 5. e5 Sfd7 6. L:e7. Ovde jc in teresantan i lakozvani

Satarav napad - 6. h4. Opasna je prim iti sada idvu pesaka: 6 . .. L :g5 7. hg D : g5 8. Sh3 Dh6 (na 8 . .. De7 jaka je 9. 514) 9. g3 i pasle ralvaja lovca na g2 skakac sa h3 od laz i na f4 i erna dam a CC se "aci pod vatrom. Na j­bolje jc nastavit i sa 6 . .. h6, 6 . . . a6 iii 6 .. . 05 7. L : e7 K : e7 (a ne 7 .. • D : e7 8. Sb5) 8. 14 506.

6 ... D : e7 7. 14 (na 7. Sb5 erni bl adgavaria 7 .. . Sb6) 7 .. . 0-0 8. 513 c5 9. de 506 10. Ld3 15 (Neophadna opreznost. erne figure su otislc sa kra ­Ijevog kril a i na naivno IO ... S: e5 bila bi moguena ti plcna komblnaci ja

II. L: h7 + K : h7 12. 5g5+) II. .r D : f6 12. g3 5 : e5. Nasla la je aSlra pozieija sa ohost ranim sansamR.

Umesto 4 ... Le7 primenjuje se i razvoj lovea na agre.sivniji polo!aj: 4 ... Lb4 sa prolivudarom na peSaka e4.

Interesantan sistem koji jeprona!ao Amcrikanae Mek·Keen. Dalje mote slediti :

5. e5 h6 6. Ld2. Ne daje mnaga 6. ef hg 7. fg Tg88. h4

gh (mora se uzet i. inale ce beli peSak doei na h5) 9. DhS DfG 10. T : h4 D :g7. Aka bel i umesla 9. Dh5 DI6 odigra 9. Dg4. apel isla 9 . .. DI6 10. T: h4 i sada ne 10 . .. T : g7? n. Iia , Iedi I I. Th8+ U 8 12. S: d51 I beli dablja. Pravilna je 10 ... D : g7.

6 ... L : e3 7. be So<! 8. Dg4 g6 9. Ld3 5: d2 10. K: d2 05 II. h4 (ne II. L : g6? Tg8) 11. .. Sc6.

Nasta ls je krajnje "apeia situacija. Protivnici vode "apad na razlicit im krilima. Sanse su obostrane i otprilike jednake.

II I. 3 ... Lb4

59

Vezuj u ~ i skakaea c3 crni vrsi pritisa k na ccntar, taka da znacaj pol('za c5 postaje jos yeti. Ovu varijan­tu cesto sretcmo u turnirskaj praksi.

4. e5 c5 5. a3 OVde su mogu~n i razliciti aslri

nas(avci - 5. Dg4 , 5. dc. Nekada je izazivao paniku skromni patez 5. Ld2, da bi sc U slucaju 5 . .. cd odgovorilo 6. Sb5. Najbolje je 5. . . Sc6 i ako beli igra 6. Sb5. sledi 6 . .. L : d2+ 7. D : d2 S: d4 B. S: d4 (za crnog nije opasno B. Sd6+ KfB 9. 0-0-0 Sh6 10. Ld3 f5) B . .. cd 9. D : d4 Se7.

5 ... L : c3+ (slabije je 5 . .. cd 6. ab dczbog varijanle pozna log sovjetskog (eorelicara V. Rauzera 7. SI3 cb B. L : b2 Sc7 9. Ld3. Za irtvovanog pesaka beli ima snainu inicijativu) 6. be Sc7.

7. SI3 (na 7. Dg4 igra se 7 ... Dc7. na primer: B. D: g7 TgB 9. D: h7 cd 10. Kdl S bc6 II. SI3 dc 12. Sg5 TIB 13. f4 Ld7 14. Dd30-0-0. Obe slrane imaju na raspolaganju interesantne mo­gutnosli) 7 ... D.5 B. Ld2 c4 9. Le2 Sbc6 10. 0-0 0-0.

Beli mora da priprema akciju na kraljevom krilu, ali ~e proboj fronta lesko moti da ostvari. erni moie da aktivira svoje snage na daminom krilu, il i da posle razvoja lovea na d7 orga­nizuje protivudar sa f6.

IV. 3. Sd2

60

Na G.vaj n(l ein beli izbcgava veziva­nje sa 3 . .. Lb4 i sprcma se da eentra lnog pesaka d4 podrii putcm e2-c3. "\edju­tim, polaiaj skakaca na d2 je manje ak­livan !lego na c3 I emi, kori s te~i tu okolnost, postiie jednaku igru . 3 . . . . c5 (najlogicniji i najjednostavniji naslavak) 4. ed ed (ne ide 4 . .. cd? 5. Lb5+ Ld7 6. de i ako crni sad igra 6 .. . L : b5. sledi 7. cf+ K: f7 B. Dh5+ ) 5. Sgf3.

Da, ali sada crni ima izolovanog pe-saka. Zasfo se anda on u ovo upustio? 2ato slo pesak d5 ima velik uticaj nn eentralna polja. Taj uticaj utoliko vi se dolazi do ilfaza sto se beli skakac ne nalazi na polju c3 , vet! na d2.

5 .. . Sc6 6. Lb5 Ld6 7. 0-0 Sge7 B. de L : c5 9. Sb3 Ld6 10. Sbd4 0-0. Crni ima realne mogu~nos ti za prolivig­ru.

V. 3. Sc3 de 4. S : e4

Takozvana var ijanta izmene. Pre­pus t aju ~i belome pesaeku nadmo~ u centru, czrni mora .s la100 da drii pod

kontrolom centralna polja I da na njih vrsi pritisak figurama.

4 ... Sd7 5. Sf3 SgfS 6. S: 16+ S : f6 7. Ld3 Le7 B. 0-0 0- 0 9. S,5 c5 10. de Da5 I I. De2 D: c5 12. Lg5

erni ima c.vrstu, ali pasivnu pozici­ciju. Problem razvoja lovea c8 on nece moce lako da rc~ i.

VEt BE

Prokomentari sitc sledcce primere. Pronadjite greske i bolje nasta"ke na tim mestima.

Br. 44. I. e4 e6 2. d4 d5 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Le7 5. L: f6 L : f6 6. e5 Le7 7. Ld3 c5 B. de L : c5 9. Dg4 0- 0 10. Sf3 Sc6 I I . L : h7+ K : h7 12. Dh5+

KgB 13. Sg5 T,B 14. D: 17+ KhB 15. DhS+ KgB 16. Dh7+ KfB 17. Dh8+. Crill predaje.

Br. 45. I. e4 e5 2. d4 d5 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Le7 5. e5 Se4 6. L: e7 D: , 7 7. Dg4 0- 0 B. Ld3 S : c3 9. be e5. 10. SI3 e4 II. L : h7 + K : h7 12. Dh5 + KgB 13. Sg5 i bell dobija .

Br. 46. I. e4 e5 2. d4 d5 3. Sc3 de 4. S : e4 Ld7 5. SI3 Le6 6. Ld3 SI6 7. S: f6+ D : 16 B. Lg5 L : f3 9. Dd2 D : d4 10. Lb5+ . Crni predaje.

Br.47. I . e4 e5 2. d4 do 3. Sc3 Lb4. 4. e5 c5 5. a3 cd 6. D : d4 Sc6 7. Dg4 L : c3+ B. be S : e5 9. D : g7 Df6 to. Lh6. Crni predaje.

Br.48. I. e4 e6 2. d4 d5 3. Sc3 Lb4 4. e5 <5. 5. Dg4 Se7 6. D : g7 TgB 7. D : h7 cd B. a3 Da5 9. Tbl dc 10. ab Da2. Beli predaje.

GRANATA I OKLOP

Vet! je hila govora 0 klasifi kaciji otvaranja koja je u teoriji ustaijena. Napomenuli smo da je ana uslovna i da ne odraiava uvek karakter i tok dogadjaja u igri. Ponekad mi pada na urn da predloiim novu klasif ikaciju : a) staja~a otvaranja, b) hode~a olva· ranja, c) trce~a otvaranja.

Naravno, to je sala, ali moida u njoj postoj i i zrno istine.

Stvarno, ima olva ranja u kojima sheme var ijanata u nizu mnogih godilla tapkaju u mestu, ostaju gotova nepro­menjene. Uzmimo, na primer, Itali­jansku , Englesku. B,eku partiju. 19ru ceUri konja . .. Isla tako, mnoga atvara­nja kreeu se naprcd, neka sporo, druga brie; to je slucaj, recimo, sa Spanskom partijom. 19rom dva konja, Francuskom odbranom . ..

lima. najzad. dosta otvaranja cij a se tcorija razvija brzo - maltene na svakom turn iru jav ljaju se u njima nove ideje na osno"u kojih se stvaraju

problemske varijante, pronalaze nepoz­nati putevi. Desava se nesto .. Iicno poznatom takmicenju granata - oklop. U tim oi varanjima slalno se pojacava napad belog. ali i erni istrajno jaca mO<! svojih odbrambeni h uh·rdjenja.

U krug lih "trcee ih" otvaranja u prvom redu spadajll ana u kojima se kroz duele proverava jedna od najvaini. jih tema savremcne teorijc: pritisak figura na protivnicki pe.saeki centar. U ovakvim igrama jedna slrana pre­pusta protivn iku peSaCki eeniar, da hi ga zat im dria la pod jakom paJjbom svojih figura.

Medju otvaranj a koja strelovito jure nap red spada , u pr"om redu. Sicilijanska odbrana.

I. e4 c5 (Vidi dijagram na sir. 62). Ovim potezom crni otpae inje borbu

sa tacku d4 i pokazuje nameru da vodi aktivne operacije nn daminom krilu. Posta beli odigra d4, c.mi cc izvditi

61

ilmenu na d4 i otvori<!e za svoje leske figure IIC" Iiniju. Obicno, u ovom olva­ranju beli aktivno dejstvuje u centru i na kra ljevom kril u. a crni na daminom.

Iz mno~tva raznolikih ostrih i slo!enih formacija Sici li janske odbrane mi <!emo razmolrit i lakozvanu "Zmajevu varijantu" u kojoj igra na suprotnirn krilima dobija svoj blistavi izraz.

2. SI3 d6 3. d4 cd 4. S: d4 SI6 5. Sc3 g6

Fijanketiranje lovca f8 karakle­rise metod igre sa egzoticnim naz ivom Zmajeva varijanla. Lovac sa g7 podria­va agresivne akcije crnog na daminom krilu. Dalja igra belog razvija se u dva glavna pravca: a) beli rokira na kra lku stranu. a zalim nasloji da napredova­njem f2-f4 slvori prelnje na kralje­yom krilu_ Odmah <!emo ret i da mno­gobrojnl pokusa ji da se maksimalno pojacaju le pretnje nisu krunisani uspehom - jer crni post ite dobru igru; b) beli pravi vcliku rokadu kako bi. posto zgodno rasporedi svoje figure,

62

izveo peSackl juris na kraljevsku rezl .. denciju crnog. Preporucen od V. Rau­zera , ovaj plan zadaje crnom vellke brige.

Pogledajmo jednu od vari janata kao primer:

6. Lc2 Lg7 7. Lc3 Sc6 8. 0-0 0-0 9. Sb3 Le6 10. 14 Sa5 II. IS Lc4 12. S: as L : c2 13. D: c2 D: ,5 14. g4 Tac8

Vidite, kako su se relj efno odrazili planovi dveju slranal Ako beli sad igra 15. g5. sledi 15 . .. T: c31 16. gl (iii 16. be S : e4 sa odl icnim izgledima crnog) 16 ... T: e3 17. D : e3 L: IG. Crni ima sarno pesaka za kva1itet, ali njegov lovac za uzima odlican poloiaj. Mogufno je. na primer. 18. e3 TeB I erni ima zadovoljavaju<!u protivigru . Umeslo 15. g5 igra se i 15. Ld4. ali i tada se mogu~nosti uravnolefuju posle 15 . . . Db4 IG. Tadl Dc4.

9. Sb3 igra se radi spreeavanja prodora kome lei i erni : d6·d5. Ali erni ima mogu<!nosti da preslroji svoje borbene redove i onda pokuSa da isko­risti ne bas povoljan polozaj protiv­nickog skakaca .

9. Sb3 as 10. a4 (iii 10. a3 a4 II. Sd4 d5 12. cd S: d5 13. S: d5 D : d5 14. Lf3 Da5 15. S : c6 be 16. L : c6 Ta6 i crn; ima dobru poziciju. Na 15. L : c6 sledi 15 ... be 16. S: e6 De7 17. Sd4 Td8 i erni za !rtvovanog pe!aka imn lovatki

p.r i odl ilnu Igru) 10 ... LeG II. Sd4 d5 (mogutno je i 11. .. S : dot 12. L: d4 Tc8 13. f4 L(4) 12. S : e6 (be li ne postife ni sla kon kretno ni posle 12. cd L : d5 13. S: d5 S: d5 14. S: cG be 15. Ld4 e5 16. Le5 Te8. Sanse su jedna­ke). 12 ... fe 13. ed S : d51

Lovac g7 akt ivno ul az i u borbu. Na 14. Lg4 najjednostavnije je 14 . .. S : e3 15. L : 06+ Kh8 16. fe Db6.

A sada poglcdajmo kako sc odv ijaju dogadjaji kod velike rokade belog.

I. e4 c5 2. Sf3 d6 3. d4 cd 4. S :d4 SI6 5. Sc3 g6 6. Le3 Lg7 7. f3 0-0 8. Dd2 Sc6 9. Lc4 Ld7 10. Lb3 Tc8 II. 0-0- 0. .

U plan belog ulazi juriSni pokrd h2-h4-h5 sa ciljem da otvori "It" Ii­niju i organizuje napad na ernog kralja.

U ovoj varljanti dolaz l do lzuzetno ostrc pozicije jer se crni ne ogranieava sa rno na odbrambene mere v~ i sam nastoji da orga llizuje l1apad na belog kral ja.

Ko ima bolje bnse? 0 tome se i dan·danas vade neprekidne diskusii('. Teoreticari to cine u allalizama , veie. majstor i i majstori u turnirskim dvo­bojima.

Umesto II . 0-0-0 igra se i odmah II. h4. U tom slucaju mogu~no je II. . . Se5 12. h5 S : h5 13. Lh6 L: h6 14. n : h6 i sada za crnog nastaje trenuuk 2a odlucnu akciju - 14 .. . T : c3 15. bc Da5 16. 0-0-0 TeB sa oboslranim opasnim prelnjama.

I I. . . Se5 (inleresan lno je i II. .. S : d4 12. L : d4 as) 12. h4 ,5 13. h5.

Ko ~e kog. pre? U ovakv im pozici· jams okl evanje je is to sto i predaja. N. 13. g4 dobro je 13 . .. a4 14. S: . 4 Se4 15. L : e4 T : c4 16. Sc3 Da8 17. h5 Tfc8 18. Dd3 b5 i n.p.d crnoga je brli.

13 .. . ,4 14. S : a4 L : a4 15. L :.4 Sc4 16. Dd3 Da5 17. Lb3

U. ovom komplikovanom polo­zaju znatiieljni istrativac velemajstor V. Simagin ukazao je n3 ovu interesan­tnu mogu~nos t : 17 ... dS i ako 18. ed . sledi 18. .. S: d5 19. L: c4 T: c4 20. D : c4 (20. Sb3? D : .2) 20 . .. 5 : e3 21. Db3 S: dl 22. T: dl i lovac g7 pret~i je uperen na poziciju beJog kralja.

Sicilijanska odbrana obiluje ovak· vim vrtoglavim varijantama i zbog toga , prirodno, privlaci patnju svih Ijubitelja ostre iere.

6J

DR UGE POLUOTVORENE IGRE

l\ARO· l\AN ODBRA NA I. e4 e6 2. d4 d5 Kao i u Francuskoj odbrani, crn i

jaca uporisle d5 i dobija cvrs tu poz iciju. Organska mana olvaranja ogleda se u tome ; to sk.kac bB os tajc bez podesnog palja za razvaj.

I. 3. e5 U S (II Karo·Kan odbrani lo".e eB se ose~a ugodno). 4. Ld3 L :d3 5. D : d3 066. Se3 (iii 6. Se2 Db6 i zal im o6·e5) 6 .. . Db6 7. Sge2 c5. Pozieija crnag jc patpuno zadovoljava juca.

I I. 3. Se3 de Naravno. nclogicno bi bila 3 . . .

e6? jer za tvara pu t lovell c8, a na 3 . . . 5[6 jako je 4. e5 Sfd7 (4 . . . Se4 5. See2 sa prelnjom 6. f3) 5. 061 [e 6. Ld3 I beli pasti te napad.

4. 5 : e4 U S 5. Sg3 Lg6 6. Le4 Za belog jc povoljan i starinski

nasta" ak 6. 1t4 1t6 7. 513 Sd7 (beli ska· kac sc ne sme pustiti na c5. Lose je, na primer. 7 . .. 06 B. Se5 D16? 9. Lg51 i beli dobi ja) B. ItS Llt7 9. Ld3 L: d3 10. D: d3 De7 II. Ld2 06 12. De2 516 13. 0-0- 0 0-0-0 14. 505. Beli ima ak livniju poz iciju.

6 ... 06 7. SIe2 Sf6 B. 514 sa bolj im izgledima belog.

II I. 3. Se3 de 4. 5 : e4S16 5. 5 : 16+ el

Miran nastavak. Jgra SI! i 5 .. . gf . posle cega mote slediti - na primer: 6. c3 US 7. Se2 h5 B. h4 (napredovanje

cmag pcsaka mom se Z3ustaviti. U slueaju B. Sg3. slcdi B . . . Lg4 9. 13 h4) B . • . Sd7. 9. Sg3 Lg4 10. Le2 (10. 13 Dei !) 10 . . . L : e2 II. D : e2 Da5 12. 0-0 0- 0- 0 sa oboslrano oSt rom igrom.

PogJcdaj t.c pazljivo pozici ju oa dijagramu. Zamislit e da ~odje do iz. mene svih figu ra. Be li bl tada neosporno imao prednost. jer su njegovi pdaci bolje rasporedjeni. a pojavi~e sc i mo­guc: nost da s tvor i slobodnog pesaka.

Sve jc to tako. Ali, kako je govorio S. Tartakovcr, "na putu ka zavrsnic i bogovi su stvorili srcd isnjicu". Razume sc, crni nema potrcbe da ide na potpuno pojcdnostav ljenje pozic ije. Udvojene pe­sa ke na "r' I iniji on feli da iskoristi za organizovanje igre figurama i Z3

preuzima nje kontrolc nad nizom Ilajvai. niji lt polja (05. g5).

Dalje je mogu~no 6. Le4 Ld6 7. De2+ Le7 (cuvajw!i damu ad izmene, ern i ~e posle rakade opcl smcstit i 10-vea na d6 i imaee moguc: nosti za akt iv­nu igru. Siab ije je 7 .. . De7.) 8. 513 0-0 9. 0-0 TeB 10. Tel Sd7 I I. e3 SfB 12. Lf4 LeG 13. Lb3 (na 13. Ld3 ern i ~e odgovori li 13. . . Ld5) 13 . .. L : b3 14 .• b as . Sanse Sll pribli! no jednake.

Sl\A DI NAVSKA ODBRANA

I. e4 d5 2. ed Patcz t. .. d5 ima viSevckovnu

istoriju. U. njemu jc nasla svoj odraz tei.nja ernog da brzo otpoene sa aktiv­nim dejstvima. Ali za to se nisu stek li "eophodni preduslov i - niJe stvorena odgovarajuc: a poziciona baza.

6 eli posli ie odlicnu igru I posle 2 ... D : d5 3. Sc3 DoS (3 . • . DdB 4.

d4 povoljno je za belog) 4. d4 516 5. Sf3 Lg4 (iii 5 . . . LIS 6. 505 s pre lnjom Se4) 6. h3 Llt5 (beli ima odlicnu pozi· ci ju i posle 6 .. . L : 13 7. D : f3 c6 B. Ld2 Sbd7 9. 0-0-0) 7. g4 (uz obez· bedjcn ccntar operacijc na krili ma , po pravil ll, imfl ju vetu snagu) 7 . . . Lg6 8. Se5 c6 9. h4. Crnag su sna slc ozbi ljne teskoC:e.

Posle 1. c4 d5 2. cd erni moze igrati u garnbitnom stilu 2 . . . 5f6 i ako 3. e4 e6 4. de 5 : e6. imace oe itu prednost u razvoju. Medjutim, za belog je jednostavn ije i povoljnije 3. d4 S : d5 4. e4 S3 prcdnoSt:u u eentru.

ALJEH INOVA ODBR ANA

I. e4 516. Originaln3 odbrana koju je uvea u

praksu A. Aljell in. Dopustajuc:i belom da stvori pesack i centar . ern i svojim figurama vrsi pritisak l1 a centralna po­Ija.

r. 2. 05 (ako 2. Sc3. posle 2 . . . 05 prelazi se u Beeku pari iju) 2 . . . Sd5 3. e4 Sb6 4. d4 d6.

3 IV 130g

5. f4 (ostra varijanbt cetirl pe. saka. Na 5. Sf3 crni mole igrali 5 .. . Lg4) 5 .. . de 6. fe Sc6 7. Le3 U5 B. Se3 06 9. Sf3 Le7 10. Le2 0- 0 II. 0-0 16 12. el L : 16 13. Dd2.

Pozicija je puna fivota, al i beli ipak ima bolje izg lede, na primer: 13 ... De7 14. T. dl TadB 15. Del i crne figure ncmaju slobodu mancvrisa­nja.

I I. 5. ed ed G. Lc3 Le7 7. Ld3 Sc6 8. ScJ i CTni ima cvrstu , ali std. njenu poziciju .

III. I. e4 516 2.05 Sd5 3. d4 d6 4. 513 Lg4 5. Le2 Sc6 6. 0-0 06 7. e4 Sb6 B. cd cd 9. ScJ Le7 (n ik.ko ne 9 .. . L : 13 10. L : 13 5 : e4 II . d5 i beli ima napad) 10. b3 UG I I. Lc3 0-0 12 . • 3.

Poloiaj crnih skakaca na daminom krilu daje be lome povoda za poeetak peSnCke ofanzivc. Na 12 .. . d5 sledi 13. c5 Sd7 14. b4.

NIMCOVIC EVO OTVARAr-;J E

I. e4 Se6. U principll ista ideja kao i u Alje­

hinovoj odbrani , ::IIi potez skakacem na c6 je manje aktivan - jer nije na­padnu! peSak e4. Posle 2. d4 d5 3. Sc3 de 4. d5 SbB (ii i 4 ... Se5 5. U4 Sg6 6. Lg3 a6 7. Le4). 5. Le4 SI6 6. Lf4 06 7. Sge2 cd B. 5 : d5 S : d5 9. L : d5 eG 10. Le4 D: dl + II. T : dl beli im. poz icionu prednost.

ODBRANA PI RCA - UFIMCEVA I. e4 d6 2. d4 Sf6 3. Se3 g6. Izuze tno kompllkovan siste.m ot-

varanja, tija sc teorija sta lno menja i usavr!ava . U oJiroj borbi emi, po pravilu , postife nktivnu protiv igru.

Evo jednc ad mogu~nih varijanata: 4. 513 Lg7 5. Le2 0-0 6. 0-0 c6'

Siabije je 6 . . . Sbd7 7. e5 SeB S. U4 Sb6 9. h3 e6 10. De l. I posle 6 ... Lg4 7. le3 Se6 B. Dd2 e5 9. d5 pozieija hclog je aktivnija.

7. h3 Sbd7 B. 05 de 9. de Sd5 10. S : d5 cd I I. D : d5 S : e5 ,a jednakom igrom.

VEtBE

Pr?~omentar i s itc sledecc primere PronadJlte greske i najbolje nastavke.

Br. 49. I. e4 e5 2. SI3 e6 3 d4 cd 4 S : d4 SI6 5. Se3 l b4 6. 05 Da5 7. ei

l : e3+8. be D : c3+9 Dd2 D . ·,1 10 fg Tg8 II. eJ Dbl 12. Ld3 Db6 i3' DhG IS. I~ . D: h7 Kf7 15. S : f5 i bel' · d blJa. [ 0 -

Br. 50. I. e4 e6 2. d4 d5 3. Se3 de 4. S : e4 Sf6 5. Sg3 h5 6. 195 14 7 L : f6 hg S. Lo5 T:h29. T:h2 Da5+ 10: c3 D.c5+ I I . de gh I crni dObija.

Br. 5 1. I. e4 Sf6 2. 05 Sd5 3 e4 Sb6 4. d4 d6 5. f4 LI5 6. ld3 l ·· d3 7. D : d3 de 8. fe e5 9. d5 e6 10. 'Se3 Dh4+ II. g3 D:c4 i crni ima matcrija. Inu prednost.

Br. 52. I. e4 d5 2. ed D ' d5 3 Sc3 Da5 4. d4 SI6 S. le4 US 6. 'ld2 eG 7. Sd5 Da4 8. l bS+ D : b5 9. S : e7+ . ern I predajc.

Br. 53. I. c4 d5 2. ed D : d5 3 Se3 DdS 4. d4 Se6 5. SI3 194 6. dS S~S 7. S : e5 l: dl S. l b5+e6 9. de a6 10. e7+: ab II. ed D+ T:dS 12. S : dl i beli doblja.

Br. 54. I. e4 d6 2 d4 g6 3. SI3 197 4. Se3 Sd7 S. le4 SI6 G. eS de 7. de SgS S. l : 17+: K : 17 9. Sg5+ KeS 10. SeG. Crni predaje.

ZATVORENE l ORE

U ovom poglavl ju razmotri~emo

neke klasicne var ij ante daminog gambi­la.

I. d4 dS 2. e4.

Ovo popnl arno olvaranjc odsecno zahtcva ad parlncra da resavaju pitanja koja su povezan3 sa prob leman cen tra. e ni treba da prebrodi jzvesne t es k~e i za ta Iljegova odbrana mora hi li promi s­ljena i tacna.

66

PR IMLJ ENI DAMIN GAMBIT

2 ... de 3. Sf3 (na 3. e3 crni nc odgo-varn 3 ... u51 4. a4 e6 5. au eb 6. D13. vec 3 ... c5 i u slucaju 4. de sled i 4 . . . D : dl+ 5. K: dl l eG sa dourom igrom) 3 ... S16 (i ovde nije douro 3 ... bS 4 .• 4 e6 S. e3 Db6 6. ab eb 7. Se5! lb7 S. b3) 4. e3 eG 5. L : e'l eS G. 0-0 a6 7. De2 (7. a4 daje crnom mogu~nos t

za mallcvar Se6-h4) 7 . . . Se6 8. Sc3 b5 9. lb3 Lb7 10. Td I.

Beli ima inicijalivu, ali i odbram­benc mogucilosti crnog nisu s.labe. Mogu­cno jc, na primer, 10 .. . l. e7 II. de De7 12. e4 L: e5.

ORTODOKSNA ODBRANA 2 .. . eG. Sada pesak d5 dobija pOllzdanu za~­

titu i pozicija ernog u centru postaje

veoma stabilna. Siaba je straml potcza 2 . . . 00 ~ t o se zatvara lovae e8. Osnovna ideja ove odbra ne je da se odrzc uporista u eent ru i da se pripremi razvoj lovea eS.

3. Se3 SI6 4. 195 Le7 5. e3 0-0 6. SI3 Sbd7 7. Tel.

Snaian i aktivan potcz. Ako sa da erni igra 7 . .. e5, onda posle 8. de de (na S ... Da5 sledilo bi 9 .• 3 D : e5 10. Sb5 Db6 II. Lf4 i beti jP. 11 p r~dnos ti)

sledi 9. e6! i erni dospeva u ncugodan poloiaj.

U slucaju 7. De2 (umesto 7. Tel). erni s puno razloga moze igrati 7 ... cS, da bi na 8. 0-0-0 odgovorio 8 .. . Da5 i stekao opasan protivnapad. Pri otvaranju "e" linije poJozaj dame n::l c2 jc ncsiguran. IgrajuCi 8. ed 5: d5 9. L : e7 D : e7 10. S: d5 ed II . de S : 05 beli moze izo loval i peSaka dS. Medjulim , ovaj pesak se telko moie napadati . a erni konlroli~e een lralna polja.

7 ... e6 (Posle 7 . . . u6 8. ed cd 9. Ld3 lb7 10. 0-0 05 I J. De2 beli ima aktivan poloiaj i mogu~nos t za stva· ranjc pretnji na kraljevom krilu. Sem 9. Ld3 dobro je i 9. l b5) S. l d3 .

Na jprirodniji polez, mada erni do­hija tempo uzimaju~i na e4. Kod po· ku~a ja bclog da odlofi razvo; lovea fl. erni Is lo ne fu ri sa uzimanjem na ("4. Na primer: S. De2 h6 9. Lh4 36 (erni

3'

predvldja ovakav plan akeije: de. b7-b5 i Lb7; bel i, kao i u vetini drugih varijanata dami nog gambita. ne igra e4-e5 jcr bi lime ojacao pdaka d5 i ujcdno omogucio crnome da pripre· mi kretanje pesaka e6-e5) 10. a3 TeS I I. Ld3 (vise nema korisnih iscckujUl!ih poteza) II. . . de 12. L: e4 b5 13. l a2 e5 i posta ce razvi ti lovea na b7, ern i ce postic. i izjednaccn jc.

S ... de 9. L : e4 Sd5 (Kapablankin sislem) 10. l : e7.

Ostah Ilastavci z.a beJog su neuver· Ijiv i:

a) 10. Lf4 S : 14 II. et e5. na pri · mer: 12. d5 Sb6 ii i: 12. de S : e5, iii, na jz.d : 12. 0- 0 Sb6 13. Ld3 cd 14 . 5 : d4 U6 sa povoljnom igrom l.a ('rnag.

b) 10. h4 S : e3 II. be (II. T : e3 gubi kvalilel: 11. . .16 12. l : 06+ Kh8 - napadnut je be li lovae na g5 i preU 1:1 . .. Lb4) II. . . b6 i crni nasla­vlja ra1.voj potcz ima c5 i Lb7, dok je beli oslabio svoju p01. ieiju : kralj mu je O5tao u ccntru. a mala rokada sad je rizicna.

e) 10. Se4 D.5+ II. Kfl (II. Sed2 L : g5 12. S: g5 S : e3)

II. . .16 12. lh4 S7b6 i erni ima inicijativu.

10 . .. D: e7. Nije dobro 10 . . . S: c31 zbog II.

L: d8 S: dl 12. l e7 i na 12 . . . TeB dolazi 13. LaJ.

I I. 0-0 S: e3. Crni dosledno sprovodi svoj plan .

Siabi je je II. SSb6 12. l b3 05 13. SH ed 14. 0: d4 i be li ima Vt'Onl3 aktivnu poz iciju . LoSe j€', na primer , 14 . . . Tb8 15. Tfdl i erni jc potpuno VC1.a Il .

Nciogicilo bi bilo II. . . 57b6 iii 11. .• 57f6. jcr \I tom sl ucaju vaino pomeranj~ peSa ka e6-e5 hilo bi veoma olelano.

12. T: c3 05.

67

Tr ijumr planske slrategije. Razvoj lovea eB je obezbedjen i erna pozic ija nije slabija . Mogu~no je 13. de S : 05 14. S : e5 D : 05 15. f4 Df6 16. e4 LeG 17. e5 De7 lB. Lb3 f5, kao s lo je igrano u "artiji Kapablanka - Lasker (Moskva, 1936). Ako se umeslo 16. e4 igra 16. f5 , onda je dobro 16 . .. b5 17. Ld3 TdB.

KEMBR IDZ - SPR II GS VARIJANTA

NajbolJe je ,a belog mirno 7. Sd2. Igra se moie odviji1ti ovako: 7 . .. Lb4 B. De2 (nikako ne B. Db3? , bog 8 ... de) 8 . .. 0- 0 (cvrs lu ali !leak l ivnu poz ieiju ima erni posle 8 ... de 9. L: f6 S : fG 10. S: e4 De7 II . g3 0-0 12. Lg2) 9. Lh4 (ii i 9. Le205 10. de Se4 i ,apleli koji nastaju su sasvim povol;ni za emog) 9 ... 05 10. Sb3 Da4 II. L: fG S: f6 12. de L : e3+ 13. D : c3 Se·1 14. Da5 D : as 15. 5: as 5: c5 16. cd cd.

Na ovu varlja nt u skrenuo je pnznju Aljehin. Beli ima minimalnu prcd nost.

SLOVENSI(A ODBRANA

I. d4 d5 2. c4 e6 (Ovim pol e,om ucvrs~ ujc se taHa d5, a nc zatva ra lovac ca. Siaba je strana ove odbranc sto sc skakacu bB oduzima pogodno polje za

I. d4 d5 2. e4 eG 3. Se3 Sf6 4. Lg5 ra,voj. Sbd7 5. c3 (pogresno je 5. cd. cd 6. S : d5? , bog 6 ... S : d5 7. L : d8 Lb4+ 8. Dd2 L : d2+ 9. 1(: d2 I( : d8 i erni os laje sa figurom viSe) 5 ... e6 6. Sf3 Da5.

Jdeja ove odbrane je u tome da se iskoristi vezivanje skakaca e3 i da se sprovedu protivudari na daminom kri· lu. Beli mora igral i pafljivo. Slabo je, na primer, 7. Ld3 Se4 i na 8. L: e4 dolaz i 8 . .. de i lovae g5 ostaje n('bra· njen.

68

I. 3. Sf3 Sf6 4. Se3 de (Na 4 .. , US dola, i 5. cd cd 6. Db3 sa pril iskom na pesaka b7. Ako ern! igra 3 ... b6, onda cc bili oslabljcna bela polja b5, a6, e6) 5. a4 (Na 5. c3 sledi 5 ... b5 6. a4 b4 7. Sa2 eG 8. L : e4 Le7 9. 0-0 0-0 10. De2 Lb7 II . Tbl a5 12. Ld2 Sbd7 13. Sc i Db6 14. Sb3 05. Crni ima odlicnu igru - partija. Rdevsk i ­Smislov, 1945. ) 5 ... U 5 6. e3 (iii 6. Sc5 Sbd7 7. S : e4 De7 8. g3 05 9. de S : 05 10. Lf4 Sfd7 , ,atim f7-£6, Lb4 ill

Le7 I LeG sa Jednakom Igrom) 6. , , eG 7. L : e4 Lb4 8. 0- 0 0-0 9. De2 Sbd7 (preporll / uje V. Smislov) 10. e4 Lg6 II. Ld3 Lh5 5.:' jednakim sansa ma.

II . 3. Sf3 Sf6 4. c3 eG 5. Se3 Sbd7 6. Ld3 de (Posle 6 . . . Le7 7. 0-0 0-0 8. e4 de 9. S : 04 b6 10. De2 Lb7 II. Td I De7 erni ima stesnjenu poziciju .) 7. L : e4 b5 8. Ld3 (na 8. Lb3 sledi S . .. b4 9. Sa4 La6) S . .. a6 9. e4 05 (takozvana meranska varijanta, koju je ra zradio A. Rubinstajn) 10. e5 cd (lose je 10 ... Sd5 II. S: d5 ed 12.0- 0 i pesak e5 snai no pritiska ernu pozi· ei ju) II . 5: b5 (slabije je II . ef de 12. fg L : g7 IIi I I. Se4 Sd5 12. 0-0 Le7) II. . . ab 12. ef Db6 13. fg L : g7 14.0-0 0-0 15. De2 Lb7.

Pozicija jc veoma komp likovana . Siabosti crnih pesaka nadoknadjuje dobra igra figura.

TARAS EVA ODBRANA

t. d4 d5 2. e4 eG 3. Sc3 05

M"na ove odbrane Je u tome sto beli odmah uzima na nBan crneg izolo· vanog pe!a ka dS.

4. cd cd 5. Sf3 SeG 6. g3 (najlogiC. ni ji nastavak - beli vrs i pritisak na pesaka d5) 6 .. . Sf6 (na 6 . . . e4 sledi 7. Lg2 Lb4 8. 0-0 Sg07 9. So5 0-0 10. S : c6 be II . e4 i erni pclaci u eentru su nestabit ni) 7. Lg2 Le7 8. 0-0 0-0 9. Lg5 LeG 10. de L : 05 I I. Te l Le7 (II. . . Lb6 12. b3 i, mada je pozicija dvose.kla , slabost pCSaka d5 se konkrelno oset.a) 12. Sd4 S : dol 13. D : d4 . Pazie ij . be· log jc poyoljnijn.

ALBI NOV PROTI VGAMB IT

t. d4 d5 2. e4 e5

3. de (Primanje gambita je gotovo uvek najcfikasnije njegovo obaranje.) 3 . . . d4 (posle 3 ... de 4. D: dB+ I( : d8 5. col bell je u prodnosli) 4. SI3 (Pogrdno Je 4. e3 Lb4+ 5. Ld2 de 6. L: b4 ef+ 7. Ke2 fgS+ I 8. Kel Dh4+ sa ncodbranjivim napadom. Ne spasava bclog ni mcdju!ah 6. 0 84+ ,bog 6 . .. Sc6 I na 7. L : b4 sled l 7. , . ef+ 8. K: f2 Dh4+ 9. g3 Dd4+ i po­lotaj belog je kriliCan) 4. , .Sc6 5. g3 (varijanta M. Gigorin. ) 5 .. . Lg4 6. Lg2 Dd7 7. 0-0 0-0-0 8. Da4 Kb8 9. Sbd2 Sge7 10. Sb3 SeS II. 05 sa pred· no~u belog.

89

Tema rlaminog gambit a je preop· sirna i. naravno. nije ni izda leka iser· pl jena na5im izlaganjem. Ona se u sirem

opsegu mole upoznaU proucavanjem pa rtija maj stora i specija lnih prirucni­ka.

DR UGEZATVORENE IGRE

I rna ih mnogo i go tovo sve su veoma komplikovane i teske. To kao da je drugi s tupanj u teori ji otvara nja. U veti"i ovih otvaranja igra sc razvija u manevarskom stilu. a citav kompleks indi jskih odbrana. koje danas u turn irs­koj praksi velemajs tora i majstora zau· zimaju vodee.e mesto. zasniva se na ideji da se jedna strana pri ti skom fi gura suprotstavi pesaekom ecntru protivni ­ka. Ovakva slra tegija zahteva ozbil jne pripreme i dobro razumevanje pozici­onih finesa. Evo kratk ih podataka 0 tim sistem ima.

STAROINDIJS KA ODBR ANA

I. d4 S[6 2. e4 g6 Stara. ali veeilo mlada tema: pesacki

eenlar pod J)aljbom figura. 3. Sc3 Lg7 4. e4 d6 Nastoj e~ i da razbije pesacki een lar

belog. erni priprema potez e5 iii c5.

GR[ NFELDOVA ODBR ANA

I. d4 S[6 2. e4 g6 3. Sc3 dS U ovom sistemu otvaranj a snafno

je izraien motiv borbe sa pesackim centrom. Karakteristicna je glavna va­rijanta: 4. ed S : dS S. e4 S : c3 6. be eS

DAM[ NA INDIJSKA ODBR AN A

I. d4 5f6 2. e4 e6 3. 5[3 b6 Razvijaju~i lovca na b7. erni zeli

da drfi pod kontrolom polje e4 i time

70

ometa opcraeije beJog u eentr ll, Obicno igra tece ovako: 4. g3 Lb7 S. Lg2 Le7 6. 0-0 0- 0 7. Se3 Se4 i erni ima solid· nu pozici ju,

NIMCOV ICEVA OD BRANA

I. d4 Sf6 2. e4 e6 3. Se3 Lb4 Crni vrs i pritisak figurama na polje

e4 i preduzima protivnapad u centru. Na 4. e3 mogu~no je 4 . . . e5 iii 4 . . ,d5, dok se na 4. Dc2 najcesce igra 4 ... d5.

RAGOZI NOVA ODBR ANA

I. d4 5[6 2. e4 e6 3. Se3 dS 4. 5[3 Lb4

Konstrukci ja koja po spoljnom obli ku lic i na pozic ije Nimeoviccve odbrane, a li je pl an , koji je predloi io sovje tski teoreticar, drukcij i. Crni se rukovodi idejom da II pogodnom mo­mentu izvrsi izmenu na polju e4 i za tim da os tva ri napredovanje peSu ka e6-e5. Radi os tvarivanja ovog pl ana ob icno sc lovae sa b4 vra~a na d6.

HOLAN DSKA ODBRANA

I. d4 [S 2. c4 e6 Sisiem otvaranj a u kome se, po

prav ilu, vodi komplikovana borba. Beli aktivno dcluje u eenlru, dok ern! teii da organizuje protivnapad na kra­Ijevom krilu.

STAU NTONOV GAM B IT

t. d4 [S 2. e4 Ie 3. Sc3 Smeli pokllsaj da sc irtvom peSaka

preuzme inicijativa. Posle 3 ... 5fG 4. Lg5 erni ne moie da igra 4 .. ,d5 zbog S. L : 16 ef G. Dh5+ g6 7. D: dS i beli je u prcdnos ti. Umesto 4. ' .d5? obicno se igra 4 . . . Se6.

RET IJ EVO OTVARANJ E

I. 5[3 dS 2. e4 Be.!i clalje igra g3 i razvija loven nn

g2, pojacava j u~ i lime prit isak na tacku d5. U ovom otvaranju beli dopusta emorne da stvor i pesacki ecntar. koji zaUm postaje meia njegovog lIap:Jda.

BERDOVO OTVAR ANJ E

I. 14 Bcli uz ima pod konl rolu poljc e5. a

za tim ob icno igra 5f3. b3 i Lb2. Mcdju· tim, potel f4 sivara u njcgovom polozaju izvesne slabost i.

FROMOV GAMBIT

I. 14 e5 2. Ie d6 Zr tvll juCi pesakB, ern i feli da posle

3. ed L : d6 zaprc t i napadom nn belog kratja. Obicno se igr. 4. SI3 gS 5. d4 sa veli kim zap lclima.

BUDIMPESTANSKI GAMB[T

t. d4 Si6 2. c4 eS Mada jc frtva pdaka povezana sa

duhovit im iaktickim ispad ima. ipak ona nije dovoljino uverl ji va. Beli dolazi u pred nos t. Evo mogul!ne var ijante: 3. de Sg4 4. e4 5 : e5 5. f4 See6 6. Le3.

OTVARANJE SOKOLSKOG

I. b4 e rni moie postic i zadovoljavajllcu

igru na viSe nacina, Mogucno je: I. .. eS 2. Lb2 [6 3. bS dS 4. e3 Le6. Crni ima dobru pozieiju. sio je logicna posle' dica nac ina igre be!og koji je utrosio dva tempa za pomeranje peSaka b2.

STARO[ 'DIJSKO OTVARA JE

Za savremenu stralegiju otvaranja sve je vi se karakteri sti ~an takav metod igre pri kojemu be li bi ra sisteme koje prete!no primenjuje erni. ali. reklo bi se. sa tempom vi Se. Upravo taj se me­tod primenjuje i u staroindijskom otva­ranju: I. 5[3 dS 2. g3 5[6 3. Lg2 US 4. 0-0 e6 S. d3 Sd7 6. Sd2 e6 7. Del Le7 8. e4 de 9. de Lg6. To je jedna od tipicnih varijana ta. Nas t:tje pozidja sa obostrnnirn mogu~ l1os tim n .

ENGLESKO OTVARANJ E

I. e4 Elastican sistem otvaranja . koj i

pruia mogu~nost prelazka i na koloseke drugih formncijn. No primer. I. .. Sf6 mote dn odvcdc 1I indijske sheme. Posle J. . ,cl) kao da dolazi do Sicil ijanske odbrane sa promenom boja.

Engl ko otvaranje jc danas veoma popularno. Evo nekol iko varijanata koje rnogu poslufiti kao pr imer:

I. . . e5 2. Se3 516 3. 513 Se6 4. d4 ed S. 5: d4 Lb4 (tnteresantno je I S .. . LeS 6. S: e6 be 7. g3. Ovde je Aljehi n skrenuo pafnju na oAtar nasla· yak 7 ... h5 i ako beli igra 8. M. dollzi 8 .. . Sg4 .) 6. LgS (,Iabije Je 6. 5 : e6 be 7. g3? De7 8. Lg2 la6 9. Dd3 dS) 6 . . • h6 7. Lh4 L : 03+ 8. be d6 9. e4 Se5 10. Le2 SgG. Predstoji oJtr. borb •.

71

I. .. 05 2. sea Sc6 3. g3 g64. Lg2 Lg7 S. e3 Sgc7 6. Sgc2 d6 7. d4. S.li ima aktivniji paloiaj .

I. .. 05 2. sea 516 3. SI3 dS 4. cd 5 : d5 S .• 4 Sb4 (na S . .. 5 : ea slcdi 6. be e6 7. d4 s ma lam p redna~u bclag) 6. Lc4 e6 7. 0-0 a6 B. a3 S4e6 9. d3 Le7 10. Le3 Sd4. ern i ima zadovolj avaju~ u

. .. . POZICIJ U.

Uz ovaj deo na seg izlaganja dato je vise vefb i za samosta lni fad. Smatramo da stc postcpeno v~ slckli solidno iskust­va u komentarisanju i ana liticnoj pro­veri. Za to ce vas ladatak ovoga puta biti slozeniji. Ne sa rno sto lreba da Dlkri­jete greske U olvaranju i prav il ne nastav­ke, vet i da pokusate da date opstu karakleristiku za odredjeni sistem otva­ranja, prosi rujuci kratkc podatke navedcne u nascm izlaganju.

VEtBE

Prokomentarisi te sledetc primere: Br. 55. I. dol d5 2. e4 dc. 3. 513

516 4. e3 bS S. a4 c66. SeS La6 7. ab eb B. b3 eb 9. T: a6 5 : a6 10. L : bS+. e rni predaje.

Br. S6. I. d4 dS 2. e4 e6 3. sea 516 4. LgS Sbd7 S. e3 Lc7 6. 5130-0 7. Tel e6 B. Dc2 a6 9. cd ed 10. Ld3 TeB II. 0-0 h6 12. Lf4 ShS 13. 5 : dS cd 14 . Le7 i beli je 05vojio damu.

Br. 57. I. d4 dS 2. e4 e6 3. Sc3 SfG 4. LgS Sbd7 S. Sf3 Lb4 6. c3 eS 7. Lb3 Da5 B. Db3 Se4 9. L:e4 de 10. Se5 f6 II. 5: d7 L : d7 12. Lh4 La4 i beli gubi damu.

72

Br. 58. I. dol d5 2. c4 e6 3. sea Sf6 4. Lg5 Sbd7 5. c3 Le7 6. Sf3 b6 7. cd cd B. LbS Lb7 9. SeS 0-0 10 Lc6 L : c6 II. 5 : c6 DeB 12. S : e7+ D : e7 13. 5 : dS Dc4 14. 5: 16+ gf IS. Lh6 D :g2 16. Df3. (Vldi dijagram pas le vclbe br. S7).

16 . .. D : f3 17. Tgl+ Kh8 lB. Lg7+KgB 19. L : 16 #.

Br. 59. I. dol dS 2. col e6 3. Se3 Sf6 4. 513 cS S. LgS cd 6. 5 : dol e5 7. SdbS a6 B. 5 : dS ab 9. S : 16+ D : f6 10 L: 16 Lb4+ II. Dd2 L : d2+ 12. K : d2 gf. Seli predajc .

Br. 60. I. d4 dS 2. col c6 3. Sf3 US 4. Db3 Db5 S. cd D : b35. ab L : bl 7. de Le4 8. T : a7 T : a7 9. e7 i bc li dab ija.

Br. 6 1. I. dol dS 2. c4 c6 3. Sf3 516 4. Sc3 de S. a4 U 5 5. 505 c5 7. e4 5 : c4 B. 013 cd 9. D : fS Sd5

10. L : c4 e6 II . LbS+ Ke7 12. Sg6+ hg 13. SdS+ ed 14. DeS '"

Br. 62. I. dol Sf6 2. col e6 3. Sfa b6 4. g3 Lb7 S. Lg2 Lc7 6. 0-00- 0 7. Se3 Se4 B. Dc2S:c3 9. SgS S:e2+. Scli predaje.

Br. 63. I. dol Sf6 2. col e6 3. Sf3 b6 4. g3 Lb7 S. Lg2 Le7 6. sea 0- 0 7. 0-0 dS B. 505 Sbd7 9. cd 5:05 10. d6 L : g2 II. de D : e7 12. de L: II 13. ef i beli ima oeitu prednost.

Br. 64. I. d4 Sf6 2. c4 g6 3. sea dS 4. Sf3 Lg7 5. LgS Se4 5. 5 : dS 5 : gS 7. S : g5 e6 i beli gubi figuru.

Br. 65. I. dol 516 2. e4 gS 3. Se3 dS 4. cd 5 : dS 5. e4 5 : e3 6. be e5 7. Le4 Lg7 B. Se2 Se6 9. Le3 cd 10. cd DaS+ II . Ld2 Da3 12. Tbl 0-0 13. dS Se5 14. Lb4 Dfa IS. gf 5 : f3+ 16. KII Lh3 # .

KAKO UCITI OTVARANJA

. Kako lreba radl li os proucavanju otvaranJ a? Da Ii treba mali i pamUti mnogobrojne varijante koje su navedene u dchelim prirucnicima za olvara"ja? Pa lih varijanata Ima na desetinc hi­IJada ...

J a! Jedndm Ireba naglas itl da su varijante otva ranja sarno mogutni nasla­vci koj! su ispitani u turnirskoj praksl. Oni nipoSto ne iscrpJ juju svu ralnoli­kost baThe nit i kalUju da u pozitij i nema i drugih potpuno prihvatiJivih nastavaka. M. Cigorin jc prav ilno isti­cao da se u svakom olva ranju moie ilbe~i igranje sablonskih vari ja"a la iz knj iga , ada 5e pri tom ne postignu nisla slab iji, "ego mofda cak i bolji rezultali.

Jos odlucnije se 0 tom pitanju izrazlo Reti , On je pisao da je "znanje izgradjeno sarno na varijantama - fa· tamorganaU

,

Stvarno, varijante otvaranja ne smeju se predstavJj ati kao nesto okame· njeno, vee ito. U sustini, one su sarno ogJedaJo turnirske prakse i neprekidno se menjaju i usavrsavaju. /l1cnjaju se i occne De sarno pojedinih var ijanata vee! i celih sistema olvaranja. Veama eesta nastavci koji su vet stav lj en i u arhivu ponova postaju znaeajni zbog nekog skrivenog manevra, koj! rs nije nije bio pravilno ocenjen. I to je prirodni proces razvoja.

Eto zasto mchanicko pam~enje

varijanata nc donosi koristl- one nema niccg zajednickog sa stvarn im, korisnim i potrebnim znanjem tearijc olvaranja,

Svesno usvaj:1njc, razumev:1l1je opstih principa strategije otvaranja, idejnog sadriaja sistema otvaranja ­eto sta je neophodno svakom sahisti kcr ji ieli da se usavrsava.

Pri tom treba napomcnuti da uprkos tome sto istinc 0 bnom razvoju figura , 0

znaesju cenlralnih polja i sl. ponekad izglcdaju tako nolorne, ipak cesto se dogodl, eak i Iskusnim Sahistima. da ve~ posle prvih poteza U olvaranju po­einju da kombinuju , da tete osvajanju mater ijala. jednom feeju dopustaju "ne· zakonito naru savanje ravnoteic", Uko­liko ani pri tom imaju posla sa jakirn protivnicima, ovakvo "naru~vanje"

obicno vodi pOfazu.

U nasem prirucn iku najvise je paznje posv~eno idejama u sis lemima otvaranja , U Yezi a tim imali sma na urnu da izucavanje opstih principa i konkretnih var ijanata mora da bude u medjusobnoj neraskidivoj veti i da se zasniya na prakti c.noj igrl. A ve2.be slu!e za razvijanje navika za samoslalan rad i za proverayanje kako su shvaf!!eoi prinelp i otvaranja i kako sc steeena teoretska znanja primenjuju za SahoV5-­korn tablom.

Pri prollcavanju materija la koji sadrii ova knjiga ne smeju ostati nejasna mesta. Ukoliko yam nije jasan ellj neo kog poteza u otvaranju koje prollcavate, potrudite se da bolje shvalite to 0 cemu se govori u knjizi , pogledajte partije majslora sa tom tcmom.

Uzgrcd blldi reCeno. upravo partije jakih s.a hista mogu vam prufiti, lIZ

pailjiyu analizu. \'aian i koristan rna . terija l za uS3vrSavanje.

Ipak , znanjn koja steknete astaf!!.e mrt vi bpita l ako varijante koje vas interesuju ne budele primenjivali u prakticnoj igr i. Korisno je da se odigra­ne pa rtije zapisuju i zaUrn anaHziraju. kako bisle uslanovi li gde je ucinjena

73

grcska i gde se moze odig ra ti bo lji potez.

S to Sf tii!e rcpertoar.1 o tva rnnja, najbol je je, kako pokazujc iskus lvo , poecti sa lzuCava njem o tvorenih iga ra. U ovom del u toorije na roeito dolaze do izraza taka vazni pojmov i kao slo su: razvoj figura, centa r uzaja mnog delova· nja snaga. vreme, pros lor.

M. Cigor in je srna trao da igranje gambi ta pomaie s ti ca nju vcs tinc za komb inatornu ig ru. R. Ret i je is t kao da izucavanje o tva ranja obavezno treba paCe li sa klas icn im o tvorcni m ig rama. H. R. KapabJankn naz ivao jc Spa nsku partiju probnim kamenom zn razume· vanje pozicione igrc i manevri sa nja .

Na kra ju, va lja upozoriti citaoce da ne t reba gaji ti st rahopostova nj e n i u od nosu na op ste principe, ni prema velikom mnostvu teoretskih va rijana ta.

Op sti pr incipi imaju znacaj kao zak lj ucci izvedeni iz velikog broja c lllJ enica. Po pra v ilu, a ni su tac ni. Ali , nema prav ila bez izuzet ka , a u nekim posebnim slucajevima ti opsti principi rn ogu se pokaza ti kao nepr ihva · Ujiv i.

Ve~ sma vi se puta ll kaziva li na ve­Iiku vai nost brzog razvoja fi gura i ii stvaranja pesa ~kog centra. Ali . pret­postavirno, prakticna partija dovela vas je u ovakvu s ituaciju: figure se mogu brzo razviti - a li sa rno ta ka sio ~e se pos tavili l1a dosta nepovoljna m es ta,

udaljena ad centra . Oa Ii je takav brz l razvoj ka r is tan?

IIi mole iskrsnuti ovakvo pi tanje: odlJrana centra bi~e skopcana sa ve li ­kim teskocama; lreba Ii onda stva ra ti takav centar?

U tome i jes te nep rolaz na drai saha : s io iraii stva ralacki prilaz. pro­ni cl j iv sud. sposobnos t da sc saglcda una pred.

Uvek treba ima ti na UniU da je otvara nje usko povezano sa drugi m fazama Sahovske pa rl ije. Cesto var ijan te olvara nja davode do l ip icnih pOlicija u sred isnjici: s tav ise, t ime s to na odre· dj eni naci n kOlls lru isu pesacke formaci jc, otvaranja uti cu i na sklap igrc u zavr­snici.

Ponovo naglasavamo - ova uza­jamna vcza na jboljc se maie sag ledali ana li z iraju6 pa rl ije majs tora II koji ma je sadrfa na tema koja vas intcresuje.

U jed nom ad svojih pr irucn ika za sa hi s te Em. Lasker jc na pominj ao:

uLc leo bih da vasp itam uceni ke ta ka da umeju samosta lno da mis le i da predmet prollcavanja podvrgavaju kri· t ic i. Ne !elim da il11 u sahu preporuc im apst raklne pojmovc niti opsla mesla, ve~ da im da m i iva znanj a ... Oni moraj u bi li sp remni da u sa hovskoj borbi podvr· gnu proveri svoje pojrnove. sudove i procenc - i ne jednom. nego mnogo pu ta - ma rl jivo j s rados~u ."

To su raz loine ceC il

KOMBI­NATORNA

I POZICIONA IGRA

SREDISNJICA

Sredina igrc - sred isnji ca - ne­sumnjivo je najvafnija od svc tr i faze sahovske partije; b~s U ovom s t:..dijumu bitno dolazi do od lucn ih laktickih suka­ba dejstvujllcih snaga. sp rovode se na vi se potcza un:lpred sracunute korn ­binacije, ostvaruju se kompllkovana preslrojav3nja figura. tj. stratcsk i pla­novi. Nekako se maze zamislili da majstor iii velema js tor s lab ijc odigra o tvaranje ii i da ne ispolj i potrebnu tae­nost u realizavanju nezna tne prednosti U z3vfsnici , ali nikako ne maze bit i sahista vi se kvalifikaC'ije onaj ko nc pokazuje visok s tepen majstors tva u igr:mju srcdi snj icc.

Naravno. ima Sahoyskih dvoboja ci ji Sf rezultal resava vee U otvaranj u; ima dosla pa rtij a u kojima jedlla s tra na dolazi do pobede sa rno u la\'r~nom S13-dijumu - u zavr!nic i. Ali ovakv i pri. meri su retki u porcdjc.nju s onim nebrojc-­nim rnnostvom pobeda u sredi snjici koje su ostvarene na turnirima i mete­virna tokom poslc.dnjeg st o l~a - perio­da vladavine razumnog iii, tacnije, naucnog saha.

J os sarno pre sto godina smatralo se da pobedu u sahovskoj partiji odre­djuje talenat igraca. Ali eto, pojavio se prvi svetski prva k Vi lhelm Stajnic i skrenuo je painju !ahista ns jc.d noslavnu flnjenicu - da rezultat s.hovske borbe

ne zavis i u prvom redu od talenta v~ od posebnih svojstava pozici je. Po-10i.aj figura na labli daje prednost I inicijati vu jed nom od igraca , jab! strana razvija zatim napad i dovodi protivnikovog kra lja u malnu p07.iciju iii postii.e znatnu materijalnu prednost.

Stajnic nas je naucio da od redimo svojstvo ave iii one pozicije i da u sag­lasnosli s tom dijagnozom odredjujcmo smer bitke - stva rarno plan dalje igre. U proteklim dccenijama posle Stajnica njegovo ucenje je razvij cno i upotpu­njeno i danas Sahovska teorija predstavlja dosla pozamasan zbornik zakona i pra­vila potvrdjenih praksom lurnira i meeeva i duboko razradjcnih od !ahovs­kih teoreticara celoga sve ta.

U sahovskoj teoriji najvKa pall .ja poklanja se sahovskim otvaranjima -nji ma su posvetene, u punom smislu te reC i, stotine knjiga na svim jezicima sveta. Manje je knjiga 0 zavrsnicama, a sasvim je malo ist raiivanja posv~enih sredi snjicama. Mote se r~i da se u izuc.avanju sredi ~njica jos nal31 imo negde na poeetku puta i da preds-toji ogroman rad da sc dosegnu mnoge}oS nejasne s tvar i u ovom stadijumu Sahovs-­ke igre.

Ume!nost igranja u komplikovanim pozicijama sred isnjice -zavisi ad tri osnovna kvaliteta !ahiste. Prvi je-

n

s nisao za u<X <l vanje j prcdv idjanje komb inacija. kao i Z<I njihova tacno p oracunavanje. Dil lje. vclcmajstor sc nd likuje sposobnosc li za ana liziranjc pozici ja - on ume ua uoei koj i clc­mcnti igraju odlucll jucu ulogu u od rc­djcn(lj pozici j i, zatim da naprav i s in tcl ll , to jest da donese ocel1 u 0 poz ici j i. i posle svega toga da utvrdi pl an igranja koji je zasnova n na proC'en i u dalom momentu nastalog rasporeda figura na

tabli. I naj zad. trece je - sposohnost za tacno, brzo i nepogresivo p roracuna­vanje va rijana ta.

Eto zasto ccmo u ovoj knjizi izucava­ti sred iSll j ieu 11 lri de la - komb inac i­jc; ocena poz icije i pl an; i racunanje va­r ija na ta . Kad bude pa! ljivo proll cio ovaj deo knjige i res io postavl jelle za· dalke, sahis la. pa i onaj bC'l vi se kale­gorije, osetice kako je poCco da postepcno prevazil az i svoje drugove u sahli.

KONlB! NAC!J E

U procesu komplikovane sahovske borhe u sred isnjici igrac sve vreme nasta­ji da zav iri u on~ slo ce hili, da pred­vi di kako cc se razv ijali borba. On smi-51ja svoje na redne poteze i protivnikove odgovore. Pred njegovim zarni sljenim pogledom prolaze nizovi va rijanata . Kao slo cerna v ideti 1I odgovara jucem octeljku. vdUna raclInanja varijanata nijc jednostavna stva r i ad toga urn no­gome zavis i uspeh sahiste na tllrnir ima .

Neke su varijante proizvoljne - u njima potezi jednog igraea i odgovori njegovog protivnika nisu obavezni. U takvim slucajevirna irnamo neforsirane varijanle. Ali, desava se da su potcz i obeju strana. a u svakom slucaju odgo­vori strane koja se brani, obavezni­inace ce odmah doci do katastrofe. U ovom slucaju ree je a fors iranim vadjan· tama. Najzad, ima forsiranih varijanala sa frlvama, kada napadac daje protiv­niku znatan materijal radi brzog stica­nja znacajne, forsi ranim racunanjem­ustanovljene prednosti. koja vodi do nrodbranjivog mata iii velikih materi­jalnih dobitaka. U ovom slucaju radi se o kombinacijama.

Dakle. kombinacija je fors irana

7S

varij anta sa t rtvom. J edno vreme u sovje tskoj sahovskoj stampi vodi la se s iroka diskusija 0 temi: sta treba naziva­li kombi nac ijom? Bil o je predlozeno mnogo defin ici ja. vodile su se valrene diskus ije i, na kraju, svi su se saglasili da se usvoj i gore navcdcna defi nicija kao pr ik ladna .

Mada pod nju nc rnogu da se pod­vedu nel(e vcoma lepe kombinaci je koje su izvel i klas ici sahovske igre , ova definicij a jc podesna i sa nastavno· -pedJgoskog stanovi sta i teoreticari su se zato sa nju i opredelili.

Treba da se zadri imo na osobitoj ulozi kombinaci je u proccsu borhe dveju sahovskih armija, u prvom redu na njenoj iznenadnosti. nVodeCi poz i­cionu borbu, majstor se trud i da ucvrsti i iskoristi prave vrednosti , pomocu kombinacije on "astoj i da obori lainc vrednosli. . . Kornbinacija izaziva nco­cckivano ponovno procenjivanje vred­nosli" - isticao je veliki Sahovski fil o­zof Emanuel Lasker.

Njernu povladjuje jedan drugi svet­ski prvak - Mihail Botvinik:

"Vec ad prvih koraka Sahista se navikava na uObicajena merila 0 mate-

rljalnoj vrednos ti figu ra. Pozna to je da je top jaci od skakaca, da lovae prib· li i no vreel i ko liko i tri peSaka , a lovae i dva pesaka pr ib li fno ko li ko i top. da je dama jaca od topa itd.

Medjutim , postoje pozici je 1I koji . rna ti odnosi vrednosti presta] u da vaie, u kojima, na pr imer, dama poslajc slab ija od pesaka . Do ovakvih pozic ija dolazi se pomocu i rt vC.'1

Iz kakv ih se clemena ta sastoji komhinacija ?

Pre svega , da hi se stvori la mogu­cnost za kombinadju. to jes t za i rl vu koja menj a uobicajeni odnos snaga, polrebno je da sc poeclrw poz icija iz koje nice korn binacija odlikuje nekak· vim svojstvirna. Da hi sr i rtvovalo i u za rnenu za ma tcrijal dobila vanrcdna "duhovna snaga" figura koje su oslale na tab li, ncop hodno je da POZlCIJ 3

dozvoli ovakvu mogucnost, da pos tojc, kako rni to ka!erno, naroCiti motivi kombinacije. Prema tome. motiv korn· binacije - 10 je razlog njenog nastaja­nja, spec if ie.nost pozicije koja omogutava da se izvede f rlva i postigne predv idjeni ci Ij.

" Krug uslova u kojima je mogucno naslutiti prisut nost kornbinacije \'eoma je ogranicen - piSe Lasker.- Posto­janje takvih uslova daje povodn za radjanje ideja u majs lorovoj glnvi."

Otpoeinjuci kombinaciju, proracu­navajuc!i u glavi sve nj ene ogranke , Sahlsta, naravno. mora da v~ vidi zavrsnu poziciju . Ta se pozicija naziva T c mom k 0 m b i n a c i j e. 1'-:a kraJu krajeva. zavrsna pozicija moze se dobiti iz polazne sarno ako postojc narocitl potezi koji vrse potrebnu trans­formaciju. Za takav niz forsiranih poteza upotrcblJava se naziv: s ( c d s t v a k 0 m bin a c J J e. raj naziv govori

sam za sebc: sredslva - to su pomocni potez i.

Bite najjednos tavnije da se ele· mrnti kombinaci je pokazu na najobie.­nijem pr imeru. koj i je ljubi lelj !aha upoznao vet pri prvim koracima sav­ladavanja ,. premudros tlu Sahovske leo­rije.

Vec pr i prvom poglcdu na ovu poziciju iskusni vclemajslori c!e odmah zapaziti da su moguclJosb odstupanja crnog kralja veoma ogranicene. PeSaC" i g7 i h7 ne pustaju ga napred. susedno polje g8 tuce bt"la d.1ma. Postoje ocig· ledni molivi za kombinaciju. I velema ­jstor odmah poeinje da Irail kombinaciju (p relpostavili smo fa nta~li~an sluCaj. kao da , tobofe, r.(hi lac najviSc Sahovske Wule ne zna Ilapamet ovu kombinaci ju).

I naravno. iskll sn i !ahis ta odmah ce nat i Icpu kombi nnciju: I . 5f7- KgS 2. Sh5++ KhS J. OgS+ II T : g ~ . Sf7.:j!:

Vet smo govorJli 0 motiv irna ou cfektne kombinacije. Pred narra j~

tematska - zavrSna - pozicija. Crni kral; je poginuo ugu'cn vla!l titim figu ­rama - eto za sto se to zove kombisul ­djom oa temu .. ugu~nog mala". Lako ce se prepoz lla ti i sredstva kombinad· je - sahovi skakacern i lepa ir h a dame na gS.

I Jo! Jedn. , (v",. (); im gl.vnih cinilaca koji omoguc!.avaju kombina­ciju pos toje i sporedni, ali time ne

79

manje valn!. On se, recimo, u poziciji na dijagramll crna dama ne na!azi na polju cS, onda bi crn i odmah mogaa da uzme skakaca na polju f7 i kombi­nacija nc bi uspcla. I mnogi drugi cinioci doprinosc nastajanju ove kom­binacije; najvainiji jc - poloiaj belog skakaca na gS. Ovakvc cinioce nazvacc-rna pral eti m molivima k a m bin a c i j a.

VE tB E

Br. 66. Nadjile motiv dobitnickc kombi nacije bclog.

Br. 67. Koji motiv za komb inaci ju pomde belome da postigne pobedu?

Br. 68. Koji pOlicioni cinilac daje crnarne mogutnost da dobijc partiju?

Br. 69. Pokaii tc mot iv kombina­cije. Kako bcli moic da dobije?

Br. 70. Koj i lllo1iv kori sti beli u svojoj dobitnickoj kombinaciji?

Sada temo razmotr it! tei glavna tipa sahovsk ih kombinacija :

mat ne kombinacije, pc!acke kombinaci jc, kombinacijc s molivom koei$~enja

ncpovolj nog polofa ja protivn ikovih figura .

, ,

2.

"

MAI NE KOMB INACIJE

Prak ticno, bezbrojnc su mogucnosU da sc da mal neprijalcljskom kralju. Mi ~cmo, s obzirom na z3vrsnu pOlici­ju, sve maine kombinacije razvrstati prcma s l ed~im lcmama:

J. Mat na osmoj horizon tali; 2. Mat na scdmoj horizonla1i; 3. Mat Ul koriStcnje vertika la

dijagona la; 4. Napad na slabe lackc; 5. Razaranjc pesackog zaklona; 6. lzvl a~cnje kralja.

MAT NA OSMOJ HORIZONTA LI

Tek sto je poeeo da izucav8 !ahovs­ku teorijll, amatc r tc se naei U velikoj nedoumici. l<aiu mll: ne pomeraj pcsa­kc koji st ile kralja, jcr to prolivniku dajc mogucnost da sc "zakaci" figurama za nap red porncrcnog pesaka i da olvor i Iin ije na kraljcvom kri lu. Istovrem('no, svako dobro lna: ako nc porneri! jednog od pcsaka , netc! svom kralju napraviti "olvor" i onda se pripazi da ne dobijes mal na osmoj horizontali. V~ na poectku ~ahovskog pula mora sc misliti dijalek­tick i povezujut!i krajnje sliprolnosti.

Bernstajo Kapa blanka Par tij a sa turnejc.

Moskva. 1914

Da bi sc top om iI i damom dospelo na poslcdnju - OSm u za belog iii prvu za crnog - horizon lalu i kralju objavio mat, moie se frlvovati mnogo malerija­la. i eto zaslo su kombinacije s ovom tcmom obicno vcoma efeklne.

U pOliciji na dljagramu 8ernslajn se odlucio da Ulme opasnag crnag J'lcSaka i odigrao je:

27. S: c3? Racunic3 vclemFljstora bila je jed­

noslavna: on jc sma trao da tc posle 27 . . . S : c3 28. T : c3 T : c329. T : c3 Db l+ 30. Ofl 0: .112 iz svega proil at i Irampa pcSn ka 32 za pdaka c3. U par· t iji su st\'3rno odigrnni gotovo SV'i ovi potel;. ali posle 27 .. . 5: c3 28. T : c3 T : c3 29. T: c3 uslcdio je strahovit udar - 29 . . . Db21!

Bel i Je odrnah morae do preda pttr­tiju . jer gubi nnjmanje topa. Dama se ne sme uzcti z~ mala n3 prvoj hori­'Zonta lL

Podmctuti sc: pod udar protivni· kovih figura. damn napad3ju~c: strllne mole da bude veoma akti\' na i dol zadaje udarce ne prezajuti pred vlastitOtn po­gibijom. Armija koja ostaje na labli o)vetite se za njenu pogibiju i date Ileprijateljskom kraJju mat na pasltd­nJoJ horizontali. U turnirskoj puksi bilo je mongo slUCOjCV3 vi~tnlkog

podmelanja "ciste" dame i takva ope­racija dobila je naziv "besna dama".

Adams Tore N ju Orliena, 1921

Hajdele da proanaliz, iramo ovu POZIClj U sa stanoviSl a komb inacionih mofiva. Beli je na potezu. P rvo sto pada II cei , to je da u poz icij i crnog nema "olvora" za kra lja; znac i, beli ee tcliti da topom i ii damom upadne na osmi red_

Slede~u specificnost pozicije vee je: tele uoeiti. Pailjivom analizom rnoci cerna da primetimo da je osmi red , uprkos spoljasnjem pr ividu sigurnosti, znatno oslabJjen. jer udvojeni beli topov i sp remni su da svakog momenta upadnu na polje eB. Bel i isla nema "ot­vor" za kra lja. al i tc.ske figure ernog jos n isu mob il isane za upad na prv i red i belom, mada i on t reba da igra pai­Ijivo, jos ne preti opasnost.

Razmis!ivsi nad ovom in teresant ­nom poziei jom. uoeicemo da top eB, a s njim i tacka eB nisu dovolj no branjeni. Crna dama je pri morana da ne napusfa­juci svoje mesto euva polje cB , Ma belam daje mogucnos t da mirno pod uda r da­me, upodmeee" svoje figure. Uskoro cemo pron(l~i i prv i udarae. Preporucujemo citaoeu da citav proracun varijanata izvod i u misl ima , ne pom icuci figu re. Najpre. razume se, treba pokusa ti da se samostalno pronadje naj bolj i potez, a

82

tek zatlm. ukoliko se u tom poku saju ne uspe, pag ledati kako jc igraa majstor. Ali svejedna, cak i kada proc itate kam­binaciju u knji zi, uzdrlitc sc ad pome­ranja fi gura - to ce vam da ti dobru praksu za Sahavska usavrSav<tnje . za razvoj kombinatarnog duha.

Bel i je ad igraa: I. Dg41! Prvi skak "bcsnc" dame. Crn i je

ne: sme uzeti . jer bi 1I tom slucaju dabio mat na e8. Ali beli i S;;IITI preti da uzme damu na d7, Sla da sc ra di? Nijedan top ne maze da brani damll - jer bi usle­dila izmena dama i opet bi bio mat sa polja eB. Ne pomaie ni prcthodna izmena na c2: karisl~i se time sta mu je top branjen skakaccrn, beli cc mirna uzcti ernu darnu.

Preoslaje: sa rna jed no: sk lonili damu sa polja d7. Ali gde? Sarno na jedno polje - bS. Jedino odatle erna dama brani kljucna polje e8.

I. .. Db5 Naci sledeci pa tcz bclag vee jc

laksc. Kad se zna da ern a damn ne sme da napusli dijagona lu a4-e8. lako jc shvatiti da je i top eB vczan zastilom svog "kolege" - tapa e8. Ispada da IIbesna" bela darna moie slobodna da nastavi svoje "mracno" delo.

2. Dc4!1 Krasno! Dama je panovo pod dvosl­

rukim udaram, ali je nijedna erna Figura ne moie uzeti. l apel ne ide pret­hadna uzimanjc l1a e2, jer ni sada !lema mogucnosti da se nekako bran i erna dama. Preostaje jedna - bckstva. s tim da se opet ne ispusti iz vida adbra· na polja ell.

2 .. . Dd7. Sta sma postigli? Zasada jed no:

mozerna ponovo progoniti ernu darnu. Ne plasec i se da cerna dac i pod njen udar . opet cerna pokusati da je oteramo

Sa di;agollille a4-e8. Eta zaslo se sledeci potez kombinacije na laz; bez

mnaga napora . 3. Dc7 11 Zapanjuju~a nametljivos t, zasno­

vana na potpunaj s igurnost i. Prasta analiza uveri~e nas u to da erni ima sarno jedan jedini adgovor kOjim se 2a­sad spasava - navi odskok damom na

polje b5. 3 .. . Dbli. I sta sma sad pastigli? Lepo smo

podmc.ta li damu pod udare, ali jas nemama nikakve kori sti od toga. Nc­cerna valjda ponav ljali poteze - 4. De4? A mazda ~ema jednostavno uze ti pe.saka na b7? Pat svaka kol Time odu­zimamo protivnickaj dami i poljc el7 i istovremeno je napadamo. Dakle. to igramo - uzimama peSaka b7!

:2:alosno bi se zavrsila avakva brzop­leta operacija. Sarno sto bismo uzeli pesaka b7. usledio bi st rahavit udarac -4. D : b7?? D: e2!! Ta, i nas kralj isto nema "atvor" i sada cak mat daje erni posle 5. T : e2 Te l+ 6. Se l T : el+ 7. T : el T : el#. Eta kuda vodi neop­reznost - treba dobra olva rili oc it

Racllnanje ave varijante navest!e nas na novu kombinatornll ideju. ;.\ mo­ie Ii se sa lernpom sklonili lop sa c2? U tom slucaju uzimanje damarn na b7 odmah od luC: lIje sudbinu bitke. jer vi se ne bi bilo uda ra erne dame na e2. E. najzad. pronac icema sledee i polez koji jc adigran u partiji.

4. a41 D : .4 J ednostavan raclIn dokazuje da

erni drugog odgovora ncma. 5. Te41 Preti prvo uz imanje tapa na eS.

za ti rn dame na a4. Lako se moierna uveriti da erni ima sarno jedan odgovor­pav lacenje dame na b5.

5 ... DbS A sada vee!. ide uzimanje na b7 -

6. D : b71 Crni vise ne moie izbcti mat iii si lne gubilke. I crnl predaje.

U razmat renim primerima izlaz kra lju zalvarali su sopstveni pesaei. Ima mnago l<l kvih primera da u stva· ranju matne mrefe po osrnam redu pored sopstvenih rigura "sudeluju" i proliv­nikovi pesCle i.

Beli sprovodi kambinadju sa rna· tom na oSfTIoj ha rizontali, pri cemu crnog kralja 113 poslednjem redu ne zalvaraju samo peSaci vee i njegov sopstveni

skakac. Beli je postigao pobedu na sled~i

nacin: I. D : ell! D: hS 2. 5.7+ 5: .7. Kralj SI! nije magaa povu~i na hS

jer dama uzima tapa f8 a mato,m .. Ali sada erni skakac zatvara kralJu lzlaz

no polje e7. 3. D : f8+1 K: fa 4. Td&jt.

VEtBE

A sada imate ladatak da nadje te kornbinadju u sledeeim pozicijama. Kao sto smo se dogovarali. najpre odre­dile motive kombinacije i tek posle toga potraii te sredstvB i lematsku po-

2iciju. b· .. mofe Dr. 7 1. Koju korn lI1aclJu

izvesti beli?

83

Sr. 72. Nadjite dobitniclw komb i· naeiju belog.

Sr. 73. Beli forsirano objavljuje mat. Na koj i nacin?

Sr. 74 . Nadjite kombinaeiju belog.

Sr. 75. Na koji nacin beli dobija?

Dr. 76. Kako beli forsirano posH­i.e pobedu?

MAT NA SEDMOJ HOR IZO NTA LI

Odavno je pozna to: dva tapa koja su prodrla na sedmu (ii i drugu) hori ­zonta lu mogu da naprave velik i 10m, cak i da forsirano daju mat. Ima sijaset primera kombinaeija sa korise!enjem slabosti na pretposlednjoj horizonta li. Razmotritemo sarno neke od njih.

erni je na potCZIJ. Potpuno je oeigledno da su u poloiaju belog tacke g2 i h2 slabo branjene. Neposredno pret i

kalastrora na pol ju g2 , ali ern i ne mole odmah uzeti tog pesaka zbog protiv­prctnje mata damom nJ] c8.

Masta je crnom pomogla da nadje s l ed~i , nimalo oCigledan, a vcoma d ek­tan udar.

I. . . Dgl+lI Bell je primoran da odmah preda.

U stucaju 2. T : g l, sledia bi nama vee! poznati lIuguseni" mat skakacem na f2. Uzme Ii beli darnu kraljem, erni topavi e!e s od lueujue! im efeklom pradret i na drugu horizonlalu i dae!e "slandardni" mat na poljima g2 i h2.

2. K : g l Tg : g2+ 2. Kh IT : 112+ 4. Kg l Tbg2#.

Ne tako lepa za ako, ali je islo veo­rna pouena sled~a pozitija iz partije Nimeov ie - Kapablanka. adigrane na rnedjunarodnom tu rn iru II Njujorku 1927. godine.

Svetski prvak frtvovao je pesaka da hI i drugim topom prodro na prelpasled­nju horizonlalu .

I. . . e51 2. L : e5 Tdd2 3. Db7 Tematska, nama vet poznata . mat­

na paz itija na drugaj horizonta li nastala bi posle 3. HI D : e3 4. fe Tg2+ 5. Kh 1 T: h2+ 6. KgI Tcg2 #. Medju lim. i sada raz igra ni erni topovi postaju uhitacn i. Bclaga ne bi spaslo ni 3. Of I, na sta bi erni odgovorio 3 . . . Dd5 4. Ld4 nf3 s. neizbeinom ka lasl· rofom na polju f2.

3 . . . T: f2 4. g4 D,6 5. Lg3 T: h21 Novi ncpr ij::l tan udar. U sluCaju

6. L : h2, crni nastavlja napad putem 6 . . . D : g4+ 7. Kil l Dh3 s neizbe!nim matom.

6. Df3 Tg2+ 7. 0: g2 T: g2+ B. K : g2 D : g4 i olpor belog posl,o je uzaludan.

Motiv sa koriUenjem slabosti sed­me horizontale donosi uspeh ne sarno pri napadu sa dva topa koja su prodrla na nideracki red". Ponekad ulogu pomoc.­nika odl icno izvrSa va napadacev lovac postavljen oa velikaj dijagonaJi a l-h8. Klasiean pr imer ovakve kombinacije , nazvane "mlill", ilustruje cuvena partl­ja

Tore Medjunarodni turnir

Mosk"" , 1925

Lasktr

U ovoj pOliti;i meksiCki sahista sjajna je iskori stio slabu z3stie!enost i taekc g7 i citave sedme horizontale.

1. U6!! Beli daje damu da bi stvorio origi·

nalnu bateriju koja protivniku 'Zadaje nenadoknadive gubitke.

1. . . D : h5 2. T: g7+ KhB 3. T : f7+

Napustajue!i polje g7 I periodicnu se vrae!ajw!i ponova u pocctnu poziciju, be li top e!e usput uzeti jos crnog loven h7. a zatlm ~e se pozab8viU crnom da-

85

me m. ~ahovski komponisti SlI iskorislili lemu kombin3cijc "mlina" sa jos vetom snagom - u nekim njihovim kompozi­cijama "pobesnel i" top pokupi rnaitcne citav kornplel crnih figura.

3 ... Kg8 4. Tg7+ Kh8 5. T: b7 Kg8 6. Tg7+ Kh8 7. Tg5+

Sada jc top krcnuo na drugu str;)­nu - po ernu damu. Da bcli jos uzme i pesaka 37 ne bi irnalo smisla .

7 ... Kh7 8. T: h5 Kg6 9. Th3 K: 16 10. T : h6+. Crni prcdajc.

Slitan tip "mlina" pojavio sc 1I

partiji

Antuanc Hib ner Minh en. 1969

Na prvi poglcd cini se da sc erni uspd no odbranio. Medjutim. sledcei ere­ktni udar omogu~ava belome da stekne od l ucuju~u prednost. 2rlvuju~i damu on gradi "mlinsk i 7rvanj". koji ~e zn svega nekoliko poleza defillitivno da samelje svc snage ernog.

I. Te71 D: h5 Drugog odgovora ncma. A sada

"frvanj" poeinjc da radi pricinjavaju~ i

strasna razaranja. 2. Tc7+ KI8 3. T: b7+ Ke8 4.

Tc7+ KI8 5. T: h7+ Ke8 6. T: h5. erni ima u zavrsnici dva pcsaka manje i to unaprcd odrcdjuje ishod borbe.

Sedma (drug.) horizonta la predsta­vlja pogodnu magis tralu za prodor napadajutih topova. Kada se uspesno

86

izvedc takav prodor. protivnik mora hi tno prcduleli odbram benc mere da bi na svaki naci ll za stitio slabe tacke na toj horizon tali. I tada tes to ispada pro· lJilacno da se napad prencse nn sllsednu .sestu iii osmu horizon talu. Kombinu­j u~ i napad na si rem frontu. moze se protivniku. bas na taj nac in. zadati od lucuju~i udnrae.

Larsen N. j~orl Snhovskn ollmplj.da.

Lugano . 1968

Crn i jc 11<1 potezu. Inici jat iva je u njegovim rukama. On sprovodi pro­dor na drugu horizontaiu i za to irl­vujc pdaka. U da ljcm toku partijc Larscnu polazi zn ru kom da zasl iti slabn tacku g2. Onda argentinski vcle­majslor menja mesto napad.1. Pre svcga. on ukljucuje u kornbinatorni napad druge svoje fi gu re - dalllu i skaka ca. Zatim jednog svog tapa prebnetljc oa tre~u horizontalu, 113 kojoj se , nn kraju krajeva , i zada je zavrsni udar - kern­binatorna zrtv3 sracunata na to da se bel om kra lju, saterallom u IIgao. da mat.

Evo k.ko jc da lje tekla parti jo: 1. .. T8b2! 2. S : e4 Tc2 3. Dc3 S :04 2rtva pesaka c4 bila jc priviuna -

erni je odmah osvojio vainog pesaka e4. Medjutim. prodor koji izvod i beli sledeCim potezom ni jc "imalo prijatan. pa jc crn i moraO da unapred iz racuna svc varijallle i da predvidi sve zap lE:te.

4. d51 ed 5. Sb6 T : e3 6. Dd4 Udar na d5 jc dosta opasan. Ali.

crni top je presao n3 trel!u horizontalu i pojavila sc veoma opasna pretnja irtve na h3. Razume se. erni odmah koris li tu mogucnost.

6 ... Dh5! Za ma t irtvuje se cilav top. 7. D: d5+ Klt7 8. D: a2 Ovaj potez omogucuje forsirani

mat , a li bcli i onako nije magao da otk­loni silne pretnje neprijate lj ske arm ijc.

8 . . . T: h3+ 1 Prodrevs i prvo na drugu hori zonta­

Ill . crn i top je zaUm presao na trecu. i upravo po njoj je zadao zavrsni uda­rac.

9. gh D: h3+ 10. Dh2 SI2 # Ako se u pr ikazanom primeru sfera

akcije top ova udvojenih na drugoj ho­rizontali kasnije prosirila i na t retu horizonta lu, u s l ede~oj partiji top u odlucnom momentu sem druge osvaja i prvu horil.ontalu.

Obratimo pafnju na tok borbe u poslednjim ana liz iranim primerima. U njima se kombinacija u sus tini jav lja tek Ul. poslednje poteze - kada se iz­vodi od illcujuca zrtva topa. dok se u s l ede~em primeru zrtvuje dama za topa. Do tog momenta igra se odvija fors ira­nim potel.ima, a li bez irtava. Koji se momenat igre ovde moze smatra ti komb inaci jom? Ako sc nn sivar gleda formalno, cisto teoretski, tek od momen­ta kada se izvod i frtva. Medjutim, mi ~emo postupili suprotno od toga , i to je , svakako. ispravno. Potezi koji prethode zrtv i u znatnoj meri su forsi ­rani i predstavljaju svojevrstan preludij kombinacije. To znaci da ani s" razlogom mogu bitl uk ljuceni u samu kom binaei­Jll. No. s ovakvlm primerima cHalae ce Ie srestl I kasnlj ••

Goglfdz. Botvlnlk Medjunarodni turnir

Moskva. 1935

Na potezu je crni. Svojim sled~im ispadom dame Botvin ik nagla sava ne­povoljni polotaj belih figu ra napadnu­tih na drugoj horizon ta li. I\\otivom korr. .. binacije u ovom slucaju smatramo osJab· Ijenos l druge horizontaJe. Medjutim. Botv inik. gled aju~i daleko napred. mot ri 112 jos jednu sJabost u pozieiji protiv· nika - nedovoljnu zasti~enost i prve horizon tale.

1. . . De2! Kako odgovoriti? Napadnut je lovae

e2. a u slucaju uzimanja na c2 top ad­jednom napada oba 10VC3 .

2. L.3 L :.3 3. T:.3 D: e2 4. D : b6 Tab8 5. Dd6

Poslc drugog potez.a za koji se odlucio beJi. igra teee forsirano. a sada sledi zavrsni kombinacioni udar:

5 . . . D : f1 + ! 6. K: II Tbl + 7. Ke2 Te2#.

v£tB£

87

Hr. 77. ernl Je na polezu. Na kojl naeln on dob lja? (D jjagr. na sir . 87.)

Br. 78. Kako br.1i forsirano post ifc pobedu?

Br. 79. Pronadjitc rnatnu kombi ­naciju belog.

8r. 80. P ronadj lle pu l koj l belog vodi pobedl.

Br. SI. Nadj lle komblnaciju belog.

88

MAT UZ KOIHSCENJE VERTIKALA I DIJ AGONALA

Pretcina v c~ina kombi naeija las­niv.:l sc l1 a kor iscenju verli ka la i di ja_ gona la. Naravno. ne ra di se 0 sv im. mnogobrojn im, lioijama na sahovskoj tab li, v~ sarno a anima kaje su usmcrc. l1 e na kra ljcva kr il a. I rna dasla parti ji1 u kaj ima kra lj Jcdnag ad par tncra ad lazi oa damina kril o pravee i vcliku rokadu ; u tom slucaju najva i. nije Iinijc i dija ­gana!e bice one kaje su usmerenc na daminu st ra nu lab le. Medjutim , u vc­eill i slucajeva mi gavor imo 0 vcrl ika­lama "hu . "g" i "f" , kao i 0 dij agonalarna b l- h7, a l - h8 I a2 - gS (a u slu· caju napada croag - a dijagona lamil b8-h2, .S-hl i a7- g l).

Lako ee sc shvatiti speeif icnasti ovakvi h karnbinaci ja . Obicno se i.r t­vuje ova iii ona fi gura - po eenu svog iivata ona pradire u labor nep ri jateljs­kog kra lja i tamo slva ra pan iku. Za tim sc napadaceve fi gure . kojc su blagovrc­mello pri spelc. ustremlj uju u slyorenu bresu i prodrevsi u razb ijeni kra ljev 10-gar daju mat iii zadabijaju od lucujtl~ u

prednosL J\lj cerno analizira ti kombinaeije

koje se il yade uz karisccnjc napred oz­nacenih vcrlikala i dij agonala.

I(ada teska figura napadaca - top IIi dama - laUl mc ver tikalu (lin iju)

"h", to maze da sc zavrS i poglhijom pro­ti vnickog kra lja.

Pdak g6 koji jc zasao u tabor cm og i mo~no pos tav l j cnc bele f igure omogl l~u,

j u izvodj enje s l cd e~e efektnc kombina­dje sa f rtvama uz kori sc:cnje "hi! vert i­ka le.

I. DdS+ 1 DfS Razume se. odmah gubl I. . . U S

2. T : h6+ Kg7 3. Th7#. All I sada beli c:e ir lvom topa posti c: i odlucujuc: i nap ad.

2. T : h6+ 1 L: h6 3. Df6+ Dg7 Ne sme se igrati 3 ... Lg7 zheg

jednoslavnog 4. Thl# . 4. Th l !1 Takozvani .. ti hi" pa tez, koj i ipak

odmah odlueuje Ishod bi lke . Prelnj. uzimanja loven h6 moie se o tklon iti sarno oa jedan nae in , ali oi to oe spa­sava crnu vojsku ad propasti .

4 . . . D : f6 5. ef Mat u sled~em potczu je neodbra­

ojiv. Moze se sa rno ad loiit i pogih ija dajuci sah skakaccm no d2 b3.

Rosollmo Kleman Por /oriko. 1967

Posle prethodne izmene i saha s kakaeem - I. L : d5 cd 2. Sf6+ KhS­beli je zapanjio protivnika s l ed~im

sjajn im udarom: 3. Dg6 11 Zamisao je Jednostavna : u s!ucaju

3 •• .Ig 4. 5 : g6+ bg beli daje mal lopom

na h3. Crni jc poku~o da produi l olpor b ranc~i lacku 117 oa "h" vertikali.

3 . .. Dc2 Ali sada odmah odlucllje vet dav­

no zamisl jeno prebacivanje topa sa 33 oa krajnju desnu vertikalu.

4. Th31 D : g6 5. 5: g6+ Ig 6. T : h7# .

11. velikog mnoslva kombinacija lasnovanih nn iskoriUavanju olvorene "g" li nije Ireba izdvoji ti klasican pril'Jfer iz stvarala stya vclikog amcrickog Sam­piona Pola j\\orfija . U njegovoj partiji sa Pau lsenom (be l i) 1857. godine nastal::. jc ayakva pozicija:

Korislcc i uda ljenos t bele dame ad kraljevog kr ila , kao i nepovol jan polo­iaj be! ih fi gura . erni je otvorio "r' Ii· " ij u pomocu cfck tllc h ive dame.

I. . . D : f31 2. gl Sada se sve erne figure energicno

uslremljuju na bclog kraija , pri cemu sc odlucujw!i udari zadaju upravo na otvorenoj verlikali na kra ljevom krilu.

2 . .. Tg6+ 3. Kh l Lh3 P reti mat u dva poleza - 4, , •

Lg2 5. Kg I L: [3. Beli 10 moie da izbegne 5:11110 na jeda" nneill.

4. Td l Lg2+ 5. KgI L : f3+ 6. Kfl Tg2!

"Tihi" potcz posle kojeg preli rna· neva r T : h2-h 1#. kao i jednoslavno uzimanje Iln f2. t\'epoveztani odrcd bel ih ligura nije u stanju da atkloni tu pret-

89

"jll. Kada je crni frtvovao darnu, oclg­ledna je imao u vidu veorna vaian motiv koji ovu kombinaC'iju tini mogu­cnom - lo~ raspored belih figura.

7. D d3 I ovaj zakasnel i pov ralak bele dame

ne donosi spas. 7 ... T: f2+ B. Kg I Tg2+ 9.

Khl Tgl:\t. Navescemo jedan p rimer kombina­

tornog nap ada u kojem je iskoriscena obvorena ,ll linija.

Clgorln Berli" , 1897

Marko

Beli je na potezu. Motiv matne kombinacije na kraljevom krilu nije tesko otkriti - oslablj ena tacka f7 n.a ,.r' liniji koja se moze odmah olvoriti put em izmene na eG.

Cigorin precizno iskoriscuje posto­janje kombinacionog mol iva za sprovo­djenje jednostav ne al i efikasne l(Ombina­

cije . I. fe D : e6 Crnog ne spasava ni izvodjenje

druge dame. Posle I. .. a2 2. T: f7 alD+ 3. Kg2 DaB kalaslrofa se desava na sedmoj horizonlali - 4. T: g7+ sa brzim matom .

erni i sada gubi. ali to je vee pas­led ica jednostavnc, mada j veoma Jepe

kombinacije. 2. T : 171 D : 171

90

II i 2 ... T : f7 3. DbB+ sa malira. njem.

3. T : f7 T : f7 4. DaB+ TfB 5. Dd5+. I<h8 6. c6 i beli lako dob ija.

MI sma cmal iziral i primere matnih kombinacija u koj ima je odlucujucu ul ogu igra la otvorena Iin ija na kra lje­yom krilu . Ponekad uspeju se otvoriti i dye Iinije i tada, razume sc, matiranje olkrivenog kra lja ide brie.

U parli ji Planinc - Marangunic, igranoj 1969, u poziciji prikazanoj na dijagramu.

beli jc ra zorio kraljevo krilo cm og zft· Yom dame. Preko dve olvorcne l inije, "g" i "hOI. bcli topovi su izveli neodbra · njiv napad.

I. D: gG! 1 hg 2. T : gG Preti mat 1I dva poleza. Hi lno se

moraj u dovesti odbrll l11bene rezcrve. 2 .. . ShG 3. T : h5 Tf7 4. TG : hG+

Kg7 5. Th7+ Kg8 Iii 5 ... l<f6 G. T5hG+ Kc5 7. T: f7

sa ncodbranjivim napndom. G. Th8+ Kg7 7. T5h7+ I(g6 8. ef+

T : f5 9. T: d8 T: dB 10. Ld3. erni

predaje . U praksi sahovskih takmiccnja

veoma su cesti slucajcv i kori scenja dijagonala za izvodjenje kombinaeia­nih udara na protivnickog kralja. SIe­deci primer prikazujc kombinaciju zasnovanu na snaz i lovca koji zauzima

glavnu dij agonulu 01-h8.

Poz icija prikazana na dijagramu nasta la je u partiji ]\l iS ta - Kloza . odigranoj u Poljskoj 1955. godi ne.

Na prvi pogl ~d cini se da je pozidja belog bezna dcina zbog vezanog lovca d4. Jpak, pafljiv kornbinalorni pregled poz icije pomoei ce vam da lIstanovite da bcli ima mogucnosl da iskoristi snagu lovea d4 pomotu neoeekivanog. zaprepas~ujuceg udara.

I. Dh7+ II Smisao ovog polcza je da se dobije

tempo, kako bi za tim pod zaslilorn lovea koji gine, doslovce u poslednjcm trenu· tku, beli lopovi forsirano dali mat emom kralju .

I. . . K: h7 2. T: g7+Kh8 Sklanjanje kralja oa h6 vodilo hi

jos briem zavrsetku borhe - tada bi beli odmah objavio mat: 3. TlgG.

3. Tg8++ Kh7 4. T Ig7+ Kh6 5, TgG+ Kh7 6. TBgH Kh8 7. Th6#.

Evo jo! Jedne 1510 taka dopadljive kombinacije.

Beli jc na potczu. Analiziraj uCi po­ziciju. lako eerno zapaziti da je stvorena napctost oko dijagonale al-h8 i. prvenstvcno. oko polja g7 i h8 u laboru ernog kralja .

Put ka pobedi je veoma efcktan -poveza n jc sa s l ed~om neoeekivaoom i rt vom bele dame:

I. DgH II K: g7 2. Sf5.L+ Od dvoslrukog saha jedini je spas -

povlacenje. 2 . . . KgB 3. Sh6 #. Citalac lreba da zapamti malou

sliku sa lovcem oa dijagonali a l-h8 i skakacem na h6. Ooa sc testo sre<!e u kombinaeijarna.

A sada primeri kombinacija 1I koji. rna se koristi sna!!a lovea iii dame na dijagonali bl - h7.

BeH je eJektno okoncao borbu u ovoj poziciji , uzetoj iz jedne Aljchi ­nove partije.

I. D : 0411 fe 2. L: 04+ Kh8 Zrt va top a na f5 ne menja tok bor­

be - beli bi jednostavno uzeo Joveem

topa . 3. SgG+ Kh7 4. 5: fB++ BeU je napravio svojevrsni "mlin'· .

sarno sto ovog pula ulogu lopa-rusioca obavlja bcli skakac.

4 .. . Kh8 5. SgG+ Kh7 6. s.s+ Kh8 7. Sf7#.

Slede<!i primfr it partije Spilman -Dcker. igranc u Busumu 1934. godine,

91

Lila lac mora pazljivo proucili , jel je kombinacij a sa i rtvom 10\ ca na 117 tipicna i testo se penavl ja, take da peznavanje ove kombina..: ijc ul ~l z i u obavezan I1 te.'t n ick l m iflimumll svakog .sahistC',

Dob ilku vodi za ovakvc pozicijc tipicna irtva lovea na h7 , Neophodnost i mogutnost ove irlve opredcl juje c injenica da u pozici;i na dijagramu posloji slaba lacka u poloiaju oko ernog kra lja , sto se moze iskori sliti irtvom na dijagonali b J- h7.

J. L : h7+1 K: h7 2. Sg5+ KgB Ponekad u ovakvim komhinae ija.

rna kra lj smelo kr~e n(lprcd. ali posle 2 ... Kg6 3. 5f4+ (kada nema sk.kaca na .2, beli igra 3. Dg4) n.mogucno jc odbiti pretnje bclog. Pa ipak, prepo· rucujemo da se p re zrtvc lovea na h7 proracunaj u sve mogutne v:1ri jantc u slucaju da crn i kra lj ode na po ljc gG.

Inaee', posle pov lacenja kra lja na gA ma tni napad belog ide ,, \<30 po loju".

3. Dd3 TeB 4. D117+ Kf8 5. D118+ Kc7 6. D : g7 Kd8 7. D : f7 Sf8 8. 114 1 erni predajc.

Sahovska is tori ja poznaje mnogo pr imera u kojima je iskori s~ena snaga napadajl!t ih figu ra koje su dejstvova le na di jagonati a2- g8.

U part iji Ta; manov - Kuzmin ih . koja jc igrana u Lcnj ingradu 1950, lavrsni udar cm om kra lju zadao je

92

be li lovae koji se prebacio na dijagona lu a2-g8.

Bcl i jc igrao: J. 5g6! Prcti mal damom na h8, a erni

nc moze da lIzmc ska kaca zbog gubitka damc - J. . .fg 2. L : c6+. P rcoslajc sarno jcdan odgovor ,

J. .. Sh7 Ali . sada jc bc lom pruiena pril ika

za r fektnu kom hinaci ju, 2. T : e6! fe 3. D: d8+ I Udar ko;i odvlaei ernu damu od po·

Ija e6. U dalj em iz lag.mju ci ta lac cc vid('ti jos kombinaeija sa ov im moti­vom .

3 . . . D : d8 4. L: c6:tl:. Lepa zBvr.sna sl i ka , I u partiji Lohmer - Karkner

(N,mel"" (940) heli je na dopad ljiv nac-in iskoristio snagu svojih figura koje su zauzele dijagonalu a2-g8,

t. T: h7+1 K: h7 2. Th l+ Lh5 3. T: 116+ ! K : h6 4. Df4+ 1

S prozirnom pretnJom da u slucaJu povlacenja cmag kral ja na h7 da mal u jcdnom potczu - Dh2#. Imajtc u vidu: lovae a2 ne pu sta crnog vlada ra na

polje g8. 4 ... g5 5. D112+ Kg5 5. Dh5+

Kf5 7. Df7:\1:. I opet je kralj matira n pomocu

belih figura kojc su potpuno zavlada le

dijagonalom a2-g8.

VEtBE Br. 82. Crn i je na potezu. Nadjite

efek lnu kombinaciju.

Br. 83. Crni je na potezu. Ko;a mu kombinacija donosi pobedu?

Br. 84. Pronadj ite dobitnicku kom­binacij u belog.

Sr. 85. Crnl je na polez.u. KOlka on farsirano dahija?

Sr. 86. Pronadjitc cfekln\! kombi­naciju belog.

Sr. 87. Kako beli forsirano dobija?

Sr. 88. Pronadjite kako dobija bel i.

93

NAPAO NA SLABE TACKE

Analiz i raju~i prirncrc it prcthodnc glave, vidcli smo da Sll "dalekomctne" figure u isH mah zadavalc udarce 11 3

nekoliko laca ka kraljevog kr ila protiv­nika. na pr imer na poljima hfi . h7, h8 po vert ikali. iii nn poljima fG. g7 i h8 po vcli koj dijagonali.

U "iZll kombinacija odlucujut i udarci zadaju se na jednom polju, pri cemu u "apadu ne uccstvuj u sarno dale­kometnc figure - topovi . lovd i dama, vc¢ fi gure sa ogranicenim radijusom deJovanja - skakac i i pebei. U takvim sluca jcvi ma rcC je 0 napadu na slabu tacku kraljcvog kr ila . Pr i tom. napad moze bil i eksplozivan, sa zrlvovanjem zna tnog matcrij ala , ali moze biti i lagan. i spolj avaju~ i se u nagomil Cl va­nju udara.

U sledc.!oj pozici ji, nastaloj u parliji Eve-Flor. koja je odigrana u Amsterdamu 1932. godine. beli je spro· yeo odlucujut i udar na tacku h7 i rl ­vujuei na njoj skakaca.

t. S: h71 K : h7 2. L : g6+ I Prinoseei sebe na irlvu na polju

h7, beli skakac je omogucio svojim da lekomelnim llkolegama" da se s odlu­cujucim efeklom ukljlJce u oslru akciju razbijanja protivnickc armije. Potp uno olvarajufi pozici ju crnog kra lja novom irtvom - ovoga puta lovca - Eve ima

94

u vidu ovakav zavrsclak svog ncadbra­nj ivog napada:

Aka ern i uzrne lovea - 2. .. fg. onda dola<i mat posle 3. Td7+ Kh6 4. 0114 . Slvar se ne poboljsava ni povla. ccnjem kra lja na gS. na sta bi lovaepo. novio uda r, ovog pula na polju h7. Lako se maierno uvcri ti da poslc 2 .. • KgB 3. Lh7+ ! K : h7 4. e4 top se uk­Ijucuje u napa d dajuci mu odlucujuci dopr inos.

A maida bi se ern i rnogao spasili aka ne bi pri hva tio i rtvu u prvom pate· lU1 Nel U slucaju , reeimo, t. . . TldSI ­najbolja odbrana ernog - bel i zav rSava borbu ukl j w~ uj ufi II njll i vOjnika, koji , mada spor. ipak na vrerne stife na mesto od lucne bi lke. Nairne: 2. h41 Td7 (i ii 2 . . . K : h7 3. 0 : 17+ KhS 4. Te7) 3. h5 K: h7 4. L : g6+ i beli dobija .

Oak je u prethodnom primeru rar­bijanj e poloia ja oko kralja irvr~cno

po metodi eksplozijc, II pa rtij i Mabs ­Aleksander , odigranoj u Londonu 196 1, beli vodi s istematski napad na laCk u g7. mada i ovde, razum ljivo, pesae no moie obaviti bcz h tve.

Uvodni efek tni udar-irtva tOP3 -sracuna t jc na to da se crna da rna., koja se nalar i na daminom kri1u, odsece ad svoje armije koja brani kral jevo kri lo.

I. Td51 ed

Ako se dama povuce, j u risnj\l~a

bela arm ija dobila bi jos jednu ubojit u jedinicli visc.

2. Sh5 g6 J edina odbrana . Sada su eTn:'! polja

na kra ljcvom kril u posta la "zjapete rupe" i beli encrgic ilo koristi ovu vearna znat ajnu prednos t.

3. Sh16+ L : 16 4. S : 16+ Kg7 Nn polez 4 . . . KhS sledilo bi pri­

rodno 5. Dh4. 5. OeSl Ka rakteris li~na Poz lclJa Zil napad

nn oslab ljena crna potja. Ovaj metod napada veoma je privlacan i ces to sc sretc II turni rskoj praksi. Prcti odskok skakaca sa dvos trukim Sahom, a za tim odillcuj m!i I.Idar damom na polju g7.

5 . . . KhS 6. Lh6 Se6 7. Lgi + ! Svi udar i bel ih rigura usmereni

Sll na slabu tacku g7. Novom irt vom beli najzad dobija razme!taj l igura kako njemu odgovnra.

7 . . . K : g7 S. SeS++ Kh6 Mora sc beia ti , ali u putu crneg

kralja susti i u mocne snage belog. 9. 014+ g5 III 9 . . . I(h5 10. Sg7#. 10. 016+ Kh5 I I. Sg7+ Kh4 12.

Df2#. Eksploz ivna i rlva na polju f7

odluc:ta je ishod partije Lilien ta l L:llldau, koja j e odigrtl na U Amstt!rdn· mll 1934. godine. Zas., d nijc mogucno uZimanjc skakaccm 113 hG, nli irlva

lovea n3 f7 daje helome mogllcnost da 1I

nekoli ko skokova pr ibli i i svoje glavne snage i da proti vn iku zada od!utujuce udarcc.

I. L : 17+ K : 17 2. Td6. J\ ko bi se sada napadnuta damn po­

vu kla, beli bi objavio forsirani mat u tri potcza - 3. S: h6+ gh 4. 0g6+ l<e75. DeS#. Oakle. lop se mora uzeli , posle cega bela dama III podrsku skakaca slva ra neizbetnu ma tnu mreiu oko crnog kralja.

2 . . . L : d63. 0 : g7+ KeG 4. S :dG U svim slucajevima ern i oe moie

da izbegoe mat iii slom svoje pozicijc. Posle 'I. .. TIS dolaz i 5. S : c8 T : eS 6. 0 : h6+ i 7. D : b6. Ako ern i igra 4 . .. TbS brnnet i time damu. ooda od · lucuje 5. S : 08. Na 4 .. . 0 dS beli daje efek tan mat igrajuci 5. S: e8 0 : e 6. 0 f6+ Kd5 7. Od6+ Ke4 S. Tel + Kf5 9. 016+ Kg4 10. h3+ Kh5 II. g·I# .

Kao sto smo vet videli , kod ovnk. vih napada nn s labc tatke V3!nll ulogu nekad mogu da odigraju i na izgled sln­bi pewci.

FJ; er Msgmarsuren Mcdjuz(lnski lu rn ir u

SUSIl , 191i7

Upravo bclom pe!aku prip3da u s l ccl~cm primcru jedna oct najvafni. jih uloga u napacJu:

I. Oh6! DIS 2. 0: hi+ 1 K: h7 3. hg+ +1 K : g6 ~ . Le~#.

95

vEtne Sr. 89. Pronadjite dob itnicku korn·

bin. ci ju belog.

nr. 90. Kako beli forsirano dobija?

Dr. 91. P ronadjite forsi rani cJektan put ka pobedi belog.

Br. 92. Kako beli forsirano dob ija?

96

RAZA RANJE POZICIJE KRALJEVOG KRILA

P rcostalo !lam jc. da r;)zmotr;mo dva poslednja Upa matnih kombinacij a. _ s motivom razaranja pOlicije protiv nic. ~og ,kra ljJ i s mot ivom izvlacenja kra lja II nJcgovog zaklona. I mada su ave dYe

teme mcdjusobno povezane. ipak jc prik ladn ije da ih razmotrimo zasebno.

U ob icnim uslovima i(ra lj je zaklo· njen sopstvcnim pcsacima i ni sta ga nc ugroZava . Ali, odjednom - napadac POl11oc!u zrfve figur~ . iii napadajuci peSaci ma, unistava taj pd3Cki z3k lon. Razbijeni zak lo" vi Se nc vrsi svoje funkcij c i nepri jateljskc figure bcz tes· koce prodiru n3 kra ljcvo kr ilo. Razume se da je metod raz3ranja veoma efik asan metod. Eto zas to sc on, reklo bi se, ~c s~e nego ostali melodi sr~e u sahovs· koj praks i.

J ednostavan je i potpuno ratum· Ij iv metod kojim je Aljehin razbio pozi· ciju kraljcyog kril a u partiji sa majsto­rom Scleznjevim, odigranoj na lurniru u Pistan ima 1922. godine.

J. S : g6 hg 2. T : e61 f. Ako crni ne bi prihva tio i rtv ll topa

na polju e6, onda bi lop naslavio bitku uzimaju~i pesaka g6.

3. D : g6+ KhS 4. Lc2 i od mal . ncma odbrane.

Sli~ne zrtve cesto sretemo u tumirs-

koj praksi i ~ita l a c mora da i ll ukljucl u svoje .,naorui anje" kao univerzalni tchll i­~ki metod napada.

I II sledet im primeri ma napad se vod i pos to je prethodno razb ijcna pozi· cija pesaka koji sti te protivnickog kralja od "direktnog pogotka" . CI.tjakov Panov

Mo.wa, 1949

Bcli neoeekivanom irtvom lopa rll si pesacku poziciju koja zaklanja cmog kralja.

J. T: h7+ 1 K : h7 2. Th l+ Kg6

3. 05+ Kao sto se vidi, sve bele figure u~e ­

stvuju u napadu na c:rnog kra lja koji je, izgllb ivsi neophodan zaklon, prinudjen da krcne ka sred ini t:!ble. Ist ina, mora se imati u vidu da crn i sada ima top a \·ise, ali bcli je, pre no s to je i rtvovao tapa na h7, morao tacna do krnja dn izra· cuna sve varijante svoje komb illacije.

3 . . . LlS 4. L : fS+ I( : 15 5. Dd3+ Ke6 6. Dh3+ KI7 7. g6+ !

. Tipicno za 51 icne pozici je - sve snage napadaca , I.do poslednjeg peSaka", mobi­li su se za napad na kra lja.

7 ... KIS S. TII + . Crni predaje. Odavno je pozl1ata kombi nacija u

kojoj napadac, da bi razbio kraJjcv p eSa~ ki zaklon. f rtvuje aba love3. Prvi put jc ova kombin3cija izvedena u partiji svetskog !ampiona Em. Laskera protiv Baucra i oladu ana i nosi naziv

4 z.. .. 1309

" kombl nacija Lasker· Baud l• Prame·

njena je mnogo pula u turnirskim parti . jama, od kojih lema jednll prikazati (parlija Kiri lov - Furman).

Crni je na polczu. 2rtvllju~i dV3 love3 , crni je potpuno razorio pe~~k i

zaklon ispred prolivnikovog kralja. I. .. L : h2+ I 2. K: h2 Dh'l+ 3.

KgI L : g21 U ovoj ponovnoj !rtvi i jeste sustina

kombinacije emeg. 'I. 1(: g2 Tc6! Crni top juri na kraljevo krilo, a beli

to nikako ne moie da spreci. 5. Lf4 Beleg ne spaS3va ni da ,!anje dame­

S. DI3 Tg6+ 6. DgJ Te2! 7. D : Il6 Ig i za ti m end uzima pes.1ka c2. 5to ra:u dono.>s i odlucujm!u prcdnost.

5 ..• D : 14 Crni je vet pOCl'O da skuplja .. Ieti ­

nu" - vratio jc jcd llog 10ve.3. S,'ojim s led~ im polczom beli priprema bek tvo kra lja preko polja f I. ali njtgOY protiv­nik cncrgicllo spree3va tu naml'fU .

6. Th I Tl6! 7. Th2 Iii 7. Dd2 D13+ i crni lako dobi j • . 7 . .. TgG+ ! Beli pred. je. P",le S. I(hl sledl Te l+! 9. D : .I

D13+ 10. Tg2 D : g2 i beli dobij' ma l. Ponckad sc u opcraeiju razbljanja

odbrJrnbellc pozic:ije protivnika uklju­cuju i pCSuc:i napadaca. Ovakav napad je najckonomitniji, jer su pdad naj -

97

'cvti n ij i malerija l i pr i njihovoj izme­ni nc na ru sava se ma teri jalna ravno tcza .

Ova pozicija nas la!a je u par t ij i Goncarov - Strasduns. odig ra noj 1960. godi no.

Bcli je razrus io P OZICIJ U ispred nep rij a tclj skog kra lja scri jom kombina­tornih udara . U tOj opcracij i ulogu ,,140· lovodjcU obav io je bel i peSak.

I. g6! hg 2. S : 06 1 Ie 3. L : 06+ KhS 4. T : g6 Tl7

erni kr:ll j vet! se ne os~a s igurno, jer su nep ri jatcljski m f ig ura ma putevi za njcgov tabor otvorcni. Gubitk u bi vod io neop rezni po tC'z 4 . . . Sf6 zbog 5. T : 16 i 6. D : h5+. Modjulim. i posle od igra nog po tcza belc fi gure s ti zu do crnog kra lja.

5. Dh5+ KgS 6. T: g7+ 1 J os jcdna zrt va. koja dcfinit ivno

razgolicuje crnog kra lja . Posle ovog poleza erni se odmah predno. jcr sledet!i sah topom vod i mat u.

Na orig ina lan nacin ra zb io jc pozic iju nepri ja teljskog kra lja velemajs· tor Porti s u pa rtiji sa Ra dulovom na l urniru u Budimp csti 1969. godine.

9S

B II ~ B 'i'IJ . ... ll l

i ii UI ~ iU .!li l ~ 1 lie ~ 6f1J.JjjtiJIVM

rJ;'fAfJ~ !~

Zasnda ern i kra lj jc na sao prija tno mcs ta sec i nc v idi sc ka ko bi bc le ri gurc mogle da se p r ikradu njcgovom utv r­dj enju . Pa ipak, s lcdecc energ icne i rtve pcsaka omoguc ile su preduz imanjc od­luclIj ut!e ora nzivc .

I. . 41 Sia da odgovori erni? U s lucaju l. ..

de dolaz i 2. d5! ed 3. Lh31 i crnom~ se zio pi se. Pre li jednostavno lI zimanje na r5 , a ako se ern i bra ni sa 3 . . . g6, onda dobija 1. 0 16+ KgS 5. L: 151 gf 6. Kh 1 i a d prelnjc saha topom na g l nema odbra nc. Na primer: 6 . . . Lc2 7. Tg l+ Lg4 S. D : 15.

Gu bi i t. . .fe, na !i ta beli i,gra jCd nostavno 2. Lh3 i ka taslrora se od igrava na 'Polju c6- 2 . . . 0(:7 3. Lo6+ ! D : <6 4. D : 06+ I( : 06 5. b7 i pesa k prod irc u damu.

I. .. 0 : b6 erni un iStJva opasnog odma klog

pehka , koj i se u mnogim v:lri jantama prctva ra u damu. Al i sada pesac l(3 pozie ija ernog u een tru bukvalno se ra spada .

2. 01 Da7. Iii 2 .. . cl 3. Dd7+ KIS 4. e6 i

ernog nc ccka ni s la de bro. 3. D : 06+ KIS 4. L: d5 cd 5.

T : b5 T : d4 6. OcS+. Crni predaje.

VEl.BE

Sr. 93. e rni je na potczu. Prona~ djite kombi naciju koja ga vodi ka pobedi.

Sr. 94. Pronadjitc dob itnicku kom­binacij u be log.

Sr. 95. Koja kombinaci ja vodi belog ka pobedi?

Dr. 96. Nadj ite forsiranu kombi­naci ju belog.

IZVLACENJ E KRALJ A

Kornbinacija s moti vom izv lnccnja kralj a iz ugodnog polozaja u ug lu sahovs­ke table ne zahteva spcci ja lna Tazjasnje . nja. P ravet!i malu rokadu (i s la rasudji· vanja vaie i kad je u pilanju velika lokada), kralj se skriva iza zaklona

4'

ad svojih pesaka . gdc se nc mol e tako IOJko domasiti. 2rtvom fiJ;tu re napadac pr imorav3 kralja da iz zaklona izadje " Ila cis ti nu" . Ra zumljivo je da ovde tete moze da se zas titi od udara nepri ­jatclj ski h Figura - i u vetini slucajeva kra lj mora da ide i dal je napred i gille na sredi ni table, iii cak u ta boru nepri · jate lj a. Nije tcsko uoc iti motiv o\'akvih kombinaci ja : to je kao i kod drugi h ma tnih kombinaci ja nedovoljna z:ls l i· cenos t polja u kra ljevom susedslvu.

Klasican pr imer kombinacije sa moti vom izvlacenja kralja predstavlja part ija Em. Lasker - Tomas , od igrana 1912. godin,.

Svc be Ie figure us treml jene su na kraljevo kri lo . dok je erni . pomalo la ­komisleno. os la bio polja h7 i g6. Ncdo­voljna a dbrana crnog daje bel am motiv da izvede sledceu fenomenalnu kombi · nadju. koja evo vet.! 64 godi ne izaziva ushic.enje svakog ko se 5 njam prvi put sr~e.

I. D : h7+ !1 K: 117 2. S : 16++ Kh6

Knl lj ne sme da se povut e na polje 118 - u tom slueaj u drugi beli skakac objav lj uj e ma t 113 polju g6. Sada poe inje progonjenje crnog kr::li j3. koJe se z3vrSa­V3 na sasvim neoeek i\·.!I llom m~lU.

3. Seg4+ Kg5 4. h4+ KI4 5. g3+ KI3

Kao s lo vidimo. na svaki Sah Cfni

99

kralj ima za odstupanje sarno jcdno jedino poljc.

6. Lc2+ Kg2 7. Th2+ Kg I 8. 0-0-0#.

Bel i je imao i drugi prijatan izbor-8. Kd2;jj:.

Turnirska praksa zna i mnogo dru· gih kombinacija sa motivolll izvlaeenja kralja. Navestemo neke od njih.

Roseto I(ardoso Porloroi. 1958

Beli frtvom lovea , a zatim i da me. probija pesacki lanac koji stiti emog kralja i izvlaci zlosrecnog vladara iz prijatnog kulka. A onda svoje zadaike izvrsuju preostale bele rigure - i ernom kra\ju ne~c poci za rukom da izbegne mat.

I. Ld5! ed Ne pomaie ni pokusaj da Se zadrfi

kljucna tacka 06. Posle I . .. 5f8 odlucuje htva dva bela topa - 2. T : e6! 58 : 06 3. T: 06 5 : 06 4. L : 06+ Kf8 5. Dh8+ Ke7 6. 5f5+ K : 06 7. De8+. iii jo; jednostavnije - 6. Df6+ Ke8 7. 5f61 d5+ 8. Kh4 i erni moie da preda.

2. D : g7+1 K: g7 3. 5f5+ Kg6 Bilo bi sasv im losc 3 ... Kg8 4.

5h6+ sa brzim malom . Uostalom. erni kralj gine j sa da . 4. Tefi+ 516 S. T: 16+ K: gS

6. Tle6! Odlucujll~i "lihi" potez. Nema odb­

rane od pretnje mata pesakom h3.

100

6 ... Tg2+ 7. K: g2 Dd8 8. 5c71 Crni prcdaje.

U slcdetoj poz iciji. u kojoj je ern i na potezu. upravo sc namc~e frtv a dame na polju h2. [\\edjutim. kad ovakvc i rlve mor .. sc izracll ilati sv(' do kraja, jer u s lucaj u da ne bude mala protivnik ce zadriati prcvcliku materija lnu prcdnosl. Zato preporucujemo citaoeu da 1I glavi prelhodno izracuna sve mogucnczapl cte koji nastaju posle zrtvc.

I. .. D : h2+ !! 2. K: h2 Th6+ 3. Kg3 5c2+ 4. Kg4 Tf4+ 5. Kg5 Th21

Ovu poziciju Ci lalac - ako feli da se usavrsava u sahu - mora ' da pailj iva izana li z ira. Crn i , nesumnjivo, ima i drugih pu1eva I(a pobedi. Prol1ati ie puteve - to je vas zada tak.

Moida jc ispad topom najkrati i najsigurn iji n:leill da se postigne pobe· da. jer se pretnja mata pdakom h6 nc moze lako otkloniti.

6. D: f8+ Beli sc nada da ~e prolivnika l rt­

vom dame umilosli"iti. Medjutim. be li kraJj ispred samog tabora crnog je pogodna meta i crni u svakom slucaj u nalazi put za zavrsni napad.

6 . . . K : 18 7. 513 h6+ 8. J(g6 Kg81

Kada je kralj-putnik opkoljen ncp­rijate\ jskjm figurama. uvek Sf nadje pogo­dan put za zavdctak matne hajke,

9. 5 : h2 TISll

Efck tan :!:3vrsctak napada. 10. cf 5f4 :11:. Karla sc jzvodj irtva radi izvlaccnja.

moraju se do kraja izra c.unati svi putevi lutaju~eg kral ja. inace on mole da usko­ci u neki bezbcdni kutak i onda - pi s i propalo.

Ovde je crn i irtvovao Iovca i pesaka (istiI13. lovca je potom vra tio) smatra­juCi da ~e kralja na e4 "nekako" matira· Ii. 51edilo je: I. .. Lg3+ 2. Ke2 d3+ 3. Kc3 DI6 4. K: e4 D : 17.

Cini se da je polofa j belog bOlna­delano al i. . _

5. Th3 a6 6. DgS h6? Uace je bilo 6 ... e5) 7. Dc3 e5 8. K: d3 Lf4 9. Dg i 0-0-0 10. Ke2 i beli kralj je umakao.

VEtBE

Br. 97. Crn; jc no potczu. Na kOJi nacin dobija?

Br. 98. Pronadiile put ka pobed; belog.

Br. 99. Kako beli dobija?

Br. 100. Cmi je na potezu. Kako posti ze Icpu pobedu?

PESACKE KOMBINACIJE

Od svih snaga koje dejstvuju ns Sahovskoj tabli jedino pcla k Ima mogu~ ­

nosl da se. dosligav!i do poslednje horizon tale. pretvori u najj a~u [iguru­darnu. Ova mogucnost do se tako ruJgl0 promeni odnos :maga otv3rD veorns siroko poljc zs kombinacijc. 2rtvujuti matrri­jal. aktivna strana poma!e peiaku da se promctnc u damu. c ime odmah dobija od~

luc.ujucu materij:Jinu prcdnost.

101

Lako su razumljivi motiv i ovakv ih komb inacija: pos tojanje na tab li slobod­nog. daleko odmaklog pesaka . kao i nedovoljna zasti~cnost mesta promoci ­je - osme horizonta le. J asna je i lema kombinaci je: zavrsna pozicija sa poja· yom nove dame. CHalae yef n as l u~ uje sta moze da poslui i kao sredstvo za izvodjenje ovakvih kombinaei ja. Razume sc, to su potcz i koji pomaiu pcsaku da stigne do osme horizon tale.

Kapablanka N j ujork . 1927

S pilman

U O\'oj pozici j i kubanski sampion sveta odigrao je:

J. abl! D : g5 2. L: e4 Malo-poma lo pos taje jasno zasto

je Kapab lanka zrt\'ovao lo\'ea. Ako erni sa d odgovori 2 ... Ta7, beli bi prod­ro nap red peSakom putem 3. b6 D : as 4. ba! D : a I 5. T : a I Sb6 6. a8D S : a8 7. L : a8 i pos tigao bi vcli ku mat eri jal­nu prednost. Ne pomaze ni druga odb ra­na - 2 . . . Ta7 3. b6 D : as 4. ba Lb7. U tom slueaju odlucuje 5. T : as L : e4 6. T: a6 Ta8 7. Te2 Lb7 8. Ta5 Kf8 9. Tb2 Le8 10. Tb4 Ke7 I I. T : e4

beli dobija. 2 .. . Tb8 I sada. da leko odmakl i peSak zavr­

Sava svoj p ut. 3. ba Tb5 Ako bi crni menjao dame. morao bi

zatim da za pelak. a6 dA figuru.

102

4. De7 Sb6 5. a7 Lh3 6. Tfb I! Dobijalo je i jednoslavno 6. aB D,

a li Ka pablanka igra ubedl jivije. 6 . .. T : b I 7. T: b I f5 8. U 3 f4

9. ef. Crn i p redaje. Pos toj i ve liko mnost· va komb inaci ja s temom prelvaranja pesaka u damu. Razmotri~emo neke od njih.

Ushi~C'nj e i savrcmeni ka i sahista sv ih kasn ijih pokolcnja izazva la je pclacka kombinaci ja koja jc izvedena u partij i izmcdju dvoj iee malo poznatih amalcra.

Ort ueta Sane M adrid , 1934

Pozicija bclog izgleda dosta s igur­na. prcmda je crni na potezu. Medju tim, usledil a jc fcnomcnalna komb inacija u kojoj je ern i iskori stio snagu svoj ih slobodn ih pesaka i na taj nae in deman­lovao sve pr iv idnc vrednost i.

. 1. .. Td2 2. Sa4 T: b2 3. S : b2 e3 Sta sa d da igra beli? U slueaju 4.

Sd3 e4+ 5. T : bG cd - dva erna slobod­na pesaka lako savl adjuju skakaca. Ne dolazi u obl ir da se skakae povuee na neko drugo polje, jer crn i slobodni pesak prodlre na c I. Cini se da jC' pobe­da laka , a li be li ipak pokusava da nad­mud r i prot ivnika i sprovodi vet poka­zanu odbrambenu kombinaciju s iz· menom redosleda poleza.

4. T : b6!

Eto u cC'mu jc stvar ! U slucajll 4 .. , ah 5. Sd3, iii II. .. c2 5. Sd3 - lJ<,s .. k se zaus tavlja , a bcli ostaje sa figurom vi se. Pa ipak .. .

4 ... e411 Potez koji demonst rira snagu pesa­

ka. Ne sme se uzeti na c4 - pos le 5 .. . e2 pesak prclazi u damu. A ve~ preti 5 ... e2. J ed ino preostaje:

5. Tb4 a5 11

Neverova tna pozic ija! Tr i izolo­vana pda ka (a dva od nji h jos su i udvojena) - pobedjuju topa i skakaca. Zar to nije trijumf stva ralackog uma u 5..1hu?1 Ovaj pri mer pokazuje kakve neiscrp ne rezerve nev icl jene Icpote skri­V3 u scb i nasa vol jena drevna igm.

6. Sa4 .b. Beli pred.je. K .. da se pesa k pokretc na kralje­

vom kr ilu i zajcd no sa os ta lom svojom armijom juriSa na poloia j nepr ija te1j­skog kral ja , njemu u ofa nz ivi mole pripasti najaktivnija uloga. Evo kakvu je ulogu odigraa skromni peSae il! II slede­~em kombi na ta rnom zavrsetku napada belog.

Beli je neoeckivano odigrilo: t. D: hG!1 gh Drukcije se ne mofe spreiili mal u

dva poteza - sa Sahom na polj ima h7 i h8.

2. gh+ Kf8 3. TgS+1 K: g8 4. h7+ Kf8 5. h8D#.

U nekim izuze tni m slucajevima l1:1padatu Sf vi se isplati da svog pood­maklog peAaka ne pretvara u damu v~ u neku slabiju figuru. najtesce u sbka­ca. a takvu moguc!nost treba uvek r :1 cunati.

Furman Keres Mosk,·a. 1948

U slutaju da se na tabli pojavi druga hela dama. crni je pripremio ncugodna iZllenadjenje - I. fBD? Dc2+ 2. Ke3 De2+ 3. Kf4 De4#. Ali jos v~e iz ­nena djenje cekalo je crnag - beli je na fB postavia skakaca .

t. f8S+ I Kg8 2. LeG+ i beli dobija . U par ll j i je jos sledi lo:

2 ... D : e6 3. D : eGT K: f8 4 . D : d5 US 5. D : as i beli je bcz tdkoca realizovao svoju materijalnu prednost.

ZavrSavajuC!i poglav\je 0 pCSackim kombinacijama. ostaje nam jos da kafema da nist! bd retki slucnjev i kada u nnpad ne kr~e sarno jedan slabodni pp.snk vee! se ustremljuju "apred i dvs , iii ~ak i tri povezana pesska. Razume se, an i predstavljaju \'eliku snagu i mogu da pce iste sputa i najc\"fsce odbra· mbene bed erne.

103

.'\edju najiivopisnije z3vrsnicc u kojima falanga odmak lih pesaka odnosi pobedu spada kraj znamen ite partije Makdonel - Laburdone. koja je odigra­na pre skoro slo pedesel godina (1834).

Crni pCSaci su stigl i na drugu i trctu horizontalu. Sasvim je jasno da frtvom dame Laburdone odmah postiie efeklnu pobedu.

t. .. D : dl! 2. T : cl i e2 U ovoj slikov itoj poziciji belome

ne preostaje nista drugo nego da preda beznadeinu partiju.

Mada relko. ali ima i lakvih sluca­jeva da se, kada falanga odmak lih pe­Saka sOgne na poslednju horizontalu, na tabli pojavi citava "gomila" dama. Medju ovakvim primer ima najintere­santniji je s l e de~ i:

Ova je poz icija nastala u partiji Rovner - Guljdin (Moskva, 1939). Prednost crnog je neosporiv3, ali heli je na potezu i on forsira . .. pat.

t. Dg8+ I K : g8 2. De8+ Kh7 3. Dg8+ 1 Kh6 4. Dh7+ Kg55. DhG+ 1 K: h6. Pal.

104

v£tn£ Br. 101 Prona djil e put ka pobed l

belog.

Br. 102. Pronadji le dob itnicku kom­hinaciju bclog.

Sr. 103. Beli forsirano dohija . Kako?

Br. 104. Kako beli posme lepu po­bed,,?

ISKORISCAVANJE NEPOVOLJNOG POLOZAJA FIGURA

Treei i dosta znacajan ra7.deo sahovs­kih kombinacija povczan jc sa iskori s· c:!avanjcm rdjavog polofaja protivnickih figura. Lako su shvatlj iv i mot iyi ovak­vilt kombi nacija - nj ih odrcdjuje sam naziv oyo~ odeljka. s\\etodi iskari s­~ava nj 3 rdjavog poloiaja figura su raz liciti i dosta znaeajni. Mi cerna razmo­lrit i takve teme kombinae ija kao sto su: dyostruki udar, vcz ivanje, zaseda. hvatanj e i jos neke specificne teme koje proizilaze iz osobitih komplikovan ih zaplcla fi gura , medju koje spadaju : pregradjivanje. zavlaccnje, prekrivanje i preop terecenosl. Smisao svakog od navedenih pojmova posta~e jasan kad budu analizirani odgovarajuti pr imeri .

Najlakse sc shya ta komb inac:ija S<:l temom dvostrukog udara. Sya ko od nas l\ada je pocco da igra Sah radovao se kad hi mu poslo za rukom da uhvati u p(>sacke "makaze" dve protivn icke fi · gure iii da obj avi "porodicni" sah kralju sa is tovrcmenim napa cl om na da III 1I.

Tada smo saznali da su "ajbolj! majstori Zit "makaze" - skaka c.i. Eto zasto u sahovskoj praksi postoji mnostvo kom­hinacija na lemu skakacevih makaza.

Andrejev Doluhanov

Lenjingrad, 1935

Crni jc na potezu . PazljiYim raz\.!lc­danjelll poz ieije moie se ustanoviti da su uele figure smeslene van domaSaja "konjickog skaka". Evo kako, ako se dobra koriste geometrijski mot ivi, erni ska kac moie cia zada - u hukvalnom znacenju ove reei - un iStavajute udar­cc citavoj beloj vojsci:

I. .. T : h2 Pripremn i patez za kamhinaciju

koja sledi. Potrebno je skloniti tapa sa hi taka da ne stili polja prvc horizonta ' Ie.

2. T : h2 D : a3!1 Lep potcz vanredne snage. Pretnja

mala oa al pri morava belog na uzima­njc dame. a na to nayodi i razmatranje druge mogutnosti odbrane - 3. Kbl 5c3+ 4. be (iii 4. Kel Da l+ 5. Kd2 5 : d 1 i erni ostaje 50 .. skakacem viSe) 4 ... KaB i bel i ncma odbrane od mala. n. primor: 5. Lb5 T : d I :j:j:.

3. ba I sarla crni skakac zapoeinje svoju

rusi lacku akciju. 3 ... L : .3+ 4. Kb l 5e3+ 5. Ka l

Lb2+!1 G. K: b2 5: d l+ 7. Ke l 5: 03. Beli predaje.

U slcdecoj (uvenoj kombinatiji crni je trijumfovao izvodeti desetopoteznu kombinaciju . na cijem se zavrSetku lovecm zadaje dvos~ruki udar.

Ret! AIJehln

Baden-Bad.n, 1925

lOS

U ovoj poziciji Aljehin je kao crni odigrao:

I. . . LeG! Beli top je pris iljen na povlacenje.

Najbolja je odstupnica 2. Tcc2 Sada dolaz i ser ija fors iranih udara. 2 .. . Sg4 + 3. Kh3 Se5+ 4. Kh2 IspoSlav il o so da boli kralj no mozo

otie!i na celvrti red, jer bi lada usledio odlucujuci sah lopom .. polja a4. Lose bi se kralj provco j kad bi ods tupio na prvi red . gdc bi mll crni top naneo zavrsni udar sa pol ja al.

4 ... T : f31 Zilva koju bcli nc sme da primi,

vee! uzima skakaca e2. 5. T :.2 Sg4+ 6. Kh3 S03+ 7.

Kh2 S : c2 B. L : f3 Sd4 9. T03 S : f3+ to. T : f3 Ld5! Beli gubi ska kaca.

Is to kao za "makaze", sahista-poeet ­nik odmah saznajc i za vezivanjc figura: vee! U otvaranju protivnik je stavio lovea na b5 i poeetniku je jasno da pre· rna pravil irna skakac ne moze da ode sa polja eG - jer ga vezuje lovac. Docnije, on jc mogao mnogo pula da vidi raz· liCi te sHne i vel ike kombinacije koje su zasnovane na vezivanju figura .

Crni skakac na f6 cvrsto je vezan. Dok erni jos nije preduzeo mere za odvezivanje skakaca, Trifunovie! brzo napada vezanu figuru.

t. g4

106

Trlfunovll Golombek Amsterdam , 1954

Preti pomeranje pcSaka na g5 sa osvajanjem sk.1kaca .

I. . . g5 2. h41 Opct sa islom pretnjol11 . Crnl mora

da s lo pre izic\je iz "maske" i oslobodi vezanog skakaca .

2 .. . Kg6 3. Lc4+ I Tera kralja ponovo u vezivanje.

Ne fel c~i da izgubi skakaca, crni radije pristaje da dobije mat. To je, naravno, njegovo pravo.

3 ... S : c4 4. h5+ Kh7 S. T: f7+ KgB 6. Dg7:lJ:.

Vi sestrllko se kor isti vezivanje u sJedecoj pozic iji, u kojoj bc li, igrajucf prvi , fors ira "uguseni mat".

I. S: 04! Sc : c4 2. T : 04 S : e4 3. T : c4 D : e4 4. SgSI

Preli mat skakaccm n. f7. takodje i damom na 117. U oba slueaja pretnja sc zasniva na tome sio je erni lop na g7 vezan.

4 ... Dg6 5. D: h7+1 D: h7 6. Sf7#.

J os od svog sahovskog "del injstva" cUalac zna za razlicite naeine hvatanja

figura, potev od skakaca koji je za lulao do dame upctljane u lukav tl mrezu. Stvar anje komh inaci ja nn temu hvata­nja figu ra prividno je jcd nost;wno - u njima se lako mogu raspolnati i motivi. i lema , i sredstva. Mi ~emo se ogra ni~ ili

na prikazivanje samo jednog pri mcra kombinacije na temu hval anja . ali zato temo uloviti najjacu figuru­damn.

U meeu Jugoslavija - j\\adjarska, igranom 1957. godine, partija Karak­laji !! - Beli brzo je hi la zav rsena .

Beli je bczbrifno z.avukao darnu nn d7. Kao odgovor na to usledila je "naiv­na" ponuda za izmenu dama.

r. . . DcB Ne potrudiv ~i se da dobro promisli

o poziciji i shvati za ~ to protivnik daje lovca. Karaklajic je povukao:

2. D : c7 Medjutim. posle 2 .. .f6 klopk. s.

zatvorila - bela dama oe moze sc iz· vuci iz mrete. Zbog neodbranjive pre!· nje 3 . . . Tf7 beli je prcdao.

Ako su razmotrene kombinacijc oa izgled dosta jednoslavne, ave koje slede Irafe odrcdjena objasnjenja . Najpre neSto 0 kombinacijama oa temu zasede. U prvc tri grupe kombinacij3 na lemu iskoriStavanja nepovoljnog polofaja figura sve je bilo jasno: aktivna stran8 uspevala jc da izvede dvostruki udar , vezivala je iii hvatala neprijateJj ·

sku fi guru . U kombinacijama na temu zasede lIvodni potcz nije uvek shval­Jjiv i sarno pafljivo ra'lmisljanje pomate nam da otkrijemo nameru napadaca. Zaseda obicno ima vid prikrivenost i -pretnja ne pada u eeL Zato i jeste za· seda. Jpnk. otkriti pretnju ne znaC:i da se ona mote i izbe~i. Cesto moras da piaU! raclIn zato sto nisi uspeo ranije. jo! pre nckoli ko poteza. da je primeti s i na vrcme otklonis. Eto zasto su kombi· naci je na {emu zasede obicno sloiene i efik asne.

Furman Smislov

MoskllD. 1949

Na prvi pogled ni sla ne govori da je pozicija crneg beznadna.

Medjutim , posle uvodnog poleza belog, koji je Furman acito predvideo a Smislov potcenio, katas trofa je neiz­betoa .

r. Db21! Skroma n i neupadljiv patez , ali

koji skriva u sebi strahovitu snagu. Pre­bacujll~i darnu na dijagonalu al-ha, beli stvara st rasnu zasedu racunajlh!i sa uzimaojem skakacern oa g6 sa !ahom. Ako tada ern i uzme pelakom h7, dabitku vodi 3. Th3+ sa matom; u sJutaju uzimanja damom - isla se forsira m, t prebacivanjem tapa oa g3. Crni nt

maie da osujeti "arneru beJog i jc.! je dobro za njega slo mote da se izvule po cenu jednog pe!aJ..a. Treba jos da se

107

napomene da Sf ovakvi polezi lako pre­viJe u racunici i za to nije nikakvo eudo sio ga je smetnuo S uma i tako iskusni sahi s ta kakav je bio II to v reme budUl! i svetski sampion Vas ilij Smislov.

I. . . 5e4 2. 5 g6+ D : g6 3. T : e4+ Dg7 4. D: g7+ K : g7 5. Te7+ KI6 6. 14. erni predaje.

Dobitak s kori st!enjcm zasede siroko se kori s ti u nizu \ ari~anta U olva­ranj u. Evo. na primer . jednc od pozicija koja nastajc posle pozna tih poteza u otvaranju.

Beli je r retckao protivnika u razvo­iu figura, pri cemu je "usput" izgradio u centru nckoliko prikrivenih baterija zaseda . U jednu ovakvu zasedu crni je i "upao".

Dobitak Sf postiic pomoeu infere­sa ntn ih kombinatornih irtava.

I. 5 : 15 el 2. 5f6+ D: 15 3. D<18+ I L: d8 4. Lb5#.

Interesantan mat sa zasedom topa na el i lovca na e2.

PrE'Ostalo nam je da jos razmotrimo nekoliko lema sa iskoriscavanjem nepo­vo ljnog polo:laja neprijateljskih figura . M.ada Sf speci ficna preplitanja figurne igre, koju eemo sa d analizirati, relativ­no relko sree u u lurnirskoj praksi (eeste ih u svoji m de lima koris te sahovski kompozitor i). ipak preporucujemo eilao­eu da ih brii ljivo prouei, razume i usvo­

ji , ne sarno zato da bi iii sam iskorislio

lOS

vee I s loga dn i sam ne bude uhval!en u za mke koje mu posta v lj a protivnik.

Za ostvariva nje zami sljenc kombi­naeije be log Ileophodno je d:1 pesak f7 ne bude bral1j(, l1 . No, zasad ga. brani erna dama . P rcsckavsi lilliju dejs tva erne dame sa

I.Td71 L: d7 be li zaf im ncome la no sprovodi zamis­ij t'ni p lan sa lepom matnom kom bina ­cijom.

2. D : gi+ ! T: g7 3. T : g7+ 5g7 4. 516+ Kh8 5. 5 : 17#.

Lako je shvatljiva i lema preop te­r~enos ti. Svaka fi gura u ma kojoj pozici ji ima odrcdjenu lunkciju. De­Silva se da poj edine figure kojc s tile polotaj kralja budu preoptereeene i zapravo ni su u stanju da izvrsc sve svoje funkcij c. Ova preoptcretenost se moie lepa iskoristiti.

Crna dama resava glavni zadatak -brani svog kra lja od bele dame na dij ago­nali a2-g8. Dak le, dama ne sme napu­

stiti lu diJagon. lu - ana je preopl.,e.

tena ovom veoma vainom fu nkcij om. I aka sad napadnemo III dalllll put em

I. Tdl l crni neee moei da uzme lopa vee ee mora li da menjo3 1103 c4. U tom slucaju prethodno lI zimanje na dB sa sahom ostavlja be lame tapa v iSe.

Karl.lkter kombinac ija na tern II ad v­Io3cenja vidi se iz primera koji smo uzcli iz Taraseve tu rnirske praksc.

Cini se da crni . ia ko je na polczu, nema spasa od pretnje s trahovitog udara na tacku h7. On ne moie dati sah damom ni na dI. niti na f3. Ali on igra:

I. . . Te7!1 I sada jos beli mora da se spasava.

Topa ne mole da Ulmc ni bela dama -onda dolazi sah na f3. ni lop - s ledi sah na d I. Za belog je jos dobro sto ima na raspolaganju spasonosni potel kojim preti mal na fS.

2. b51 I erni ponova nol3zi izl3Z iz lcS­

kog poloiaja. 2 ... Dd I + 3. T : d t T : b7 s re­

mijem. "' clod zavlaccnja odlicno ilus truje

partija Em. Lasker - Ragozi n sa me­djunarodnog lurn ira u Moskvi. 1936.

Crni je na potezu . Ragozin je pre­fi njenim mancvrima namamio bclog topa na di jagonalu g l-a7 i anda osvo­jio kvolite!.

I. . . Le71 2. Tf6 Ld8 3. Td6 Le7 4. Tb5 D : b61 5. D : b5 Le5+ 5. D : c5 T: e5.

I s kvalitelom viSe eIll i je dobio par ti ju.

VEtBE

Br. 105. Cl ni jc na pote:zu. Kakvu komb imlciju on moie da spravede?

Sr. lOG. Prol1a dj ite dobitnicku kombinaeiju be!og.

109

Br. 107. Koji efeldni polcz belog donas i pobcdu?

Br. 108. Pr onad j ite d ivnu kombi­nacij u belog.

Br. 109. Ka kav ma ti v i on koji naci ll moie da iskori sti bel i?

" Br. 11 0. ern i jc 11 3 potczu . Prona­dJ ltc cfck lan put ka pobcdi.

o eENA. ANALIZA. PLAN

vc~ 51110 rekli da komb inacija de­mant uje pr iv idnc vrednos ti, dok palida­na igra potvrdjuje rca lne vrcdnosti. Trcba jos reti da se kom binacijc u prakticnoj sahovskoj borbi 's retu rclativno relke, dok se sa problemima pozicione ig re sahis la mora sre ta ti II svakoj pa rtiji .

Su sti nCl je u tome da se izanal izira pozicija , danese slid a njoj i shvati ko u da tom mamcn tu stoji b ,Ije: beli iii crni. A maida je pozici ja jedllaka? U svakom pojedinom slucaju oct rcdjuju se po kva lite lu i spoljnom izgledu sasvim razliciti p lanovi igre. Onaj koj i s toji bolje ima pravo i obavezan je da na pa· da - okleva nje moze doves li do gub itka prednos t i. U sla bi jem poloiaju, na rav· no, b ral1i~emo set traz i~cmo putcve za izjeulluccnje. A kada je pozicija jedlla·

110

ka , onda jedino je rd enje: ne srlj ati u r iska n lan na pad , a li i ne pOdlega ti pan ici. Treba mimo manev risat i lra· zec: i mogucnosl i za pos tizanje pozicionog preimueslva.

A kako 50 odredju je ko sloji bolje? Kako sc ocenjuje poz icija? Nekada Sahovski majs lori nisu postav lja li ovak· va pitanja - an i su vukli najbolje pa leze oslanja j uc i se na svoje iskuslvo, in tuiciju , prirod ll i la lena t. S tajn ic je na uc io sahis le da ana liziraju i oce· njuj u poz ici ju i time je sahovskoj borbi dao erikasno oru i je. Posle Sta jnica sah je krenuo na ucnim putem, dobio je solidnu i slraf i va~ku bazu .

Savremeni hemicar , na primer. ka· da mora da odgovor i na pil anje kakva je ma ierija pred nj im, postupa na slede ..

~I nacin : Prvo razlate III mtt terij u na clemente , za tim odrcdj uje kva nlil ali v · ne medjuodnosc svakog ad nji h. To mu daje pravo da sasvim odredjcllo izjavi kakvu jc matcriju ispil ivao. Islo lako postupa i savrcmeni sahovski l11aj5toT. Najpre. on "razlate" pozic iju nn ele· mente. procenjuje kakvi su kvant ita tiv · ni lIIedj uodnosi ti h e lemenata. Takav proces zove se sahovskom ana lizorn . Zatim dolaz i vreme sintczc. ocenji van ja pozicije . Znajuc: i sve 0 clementinu! i a nj ihovom broju. majstor s izvesnom dozom sigurnosti ocenjuje pozici ju. Na· ravno, u tom procesu nema malerna ti cke tacllosti. cesto mnogo !i ta zav is i od uku· sa igracn. Nisu bcz raz1 0ga la ko cesta sporcnja majstora pesle parlija - svak l od njih sa ia rom i ubedjenoscu tvrd i da jc njcgova pozicija bolja . Ali rna kako bi · 10. occna ipak ima karnk tcr objekti ,, · nosti . ZavrS ivsi sa ocenom pozici je , igra~ pristupa izradi plana igre.

Kakve clemente poznaje sahovska tcorija? Mi smo vee:. na pomenuli da sc teorij a sredi snj ice jos nalazi u embrio· nalnom stanju . da se jos ni su potpuno uob l i ~ili pri ncipi i zakon i pozic ione borbe. Ali v~ sadn motcrno govoriti 0

onim osnovnim elemenl ima koj i odre· djuju svaku poziciju i na koje Sahista "raz lat.c" pozici ju u toku nnallzc. To su: slnba polja i slab i peSac i. slahO$t pcriferije. slabe i jake dijagona le, slabe i jake vrrUkale. ccnlar . proslor i ncpovo·

Ij. n poloia] figur • . Kada se sahista bavi ana lizom i

occnom pozici je? On Ii on to cin i pri svakom po tezu? Rnzurne se - nco Ocenn se donosi u kljuenim. krHi~nim mOlllen· lima, kada se menja 10k borbe. kada Dna dobija nov i smer. I. razume Sf.

igra~ obavczno ocenjuje poziclju pri rac.unanj u varij ana ta, kada POkUSa V8

da predvidi dogadjaje I da .. ~Ieda sta c:e 5e de.slli p~lc nckoliko potna. J asno jl! da mi moramo tnall u Ua upu;lamo. kakvu ~emo imatl POZICIJU.

a to se mDie pO!>t It!i prcko aoalize i cecne Sada ~cmo razmotriti pilllnja koja

se odnose lUI pojcdine pozlciune ele· mente.

J A KA I SLAM POLJA

Sia je sl.bo polje? Odgovor je jed· nos lavan: pol je koje ne mole biti napad· nu to porotivnitkim pd.,kom. Oakle to je polje. nn kojem se bcz ikakvog st ra· ha . a bas obratno. sa ~ajem vlaslite nepovrcdlvos l i. mote da uc.vrs li pro­ti vnikova figura. ~ara\'no , taj pojam 11

praks i imtt i drug i znncaj - c~to nazi · \'31110 slabim paljem I t3k 0 polje. koje mofe biti n:lpadnulo od protivl1I)..o­vog pesaka. ali ovakovo napadanje povezano je sa bitnim slabljenjem ro zicije. I ~ t o lako lako je shva tljl \'o toJ je jako polje. Ttl delu je ukon uprotn . ti. Ako je potje slabo za pral1vnlka ano je jako za na~ figu re. Ako. N

pr ime.r, uz belog peSaka na e-l crn i ima pes.,ke d6 i 05. onda je polje dS slobo za crnog i jako Zil belog.

Trebn citaoca unnpred upozouti lUI s ledee:.e. Govorili sma 0 dogl1J3tskim Tara!evim prav ilima. koj • .!i u e odn<blla i no pojrnovc 0 !<t labim poljima. ,\\odttrta teori ja je podvrgla pono,"noj proctni mlloge dogme Tara seve ~kol e . medJu njim3 i pojam 0 slaboshma. Na pri . mer . u mnogim varijantama Sicili jan .. · kc odbrane crni se rado apr delj uje za nckad al1atemisanu pd aC:.ku pm.tavu dG i e5 uz odsutnos t pe1aka c7. a utlm dokazuje vila lnost takve formacijt. Izucavaj ull problem 51.blh polj. I slabih pelak. , mor.mo ldl ll defin l .. ·

I I I

nju principa ,.a li nikada ne smemo smet· nuti s urna neophodnost da se sva pita­nja reSavaju konkretno, vadec!i raeuna a oscbenostima dale pozicijc.

Pag lcdajmo sledeci primer. U par· tiji Em. Lasker- Kapab lanka, odig­ranoj u Peterbu rgu 19 14, dos lo jc do ave pozicijc:

Hajde da izvrsimo anal izu ave poz.ici je sa stanovi! ta Sahavskih cle­menata. Uci nicema to u mislima. isto onaka kaka to c ini sahovsk i majs tor u toku partije.

Pre svega, pada u oe i zjapcta sla· bost u crnoj poziciji na polju eG. Beli ska kac se na tom polju oseca sigurno, iako sc nalazi u sredistu nep rijate ljs­kog tabora . Pri pailjivom razmatranju poz icije magu sc u po laiaju crnog uaeiti i slabosti polja h5 i as, kao i pesaka d6 i fG. Is tovremeno. u poz ici j i bclog slaba su polja h4 i f4. takodje i polja c4 i 34. Cini lo bi se da suo s obz irolll na izra ­zene slabosl i, sansc jcdnakc, ali po lo­zai skakaca na e6 daje bel am ogromnu prednost upravo U odnasu na slaba po­Ija.

Pos ta na tab li nema akt ivn ih lava ­ca i dama, ne postavlja se p it anj e di­jagona la . asia se li ce verli ka la - hc li ima v idl j ivo preimucslvo_ Od osob ite je valnos li vl adanje "h" verti ka lom, koju beli odmah zauzima svojim topom, Vaino je i to 5to beli moie brzo da udvo-

112

ji lapove na "hll verli ka li. <leak i da ih u sJui:ajll potrcbe prebaci na drugu verlika lu na daminom krill! _ "a", dok crn i fo tcic maze da ucini.

Vidljiva jc prcdnost beJog i u pog­ledu pros lara - 011 im<l bo lju poziciju u centru, Najz<lC1. be le figure su u pore­djcnj u s prot ivn ickim mnogo aktivnije razmestene. Posebno je vazan poloz41 j skakaca nn eG. a lop i skakac c3, kako tc se uskoro ispos tavili. sprcmni su da j urnu tI sami gusti s bitke i da u njaj oslva re odlucujuci cfckaL

Op sli znk ljucak 11 ocen i pozici je glasi: beli ima preimucstvo u prostorll i vlada nju otvoreni rn l inijama. a s to jc najvazn ije - II pozic iji crnog ima mnogo slab ih pa lja i slabih pdaka. Iz oeene proizilazc i planovi igrc u naslavku obej u strana: beli ce na padati , dok erni mora da se bran i.

Vel ik i Lasker jc sjajno iskarislio prednosi svog polozaja. On je od igrao:

I. Th3! Dominacija na olvorenoj ver l ika li

vee daje be lamc mogucnos t za snaian napad. Na primer, aka bi. crn i od igrao neop re-L.no I. .. Sc4. moglo b i usledi ti 2. Th7+ Ke8 3. Ta l ! Lb7 4. 5c7+ Kd7 5. T: e7+ K: e7 6. Ta7 i beli dobija. Crn i je pr is iljcn na oprez llo manevri sanjc, mada ga slesnjenost u prosloru oncmogucava da rasporcd i svoje snage onako kako bi ie leo i kako to zahteva pozicija .

I. .. Td7 2. Kg3 KeS 3. Tdh I Lb7 4. e5!

Odlucujuc i prodor , 2: rtv ujuci pe­saka. beli dobija izvanrednu prili ku da zaposedne skakacem polje cS, takodje i za napad na oseUj ivu slabost u pozicij i prolivni ka - polje i6_ Lasker precizno iskorisc: uje sla ba pa lj a i slabe peSake protivnika i njegova igra u ovoj poz i-

•

2.

elji mote da posluzi kao klasicatl O'l razac Ul metod igrc pro tiv slab ih l<leaka.

4 .. . de 5. 5e4 5d5 6. 56e5!

Beli skakac ga lopira po slabim po­ljima u proti vnickom taboru kao da je u svome, Isposlav lja se da crni top ne sme da ode sa polja d7 .bog jednosl.vnog 7. 5: b7 i S. 5d6+. Mora se da t i kva litel.

6 .. . Lc8 7. 5 : d7 L : d7 S. Th7 TIS 9. Ta l!

T ip icl1 0 prebacivanjc topoya sa kr ila l1a krilo, slo je mogucno lis ted ogromne prostorne premoci be iog,

9 ... KdS 10. TaS+ Le8 II . 50S. Crn i predaje,

P reporucujemo citaocu da II prakli­cnoj igr i ne propusti ni jednu mogucnus t d.:1 oslab i vnine tacke u palozaju protiv· nika i da zat im iskori sti te slabosti.

Lako se uOC3va da je u poloiaju crnogveoma slaba tacka £6. koja se nalazi neda leko od kra lja. Eto zasto je vcoma vaia n manevar kojim se postiie izmen3 lovca d4 .

I. U2! L: 12

Lovae sc ni je mogao sacuvati nl 53

I. .. LoS 2. 14 U 6 3. 5: 16. 2. T : 12 Da5

Ne dozvo ljava be loj dami da dodje na polje c3.

3. De2!

Dama preko polja b2 prod ire na dijagonalu al-h8_

3 . . .16 4. Db2 TIS 5. g41 Igra koju vee poznajemo - zasno.

vana je na vezivanju peSaka f6. 5 . .. h6 6. 14 g5 7. h41 Odlucujuci udarac. Preinja dvosl.

rukog uz/manja na g5 primorava crnog da odustane ad napora za odrfavanje lacke 16.

7 .. . gh S. 5: 161 Skakac se nc moze uzeti zbog 10. gS.

U pa rtiji crn i kralj je poeoo da befi, ali brzo je dospco pod ma lni napad.

Druge primcre iskariStavanja slabih potja cilalae ce na<!i u prilofenim ~­

dacima za veibu. Ponekad maze da se izazovc slablje­

nje celc grupe istobojnih polja i lada naslaje slabos t pcriferije. Jgra 1I ovak­vim slucajcvirna lako se male shvati li: zauzimajm!i svojim figurama ta oslablje ­na polja . napadac sve vise pojacava pritisak dok nc dodje . do kvalitalivne promcne cilavc pozicijc - kada se pri ­tisak pretvori u matni napad iii se pos­t/gne zn ai:ajna malerijalna prednost.

U lJoz iciji Al atorcev - LcyenfB (str . II~) crni jc na potezu. Ako izvrsimo analizu ana lognu onoj u prelhodnom pri ­meru (a mi liporno prcporucujemo Citaocu da ovalevu analizu izvrSi samosta lno, pre nego sio nastavi da i:ita dalje), utvrdic!ema na osnovu mnogih pokaza­tel ja da je igra pribliino jednaka. Mcdjutim , u poziciji pos toj i jedna spe­e;!icnost - slabost belog 1I odnosll nn crna polj.:1 u centru. I crni cllcrgicno

113

Alatorcev

Samplonal SSSR

Tbilisi, 1937

LevcnFis

kor isti ovu pogodnost za scbe i za pro­tivnikovu nesrec. u na taj nac in sto na polje e5 salje jcdnu za drugom skoro sve svoje fi gure. Pogledajte kako je precizno igrao velemajslor Lcvenfi s.

I. .. Sg61 2. Tei De7 3. Te l So5! Prvi gost na polju e5. Beli ga odmah

uni slava, ali skakacevo mesto odmah zauzima njegov kolega.

4. Sf : . 5 S : e5 5. f3 Povec.ava se broj oslabljenih cmih

pol ja. 5 .. . b6 6. S : 05 D : e5 Sada se na zlosrec.nom polju uslo­

lie ila dama. 7. Dd2 Ld7 8. De3 Tfe8 9. D : 05

T: 05 Igra cmog je na prv i pogled jednos­

tavna - salji sarno svoje figure na polje 05.

10. a3 as I I. b3 Kf7! I sarno "njegovo ve lica nstvo" spre­

rna se na kr itieno polje kako bi licno predvodi lo ofanzivu svoje vojske u zavrsnici.

12. Kf2 Kf6 13. Ke2 Th5 14. Thl

Ko5 1 Sada sarno lreba saceka li pogodni

momenat pa da kralj po pri jat nom pute­Ijku jurne nap red , medju bele pesake.

1i4

15. Kd3 h6 16. h3 Tg5 17. Th2 Tg3 18. h4 Tg8 19. Kc2 g5 20. hg hg 21. Kf2 g4 22. Th5+ Kd4

i(riticni momenat je dosao - kralj jc krenuo u odlucn i pohod.

23. Td l+ Ke31 24. Th7 gf 25. U I II i 25. L: f3 T : f3+ i sledi sah

lovcem na g4 . 25 ... Ke2! 26. Td3 Lh31 27. T : f3

T : f3+ 28. K: f3 L : fl. Beli pred.je.

VE t B E

Br. III. izanalizirajte poz iciju. Pronadjite nacin za iskori stavanje po· ziciooih ci nitaca u igri belog.

BT. 11 2. Koje su tacke slabe? Kalw beli . igrajuc i prvi , moie da is­kori sti slabosti u protivnickoj pozi ­ci j i?

VERTIKALE

Kada sma govorili 0 komb inacija ma, vi deli smo od kolikog su znacaja olvorene vertika le. I u ob icnoj pozicionoj borbi vladanje linijom mote da postane

cinilac koji obezbcdj uje pobcdu. Na ­TacitO se to oscca u pozicijama u kOjima postoji sarno jeuna ot vorena linija i njome vlada aklivna strana . Desava sc da na tab Ii ima nekoliko ot vorenih linija i lada jedna od njih moie da poslane od lucujuci "ptacda rm", te njomc figure napadaca prve provaljuj u u pro­livnicki tabor.

Metod igrc u partijama u kojima odlucujucu utogu igraj u otvorcnc vcrti· ka le je jednoobraza n. Jgrac koji ima inicija tivu koncenlri se na olvorenoj lin iji maksirnalan broj teSkih rigura i, pomaiuci tu akciju svim ostalim bor­benim jed inicama, na kraju krajeva vrsi proboj fronta. A zatim slcdi stadi­jum razb ijanja prolivnika u nj egovom taboru.

Allehfn Nimcovlc

San Remo, 1930

8eli vlada vecim prostorom, ali sa­rno to ne bi bilo ad od lucujuceg zna­caja da nije usled ila ranije planirana Aljehinova ofa nziva na dam inom kril u. Ka da ci talac bude ocenjivao ovu po­ziciju (a dogovoril i smo sc da on to uvek Cill i) , mora uzeti u obz ir ne samo s ta­licoi poloiaj koji je pr ikazan na dij<lg­ramu ve~ i dinamiku dogadjaj a, Ij. treba da obrati painj u i na naredne poteze i planove obeju slrana .

Aljehin je odigrao: I. a51 ScB

Crn i l eli da se sto pre oslobodi od nellgodnog skakaca na dG i radi toga cak pristaje da sc iz lozi jos vetem prostornom "guscnjuu

•

2. S : 07 D : 07 3. a6 Df7 4. Lb5! Kritican momcnat u partiji. Beli

na mcrava da otcra skal<aca sa potja c6 i da prodre topom na sedm i red. Posle razmisljanja Nimcovic donosi odgovornu odluku : shvalivsi da je prodor protivnickog tapa na c7 23 njega ravno propasti . on se opredeljuje da po svaku ccnu zadrfi skakaca na polju c6 i time preprcc i pu l protivnikov im Ie!· ki m fig urarna U srce crnog tabora. To je ld ka odluka , a!i iznudjcna.

4 ... s Se? 5. 0-0 h6 6. TfI n cB 7. Te2 DeB

Crni je cak sprema n i da se izlo!i vczivanju na e6, sa rno da skakacu obezbedi jos jednu zastitu. Sudbina cit .we borbe ,'czuje sc Z3 poloiaj ska · kaca oa otvorenoj vertika li.

a. Tac! Tab8 9. De3 Te7 10. Te3! Obratite pafnj u na ova prestroja.

vanje. Teske figure najopasnije prete kada su napred postavljeni topovi a odostrag ih podria va dama. NajboJje je da se operacija prodora u protivnick i poloiaj izvodi u takvom borbenom po­relku .

10 . . . Dd7 II. Tlo2l Kfa 12. Del Tbe8.

13. La41

115

OdlucujuCi udar . Prctnja da pd ak b4- krene naprcd primora va ernog da i rtvuje pesaka, mada mu je sasv im jasno da ga to n e~e izbav ili iz ncp ri lika.

13 . . . b5 14 . L: b5 KeB 15. La4

KdB IG. h4 1 Crni predaje. On ne moie bei guoi·

ta.ka povuCi ni jedan potez - sivorena

je poz ie ija iznu dice. Udubile se u slcde~u pozicij u. Pri

njcnom oecnj ivanju, slo ~cmo ucin ili prcma prav ilima koja sma usta novil i, zakljuCicemo da beli ima izvesnu , i::. l ina nezna lnu prednosL

Ona se sasloji u maloj prosta rnoj premoci i u v ladanju dij agona lom o l- h7 Medjutim, oeena se iz osnova mcnja kad pOlici ju razmotrimo sa slanov ista di namike pravaea predstojecih okrsa ja . Uac i~emo da bel i ima sasv im konkretan plan otvaranja vcoma vaine lin ije na kra ljevom kr il u. ba bi kasnije preko te magi st ra le prodro u pro tiv nicld ta­bor. Element i tog plana su: strelov iU skok pesaka sa g2 oa g4 i g5 , izmcna na hG. posle c'!cga se otvara magistra la "gu. Na jedinoj atvarenoj lini j i b~li ce imati znatnu prednosl, a to z ilac i da ima vcliku prednos t.

Dakle, kako je tekla odlucna bilka?

1. TI31 Vaina finesa . Beli namerava da igra

g2-g4-g5. al i pre nego slo otkri je svoj plan, on se maksi malno priprcma

I 16

za slo bric osvajanje buducc olvorene Iinijc. Eto za sta je on vee pri prcmia pre­baeiv<.lnje tapa preko f3 na polje g3.

1. . . Sd6 2. g4 TIS 3. Kh I KhB 4. Tg i DdB 5. Tfg3

Posta se ne maze i zbe~ i otvara nje lin ije, bel l unapred razmesla svoje lcske figu re n 3 najpogodn iji naci n.

5 . . . Td7 G. g5 ! SI5 7. L: f5 ef B. gh gh 9. Dg21

Beli je mun jevilo pos tigao za sehe najpogodn iju pozic iju - postrojio jc svo­je tcske figure na olvorciloj l ini j i. Poz ici ja ima vrlo intercsant an spoljasni

izgled.

Beli preti da prodre po otvorcnoj Ii ni ji na jednu ad i ri tacke pogodne za invazi ju - gB, g7 i g6. Crni Ireba da odjednom brani sva tri polj a , ali on 10 nij e 11 s tanju da llc ini i uskoro ~e doii veti slam. Treba jos skrenut i painju citaoea na veliku snagu koju imaju dva lop a i dama kada sc na laze na islaj vertika 1 i.

Prell od l uc uju~c 10. Tg7 sa slede~ im II. Dg6 i molom na polju h7. Olkl . ­njajuc i lu prelnju, ern i ne sme da ispusti iz vida ni odbranu vai nog pa lja gB.

9 ... Td17 Crn i namer:lva da 11 8 10. Tg7 edge·

vor i 10 . .• DeB i aka hi tada beli odigrao II. DgG. sledi lo bi 11. .. De4+ 1 12. Kh2 Dc2+ 13. Tg2 D : g2 i crni bl bio zadovolj an svajom pozicijom.

10. TgGI Uverivsi SI! da bi prodor na polja

g7 i gB bio necel ishoban . bel i prod ire nn l rece vaina poljc i pr isilj ava pro­tivnika da kap itulira. Prct i 11. T : hG+ Th7 12. Dg7:j:\:.

10 . •. De7 II. TgB+ Ma kako ern i odgovorio. u iducem

potezu dobija mat.

VE t BE

Br. 11 3. P ronadjite kako beli moi c da iskoristi oivoren u "e" liniju.

Br. 114. Kako ~e beli naj bolje iskori sl il i "c" vcrti ka lu?

DIJAGONALE

Sve sto je rcceno a vertikali odnosi sc i na slucajeve kada odlucujuci pozi · c iani c inilac u borbi postaje jedna od vafnijih dij agena la. Napadac zauzima dij agonalu, koneent riSe na njoj svoje snage i zatirn ladaje prot ivn iku z8vd ni udarac. Pri lorn, u posleclnjem jurisu

ne lIceslvuju sarn o .. d ija~ona l ncu figu­re, vec i osta le Silage. koje blagovrcmeno pri spevaj u na najvainlji seklor fron ta.

I-I aj de da analiziramo i oeenimo s l ed e~u pozici ju.

U pogledu slabih !aea ka, zauzetih vertikala , vladanja ecntrom i rasporeda figura - dYe stranc stojc pr ibl iino po­djednako. Pada u oei vainost vel ike dijagona le a l- h8. Zasada njome vlada ern i i cak se sti ce uti sak da mu to dajc prednost. Ali. mi sma se dogovor il i d.1 ne dajemo santO staticku ocenu pOlicije., ve~ i dinamicku i za to moramo imati 11 vidu logiku dogadjaja lokom prvih narednih poteza. Prelpostavi mo da ~e

beli uspeti da izmeni ernopoljne lovce, posle cega ~e odjednom pos tati csetno slab i d ijagona la i polja aka crnog kra lja . Ako, dakle. u oceni pozicije polazimo od dinamiCkc s ituad je. onda f!emo, bas zhog slabosti velike crne dij agona lc. dati prednost poloiaju be log. .

Eva kako su tekli dogadj aji u par· lij i koju r.zmalramo.

1. Tb l ! Beli 'prema pol"" b4 (iii b3) . a

za tirn nameraV3 da poslavi lovea na poljc h2, radi izmene.

1. .. TeB 2. b4 DdB 3. Lb2 TbB 4. Dd2 bG 5. L: g7 K : g7 G. Dc3+

Prvi deo n3padackog plana je ost­varen. Lovd su izmenjen i. dijagonala

117

jc znatno oslab ljena . Sada je crni pri~ l1udjen da po ,tavi peSaka na ro. t imc stvara nov, vcoma oseUjiv, objckat za napad belih figula .

G . . .f6 i. Tb2! Manevar koji nam jc vee poznat.

Beli prebaclije lopa na e2 i time stva ra latentni pritisak po cen tra lnoj vcrtikali.

7 . . . Oe7 S. f41 Tci~i aktivnoj igri, crni je namera­

vao da postavi damu na e5. Najbolje je da se ovakvi potezi bl3govremeno spreee.

S . . . 0fS 9. Tbe2 TbdS 10. g4 Sh4.

II. S: 161 Dosta jednostavnim takti rk im uda ~

rom zavrsava se precizno izvcden plan belog, koji je bio zasnovan na pravilnoj oceni pozicije. Crni ne moie uzeti ska· kaca zbog saha lopom na e7 sa dob ija· njem dame.

II. .. T : e2 12. S: d7+ KgS 13. S : fS T : g2+ 14. Kh IT: fS 15. Te7. erni preda)e.

Posle 15 . .. Tf7 16. Te8+ TfS 17. T: fS+ K : fS IS. OhS+ i 19. 0 : h7+ erni gubi i skakaca.

"Nije zlato sve sto si ja", i obratno, ~esto se veliko i skupoceno krije u nep~ I imetnome.

1(0 bi rekao da ~e najvainiju ulogu u nastavku partije odigrati di jagonala a l -h8? Nju sada zatvaraju crn i pCSaci i, cini sc, nema nikakve nade da <!e : e otvorili.

]IS

Mcdjutim, dinamicl1a oeena pozicije sugcri se l1am da erni ima ozbiljnu poz ici ~ onu prednost i da se ta prednos t ogleda ba s u tome sto erni im3 mogul!l1ost da iskoristi veliku di jagol13111 . Sledel!i plan igre, podeJjen u iri etape, dovodi idcje emog do trijumfa.

Prva i druga clapa plana: erni brani peSaka d6. zatim os tvaruje potkopavanje putcm poteza e6. Nije dobro da se to ut ini odmah, jer bi beli na d5 uzeo skakacem , koji bi se tamo utvrdio i njegovo prednje uporisle igralo oi zl1acajnu ul ogu u suzbijanjll akeije ernih figura . Eto zasto erni najpre vuee b7-b5-b4 i lera skakaca a polja e3.

Trc~a ctapa: poslc izmenc na d5 pomcriti pesaka e5 na e4 (neka bude cak i uz irtvu tog pe!aka) i otvoriti dijagona lu a l-h8, sto omogul!uje da se pozieiji belog kralja zada od luc:ujuci udarae.

A sada pogledajmo kako je ern i u praksi ostvar io svoj plan .

I. .. b5 2. Sf! b4 3. Se2 c61 Prva clapa se bliii svom zavrse tku.

Sada bclome nc ide u raeum 4. de O:~ 5. O:~ 0:d6 ~ T:. S : e4 7. Td7 Sf5 i erne figure poslaju vcoma aktivnc.

4. c4 Ovaj potez sarno olaksava zadalak

crnog u vodjenju napada posto jos ot­vara i "e" Iiniju. Medjutim. i da jc be ll igrao drukcije, erni bi opel imao znatnu

prednos t - Ispravan plan . zasnovan na pravilnoj oceni poz icijc, nckako jc sam po scbi doveo ernog do potpunog tri~

jumfa. 4 . . . be 5. de D : e6 6. S : c3 TabSI Iksori sl!avanjc olvorene linije za

napad - to jc prirodna reakcija ernog na cclvrti potez protivnika. Prilago­djavajuti se novim prilikama , erni neslo menja plan. Uzdrfavajul!i sc privre­meno od polcza d5, koji olvara d ijago~

nalc, on maksimalno nagomilava dejst ~

va svoji h figura na olvorenoj "b" verti­kali. To je llama ve~ poznati metod -sreli smo se s nj im II prethodnom odeljku poglavlja 0 sred isnjiei.

7. Sg3 Tb4 S. Td2 TfbS 9. Te l Ob71 1 sa ovim smo se vet upoznali -

ernc leske figure vde maksimalan pri. lisak po olvorenoj vertikali.

10. Tec2 d5!

Zavrselak plana zapoeetog pre dc­set poteza. Beli vi se ne sme da dozvoli dal je pomeranje ovog pcsaka, a ne odgo­vara mu ni izmena na e4. Zato on mora da pristane na otvaranje igre.

I I. ed e41 Ostvarilo se sve 0 ccmu je erni sa­

njao. Sada jc lovae na g7 postao stra sn i utesnik napada svih ernill fi gura l1a krilicnu lacku b2.

12. 0e2 57: d5 13. 5d I 5d7 14. Tc4 T : c4 15. 0: e4 S : 03 16. S : 03 L : b21

'3 kraju mali kombinaeioni trik. 17. Ob3 Lg7 18. T: d7 0: d7

19. D: b8 Od3+ 20. Kel IIi 20. Sc2 Odl :jj:. 20 ... 0 : 03+ Beli predaje.

VEZBE Br. 11 5. Kako beli iskoriscava

posedovanje dijagonale a2-g8?

Br. 116. Pronadjile pul ka pobedi belog uz iskoristavanje dijagonale al-h8.

PROSTOR I CENTAR

Ova dva pozieiona pojma povezuje­mo u jednu celinu. Stvarno, prednost u prosloru mole sc posti~i sarno kad se ima prevlasl u eent ru. Ako smo daJeko nap red pomerili pe!ake na kIiiima, to jos ne znaci da imamo tcrensku pred· IIOS t. l ema potrcbc da sc poscbno ob· jasnjava koliko je vazilo vladati veI! im proo torom.

Takodje, nije potrebno ubedjivati citaoca koliko je znacajno vladanje

\19

ccntrom. Onaj ko Ima snaian centar mOlc ponckad da stvara planovc u pu­nOj saglasnosti sa svoj im icljama i st i-10m: ima j u~ i jak centar. on moze da krcnc II napad na krilima iii da nastavi da .. gusi" protivnika nnpredovanjcm svojih snaga u ccntru. Centar jc uvek vcoma valno podrucje sahovske borbe. jer sa rno kad se ojaca svoja pozici ja moze sc misliti na napad na krilima; u protivnom sluca ju vi uvek riz ikujetc da pret rpite neuspeh sa svojim planov i­rna napada u momentu kada vas pro­tivnik sprovcde potivu dar u centru. "Protivnapad 1I centru , to je najbolj i pr i­govor na napad na krilu" - ova pra­vila treba uvek da imate na umll ka da planirate i vodite napad na krili ma.

Pozicije u centru odrcdjuju karak­ter Sahovske bitke. Kad je centar prel­rpan pesacima. operacije teku uspore­nim tempom. a kad jc centar sloboda n -figure kao da sc utrkuju po "slobod­nom polju". Ccntar moze ima ti razlicite karakleristikc. prema cemu sc mOle po­deliti na nckoli ko ti pova :

I. Napeti. nerazjasnjen i centar 2. Zalvoreni cenlar 3. Siobodni centar 4. Pokretn i cenlar 5. Fiksirani cenlar Igra kod nerazj3 snjenog cent ra je

razum ljiv3. Dak sc pesaci jos na laze u napetom poloiaju , nas je zada tak da izidjemo iz te napetosti izvukavsi ko­ri st za sebe. MOTllmo da se odlucimo kakav centar ic limo da ostvarimo. Aka icl imo da imamo slobodan ccntar. mo­ramo mcnja li pesake: ako l1 am vi se od­govara za tvareni ccnlar. onda porn era· mo pesake dok sc nc nasi one na protiv­nickc pesakc isprcd sebc. Kada zaklju­t imo da je za nas najboljc reScnjc fi ksirani centar, lada IlIcnjalllo pCSake

120

s lim sto osiavimo Jeda n par pesaka , up rli h jcda n u drugog. Napc li cen tar jc spccifican - iz njcga mogu nasta ti svi drugi: igra u tak" im slucajcv ima - 10 je borba za najpogodniju Z3 nas pCSacku poziciju u centru . Posto jc itbor r3zno­Ii k. mi n~cmo poscbno analizi rali pr imere napetog ccntra. Ovakav ccntar moletc videti u mnogim par ti jama vele­majstora.

Relf I(a rl os

Badell -Baden, 1925

Pesaci obcju s trana cvrsto su zat­voril i cent ar. Prirodno jc sto se igra prcllos i na krila - beli te pokuSa ti da povcde oranzivu na kraljcvom hilu, a crni ~c priprcmiti protivnapad na dru­gom kraju toble. Doga djaji se odvijaju sporo. figure pokusavaju da se preko dalck ih krila probiju u la bor protivnika.

I. g4 b5 2. 15 fG 3. Dd2 g5 4. h41 hG 5. Th l be

Uskoro ~c se iSI}Oslaviti da ova izmen3 ide u prilog belom. erni ne moie da se dovoljno mobilise za ak tivna dejstva i prirnoran je da sc ogranici na odbranu kral ja. On jednostavno ne sti fe da nesto preduzme na daminom krilu. Eva Z3s tO se lrebalo uzdriali ad it menc i odigrati, recimo, 5 . . . Se7.

6. de Sd4 7. Se3 ThS B. Th3 TbgB 9. TOld DdS 10. Sd5 gh .

Ka pitulacija . U drugom slucaju -da crni nije ot vorio "h" liniju. to bi beli sam ucinio i 51.1 od l ucuju~ i m crek­tom prodro bi u tabor crnog kralja.

II. T : h4 KI7 12. Kf2 DfB 13. T : h6

Potctak kraja. Crni v~ trp i mate­ri jalne gub itke. Obi lazak kril a sa strane kod za tvorenog cenira , na kraju krajc"a, zavrsio sc uspclim prodorom u tv rdjavu branioca.

13 . .. T: h6 14 . T : h6 Dg7 15. Da5! Zavrsni skok sa drugog kr ila. Crni

je pr inudjen na ka pitul aci ju, jer nc mozc da odbije l11 aln i napad belog.

U pozicijarna sa pokrctn im pesackim centrom pHall jc sc ob icno postav Jja ovako: ii i ~e se cell tar pomerit i nap­red i razbitl suprotstav lj uju~ u nepri· jateljsku sahovsku vojsku, ii i ce sl rana koja se brani uspcti da zaustavi of an­zivu neprijaleljskih peSaka , da prodrc svojim figurama u olvore koji su sc stvoril i izmedju protivnickih peSaka i za tim da otpocne efi kasnu protivo­fanzivu. U ovakvom slucaju napad je osudjen na propas l, ii i je za duze vreme zadrian.

Kotov

Medj uzonski tu rnlr

S altebaden, 1952

Unciker

Kao signal ta "apad pe.sacke armadc poslufilo je pokrelanje cenlralnog pe­~ka .

I. e4! cd 2. ed de 3. fe 505 4. Ddl Se4 5. Le i

Privremcno odstupanjc bclih figura radi jos si lovi tij cg skoka napred.

5 . . . Sh7 6. c5 TeG Crni zuri da dovcdc figure ta od.

branu kraljevog krila. Medjutim. jaki beJi pCSaci u centru omctaju te manevre. Vz to, i bele figure sa strahovitom sna­gom stupaju u napad.

7. Tel! SfB B. 515 KhB 9. Dh5 PogJedajte s kakvom lakocom bcle

figure sti ill lin potrcbna mesta na fron tu. To jc mogucno za to sto snnian pCSacki ccnlar stesnjava crne figure i one nisu u slanju da olll l'taju protivnikove mancvrc.

9 .. . Te7 10. Th4 Sh7.

II. S : gi! Udar na poziciju kraljevog krila'

tipican zn ovnkvc pozicije. Pr imerc ovak· vog udara ve~ SOlO videli u poglavlju 0

kombinacijama. J ponovo ne mofemo a da ne istaknerno vcliku ulogu koju Je odigrao jaki pesafki centar.

II. .. K: g7 12. L: h6+ KgB N. 12 ... KhB sledilo bi 13. T : f7

crni bi mogao da sc preda. 13. Tg4+ Tg6 14 . eG! erni predaje. Ponekad sc deSava da su po jedan

beli i crni pe!ak u cen lru uprti jedan u drugog a na susednim linijarna. po pra­vil u. nijedna od slrana nema peSaka. U ovom slueaju radi se a fiksiranom centru. Mada je igra u ovakvlm pozicijamn ns

121

izgled jednos lavna, l rai i se vel iko majs· torstvo u vOdjenju maneva rske borbe. U tome je posebno bio jak svetski lampion Mihail Bolvin ik.

Siolberg ~.mpion a l SSSR

Moskva . 1940

Bolvlnik

Pe!aei d4 i dS predslavljaju upori l la sa kojih figure mogu da uti cu na seklore lahovskog fronl a. Dok beli jol ni ! la nije postigao u pravcu ovladavanja tackama e5 i cS, crni ve~ vlada tackont c4 i uci nio je sve sto je bilo mogu~no za skok crnog skakaea na e4. Mi svesrd no preporut ujemo citaocu da dobro uoci s kakvom je preciz nos~u Botvini k zav· Jadao cenlralnim poljima.

I. . . Se4 2. fS S: g3 Svi branioci polja e4 i c4 odmah se

unistavaju.

3. D : g3 Ld6 4. Df3 Le7 5. Dg3 U6 6. L: h6 L : d4+

Ova izmena pesaka ornoguCila je crnome dOl unisti v<lino upori ste belih figura u centru. Sada je citav ccntar u vlasti crnog i on skuplja na cenlralnom podrucju ogroman odred svojih ak tivnih boraca.

7. Kh I f61 S. Let Te4 9. Db3 SeS to. Dbl Te4

Poglcdajte kako su crne figure cvrsto zauzelc centar. Nijcdna bela bor. bena jedinica cak nijc u stanju da mu sc pribli i i. Citalac treba da obra ti palnju na Bolvinikovu doslednosl i

122

~ ~ !'Ji.~ ll i m'i'fI ~ ~~i'~ e a Ii il1 H.lU. ~

HUillUI tI Ii fl3 ~ IU

i'FjJ!~'!ll~ preciznost kojom je pos tigao odlucnu prednost. Na izgled , svc su to obicni potczi. a li njihova snaga leli ba s u jed n o~tavnosti zasnovanoj na strik tnom postovanju zakona s tra teg ije.

II . as Le5 12. b6 ab 13. Sb2 Te3 14 . Ld2 Tb3 15. De2 Db5 16. Te l U B 17. Td l Te2

Ka ra kleris ti cna transformacija - iz centra uti caj cm og sc p rosir io na kra lje· va krilo.

lB. De l T : h3+ 1 19. gh d4. Beli predaje.

VE t B E

Br. 118. Sastav ite prav ilan plan

igre za belog. -==~=,...,..=, Jill fl • •

~ Hit iii ifil . IU. ••• , •••• 6 Ii! (ltDlm .. ~ .Uj; .. }i~

g IUHiU.1li/J

NEPOYOLJAN POLOZAJ FIGURA

Ovde cemo govori ti 0 mirnim po· z icijama u kojima se nepovol jan pola. fa j jedne iii nekoliko pro ti vn ickih fi· gura ne iskor iScuje me todom ostro takt ickog, ko mbina tornog uda ra, ve~

pomocu trajne opsade i usporenih manc· va ra.

Kotov Tajmanov Turnir prelend cna ta

Cirih. 1953

Upad lj ivo je da je pozici ja crnog skakaca na a5 izrazito nepovolj na. On ne samo da ne moze da bude aktivan nego su mu prak ticno odrezan i i putev i povratka u redove sopslvene vojske.

Shva ti v .si da se ovaj minus u pro­ti vni kovoj pozici ji zadugo ne moze poniSti ti. beli je odl uc io da ne f uri s akci jom usmerenom na rdjavo p lasiranog konja. Pl an mu je ovakav: koristec: i to sto na kraljevom krilu crni, u stva ri, ima jednu figuru manje, otpoeeti na tom sektoru oslru borbu. Skakac. sa as nikako netc mat i da na vreme stignc na popriste . A ta okolnost obezbedice be­lorn nadmoc u figurama u odlucnoj bici i. naravno, donecc mu pobedu.

1. Tae l TaeS 2. Le i Sve bele figure ubrzano se prebacuju

sa daminog na kra ljevo krilo. 2 ... T : ei 3. T: e i TeB 4. T : eB

L : c8 Beli rado menja lopove - 110 je

manj e figura , to cc se jace osctiti njegova nadmoc za ci tavog skakaca.

5. Sh41 a6 6 .• 4 Da7 7. 515 U B B. Se4

Ratuj u~e a rmije smanjuju Sf za jos jednu jedinicu. Tako ~e se dot:i dolle da crn i necc ima ti sia da suprot · s tavi belom skakacu: njegov skakac na a5 i dal je ce sc na laz iti "u autu*' .

S ... 5 : e4 9. L : e4 b6 10. Dd I Priprema se da na kra ljevo krilo

prebaci j darnu. 10 . .. ab II . ab Ld7 12. DilS Le6

13. U 4 Sb3 Najzad se i taj skakac pokrenuo,

a li je jasno da se i da ljim kretanjem ni za jotu nece pri bl iiit i svom kra lj evom krilu.

!4. Dd l Da2 15. h4 Sa l 16. h5 Sc2 St vara se utisak da skakac lu ta u

pomrci ni ne. na lazet i iz laz iz lavi rinta u kome se na.sao.

17. Le5 Db2 lB. Le7 5a3 19. U 4! Se2 20. De2 Crni skakac je uhvace n! Za to je erni odmah predao partiju.

Sta to sll stinsk i znac. i kad se kale da je polozaj neke figure nepovoljan? Kada mol emo da tvrdimo da neka fi· gura stoj i na loS-em mestu? Ta tv rdnja se mofe zasnivati na vise razloga. U svakom pojedinom slucaju, u svakoj poziciji , to pitanje treba reSava ti po­sebno. Treba sarno ret i da to nije tako teska stvar i da ce nasi citaoci moci i sami da razjasne pitanje rela t ivne aktiv· nosti figura.

U nekim slucajevima figura mole bi l i zauvek izbacena iz igre i lada je lako pobedit i protivn ika, koji, u stvari, igra sa figurom manje. Takvih sl ucaje· va ima cak i u partijama majstora.

Evo jedne KapalJ lank ine parti je, u kojoj je on vodio erne figure.

123

Beli je nespretno rasporcd io svoje snage i svctski prvak je sa nekoliko energ icnih poteza bllkvaillo 7auvek isk· Ijuc.io iz igrc belog IOVC3. To je lI ~ i ni o

na sledcci nae in: I. .. g5 ! 2. S: fG+ D : IG 3. Lg3

Lg4 1 4. h3 L : 135. D : 13 D : 136. gl f6 Sada bcli lovae g3 Ilikako netc moci

da sc izvuce iz klopke, u koju je $.1m upao. Preostaje sarno da Sf pokaic kako je Kubanae laka dobio partiju. brzo zapodenuvsi bilku na drugom kraju lab· Ie.

7. Kg2 as B. a4 KI7 9. Thl KeG 10. h4 nbB

Crni ne obraca painju na dirljive poku Sajc prolivnika da prcduzme l kciju na kral jevom krilu. Njega zani ma sa rno dam ina si rana tab le.

II. hg hg 12. b3 c6 13. Ta2 b5 14. ThaI e4 !

Crni odvazno krece 1I susrc t najve· tim kamplikacijama - U sll stini. on ima figuru vi se i neOla ccga da se plas i.

15. ab eb 16. eb3 T: b5 17. Ta4 T : b3 l B. d4!

Grcev it pokusaj da 5(' irtvom pesaka oslobod i priIi5k~. Ali niSta viSe ne pomaic.

lB . .. Tb5 19. Te4 Tb4 20. T: e6 T: d4. Beli predaje.

Ima slucajcva kada dYe iii nekoJiko protivnikovih figura imaju los poloiaj.

Sovjelski Sampion je veoma pre­finjeno osctio da dva erna skakaca

124

Botvinik

Medju narodni lurnir u

Mosko;. 1935

:ltalbc'g

slojr. nespretno i tu je okolnosl od l icno iskoristio.

Na izgled, erni ska kaci s toje aktiv· no - sigurno su branjeni, zauzimaju centralnc poloZllje. U s tvari, pozicija emag ima jedan krupan nedoslala k: nijcdan skakac nc moie da ucini samosta­Ian polez. Skakaci su uzajamno branje· ni i u slucaju da odbrana otkaie, jedan skakac ce Pils ti.

S\tojim fjnim manevrima beli to odlicno iskorB~uje.

I. Lc3 Oba skakaca Ireba do kraja driali

na udaru. Na kraju krajeva. erni to nece moc i da izdrzi.

J. .. DeS 2. Oe4! Sve sa istim ciljem - oba skakaea

su pod udarom dame. 2 ... Oe6 Prelilo je 3. g4 sa os\'ajanjem jednog

skakaca . Sada beli izbegava prelazak u zavrsnicu, u kojoj bi erni mogao da oslobodi svojc. skakace. U sredisnjici za crnog je taj problem nerdiv.

3. D[4 Db5 4. Kh2 Beli ne IUri sa odlucuju~im udarom:

erni skakaci svejedno ne mogu nikuda otieL

4 .. . KgB 5. TeS Of!

Priznaje kapilulaciju . Ali sl<akaci sc ipak Ile mogu osloboditi.

6. L: [5 Se2 7. Lh7+ KhB B. T : e2 0: e2 9. 0 : [7. Crni predaje.

V£ i Rr:

Br. llg. Crni je na potezu. Kako moze da postigne pobedll?

Br. 120. Pronadjile mogu~nos t. is-koriscavanja nepovoljnog poloiaja ernih figura .

PLAN :

Pbnska igra predstavlja najslozeniji problem u Sahu. Sahista pocinje da spro· vodi duboke planove tek onda kada dostigne visoki slepcn !ahovske kvali. fikaeije, pa i tada to svakome ne polazi Zil rukom. Jpak. Osnovne clemen te st va­ranja plana mora da poznaje svak i Sahista koji proucava .sahovsku lcoriju.

Sta je plan u snhovskoj parti ji? Neki pogrdno smatraju da svaka partija Ieee po jedinslvcnom planu. da Sa-

~l l s til odrnah posle otva ranja. iii jos I pre, s tvara pl an igre za celu partiju i s triklno ga sprovodi u delo. To nije tacna. P lan je zb ir svih strate.Skih operae ija koje slede jedna za drugom i koje se svaki put sproYode prema poscb. noj zarn isli . IIsaglasenoj sa zah teYima da te pozicije.

Dakle, zb ir nekoliko operaeija koje smenj uju jedna drugu. Ali . kakav plan, kakvu sir<ltdku operaci ju Ireba sprova. diU U odredjenom momenlu? Od cega zavise na si pl anovi? Odgovor se nam~c sam po scbi : zavise ad poloiaja koji jc nastao l1 a tJbli. a cija svojstva oce­njujemo putem nnal izc.

Pogled. jmo kako Ireba da poslupa· 010 u tOkll part ije. t im jc zavrSeno ot· varanje. cim su odigrani 5vi potczi koj i sc navodc u pri rucnieima otvaranja . pristupamo stvaranju plana. Prvo ana· liziramo pozicijll - raz laiemo je na clemente. Za lim pravimo sintezu ­izvodimo opstu acenu poloiaja obeju stranB. Tek posle toga poc injemo sa 5a!, tavl janjem plana igre. Ocena nam je pomogla da otkr ijemo dobre i slabe sica­ne kako na !e ta ko i protivniko\'c pozi­cije. Sada Ireba da odredimo operacije koje I!e nam omogllciti da iskorislimo dobrc stranc l1<1 se pozici je, tokodje i. slabosti u poloi nju prolivnika Cim u igri realizujemo ul\'rdjeni plan i dos· perno u novu potieiju. mi odmah slva­ramo novi plnn. I tako to ide do kraja partije.

Proana lizirajmo i ocenimo O\'u

pozici ju. Crni ima slabc peSake a5. c6 i f7. Beli \'Iada olvorenom ,.r' linijom i njegove figure su znalno aktiynije. Pret~e mesto zaut ima bela dama. koja sl,elja po dijagonali a2-cB.

Irnaju6 II vidu slabosti u protiv­nikovom taboru, koje je otkrlo 3nali-

125

Karpov

Met pretendenata

Lenjingrad, 1974

Spaskl napad na oslab l)enl polola j crnog. u centru i na kraljevom krilu .

zirajutJ u glavi ovu POZICIJU (mi sma dali kratku analizu, a cita lac moze pod­robnije ana lizirati poziciju i izvest i dctaljniju ocenu), Karpov je utvrdio konkretan plan igre za narednu etapu. On zeli da otcra fovea sa polja h4. zatim da udvoji top ave na ,,(" Iiniji j iznudi potet 17-f6. To ce os labit i tacku e6 i omoguciti beloj dami prodor na to polje. Eta, to je fa; kratki I ali vatan plan.

t. Sb II Odlicno resenje. Skakac se preko

d2 prebacuje na f3. tera lovca na h4 i daje mogutnost topu d2 da stane ncl polje f2. Istovremeno potezom c2-c3 beli C:e oterati jedinu dobro postavljenu crnu figuru- skakaea - sa b4 na pa­sivno polje a6.

t. .. Db7 2. Kh21 Vaina finesa - lovac se ne sme

pusliti na g3. 2 . .. Kg7 3. c3 Sa6 4. To2l Izbegava izmenu topova. Belome

su potrebna oba top a za prodor u pro­tivnicki tabor .

4 . . . Tl8 5. Sd2 Ld8 6.S13 16 Prvi dec plana jc izvr.sen. Sada beli

stvara novi plan. Ukra tko, ta; plan je ovakav: beli prodire damom na e6 i kombinujucl pretnju S : e5 I prodlranje topom sa d2 na d7 olpocin)e dlrektan

126

7. Td21 Le7 S. De6! TodS Ovaj na izgled prirodan patez vadi

fors iranom gubitku partijc. Medjutim, nije laka naci neki baJj i nastavak za crnag.

9. T : dS! L: dS Inace beli uzima skakaccm na cS. 10. Td I SbS II. LcS ThS

12. T: dSI Logican zavrsc tak dva plana belog,

od kojih je drugi nastavak prvog. Poslc 12 . . . T : dB 13. Le7 erni ima ogromnc gubitke. Zbog toga Spaski je odmah pre­dao partiju.

Bro; moguc:nih planova u sahovskoj p;utiji je beskrajan. Druge primere raz­licil ih planova igre ci ta lae C:e naci u pr iloienim za dacima za veibe, kao i u partijama majstora koje bude analizlrao. A sada c:emo se zadriati na dva vazna mo­menta.

Prvo. Preporucujemo ci laoeu da dobro zapamti ovo pravilo: bolje je ig­rali prema loscm planu negoli uopstc bez plana . Nemojte se plasi ti toga sto ncC:ele iz.abrati bas najbolji nacin vodjcnja partije; i to C:c u svakom slucaj u biti bolje nego ako se igra bet plana. Od­sustvo plana je u sahu pogibeljno- bez tacna utvrdjenog smcra u igri obavezno c:ete dospeti u kriticnu poziciju.

Sokolskl Botvlnlk Len/ingrad , 1938

Sada jc pozicija prihlifno jednaka i ishod susreta zavis ic:e od toga ko bude igrao bolje. Majstor Sokol ski dalji deo partijc igra bc-, plana, 510 sc kaie -sarno pomcra rigure. Sup rotno njemu, crn i se u svojim akcijama pridriava od· licno promisljenog plana i oslvaruje ga 5 maksimalnom preeiznosc.u.

I. Se2 Vee! u ovom potczu malo ima sm isla.

Trebalo je organizovati napad na pesaka c5 putem I. Sa4 i 2. La3. To bi bila igra po planu. dok C:c sada sve vi se slabit i uzajamna veza medju belim figura ma i pozicija bclog posle svakog poteza biC:e sve gora.

I. .. Lh61 Botvinik orgnnizujc veoma jak pri­

ti sak na polje e3 i na citavo kraljevo krilo. Njegov jc prvi, planom pred\'idjen ci lj - da uz odredjcllu korist pomcri pesa ka d5 na polje d4.

2. La3 Sg4 3. Dd3 SdeS 4. S: eS D : c5 S. Sg3 DIG 6. Shl.

Vidite Ii na sta su spale bel e figu­re - one moraj u da se kriju u uglu. A, kao !to je pozna to, takvim potezima se ne dobijaju sahovske partije.

6 . . . d41 7. Do2 So5 S. cd cd 9. T : cS L: cSI 10. Te l d31

Svaki potez crnog je deo dobro smisljenog plana ciji je cilj iksor isca­vanje snage slobodnog pes.ka d3.

Njcgovo pomcra nje ern i komb inuje sa prctnjama protivnikovom kraljevom krilu .

10. Dd l IIi 10. D: eS1 D: 05 II. T: 05

d2 12. Le2 dtD 10 . . . Lg4! II. Dal d2 12. T: 05

d iD 13. T08+ T:.S 14. D: 16 Le2. Bcli predaje.

I poslcdn;e. Kod veC:i ne pozicija mo'-e biti po nekoliko planova, a mi iz­medju nj ih vrsimo izhor u zavisnost i ad svog karaktera, stila ig re i trenutnog raspolofenja .

U ovo; pozieiji beli ima nn raspo­Jaganju u najrnanju ruku tri jednako 10-gicna plana:

I. On moze da zapoene ostar na pad na daminom krilu putem b2-b4. pas­tavljajue!i damu zaUm na b3 i pomera­ju~ i pcs.ke dalje.

2. Veoma je temeljan drugi plan. Sell igra I. Sh4 g6 2. Dd2 s prebaciva­njcm dame na kraljevo krilo. Ostvarivsi zatim potez f2-f4, beli postiie opasan napad na kraljevom krilu.

3. Beli moie igraU I. Td2 i zatim Ted I, de i Lh3. To ~c mu done Ii ozbiljnu inicijativu u centru , iz koje docnije rnogu proiziC:i znatni pozicioni iii rna­tcrijalni dobici.

Tri plana isle vrednosti. Neka vas to inspiri se pri izboru. Ne pia site se d3 c.ele poti krivim putem. to je bolje nego igrati bez plana.

127

RACUNANJ E VARIJ ANATA

U praktitnoj igri na lurnirima i u meecvima. sahisla sarno II rctki m. iZll ­

zetnim slucajevima izvod i kombina­ciju; znatno teSte on vrSi analizu pozi­cije i donosi sud 0 njaj, posle cega stvara plan igre. Medj utim, racunanjem \lar i­janata on se bavi skora sve Vfeme prcd­vidjeno za igru: ponekad to je kralko "protrc3vanje" kroz niz kracih va rijana­ta, ali u pojcd inim momentima to moze hil i veoma stoicn kompl eks uzajam no povezanih varijanata.

Rac.unanje var ijslla ta - to jc sag­!edavanje mogu~ n jh svojih potera i ad­govora protivni ka u najb l iicrn "odse­cku" parti jc. Kada razmisljamo 0 slede­ccrn potezu . mi procenjujemo sopstvcnc mogucnc poteze j prona laz imo protivni­kav odgovor. Pokusava mo da obuhva­timo 510 je mogu~no vise pote23 i sagle· da rno sto yet i broj odgovora na poteze koje narnerava rno da odigrarno. Urneti izvest i deta ljno racunanje, razmolri ti na jveti broj rnoguenosti , tj. 2a dui i period igre, za sto veci broj narednih poteza - to je ono sto u velikoj meri dokazuje majstorst vo sah isle.

Vain a okolnosl - kontrolni sa t stoji pored sahovske table. Za razmi slja nje o potez ima i var ijantarna dajc se ograll i-1:£110 vreme - 16 poteza na jedan cas. Igrac je, dakle, obaveza n da mis li ne sarno 0 tacnost i racunanja vee i da ne za­padne u oskudicu vrern ena za razmi s­Ijanjc. To jos v ise oteiava nas zadatak u racunanju varijanata i mi smo zato duin i da u nasem razgovoru imamo u vidu i pr isustvo Sahovskog sala u toku part ije.

Pr i racunanju varijanata mnogi , eak i jaki sahis li, nap rave sitni je pro­puste i ozbiljnije greske.

128

"Mora sc irtvova ti - pomislio je vodja bcl ih figur. - Ali gde? Prob.cu na hG. Oakle, I . L: hG gh 2. 0 : hG L : eS 3. T: eS Og7 4. Oe3 LdS - i ni sla nisam dobio za figuru .

Moida ce b ili bolje na gG? - do­lete la je slcdcea misao u glavu.- Tada dol ali I. S : g6 L : g3 2. hg Ig. 3. T : e6 gh4. T: 16+ Kh 7. Nemam kva ill eta , pCSak d4 je slab. crn i lovae je veoma jak. Ne vredi irivovati ni na g6.

Hajde da jos jed nom pogledam irtyu na h6. Moida eu pronaei pojacanje za belog. Oakle, I. L : hG gh 2. 0 : hG L : e5. Nista ne uspeva. Jos jed nom trc­ba videl i zr tv u kva lite la - I. S : gG L : g3 2. hg Ig 3. T : 06 gh 4. T: IG+ Kh7. Opet ni sta".

"Pretrcavst ovako nckoliko puta po varijantama s potez ima I. S: g6 i 1. L : h6 majstor koji vodi bele l igure.pogle­dao jc sa t. nBraeo rnoja I Skoro sam pola casa mis lio. Cajt not se pribJiiava".

I odmah, ne razmi sljajuei, ni minuta vise, povukao jc I. Lc3. Potez koji sarno .. ucvrseuje" poz iciju. Sled ilo je: J. .. S14! 2. Og4 hS13. Od l h4 i beli je odmah morao prcdati part iju .

Pat kakve je greske napravio nas poznanik-sa hista racunaju~ i varija nle u navedenoj poz ieiji?

Prva greska. Bel i je poCco racunanje varijanata ne oznacivsi sebi prethodno

f

J

I I i

I

! I I •

I I

one polcze koje ee razma trat i. On nile za sebe odredio pote:ze-kandidatc. I ko­nacno. propustio je da razmotr i potez 1. Le3. Pravilan pocetak racuna nja u mislima uvek mora bili odredjcn tacnim ulvrdjivanjcm poteza-kandidata: "Ra­cunaeu va rijante s potezima-kandidatima I. L : h6 , I. S : g6 i I. Le3". I tek posle toga otpoceti sa racu nanjem.

Druga greska . Bcli nije bio dovoljno od lucan da vee posle prvog racunanja odsecno kaie scbi: .,Sve su mogu~nos ti

razmotrene, ja se od lucujem za potez ... " Po pravi lu, propusti uci njeni zbog kra t­ko~c racunanja zna tno su manji nc~o

gubici zbog neodluc l1osti. Ko lebivost vodi u cajtnot i nes lavnu pogibiju.

Treen gre!ka . S eli je nekol iko puta II pretrcavao" prcko jednih le istih varija­nata. To je rasi pn icko gubljcnje vre­mena i snage.

Haj de da formuli scmo prav il an red racunanja varijanata . To cerno uraditi na primeru is le pozicijc. Najpre cerno odrediti poteze-kandidate koje cerno razmatrati. Ima tri ovakva poteza: I. L : h6, I. S : g6 i I. Lc3. Zat im po jedanput "prolaz imo" kroz sve varij antc do one "dubine" koju odredjuju nase sposobnosti i zahteva sa rna pozieija . Izracunavsi svc po jednom. mi sc zaus­lavljamo i, nadjacavsi sasvim normalnu

FISer Sa hovska olimpijada

Varna , 1962

5 Nt 1S0g

NaJdor!

iel ju da jos jed nom razmotrimo sve mogucnosti. donosimo konacnu odlu­ku koji ~emo potez odigrati .

Analiza pozicijc prikazane na dija­gramu pokazaee da beli da bi u~vrstio

svoju prednost, mora organizovali brzi napad na crnog kralja koji se zaglavio u centru . Posle kraeeg razmisljanja obeleiicerno potez koji nameravamo da igramo - 1. Tel i razmotrieemo sedam mogum, poteln·kandidata koje mofe da izabere crnL Zapamlimo ih u mislima , recimo, u slcdeecm poretku:

I. I. .. Tg8; II. I. . . 06; III. I. .. hS; IV. I. .. Sd7; V. I. .. L : g2; VI. I. .. de; V I I. I. .. 05.

Sedam poteza-ka ndidatal To je, naravno. mnogo. U partijama obicno ih ima lri-cetiri. Medjutim , treba biti sprcman i na dugo racunanje.

Redosled kojim smo naveli poteze­kand idate je proizvoljan; on mole bili bilo kakav , zavisno od felje igraca. Sada treba da razmotrimo varijantu po varijantu sa svim rnoguenim peripeti ­jama veoma komplikovane Sahovske borbe.

I. I. .. Tg8 2. T : e4 ! de 3. OhS Tg7 (3 ... Tg6 4. 0 : h7) 4. SIS i beli do­bija.

I I. 1. .. 06 2. OhS (preti 3. S : 06) Lg6 3. 0 : dS 0 : dS 4. L: dS Ta7 5. Lf4 Td7 6. S : 06 Ie 7. L: 06 Sc6 8. Tacl i beli dob ija .

III. I. . . hS 2. T : e4 de 3. Ob3 o : d4 4. Le3 i napad belog od lucuje o ishodu parlije.

IV. I. . . Sd7 2. Sc6 Oe7 3. L: dS sa neodbranjivim napadom.

V. I. •. L : g2 2. K : g2 de 3. or3 Sd7 4. SIS Tg8+ 5. Kh I (S. , .06 6. T : 06 i 7. OhS =If) 05 6. Le3 i beli ima ogromnu prednost jer se crni kralj zaglavio u eentru tab le,

129

VI. I. .. de 2. T : e4 Dd5 3. 0[3 sa prednosc.u belog.

VII. I. .. e5 2. D.4+ Sd7 (2 ... Dd7 3. Lb51) 3. T: e4 de 4. SI5 Le5 5. Sg7+ Ke7 6. S15+ Kc8 7. Le3 L:e3 8. Ie Db6 9. Td I Ta7 10. Td6! Dd8 I I. Db3 De7 12. L : 17+ Kd8 13. Le6. Crni predaje. Ova varijanta jc igrana u partijl.

Razmot rili smo sedam komplikova­nih varijanata i pri tom se nismo baea­kali ad jedne do druge varijante. Da bis­rno bolje zamisiili i predstavili seb i ~i ­

tav praces racunanja, mi cerna ga nac­riati U obliku stabla

(

I. .Stablo.

gde je na deblu pateL koji sma odabra li 1. Tel , a sedam varijanata predstavl jaju sobom sedam grana koje se granaju dalje na male grancicc. Ovu shemu cerna naz­vali .,Stablom racunanja".

Pravilo racunsnja koje SJl10 nap red formulisali moiemo sada prikazati druk­cije, slufeci se "stabJom racunanjall

•

PoCinjuc.i racunanje varijanata nikada nemojt. "trekarati" od gran. do grane.

130

"Protrcalt stc jednu varijantu - prcdjl­te odmah na drugu. I laka do kraja . Nikada se nemojte vra~ati na vc~ raz­motrenu varijantu.

VEtBE Dr. 12 1. Proracunajte potez I. Thgl l

lconslruisite "stab lo r a~unanja" .

Br. 122. Proracunajlc patez I. caD i kanslruiSite "slab lo racunanja".

TIPOVI POZICIJ A

U sahovskoj borbi jav ljaju sc poli­cije razlic ilih tipava: zavisno od njiho­vih specificnosti, na razlicite "aeine vrSi sc izracunavanje varijanata u nj ima . Poglcdajmo, na primer, avu varijantu Spanske partijc:

I. e4 e5 2. SI3 Se6 3. Lb5 a6 4. La4 SI6 5. 0-0 Le7 6. Tel b5 7. Lb3 d6 8. e3 0- 0 9. h3 SaS 10. Le2 e5 II. d4 De7 12. dS.

Ovde sc viSe ne malerno ograniei ti na opsla razmiSljanja - ,.budi na op ­rczu !1O Svaki neprijatelj sk i ispad mora se predvideli, svaka varija nla tacna izracunati. Ovde odluc:uje taenosl pro­raeu na. konkretno izracunavanje svake komblnacione mogutnosti, sva kog prik­rivcnog taktickog udara .

I jos neSto 0 razlicHim tipovima pozicija . Probajmo da izraeunamo sve mogutnosti varij ante. na primer, u avakvom polo:iaju.

To temo ucin iti prcma pravilu koje smo ustanovili. Naj pre temo odrediti poteze-kandidate. Bite ih sedam, ito:

I. I. S : c6; II. I. Sd3; III. I. Dg4; IV. I. Dc4; V. I. DdS; VI. I. Tadl; VII. I. Sg4.

Odredivsi proizvoljno upravo ova­kay redosled raeunanja. razgledatemo svc moguc:!ne vadjanle:

I. I. S : e6 D: e6 2. Dg4 Dg61 19ra je jednaka - beli nema nikakvu prcdnost.

II. I. Sg4 (preti 2. 516+ Kh8 3. Dh4) I. .. h51 2. 5e5 S : e5 3. L : e5 -opel je igra priblifno jednaka.

III. I. Sd~ Ld6 2. Dg4 15! 3. DI3 5aS 4. D: b7 S : b7 - pozicija je pa­novO jednaka.

IV. I. Dg4 S : e5 2. L : e5 16 I Igra jc jednaka.

V. I. Dd5 Sa5 (slabije je I. •• Tae8 2. Sd7 Ted8 3. Dg5) 2. D: b7 S : b7 3. Tfdl Tfd8 sa jednaklm izgl.dima.

131

VI. I. De4 5d8 2. Dg4 5e6 3. Tadl TadS! pozicija je izjednacena.

VII. I. Tadl S:eS 2. L:e5 Tae8 - igra je jednaka.

Razmotrili sma sedam varljanala prema onim polez ima·kandidatima koje sma na pocctku odredil i.

<D .. i '" ;; u '" '" " .. 0 " q 9 ~ • '" "l 0-

~

2·:

2. "Grm". Do kakvog smo zakljucka dos1i?

Da je u svim slucajevima pozicija jedna­ka. Pa, sta da radimo? Sve zavisi od na­seg raspolo!enja, borbenog duha, po­lolaja na turnirskoj tabeli. "1i maiemo, aka to i elimo, da pristanemo na remi (u svakom slueaju da ga predlo!imo). malerna nastaviti sa manevrisanjem u nadi da ~emo posti~i makar i malu pred­ncst. Jasno je jedno: mi sma sproveJi racunanjc prema pravilima.

A sada izracunajmo sve mogu~ne

varijante u ovoj poziciji:

Paste izvesnog prallc3vanja pozicije uacifemo da za belog interesantnu mo-

132

gucnost predstavlja neocekivan tak ticki udar I. Td8+ 1 Ide Ii ta !rtva?

PogJedajrno varijantc. Dama nc mo~

ze uzeti tapa zbog mata damom na f7. Preostaje uzimanje kra!jem - l. . , K : dB, Sada da izracunamo ovu vari ~

jantu: 2. D : 18+ Kd7 3. D : g7+ Kd8. Kra!; nc maze o ti~i na cG zbog saha

lovcem na d5, posle cega crni gub i damu, 4. Dg8+ Kd7 5. D : h7+ Kd8 6.

Dh8+ 1 51 abije j. G. Dg8+ Ke7 7. D17+

Kd88. D18+ K d7 9. 06+ T : e6 i ernl se jos maze borit i.

6 .. . Ke7 7. 151 Veoma opasan. mada "Uhi" potez, Preti B. fG+ ,

7 .. . L : 15 8. Dg7+ Ke8 9. Dg8+ Ke7 10. D17+ i beli doh ija.

Prebrojte - sasvim neprimetno iz­racunali smo varijantu od 10 poteza. Ka ko je to mogucno? To je lako obj asniti : imali sma varij an tu bez ogranaka ­"goluU

, Takvu vari jantu nazivamo lI deb~

lo", jer se ana moze na dij agramu nacrta~ ti u obliku prave Iinije.

\ /

~.

nDcbla"

Za razliku ad "deblau prcthod ni primer bio je omanji ngrm". Taka ~emo ga i naz ivati u na sem razgovoru o"slab­lima racunanja'· .

"Stabla ratu nanjaU sa gustim , mna­gabrojnim granama mogu se nazvati nnepralaznom sumom" - uprava taj po­jam najbolje adgovara zamrScn im pati­cijama sa mnastvom komplikovanih i visepolcznih varija na la. PogledaJmo jedan pri mer "nep rolaznc sumeu

,

Kotov

Samplonat SSSR

Lenjingrad. /999

Lisle In

Bel i je na polezu, Odmah zapafamo da je beli stvorio ozb il jne pretnje na kral jevom kr ilu . Posle neminovnog pro­dora skakaca na 15. tofka g7 "pucafe po svim savovima", Cemu vodi hitno uskakanje ska kaca na IS? Da II crni ima odbranu? A mol da te 10 jednostav­no odvesti gubit ku va l nog pelaka c3? Odgovor oa sva ova pitanja mote dati tacna izracunavanje svih mogut ih va­rijanta, Izvesterno ovak.1V racun:

Mi treba da utvrdi rno da Ii je mo­gufan potez I. 5£5. Rodi loga obavezni smo da izracunarno sve var ijante sa mnogirn pote:z ima-kand idat ima koji do· laze U obzir kao odgovor na nd polez I. S£5. Odrcdjujemo te po teze-ka ndida l • .

I. I. . . 5: .4; II. I. .. To6: Ill. I. .. T : e4 ; IV. I. .. Ted8; V. I. .. D : c3; VI. 1. • • Te5.

Daklc. !e>t mogufnlh odgovoro . Jest poteza·kandidata, Pristupamo re­dam izrac.unavanju svih varijanala_

I. I. .. S : e I 2. T : e4 T : e-! 3. DgS g6 4. DIG sa brzim dobitkom .

I I. I. .. TeG 2. cd i zatlm sarno 3. L: eG. jer crni ne mole odgovorili 2 ... ed zbog 3. Dg5 g6 4. Sh6+ I 5. D: as.

Ill. I. .. T:.4 2. DgS Tg4 3. Sh6+ i 4. S : g4.

IV. I. .. Ted8 2. DgS s.a 3. Dc7 i taHa f7 se ne mole braniti.

V. I. . . D: e3 2. Dg5 Sh5 3. Tel i zatim 4. D : hS.

Vi. I. . . Te5 (ovaj pote:z je od.gran u partijl)

2. 5 : d6 D : <3 3. D£4 d3 4 Te3! Le2 5. S : 17 T5e8 6. eS Dd~ 7. DgSI D : e4 8. Sh6+ Kl8 9. tf i <rill

nijc mogao da odbije matni napad, Imamo Sesl kompilkovanih. \ iSe­

poteznih varijanota. ;.\ ko bi . mo s.adJ nacrtali .,s tablo ratunanja" za ovu po­ziciju, dobili bismo pravu .. neprolaznu sumu".

4 .

~Neprol alna Suma'"

133

Tako smo dob ili Ir i tipa "stabla ra· cuna nJa : "grml jc", ndeblo" i nnepro­lalnu sumu". Citalac te na prirnerirna , posle racunanja varijl1n:tta . moci da zakljuci kakav tip "stabla racunanja" ima pred sobom.

VE t BE

Br. 123. Crni je na potezu. Pronadji· te dobitak , izrac.unajte varij anlc, nacr­lajte "stablo racunanja".

134

Br. 124 . Na poletti je crn i. Pron;;.­djitc dob itak. Nacrtajte "sta blo racu­nanj a".

Br. 125. I<ako dobija beli (na po­tezu)? Nacrlajt !! "stablo racunanja·'.

POTEZI-KANDIDATl

Zavrsavajuti odelj ak 0 racunanju varijanata ukralko temo jos neSto reci o dva momenta koji su itekako vaini z:t

tacno racunanjc varijanata. Tck kad sc upoz na s njima, ci lalac cc moti da shvali fin csc racunanja , naucice da iz­begav a ncoecki vanc ncugodnosti pri racunanju komplikovanih var ijanaia u uslovima ograniccnog vremena za raz· misijanje. Dakle. jos jed nom 0 polcz i· ma-kandidatima. 0 neoeeki vanim potc­zima. 0 taklickim udarima i 0 "Iukavim" potez ima.

Kada smo formulisali pravilo ra­cunanja, kaza li smo: "Pre ncgo slo po· tnete sa racunanjem obavezno prebrojle, odredite sve rnogucne poteze-kand idate. precizno ih zapamlile po bil o kom re­dosledu". Zasto smo tako slrogo tra · fiJi nabrajanjc poteza-kanditala? Zas· to je pre poeetka racunallj a neophodno da se otkriju svi polezi koje temo u nas­talo; poziciji razrnalrati?

Sve se 10 obja slljavOl vrlo jednos· lavno. Prelpostavimo da sma poecll sa racunanjem ne nabrojavsi u mislima sve poteze-kandidate . Sia se moie do­goditi? Potpuno je mogucno (a u groz· ~iCavost i Sahovske bitke 10 se deSava veorna cesto) da pri racunanju varijana­ta mi naproslo zaboravimo da razmol­rimo ovaj iii onaj potez, a bas on moie bili najbolji. Jer racunajuci varijante !ahista obavezno gleda i na a sovnik -koliko je jos ostalo vrcmena za sve po­leze do vremenske konlrole - i ponekad

poeinjc da se nerv ira, furi I u loj groz­nici jcdnostavno zaboravlja da uzme u obzir neki od mogucnih poteza. A kad se on navikne da pre poeelka racunanja pobroji i fi ksira sve mogu~ne poleze­·kandidate, procenat mogucnosti da is­pust! iz vida neki pOlez-kandidat zna lno SI:! umanjuje.

U partijl koju su odlgrall V. Rago­zln I A. Boleslavskl 1953. godlne doSio je do ovakve poz icije:

Na potOlu je be ll . ernl tek !to je frlvovao figuru . Bilo je osnova za zrtvu - u prikazanoj poziciji viSc po· ziclonih fakiora ukazuju na ve l ike iz­glcdc ernoga da sprovede uspesan nOl ­pad. Bcli kralj je olvoren i cak je izi· sao prema sredini tabl e. On moze postati obj ekat napada svih crnih figu· ra. Losu pozieiju zauzima i bela dama -ta najjaea Jigura beJog besposlici na drugom kraju table i ne uceslvuje u odbrani sopstvenog kralja.

Istovremeno erne figure pokazuju ogromnu aktivnost. Pret~i poloiaj za ­uZlma erna dama, kao i top ea. Skakac i lovae koj i se lIalazi nn opasnoj dijago. nali g l-a7 spremni su da zadaju krnlju oselsn lIdar . U slucaju potrebe, u silovit juriS mogu krenuti i pcSaci kra·

Ijevog krila. Citava crna arm ija je sprem­na za napad.

Koji je najbolji nacin odbranc za belog? ViSe desetina minuta uirosio je velemajstor Ragozin t ra:lc~i mogutnost da dovede svoju vojsku u stanje najbolje odbrambenc spremnO!ti. Razmatrao je i ovu i onu varijan tu ... Poglcdajte kakva je komp likovana racunanja izveo beli razmntrajuci naj raz licitije odbrambene poteze. On je proucavao mogucne po­teze i varijante:

A. I. Ld2 Sd3+ 2. Kl i L: d4 3. ed D16+ 4. Kg I I s. da doblja I 4 . .. D12+ 5. Kh t Se ll. I 4 . .. D : d4+ sa vet nama pozna tim "zagusenim rna­tom".

B. I. Db4 D : g5 2. D: b6 Dc3+ 3. Kif Sd3 I bell nem. mogulnos t I da otkloni dve pretnje mata damom - nn 12 I el.

C_ I. SI3 Se4+ + 2. Ke ll (2. Kl i D : g3 i be ll maie da preda) De6 3. S : 04 h611

Veoma interesanina pozieija. Na 4. L : h6 dol.zi -I.. . D : h6 5. T: d5 De l+ 6. Ke2 T : 04 + 7. Kd3 Db l+ 8. Kd2 Lc3+ 9. Ke2 Lc5-t i emi dobi ja. Konacno. posle 4. Da4 dolazi 4 . . . D : e4 + 5. D: e4 de 6. Sd4 hg i ern; te lako dobili u zavdniei.

D. I. h4 h6 2. Lei D16+ 3. Kg I D : h-1.

Kako god sada bel i igrao - izgu­bile.

I. 4. Sgl5 Tel+ 5. T : 01 D : ot+ 6. Kh2 D : c l i kraj ...

II . 4. Sdl5 Sd3+ 5. KI I D" 2 6. Le3 L : e3 7. S : e3 T : 03.

Iff . 4. Sge2 T: e2 5. S: e2 Sd3+ 6. Sd4 D12+ 7. Khl Se l 8. Td2 (ii i 8. T: 01 D : e l+ 9. Kh2 Le7+ ) 8 ... Dft + 9. Kh2 Le7+ W. g3 (ii i 10. Kh3 Dh t+ 1 I. Kg4 g6 sa neizbefnim motam) 10 . . .

t35

LoS II. Te2 L : d~ 12. T: e l Lg l+ 13. Khl D: <I.

IV. 4. Sf! Dg4 5. Td2 Te l 6. b4 Se4. 7. Td3 De2 8. Tl3 Sg3 i beli gine.

Beli je uloiio ogroman trud racullaju­ci varijante i na kraju Sf uvcrio da je njegova pozici ja bcznadeina. U partiji on ie igrao I. Lei? i posle I. .. DI6+ 2. Kg I Sd3! 3. h3 Tel+ brIo ie ilgubio.

A spasa je ipak bilal Da je ocli pra­v llna ra~unao, prema shcmi a kojaj sma govorili, sasvim je mogucno da hi nasao spasa.

PoCev~i da nabraja i odrcdjuje mogucne potczc-kandidal c. beli bi, na­ravno, najpre postavio sebi pilanj c: koji j e mOj dlj. koji poz icioni zadatak moram da resim?

1ma puna osnOV3 za prctpostavku da je beli tacna rormulisao 5VOj naj ­vafnij i zadatak; da za odbranu kra lja privedc maksimalne silage. u prvom redu za luia lu damu a3. U tom slucaj u on je morao poiraziti odgovarajuce poteze-kandidate, pogodnc za ostva rc­nje osnovnog cilja. Treba lo bi da raz­motri poteze damom, za tim da zamisli kako protivnik vidi va rijantu u kojoj dama juri prema kralju preko polja cl. 1 tada bi prona~ao spasonosni polez _ I. b41

Lako se moierno uveriti da bi uz ovakvu odbranu beli spasao partiju. Na primer: I. .. Se6 2. Le3 15 3. Sd : 15 D14+ 4. Ke2. iii I. .. Se4+ 2. S: e4 o : e4 3. Dc I ~ - dama se u pravo vreme ukljucuje U odbranu kra lja. Najvere­valnije je da hi se crni morao pomiriti sa neresenim razulta lom posle I. .. D : g5 2. be De3+ 3. Kf! D14+ 4. KgI De3+.

Oakle.. pogreSsn sistem racunanja varijanata koslao je belog najrnanje po.

136

la poena . N3damo se de ~c ovaJ primer nauciti nnse citaoce dn racunaju vari­janie prema napred prikaza noj shcmi.

Na kraju naseg razgovora a racuna­njll varijanata J a sredi snjici ielimo dOl skrencmo pai nju cital aea na jednu stvar. U sahu. kao i u iivolu. pored neophodnog zakonomernog, posloje i slucajnosti. One ne proisticli logicno iz citavog proeesa promena pozicije, ali se dosta testo srceu i postoje. Zbog toga sa hi s l a· prakti~a r mora umeli da na vre­me primeti Ie slucOljnosli, dOl ih blagov­l~llI(.nn preduli ilri. kako one ne bi imOl­Ie orl[ucuju~i utieaj na rezu ltat citave partij l'. Mora se dobro upa mtiti da slucajnmt u sahu. dopunjuju~ i ncophod­no. jcste spceificna forma ispoljavanja neophodllosti - da Sli sl ucajnos t i ne­op hodnost uzaj.:mlno povezane. dOl idu zajedno.

Jos ~el11o nd to rc~ i 0 dve pojave u sahu - 0 takozvanim lak liCkim udarima i "Iukavim" polezima.

U part iji Opoecnski - Aljchin nastala je ovakva poz ici ja:

Opoccnski jc ovde igrao I. Sf4. On je video ir tvu skakaca u sledeccm potezu ernog. ali jc izracunao da ana crnome ne daje vi se od remi ja veeitirn sahom. A Opocenski nije imao niSta

protiv remlJa sa svelsklm sa mpio­nom.

U pa rtiji je ernl stvarno f rtvovao skakaca :

I. .. S : 12! 2. D : 12 L : e33. D : e3 T : oJ 4. S : d5 .

Na izgJcd , be li ima odlicnu poziciju. On jc napao topa i istovremeno prcti skakaccm dati sah na f6 sa osvajanjcm dame. Gini se da erni ima sa rno jedan prihvatJjiv odgovor: on treba da polra­f i spas u irtv i svog topa za lovea na g2 i daljc u vceitom sahu. Medjutim. na ncsrecu belog. svetski sampion je imao sasvirn drugu ideju.

4 . . . Te2! 5. Se7 De7 6. S : a8. Najverovat nije jc ceski majstor u

tom trenutku rekao u seb i: "Pa dobro. sada je remi". Avaj . ceka lo ga je zapre­pascujucc izncnadjenje.

6 .. . Lh311 Strahovit potez, izuzetan po svoJoJ

snaz i i cfikasnosli. Lovac je otisaa sa napadnutog polja. <I Ii on jos brani polje eB. Prcti jednostavan mat u dva polela (pos le 7 . . . De3+). dok bc li ne sme uzeti lovra zbog forsiranog mala u cctir i poteza. Poz ieija belog adjcdnom jc postaJa beznadeinil.

Da Ii ovaj iznenadn i udar proistice i7. cilavog lokn prcthodne barber Lo-

glena. on s njom nije povczan - maglo se des iti da tog udara i ne budc. Sahista mora zna li da prcdvidi slucajnosti . da oscti mogu~nos t njihovog pojav ljivanja i da to bl agovremeno osujeli. A ako vi sami pronadjete ovakve poteze i iznenadite protivnika , to moie da bude mocno orufje kojc u lrcn oka menja citav 10k borbe.

Posle neoeckivanog protivnikovog udara Opoeenski je jos odigrao 7. Td8+ D: d8 8. L : h3. ali ie posle 8 . .. D : a8 predao part iju.

Mala primedba. Ima Sahisia. koji citavu svoju igru zasnivaj ll iskljucivo na tra icnj ll slicnih taktick ih udara . koji prj svakom potezu poslavljaju protiv­ni ku zamke i izmi sljaju svakojake tak­ticke trikove. Ovde trcba rcci: uspesno se kori sliti taktiCkom vestinom. umeli primetili i osujetiti protivnikove udare. pravovremeno otkriti njegovc za rnke-10 je vaino svojstvo sahovskog borca. Mcdjutim. ovaj neophodn i kvalite t Ire­ba da ide uporeda sa majstorstvorn po­ziciOlle igre. sa smislom za analizu i ocenj ivanjc pozl ctje I stvaranje dubokih slraleskih planova. Sflmo harmonic­nosi slita vodi rnajs!orstvu i uspesima. Nasuprot tome. svaka jcdnos tranast. zagrejanost sarno za taktiku neizbeina vodi ialosnim rezu ll at ima. dcgradaciji stvaralackih i sportskih uspeha .

Sah obiluje mnogim Jepirn kombina· cijama. neaeckivanim efektnim pote-­zima. Na mene Iicna snaian utisak asta· vljaju tllkozvani "prilvorni" potezL Oni su, po pravilu "kralki" - figurica se porn era sarno za jedno iii dva polja. a ipak rczu lla! tllkvih poteza maze bili i ' uzelno presudan.

Predlaiemo cilaocu da nn sledec.em primeru sam rn zmolri j(>dan ,.prih'olOi" polez.

137

Pelrosjan Smislov Turnir pretendenata

Cirih. 1953

Poslednji Petrosjanov potez bio je Jagiean i nametao se sam po seb i: Crni

je igrao damom na e5 zap rctiv si matom u dva pot",. - I. . . 512+ 2. Kho! o : h2 #. 5mislov jc zbog toga uzeo damom skakaca na d3 i zalim Izveo no\'U damu - dBD. To je dovelo do remija. Medjutim, be li jc imao nn rus· pol<lganju nooeekivan i "pritvorni po. tez" koji bi mu donee pobedu. Sa I. Dd611 on ne sa rno da jc otklanjao pret . nju mata vee je obezbedjiv;)o i promociju nove dame. a time i pobedu. "Pritvornc" potezc. kao 0510 vidimo. ponelcad ne primc~uju cak ni najjaci vc lemaj­stori.

TEORIJA I PRAKSA

ZAVRSNICA ~~'--I

OSNOV NE KARAKTERISTIKE ZAVRSNICE

U toku borbe koja se odv ija oa !ahovskoj lab l i snage obeju strana se postepeno iscrpJjuju, pOl icija se pojed­nostavljuje i igra prelaz i u poslcdnju, odluclIju(!u razu - z3v rsn icu.

Zavisno a d toga u kakvoj je situa­cij i partija presla U z3vrsnicu. pred ig­raccm se pos tavlja jedan ad t ri mogucna zadatka. Ako je materijai no iii poziciono prcimw!stvQ na njegovoj sl rani. on mora pokusa ti da rca lizuje to preimuc­siva j postigne pobed u. Ali aka je pred­nas t oa protivnikovoj s lrani . onda lreba naslojati da se spretnom odbranom ta prednost neutrali se i taka partija svede na remi. I, najzad , a ka U srediSnj ic i ni jednoj s tran i nij e posla za rukom da u svoju kori st poremeti rav notefu. moic Sf pokU Sa ti da se s tckne prednost up­rav~ U ovoj poslednjoj e lapi partij e.

S obzirom na karakteri s t ike borbe zavrSnice se mogu podeli ti na dye osnov­ne grupe. U prvu grupu spadaju zavr­sn ice u kOjima jedna s tra na ima sasvim rea lnu prednos t u ma terijalnoj snati i za to pokusava da zav rs i pa rtiju ma tira­njem proti vnickog kral ja. sto druga s tra­na, naravno, nas toji da izbcgne. Te zavrsnice (mi (!emo ih nazvaH tehnickiml su vel! davno izucene i teorija ima 0 njima po tpuno odredjeno mi sljenje. Ogromna vet ina zavd nica koje spadaju u ovu grupu su elementarne i uce se pei prvom

upoznavanju sa Sahovskom Igrom. 2ato sma tramo da i vi poznajete tehn icke zavrsnice.

U drugu, zna lno ve~u, grup u spa­daj u takve zav rsn ice u kojima Sf! ras­poloiivim snaga ma, po pravil u, ne moze ma tira ti protivnicki kra lj. pa se moraju trat ili drug i pu lev i ka pobedi. J edan takav put predstavlja napredo­vanje pesaka sa ciljem da se oni pretvore u dame i ti me s tekne prcdnost u snazi, dovoljna za davanje mala. Takvi zav­rSeci pa rtij e preds tavl jaju sam i sobom zav rsn icu igre, iii kra~e - lavrsnicu. Njihovom proucavanj u b i~c , uglavnom. po,veton ovaj deo knjigo.

Dakle, mi smo pre svega ostalog ut vrdi li da se u zavrSnici pojavljuje novi s trates ki cil j - prelvaranje pe­Sa ka u damu.

La ko jc odredi ti i ostale karakle­ri s ticne osobenosti zavrsnice. Ako kra lju ne preti ma t. on mote da "slobodno diSe'\ mote izi(! i iz svog sk loni s ta i aktivno uc.eslvova ti u borbi. To znaei da kra lj u zavdnki postaje aktivna. ofanzivna figura. On mote da napada protivnieke figure i pCSake i testa prvl upada u proti vnicki labor.

Posta u zavrsnici ostaje malo figura na tabli, njihova rela tivna vrednost se pov~ava . Dok je u sred i~nj ici t esto dovoJjno za pabedu a ko se stvori od.

I4l

lucujuca premoc. u snngal11a na jed 110m delu table, 1I z.1Vrsllici je, po pravilu, vaino ne sa rno Ulncti aktivirati sve postojeee snage pojedinacno vee i orga­nizovati njihovo IIzajamno dejs{vo. Pra­vilno odigrati zavrsnicu mat i postici maksimalnu aktivizaciju i precizno sa · dejstvo svih raspoloi ivih borbenih sn'lga.

Posto je II zavrsnici str.,td ki cilj pretv3ranje peSa l\a 1I damu, logieno je da se uloga pcsaka u zavrSnici naglo povecava. Ook u sredBnjici vi~a k od jednog pesaka obitno nc igra presudnu ulogu, dotle u zavrsnici vi sak jednog peSaka u mnogim slucajevima je pot· puno dovoljan za pobcdu.

ZaUm, dok se u srcdi snjici plallovi oJeju strana. po pravilu, odredjuju u skladu sa ukusima i fantazijom prot Iv· nik~, u zavrsnici plan jc uglavnom lIslo\,­Ijen specificlloStu pozicije i, nezavisno od slila i ukusa, svako mora da izabere otprilike jedan te isti put. Taj Pllt je najceSte tipican za odredjeni tip zavrs­nice, i sa rno on vodi do cilja.

I poslednje. Posto u zavrsnici ima relalivno malo figura i pCSaka , ona se moze klasificirati i prouCavati lakSe od drugih (aza igre. U razvoju saha to· kom vekova do tancina su proucene i izanalizirane desetine pozicija u zavr­snici. U njima je tacno ustanovljen krajnji rezuitat, pronadjeni su najbolji planovi igre za svaku stranu. U talevim pozicijama znanje izbija 1I prvi plan, i tak i najve~e majstorstvo ne moie iz· meniti neizbeini rezultat. Na laj l1a­tin dolazimo do zakljucka da, u pore­djenju sa sredisnjicom. u zavrSnici raste uloga leorije. uloga znanja. U sustini , mnoge pozicije u zovrsnici prcds tavljoju logifne zadatke sa strogo jedinslvcnim reSenjem.

Nemojle se plaSili, u zavrsnici

142

treba zna li relalivno lI1a lo: - karak lc­ris licne osob illc pojedinih figura, Osnov. ne met ode igre, tipicne pl anovc, neke vaine teorelskc poz icijc. Sve cete 10 nac ; l1a s lranicama ovog dela knjige.

Zavrsnicll treba ullleti igrati. Ma kako bilo veli ko preimuc.." lvo 1I sredi s­nj ici . vcoma cesto put rca li zovanja log prcimuc"lv3 vodi prcko zBvrsnice, a liZ

slabu lehniku mogucno je da sc nc do­bijc ni dobijella pozicija . Dobra tehnika realizacijc preimucstva j este siguran zllnk jakog ~a his t c . Nije slucajno, na primer, ~to su svi cllven i majslori, svi svelski sampioni virtuozno igrali zavrS· nice.

Neiskllsni sahisti po pravilu nas lojc da izlJegnu pojcdnoslavljenjc pozicijc smatraju~ i da ce u zavd nici igra pos· tati dosa dna, da nete biti toliko bogata mogucnostima kao sredi snjica. Medju­tim, to jc pogrd no rnisljenjc. U zavr­snici irna dos ta pros tora za fantaziju' sa rno da bi se taj deo partije zavolce, treba znati i razumeti njegove specific­nosti. ' Treba sav ladati tehniku. I lada ~e vam za vr~nica otkr iti svoje cudesne tajne, postace yam isto tako interesanlna kao i sredi snjica.

Najzad. kako jc isticao jos svetski Sampion H. R. Kapab lanka , izucava· nje zav r~nica korisno jc ne sarno radi boljeg igranja u ovom delu partije, ve~ i stoga sio se time usav r~ava razumeva­njc pozicije i op sle shvatanje saha i poboljsava igra u celini.

V£i8£

Ne sumnjamo u to da dobro pmna­jete tehnicke zavrSnicc. Radi vclbe. poku~ajte da pronadjete najbrfi put do cilja u sledeeim pozicijama (na po­tezu je bel i) :

Br. 126

Mat u 4 poteza Br. 127

Mal u 4 poteza Br. 128

~Iat u 3 poteza Br. 129

Br. 130

Mat u 7 poteza Br. 131

Mat u 5 poteza Br. 132

Mat u 5 potcza Br. 133

Mat u 7 poteza

143

PESACKE ZAVRSNICE

. KRALJ J PESAK PROTIV KRALJA

Kra lj orneta pre tvaranjc protivni· \ ckog pesa ka u darnu posto zauz irna jedno ! od polja na njcgovom putu. Ali , on se nc . moze vecito na laziti na tom polju.

Red vucenja potcza primorava ga da odslupi. da oslobod i polje koje je dolle zauz imao i da pesaku otvori put. Uz

I podrsku svog kralja peSak ~e kre· ! nuti naprcd. Na kraj u krajcva. svc ' ~e se sves ti na ovu krit icnu poziciju. u

kojoj kralj vise nema mogucnosli za odstupanje.

Prcd nama jc pozicija uza jamne iz· nudice (cugevanga) . Pravo na prvl potez nepovoljno je za obe strane. A.ko je beli na potezu. mora odigrati I. Ke6, !to dovodl do pata I remlja. Ako je

144

na potezu erni. mora~e da igra I. Kb7. pos le cega beli v uce 2. Kd7 i prctvara svog pcsaka u damu.

Pomcrajuc i pCSaka napred. bc li mora n'lstojati da dobijc pozici ju kao na dijagramu 5 tim da erni bude na po tezu. dok erni leii da u ovoj pozicij i na pote· zu bude bel i.

Pokusaj mo da sami odredimo kada je to mogucno.

Pogledaj mo paziciju s pesakom na e5.

.I asno je da ako beli kralj uspe da zauzmc jcdno od tri polja ispred pesa ka (b7. e7. d7). pe!ak ~e au toma lski poslati dama. Pokusajmo da odredimo kakav ~e bili relUlia t ako je bell kralj na polju d6. Ako se prl tom erni kralj na lazi na eS. onda odlucuje obil azni manevar kraljem: I. Ke6 Kd8 2. Kb7

,

(III I. •. Kb8 2. Kd7); a ako se erni kralj nalazi na d8, onda od lucuje nap redova nje pel aka : I. e6 Ke8 2. e7 Kb7 3. Kd7.

Nastavlja ju<!i ana li zu. lako cerno zakljutiti da bc li post iic uspeh ukoliko njegov kra lj moze da zauzmc polje eG ili b6. pri cemu n ije vazno gdc sc nalaz i protivn icki kralj .

U teori; i pdack ih zav rsnica ov ih scs i po lja - b7. e7. d7. b6. e6. d6 -dob il a su naz iv k I j u c n i It pol j a pcsaka e5: osvoji Ii beli kralj maka r jedno od tih pol j a, beli cc lada ostvariti svoj cilj - prclvaranje pcsaka u darnu.

ern i ce odriati u zavrsnici remi ako ne dozvoli bclom kralju da dodje na kljucna polja. Lako je ustanovili da za to pri poloiaju belog kra lja na d5 ern i kra lj mora biti na d7 iii e7. a pri polozaju belog kralja na b5 - na b7 iii e7. U tom sillcaj ll posle potela 1. e5 erni kralj se mora povut i tako da na 2. Kb6 iii 2. Kd6 ima na raspolaganju polez 2 . . . Kb8 iii 2 ... Kd8. Na pri· mer, kada mu je kralj na e7, erni ima jedini spasonosni odgovor - I. .. KeS. ko; i odgovara svim postavl;enim uslo­virna . dok I. .. Kd8 (iii I. .. Kb8) posle 2. Kd6 (iii 2. Kb6) 2 . . . Ke8 3. e7 dovod i do iznudiec i poraza crnog.

Evo 105 jcdne vazne pozicije uzajam­ne iznudicc. Ovde su kljucna pol;a b4. e4. d4.

Pogledajmo. Neka je erni na potc· Zll. On jc prinudjcn da "aslavi l. . . Kb5 (iii I. .. Kd5). posle toga dolazi 2. Kd4 (odnosno 2. Kb<1). Sada pdak automatski iz laz i u damu. na primer: 2 ... KeG 3. Ke4 Kb64. Kd5 (obilaienje) 4 ... Ke7 5. Ke5 Kd7 6. Kb61

Ostvarivsi ohilazni mancvar kra · Ijem. beli je zauzeo jedno od kljucnih polja i moze prevcsti peSaka u damu.

Druga je s tvar ako je na potezu belL Na 1. .. Kb3 erni naslavlja I. .. Kb5. a na I. Kd3-Kd5. ne puslaju~i napred belog kralja. Pos le 2. e4 Kc5 3. Ke3Kc6 (mogu~no je i 3 ... Kd6 i 3 ... Kb6) 4. Kd4 Kd6 5. c5+ Kd7 6. Kd5 Ke7 7. e6 Ke8! 8. Kd6 Kd81 i. kao !to nam je vet poznato. erni remizira.

Tilko sc vodi borba za kljucna poJja. Oa nc pusti protivnickog kra lja ni na jedno od tr i kljucna polja erni je uspeo na jedi"i mogutni naein - slavio jc svog kralja ispred protivnikovog iii. kako se to uobieajeno kaze. zauzeo jc opoziciju. Opozicija kraljeva je za slabi ju st raml jedino sredstvo barbe za tri klj uc:na polja. koja se nalaze jedno pored drugog na istoj lin iji.

U neki m sahovski m udibenicima glavna painja u peSaCkim zavrsn icama. se posv«uje opoziciji kraljeva. To nije sasv im pravilno. Mi cerno jos vise pula videli da je upravo borba za kljucna pol ja lajtmotiv vetine pCSackih zavrsni· ca. J sarno u slucaju kada sc tri kljucna polja na lazc jedno uz drugo na islaj Ii­niji, mora se teiiti apoziciji kaka bi sc izbeglo obilaienje.

PokuSaj mo da pranadjerno resenje pozicije na dijagramu polaleci ad teorije kljucnih polja.

Kljucna polja pes.ka e3 su d5, c5 , b5. Dak l., ako beli kralj bude na d4, crn i kralj mora biti oa d6. aka beli kralj dodje 08 c4 - cnda na eG, aka je beli kralj oa b4 - oa b6. Na svako a d ova tri palja beli kra lj st ite Z3 isti broj po­leta - tri. Istovremeno crni kral j oa pelje d6 stile u dV3 pole.z.a. na c6 - u tri, oa b6 - u ccti rL Elcmcntarna arilmetika pokazuje da ukoliko beli kralj odmah krene oa polje b4, crni netc dospeli da zauzme polje b6 i izgubh~e parliju. Na laj nacin prona lazi mo resenje:

1. Kc21 Ke7 2 . Kb31 Kd6 3. Kb4!

KeG 4. Ke41 Crni je u iznudici j ne moze izbc6

obilazni manevar belog kral ja . Zauzevsi jedno a d kljucnih polja , beli posUie

eilj. Ako jc pcsak ivicni a protivnicki

kralj zauzima pelje isprcd pesaka, on se vi se oe mote islisnuti - zbog pata . Medjutirn. i ivicni pesak ima kljucna po­Ija i ukoliko njih zauzima kralj jaee st rane - peSak oapreduje u damu .

U pozici ji oa sledecem dijagramu to su polja g7 i gS. Deena pozicije z3visi ad loga ko je na polezu. Ako Je na polezu beli , on uspeva da zauzme kraljem polje g7 i poslilc ci lj :

I. Kg4 Kc5 2. Kg5 Kd6 3 . Kg6 Ke7 4. Kg7 I crni ne mole spreeili izlazak befog peiaka. Druga Je slvar ako je na

l46

polezu erni: 1. .. Ke5 2. Kg4 Kd6 3. KfS Ke7 4. Kg6 KfB 5. K117.

Beli je prinudjen da povuce laj po­tez. U protivnom, crni krillj ~e sti~ i

u ugao, odakle ga viSe nij e mogucno istisnuti.

S . . . Kf7 6. h4 1([8 7. I1 S Kf7 B. 116 KfB i beli s lojl pred Izborom k.ko d. izvede rem i - da samag scbe patira iii da dovcde crnog kra lja u pal·poziciju.

Pogledajmo sada sluCaj kad. su aba kralj a udaljcna ad pesaka.

Ovde rezultal zav is i od toga ko jc na potezu. Ako jc na polczu beli, on ~c

uspeti da svoga pcsaka p relvori u damu: 1. bS Kf4 2 . b6 KeS 3. b7 Kd6

4. bBD+ Ako je na potczu crni, on uspeva

da s ligne pe .. ka: 1. .. Kf4 2. bS Ke5 3. b6 Kd6 4. b7 Ke7

Da bi se bn:o moglo odrediti da Ii kralj stife pdaka, u ovakvim zavr sni~

ca lna kori s li sc lakozva nonpravilo kvad­

ralau,

Kvadral pelak. b4 (b4-bB-fB-f4) oznaeen je na dij agra mu neprek inulom crnom li nijom.

Pravi lo kvadrala sasloji se u s ic­de~em: ako se kralj nalazi u kvadralu pesaka iii. budu~ i na po lezu mofe uti u t<lj kvadral - on s liie pesaka . U pro­livnom s lucaju - ne s li fe ga.

Kada se pesak nalaz i nn poee tnom po­lolaju. dak le kada on moze da se pomera za dva polja napred, kvad rat se mora obelef iti za jedno pol je isp red pesaka.

VEl.8£

Br. 134. BeH je na patezu. Njcgov kralj je vet zauzco kljucna polja. No. da Ii on sme do pameri pesaka?

Dr. 135. 8 eli jc na potezu. On mora da osvoji protivnickog peSaka i za uzme klJucn. polja svog pes.ka . Kako Ie lo posli~l?

. 8r. J 36. Bel i je na polezll. Zadatak Je analogan prethodnom.

Br. 137. Beli je na potezu. Njegoy je zadalak: dati pe!aka , ali ne pustiti protivniekog kra lj a na kljucna polja. PokuSaj te da resile taj zadatak.

POUA 1 RASTOJANJA

Podsetimo se nil ana s lo pozna to 0 klasifikaci jama Poglcdajrno dij agram.

nam je pes.k •.

PeSaci b4 i b5 - karakteristicna je da su se ani "sudarili celom u telo" -

147

zovu se blokirani pesaci t jcr su pos ta li nepokretni. Pcsaei cSt cSt g5 su s lobodni t jer nn njihovom putu nem:! prolivnickih peSaka. Siobodni pcSaci sc medjusobno razlikuju . PCSak cS je branjeni slobodni pes.ak, dok su peSaci e5 i g5 - usamljeni. PCSak a6 je za05 lao. Aka bi se oba kralja na sla oa daminom krilu , onda ee Sf

pcSak gS, koji je najuda ljeniji, zva ti -udaljcni slobod"i pesak.

Mozemo da zam is limo najrazlicitije polohje pesaka i z.a svakog od njih moiemo naCi njihova kljucna polja.

Eva primera:

Imamo najobicniju pozic iju sa blo­kiranim pesakom. Prvi zadalak belog je da osvoj i protivnickog peSaka, a z.a · tim da svog pesaka pretvori u damu. Oakle, plan belog sasloji sc iz dva dela. Jasno je da ako beli kra lj bude zauzoo jedno od polja - eS, IS, gS, as, bS, eS, gubilak ernog pe5aka biee neiz.bcian. Prema tome, i la polja mofemo sa punim pravom nazva l i kljucnim poljima aka njih zauzme kra lj jace strane (u' ovom slucaju bclog), to ee omogueit i poslizanje p rvog cilja.asvajanje pesaka.

Zilaci , blok ira ni pesak ima svoj sistem klj ucnih polja. Usput cemo na · glasiti da postitanje p rvog cil ;a (os­va janje pesaka) jos n iSla ne kazuje 0 izvrknju drugog dela p lana (pretva ra­nje pd,aka u damu). Pretrpevsi neuspeh

148

u borbi 7.<l pcsaka i Izgubivsl ga, sla· bija stral1a moie I da ne dozvoli protiv· nHm da svog peSaka pretvori u damu. S takvim slucajem upravo se ovde sreeerno. Buduci na potezu, erni je pr imoran da pusli prolivnickog kralja na kljucna pol ja svog pesaka. Na I. . , Ke6 sledi 2, KgS Ke7 3. KIS Kd6 4. KfG KeG S. l(eS i erni gubi pesaka.

Ali zaUrn 0 11 nas tavl ja 5 ... Ke71 G. K: dS Kd7! I postile remi, jer bell kralj ne s tile na kl jucna pol ja s lobodnog peSa ka .. d" .

Citalae rnoie postaviti logicno pl· tarlje. II Kakva je prakticlla korist od kljucnih polja?"

Na slcdcc im primerima vi eete se uveriti da ovaj pojam olaksava analizu ni za peSackih zavr~nica, omogucavajuei da se brzo i nepogrcSivo odredi precizan plan igre.

N Grigorjev I 1921

Crni je na polezu

Beli preli da odmah dobijc part iju polezom 1. Ke2 . On ee z30m potisnuti ernog kra lja, olpoeeti nap redovanje pe­sakom "d" i osvoj iti drugog peSaka. Nije tesko pogoditi da je e2 prvo kljucno polje. Lako je na~ i i drugo k ljucno polje - b3. Ako zauzme to polje, beli Ie osvaji ti pesaka c3. Crn i c!e se spas iti

a ka uspe da ne pusli protivnickog k ralja ni na jcdno kljucno polje. To je mogueno sarno posle poteza I. . . Kf3! Na primer: 2. Kd l Ke3 3. Ke l Kd4 4, Kb l KeS 5. Ka2 Kb4 i kra lj je s tigao na vreme. MOlete se sami uveriti da po tez I. . . Ke3 vod i porazu.

Kod kre lanja belog kra lja od e l do a2 crn i kra lj jedinim isp ravnim pote­zima odlazi sa f3 na b4 i ne dopus la osvajanjc kljucnih polja. Madrute kra­Ijeva pokazuju se kao povezane. Na svaki potez belog erni ima sarno jedan odgovor. Polj u el odgovara sarno polje f3, polj u dl -e3, c1-d4, b l- eS, a2- b4. Takvu medjusobnu vezu polja nazivamo saglasnoseu, dok su sarna po lja doblia na­ziv sag 1 a s nap 0 I j a.

Crni kra lj, da bi omeo belog u osvajanj u kljucnih polja , prinudjen je da se krcc!e sarn o po saglasnim poljima.

Dakle , sag lasnos t se ukazuje kao sreds tvo borbe kra ljcva za k ljucna polja.

Slede~i primer pokazuje da ako sc s3glasnost ne mOle sacuvali , neminovno dolaz i do poraza.

Na p rvl pog led c ini se da se ovde crni maze IIspesno odbraniti. Na I. Kc5, s pretnjom da prodre na k lj ucno po lje b6, erni ima jeclini ali zadovo ljavajuci edgevor I. . . Ke7: no I. KdG - I. .. Kd8 OVde opet imamo s lucaj sag lasn ih polja: <5- e7, d6-d8, dS- e8, Dakle, okolo

pe!aka erni uspeva da Sac.UVB sa­glasnost. Medjutim, probaj tc da sc povucete kralj em nazad, ree imo no polje d4. J asno je da ern i ne moie odgovor il i I. . . Kc7 zbog 2. KcS. Znaci, 0 11 mora igrati I. . . Kd8 iii I. . . Kb8. A Sfa Ie se des ili ako odigramo jos jedan ,.pr i­c.ekn i" po tez - 3. Ke4? Nije tesko uvi­deO da u tom s lucaj u crni nece moci da sacuva saglasnos t: na 2 . . . KeB odlutuje 3. KdSI Kd8 4. Kd6, dok na 2, , . Ke7-3. K<5.

U ovorn primeru upoznaJi smo se sa jednim od najjednos lavni jih s lucajeva saglasnih polja, sa lakozvanim " troug-10m" (polja d5, c4, d4) . Mancvri suc i kra­Ijem po lroug lu, beli post it e narusavanje ravnoteie u svoju kori s l.

Sada cemo pogledati neke specHi­Cl10sti geometrije sahovske ta ble.

I. MaJzells, 1921

Beli je na potezu i osvaj. pe",ka a7. Oa bi spasao partiju, crni kralj mora dospeti na polje c7 u momentu kada bel i uzme crnog pesaka . U lom slucaju bcli kralj nec!e moei da zauzme nijedno kljucno polje (b7 i b8l,

Pesaku a7 beli kralj maze pricl za is t i broj poteza na nekoli!<o nacina. No primer: e7-d7-e7-b7, iii e6-d6-c6-b7, iii e6-d5-c6-b7 iii, najzad, e8- d7-c6-b7!

149

Zar vas to ne cud; sto lIa sahovsknj tabU pra\·j put nije krati od puta po izlomljenoj liniji? Znajuci za ovu ne­ob;cnu osobcl1ost 'iahovske tab le, mo­femo poku h li eta pomeramo kralja ka peSaku na nne in kojim cemo isto\'rc­meno ometati kr~ tan; e ernog kralja ka po!ju e7. Takvo usklad~ivanj e obaveza ovde sc da ostvariti. Posle I. KeG Ke3 2. Kd5! beli kralj kao da "odbaeuje rame­nom" ernog kralja . O\'aj je prisiljcn na povlacenjc i vi se IlC mote da stigne pravovremcno do cilja. Na primer: 2 .. . Kb4 3. Ke6 Ka5 4. Kb7 Kb5 5. K :.7 Ke6 6. Kb8 i be li do!, ij"

"Odbacivanje ramcllom" je omil jcn nacin vodjenja pesackih zavdniea. Po­znavanje tog nac ina poma!e nam da lako res imo sledocn stu diju.

N. Grlgorjev , 1931

(Zav rSe t ak stud ije)

Pokulaj belog da dodje na pol je e7 zavrsio bi se po njega lragicno, jcr islo za pet potez. i erni kralj stite na polje as, posle ceg. pada beli pel ak b6. Ali, ako beli ne mOle da odbrani pc­Saka bG, to znaci da u tom momentu kada erni kralj bude uzeo pesaka, beli, da bi se izbdrio za remit mora do­vesti kral ja na polje b4, kako ne bi pustio protivnickog kra lja ni na jedno od kl jucnih polja peSaka b7- .S, bS, c5.

ISO

Medjulim. pravol inij skim kre lanjem kralja beli Ile postife taj ci lj : J. Kg" Ke2 2. Kf4 Kd31 i ern i kra lj uspeva "odgurnuti ramenom" svog oponenta.

Ideja odbrane sastoji se u finom menevrisanju kralja. koji izbegava "mus­ku borbu": I. 1(g31 Kc2 2. K[21 Kd3. 3. Kell Ke4 4. Kd2 KbS 5. Ke3 1(: b6 6. Kb4 i eil j je postignul.

Tema "uskladjivanja obavezs", po­veZ;l l1a sa svojevrsnolll geometrijom sahovske tablc, najmarka lltn ije je jz· rdeIHI u sledceoj cuvenoj studi ji.

R. Ret! , 1978

Remi Kakav to remi mOle bit i 1I ovoj

pozic iji? Beli kralj jc katastrofaillo z30stao za ernim pcSakom, a u pesaka eG, reklo bi set nc mOle poltl ga ti nikak· Vll !ladu.

Pa ipak, bel om polazi za rukom da rd i ovaj veoma teiak zada tak.

Gone/i protivnikovog pesaka, beti kralj mora nastojati da islovrcmeno pridje u pomoe svom pdaku. Takvo "gonjenje dva zcea u isti malt donosi uspeh:

I. Kg71 KbS 2. K[SI h4 3. Ke5 h3 4. Kd61

Kralj ni je sligao protivnikovog pesaka. ali se zato ndao kraj svoga

'. pcSaka I moie ga podriati : 4 .. . h2 5. ('7 Kb7 6. Kd7 i remi.

VEtOE

Sr. 13S. Beli je na potczu. Trai i sc dobitak. I. d4 ne vodi cilju: crni odqovara I. . ,I(e4 2. Ke3 K[SI 3. Kd3 K[41

RcScnje treba trat ili pomotu klju­cnih i saglasnih polja.

Neka se crni kralj na laz i na f4 . Onda je mogu/no : I. Ke2 Kc5 2. Ke3 Kd5 3. d4 Ke4 4. Ke4 K: b4 5. d5 Kc5 6. Kc5 b4 7. d6 Ke6 8. Ke6 b3 9. d7 b2 10. d8D bID. Ob. protivn ika imaju dame. al i posle I I. De8+ Kb6 12. Db8+ erna dama gine.

Prema tome, poljc e2 je prvo kljlle­no polje. Drugo kljucno polj c /'este d4 : aka bcli kralj dospc na d4, be i dobija sasv im jednostavno.- Vas je zadatak da odredite odgovarajuca polja i pro­n.djete put ka pobed i.

Br. 139. BeJi je na potczu i dobija. Klj ucna polja su e7 c8. Za belog je neophod no da zavlada tim poljima.

Prva liu ija stlg ltl snih polja pronalaz i se lako: d6,- 16 d7-b7 d8-bP. Poku Sa jtc s.lmi da odred itc o:- lalc Iinijc saglasnih polj:! , kao i Pllt koji omoguca­va crnomc da odrii s..lglasnost.

Dr. 140. Beli je na potezu. Dobitak. Ako bi beli kralj odmah krenllo ka peSa ku g6. to mu nc bi donelo lIspeh: I. Kc5 Ke4 2. K[S Kd4 3. K: g6 Ke4 4. KgS K[3. Mora se pronaf i mogucnost da se "odgurnc" protivnicki kra!j . Rat­mislite kako se to mote rostit!i.

Br. 14 r. Beli jc na potezu. Remi. Pozieija belog je na izgled totalno iz­gubljcna . ali gonet i u isH mali "dV3 zeta" on spasava parl iju .

Na koji naeln to uspcva?

REA Ll ZOVAN JE PREIIIIUCSTvA

Obicno, II pCSack im Z3 \' r ~ l1 ieama

vi sak jednog pe!aka potpuno je dovoljan za pobedu i rea lizovanje premoci u tom slucaju ne predstavlja nikak\'u teSkocu. Polrebno je slvoriti slobodnog pe!aka i sprovesti ga u damu. uk i u

151

sluc.1 ju kada p ro tl v n i ~ki kralj zatlstav· Ija tog pesaka. jaca slrana uspeva da. odv l ac~ i protivn ikovog kr~l!ja , svoji m kra ljem prodre do pe!a ka na drugom kril u i tamo stekne presudnu matcrija lnu premO\! .

Pre nego sto se sh rori slobodni peSak . preporutl j ivo je da se poboljSa pozici ja svog kralja kako bi se najeli ­kasnije. ne pruzajw!i protivniku nikak­vih Sansi. oslvarilo krelanJe slobodnog pe!aka u damu.

Pogledajmo skolsk i p rimer.

Najpre se u igru uvodi kra lj : I. KI I Ke7 2. Kc2 Kd6 3. b4 (da ne propusti kra lja na e5. Isla je mog~cno

i 3. Kd3 Kc5 4. Ke3 as 5. b3 i zalim 6. a3 i 7. b4) 3 . . . Kd5 4. Kd3 IS 5. 14 g6 6. g3 a6 7. a4 KeG.

Kralj ne moze za drza ti ak tivn i polozaj - nedostaju mu potezi.

B. Kd4 Kd6 9. b5 ab 10. ab Ke7 I I. Kc5

Najjednostavn ije. Beli daje slo­bodnog pe!aka. a postile odlucuJuf u prednosl na drugom kril u. Medjutim, bi lo je mogufno i II . Ke5 Kb7 12. b6 KbB 13. KeG KeB 14. b7+ KbB 15. Kb6 h6 16. h4 g5 (oeajnick i pokusaj da se Il vede pal) 17. hg hg lB. Ig l4 19. g& 13 20. g7 12 21. gBD #.

II. .. Kb6 12. KI6 K : b5 13 . Kg7 Ke4 14. K : h7 Kd4 15. K : g6 i dobij ••

152

V. Ber. /936

Beli dobija Imp ulsivno nap redova nje pcsakom

ovde vodi sa rno do remija : J. g4+ Kg5 2. Kg3 Kg6 3. KI4 KI6 4. Ke4 (dalje pomeranje pel aka daje pat) 4 . .. Kg5 5. Kd4 K: g4 6. Ke4 KI5 7. Kb5 KeG B. K:.5 Kd7 9. Kb6 KeB.

Put do ci lja je: hilan napad na "au pesa ka - I. Kc3 Kg4 2. Kd4 K: g3 3. Ke4 KI4 4. Kb5 KeSS. K: as Kd6 6. Kb6! Beli kralj uspeva da "odgurne" svog suparnika i osvoj i kljucna polja.

6 . .. Kd7 7. Kb7 i dob ij •. Za slicne poz ieije anal it ica r V. Ber

jc iz \'eo jednostavno pravi lo koje ola­kSava donoscnjc oeene 0 njima: u po­zici jama sa bloki ran im pe!acima a4-a5 dobit nitka zona slobodnog pesaka ogra­nicena je dij agonalom e7-h2.

Aljehln Hamburg. /9/0

Jec

Nckc lill l'Se u rc.1 lizaciji zavrsnicc s pesakom vise mogu sc videt i i na pri ­mcru par ti jc Aljchi n - Jee.

Napad nu protivnicke pe!a kc ne donosi belome uspch: ern i moze i sa m nap asH pCSake e5 i c3. Ka pobedi vod i pout an kenljev manevar: I. Kd31 Kd7 2. e41 14 3. Ke2 KeG 4. K12!

U slicnim pozieijama pcsaei e4, f-t nazivaju se "neranj iv i pCS:aei", jer se ne ispla li da im se pr ilal i kraljem. Crni kralj je prinudjcn da uzmc na Co) 1

pr idje pCS:aku e4 , posle cega odlucujc 5. K13.

Speeificnas ti pesackc form ae ije. pos­tojanjc tcmpova i poloiaj kra ljcva­to su glav l1i cinioci koji odrcd juj u oecnu pozicije i plan igrc u pesackoj zav rSll ici.

Udaljcn i slobodn i pesak ii i magu­~nos t stva ranja takvog pcsaka, uz ostalc jcdnake uslovc, obicno prcdstavlja pre­sudnu pOl ieionu prednos!. Plan igre u takvom slucaju je: odv lacenje pro­ti vnickog kralja putem nap rcdovanja tog slobodnog pe.saka i prodor svojim kra ­lj cm u protivnikov tabor. Evo kara­kteris ti~ nog pr imera:

Pesak a2 - uda ljeni slobodni pc-13k - znatno je opasniji od peSilka e4. Posle forsirane izmene tih peSaka beli kralj ~e bit i zna tno blifi pe!acima na kraljcvom kr ilu nego erni . i to odlucuje.

I. Kc2 Ka3

Ako erni budc up aran i nastav i I. . . Ke5. posle 2. Ke3 Kb5 3. a3 Kc5 4. a4 Kd5 5. as Kc~ 6. a6 on Ie bili pri . Iludjcn na izmcnu u jo~ ncpovoljnijoj si tuaeiji.

2. Ke3 K: a2 3. K: e4 Kb2 4. Kd4 Ke2 5. Ke4 Kd2 6. KI5 K.2 7. K : g5 KI2 B. K: loJ K : g2 9. Kg4 i dobija.

Cak i lama gdc n('rna slobodnih pesaka. speeHicnost peSackc forrna cije moze dn prui i mogu~nos t za prodor ­kada SI! irtvam jcdnog iii nekoliko pcsaka olvara put za darnu nckom dru­gam pesaku.

1(. I(ocio, 1766

e rn i kraJj je uda ljcll ad pe!aka beli sp rovod i karakterislican rrodor:

I. b6! cb 2. a61 ba 4. eG i pelak 50 ne mai e zatlstaviti. iii I. .. ab 2. c6! be 3. aG! D:I j c na polczu ern i. on bi svaka ko mogao dn spreei prodor igraju­I i I. .. b6.

Borba z.a tempo vodi se u svim tipo­virna pc!ackih zavrsniea .

Znacaj lempova tesko da se mole preeeniti . Uz njihovu pam~ mole se odluciti borba za k ljuena poJja, mme se posti~i pozieija sa iznud icom . najzad, mole Sl! prodreti u protivnicki labor.

Evo sarno d\IC pozicije u koj ima "viSa k" tempovn odredjuje cita \'u slra­tegi ju i&re_

153

Prcma N. GrlgorJ evu

Beli dobija Tri tcmpa viSe d<Jj u l11ogu~nos t be­

lorn da post igne u5pch. J edan tempo on irosi da bi prodro na tacku g5. drugi -da dodje na h6. i t r~i. p05icdnji­da izvede odlu~lIju~c obilatcnje i osvoji kl jucn<l polja.

I. KI13 KI7 Ne pomaie ni I. .. go ,bog 2. 141

Na primer: 2 . .. gl 3. gf KI7 4. Kh4 Kg6 5. h31 (odillcuju~i lempo) 5 . . . Kh6 6. Kg3 Kg6 7. KI3 KI6 8. Ke3 KeG 9. Kd4 Kd6 10. h4!

2. Kh4 KI6 Ne uspcva l1i pokusaj protivnnpa­

do - 2 .. .I4! 3. gl! K16. Posle 4. Kg3 KI5 5. 114 KeG 6. KI2 KfG 7. Ke2 KeG 8. Kd3 KI5 9. Ke3 KI6 (9 ... KeG 10. Ke4 KI6 II. 15 g5 12. hg+ K : g5 13. Ke5 i dobija) 10. Ke4 Ke6 II. 15+ gl 12. Kd4 Kd6 13. 14 i be li dobija .

3. 14 KI7 4. Kg5 Kg7 5. h3! KI7 6. KI16 KfG 7. Kh7 KI7 B. 11 41 KI6 9. Kg8 i dobija.

;\\\!Jjutim. ako bi se beli pc.sak na­idZio na f4. doiaicnje kra lja na polje g5 ne bi bi lo korisno - jer be li nc bi imao dovoljno tempova. Ali zato, prj po-10L1ju pCS~k3 oa 14 odl ucuje obilazoi manevar sa leve sirane, 5 kojim 511 za pobcdu potrebna sarno dva tempa.

154

Prcma N. GrigorJevu

Bcli dobjja I. KI3 Ke7 2. Kc3 Ke6 3. Kd4 Kd6

4. h31 KeG 5. Kc5 Ke7 6. Ke6 Samo ovakol Nista ni jc davalo

6. Kd5 Kd7 7. Kc5 Ke7 8. h4 KI7 9. Kd6 "bog 9. .. I([G.

6 ... KeG 7. 114! l(e7 8. Ke7 KeG 9. Kd81 (obi la!enje) 9 . . . KI7 10. I(d7 Kf6 II. Ke8 it d. Crni se I1C spasava IIi

aklivnom odbranoJ11-9 . .. Kd5 10. Ke7 Ke4 II. KfG KI3 12. 1(: g6 K: g3 13. Kg51

Mi smo sc vee IIverili u to da jc u pdackoj zavrsnici kralj glavna aktivna lienos!. On se bori za kljut na polja . napada prot ivnikove pesake. I.odbacuje" ncprijateljskog kralja.

U s l ede~cm primeru razlika 1I po­luzajll kraljcv3 odlutujc 0 5udbini par­lije.

I. Kd5 KI81 Crni pok ll sava da osujeti nameru

belog da prodrc kraljem na e7.

2. Kd6 Ke8 3. 15 g5 4. Ke71 Ke7 5. Ke81 Kd6

Nema sia drugo. Na 5 . .. Ke8 od­lucuje 6. 16.

G. Kd8 Kc5 7. Ke7 f6 8. KI7 KI4 9. K : 16 K: g4 10. KgG i beli pelak c!e postati dama pre nego crnL

VE t fJ E

Br. 142. 8eJi je na potezu. Branjcni "slobodnjak" koci akc iju bclog kralja. Da Ii beli mote rca lizovati svojc prei­mu~s t vo?

:'I: ~r. 143. Beli je na potezu. Po­kus<l lie da dokazcte da je ovdc bcli peSak oprlsniji od crnag.

Br. 144. Beti je na potelu. Posle I. h6 KI8 2. ~5 beli dohija branjenog slobodnog pe!ak •. Da Ii je 10 dovoljno 'a pobedu?

Br. 145. Crni je na polezu. Beli je [orsirao prelazak u "ovu pCSacku z3vrsnicu i maloeas je odigrao potez I. g2- g4 . smatrajuti da ovim potezom zalvara kraljevo krilo i da ~e zatim mati rla otpoene napad na ane pe~ ~ake na daminom krllu. Da Ii je nje­gova id~'ja dobra?

KONJSKE ZAVRS NICE

SKAKAC PROTIV PESAKA

Skakac , austavlja pelaka lOu, l· maj u~i jcdno od polja na njegovom putu. Zbog toga on se mora nalazit i u blizi­ni peSaka. Medjutim , skakac je "nespre­tnaU figura i to sio se nalaz i u blizini pcsaka nc garantuje de c:!e mati i da ga zadlti .

155

U pozic iji na str. 155 posle I. 36 pesak prelazi u darnu: sa m skakac ne moze da ga zaustav i. a smcta vlastitom kralju. Naravno. ovo je izuzctna pozi· cija. ali ona pokazuje da je za skakaca najopasnij i ivicni pesak.

Izuzcy ivicnog, sa svim ostalim pdacima koji su stigli na prclposlednji red .skakac lako izlazi na kraj, cak i sam.

Ovde beli nikako nc uspeva da po­lisnc konja: I. Kc6 SbS+ 2. Kc7 Sa6+ 3. KbG SbS itd.

Medjutirn , ako je pcsak ivicni ­situacija se rnenja.

Posle I. KbG SaS+ 2. Kb7 skakat upada u ·klopku.

Kada se ivicni pcsak na laz i na $estorn redu, skakac odlicno izvrsava svoj zadatak da. zadrii pcsaka .

I. Kb5 Sa7+ 2. KbG ScS+ 3. Kb7 SdG+ Kc'7 SbH 5. Kb6

Cini sc da je bcli uspeo da potisne skakac. . ali poste 5 . . . SdG I ispostavlja sc da napretka nema; na 6. 37 dolaz i

156

G . .. Sc8+ . Skatuci oko pesaka. konj mu ne dozvol java da 5e pokrene. Spo­sob nost konja za iznenadnc .,makazc" predstavlja snazno takticko sredstvo.

Kako skakac maze izda leka da stigne pesaka, pokazu je sledet i primer.

Da bi zadriao pesaka, skaktlc mora da dospe na h7 iii b8. Sa desne slrane ne maze da pridje pesaku - omela ga protivnicki kral j. Znac i, lreba krenuti na drugu stranu - J. . . Sd3! 2. b6 Sb4 3. b7 SaG i remi.

Ponekad, kada sc cini da skakac nema vrcmena da sligne pesa ka. u per moe mu maze pritcCi.. . protivnick l kralj .

Crni Je na polez lI i spasava se: I. . . Sd3 2. b7 ScSI 3. b8D SaG+' Izba· vljenje mLi danosi poloiaj proti vnikovog kralja. Isla stva r bi se dcs il a i kada bi sc kralj nalazia na polju a2.

I. . . Sd3 2. b7 Sb4+ ! 3. 1\b3 ScG Za citaoca je Livek korisno da ima

«Ia umu val no svojstvo skakaca: da­juci sab, mole dob it i vaia n tempo.

Sledeci primer od licno prikazuje sve mogucnosti skakaca.

N. Grigo rjcv, 1938

(Zavr!e tak stu dij e)

Bel i je na polezu Crni pret i da potczom I .. . Kc5

pOlisne skakaca , a 2atim prctvori pcsa· ka u damu. Bcl i te uspeti da odrii rcmi ako u momentu kad pcsak stigne na poljc b2 uspe da zauzme jedno od ova tri polja - a3 . c3 ii i d2.

Pre svega, potrchno je poboljsat i poziciju skakaca i odrcditi poloia j protivnifkog kralja.

t. Se7+ 1 Ke4 1 Najncugodnij i odgovor za belog.

Posle I. . . Kd4 moze se prihli!iti kralj, jer na 2 ... b3 sled i 3. 5b5+ i 4. Sa3. A na t. . . KeG posle 2. Sa6! b3 3. Sb4 +

4. Sd3 beli odmah za llstavl ja pcS3ka. 2. Se81 Izvanrcdan polezl Da bi krcnuo

napred. skakac cini kora k unazad . Poljc

e8 je vain a cvorna lacka. Zavisno ad toga gde cc se nalazi ti crni kralj, bcH ce i odabrali svoj put ka polju hI. Ta se marSrula maze menjali ad c8-c7-b5-a3 do eS-f6-e4-d2. Na 2 .. . b3 sted i 3. Sd6+ Kb4 4. Se4 b2 5. Sd2. a II sluc(lju 3 . . . Kd3 - 4. Sb5 b2 5. 5a3. Za lo erni pokusl1 va da konju oduz· me polje d6.

2 ... 1\c5 3. Sf61 Kd4 4. ScSI (po· novo na gla vno poljc!) 4 . .. Ke5.

Poste 4 ... b3 5. Sd6 Kc3 6. Se4+ ! Ke2 7. SdGI b2 8. Sc4! be li sliie na vreme.

5. Sc71 1\dG G. Se8+ I Ponovo jedini spasonosni odgovor.

Poste G. Sb5+? Kc5 7. Sc7 b3 S. Se6+ Ke41 beli hi izgubio.

6 ... 1\c5 7. Sf6! Kd4 8. SeSI b3 9. Sd6 Kc3 10. Se4+ 1 1\c2 It. Sd6! b2 t2. Sc4 b iD 13. Sa3+ i remi.

Korisno jc upozllati sc sa jos jcdnom vainom odli kom skakaca - sposobnaStu da na pull! protivnickog kralja postavlja "barijcrc".

J. Avrrbah, 1956

Dobro postavljcni ska kac pastavio jc "barij eru" na putn belog kralja­polja d4, dS. d6. c6 su za njega Ilcdostup· na. On je primoran do ide dugackim kruinim pulcm, a zn 10 vrcmc crni kralj stife u pomOe.

157

Evo I<ako so 10 zb iva: t. KIG Kg3 2. Ko7 KI4 3. Kd7 SaS 4. KeG Ke5 5. Kb7 K~G G. K: as Ke7 - pat. Dak le, remi.

Slicnu situaciju vidimo i l1a slcde­cern dijagramu.

J. Averbah , 1956

Ovde su za kra lja nedostupna palja d5. d6. d7. e7. On mora ob il aziti "bari­jeru" . Mazetc se i sami uverili u to d .. crni kral j sti ie na Vfeme.

Prili kom barbe skakaca i kralja protiv nekoli ko pcsaka vcoma jc vaina da pos toi i "medjusobno razumcv3njeU

-

tacna raspodela obaveza medju figurama.

J . Averbah, 1954

Ovde svc zav isi ad toga ko jc n3

potczu. 8 cli, aka je na potezll, sti ie da mtlksimnlno organizuje sadejstvo svojih snaga .

I. Se3+ Kd4 2. S<2+ ! Kd3 3. Sa II

158

Zauzilllanje O\'og pa lja i jcs lc naj· vazllija stvar - sa da beli kralj pas­tajc aktivan.

3 .. Kd24. Ke4! KcI 5. Sb3+ Kb2 G. 5 : e5 .,2 7. Sb3

Ali aka je na potezu erni, on remeti planovc bclog f inim manevrisanjcm svog kralja - I. .. KeGI i u slucaju 2. Sc3 s l e~i 2 . . . Kb5 3. Se4 a2. Olpor· nijc je 2. Ke2 Kb5 3. SdG+ K.41 4. Se4 b3+ 5. Ke3 a2 6. Kb2 Kb4 7. Se3 c4 8. Sd5+ l(e5 9. Se3 I(d4.

Beli je oa potezu . erni dobija. Vidimo poz iciju koju jc jos 1880.

godioe analizirao Horvie. Posle 10. 5,,4 c3+ II. 5: e3 alD+ 12. 1( : a l K : c3 crni dobija. Ne pomai u ni drugi odgovori. Na primer: 10. Se2+ Kd3 II . Se l + Kd2 12. Ka l b2+ 13. K: b2 a lD+ 14. K: al K: e l ild .

Iwzctna je sled~a poz ieija.

V. Cehover . 1938

Snage bclog su razdvojcnc. Za p<xti · znnjc pobcde cmom kralju Lilo bi dovolj· 0 0 cia pri djc s\'ojim pc).aci ma oa kralje· VOl'll kril lL Medjulirn, to rnu ne polttzi z.a rukom. Posle I. SgJ beli postavlja .. barijeruU nn l iniji "c" . Preti 2. Se l 15 3. Sg3 14 4. Sc2 [3 5. Sd·l+ sa dobit· kom pes.k • . Zbog gubilk. pc 'ak. k .. lj nc moic s tati oi 1111 jedno poljc 113 .. c'· li oijl. Na primer, on I. . . Kc2 s\edi 2. 5.·1 15 3. Sg3 14. 4. Se2 13 5. Sd I \-.

V £t.B£

Sr. 146. Na potezu je belL On Ii on maie do svog pdaka pretvon u domu?

Or. 147. Bel i je no polezu. D. Ii te uspcti do zadrli pe ko?

8r. 148. B II je na POltlU .jf". gtw. pozlelJ! IZllleda bt""lI1Jddn .. Ipak. malda jus IlIjt H" tli{ubljrnl')

...

Dr. 149. Bell Je IlJ pi I 'U \\' l~ 2lJ :tpl1 lti dmo ,,1/JUllet ..... Pvk, Jjlt dn jc pO"-IJ\IlC.

KA KAC /\ PF ACIIII/\ PROTIV K/\ KAC/\ A PESA IIIIA I B (Z JlH

Kralj . ~ju 1J"'~nlJe INri protay pe ka aKb ~ llitl .. l.i na njrgu\.m

putu, all got ~ka"'.i\: marJ ''''lVOI) pod­r!J\'tJtJ .

Ovdl' ~ (.1m "'raJj usad m 1f.1 m bar it I "' J ,naMJIO.I bc-I

I. 1\<6 Sb4 ( ~.~.< iun u .,.,.,.x s,"om kr>lju) ~. d7 1\<7 J. s...;

StraSa Il udarac koji odluclIjc. Nije se moglo odmah poti kra ljem na ei zbog 3 . .. Sd5+ i remi, te zato bcli prvo odv­lac i skakaca.

3 .. . 5 : .G 4. Ke7 i pes. k se ne maze zallstavi ti.

Ako se protivilick i pesak na laz i na jedall korak do polja promocije. onda. po pravilu. vce iti sah moze bit i jedina moguC: l1ost za spas.

Na potezu je crni Remiju vodi I. .. 518+ 2. KdB

(2 . KdG SgG) 2 ... SeG+ Mcdjutim . ako bi skakac mogao

pomne i kralju da se odbrani od vecitog saha. beli bi postigao pobedu.

Pogledajmo poziciju u kojoj ska kac konlroli se polje eG.

M. Bolvinlk. 1952

Crni na potezu Sada jc ernom tesko. I. . . SIG+ 2. Kd8 Se8 3. SeGl Sd6

(iii 3 ... 516 4. Se5+ i 5. Se41 odvlace~i

160

sbkac.) 4. Kd7 5e8 5. 5g5+ i odvl.cl se kralj.

Dakle. 1I slicnim poz icija ma beli dobija odvlaccti protivn ickc figure od borbe sa pesa kom. Odvlacenje se ostva­rujc t rtvom skakaca. 2rlva konja radi odvlacenja je tipicna metoda vodjcnja kOlljski h zavrsnica.

Ako pesa k nc prcti da odmah posta­ne darna . sa nse slabijc strane n<l spas rashl.

Crni jc na potezu Ovo je tipicna remi pozicija . Ska·

ka t Koc i pcsa ka. a kra lj mancvrise oko njcga. uk!jucujuci se u borbu sarno kada je to ncophodno. Na primer: I. .. Kg7 2. Ke8 5hG! 3. 5e7 (3. e7 515) 3 . .. KIG 4. Kd7 Kg7 5. 5d5 5g8 i beli nije nista postigao.

Poznato nam je: 05 10 se pesak nalazl bliic ivicnoj vertika li, to je on opasniji za skakaca; l1a ivici table smanjuju se borbeni kvalitcti skakaca. Da bismo se u to jos jednom uvcrili. poglcdajmo poziciju R. Relija sa ivicnim pcSakom.

Dobitak belog, nezavisno od toga ko jc na potezu

Ako je na polezu erni: t. .. Kb4 2. KbG Kc4 3. 5e31 (odvl.cenje) 3 .. . 5d6 4. Ke7 Kc5 5. .7 i ld .

Ako je oa potczu beli, onda on red za vuccnje potcza mora prcdaU protiv­niku. To se izvodi pom~u duhovitog manevra.

t

R. Rell. 1929

t. 5e51 Kb4 Belome oloksava zadal.k I. .. Sd6+

2. Ke71 5b5 3. KeG 5.7+ 4. Kb7 5 b5 5. 5e4 i cilj je poslignut.

2. KbG 5dG 3. 5e41 5e8+ 4. Ke7 Ncophodna prcciznosL Posle 4. Kb7

Kb5 5. 5e3+ Ka5 erni bi se Spas.1o. 4 ... Kb5 5. Kb7 K.5 G. SeS Sd6+

7. Ke7 5h5+ 8. KeG 5.7+ 9. Kb7 S b5 10. Sc4 i beli je sproveo svoj plan.

Pesak vise u zavrsnici skak;tca S.1

veeim brojem pesaka molc biti realizo­van pribliznc islo taka jednostavno kao i u pesa~koj z3vrsnic i. Plan dobitka u glavnim cr iama je isti: posle jac-anjn poz icija figura (kralja i ska kaca) i pe­saka treba stvor iti slobodnog pesaka i vediti ga u damu. Dalji tok igrc zav i­si od met ode odbranc. Ako se sa pesakom bori skakac. nasiojal!e da ga potisne. Ako u pomoc ska ka cu polazi kra lj. onda jnca sirana obicno uspeva da isko­risti odvlAcenje snaga i postitc od lucu-

6 h. 13011

j U~lI prednosl prodrevs i kraljcm ill skakacem ka pCSac ima na drugom kril u.

Bcli prvo poboljsava pozicijll kralja uputiv~i gn na damino krilo. gde preds­tOji stvaranje slobodnog pcbka.

I. KI I Ke7 2. Ke2 KdG 3. Kd3 Kc5 Crni pokusa va do spreei slvaranje

slobodnog pe~aka .

4. 5e2 5d5 5. g3 .5 G. b3 15 7. 33 g6 8. bHI

Bcli irtvuje pcsaka da bi preSao u dobijenu pcsacku lavrsnicu 1I kojoj ima waino aktivnijeg kralja . r aj me­tod - zamcml jednc vrstc preimucslva za drugu - naziva sc transformacijom preimw!stvn. Mi ~emo sc s njomc jos vi se puta srcsii.

Crni ne prihvatn irlvlI i nastaje ~ I cdcta etapa borbe - borba zn nnpre­dovJ nje pcSakn.

8 . ..• b q .• b+ KdG 10. Kd4 Sci II. 14 5b5-f- 12. Ke4 5e7 13. 5e3

Najjednostavnije. Dobija i 13. bS. ali to zahteva duga~ak i tacan r:leun posto erni ima mogu~nost zrlva skakilCa i st varanja zapleta u igri. "a primer: 13 ... 5: b5 14. K: b5 KdS 15. Sel Ke4 IG. Ke5 Ke3 17. Kd5 KI2 18. KoSI (pomocu konlrafrt ve beli dobijn dr.go­ceno vrcme) 18 ... K : c l (lin isto se svodi 18 ... Kg I 19. 513+ Kg2 20. 1\16!) 19. KIG KI2 20. Kg7 Kg2 21. K: h7 1\ : h2 22. K: gG K : g3 23. 1\: 15 i dobijn.

13 ... KeG 14 . Kd4 KdG 15. Se·l+ KeG

U sluca jll 15 . .. KeG. postaje opo­san .• b" pelak: 16. 5e5 KdG 17. 517+ Ke7 18. 5g5 hG 19. 513 KIG (prelilo je 20. 5h4) 20. Kc5 Se6+ 21. Kd6 gS 22. b5 5 d8 23. Sd4 5b7+ 24. Kc7 5e5 25. bG Kg6 2G. KeG Sa6 27. b7 itd .

IG. Ke5 Kb5 17. Se3 5.G I . 5 d5 Ke~ 19. S[6 h5 20. Sd5 5 b8 21. 5e7 i

161

bell osvaja erne pesake na kraljevom krilu.

Pri malerija lnoj ravnolezi udaljeni slobodni pesak, ii i mogucnost njegovog stvaranja - yeoma je vazno poziciono preimutstvo. Skakac nije figura dalekog domela - on leska mofe uzeli uC.cSca u borbi na oba krila. Aka se bori sa slobodnim pcSa kom, anda jc on fakticki za njega vezan. Clgorln

Kar lsbad, 1907

Beli jc 11<1 potezl!

Mars.a l

Beli ima uda tjcnog sloboctnog pesaka moze da spree i slvaranje slobodnog

emog peSa ka . To je dovoljno za pobedu. I. Sd51 Sd7 2. g51 h6 3. Sf6 Sb6

4. h4 hg 5. hg KfB 6. KcS Sa4+ 7. Kd6 Kg7 B. Ke6 KfB 9. b6 5 : b6 10. K: b6 Ke7 II. Ke7 KfB

Poku saj kontranapada ne uspeva -II. .. KeG 12. KdB K15 13 . Sh7 ild.

12. Kd7 Kg7 13. Ke7 KhB 14. SeB KgB 15. Kf6. erni predaje. Barca Simagin

Moskva , 1949

Crni je na potezu

162

U ovoj poziciji bell ima slobodnog pcSaka vise. Ali, ovde laj cinil ae ne odrcdjuje oeenu pozicije. Podrfan fi. gurama, eenlraln i ern i pcsak je mnogo opasniji , posta beli lesko maze da obje· dini svoje snage za borbu s njim. Sarno, erni mora dejslvova li energicoo.

I. .. d3 2. Kf I Sc3 3. Kc l Kd 4 4. Kd2 Se4+ 5. Ke l Sd6! 1

Jedini pu t do ci lja . Ne sme sc do. zvoliti belome da objedini svoje snage. Polez 5 . . . Kc3 6. Sb5 d2+ 7. Kc2 Kc2 vod io je samo remiju zbog 8. Sd4+.

6. Kd2 (iii 6. Se6+ Ke31 7. Se7 d2+ B. Kd I Se4 9. Sd5+ Ke4 i dobija) 6 .. . Sc4+ 7. Kcl d2+ B. Kc2 Ke3 9. 5b5 5.3+ 11 Boli pred. je.

VE t BE

Sr. 150. Crni je na potezu. Poz i ~i j a na dijagrarnu dob ijena je pomcranJ em fi gura za jednu verti k.~ l u u.dcsno .. 1I primeru sa sir. 160. kOJI V.O~.1 remlJu. Da Ii to meoja OCCIl U PozlclJe?

Or. 151. Beli je na potezu. Crni kral j je uda ljen ad pd aka. Da Ii se to maze iskori st i t i?

Sr. 152. Beli je na po t cz~ i dobija: erne figure su veoma stdnJene. Bell uspeva da to iskoristi.

Or. 153. Beli je na potezu. U ovoj pozici ji beli uspeva da iskoristi nepo­voljan poloiaj ernih figura. I a koj i nacin?

LOVACKE ZAVRSNICE

LOVAC P ROTIV PESAKA

Lovae je figura dalekomelna i brzo· hodna. S jednog kraja tab le on moie da tute polja na drugom kraju . Zahva· Iju juci tome on lako izlazi na kraj sa protivn ick im pesakorn . rn a gde seon na· lazio. Dovoljno mu je da izdaleka luce jed no ad polja na pulu pesakovom.

Aka prol ivnik ima nekoli ka pesaka . ooda lovae, d.ll bi mogao da ih zadri i, mora delovati zajedno i usaglaSeno sa kra ljem.

6'

M. Henaberger, 1916

(Zavr~etak studije)

Remi

Pogledajrno nekoliko primera kojf prikazuju slucajeve dobro usaglasenog delovanja figura.

Crni kralj ima l o~ polofaj i nn prvorn mestu namec.e sc ideja a njegovom pre· bacivanju ra di ceonog napada nn pe:;',ke. '\\ed jutim . takav plan ne vodi do uspeikr I. . . Ke5 2. as KeG 3 .• 6 Lb8 4. KcS Kd7 5. Kb6 KeB 6. a7 i dobija.

Ispra\'an je plan da Sl! najpre pojaca poloiaj lovca kako bi mogao da Sf!

najef ikasnije suprolstavi pes.a cima. To se poslife polezom I. .. Lf4! ( I. . . Lg3 iii I. .. Lh2) , posle cega sa lovne preba· euje na dijagona lu 37-g l. Eva dva glavnn nastavka:

A. 2. KcS LeH I 3. KeG Kd4! 4. b5 Ke4 5. as (5. b6 Kb4 6. b7 La7) 5 ... Kb4 6. a6 Ka5 i abe erne figure odlicno sadejslvuju.

8. 2 . • 5 Le3 1 3. b5 " cS! (kr. lj krcee na onu stranu na kojoj ga ne moie ometati protivnicki kralj) 4. b6 KeG 5. Kb5 Kd7 6. Ka6 (6 .• 6 KeB 7. KeG L : b6) 6 ... KeG 7. Ka7 Lf2 i beli nije nisla postigao .

163

N. Grlgorjev , 1927

Remi Krenc Ii beli kralj odmah prcma

pesacima - lIspch cc izostat i: I. Ke7 e5 2. KdG Kd41 3. laG e4

4. Ke6 13 5. lb7 (prctilo je 5 ... e3) 5 . . .126. laG Ke3 7. KeS K13 S. Kd4 .3 9. lb7+ Ke2 10. laG+ Kd2 I ernl do· bija.

Rcmiju vod; I. Le6! Bcli prcbacuje lovca na pogodniju poloiciju i pri tom dobija tempo loa dovodjcnjc kralja i raspodelu zadalaka mcdju svojim figu· rama.

I. .. [3 2. Ke7 [2 3. lh3 K[3! Najopasnije za belog. Pasle 3 ... c5

4. Kd6 Kd4 S. KeG e4 6. K[S e3 7. U I Kc3 S. K[4 Kd2 9. K[3 bell os(varujc uzo· jamno dejstvo svoj ih figura.

.t. Ke6! (ponovo jedini odgavor) 4 . .. 05 5. KdS 04 6. Kd4 e3 7. Kd3 e2

164

A. Seleznjev, 1917

Cini se kao da je sve sVrScno­bcli je zakasnio. Ali. ..

8. 194+ 1! K: g4 9. K: e2 Kg3 10. Kfl i remi.

Beli s~ u s tud;ji A. Selcznjcv{] na­lazi prcd tcski m za tl.dkom. 011 mora da razgranici utogc svojih figura. Prema kOIll pcsaku krcnuti kraljcm?

Posle I. I<fG Kf4 2. KgG Kg3 3. I<f5 h3 ·1. Kc4 h2 ispostavlja :;c da kralj sl11cia loveu. dok I. KdG! I<d4 2. KeG Kc3 3. KdS b3 4. Ke4 b2 5. la21 r1ovodl do jasne ra spodclc obavcza, u tome je spas.

U barb; protiv dva pdaka izvanred· no jc vaino da sc os lvari princip l!svako pokriva svogau

. Kao i u fud ba lu, i oyde je mogucno mcnja njc mesta.

Iz analizc A. Aljehina, 1934

erni je na potezu A. Aljehin je smat rao da u ovom

polozaj u ern i kra lj ne maze uspesno pomoei loveu jer je isuvise udaljen ad pesaka. Ali, nije bas taka. Kao slo je u svajc vreme pokazao N. Nogovicin (Ivanovo), posle I. . . 1<e2 2. f4 1<.3 3. [S l<e4 4. f6 1<.5 5. b5 polezom 5 . .. Ke6!! erni menja ulogc fi gura, taka da kralj krcte ka "b" pcsaku - 6. b6 Kd71 7. Kb5 KeS S. KaG KbS I partlja se zavrsava remijem.

Aka uskladjivanjc delovanja fi· gura ne uspe, iii sc mazda porcmcli ,

st rilna koja sc bran! obicno dozivij ,lVa porilz .

G. Oten, 1892

Dobllak Kada bi erni bio n2 potezu, on bi

uspeo da partiju svede na remi, kako posle I. . . KeG - usmeravajuc! kraJja ka "a" pesaku i kontroti suc i lovccm "g" pesaka, taka i posle I. .. Kg6 2. a5 US 3. I<d5 lh6 4. a5 U4 - u kom slucaju su uloge abrnute: lovac cuva "a", a kralj "g" pesaka.

Ali na potezu je bel;' ion uspcva da dobije koristeci nczgodan poloiaj pro­tivnickog kralja.

I. as US 2. I<d5 lh6 3. g5+ I Pesak se prinosi na irtvu da bi se

poremetilo uzajamna dejstvo protiv­nlcklh figura. Sada na 3 ... 1<: g5 odlucuje 4. a6. a na 3 .. . l : gS 4. Ke4 Lh4 sledi 5. Kf3 i sopstvcni kralj smeta loveu.

Aka prolivnik ima tri vczalla pcsaka, onda - braneei se - treba se

Remi

naj prc poslarali da se sprec i njihova napredovanjc. Na dijagramu jc jcdan ad tipicn ih poloiaja kojima treba teiiti.

Bele figure su ovrie maksimalno aklivne : kralj napada jedinu slabost u pozicij i (rnog - pcsaka dS . i ne do­pu sta ernom da prcduzme bilo sta susli nski vazno.

J. Averbah, 1954

Remi

uk i u ovoj pozicij i beli male racunati na spas aka odmah prebaci lovca u pesaCku pozadinu.

I. lbS! [3 2. ld7! Kf4 3. l eG g4 4. Kfl l<e3 5. l h31

Eva u cemu jc smisao prebacivanja lovca u peSaCku pozad inu : beli je taEno raspodeJio obaveze svojih figura -kralj ne propusia protivnickog kralja, dok lovae zadriava najopasnijcg ,,(' peSaka. Pretllo je 5 ... g2+6. KgI Ke2 sa dobl(· kom. Na primer: 7. 194 h3! 8. lh5 h2+ 9. 1<: h2 Kf2.

Maida je erni mogao da igra jace? Hajdc da proverimo: l. . . h3 2. Ld7 13 3. leGl Kf4 4. Ld7 Ke3 5. L: g4 f2+6. Kfl h2 7. U31 opet je reml.

Lovae po jacini obicno vredi tri pc.saka. Mcdjutim, ako lovac uspe da ukoci protivnicke pCSake, remi je rna­gucan i kad protivnik ima viSe ad tri pesaka.

Evo dva prlmera.

165

J . Averbah, 1954

Na potezu je erni - rem i . Bel e fi gure su pos tavljene i~~alno ! I

crni ne uspeva da dobije partlJu. Na . . I KfG 2 K: dG KIS 3. pnmer. .... .. )

KdS e4 4. Lh3+ (najjcdnoslavnlJe 4 .. . Kg5 5. K: e4 ild.

s. LOJd, 1868

Remi Crni ima osam (I) pdaka za lovea,

ali posle I. Ld7+Ka3 2. Lc6 Ka2 3. Kc2 dolaz i do tragikomicne sltua~.IJe ­peSac.ki lanac je izgubio po~retlJlvost ,

a kralj nikako ne mole da shgnc u po-

moc. k d To je pravl Ifljuml bla a e.

166

VEtBE

Sr. 154. Beli je na potezu . l:0vac je preoptere~en bo~b~n: sa dva pesaka , Moze Ii se to iskofl stttt?

8r. 155. Bell kralj je udaljen ad esaka . pa ipak beli uspeva d~.usag!~s l

~ej s tvo svoj ih figura. Na kOJI nacm?

Sr. 156. Crni je na potczu. Da II on ovde mole da pobedi?

Br. 157. Pakulaj le d. dak.!ete da jc ovde lovac preoptere~ en svojim obavezama.

ISTOBOJ N 1 LOVCI LOVAC 1 PESAK PI\OTlV LOVCA

Ako kralj sla bije stranc uspe da zauzme polje ispred pesaka kojc ne na. pada proth' niCk i lovac, remi je oCj­

gledan. A\nogo je sloien ija odbr.:J na u slucaju da kral j ne uspeva da stigne na to polje.

Beli je na potezu i nastavlja I. Lh5, ne pu~taju~i kra lja na polje d8.

I. . . Lh3 2. Ke5

Oa bi potisnuo lovea. beli kralj mOra stici na polje c7. Neka sc crni najp re pridriava taktike iScekivanja .

2 ... Ld7 3. KdS L.4 4. KcS Ld7 5. Kb6 L.4 6. Kc7 Lb5

Dobitak Oobil i smo pozic iju u kojoj ~e beli

uspeti da manevrom' Lh5-f3-c6 elimi-

niSe ernog lovcll. Ako crni bude drfao lovea na dijagonali e8-h3. odlllc-i~ manevar Lh5-13-b7·c8 i be li isto potis. kuje lovea .

Oakle. pasivna odbrana vodi porazu. J edan lovac oe moie izi~i na kraj sa nadmo~nim snagama protivnika .

Moze Ii crni spree iti manevar be. iog? Eliminisanje je bilo ostvareno po­fezom lovca na c6. ern! bi to mogao spreciti kad bi mu se kralj nalazio na polju cS. Nije tesko ustanoviti da u ovom slucaju beli ne bi mogao da iZ\'ede pcsaka na osmi red.

Remi N. primer: I. Lg4 La4 2. Ld7

Ld 1 3. Lc6 Lg4 - I beli nije nfSl. pos tigao.

Vratimo se sada prvom dijagramu na ovoj strani . Ook protivnicki kralj kr~e ka polju c7. crni kralj mora sti~i na polje cS. Na 2. Ke5 !reba nastaviti 2. .. Kg71 3. KdS Kl6 4. Kc6 Ke5 5. Kc7 Kd4 6. Ld 1 Kc5 i ernl je pos. liga~ cilj.

167

Medjutim. drianje pod konlrolom polja e!im lnacije IlC spasava IIvek. Aka je pokretljivost lovea ograniccna . moze nastn ti pozicija iznudice. (Vl di poslednji dijagram na str. 167.)

Obicnim potezom lovea na dijagona­Ii h3·d7. eiji je smisao iScekivanje, beli dovodi cmog u iznudieu i postize eilj.

Za slicne pozieije postoji vaZno pravilo. Siabija strana se spasava sarno u slucaju kada na dijaganali sa koje lovne kontroli se pesaka ima najmanje Iri palja . U rlatom primeru ima sa rno d\!3.

Pogledajmo jos jednu pozieiju koja potvrdjuje ovo pravila.

L. Centurini, 1MB

Dobitak Karl ili mu se kralj nalazia na a8,

bcli bi lako postigaa uspeh prebaeivi ~i svog lovea preko 37 na b8 i potisnuvsi ernag lovea. Ali. kralj nije postavljen tako dobro i erni moze omelati belog loven da dodje na 37.

Na I. Lh4 erni nastav lj. I. .. KbSI 2. Lf2 Ko6!

Sia sad da igra beli? Na .. pr icekni" potel loveem 3. Le3 sledi 3.. . Ld61 4. LgS KbS S. LdS KeG i ern i kra lj je opel stigao na vreme. Pa ipak, postoji put ka pobedl. On otp~inje potczom 3. Le5. koji eenorne odutima vaino

168

polje dG. S.da na 3 ... Lf4 sledi 4. Le7 Kb5 5. Ld8 Ke6 G. Lg5! (sve se svodi na dobijanje ovog lempa I) 6 .. ,Lh2 7. Le3 i lovae je dospeo na 37.

Poznavanje slicnih krilicnih pozi · dja je veoma vaino. Bez toga se u komp­likovanijim zavdnieama ne moze na t i pnlViian put ka pabedi iii remiju.

Evo jednog primera iz praksc vcle­majstora ,

I(a pablanka lnnovsk l N j lljor k, 1916

Crni je na potezu - Remi. Crni je oeen io de je p02icija ns di­

jagramu baznadezna i predao je partiju. Medjutim . pri pravilnoj odbrani ovde sc l1e maze pobediti, mada se ad slabije strane zahteva preciznost i pronicJji­vost. Kralj mora zaobici prcko zalcd ja, kako u daljoj igri ne hi dozvoliotlpok­rivanje".

Dakle, I. .. Kf41 2. Ld4 (Na 2. Le5+ dolali Ke3 3. b5 Kd3 4. Ke6 Ke4 ,a jasnim remijem) 2 . . . Kf31 3. b5 Ke2! 4. Ke6 Kd3 5. Lb6 Lg5 6 . Kb7 (najo­p.s",), nastavak) 6 ... Ke4 7. KaG Kb31 S. Lf2 LdS 9. Lei Ka41 i kralj je stigao u pravi cas,

Primeticemo da kad bi se beli lovae na lazio l1a polju d2 (umesto na (3) beli bi ipak postigao pobedu.

Crni je na potezu, Beli dob ija. Na primer: I. .. Kg4 2. b5 Kf3 3.

KeG Ke4

Nesreta je crnog .sto ne moie da dobije tempo polelOm 3 ... Ke2. Beli na to nastav lja 4. Lf4 Kd3 5. Le7 i pesak ce biti unapredjen u damu. Zbog toga kralj mora konlroli sa ti polje f4.

4. Kb7!! (jedini polez koji vod i pobedi) 4 ... Kd3 5. Lell Ke4 6. Ka6 Kb3 7. LaS Lg5 8. b6 i dob ij •.

Ako jaca st rana ima dva pdaka vi se, onda rea Iizovanje prednosti uglavnom ne stvara ni kakve teskote. Ipak, ima i izuzetaka, kada se dobi lak ne maze post ici.

R. Fa]n, 19·/1

Imamo pred soborn klasican pri ­mer blokade. Crni kralj je (vrsto blo­kirao jednog pesaka i kon trolisc drugog. Svi pokusaji belog da se oslobod i pokazuju se uza ludni. Na primer: I. Kd l I(d3 2. b5 Ld8 i tatim 3 ... l(e'l. II i: I. Kb2 Lf4 2. Ka3 Lg5 3. Ka4

Ld8! (ne sme se propustiti kralj na a5) 4. b5 Lb6 itd.

I na kraju - jedna izuzetna pali­cijs .

Benedikt son OIal,on Rejkjauik, 1956

Ako beli da lovea za "e" peSaka, bice remi - jer se beli kralj nete moci islerati iz ugla h J. Upravo zbog toga pri pravilnoj odbrani belog erni nikaka ne moie dalje pomeriti e6 peSaka.

Jgra je nastavljena ovako: I. .. Lc3 2. Ld6 l(e4 3. Le7.

J ednostavnije je manevrisati lov­eem oslavljajuti i dalje na udaru polje e5. ali i potez koji je odigrao beli jos ne gub i: oa 3 . . ,e5 sledi odgovor 4. Lt6.

3 ... Le5 4. Lb4 Le75. Le3 i mole svc poeeti ilnova.

Medjutim, umeslo 5. Lc3 beli je od igrao slabo - 5. Le?? i posle 5 .. . I(f5 6. Llt4 Lf'i! 7. Le i e5 8. Lc3 .. I pcsak jc krcnuo nap red ,

Partija je zavdcna ovako: 9. Ld4 1(g4 10. Lf2 Kf3 II. Lh4

c3 12. Lf2 e2 13. Le i Lg3 14. Lb4 Kf2 15. Le5+ Kfl 16. Lb4 Le i 17. Le7 Ld2 18. Llt4 Lc3. Beli predaje.

159

VEtBE

Br. 15B. erni je na potezu . Preti L d7+ KfB 2. Lc5+ Kg7 3. Le7. Mote I! se crni odbran iti ad te pretnje j iz-nuditi remi? -

Br. 159. Beli je na potezu. Ako odmah kr~~e kra.ljem na pelje e7, nista neec posh~ l : crm ~e blagovremeno sfici na eS. D~ bi post igao pobedu, bel i treba da dobl)e odl ucuju6i tempo. Kako ce to ucinit i?

Br. 1.60. Beli je na potezu. On osva)~ pesaka: Ipak, da Ii mu je to dovol)no za pobedu?

170

Br. 161. Beli dobija . Pokusajte da resite ovaj ne bas lak zadalak.

REALl ZOVA NJ E P REIMUCS TVA

Pri istoboj nim lovci ma pcsak vise po pravilu, donosi pobed u. Plan rea: lizacije moze Sf uslovno podel iti na slede6e g lavne elape:

I. Kra lj j lovac za uzimaju belje polotaje Uatanje pozie ije figur.) .

2. Pesaci se postavljaju na najpa­voljnija pol ja - sprcma sc stvaranje slobodnog pesaka Uacanje pozicije pe­sak.).

3. Stvara se slobodni pesak, koj i uz podrsku kra lja kre6e napred. Dalji tok parlije zavisi ad plana odbrane.

4. Ako protivnik pokusa d. biD­kira slobodnog pesaka lovcem, onda lovac i kralj potiskuju iii izoluju pro­tivnickog lovca. posle cega pesak krete da lje napred.

S. Ako prot ivnicki kralj zadriava pesaka . jaca st rana to koristi da svoj im kraljem nap ada prolivnikove pcsakc na drugom kril u i lamo postiic od lucujutu materijalnu prednost.

Pogledajmo kako beli real izuje svoje preimutstvo u sledctoj POZICIJI.

I. Kft KfS 2. Ke2 KeS 3. Kd31 Kra lj hita no polje c4, odakle moie

pomoti stva ranje slobodnog pesaka. 3 . . . Kd7 4. Ke4 Ke6 5. Lc3 g6 S.

bi LbS 7. f3 Le7 B. a4 LbS 9. Ld4

Prema R. FaJnu , 1941

Dobilak

Lovac je lauzeo jaku eentralnu pozici ju. U daljem toku partije on te 5 tog polja podrtavali slobodnog peS.k • .

9 ... Lc7 10. b5+ ab I I. ab+ Kb7

12. Kd5 Pokusaj da se spreei napredova nje

belog kralja odmah bi vodio gubilku. Na t I. . . Kd6 sledilo bi 12. Le5+ Kd7 13. bS Lg3 14. Kd5 Lf4 15. Ld4 i IS.

LeS. Do sada je sve teklo po planu.

Crni kra lj je znuzel borbom s pesakom i beli se sprema da napadne pesake na kraljevom krilu. Ali, borba jos nije okoncana. Treba savlndati jos jednu prepreku. Kontrol i5llc. i izdaleka pri· laze peSacima, erni lovae pokusava da spreci prodor protivnika.

12 .. . LbS Posle 12 . . . Lf4 13. Le5 Le3 14.

Kd6 bel i odmah up ada u erni tabor. Ali sada 13. Le6 L.7 14. Kd6 ni sI. ne daje zbog 14 ... LbS+. Prodor ne us· peva ni posle 14. LdS Lf21 15. KeS Lg3+ .

Pa, kako da se, ipak, izadje nakraj s loveem? Moida se maze ograniciti njegova pokretljivost? Ispada da moie.

13. Lf2 Lc7 14. g3 h5 15. h4 LbB

IS. b61 Zadalak je izvrsen. Crni je dospeo u

a nudieu i ne mole se odbranili od

manevra 17. f4, IS. Ld4 i 19. LeS. Ne pom.ie ni 16 . .. KeB. jer sledi 17. Kc6 LeS IS. f4 LbB 19. b7+ KdB 20. Lb6+ Ke7 21. Le7 i dobija.

Kao sto vidite. aka se pravi pore­djenje sa konjskim ill pesackim lavrs· nicama, II lovackim zavdn icama jay· ljaju se naknadne teAkoce koje kom· plikuju realizovanje materija lnog prei· mutstva. uk i u ovom idealnom pri­meru beli je morao dobra da se pomuci knko bi stvorio poziciju iznudice i prodro u neprij alelj ski labor.

Pri maleri ja lnoj jednakosti jed:m od bitnih elemenata koji odredjuje ocenu pazicije je - slobodni pdak. Eva pri­mera na tu temu.

L1slcln LevenfJs Len/ingrad , 1932

Crni je nn potelu Crni ima udaljenog slobodnog pe·

saka. Scm toga. beli "h" peSak nalni se na polju lovccve boje i mora se bra­nHi. Istina . izglede crnog umanjuje to Mo na tabli ima relativno malo n­gura i sto polje promocije ,.h" peSaka ne tuce lovae (!rtva 10vea za .. b" pwka daje bclome rem i).

\. .. U6! Bel i je dosao u iznudicu: na poteze

lovcem usledite iii gubitak pe!aka ill pomeranje crnog slobodnog peSaka. a na 2. Ke2 dolazi 2. • • Kf4.

171

2. 14 Lb2 erni oe bi postigao ni sla vUe od

remija posle 2 . . . Kg4 - zbog 3. Ke4 Le7 4. 15 b4 5. 161 UB G. 17 b3 7. Kd3. II i 4 ... UG 5. KdS K: 15 G. Ke6 Kg4 7. K : bS L : h4 B. LaS Lg3 9. LdB U 4 10. Ke4 LgS I I. L : gS i 12. Kd3.

3. Ld2 Lg7 4. Lb4 U65. Lei Le71 Panova iznudlea. Mora se igrati

kroljem.

6. Kl3 Ld6 7. Ld2 Le71 Sputa" odbranom, beli je primors"

da dalje pogorSav8 svoju poziciju. No patez lovcem po dijagons li c l-e3 od­lutuje B . . . b4. a na B. Kg3-B . . . Ke4. Beli vise vali da se li! i "fll pe!a ka .

B. Lc3 L : 14 9. Lb4 Le5 10. LaS UG II . Le i Le7! 12. Kg3 Ke4

Po koji v~ put beli mora da se povla~i zbog iznudicel

Sada odlucujc prilazak kralja slo­bod nom p.saku - 13. LaS Kd3 14. Lei Ke4 15. Kl4 U G 16. KIS Le3 17. Lg3 b4 l B. Ld6 b3 19. La3 Kd3 20. KgS Ke2 2 1. K: hS Ld2 22. Kg4 Le I i dabija.

U ovom primeru slabi pdsk h4 je potpuno ukotio aktivnost befog. Aka se u lovackim zavrAnicama pesaci oalaze na poljima loveeve boje, to je, po pravilu, bila" nedostatak. Prvo, njih moie napadati layse j mora se 5ta lno mislit i nn nj ihovu odbranu.

' Drugo, polja izmedju pesDka "iSll do­s{upoa lovell , Ata omogu~uje protiv­nickom kralju da pridje tim pesacima.

Sve se to Jepo vldi iz sledeC!eg pr irnera .

Prednost crnog je nesumnjiva. Be. lim peJacima na daminom krilu potrebna je za~tlta. dak le. be li lovae ~e biti voun UI nj ihovu odbr.nu. 1 no drugom krllu ernl pe!ae! su posta" l]eni bolje nego protivnl~ i. Dosta je aktivan i

172

Smls loy Keres Mosk"" , 1951

Crni je nn polezu - dob itnk crni kralj . Sve to daje povoda ZlI ken. slataeiju da ern i ima odJucujuC!u pred­nost. On ju je realizovllo na sledcl! i naei":

I. .. Lbl 2. 83 as! Fiksira slabe bele pesake. 3. Ld I KgG 4. Kg2 KfS 5. Kl3 Ke5 Postepeno Ilad bel im se nadnosi

opasnost da dospe u iznudieu. 6. 04 gS 7. Ke2 LlSI B. g4 Oclgledno iZll udjeno. Na 8. 114

dolazi B •.• Lg4+ s lakim dobllkom. B . . • Lb I 9. KI3 15 10. gl Ni]e bol]e ni 10. Ke2 Le4 II. Kl2

f4 12. ef K.: f4. Beli je u iznud iei i prinudjen je do: pusti prot ivn ickog kralja u svoj ta bor.

10 . . . K : 15 I I. KI2 Le4 12. Kg3 Kg6

U akciju stupa pos lednja rezer· va - "h" pdak.

13. KI2 h5 14. Kg3 "" + 15. KI2 LIS 16. Kg2 Kf6 17. Kh2 KeG. Seli pred.je. Posle lB. Kg2 KeS 19. Kh2 Lbl 20. Kg2 Ke4 erni kralj upada II

beli tabor. No primer: 21. KI2 Kd3 22. KI3 Kd2 23. Le2 LIS 24. e4 L : e4 + 25. K: e4 K : e2 2G. KIS Kl3 27. I( : gS Kg3 ild.

OYaj primer prikazuje plan rca. li zov8njo prednosti kada se protivni.

kovi pesaci nnlazc nn poljimn loyceve boje.

Taj plan se s11s loj i iz nekoliko clapa: I. Fiksirsnje slabih proli vnikovih

polaka ; 2. Vezivsnje proli vnikovih snaga

UI odbranu tih pcsaka; 3. Aktiviranje kralja - osvnjanje

kra ljem pri laza taboru protivnika; 4. Kulminacionu tacku plana pred­

stavljn st\'aranje poz icije iznudice­knda svnki prolivni koy odgovor pruZa pril iku iii 7.a prodor kra lj a iii za os· vajanje materijaln .

VEtBE

Sr. 162. Na potczu jc belL ~?b il ak . Mnterijalna prem~ .bcloga IlIJe ~·c· lika - jedan udvoJelll p~sn k. /o~edlu: tim. erne figure Sli st e~I1Jene. SVI ern! pesaci su nJ polju lovceve bOje. Sve u svemu. prednost beloga je potpuno dovoljna za pobedu. Prikaiite to po varijantama.

Sr. 163. Bel i je no polezu. Dobl· tok. Beli ima pdaka vi'e, ali zbog rna·

log brojn figura na tahl i od njega se trat i tacnD racunanje. j\\oiete Ii doka­zali da bcli oyde dobija?

Dr. 164. Crni je nn potezu. Dobi · lak. Put ernog kralja ka protivnitkim peSacima je otvoren. Medjutim. nn I. .. Kl4 beli im' odgovor 2. KdS. Budite ob3zrh'i!

Dr. 165. Beli je na pot~u. Dabi· lak. Zadatak je da red \'u~enja pote:lO predje no crnog. Kako se to mote pas· ti~ i?

RAZNOBOJ NI LOVC I

LOVAC SA PESACIMA PROT t V LOVCA SA PESACIMA 1 BEZ NJiH

U zavrsnieama 5 rnznobojnim lav· cimn materijalna prednost obicno nemll odluc.ujw!i znacaj . Oak su u mnagim drugim zavrSnicama dva peSakll . 5

retkill1 Izuzecima, sasvim dovoljna pred· nost za posti zanje pobede. u zavrsni· cama raznabojnih lavaca nijt ni blizu lako.

173

C. Salvlol/, 1887

Remi Kao sio se vidi. beli nc moze pas·

tit!i vise od remija. Na primer: I. KeG Lb4 2. Le4 KdB 3. KI7 La3 4. eG Lb4. erni uvek moze dati lovea l a aba pcSllka.

Mcdjutim. dovotjno je da se nesto izmcni pre thodna pozicija, pa da j

rezultat bude drukciji.

C. Salvloll, 1887

Dobilak Ovde erni kral j vee ne mole da

taka uspesno izidje nakraj sa belim peSaeima. Posle t. U3 KdB 2. KeG Lb4 3. 16 LaS 4. 17 Lb4 S. KI6 Lc3+ 6. Kg6 Lb4 7. Kg7 beli ce za jednog pc.saka osvojiti lovca. a drugog ce pretvoriti u damu.

Nemojte misliti da je u pitanju sarno rastojanje medju pcSacima. Evo, na primer, pozicije koja se nc moze dobiti. mada rastojanje medju pe.sa. tima iznosi lei reda.

174

J . Averb.h. 1950

Remi Vaino je to SiD bcli kr~j nc moze

podria li svoje pcsakc - nijc U slanju dn pomognc nj ihova Il apredovanjc.

A eva ti picne rcmi-pozici je sa dva vezal1a pesaka.

Remi Crni lovae napada jednog pe§aka I

spreeava kre tanje drugog. Beli nc moze nisia da ucini.

Ne donose pobedu ni tri povezanD pcsaka - ako protivnlk uspe da ih blokira.

A. Seron, 1952 ..... ..--

Beli je na potezu - Rem!

Oa bl postigaouspeh, erni kralj mora podriati pesake. Ipak, on ne uspeva da prodre u beli tabor.

I. Ke21 Ke4 2. Le4 Lg3 3. LbS KdS 4. Kd3 Le I 5. LaG KeG G. Ke2 f(bG 7. Le4 KaS B. Kb3 1 i put je za lvoren.

Otprilike islo se de!ava i ka da abe st rane imaju pesake. Pesak vise, pa i dV3 , moze se pokaza li kao nedovoljno za pobedu.

Pogl edajmo, na primer, tipicnu poziciju s pesakom vise. Olprili ke istu ovakvu poz iciju sa istobojn im lov­eima bcli je dobio. A ovde je clcmenl aran rerni.

Hajdc da proverimo: I. KI I KIB 2. f(e2 Ke7 3. Kd3 LeG 4. b3 KdG S. Lb4+ Ke6 6. Ke3 gG 7. a4 Kb6 8. U B hS 9. b4 LdS 10. g3 LeG.

Kao slo vidite, belome ne polaz i za rukorn da stvori slobodnog pesaka. Ali, mozda c!e kra lj uspeti da prodre prema peSacima na drugom krilu?

I t. Kd4 Lb31 (pelake jc korisno zakoci ti) 12. as+ KbS 13. Ke5 Le6 14. KIG KeG.

Makar se crni kralj nalazio na dru­gom krilu, lovae i sam od licno iz lazi nakraj sa zastitom pesaka.

IS. KgS KbS 16. h4 Ke6 17. 13 LdSI

ernl mora bili oprezan - pretilo

je 18. g4! sa stvaranjem opasnog 510-bodnog pcsaka na "hi! Iiniji.

lB. KI4 Kb5 19. g4 KeG 20. gh gh bcli nema vi se sla da preduzme.

Ova j primer oeigJedno prikazuje osnovne ka raklcristike zavrsnica sa razl1obojnim lovcima:

I . Napredovanje slobodnog peSaka lovae ne moze poddati: polja kOja na. pada protivn icki Jovae njcmu su ncdo­slu pna.

2. Lovae takodje nc moze da napad· ne prot ivnikove pesa ke koji se nalate na poljima suprotne bOje.

Te ka r<lkteristike opredeljuju tri osnovna remi-poloiaja koji su tipicni za ovu vrslu zavrSniea.

Za posti zanje r('mija ernome je

dovol jno da " tapka" II mestu. Sam lovae. bcz pomo6 kralja. lako izlazi na kraj s protivnick im kraljem U odbrani svojih pesaka na oba kril.1.

Mada su erne figure pos ta \' ijene nepovoljnije nego na prethodnom dija ·

175

gramu. ipak i ovde bell ne mole nista postiti. Od crnog se trati sarno mini­malna taenost. Tako. na primer, na l. Kb6 ne treba nastaviti 1. .. Ld3? ? 2. Kc6 I bell doblja, vee I., .Ld7.

Ovde beli ne moie iskoristi ti svoju znatnu mater ijalllil prednost, jer crni kralj spretavJ prodiranje bc!og kra lja.

Na pr imer: I. KeS Kc61 2. Kb6 Kd71 3. bS KeSI

Bila bi grub a greska oliti lovcem sa polja as - zbog 4. aSD+ L : as S. Ka7 U 3 6. KbS (v raeajue l deo ma lerl­jala. bcli je prodro kral jem i sad moi e podr la li napredovanje pc, aka) 6 . . , Lg2 7. b6 Kc6 S. Ka7 I bell dob lja.

Dok je u prcthodnim primerima bila dovoljna i pasivna taktika, dotle je U ovom rcmi iznudjen aktivnom od­branom.

U kojim se, onda. slucajcvima ipak moic post iei pobeda u zavrsnici ram o­bojnih l ov ac~ ?

Na ovo pitanje odgovor da ju slc-dee i primeri. Kolov Botvinik

Crni je na potezu

176

Reklo bl s. da je pred nama Ilpi­can rcmi : kra lj koc i slobodnog pcsaka , lovac brani pcsake nJ oba krila .

Mcdjutim, crn i je odigrao I. . . gS! 1 2. fg.

Gubllo je I 2. hg h4 3. Ld LIS 4. g6 L : g6 5. fS L : fS 6. K: 1>3 I\g2 i Z3 "It pcsa ka bcli mora da II f iguru.

2 ... d4+13. ed Kg3 4. La3 K: h4 5. KdJ K : g5 6. Ke4 h4 7. Kf3 LdS+, Bell predaje.

Avcrbah Ljublinskl Mash"" , 1950

Beli je na potczu

Oa se crnl kra lj na laz i IW c8. tesko da bi bcli magao prcduzet i nesto bitno. Mcdju tim, pri ovakvom rasporedu snaga beli uspeva da stvori slobodnog pesaka na kraljevom kr ilu.

I. Kc7 LeS 2. h4 Ld7 3. g4 ! hg 4. fg LeS S. h5. Crnl predaje, jer na 5 . . , Ld7 odlucuJe 6. L : f61 gf 7. h6.

Eve Janovskl Groningen, 1946

Bel i je n3 potczu

iJ

•

Prvi je utisak dn beli kralj neee moti da sc prcbaci do svojih pcSaka nn daminom kr ilu . Ali, nijc tako. Us­lerl ilo je: I. KgS Kf7 2. Ld4 Lg2 3. h4 Lh I 4. b4 Lg2 5. bS L1li 6. U 6!

Kljucni potez u planu belog. Lovac Je odsckao crnog krn lja od daminog I,rila i kon trolisc crnog pcSaka .

6 . .. Lg2 7. h51 gh 8. KfS! Pul jc za belog kralja olvorcn i ernl predaje

VEZBE

Dr. 166. Bcli jc Ila potCZl!. On je odigrao I. Lg5. ne pus taju~i crnog kra­lja lIa c8. Kako sc sada mora zavditi partija?

Br. 167. Crnl jc n. polezu. Do II crn i kralj mole prodreti i podrzati napredovanje svoj ih pesaka?

Br. 168. Dccnite pozielju. Pokaii· tc mogu~ni plan igre,

Sr. 169. Crni je na potczu .. 'toie Ii on rcalizoval l svag pc!aka vile?

LOVAC P ROTI V S KAKACA

LOVAC I PESAK PROTtV SKAKACA I L! SKiI KilC I PESA K P ROT IV LO VCA

U borbi lovca i pesaka protiv ska· ka ca rezultat zavis i od toga da Ii jaeoj stran i polazi ~a rukom da maksimalno ogrnnici konjn i stvori poziciju iznu· dicc. Ako u lome uspe, pobeda je mo. guella ; ako nc uspe, onda bez obzira na pdaka visc mora se zadovoljili remijem.

In

Beli dohija posle jednostavnog ma­nevra - I. Ke7! SdS 2. Le4! Sf7 3. U 3 SdS 4. LdS! Put do ci lja. ti p ican za ovakvc pozicij c.

lzuzctak predstavlja sledcca po­zici ja.

Remi I. Kd7 SeS 2. Ld4 Se7 3. Le3 Sc8

4. Le5 Za sada sve tece isto kao u preihod­

nom primcru . a Ii sada doJazi 5 ... Ka8! 5. Kc6 Sb6!! Koristet i moguc.nost pata, crni postii c spasonosni rcmi.

Crni jc na potezu - Remi U ovoj poziciji beli ne uspeva da

polpuno ogranici crnog skakaca. Posle I. . . 5fS+ iii I. .. 5bS erni lako postile rcmi.

Medjulim, ako je slicna pozicija blifa ivici lable, to se moze nepovoljno odraziti na pokreUjivost skakat • .

178

Dobitak Posle poleza I. Ld7 erni odmah

dospeva u iznudicu. Nd.to je kompli­kovilni ja slvar ako je erni na potezu. Oa bi u tom slucaju postigno dob il ak, beli mora manevrisa ti tako da ispadne kao da je on na potezu, To se poslize na sledcri nae in: I. . . 5eS 2. Ld7 5g7 3. Kh7 5hS 4. Lg4 5g7 S. Lh3 ShS (iii S .. . SeS 6. Ld7 Sg7 7. Kh6) 6. Kh6 Sg7 7. Ld7.

U prikazanim poz icija ma polje isprcd pdaka bi lo je nedostupno loveu. Sada pogletJajmo SIUCdj kada lovac moie napadati polje ispred pesaka.

Bcli je na potezu - dob ilak Crni je na potezu - remi

Plan belog je da potisne skakaea. Jgrajuc. i prvi, bcli u tome uspcva: I. Lb4+ Kc6 2. Ke7 KdS 3. La3.

Crni jc u iznudici i vi!e nc mole da spreei izlazak pesaka .

Medjutim, erni se spasava ako jc na potezll, jer mole da pojaea poziciju

•

svolih figura: I. . . 5e7+ (ill I. •. 5a7+) 2. KdS 5c6+ 3. KeS Kc6.

Prestrojivsi se, crni je istovremeno potisnuo protivnikovog kralja. Sada beli ne mozE' posl i6 poz iciju iznudice i zato je neizbcfan renli .

• Ces pleje" kronlkl •• 1856

Crni je na potezu U ovoj starinskoj poziciji beli

posUze iznudicu interesantnim mane­vrom lovca. Crni ovde ima sarno jedan potez koji produZava olpor - I. .. Kb6. Gubi odmah I. .. KbS ii i I. . . KdS zbog 2. Ld4 . Dalje sledi: 2. LeS Kc51 (2 . . . KbS 3. Ld4) 3. Le3 Kb6 4. LaS+ KbS 5. LdS (mora se otklonit i pretnja ~ha na (6) 5 ... Ke5 6. Lh4 KbS 7. LgSI

Ovaj pricekni potez odlucujc, jer crni neOla zadovoljavajuc.eg odgovora. Na primer: 7 .• . Kc5 S. Le3+ KdS 9. Ld41 Sd6 10. e7 I dobija.

Ako se skakac I pe~k bore protiv lovea, onda rezultat z8visi od toga do Ii jaea strana uspeva da potisne lovea iii da pregradi skaka~em dijagonalu na kojoj on deluje.

Rem i Ovde lovac odlicno obavlja 5VOj

zada lak. Na primer: I. KeG LbS 2. Ke7 Lcfi 3. KdS LbS 4. Ke7 KgI 5. 5d3 Kh l (kralj "poverava" loveu borbu stI peSa­kom) 6. Se5 Leel (bran i so od prelnje 7. Se6) 7. Sd7 Kg I S. KdB LgG 9. Ke7 U5 10. Sc5 LeSI I I. 5d7 Kht 12. KdS La6 13. Ke7 LbS 14. 5e5 Le81 i beJi bas ni sla nije postigao.

Kao sto vidite, eak i ne prilazec!i kra lj em u pomoc. erni nije propustio protivniekog p~ka. Do toga je do! lo ot uda sto jc na dijagonalamB a4-e8 i e8-h3 crnt lo\'ae imao najmanje pet polja . a kra lj i skakac zajedno moeu kon trolisa ti sarno cetiri polja.

J. Averbah, 1958

Crni je na polezu - remi Beli je na potezu - dobitak

Ovde crni ne mole ilac.i na kraj bez pomoci kralja. Lovae ima na dija­eonali as-dS fe t iri pol ja. od koj lb

179

dV8 oduzima skakac . Aka bcl i kralj sligne na b7, onda lovac ne~c moc i da se odrii na spasonosnoj dijagonaJi i bel i CC pobediti.

Aka jc nn potezu . beli odmah krece svojim kra ljem na bi .

I. Kd5 Ka3 U slucaju I. . . Kb3 bel i bi aklivirao

jos jednu pretnju: manevrom I. Sd4+ i 2. Se6 uspeo bi da elimini se lovea , jer nema odbrane ad 3. Ke6 i 4. Sc7.

2. l(e4 ! Vafna preciznost. Paste na izg led

prirodnog 2. Kc5 dolazi 2 . . . Ka4 i u iz nudici je belL Na primer: 3. Sd4 Ld81 4. Se61 Lh41 i lovae so prebacio na veliku dijagonalu.

2 . . . Ka4 3. KcS ! Sada je crni u iznudici. On je

pr isiljen na povlacenje, otvaraj u~ i time put. Posle 3 .. . l(a3 4. KbS Kb2 S. K06 i 6. Kb7 beli dobijo.

Prema tome, ako na dijagonali sa koje lovae ddi pesaka "pod straiom" ima manje od pet polja - ishod borbe odlucuje uces~e kra lja. Ako kra lj mo!e da spreci potiskivan je iii pokrivanje ­rezuitat je rem i, aka ne moze - sla· bija strana gub i. Na primer, budul!i prvi na potezu. erni je imao vremene da neulraliSe prelnje belog: I. .. Kb31 2. KdS (2. Sd4+ Ke4) 2 ... Kc3 ! 3. Ke5 Kd31 (eil j emog kralja je polje do) 4. Kb5 Ke4 5. l(a6 Kd5 6. Kb7 Kd6.

Crni nije bie u stanju da omcle krelanje belog kra lja ka polju b7, a li je uspeo da prilekne u pomol! lovell . Zahvalj ujul!i tom mancvru , lovac se odrzava na dijagonali as-dB i za to je remi .

Aka je pesak ivicni, onda zadalak jaee sl rane izgleda sasvi m lak. Lovae ima na raspolaganju sarno jednu dija·

180

gonal u i zato pri davoljno; udaljcnosti protivnikovag kralja nije lcsko ostva· riti poliskivanje il i 'pokrivanje lovca. Medjuti m, i ov de ima zanimlj ivi h specificnosli , kojc je korisno upoznat i.

Pre rna B. H orvieu, 1885

Beli je na potczu - dobilak Plan belog je da dodje kral jem na

bB. potisne loven, a za tim potezom Sb7 za tvori lovce.vu dijagonalu. Na koj i se !lacin ern i moie tome suprotstaviti?

I. l(e7 Ke7 2. Ke81 Prva finesal Ispostavl ja se da 13k·

tika direktne akcije dajc sarno rcmi. Na 2. Kb8 do laz i 2 ... Kd81 3. K: a8 (3. Sb7+ Kd7) 3 ... Ke71 i be li ne moie osloboditi svag kralja iz "zatocen istva". Postizanje ave pozicije upravo prcd· stavlja glavni odbramben i cilj crnog.

2 . .. Ke8 Siab ije je 2 ... Kd6 3. Kb8 Kd7 4.

Sb7! i crOl Je u iznudici, jer na 4 . . . Ke6 odlucuje 5. K: a8 Ke7 6. Sd6!

Zadatak bclog je - da i II osnavnoj varijanti stvor i ovu p02iciju iznu­dice.

3. Sc41 Ke7 (potez i lovcem gube zbog 4. Sd6+ i 5. Sb7) 4. Kb8 Kd8 5.

Sd6 l(d7 6. Sb71 Pozicija iznudiee je postignuta. Crn i maze poloii ti oruijc.

VEtBE

Br. 170. Moie Ii beli davesti ernog u iz~ud i cu? AnaJizirajte avu pozieiju kad JC na potezu crni , zatim kad je na potezu bel i.

Dob ilak Sr. 171. Ideja ave stud ije sastoji

se u hvatanju skakaca. Pakusajte da savladate ovaj nc bas lak problem .

Bel i je I1n potezu Br. 172. On Ii beli moie promovisnti

svog pesaka u damu?

Br. 173. Maze Ii beli spasiti partiju?

REA Ll ZO VAN J E PRE DNOST I

Pe~ak vi se bilo sa lovcem iii sa skakaccm - velika je, po pravilu od· iucujul!a prednost. Realizovanje milte· rijalne prednos ti ostvaruje se po vet poznal om pl anu: treba stvoriti slobod­nag pdaka i voditi ga do promodje u damu. S pojedinim specificnostima, koje se javljaju pri sprovodjenju tog plana, upoznal!emo se analizirajul!i pri· mere.

Bonc- Osmolovski Konst,ntlnopoljskl

Mask"", IU9

Beli je na potezu Beli je sve pripremio za stvaranje

slobodnog pc!aka . Padija je nastavljena ovako: I. g5 hg+ 2. hg rg+ 3. K: g5 Ko5 4. Ld3.

Beli obilozi zamku - ~ . f6? Sh7+. 4 ... Sd7 5. Kg6 Sf6 D::l1je kretanje pCSaka "ije mogul!no:

18 1

polje [6 je za lovea neprislupablo. Zbog toga. koristeti se odsustvom CTnih [\. gura koje su zauzele baTbom . sa .pesa~ kom, beli kralj krccc na dalckl obll~znl put - ka pesacima oa drugom knlu.

6. K[71 SdS 7. Le4 Se3 B. Le6 Sg4 Uzimanjc pe!aka odvclo hi u bez­

nadeinu pesacku zavrsnicu. 9. Ke7 S[6 10. LeB Se4 II. Kd7

K: [SI2. Ke6+ Kc5 13. K: b6 Sd6 14 .

La6 KdS 15. Lb5. Beli ne luri: pcsak a5 je osudjcn

oa propast. 15 .. . SeB+ 16. K: a5 Kd6 17.

La6 Sc7 lB. Kb6 Sd5+ 19. Kb7 Se3 20. Le2 c4 2 1. a5 i erni predaje.

Aka je malcrijalna prcdnost oa strani koja ima skakaca, pla n realiza­vanja preimucstva u glavnim crtam3 je isti. Ipak. ovde ni je preporucljivo luriO se sa s'.varanjem slobodnog pc­Saka, posebno oe treba fu riti s njegovim napredovanjcm. jeT se mole desili da to oe umanj i pokretljivosl lovea ­dalekomelne figure.

Trcba najpre izazvati slab ljenje pesacke formacije protivnika s ciljem da se iii njegove snage odvuku od slo­bodnog pesaka iii za sopstvenog kralja otvore prolazi u protivnicki tabor.

Karaktcristican primer za to pred­stavljen je na s l ede~em dijagramu.

Levenm Rauzer Tbill si, 1997

Na polezu je beli

IB2

Pogresno bi bilo I. Sb5 U2 2. dS+ Kd7 i beli tesko da bi mogao poj.c.1i svoj pololaj . Pravilan je plan: Ilapad na protivnicke pesake.

I. SdS Lg5 2. [4 ! LdB 3. Sb4+

Kd6 4. Sd3 g5 Posle 4 ... Ke6 5. Se5 K[6 6. Kc5

slobodnom pesaku jc olvoren put. S. Se5 Ke6 6. dS+ K[6 7. Ke5 g[

B. Se6. Crni predaje, jer se beli p.s.k mOle zaustaviti sarno po cenu gubitka lovea.

U sluca ju malerij.lne jedn.kosli valnu ulogu u ocelli pozicije sa lakim figurama igraju nama vc~ poznati po~ zicioni faklori: udaljcni pesak, slabosll u pes. ckoj [ormaeiji ild. Ovde cemo razmotriti samo one Iaktore koji su karakteristicn i upravo za borbu lovca i skakaca.

Lovac se osobito uspesno bori pro­tiv konja u otvorenim pozicijama, gde on ima slobodu manevrisanja i gde pesaci nisu blokirani. Razume se, ~d vaznog znacaja je i akOvnosl kralJa. Aktivan kralj koji dejslvuje uzajamno sa lovcem - to je ogromna snaga. U to se moiemo uveriO anal i 7.iraju~ i

sledeti primer.

Stoic Ke!dn Hag, 1928

Na polezu je erni

Cinl se da bell nema slabos li. njegov skakac je dobro postavljen . Ali , letim icni poglcd nije dovoljan za pra­vil nu ocenu poloia ja. U stvari , ovde je prcdnost na strani crnog. Ona se sastoji u tome sto crni , budu~i na po­tezu. ima mogu~nos t da aktivi ra svoje figure, dok se beli mora ogran ic ili na takliku iscekivanja . Pogledajle kako Je lekla igra:

I. .. K[B 2. K[ I Ke7 3. Ke2 Kd6 4. Kd3 Kd5

Dakle. prvi uspeh crnog - kralj je zauzeo aktivniju poziciju.

5. h4 LeBI Lovac zauzima bolji polofaj. On

se prebaeujc na a6, odakle ce jo~ v i~e

ste~nj avati belc figure i ugrozavati pe­Saka g2.

6. S[3 La6+ 7. Kc3 Posle 7. Kc3 Kc5 B. Sg5 Kb4 9.

S : [7 K : b3 ern i dobija opasnog uda­ljenog slobodnog pesaka, sto bi u ovom sluca;u bi la od lucuju~a prednost.

7 ... h6 B. Sd4 g6 9. Se2 Ke4 Crni kralj je postao jos aklivn ijj

i zauzeo je poJazni poJozaj za prodor u neprijateljski tabor.

10. Se3 [5 II. Kd2 [4 Napredovanjem svog pesaka crni

je potisnuo konja . Na 12. Sc2 mogucno je 12 .. . UI 13. Sel K[5 14. [3 g5 15. hg K : gS i kral j prod ire na g3.

Shvataju~i da dalja pasivna odbrana ne vodi nicemu dobrom. beli poku sava da preduzme protivnapad, ali u tome ne uspeva.

12. Sg4 hS 13. S[6+ K[5 14 . Sd7 LeBI IS. S[B gSI 16. g3

Posle 16. hg skakac bi upao u klopku.

16 .. . gh 17. gh Kg4 lB. Sg6 US 19. Se7 Le6 20. b4 K: h4 21, Kd3 Kg4 22. Ke4 h4 23. Sc6 U5+ 24. KdS [3

25. b5 h3 26. S: a7 h2 27. b6 hiD 2B. Se6 Db I 29. Kc5 Le4. Beli predaje.

Za hva l j uj ll~i aktivnom poJoiaju kra lja i dinamicnom loveu . crni je uspeo da postcpeno pojaca svoju poziciju i prodre u prolivnick i tabor. sto je i od­lucilo rezultat partije.

Pl an koji je primenio crn i tipiean je za sJi cne olvorene pozieije. On se sastoji iz sledetih osnovnih ciapa:

aJ kra lj pr ilazi ~to je mogu~no bli ie protivn itkim peSacima;

b) u protivnickom taboru sLvaraju se slabe tacke rad i lakSeg prodora;

c) zadaia k lovea je da ukoei nepd­jateljske figure; prinud jene da brane prilaze u svoj tabor, one odstupaju i smanjuju ak tivnost ;

d) kra lj prodire u prolivniEki la­bor i slvara odlucuj u~u materija lnu prednost.

Slede61 pozicija je karakteristicna po nadmoc:nosti skakaca nad Jovccm.

Averbah L1llent.1 Moskva. 1949

Beli je nll potezu Crni ima branjenog sJobodnog ptJa ­

ka. ali to ovde nije presudno za ocenu pozicijc: trajno bl okiraju~i tog pd aka. skakac istovremeno veoma aktivno ucestvuje u igri. Lovac je znatno manje aktivan, poSta je vezan za odbranu pesaka. Islo se mole r~i i za crnog kra­Ija.

183

Poste poteza 1. g5!. kojim se otvara put u prativnick i tabor. beli postile pobedu. Ako erni odgovori I. . .fS , ometaju~i zasad prodor kralja. onda mole uslediti : 2. Sf3 LeS 3. SeS KdS 4. Kf3 Ke7 5. Ke3 Kc6 6. Kd4 Ke7 7. Sd31 Kc6 S. Sb4 as 9. Sd3 Ld7 10. a4 Lc8 II. b4 ab 12. S: b4 i slobod ni "a" pola k od lueuje.

Dalje je igrano: I. . .fg 2. fg LeS 3. Kf4. Ovde je partija bila prekinuta i crni se predao ne nastavljaju~i igru ,bog sled~e varijanle: 3 . . . as 4. KeS Lg4 (4 ... US S. Kf6 Ld3 6. Ke7 i dalje Sc6+ svelo bi se na isto) 5. Kf6 LhS 6. Ke7 Lg4 7. a3! Ld I S. Sc6+ Kb7 9. Kd6 L : b3 10. SdS+ KeS II. S : c6 a4 12. Sei+ i beli dobija.

1'£28£

Br. t74. Beli je na po t""u . Ovo je pozicija iz partijc vclemajslora . Poku sajte da realizujetc pc!aka viSe.

Br. 175. Beli je na potezu. Kako on mole nlljjednostavnijc dobit i?

Br. 176. Crni je na potezu. On moi.e stvoriti udaljenog slobodnog pesa· ka . Ovde je 10 odlucuju~a prednos!. Pokusajte da je realizujctc.

Br. 177. Beli je na potezu . Doka· iite da u ovoj poziciji on ima odl ucu· ju~u prednost.

TOPOVSKE ZAVRS NICE

TOP P ROT! V PESA KA

Top j e .ma tiraj u~a figura i zato jc u ovim zavrsnicama vazno jzl~i nakraj sa pelaeima . Obieno top protiv jednog !,.saka dobija. Cak i u slueaju kada je

IS4

kralj jacc strane udaljcn od pesaka' ali sti fe. da mu se priblifi - do pobede se dola'i be, t esko~a.

Pogledajrno ovakovu poziciju. Bcz kraljeve podrske crni nc moie

naprcdovati pcsakom; aka to cini. jzgu·

Crni je na potezu. Beli doblja

bi ~e gao Na primer: I. .. b4 2. Kg7 b3 3. Th3 b2 4. Tb3.

A aka crn i naprcdujc pesakom uz kraljevu podrsku, onda beli kralj na vremc stife u pamot topu: I. .. Kb6 2. Kg7 Ka5 3. Kf6 Ka4 4. KeS b4 S. Kd4 b3 6. Ke3 i dobija.

Korisno je da se zna slcdcte pravilo: aka pcsak jas nije prcsao dcmarkacionu lin iju a kra lj slabije strane se nalazi iza pesaka, za dobifak jc po pravilu dovoljno da top odsece kralja na cetvrtoj horizonta li, racunaju~i od polaznog polofaja slab ije strane.

Dakle. u ovoj zavrsnici rezultat zavisi ad toga da Ii kralj stife da prufi podrsku topu iI i ne slife.

Beli je na potezu Posle I. KbS f3 2. Ke4 Kg2 3. Kd3

f2 4. Kc2 - kralj slife na vreme. No, (!rni se mofe braniti upornijc. Na J. . . Kb5 - !. . . Kf21 2. Ke4 Ke31 nastoj~i da ne pusti protivnick02 kralja d. pridje bl ite pelaku.

Ovaj melod - "guranje ramcnorn"­dobra nam je poznat.

Sada, da bi se pr iblilio peSaku, bcli kralj islo mora nac!i rn agu~nost da "odgurnc" protivnickog kra lja. U avom slucaju to sc maze pos t i~i cak na nekol iko nacina.

3. Ke3 f3 4. Te l+ Kf2 S. Kd2 Kg2 6. Ke3 i2 7. Te2. Mogulno je i 6. TeS f2 7. Tg8+ KII S. TfS Kg2 9. Ke2.

Aka crni pakusa da izbegne polis· kivanjc igrajuC! i 3... Kc2 . onda je najjednostavnije 4. Kd 4! f3 S. Ta2+ Kf l 6. Ke3 i beli dobija. Uostalom, maguc!no je i 4. T32+ Ke3 5. Ta8! f36. Tc8+ Kf2 7. Kd2 ild.

="13 potezu jc be li Aka se crni ovde budc brania ,.pra·

valinijski" - izgubice: J. Kb6 f3 2. KcS f2 3. Kd4 Ki3 4. Kd3 Kg2 5. Ke2 itd .

Na prvam mesiu treba prft:iti pri· latonje belog kral ja peSaku.

I. Kb6 Kf3! 2. Kc5 Ke3! 3. Ta3+ Lini se da i sada za crnag nema na·

de. No 3 ... Ke2 dola,i 4. Kd4 ! f3 5. Te3+ 1(12 6. Ke4. Ali erni im. bolji odgovor - 3 ... Ke4! , posle cega posta· jc jasno da beli kr31j viSe ne maie padro iati tapa. daklc: remi.

Izrafilvajuc!i sc hokejd kom termi· nolagijom. krllijevska borba .. igrac ntl igraca" u ovoj vrsti zavrsnica cini gla\'ni sadriaj igre. Jedan kralj nastoji da Sf!

IS5

prJbli i i pesaku kako bl pomagao svom topu, a drugi pokusava da ga "odgurne" i ne dozvoli mll da sligne na ci lj.

Stcde~i primer je izvanredno karak· teristican.

f. Amelung, 1901

Beli na potezu - dobitak Crni na potezu - rcm i

Beli kralj !reba da sligne p.saka . Pos le I. Kd6 Kc412. Ke5 b3 3. Ke4 Kc3 4. Ke3 b2 on ne poslize cilj. Jedini ispravan nastavak bice I. Kb71 i crni se ncoeckivano nasao u iznudici. Ma kako crni nas tavio, beli kralj uspece da ob idje prolivnickog kralja. Na pri­mer: I. .. Ke42. Kb61 b3 3. Ka51 Kc3 4. Ka4 b2 5. Ka3 i dab ija . IIi I. .. Ka4 2. Kb61 b3 3. Ke5! i rezulla! je isli.

Medjutim, aka je na potezu erni, on naslav!ja J. .. Kc5! i sad se beli nasao u iznudici. Na koju god stranu krenuo beJi kralj. crni kralj ce mu prep· rcei li put. Na primer: 2. Kb7 Kb5! 3. Ka 7 Ka51 Pricekni po!ez !opom nis!a ne pomaie. Posle 2. Tb2 Kc4 3. Kb6 Kc3 crni dobija tempo neophodan za spas.

U svoje vrcme studija R. Retija je izazvala senzaeiju. Velemajs!or R. Spi l· man je tvrdio da nijedan majstor na svetu ne bi mogao da prolladje njeno reSonje za !ablam u praklicnoj partiji. Medjutim. aka se poznaje pozicija Ame-

186

R. Ret!. 1928

Bel i je na po!ezu - dob i!ak

lunga, onda za resavanje ove studije ni je potreban nikakav trud.

Ako hi bcli odigrao prirodni potez I. Tdl. posle I. .. d42. Kd7 Kd51 on . bi sc na sao u iznudid i remi bi biD neizbe!an . Medjutim, posle na izgled paradoksalnog I. Td3 iii J. Td2 d4 2. Kd7 Kd5 3. Td II u iznudiei jc ern i. Eto, u tome je eel a ideja ove studije.

Kao SiD smo ve~ vidr l i, ishod slicnih zavrsni ca zavisi od jednog tempa. Sledeci primer pokazuje kako se dobija !aj tempo.

Beli je na potezu Logicni nas lavak I. Kf7 e4 2. KeG

e3 3. Kf5 e2 4. Kf4 Kd3 5. Kf3 Kd2 omogllcujc crnom da napadajuci topa dobije vaian tempo i spase par tiju. Medjutim. ako beli odigr. J. Tdl + l. on sam moie dobiti tempo i pobolj Sa ti poloiaj !opa. Na primer: I. . . Kc3 2.

Tel Kd4 3. Kl7 e4 4. KeG c3 5. Kf5 Kd36. Kf 4 e2 7. Kf3 i dabija.

Na ista se svodi i I. . . Ke3 2. Te l+ Kf4 3. Kf7 e4 4. KeG c3 5. Kd5! Kf3 6. Kd4 i!d.

Ako se pdak na lazi u blizini polja promodje, onda su pri nepovoljnom poloiaju topa rnogucni slutajcvi kada 5e pl!:sak nl!: moie zaustavili.

Bez sumnjc, svidec!e Yam se sledeta studija.

F. Saavedra t 1895

Dobi !ak Prv i su potc.z i ocigledni - I. c7

Td6+ 2. Kb5 Td5+ 3. Kb4 Td4 + 4. Kb3 Td3+ 5. Kc2.

Cini se kao da je i ~rn zavrSena . al i crn i imn prekrasl1u rnogucnost -5 .. . Td4! Na 6. cSD crni je priprcmao 6 . . . Tc4+ 1 7. D : e4. Pat! .\Iedjulim. i beli ima dostojan odgovor - 6. c T!!

lron ija sudb inel Crn i strada zbog toga Sto se njcgov kralj nslszi II uglll. N. jedin i polez 6 ... Ta4 odlucuje 7. Kb31 i erni gub i !opa zbog pre!nje 8 Te l # .

U borbi prot iv dva pe!aka top se moze nati u situaci j i strsne koja se brani.

Pasle J. b7 Tb2 2. Kd I! Kd3 3. KcJ Ke3 4. a7 Th2 5. Kd l Kd3 6. Ke l Kc3 7. Kfl Kl3 8. Kg t beli dobija .

N. I(op'jev . 1951i

Rt."ml Crni nn druszi nlJ~1O knri'itl maine

pretnjc da hi se spa .... ' o: I. .. Th 2! 2. KII 1\[11. K~I T(.!

4. Khl Tg8! 5 37 Tit 6. KgI T + 7. Kfl Th ~. 1(.1 K.19. i\dl ltd) Ill. Kcl Kc1 II Khl Thl '12 K •• 2 Th', 13. K.3 Th I II K. I Kel 15. K.;, 1(,5

Svakog {.I'-.' Ob.l pC-..1~;1 fill \I

preh'ori li u dJ1IU, Infdjulim . lell kfil'l ne u(,Pf'\' tl d .. "(' ~llJbodi .. vt'iJk:·· po \tft

Al i, In()td3 hell 1/ r oldlo.u niJt pO\·tI~a )

,. pmvOf{'· pf':..lka? J. :07 Tu2! 2 Kd I Kd I 3. KcJ t(d

4. Kbl T.G! 5. b7 TbIj ij KcJ TW,' 7. Kdl Kd38. Kel Kc3 9 Kfl 1\,) In . Kg l Tg6+ ! I J. Kfl Th6

1 U ovoj vBri janti pC'a I liiu 11.1

pretpIDlednj i red. all ntt m I dJ ku'ru dolje.

1'£l8£

Br. 178. Btl! l~ ria P('I tt"lU D It on ovdt moie d. po--I i n~ f'ot du?

I 7

Br. 179. Beli je na polezu i dobija. Ova sludija nijc laka. Pokusajte da je resite.

Br. ISO. Beli je na potuu. ernl pCSaci cine se vearna opasni. Pa ipak, zadatak je - femi!

Br •. lSI: Dobitak. Beli kra lj je daleko I em! se da crni i~a mnogo raz .. loga da racuna na reml . Pa ipak­beli dobija. «ako?

188

TOP I PESAK PROTIV TOPA

Kralj najuspesnije omcta krctanje protivnickog pcsaka ako se nalazi na njegovom PUlll, ali mll pri tom mora aktivllo pomagati lop.

Beli je na polezu - dob ilak Crni je na potezu - rcmi

Bel i na potelu igra I. Kg6 i pos le I. . . Tb6+ 2. 16 Tb8 3. Th7 Kg8 4. 17+ i 5. Th8+ pos ti ie pobedu, jer top, praklicno, oikako oe moze pomoci kralju. Crn i ne stize da otpocnc napad iz pozadine - I. .. Tb I zbog 2. Ta8+ Ke7 3. 16+ Ke6 4. Te8+ Kd7 S. 17 i pe'ak prodiee.

Ako je crni oa polezu, on da 0 1 moie spreeit i prodor kra lja , potezom I. . . Tb61 Kada pesak keene nap red - 2. 16, stvara juci ponovo pretnju 3. Kg6. crni ce odmah preci u napad iz pozadine -2 . .. Tb II, slo ce mu doneti remi.

Ovaj osnovni metod od brane u slicnim zavrsnicarna olkrio je jos u XVIII veku veliki Fi lidor.

Fili dor je smatrao da u poziciji na dijagramu svi drugi planovi odbrane vode porazu . ali kasnije je dokazano da to nije tacno. Mogucna je i odmah poc i 1I napad iz pazadine. ali taj put zahteva adredjenu preciznost. Posle J. .. Tbl 2. 1(g6 naJbolji odgovor ernog je 2 . .. TIl! Sada 3. Ta8+ Ke7 nista ne daje iee noma potu. 4. 16+. Stoga beli

odgovara 3. I(f6! st va r aju~i matnu prctnju i pr imoravajuti crnag kralja d,1 napust] poljc ispred pesaka.

Gde da se sad dcne crn i kra lj­leva iii desno. u ugao? Prvo pogledaj mo pomeranjc kra lja ulcvo - 3 . . . l(c8 4. T.S+ Kd7. Beli je posl igao eil j .- ern i kralj vise ne orncla kretanjc pcsaka. Medjutim. ako beli sad igra S. Kg6. posle odgovora 5 . .. Ke7 t pesak ip ak ne moic krenuti napced. A li to omogllcuje patel S. TfSI

Crni neOla mogucnosti ni Zil ka lc'lu ak l lvnosL Mora se cekal i.

5 ... Tf2 6. Kg7 Ke7 7. 16+ Kd7 8. Ta8

Pogre!no bi bil o 8. 17 Tg2+ 9. KI6 Tf2+ 10. KgG Tg2+ II. Kh5 Ke7 i rerni.

8 . .. Tg2+ 9. Ki8 Tf2 10. 17 Tg2

Beli Je na potuu To je poslednja odbrambena linija .

Crni kralj je odbijen cd peSa ka, say teret odbrane pac je na topa, koji poku­sava dn ne dozvoli protivn ikovom kra­Ijll da se ukloni ispred pd aka . Ipa k, beli lake savladjuje olpor protivnika.

II. Ta41 Tgi 12. Td4+ KeG 13. «e7 Tel+ 14. KIG TII + IS. KeG Te l+ 16. KIS TII+ 17. Tf4

Ovaj metod igre, skopcan sa pokr i. vanjem, naziva se "izgradnjom mosta". Beli ima i drugi put do cilja . On se sastoJI u prebaeivanju top, - Ta8-,6-

h6-:-hS-g8. Za ti m se kral j ukl anja sa pol}a f8 i pesak prcl.,zi u damu,

Dak le. zasad nam nije poslo za rukom da oborimo Fil idorov zakljucak. a,li mi smo anillizirali odslupanjc kra . IJcm sa rno na jednu slranu. a on je mogao ot ici i dcsno. u ugao. Vratimo se na poziciju posle polcza beJog 3. KiG j razmotrimo odgovor 3 . . . KgB! Ovaj polcz zaisla zaslufuje znak uzvika.

'I. Ta8+ Kh7 S. TIS! Bcli je sprcman da krenc kraljem

113 e7 i da poene naprcdovanje pCSakom, ali njegov kralj ni kako nijc zaSticen od napada s levog kr ila. Crni korisli tu okolnost i igra 5 . .. Tal l

Bel i je na potClu Sada potez G. Ke7 ne vodi ci lju:

crni I!e belog kralja ~ahovima iii ofera ti na g5 i do6 na Fili dorovu paziciju. ii i ~e ga odbiti od peSaka . N. 6. TeS crni top se mOle ponovo vratit i nn fl i beli niSfa ne posUie. Ovde je od prcsud­nog znacaja bilo kretanjc crnog kralja. Povlacenje ulevo vodi porazu . krcfanje udesno - remiju.

U odnasu na "fl pe!aka tabla se mofe podeliti na dYe strane - kratku (18-hSl i dugaoku (IS- aS). Kako poka· zuje ovaj primer. aka je kra lj islera" sa polja promocije peSaka. bolje je cia ide na kralku slranu. a topom, ako je patrebna. napadati sa dugacke strane.

189

Ako pcs.,k nijc prcsao demarkacio­nu liniju. mogu<!a n je jos jcdall s istem odbranc . koji moiemo nazva-li nap ., dom topa s fronta . Sli slina tog mct oda vid i se iz s l ed~eg primcra.

Crni kralj jc odseccn, ali zahvalju­j lei dobrom polozaju tapa bcli nc moze pokrcnuti pesaka.

Da provcrimo: I. Kc4 Tc8+ 2. Kb5 TbS+ 3. Kc5 TeS+ 4. KbG TdSI 5. Kc5 (5. Td I KeG) 5 ... TeS+ G. Kb4 TdS 7. Ke4 TeS+ S. Kd3 TdS.

Zbog aktivne odbrane crnog beli nikako ne uspcva da pojaca svoju pozieij u.

Na prvi poglcd moze sc ue!nil i da erni kralj nijc ni sla pomogao tOpll. Nijc ha.i tako. U slucaju da se kralj na lazia na f7. be li bi pobcdio.

8 eH je na potczu - dobi ta k Crni jc na po tezu - remi

!. Ke4 Tc8+ 2. Kb5 TdS 3. Ke5 TcS+ 4. KbG TdS 5. Tc41

190

Eva u ecmu Je s tvar. Da jc kralj na IS, ovaj maneva r ne hi bio mogll~.

5 .. . !(fG G. Ke7 Td5 7. KeG TdS S. d5 i pcsak cc sc prctvoriti u damu.

/l tedjlltim, da jc crni na potezu, on bi se spasio potczom I... TeS! Na primer: 2. T: eS K: eS 3. Kc4 Kd8!

Poglcdajrno kako sc postizc pretva­ranje ivicnog pcsaka u damu. Sa ovim pcsakom sa nsc na pobedu su manjc: kralj podrfava pdaka sarno s jcdnc st rane, a pesak kralja zaklanja sa rno od Sahova iz pozad inc.

Rem i

Posle !. Kb6 TgS be li nikoko ne maze pojacati svoj u poziciju.

Remi

A ovde beli kra lj nikako ne moze da sc iz.\'uce iz ugla,

Uzgred budi rceeno (a to moiele I sami proveriti ), crn l kralj moze bit! odsecen jos za jedan red v iSe. Tek kada

Je kra lj odsecen od pesa ka za eeliri vertikalc. nadmoenija st rana postile uspeh.

Beli je na potczu - dobilak

!. Tc2 Ke7 2. TeS !(d7 3. TbS Ta I 4. Kb7 Tb l+ 5. Ka6 Ta l+ 6. Kb6 Tbl+ 7. Ke5 i celi dobija.

U praksi cesta nastaju pozicije u kojima top jace stranc zauzima polje isp rcd pdaka. U tom slucaju remi je mogucan cak i pri vceoj uda ljcnosti kralja slabije strane od pcsaka .

Remi

Beli ne moze nikako osloboditi topa. Na I. Kh6 crn i Sahovima tera kra lja od pesaka . Crni kra lj se cak ne mesa u igru. Nasup rot ovomc. I. .. Kf7 bilo bi pogibeljno zbog 2. ThS T : a7 3. Th7+.

Ako se pesak na laz i na Sestoj hori. zonta li. kra lj se mole iza njega sakriti.

Rcm i

U ovoj pozicij i beli kralj nc uspeva da izidje na slobodu. Na primer: I . Tb8 Ta l 2. Kb7 Tbl + 3. KaS Ta l 4. a7 Ke7.

I na kraju j os jedna vaina pozicija.

Remi

Aktivno postavljeni crni top lako parira sve prelnje. Na primer: 1. Kb5 Tf5+ 2. Ke4 TfGl 3. Kd5 Tb6 4. Kt5 TeG 5. a7 Ta6!

VEtBE

Br. 182. Proana1izir3jte OYU pozi· ciju kada je na potezu beli. z3tim kada je na potezu crni.

191

Br. 183. Crn i jc Ila potczu. Moze Ii on spasi ti parliju?

Br. 184. Crn i je na po tezu. Ovde se erni top nalazi na kra1koj sl rani a kralj na dugackoj. Takav razmcSlaj .ie nepovoljan za ernog. Poku~a jt e da 10 dokaiele.

8r. 185. Beli je na potezu. Znama da je ovakva pozicija s kra lj em na d7-remi. Na d6 kralj zauzima nepovolj­nij i poloiaj. Oa Ii je to dovo ljno za PU4 bedu belog?

REALlZOVANJE MATERIJALNE PREDNOSTI

U topovskoj zavrSl1ici visal< jednog pesaka ne znac i takvu vredn os t kao, recimo, u zavrsnieama lakih figura,

192

a osobito 1I pesack im zavdnic.ama. Stva r je 1I tome s to jc top snaina, dillamicna fi gura. i ad s tepena njcgove a l\livnos li preteino zavis i oeena poz ic.ij e. Po prav i· Ill . prednost pesaka moie ~ e rcalizovali sa mo uz ak tivan pa lota j topa. Ako jc top u pasivnom poloiaju , 10 maze di.l

anul ira materijalnu pretlnost. U svojc vreme Z. Taras je izveo

pravi lo da je najbolje poslav iti top a iza slobodnog pesaka. Aka je u pitanju svoj pesak, onda top kao da ga gura nap­red, aka je peSak pra tivni c.k i - lop gn zadriava cuvajuc i islov remcno za scbe i mogllcnos t kri lnih udara. Tara sevo pravilo je vrlo prikladno, a li nikako ne moze bit i univcrza lno . Obicno ovo pravilo vali sarno u onim slucajcvima kada sc sa pcsacim3 bore lopovi. Ali kada se s lobodnom pcsaku suprolstJ· vlja kralj. bolje je lopa drlal i sa stranc. U tom slucaju braneci pesaka lop aklivno ucestvujc u igri l1a drugom

krilu.

Aljeh in Kapablanka Buenos Ajres , 1927

Beli je na Bel i mora brani ti

pelak •• ali kako? I. Ta41

potezu svog slobodnog

Vcoma jak potez. Aljehin postavlja t opa "po Tara su". Sada erni lop ne moze ostaviti polje a6 i prinudjen je na

f pasivno drianje. U pomoc topu polazi erni kraJ j. Ali lamo krece i beli krtllj.

I. .. IUG 2. Ki3 KeS 3. Ke3 hS 4. Kd3 KdS 5. Ke3 l(e5

Crni Jl C! puMa bctog kralja da pridje pesaku.

6. Ta2! erni ne moie uzeli pesaka: 10 bi ga

odvclo II bcznadcznu pesaHu zavrsnic u. Zbog toga bcli ceka tla protivllik iscrp i kori snc potezc j dodjc u iZlludicu. Kapablanka se brani na naj bo lji na­

cin: vrs i preraspored svoj ih snaga -blokad Ll pesaka prcuzima kralj. a lop sc oslobad ja za akti vne operacijc.

6 . .. l(bS 7. I(d41 Korislee i se lime sio je slabodn i

pc.sak odvukao prot ivnickog kralja. beli kralj krc.ce natrag. ka pesacimn na drugom krilu. Sa ovi m metodom igre mi smo se vee vise pula s reli.

7 ... Td6+ 8. I(cS Te6+ 9. KI4 Ka 6 10. KgSI

Bel i je postigao znacajan lIspeh: njegov kralj jc upao medju protivnicke pesake.

10 . . . TeS+ II. Kh6 TIS 12. 14 Dop usta crnom da nesto produii

olpor. Oumah je odl uciva lo 12. Kg; Tl3 13. Td21 P reli 14. Td6+ i 15. Ti6.

A na 13 . , . K : as sled i 14. Td5+ Kb4 (14 . .. 1(06 15. Td6+ i 16. Tl6) 15. Td4+ i 16. TI·1.

12 ... Tc51 13. Ta3 Te7 14. 1(g7 Td7 15. 15

Mogueni su i dr ug i pulevi . Bilo je najjcdllos tavnije: 15. KfG Te7 16. Tf3 K: as 17. 15.

15 .. . gl 16. Kh6 14 17. gl TdS

18. 1(g7 TIS

Kapab lanka se bran; uporno. svom energ ijam . ali ipak ne mole spas iti partiju.

7 1\"1 1309

19. Ta4 Kb5 20. Te41 Ka621. K116 T: as

Beli je lako dohijao i posle 21. •• Kb7 22. TeS T : 14 23. K: 115 16 24. Te l Ka6 25. Th I.

22. Te5 To123. K: h5 Tg i 24. Tg5 Th I 25. TI5 Kb6 26. T : 17 KeG 27. Te7. ern i prcdaje.

Dakle. videli smo da se osnovni plan realizovanja slobodnog pdaka mote pr imcniti i u lopovskoj zavrsnici. J ata s lrana slvara slobodnog pc!aka i nas ta­ji dOl Ul podrSk u tapa njime krene nap ­red . Ako sc pdaku suprolstavlja lOp, ontla kralj krece ka pe!aku , kako bi pOi isnllo protivnikovog topa. Ako se. pak. peSaku suprotstavlja kralj, onda je 73. poslizanje pobede neophodno kraljem III lopom prodrcti u protivnicki ta bor na drugom krilu.

A s la biva ako je top strane koja se brani zauzeo mesio ne ispred vee iza protivnikovog slobodnog pes.aka - "po Tarasu"?

Na potezu je be l i U odnosu na prelhodnu poziciju

samo smo promcnili polotaj topa.

.• Ka ko ce sada beli realizovati pe.saka Vise? Premes lanje peSaka na 07 ne bi poveealo sansc: stavise. u ovom s lu­

raj.u ne ~red i .ni da kra lj kr~e u pomoc pesaku. Jer nt na koji nac in n~e mOC!i da se skloni ad sahova iz pozadine.

Beli mole da pomeri pdaka na

193

polje a6, a zatim da poku~a s planom prebacivanja kralja preme pc~ku . Ali, tada t!e pred njim iskrsnuti drugi problcmi: prot ivn ik mole napa dati pcsakc na drugJfIl krilu, ostavljcnc na milost sudbine. Aka crni delujc cner­gi~no, ovaj plan takodje nete dovcsti do cilj •.

N. prim ... : I. .6 KI6 2. 1(13 hS 3. Ko3 KIS 4. 13 T.3+ S. Kd4 T: 13 6. TIS T.3.

Opasno bi bilo 6 . .. Kg4 7. a7 Ta3 S. aSD T: as 9. T: as K: g3 ,bog 10. Ko3.

7. T : 17+ Kg4 S. TI6 K: g3 9. T: R6+ K : h4 10. Kc5 Kh3 II . Kb6 h4 12 TgS T : .6+ 13. K : a6 Kh2 14. KbS h3 IS. Kc4 Khl 16. Kd3 h2 17. Ke2. P.1. Rem!.

Beli j e na potezu - dobitak U ovoj poziciji eak i uz aktivnog

tapa crni ne uspeva da sc spase : upro­past!uju ga pcSa~kc slabosti na kralje­vom krilu. Pobedi vodi I. 37. Eva mogu~ne varijan!e: I. • . Kh7 2. Kfl Kg7 3. Kel Kh7 4. Kd I Kg7 S. Kcl Kh7 6. Kbl TaS 7. I(b2 (plan beloga je da ' e probi)e do pelaka IS) 7 ... Kg7 S. Kb3 Kh7 9. Kb4 Ta I 10. KcS Kg7 II. KdS (bilo bi nera,umno II. Kb6 ,bog II. .. Tbl +) I I. .. Ta2 12. Ke5 TaS+ Ke6 (erni je u iznudiei i gubi pe!aka) 13 . . . Ta6+ 14. K: IS TaS+ IS. Ke6 Ta6+ 16. Ke7 Tal 17. 15 Tel+ IS. Kd6

194

Tal 19. 16+K17 20. ThSI T: a7 2 1. Th7+i beli dobija.

U sledet!oj poziciji top ne brani pc!aka sa frontalne strane vee sa krila.

Averba h Eve Cirill , 1953

Bel i je na potezu - dobitak Pozieija ernog je bcznadei na. jer

on ne moie sprc~ iti nap redovt1njc bclog kralja ka slobodnom pesaku . Aktivno postavi jell bel i tap IlC sarno da brani svojc pdakc vet! , napadajuci g6 pcsa l<3 , ~putava i aktivilost crnog. Partija sc ,avr!i la ovako: I. Kd2 Kc7 2. Ke2 Kd63. Kb2 Ta4 4. g3 KcG S. Kb3 T.I 6. I(b4 Tbl+ 7 Kc4 Tal S. I(b3. e rni pre. dajc - jcr iii gubi jas jcdnog pesaka. iii mora pustiti bclog kralja da pridje "a" pcSaku. a ta je ista sto j poraz.

Pogleda jrno sa da slucaj kada se svi peSaci nalaze na istom krilu.

lIlJenta I Benke Mosk(1(l - Budimprila , 19-19

Crni je lUI pot('zu

f

U ovakyoj pozici ji izglcdi bclog su ncznatni i magu sc realizova li sa mo u sluta ju netaenc odbrnne. Zadatak crnag sastoji se u tome da ne dozvali pomeranjc prot ivnick ih pejal<a . da spre­ei nap redovanje pralivnikovog kra lja I, najzad. da izmenama pesaka uprosti poziciju.

Partija je nastav ljena ovako : I. . , Ta2 2. Tb7 hSI 3. h4 Te2 4. Kh2 I(h6 S. Kg3 I(g6 6. Tbl 1(17 7. TIl Kg6 S. Tf2 (da hi sc aktivirali peSaci. erni top mora biti poti sn llt sa drllgag red a) S ... Tel 9. Ta2 I(h6 10. KI4 Th I II. I(g3 Tel 12. Td2 I(g6 13. KI2 Thl 14 . g3 Tal 15.14 Ta31 16. Te2 KI7 17. To3 T.4 IS. KI3 TaS 19. Tb3 Kg6 20. g4 hg+ 21. K: g4 Tal 22. hS+ Kh7 23. <S Ie 24 . fc (Najzad, bel i jc stvor io slobodnog pdaka; medjutim. erni irna davaljno mogucnos(i ,. odbra nu .) 24 ... g6 2S. Tb7+ Kh6 26. e6 T34+ 27. KI3 gh 2S. e7 TaS 29. Td7 TeS 30. KI4 Kg6. Remi,

VEt BE

Dr. 186. Bcli je na patezu i dabija. Kakav ovde (reba d~ burle plan belo~? Prika!i(e ga na pnm .... ma mogu~nt h varijana ta.

7'

Dr. 187. Beli jc n3 potezu. Posle I. Kb5 T : a7 2. T: a7 K: 12 partija se zaydava remijcm. Ali. maida Je beti magaa igrati jace?

Dr. 188. Beli je na potezu. c;rnl prcti I. .. l(b5 sa ria Ij im napredayanJem pcSaka. Bel i kralj je u~aa med!" pr.D­tivniekc pcSake. Mote Ii se to IskoTls­titi?

8 r. 189. Crnl je na polezu. Da 50 beli pelak na la, i na. polju .14, belt bl dobio U ovom slucaJu ern! 1'!It) rnD­gu~nos t da partiju svcdc na reml. Kaka?

195

REALIZOVANJ E POZICIONE PREDNOST I

U topovskoj zavrsnici poziciona prednost mole biti ilraiena iii boljim rasporedom pdaka, iii aktivnijim po­loiajcm topa . iii, konacno, aktivnijim polozajcm kralja. Naravno. 11 cinioci su mcdjusobno povezani, jedan drugog dopunjuju. Oecnu pozicije odrcdjuje iii njihova ukupnost iii jcdan ad tih c.i· nilaca - aka dominira "ad drugima.

Lasker Rublnst.]n Pc/ubl/rl!. /9/ 4

Dobitak Poz.iciona prednost beloga U ovol

pozidjl zasniva se oa dva momenta . On ima udaljcnog slobodnog pesaka i aktiy· nag topa , dok je crni top u pasivnom

polofaju . Mi sma se vet vi!e puta uverili da

nije dobra l> lokirati slobodnog pCSaka topom-u tom sluca ju top mnago gubi u snazi. Postojanje slobod nog pesaka u topovskoj zavrsnici sarno po sebi jos oe predstavl ja odlucnu prednost. Iz­menite mesta topova i uveri~ete se uta. Medjutim. zajedno s aktivnim (opom udaljeni slobodni pesak obicno vodi pobedi .

I. Tl4 Crni je u iZl1ud ici. Aka odstupi

topom. peSak te krcnu li napred. Na primer: I. . . TI7 2. 16 Kd6 3. Kd4 KeG

196

4. b4 - u sl ucaj u Izmene na 16 pcsacka zavrsnica je dobijena za belog.

I. . . b4 2. b3 Tl7 3. 16 Kd6 4. Kd4 KeG 5. TI2 Kd6 6. Ta21 Te7 7. Ta6+ Kd7 B. Tb6. erni predaje.

Siabi pesae i prcdstavljaju ve likl nedostatak svake paziciJc: figure koje moraju da ih branc gubc ad svoje snagc. Daklc. postojanje slabosti nije jcdino lose sarno po sebi. vc~ i lata sto !:IC to odrazava na aktivnasti kralja i topa.

Marsal Cfgorin Barmall. /905

Crni jc na potezu Bcli ima slabe pesake a3 i d4.

Reklo bi se da erni mozc odmah da 05-

voj i pcSaka putem I. .. Te3+. ~\edju· tim. posle 2. Ke4 T: a3 3. Kd5 od slabog d4 pesaka poslaje opasan slobod· njak i beJi moze 5 punim pravom racuna­ti na povoljan ishod susreta.

Crni je odigrao I. .. KeG!. smatra­ju~i da pCSak " ne~c pobeci" a palic.ija kralja mora se paboljSati.. Ta ad.lu ~~ je ispravna - u tapovskaJ zavrsni ci aktivnost fi gura. po pravilu, vazn ija je nego peSak visc.

2. Tb3 Kd5 3. Td3 IS 4. h3 h5 5. Ke2 (Bcli je u iznudiei. Posle. 5 . h·1 g6 on bi takodjc morao da oslane bez pc­$aka.) 5.. . T: d4 6. Tc3 Te4+ 7. Kd2 h4 8. Te71 (spas se mora tra fili jedino u protivnapadu) B . • • hg 9. T : g7 T : [4 10. T : g3 Ke5 II . Ke2 Tc4 12.

Tgli Ta4 13. Tg3 14 14. Tb3 Te4 (bila bi gruba greska 14 ... Ke4? jer posle 15. Tb4+ pesacka zavrsniea jc remi) 15. Kd l Ke4 16. h4 13 17. Kel KI4 18. h5 TcI+ 10. KI2 Tc2+ 20. Kel Kg3 i erni jc postigaa pobedu.

" ao sto smo vise puta naglasili. jedan od najvainijih cinilaea koji od· redjuje oecnu topovskc zavd nice je aktivnost topa . Prcrna slepenu akUv­nosti topa menjil se znacaj i materijal­lie i pOlieione prednosti.

Bcrnstajn Forgac i\obllrg . /904

Bel i je na potezu U ovorn primeru razlika u aktiv­

nosli topova upravo predstavlja od­lucujuc!i 1Il0menat Z3 aeenu pozicijc.

Poz ieiona prcdnost bclog ne pod­Icie sllmnj!. Crni top je primoran da brani pesaka i zata lauzima pasivan pOloiaJ. Crnl l< raJj mora cuvati tacku g6 od prodora belog kra lja. Modjutim. iznudice ncma i crni ima mogucnost da pomera topa po polji ma d8 i d7. Kako da beli postignc pobedu? Kad bi se njegov top nalalio na a6. onda cak i aka je protivnicki top na d7, sVc1k i potel topa po scsloj horizonlali dovco bi ernag u iznudicu. 5toga je beli odigrao I. Tel sa namerom da pre­baei topa Ilil a5. Pasivna odbrana ovde guuj j crni je pravilno odlucio da odmah

.ktivira svog topa. Usledllo ]e: I. .• TfSI Na 2. Tal crni je sprcmio odgo­vor 2 . .. Ke7+3. Kg6 Tf4 ! Na primer: 4. Ta7+ KIB 5. TaB+ K07 6. K: g7 T : g4+ 7. K : h6 Kf6 i odliean polofaj figura omogu~ava ernom da odrii ravoo' lciu . I a vratanje topa na e6 mogutno je 2 . . . KgB+ 3. Kg6 TI4 4. TcB+ TIB sa pe!ackom z3vrsn icom koja daje remi

Bel i je odgovorio 2. g5 KgB+ 3: Kg4 hg 4. K: g5 Tf2 5. TeG Te2 6. T : d6 T : c4 i par tija se brzo zavrSi la remijem.

Pobedi je vodio manevar koji sc naziva "prosi rivanje bojnog polja" ­I. g5! hg 2. K : g5 Td7 3. h6! gh+ 4. T: h6.

Evo u cemu je smisao izmene pc­saka : top je dobio mogutnost za napad sa krila.

du.

~ . . . Kg7 5. Tg6+ K17 6. KI5 Ta71 Jcd ina s.ansa emag je u protivnapa-

7. Th6 Kg7 B. T : d6 Ta4 9. Td7+ KIB 10. KeG T : e4 II . TdB+ Kg7 12. d6 i. kako se cilalae moie uverit i, pdak c!e postati dama.

Otpornije je 7 . .. Ta4 S. Th7+ KgS 9. Te7 T: c4 10. Ke6 Te4+ II. K: d6 c4 12. KeG c3. Mecljulim. i ovde pasle 13. d6! e2 14. Kd7 Te2 15. KdB beli prevodi svog pd aka u damu.

Kapablanka Tartakover N;ttiork . /9U

Bell ]e 113 pote,"

197,

Ra zlika u poloiaju kra ljcva is to moie biti vaia n cinilae , koj i bitno u tic.c na ocenu pozicije.

Nijc la ko na prv i pag led oeeniti mogu~nost i part nera u poz ici ji. iz pa rt ije J(apab la nka-Ta rtakover. Beli mora izgub ili peSaka , a li ern i kra lj zau1. ima los pa lataj i to je izuzetno vaian fak tor. Aka se 1I napad ukl juci i bell kra lj. s ituacija crnog: moze pos tati kriticna . 2a lo je beli odig rao J. Kg311. na s la ic , Ied ilo I. . . T : e3+ 2. K h4 TI3 3 . g6! T : 14+ 4. Kg5 Te4 5 . K16!

P esak f5 nikud nccc pobcc i i mnogo jc vainije odmah ugrozit i p rolivn ickog

kra lia. 5 . . . Kg8 6. Tg7+ Kh8 7. T : e7

Te8 8 . K: 15 Te4 9 . KI6 T14+ 10. KeS Tg4 I I. g7+ KgB 12. T : a7 Tg i 13. K : d5 Te l 14. Kd6 Tc2 15. d5 Tel 16. Te7 Ta l 17. KeG T : a4 l B. dG i erni je pri znao svoj pa raz.

1 na kra ju jos jedan pr imer koji ukazuje na znacaj aktivnos ti figura .

Taras Rublnstajn Sail-Sebastian , /911

e rni je na po tczu Pasivna odbrana I. . . T d6 gubi

zbog 2. Ke2 i zaUrn 3. a4 sa pretnjom 4. as. J edi ni spas za em og je u aktivnoj

igd. J. . . Td2 ! 2. T: b6+ Kg5 Beli ve~ ima dva pesaka vi se,

19B

ali erni preti da posle 14- 13 s lvorl malnu mrcZ lI aka be log kralja . Na primer; 3. <1 4 14 . 4. a5 13 5 . Kel Tc2+ i ern i izn udjuje ponavlja njc poteza , i er i e opasno 6 . Kdl T : 12 7. a6 c3 B. a7 Td2+ 9. Ke l 12. Zbog loga beli mora mis li ti na odb ranu .

3. Kel Tc2 4. Tb5 Kg4 5. h3+ Posle 5. a4 14 6 . a5 KI3 beli i e 010 -

gao samo izgubiti. S ... K : h3 6. T: 15 T: b2 7,

TI4 T : 32 B. T : e4 h5 Beli jc uspco da neu trali se glav ilu

pre tnju. a li ernomc j c os lao jos jed iln

adut - " h" pcsak. 9. e4 Kg2 10. TI4 Te2 It. Th4

KI3 12. Kd l T : 12 13. e5 Kc3 14. T: h5

Kd4. Remi.

VEt RE

Dr . 190. Beli je 11 3 potezu i dohija. On ima ud a l ~ el1 og slobodnog pcsaka . Pokazile kako beli dobiia .

Br. 191. Peli je na patezu. Oa nema pe!aka na "h" lini ji . ova poz icija bila

bl skora is tovc tna s Onom, koju sma ra nij e a na liz ira l i. Pokusajte da oecnite ovu poz ieiju.

Or. 192. Beli je na po lezu i dab ij a. U ovoj poz icij i Alj ch in je kao beli la ko dokaz.1o du su dva vcza na pesa ka jaca ad jzo lovani h. Pokusajte i v i da to dokazele.

Dr. 193. CoJilak . Ovu s t udiju komponovao je Em. Lasker. Beli kralj moie podriati svog pcSaka . crni nc maze. To i jes te presudni momenat. Rescnjc st ud ijc zasni va se na razlici u poloiaju kra ljeva. PokuSajte da ga nadjcte.

ZAVRS NICE DAMA

DAMA PROTIV PESA KA

Oama je figura koja daje mat. Oa bi se u ovoj z3vrsniei pos tigla pobcda . darna mora sa vladati pro tiv nicke pc­sake. Pesak maze da se "nasi" s damom sarno kada se na laz i na pragu prolllo(.' ije i podrza n jc svojim kra ljem , a u isto v remc protivnikov kral j je uda ljen ad pe.sa ka. a

U ovoj pOl.icij i dama samasta lno ne maze savladati pesaka . Rezulta l

ce zav isil i ad toga da Ii ce beli kralj moli da s tigne u pomof dami.

I. Dc8+ KI2 2. Da<1 Ke2 3. De4+ KI2 4. Dd3! Kel S. De3+ Kd l

Bcli je pr imoraa ernog kralja da zauzmc polje isp rcd pc!aka i pacinjc pri bliiava ti svog kra lja. Ovaj manevar a ll ponav lja to liko puia ko liko je pot ­rebna da kra lj pridje peSaku.

6. Kb7 Kc2 7. De2 Kct B. Dc~+ Kb2 9. Dd3 Kct 10. De3+ Kdl II . KeG Ke2 12. De2 Kel 13. Dc·l+ KI2 14. Dd3 Kel IS. De3+ Kdl IG. Kd5 Kc2 17. De2 Kel lB. Dc4+ Kb2 19. Dd3 Kct 20. De3+ Kdl 2 t. Ke4 Kc2 22. De3+ Kdl 23. Kd3 i bel; dobiia .

Ovaj m etod pribli iavanja kralja vodi do cil ja sarno kod eenl ral n ih pc­Sa ka i pesaka na verti kal i skak<!CJ. Obra l ite pail1 ju na to da je bel j pOl~eo igru daju~ i sah na \Ter tikal i ,.c'·. On se beli kra lj na lazi na polju e7. iii (6. iii c5 , on bi smetao dam i da se prib liii pcsak u ! znvrsnica bi bila rem!. U sli·

199

~nim PozlclJama pobeda se obicno postiie onda kada je rn ogu~no poeeti Ie-ru sa ltorn iii vezivanjem.

Remi Ovde ne uspev3 metod koj i je pri­

menjen u prethodnorn primeru. Posle I. Od8+ Kd 2. Kb7 Kbl 3. Od3 ernl naslav lj. 3 ... Kall

Sta sad da radi be Ii? PeSak se ne moie uzeti - zbog pata. 2ato beli ne mofe dobiti u vremenu za priblifavanje kralja.

Kod loveevog pelaka beli postife pobedu sarno u slucaju kada se njegov kralj nalazi negde u blizini pesak3, re­cimo. ns polju as.

Oobllak I. OdB+ Kcl 2. Kb4 Kb2 3. Od4+

Kbl I ovde je mogu~an polez 4. Kb31 Crni pretvara pesaka u damu - 4 . . . dO, ali doblja mal: 5. Od3+ Kal 6. OaH Kbl 7. Oa2 :j:I:.

Igra na pat mogu~na jP. i sa ivicnim peSakom.

200

Remi I. Ob8+ Ke2 2. o eS Kbl 3. 0 1>5+

Kc2 4. Oc4+ Kb2 5. Ob4+ Kc2 6, Oa3 Kb l 7. Ob3+ Kal

8eli je uspeo da prinu di crnog kralja da zauzme polje ispred pesaka , ali od toga neOla Iwristi: crn i je u palu.

I sa ivicnim pesakom beli maze posti~i pobedu - aka se njegov kralj nalaz i u bli z.ini pd3ka .

Oobilak I. Ob8+ Ke2 2. OeS Kbl 3.

Oel+ Kb2 4. Od2+ Kbl 5. Kb4! alO 6. Kb3 Oe3+ (ne vidi se odbrana od mata i crni proba poslednju sansu) 7. K: c3.

Ako je pelak od izlaznog polja udaljen dva poleza, dobitak se, po pra­vilu, postile nama vet poznatim me· todorn, posta ne postoji rnogu~nost

pata. Teorija poznaje sarno nekaliko po­

zicija u kOjima kralj i dams ne mogu

koordin irati svoja dejstva pa se igra zavrs1Va rem ijem.

Evo jedne takve pozicije

c:Ces vor/d . , 1865

Bcli je na potczu Beli kralj je na nepavoljnam mestu

i bell nikako ne maze da '!'preei nap re' davanje pesa ka do pretposlcdnje hari­zan ta le.

Na primer: I. Oh 1+ Kb22. Ob7+ Kc ll Da se beli kralj nalaz ia na f7. bel i bi lako dob io: 2. Oh BI Kb3 3. KeG c2 4. Oa I ltd.

Ako se dama bari protiv dva pesaka , anda jc za pobedu neaphodna energicna padrska kralja.

Pogledajma primer u kome se dva vezana pesaka nalaze na prctposlcd­njaj horizontali.

Oob llak Ovde se uspeh maze pasti<.!i bila

dava njem mata protivnickom kralju,

bila osvajanjem jednog pdaka, posle cega je dobilak jednastava n.

I. Oh 1+ KI2 2. Oh2+ Kc3 (na 2 ... Kit dolali 3. KI3 d I 0 4. 0 12 #). 3. 014+ Kd3 4. 013+ Ke2 5. 0: <2 itd.

Aka bi se bell kralj nalalia na gl. on bi smetao mancvrisanju dame i bell ne bi mogaa dobiti partiju.

Remi I. Oa5 Kd I 2. Oa 1+ Kc2 3. Oa2+

Kcl! 4. Oc4+ Kd l 5. Ob3+ Kcl ltd. Jpak, crni sc mora precizna brant i.

Gubilo jc, na primer, 3 ... Kd3 (umeslo 3 . . . Kcl).

I. Kling I 8. Herv le , 1851

(sa pramenom krila)

Oobllak Beli pastile pobedu tipicnim ma­

nevrisanjcm darnoln. I. Oa6+ Ke3 2. OeG+ K133. 015+

Ke3 4. Of2+ Kd3 5. 013+ i 6. 0 : e2.

201

Nije pomagalo ni 2 . . . Kd3 3. Df5+ Kd4 4. Df4+ Kd3 5. Df3+ ..

U borbi dame sa izolovanim pc­Sacima na prctposlednjoj horizon tali tadatak je jos jednostavniji. Potrebno je damom tauzeti pol je ispred jednog ad peSaka, a zatim sc moze izvestj pribliiavanje kralja .

Eva tipicnog metoda za postizanje pobede.

A. Seron. 1945

Dobitak Prvo se dama pomo~lI tempOV3

priblizava pes.eima: I. Dh7+ Kel 2. De7+ Kd I (2 .. . Kb I 3. Dd7 i dalje kao u glavnoj varijanli) 3. Db7 KcI ( ... Kel 4. De4+ i 5. Dbl) 4. Dc6+ Kd I 5. Da4+ Kel 6. De4+ Kd I 7. Dd3 Kel S. De4+ Kf2 9. Db II

Dama je uspela da blokira jednog pes.ka. Preli 10. D: b2 i zbog toga erni kralj mora da napusli drugi red. erni De mole preduzeti ni!ta aktivno i mora cekati dok ne stigne beli kralj. a to ~e odlucili ishod parlije.

Medjulim, ako je jedan od pesaka lovcev iii iVieni, ovakav plan moze i da ne urodi plodom - u slue.ju kada je beli kralj udaljen od peSaka i kada erni dajufi jednog pesaka uspc da igru svede oa remi zavrsnicu s jcdnim pesa­korn protiv dame.

202

A. Seron, 1950

Remi Ie vodi LIspehu I. De4+ f(d21

2. Dfl blDI 3. D: bl Ke2 i remi. Bcli poku sava da igra drukcije:

I. Dc3+ I(d I 2. Dd3+ Kell (kralj mora krenuli ka "f" pesa ku) 3. Dbl+ Ke2 4. D : b2+ Kfl 5. Kg5 Kg I i bell kralj oe uspeva da se pribliti. Remi.

Ako drugi peSak jos nije sligao do prctposlcdnjc horizontalc, ooda i U ovom slucaju magu pastoj:lti mague!· nosH za remi - aka je jedan od peSaka loveev iii IVlenl, a kralj nadmocnije strane je dalcko ad mcsta glavnih zbivanja.

R. Fajn, 1941

Remi I. DgS+ Kh2 2. De4 Kg2 3. Dg4+

Kh2 4. Df3 Kg I 5. Dg3+ Kfl 6. Kb7 a4 7. Ke6 a3 S. Kd5 a2 9. Dg7 aID 10. D : a l+Kg2 sa remijem,

VEt.B£

8r. 194. Kao sto vidite, U ovoj poz,iciji nedostaje beli kr<llj. Pokusajte da je proucite i odredite zonu u kojoj se mora nalaziti beli kralj da bi se zavrs· nica mogla dobiti.

Sr. 195. ReSi le isli zadalak ako je peSak ivicni .

Sr. 196. Ocenite poziciju poka· fite plan kaji voel i do cilja.

Sr. 197. Ocenite poziciju i pokaiite pl an za postizanje pobede.

DAMA PROTIV DAME

Prvo ~emo razmotriti slueaj kada se dam a sa pdakom bori protiv dame. Ako se kralj slabije strane nalazi liB

pcsakovom putu, a dama moie da se suprotstavi napadu prolivnikovih fi ­gura. rcmi c!e biti posvc prirodan rezul· tat. Ovde a nalizhamo takve pozicijc u kojima kralj slabije st rane oe ucest­vnje u borbi sa pcsakom i taj zadatek "Ieii na pl eC! ima" same dame.

Seli je na polOlu - dobitak Crna dama spreeava nap redovanje

peSaka, ali zauzima pasiva n polofnj. Za postizilnjc pobede beli je mora po­tisnuti sa polja gB. Pri tom treba biti pail jiv da bi se izbegao veeiti Sah .

Pobedi vade dva pula. a) I. Db5+ Ka2 2. Da4+ Kb2

3. Db4+ Ka I 4. DfS Db3 Dama je prisiljena da ostavi polje

gS, ali crn i polde nade u veeiti !ah. 5. gSD Df3+ 6. Kg7 Dg4+ 7. KhS

Dh5+ S. Dh7 i sah se ne mote dati l1a dija~ona li al-h8 zbog izmen3 dama.

bl I. De6 DdS+ 2. KgGl Dd3+ 3. Kf7! Kel 4. gSD Df3+ 5. Kg7 Dg2+ 6. Kh7 Db7+ 7. Dg7 Dbl + S. Deg6 i sahov i su iscrpcni.

Metod odbrane od Sahova koji je primenio bcli tip iean jc za zavrsnice dama . Bcli mancvriSe krnljem taka da u odbralli Sahova obavezno iskorisii polo!.aj prolivnickog kralj •.

U po7.ici ji nn dijagramu oa str. 204 beli sc sluii istim metodom, ali u slotcl1oj situaciji. Cilli se da beli kralj nema gde da sc skloni i emi,

20J

Crni je l1a potezu

koji je na potez.u, objavljuje vccili Sah. }'ledjutim, kra lj stvarno ima pribemte. a primer: I. .. Od5+ 2. Kell Oh l+ (na 2 . .. 085+ dolazi 3. Kfll i sahova vile nema.) 3. Kf2 Oh2+ 4. Og2.

Postavivsi damu u z.a sedu , beJi admah odlucuje partiju. 13 4 ... Oh4+ dolaz i 5. Kf3+ i 6. gBO.

Beli mora preci:!.na manevrisa ti kraljem. Reoimo. posle 2. Ke2? Ob5+ 3. Kf2 Ob6+ 4. Kg2 Oe6+ 5. Kh2 Oh6+ erni drfi vecili Sa h.

Oslaje jol da se da da da ako bi erni igrao pasivno, ostav ljaju!!i svaju damu na g8, bel i bi prva adveo svaga kra lja u nsklonisle" na g l , a zatim bi postavia damu na f8 i odmah dobio novu damu. K.ao sto vidi te, za razli ku ad drugih figura dama maze sarna, bez pl)mo~i kra lJa da ama2u~i nap redovanje pe!aka.

Pogledajmo sada slucaj k8da damn

Crni je na potelu

204

sprcCava kretanjc protivnickog pcsnkll vezuju!! i ga po horizontali.

Bcli pret i d,1 se potezam I. Kg6! oslobodi ad vezivanja i posle I. .. 0dS putem 2. Kf71 fors ira pretvaranje pc· saka u damu. Crn i ne sme cekati. Aka igra I. .. On7, s ledi 2. Oe4+ Kcl 3. I(h8 Oa l 4. Ohl+. Mora se "Sa · hirati".

Oakl.: I. .. Oh4+ 2. Oh6 Oe7 3. Ob6+ (da bi mogaa izves ti pesaka na poslednji red, beli Ireba da uz pomoe saha zauzrne jedno ad ova cetiri polja: e6, d5. d4 iii f4) 3 ... Ka2 (odmah gubi 3 ... 1(. I 4. Od4+ i 5. KhB iii 3 . . . Kc2 4. Oc6+ Kb I 5. Kg6) 4. Oa5+ Kb I 5. Ob5+ l(a l 6. Oa4+ Kb l 7. Odl+ Ka2 (7 . . . Kb2 B. Od4 + ) B. Od5+ i 9. Kg6.

Aka h alj slabije strane ne maze uzcti ucesca u barbi prativ peSaka, onda je za nj~ga najbolje da bude sto dalje ad pesa ka, kako protivnik ne bi isko· ri stio POIOl Rj kra lja za odbranu ad sahova.

Najbolj i nacin odbrane u ovoj zavrsnici je vez ivanje po dijagonali. Uostalom. nepovalja n polozaj kralja moie dOlvoliti protivniku da se oslo· bodi vezivanja.

Beli je nl! potezu I. Kh7 Ohl+ (veziva nje pc hori­

lonlali ne pomaze - I. . . Od7 2. De4+ 1 Ka33. KgB i pesak se ne mote za ustavi ti) 2. Kg71 Da 1+ 3. KgB Oa2 4. Dc61

Nnst<lla je intercsant na pozicijll. erni je u iznud ici i nCllla dobar patez.

Vee sma kanstatoval i da je S;J1l1~1

dama , bcz pomoci kra lja. kndra da sprovede jld aka do izlaznog poljn. Ova mogucnosl ima poscban znacaj u zavrSnicama sa pcsaeilll3 na obe strane.

Oobi tak Beli kralj je trajno zasti~en ad

'ahova. Igrajuci I. ObB+ Kf7 2. bS bcli lako rea lizujc pesa ka vise. Na primer: 2 ... Ke7 3. 0c7+ Ke6 4. b6 Od5+ S. 0: d6 K: d6 6. I(g.) Ke6 7. I(f4 K: b6 B. Kf5 Ke5 9. l\g6 i dobija.

Ovaj primer je idealsn. Inaee. rea· lizova ti pesa ka vise u zavrsnici dtmla nije nimalo jcdnostavna stvar. Najmanje slabosti u pesackom zak lonu mogu proUvniku pruiiti priliku da s tvo r~

pretnju vecHog saha. U slucaju da kra lJ

htaroci Bogoljubov Drezden, 1936

Beli je na potew

ne nalilzi sklon iste kraj svojih pesaka , mozc bili koristan smeli mad kralja prcma protivn itkom po\oiaju.

Pesak se nc smc uzeli. jer bi usle­dilo I. .. Oi~+ 2. Kg I Oel+ sa vec j· lim sahorn. Bdi zato sam irtvujc pe­saka kako bi sh'odo opasnog "slohod­njaka".

I. b51 eb 2. e5 Oc2 3. DdS (jed · nos lavnije je 3. c7) 3 ... Kh6 4. Od5 Oc4 5. e7 1(i17 5. Od7!

Beli je na pravom putu. Uverivsi se da ern i nema vet- itog saha , on krete svojim kraljem na dugo put ovanje. Krajnj i mu jc eilj - polje h7!

6 . . . Of4+ 7. KgI Oe l+ B. Ki2 0 c5+ 9. l(e2 Oe2+ 10. l(e3 Oe5+ II. l(e4 0 04+ 12. Ko5 Oc3+ 13. Kd5 Oe4+ 14 . I(d6 Ob4+ 15. Ke6 Oe4+ 16. I\b7. Crni predaje.

Obralite painju na to da je erni b" pesak sigurno zaklonio kralja od

sahova iz pozadine i zato je beli sas\'im pravilno ucinio sto ga nije uzeo.

A eva i ne manje vaznog metoda zaklanjanja kralja.

Maroel Betbeder Hombllrg. 1930

Crni je na potczu Skl on it i se ila ivicnog pe!aka ­

veoma je tesko. Pa ipak. U ovom slu· caju, bel i kralj se bl'1o .slobadja lahov.

205

koriste~ i za to polofaj nepri jateljskog kra lja.

I. .. Dbl+ 2. Ka4 g5 3. a5 Da l+ 4. Kb5 Db2+ 5. Kc6 Df6+ 5. Ke7! Dc3+

Na 6 . . . D: a5 dolaz i 7. Dd7+ i 8. Dd5+ sa dobijenom pesackom zav­rsni com.

7. Dc6 De3 8. Ke8! Crni predaje ­na 9. , .K17 od lucuje 10. a7 1 D: a7 II. Dd7+ .

Naves~emo primer sa slobodnim J: e§9cima kad aba suparni ka.

Averbah Kroglus T bi/isi. 1959

Crni je na potezu . Beli pesak je za par koraka bli! i

izlaznom polju i upr3VO ta akalnost omogucuje bel om da post igne uspeh.

I. . . D16+ 2. Ke71 (slabije je 2. Kd7 D(5) 2 . .. Da I 3. e7 Da7-+-4. Ke8 Da8+ 5. Kd7 Db7+ 5. K~8 Dl3 (inace bi kral j izi ' ao na (7) 7. De61 KI14 (kasni 7 . . . g4 S. D17+ Kh4 9. KI8 Da3 10. Kg8 i pesak se ne mofe zad· ria Ii ) 8. DI7 Da8+ 9. Kd7. Crni pre· daje. Preko polja e6-16-g6- g7 kral j ~e se sklonili na polje gS. I tako je prolivnicki peSak ope! zaklonio kralja ad sahova iz pozad ine. • Pomeraju~i kra lja na tabli, uvek treba imati na umu da dama U sadejstvu s pCSacima moze stvoriti matnu mreiu.

206

Pogledajte t ragikomicni fi nale jedne majstorske parti jc.

Borlscnko Si ma gin Moskva , 1955

Crn i jc nn potezu Beli ima pcsaka vi se. Na 1. • •

DI I+ on je odigrao 2. 1(g4? i posle 2 .. .15+ 1 3. gl D15+ 4. Kh4 dobio je mat - 4 .. . Dh5# .

VE 2BE

Dr. 198. Bel i je na polezu. On se mora sa l'; i~ i ad. sa~lOva. koristeci pri tom polozaJ protlvl1lckog kealja . Kako ce to izvesti?

IIr. 199. Beli Je na polezu . Kako da se Jlj cgov kralj sk loni ad sahova?

Bcli je na potez l! - dobitak Sr. 200. Crni ima cetiri pesaka

v ise i zata zadatak mole izazvati cu-

djenj.. Za sve je .,kriv" - los polataj crnog kralja. Paku sajte da to iskoris­tile.

Br. 20 1. Beli jc na potezu. On ima jakog slobodnog peSaka. PokllSajle da tll prednost prctvori te u pobedu.

RESENJA ZADATAKA

Br. 1. Mal u Iri poteza. I. Sh5+ T : h5 2. T: g6+ K : gO 3. Te6ojt.

Sr. 2. U pocetnorn stadijumu igrc tackc f7 i f2 su najosetljivij c, jer ih brane sarno kraljevi.

Br. 3. Slab je poltz 5 . . . S : d5? Treba da se igra 5 ... 5a5. Umeslo 6. S : 17 jOs je jace 6. d4. Veee izglede U!. uspesnu odbranu prufa 13 . . . LgS+ (umeslo 13 . .. T: (2) 14. Kbl TI4 15. D : 05+ K17.

Moze i da se ne furi sa uzimanjem na 05 (14. de); veama je jako 14. Thll.

U poziciji na dijagramu beli je postigao pobedu na s l ede~ i naein: 16. h41 T : d l+ 17. T : d l L : h4 18. S: d5 cd 19. T: d5 Dg5 20. Td6++ Ke7 2 1. Tg5 i erni predaje.

Sr. 4. Beli im a nezadrfiv napad. Evo glavne varijanle: I I. L : 17+ KI8 12. Lg5 Se7 13. So5 L : d4 14. Lg51 d5 15. D13+ U5 16. L : 15 L : e5 17. Le6+ U 6 18. L : 16 itd .

Dr. 5. Umesto 5. Tel bolj. je 5. d3 iii 5. Sc3. Jednostavno S. cd (u par­t iji je igrano 8. e5) dava lo jc belome dobru igru , jer bi se jace podvukla sla­bost poteza 5 ... De7. Umeslo 9. cd? Ireba lo je igrali 9. 113.

Dr. 6. Gambit. Ovaj smeli i opasni

metod igrC', skopcan sa matcrijalnim lrtvama u poectku parti je. dobio jc svoj naziv prema ita lijanskom izr3ZU koj i u prevodu znaci "podmetnu ti nogu".

Sr. 7. Na I I. 5a4 crni dobija posle II. .. de! i ako beli odgovori 12. D : d8. sledi 12 ... ef+ 13. K.2 Lg4+ ild. U parli ji je igrano: I I. . . de 12. De2 (bilo je bolje 12. D : d8 T : d8 13. Se2 Se4 14. (3) 12 . . . Da5 13. Tbl Ld71 14 . Tb3 La41 15. D: c3 Dd81 i beli gUb! kvalite t. Top se ne moie pavuei zbog mata na dJ.

Dr. 8. Umeslo 4 ... Sge7 bolj. je 4 .. . S16 ii i 4 . . . Lc5. /Mogllcno je i 4 . . . DI1 4. Pogresno je 5 . .. g6? dok je isp ravno 5 ... d6. Posle 7. Sd5! crni nema zadovo ljavajuce odbrane.

Br. 9. Gru ba omaska je 3 . . . g6?; trcha lo je igrati 3 ... e5.

Br. 10. Pogresnn je odluka 5 .. . S : 12? ; Posle 5 . . . d5 6. ed S : d6 obe slra­ne imaju pribliino jednake izgl e~~. Odmah gub i 6 .. . S: d l, olpornl)e je 6 .. . Lc5.

Sr. II. Odigrana su svega ~etir i pafcza i gotovo isto toli ka je uCinjena ~resaka . Neaktivno je. I. . e3: V~ma je loSe 2. D13? - Irebalo )e Igral l 2. d4 iIi 2. c4. M.ogul!ni Sll i drugi pated.

207

Pos!e 3 . . . e4 trebalo je povu~i damu iii natrag na dl il i na g3.

Br. 12. Pogrcino je 2 . . . 16?; posle 3. S: 05 (dobra je i 3. L( 4), uajbolje je za crnag 3 . .. De7. Uzimanjc konja (3 . . . S : 05) lors irano vodi gubilku .

Br. 13 Tipicn i pri mer "pc-Sa kaje­denja" u olvaranj u. S iabo je 2 . .. D16?, jer odmah illaze damu napadu . Veo· rna jc lose 3 .. . Dg6?

Sr. 14 . Pasivl10 jc 4 . . . d6 . Umesto 6 . .. Lbl+ ? bolje je 6 ... Lb6. Posle 7. KI II polofa j crnog je leiak. jer preli B. d5. Urneslo 7. , .Ld7? bilo je bolje 7 ... La5.

Br. 15. Siabo je 9 .. . Le7? ; trebalo je igra li 9 . .. L : c3 10. Db3 d5 II . L: d5 0- 0. Posle II. d6! bel i ima "coma jak nap ad. U slueaju II . .. S: e4 12. de K: e7, od lucuje 13. De2+ . dok je na It. .. ed rnogu~no 12. L : 17 K : 17 13. Dd5+ i napad belog je ne· zadriiv .

Br. 16. l suv ise jc rano 6. Lg5? Uop ste, treba imali u vid u da sliena vezivanja pre protivn icke rokadc mogu bili nesigurna. Bilo jc dobra 6. Le3. Siabo je 7. Lh4, trebalo je igrati 7. L: 16.

Obralit£ pa!nju na 7 .. . g5 ! U sluca­ju da je crni rokirao. bel i bi mogao igrali B. S : g5. Sada bi 10 bllo lose lbog B .. . hg 9. L : g5 TgB.

Umeslo 9. S : g5 sigu rnije je 9. h4. Posle 12 ... Sd41 prel i 13 . .. S13+ 14. gl L : 13 sa neodbranjivirn rnalom. Lose je i 13. h3 Se2+ 14. Khl T : h3+ 15. gh Lf3:jj-.

Ovaj krasni nap ad podrobno je izanalizirao M. Cigorin .

Br. 17. Pogresno Je 6 ... Le7?, Irebalo je igrali 6. , .ed . Gubi 7 .. . S : 051, ispravno je 7 ... L : g5 B. Dh5+ gG 9. D : g5 D:g5 10. L : g5 S : 05 It. 0-0.

Br. 18. Lose je 5 . . .151; posle 5 . . . Sd6 6. S : 05 S : 05 7. T : e5+ Le7 crni ima (vrstu pOliciju. Na B . . . Le7 odlucuje 9. Lg5 .

Br. 19. Posle 7. Tel naslala je ka­rakteristicna pozicija StajnicQve adl? ­rane. Pogresno je 7 ... 0- 0, trebalo Je igrati 7 ... ed. U slucaju dOl erni igra 10, _ ,Ta : dB, posle II. S: e5 L: e4 12. S: e4 S : e4 13. Sd3 15 14, 13 Le5+

208

15 . S : c5 S : c5 16. Lg5 on ne bl mogao i lb e~i materijaille gubil ke. Ove vari­jantf' su li sle u teoriju otvaranja na os­!lOVU partije Taras - A'arko, odigrane IB92. god ine.

Br. 20. Naporedo sa 9 .. . Ld6 sasvim je mogu~no i 9 . .. LOO. Siabije je 9 .. . b6 zbog 10 . Lf4 Ta7 I I. Se3. Crn i je dospeo u leiak po lozaj posle 10 . . . Lg4? Trebalo je igrat i 10 . . .5h6. Na primer: II. L : h6 gh 12. Se~ Le7 13. Se3 KI7 I ~ . Sd5 LeG. Posle It. 13 Ireba lo je vrat iti lovea na e8. Odmah gubi 11. . . O- O- O?

Br. 21. Gru ba greska je B .. . Lg4? Posle B ... 5: b3 9. ab Sd7 10. Td l f6 erni zadriava ccntar. Naporcdo sa 9 . .. S : b3 lose je i 9 . .. de zbog 10. L: 17+.

Sr. 22. Prevrcmeno jc 6 . . . 0- 0; Ireba lo je igrali 6 ... b5 7. Lb3 i lek sada 7 ... 0- 0. Ako ern i ne igra B . . . Od4. onda bel i ostaje sa pcsakom vise (8 ... TeB 9. d3; B . .. Ld6 9. d4).

Br. 23. Urnes lo 4 .. . be bolje je 4 .. . de. Beli ima predllost i posle 5. S : e5 . na pr imer: 5 .. . Dg5 6. SI3 <a li ne 6. Sg4 lbog 6 . . . d5!) 6 . .. D : g2 7. Tg i Dh3 B. d4 Sf6 (zas luiuj. paznju i B . . . d6) 9. Tg3 DhS 10. Se3 Lb4 It. De2 L : e3+ 12. be Da5 13. Se5

Ako erni ne igra 6 . . . Of6 vee 6 . . . d6, onda je dobra 7. 0-0 Se7 B. b4! Sg6 9. Lg5 16 10. Le3 Le7 It. Sbd2. Beli im~ prednost. Ovako je tekla par­lija Grigorjev - Panov (Moskva, 1930).

lmpulsivni po!ez 9. e6? poka13o je dOl beli nije uoeio skrivenu pretnju na­pa da na lacku g2 . Ispravno je 9. Sbd2 i na 9 . .. 0- 0-0 sledi 10. Sb3.

Urneslo 10. Se5? b ilo je bolje 10. Td l. mada bi i ll tom slucaju erni imao prednost posle 10 ... Ld6 I I. Lf4 e5.

Br. 24. Aka bi urnesto 6 ... S : d4 erni igrao 6 . . . Lg4?, sledilo hi 7. del I beli ima ac itu prednost. Na 7 .. . de veoma je ja ko 8. DdSI 51abo je 7 . . . S: 05 l bog 8. S : 05, na pr imer: 8 . .. L : dl 9. L: 17+ Kc7 10. Se6+ ill 7 .. , L: 13 B. L: 17+ 1 K : 17 9. Dd5+ .

Gubi liguru B. D: d41 Posle B. LdS beli jma zadovoljavajucu poziciju. Mogu~no je 8 ... TbB 9. Lc6+ Ld7 10. L: d7+ 0 : d7 I I. D: d4 SI6 12. Se3 Le7 13. 0- 0 0-0_

.,

Br. 25. Presudna je greska 11. .. Dd71 Posle I I. .. S: e5! 12. 13 Ld6! 13. fe Lg4 ern i posti ie opasan napad , na pri mer: 14. Dd2 (14 . sm S: 13+ 15. gl Dh 4) 14 . . . Dh4 15. h3 c5 16. 012 D: 12+ 17. K : 12 Ld 7.

Br. 26. Ul i maju~ i pesa ka b2 (9 . .. T : b2?) erni jc upao u klopk u. Treba lo je igra li 9. , .Lg4 ii i 9 . .. ed. Umeslo It. . .Ie? bil o je ot pornije II. . . TbB.

Sr. 27. Prcvremcno jc 5 . . . b5. Bolje je 5 . . . Le7. Si abo je 6 .. . Le5?, a ispravno 6 ... Le7. Lose je B . . . Ld6?: lreba lo je igrati 8 .. . Lb7. Ovojn i udar 13. DdS od illcuje i 1I slucaju povlace­nja konja na gB <12 . . . Sgll).

Br. 28. Crni se uvalio u teskoce pol.zom 7 ... g2+ ?; IrebJlo je igra li 7 . . . 0 : g4 B. S: g4 dG. Nezadovolja­vaj u ~e je 9 . . . Le7 - bilo je neophodno 9 .. . Sh6 10. d4 d6.

Br. 29. Polez 6. De2 jc lukava lall1 ka. Gubi 6 . . . L: f3?, ispravno je 6 . . . De7.

Br. 30. LoSe je 6 ... h6?; Ireba lo je nas lavi ti 6 ... Lg7. U slueajll 7 . .. K: 17, sledilo bi B. So5+ sa osvajanjern dame.

Br. 31. Lakorn islen polel 7. S : f7 mnogo je kos!ao beloga. lspravno je bilo 7. S : e41 Beli je racunao na 7 . .. K : 17 B. De4+ i ac igled no n ije pred­vi deo odgovor 7 ... De71

Na 10. Kc2 (umeslo 10 . gl) erni dobija posle 10 ... Lg4.

Br. 32. 9 . . . D : 161 je oma ska u olvara nju . Oslraj barbi vodi 9 . . . OdS. U ovom. fakozv;l/lom Ma ks·Langeovom napadu . mogucna je ovakva var ijall ta: 10 . Se3 DIS II. So4 (I I. Ig Tg8 12. Se4 Le7) It. .. 0- 0- 0.

Br. 33. Urnes lo 5 ... S : d5 treba igrali 5 .. . 5a5. In leresan lno je i 5 . . . Sd4, iii 5 ... b5. Kao s lo vam je vee paznalo. za belog je dobro i 6. S: f7. Siabo je 6 . . . ed, Ireba igrali 6 ... Lb4+ 7. e.J Le7. U s lueaj u 7 . . . Le7, sledi 8. S: 17 K: 17 9. Dh5+ .

Pos le 10. D13+ l o~e je I 10 .. . KeB It. L: d5 iti 10 . . . KgB It. T : e6 .

Br. 34. Lose je 9 . . . S : e4? ; Ire­bal o je igra ti 9 ... d6. Materijalne gubifke izalvalo bi 10. L ; 12+ I I.

KI I. Urneslo II. .. Sd41 otporni je je It. . . Se7. . Br. 35 . . Gubi 5 .. . Sd7?, isp ravno Ie 5 .. . S16 , borba lek pacinje. Malu vodi 7 . . . K: e6 - B. Dd5+ Ki6 9. D15011:.

·Br. 36. Urnes lo 7. SI3 igra se 7. 5d3. Pogresno je 9. ed?

B el i je laoslao U ralvoju, njegov kr? lj nalazl se u eenfru . a on ope! pris­tale na olvaranje \in ija. Trebalo je igra Ii 9. 0- 0.

Crni bi imao prednosf i posle 10. Se2, na pr imer: 10 . .. Dd5 II. 0-0 Dh5 itd.

Forsiranl) gubi II. fg. ali i posle II. g.J DI6 beli bi se lesko odbranio. Beli gu bi i ako lI mesto 12. Ke2 igra 12. g3, na 51. je mogllcno 12 . .. TfcS+ 13. L : eB T : • .6+ 14. Se2 S: g3 ild.

Br. 37. U sluea ju 4 . . . L: 12-r 5. K: 12 S : e5 6. d4 D16+ 7. Kg I Sg4 B. Od2 Se7 9. h3 i erne figure su odba· eenc nazad a cent rom vlada beli. Pag· resno je 5 . .. De7, Ireba igrali 5 . . . Ld6.

Br. 38. Urnes lo 6 ... Sg6 bilo bi loSe 6 ... d6 l bog 7. Lb5+ e6 8. de! Po­razu vod i 7 . .. S: f2? ispravno je 7 . .. S : 05.

Lose je i 8 ... Dm. na primer: 9. Dc2 K: h i 10. L: 17+ I-\dB. It. Se6+ .

Br. 39. LoSe je 5. Dd3? Trcba ig· raU 5. 5c3. a interesanlno je i 5. SbS. Slab je potcz 6. Sd2: ""Ii,hodn ije je 6. Se,l. U slueaju 8. S213, odlucuj. 8 . . . S : d4. Na 9. Dc2 ern i bi odgovo­rio 9 . . . Le5.

Br. 40. Beli ni l la ne pos li!e aka igr. 6. S: 17 S : 17 7. L : 17+ K : f7 B. Dh5+ g6 9. D : 05 TeB. Vcorna je slabo 6 . . . So5?: Ireba lo je igrali 6 . . . De7.

Sr. 41. 2:rtvuju~ i pes.aka emi je dobio ak l ivllu poz ici!u. Pogres.an potez 10. Tel? doveo je belog do porala. Bilo je ispravno 10. 5c3.

Br. 42. Urnes lo 6 ... 0-0 bolje je 6 . . . Sc6 i na 7. SI3 sledi 7 .. . g6. Pos le 8 . .. L : g5 9. L: g5 De8 10. SdS bel i imn prednmt.

Potez 9. h4! skopcafl je sa prelnjom 10. Dg61 nJ pr imer: 9 ... 15 10. D~6! hg II. hg. Glib , I I. .. hg 12. S : IG+ L : 16 13. hg.

Dr. 43. U t.luhu sblema otvaranjo

Ie S. ScJ. Ul lim Ld2 i 0- 0- 0. Umeslo 7. c3 trcba lo je nasta \liti sa Tazvojem -7. Ld2. Guoi B. Dg3?, ispravno je B Dc2.

Br. 44. Polez B .. • Lo5? je los. Bolje je B • . . Sd7. Pogre!no je 10 . .. S<6?; Ireba lo je igr. 1i 10 .. '[S.

Br. 45. Umesto 5 ... Se4 pravil no je S . . . Sd7. Beli postiZe dobru poziciju pos le 6. S : e4 L : gS 7. S : gS D : g5 8. g3. Zbog mogutnost i da se izvede tipicna kombinacija sa udarom na h7 lo!e je 10 .. .• 4?; i sada je b ilo neap­hodno 10 .. '[S.

Br. 46. Suv ise spor i bczuspe.san je manevar 4 . . . Ld7 , 5 . . . Lc6. Trcbalo je igrali 4 . . . S16 iii 4 .. . Sd7 i zalim S .. . SgI6.

Umeslo 6 .. . S16 bo lje je b ilo 6, . . Le7, a posle izmene 7. S: 16+ trchalo je uzeti ns 16 pesakarn .

Br. 47. Posle 5 . . . cd beli. prema analizi V. Rauzera. dolazi do opasne inicijalive nastav ljajut i 6. ab de 7. S13 . Lose je B ... S : 05. dok posle 8 . . . Dc7 crni stoji dobro.

Br. 4B. Umeslo 6. D : g7? Ireba lo je igrali 6. a3 iii 6. dc.

Br. 49. Lole je 6 ... D.5. Ispravno je 6 . . . SdS. U slueaju I I. .. T : g7 sledi 12. Sb3 Db I 13. Ld3 sa osvaja­njem dame.

Br. SO. Pogresno je 6. Lg5?; nap­redovanjc crnog "h" pe!aka Ireha pre· duhilriti sa 6. h4. Gubi 7. L : 16?; Ire­balo je igra li 7. 53e2.

Br. 51. Pogresllo je 6. Ld3?; Ireba grali 6. Sc3. I posle 9. SI3 (umeslo 9. dS) 9 . .. cd 10. S : d4 Sc6 beli gubi peSaka .

Br. 52. 6 . . . e6? - veama lol po­lez; neophodno je 6 . .. <6.

Br. 53. Pogrel no je 4 .. . S<6?, ispravno je 4 . . . SI6. Gubi 6 . . . seS?; trcba lo je odstup iti skakaccm nn b8.

Br. 54. Umeslo 4 . .. Sd7 Ireba lo je igrali 4 . . . <6. Lose je 5 . . . SI6?; posle 5 . . . e5 !anse su priblif no jedna­ke .

Br. 55. Ne Ireba igrali 4 . .. bS. Ispravno je 4 . .. 06 S. L : c4 <6.

Br. 56. Umeslo I I. .. h6 bolje je II .. . SIB. Direklna grel ka je 12 .. . Sh5?; Irebalo je naslavil i 12 . . . SIB.

Br. 57. Treba igrali 7. Le2, a dobro

210

je i 7. cd. Pogrelno je B. Db3?, zna lno je jaee B. 0-0.

Dr. 5S. Sumnjivo je 6 .. . b6. Bo­Ije je 10 ... TbB.

Br. 59. Gubi B. S : d5?; t reba igrafi 8. Oa4. Ova varijan ta jc igrana u partiji Fajn - Judovic (Moskva , 1937).

Br. 60. Lole je 6 ... L : bl?; Ire­balo jc nas tav iti 6 . . . cd. erni je pre­video udar na 37; umesto 7 ... Lc4 otpornije jc bila 7 ... S : eG. Varijanta je igrana u paTtiji Slehter - Perl is (Karl sbad, 19 11).

Br. 6 1. Umeslo 6 ... o5? Irebalo je igrali 6 . . . Sbd7 7. S : c4 Dc7 sa jed­nak im mogu~nost ima .

Br. 62. Gub i 9. SgS?; ispravllo jc 9. D: c3 . Razmislilc sta bi se promc· nilo U oceni poz icijc aka bi do nje protivnici dasH bcz obostran ih rokada.

Br. 63. Umeslo 6 . . . dS obieno se igra 6 ... Se4 7. Dc2 S : . 3 B. D : c3 [5. Posle poleza 6 . . . dS moie doei do vcz ivanja 11 3 dijagonal i hi -aS. U sli­cnim s ifu3cijama treba ima ti na umu da jc lovac na g2 branjcn, a lovac n3 b7 nije.

Ns 8. Se5 treba odgovorit i 8 ... e6. Lo!e je 9 ... S : eS? bi lo je preko potreb­no 9 ... ed.

Br. 64. Grelka kOja gub i parliju -6. S : d5?; pravil no je 6. cd S: gS 7. S : g5 06 B. SI3 ed.

Br. 65. Umeslo 13. dS? trebalo je igra li 13. Le3. Mal u vod i IS. gl. Pro­du.ava lo je olpor IS. 0- 0.

llr. 66. ern i kral j je otkriven i nije dovoljno za sl icen. Dobit ku vodi kom­binacij. I. S : eS l D : c2 (iii I. . . de 2. D: eS+ sa brzim matom) 2. T17+ Kh6 3. ThB+ Kg5 4. TgB+ Kh4 (4 .. . Kh6 S. Tg6:1f') . S. Sg6+ KR5 6. S : e7+ Kh4 7. S[S~ (Karpov - ·Zoldo! . Ma­djarska . 1915).

Dr. 67. Crni kraJj nema "olvara", Osma hori zontals je slabo branjcl13. Dobija I. D: a711 T: a7 2. T: dB+ U B 3. L : 05 h6 4. T : IB+ Kh7 S. TldB Db 1+ 6. Kh2 Tb7 7. Sh41 (Alje­hin - Molina. Buenos Ajres . 1926).

Br. 68. U poziciji belog oslab ljena su poJ ja nn kraljcvom krilu. Crni to koris li ovako: I. . . Sh4+ 2. gh Dg4+ 3. Kli Dh3+ 4. Dg2 Dd3+ i S . • . Te l+

5 matom u s l cd e~em patelu (Ivkov­Garsi • . 1964).

Or. 69. Crni kralj sc nalazi u mat. noi mreii. Dob il ku vodi I. g4+ 1 Ig (11 1 I. . . Kh4 2. Kh2 hS 3. Th6 i mal u s l edc~em polczu) 2. Th4+ gh 3. Tb5+ i pesak a4 prod ire u da mu. (Mizes ­N ).

Ur. 70. Crni skakac jc za lutao u ncprijatcljskom Jagoru i bcli ga ovako lovi: I. e41 DI6 2. Dd3 TaaB 3. [4 ! i 4. e51 (Bel a ll - Lj"boj evi~ . Pa lma de "'ajorka . 1972).

Ur. 71. Bel i karist i nezasticenost osmc horizon tale za sledeei kombinacio­ni uda r: I. D : d7 T : d7 2. TeB+ Kh7 3. TlcB i mat jc ncizbeian (A ljehin­Kale. Par lz. 1925).

Sr. 72. Bcli koristi nedovoljnu branjcnost poslcdnje horizon ta lc flU sic­de~ i nae in: I . Se7+ TB: e7 2. TdB+ TeB 3. DIB+ I T : IB 4. T: IB# (Cigo-nn - Znosko-Borovski I Kijcv 1903). '

Sr. 73. PosJednja horizontala je slnba zasticcna. Aljchin to koristi veoma clog_ni no: I. L: b7 T : b7 2. L : 16 D : 16 3. TeS+ SIB 4. Sh6+ ! D : h6 S. T : IB+ K: [B 6. DdS ma l (Aljohin - Fral·man . Njujork . 1923).

Br. 74 . Be i ima orig ina lnu mogue· nost da iskoristi nedovoljnu branjcnost poslednje hori zon laic: I. TeS+ U B (Io!e je it. .. Kh7 2. Dd3+)2. T : [B+ I K : IB 3. S15+ KgB 4. DIB+ I K : IB S. Td8:1t. (Vidma r - Eve, Karlove Vari I .~ ,

Br. 75. Bcli koristi slabost Osme horizont alc za s l ed~ i kombinacioni udar: I. T.B+ I L : aB 2. D : aB+ DIB 3. Lh7+ 1 K: h7 4. D : IB (A lmus ­Herm.n. NDR, 1957) .

Br. 76. I. TcBI T : cB 2. De711 I beli dobija (Aljehin - Neslor Tri-ni dad, 1939). '

Sr. 77. Dosta jednostavnom kombi· nacijom crni daje mat na sedmoj hori· zonlali: I. .. T: [2 2. K: 12 Tc2+ 3. Kg3 D : g2+ 4. Kh4 g5+ 5. KhS D : h3+ 6. K: g5 Tg2+ 7. K[6 Dh4+ . Ii i 3. Ke l D : g2 4. DbB+ Kg7 5. DeS+ 16 i ern i dob ija (A la loreev - Kapab­lanka. Moskva . 1935) .

Br. 7S. Bel i je odigrao I. Kg2? ali je mogao dobit i napadom po sedmoj

horizonlali: I. Te71 16 (ii i I. .. Dcl+ 2. Kg2 Lb2 3. TeB+ T : eB 4. D : eS+ Kg75. UB+ K[66. De7+ K[5 7. g4+ KI4 B. Lh6+ g5 9. L : g5#). 2. Dg41 De l+ 3 .. l(g2. [S 4. Dh4 hS 5. DgS De-1+ 6. Kh2 I crill moie da preda (Kotov­Sialberg. Slokholl11 . 19~B) .

Dr. 79. Dobija I. T : g7+1 S: g7 2. D17+ KhB 3. D[S+ T: IB 4. T: IB#(Aljehin - Bern!lajn. Vi lnu., 1912).

Dr. SO. Vodi pobedi eleklna kom­binacij.: I. Dg4 ! g6 2. SgS+ KeS 3. T : e7+ KIB 4. T[7+1 KgB 5. TgHI KhB 6. T : hi+ KgB 7. Tg7+ KhB B. Dh4+ K : g7 9. Dh7+ KlB 10. DhBT Ke7 I I. Dg7+ KeS 12. DgS-i- Ke7 13. D17+ KdS 14. DIB+ DeS 15. S[7+ Kd7 16. Dd6# (Slajnic - Bardeleben, Host ings. IB9S).

Dr. S I. Bel i je dob io pomoeu do­padljive komb inacije, u kojoj su mete glav llog udara bile tacke na sedmoj horizonl al i: I. Td71 L : d7 2. Lh6! gh 3. D: [6+ KgS 4. Dl7+ KhS 5. DIS:!t (1(. lalimov - Mnacakanjan. SSSR. 1 ~59) .

Sr. 82. Crni jc na efektan naein iskoristio mogucnost organizovanja mat· nog Il a p ad,~ po ~,~ema kr~I' lIjim \'~rtika . lama - .. g I .. h . I. . . K 7 2. S . d6+ Ke7 3. S : b5 S14+ 4. gl Th8:#: (Ves­lin - Karlson. IS73).

Sr. 83. Crni erektno kori st i snagu svojih Figura koje zauzimaju otvorenu ,.r' linij u i najva1nije dijagonale .

I. .. T : 13 2. T : 13 T : 13 3. K : 13 D16+ 4. Kg2 D[2+ 5. Kh I 013+ 6. Kg I U 2+ 7. Kh 2 Dg3+ B. Khl D ; h3#. (Gunsberg - Cigorin, Havana, IB90).

Dr. 84. Korista!i otvorenu .. h" liniju i dijagona le, beli pom~u zrtve

211

lop a sprovodi malni n.pad: I. Th8+ 1 L : 118 2. T : hB+ 1\ : liB 3. Dh 1+ Sh7 (iii 3 ... KgB 4. SIG-i- D : 165. gl L : d3 6. DIIG So6 7. Sg5 T : c2+ B. Kd l Te7 9. Dh7+ i 10. DhB~) 4. SI6 D : 16 5. gi KgS 6. L : 15 gl 7. DIIG S : 16 B. D : 16 d3 9. S : c5 Te2+ 10. Kdl Te7 11. 0: f5 itd . (Rih ter - Abramaviclls, Amslerdam. 1954).

Sr. 85. Crni sprovodi kombinaciju kori ste~ i snagu Figura kojc sc nalaze na vertika lama "It, "d" i "e" i na dijago· nali II l-aB: I. . . Dh41 2 . g3 (iii 2. h3 T : e3 3. D : g4 T : 11 3+ ! 4. D : 11 3 D : 113+ 5. gh L : 04+ 6. KII 2 Td2+ i 7 ... T : b2 LoSc ie i 3. L : e3 L : e4 4. D : c4 Dg3 5. gil Dh4~) 2 ... T: e3 3. gh ' Td211 4. D: d2 L : e4 + 5. Dg2 Th3 i mat se ne moze brtln ili (R oUe­vi - Rubinsl. in. Lodj. 1907) .

Br. B6. I. T: d4! S: g3 2. S: g3 T: g3+ 3. hg T ': d3+ 4. KI I T: d3 5. Tg4!! i dobija (Taras - Valbrodt. Hes­(jngs. IB95).

Sr. 87. Beli sprovodi komb inaciju kori st~i sllagu lovea na dijagonali • 1- hB: I. Db41 TeB (iii I. .. D: b4 2. L: eS+ K: h7 3. Th3+ Kg6 4. T16+ Kg5 5. Tg3+ Kh5 6. T15+ Kh6 7. Ll4+ Kh7 8. Th5 ) 2. TIB+ K : h7 3. D: 4+ Kg7 4. L: e5+ K: IS 5. Lg7+ i beli dobija (Cukcriori - Blck· bern, London. IB83).

Sr. 88. Beli dobija kombinujuci napad po verlika lama "h" i S' i po dij.gona li .2 - 17: I. g61 5 : g6 2. D : h7+ KIB 3. Tl51 D: b3+ 4. ab el 5. SI4 TdB 6. Dh6+ KeB 7. 5: g6 Ig B. D : gG+ . Crn i predaje (Karpov­Gik, Moskv. , 1969).

Dr. 89. Beli svim snagama napada slabu lacku g7 II legom crnag kralja: I. Lei DbS 2. Tg5 Sbd7 3. T: g7+ ! K : g7 4. Sh5+ Kg6 5. DeS I (Botv i· nik - Keres, Moskva - Hag, 194B).

Sr. 90. Beli svirn raspoloiivim snagama napada slabe tacke g7 i f7: I. T: .4! T : e4 2. Dg51 g6 3. DI6 gl 4. D : 17+ KhB 5. Df6~ (il pariije Kolov - Lisiein. 1939).

Dr. 91. Beli sprovodi kombinaciju koristeti slabosli crnih polja na kra­Ij.vom krilu: I. S15! De5 (I. .. gl 2. L : 151 f6 3. L: 06+ Kha 4. Td7) 2. TeSl Ld5 3. Se7+1 D: e7 4. D : h7+1

212

K : h7 5. Th5+ KgS 6. ThS~ (Spi l· man - H ell lihcr . Bee. 1929).

Sr. 92. Bcli je zam islio kombi na· d ju koja se zasniva na iskori stav<!llju mnog ih slahosti na kra ljevom kri lu protivn ika: I. T : o6! Ie 2. D17+ 1<118 3. D16+ KgS 4. Le4 DiS 5. L : e6+ T : e6 6. D : e6+ KhB 7. De5+ KgB B. De7 i beli dob ija (R eSevski - Tej · lor. 1936).

Sr. 93. Crni dob ija posredstvom ir tve kojom razara poziciju belog kra ­lia: I. . . T : 131 2. gl Dg3+ 3. Dg2 Del+ 4. Dfl Lh2+ 5. !(g2 Dg3+ 6. Kill 512+ 7. D: 12 D : 12 i dobija (Smelana - Dolet;lI, P rng, 1949).

Br. 94. B. 1i je pos tigao pobedu pomotu tip i cm~ kombi nacijc koja ru si poz ici ju protivnika: I. L : 117+ 1 K : h7 2. Sg5+ l(g6 3. Dg4 15 4. Dg3 Kh6 5. Dh4+ Kg6 6. Dh7+ KI6 7. e4 5g6 B. d cl 9. Tad I Sd3 10. Dh3 Sdl4 II. Dg3 De7 12. Tfe l Le6 13. T: o6+ ! 5: e6 14 . Sd5.

IIi 12 . . . Ld7 13. Sd5+ 1 S: d5 14 . D : e7 S: e7 15. 5h7+ KI7 16. T : d7+ KgB 17 . S : fa i dob ija .

IIi 12 ... ThB 13. Td6+ D: d6 14. 5ee4+ lc 15. S : e·l+ Ke7 16. S: d6 K : d6 17. Da3+ i dob ija .

Sr. 95. Beli jc dosao do odlucuju· ceg napada posredstvom dve i rtve , koje su doprinele ru senju poz icije prolivni kovog kralia: I. T : g6+ 1 Ig 2. T17+ K : 17 3. D : h7+ KeG 4. D : g6+ Ke5 5. Dg7+ K : e4 (il i 5 ... Ke6 6. SI4~). 6. 5[6+ e[ 7. D : d7 i erni pre· daje (Ragoz in - Veresov, M oskva, 1945).

Sr. 96. Zrtvom top a beli ra zb ija kraljevo kr ilo protivnika i svojim li­gurama prodirc u sarno sredi sle njego· vog logora: I. Dh5 h6 2. T: o6! Ie 3. Dg6 TI6 4. Dh7+ KIB 5. DhS+ l<.e7 6. D: g7+ . Crni predaje (Cokaltea ­Sandor, Varna, 19(5).

Sr. 97. Zrtvom dame crni izvl aci proliv nickog kralja i dajc mu efeld:lI1 mal: I. .. D: [2-'- I 2. K: 12 (iii 2. Kh3 D: h2+ ild .). 2 . . . TB.2+ 3. K[3 5e5+ 4. KI4 TI1 + 5. Kg5 h6+ 1 6. K : h6 1': h2+ 7. Kg5 Th5# (Kuge· nek - Romanovski, Pelcrburg. 1911 ).

Sr. 98. Scrijolll zrtava beli izvl aci crnog kralja iz ugla i ulla cistini" ga

opl<o\jnva ma tirfljllcim fi~ura lll fl: I . S : g61 K: g6 2. S: 151 T : 15 3. D i 5+ 11 K : 15 ·1. Le4+ Kg4 5. h3+ K: g3 (i ii 5 ... Kh5 6. g4+ Kh4 7. Te3 i B. Leli<. [Ii 5 ... K : h3 6. Ll5+ K : g3 7. TeS-j­Kh 4 B. Th3ojJ-) 6. Te3+ Kh4 7. Lg6! Dg5+ S. [g L: e59. Te4+ K:h3 10. Ll5+ Kg3 II. Le l ~ (Zelinski - 5kota· renko. dopisna part ija, 1974).

Sr. 99. Beli izvodi sjajnu kombi · nacij u s motivom izv lacenja kra lja : I. D: gB+ !1 l(: g8 2.516+ L :16 3. L : 06+ Kh7 4. gB D+ K: h6 5. U 51 Lg7 6. Dh7+ Kg5 7. DgG+ 1, 14 B. Dg4+ l(e3 9. De2+ Kd4 (9 . .. KI4 10. Df2+ Kg5 II. Dg3+ KIG 12. Dg6+ Kc7 13. D : g7+ i dobij a) 10. Sb5+ 11 ab II. Dd2+ l(: e4 12. Le6+ i dobi ja (Melikov - Sahnal arov. SSSR. 1974) .

Rr. 100. I. . . Sh5+ ! 2. K : h4 116 3. 14 hg + 4. Ig D : g5 + ! 5. K: g5 [6+ 6. I(g6 Th6:±!: (V!adim irov - Vo· rolni kov. 555R. i974).

Br. 101. Siobodan beli pc!ak u navedenom primeru stvarno jc pro· makao kao da je od fi ve: I. 5eG L : c6 2. de Ie 3. e71 De7 (3 ... D : e7? 4. L : 17+) 4. T: 17! T : [7 5. D: d7 D : d7 6. cbD+ Ll8 7. TIl. Crn i pre· daje (Zelinski - 2uravljov. dopisna p.rtija , 19(4) .

Sr. 102. Beli na retko lep naein posli!e pobedu: I. gl 5 :g6 2. hg+ KgB 3. ThB+ I! K: h8 4. 17! i erni ne moze spreei ti rna l.

Br. 103. U slt"decem prirneru pcsak 11 11 originalan nati n .,protrcava" u darnll: I. T: e7+ ! T : e7 2. Lh4! KI7 3. L : e7 I( :.7 4. Te7+ Td7 5. 16+ KeB 6. Lg6+ KdB 7. 17 K : e7 B. IBD 13 9. D : b4 Td6 10. Ld3. Crn i predaie (Aljehin - Bogoljubov. me<' . 1934) .

Br. 104. I u ovom primeru dobita k je post ignut na origina lan nac in: I. d7 D : fI + 2. I( : II d2 3. D : f3 Te l+ 4. Dd ll T: dl + 5. Ke2 Tb l 6. dBD dlD+ 7. D : d l T: d l B. 1( : dl i beli dobija (Ermenkov - Saks, Varsa· va, 1970).

Sr. 105. Beli se lIuhvatio" na kom· hinociju sa skrivenom zamkom: J. .. D: h l l 2. S: bl La6!! Beli predaje (Johanson - Mclcing, Berlin. 1973).

Dr. 106. Beli dobija sprovodeci dvoini udar sk.k.cem: I. T : h1+ T : h7

2. T : h7+ 1( : h7 3. Dhl+ Kg7 4. 16+ ! K : 16 5. 5 : d7+ i 6. 5 : b6 (Eb. r.lidle - Lubenski. Tbi lisi, 1949).

. 8.r . . 107. Bcli dobija izvodcci za . p a nJ u J ll(~ 1 uda r na temu pokrivanja: I. Le7!! T: e7 2. Dh7+ T : h7 3. r : e5:±!: ( I. . . D : ei 2. T: c5+ D : c5

3. Db'l+ 1( : as 4. T. I~ (Taras ­Amaler). . .Sr. 108. Beli najpre odvlaci pro·

tl vl1 lkovu damu od vainog polja h6: I. T : g4! D : g4 2. DeB+ Tf 3. Th8+ K : hB 4. D : IB+ TgB 5. Dh6~ (J ohan· son - Rej . dopisna par ti ja. 1935).

Br. 109. Beli dohija kor is t~ i ve· zil'anje: I. gl+ L : 15 2. T: [51 l' : [5 3. Tf I T716 4. Tl3 i zalim se kral j sa e2 prebacllje preko g2 l1a peljc g4.

Rr. 11 0. Lepa kombinacija. Crni je na potezu . On mami belu darnu da dodje na polje c3. gde necc biti branje· na: I. .. ThgB! 2. Td3 TabB! 3. De3 T : g3+ ! 4. T : g3 TgBI i dobiia (5. T : gB D : e3).

Sr. III. U pozicij i crnog tacke b6 i d6 su kalastrola[no slabe. Beli 10 ko· risti da sprovede sistematican napad: I. Sa5 Te7 2. Tdl h5 3. T[d2 Tedi 4. Sa4 Ke8 5. Sb6! Te7 6. Sae4 Ld7 7. Sd6+ Ke7 B. Sb5! TeB 9. 5: eS T : eB 10. Sd6 TbB I I. Se4 g5 12. Sb6 LeB 13. d6+ KdB 14. d7 U7 15. Td6 Lb3 16. Tl d2 5h 7 17. SeB h4 lB. 5a7. Crni prcda je.

Sr. 11 2. Sislemalicni napad belog na slaoe tacke u protivnickoj poziciji donosi uspeh : I. ab 0: b5 2. Dd2! g5 3. De3 Dd7 4. Lg4! D : g4 5. D : ei , T176. Th7+ K : h77. D : 17+ i s . Th l+ .

Sr. 11 3. Beli ska kac podriavan snagom "svojihU figura kojc su zaposele otvorenu .,e'· lin iju , probija sc u pro· livnicku pOl ieiju : I. Sc6 Db7 (u slueajll dvos trukog uzimanja na eG. skakae sa st ra~nom snagom upadll na poljc d5) 2. Sa7 Te~ 3. Sd I T : c2 4. T : c2 Lei 5. Se6 U 6 6. S.5 Db8 7. La7! Dd B. 506! L : c6 9. de 14 10. 5e3 i ll . 5d5. Posle nekoliko poteza erni je pre­dno.

Sr. 11 4. Beli 11 3 originalan n<lein koristi dobar polotaj svoga tapa na ot· vorenoj Iin iji: I. Dd"! 0: d4 2. ed g5 3. Te7 Lb5 4. T: b7 gf 5.1': e7 TeS 6. L: b5 ab 7. h4! i beli dobiia

213

(Kotov - Levenf ; sa mp;onat SSSR. 1948).

Sr. 11 5. Beli otvara dijagonalu a2- f7 i iskori sc.uje jc za napa d: I. f4 Tae8 2. f5 ef 3. T : f5 Dd6 4. S : f71 T : f7 5. L : f6 L : i6 (5 . .. S: fG 6. T : f6 L : f6 7. 0 : c8) 6. T : <15 De6 7. TdG De8 8. Td7. Crn ; predaie (Bot vi ­nik - Vid mar . Noti ngem , 1936) .

Br. 11 6. Beli je iskoristio snagu lovca na dijagonali a1- h8: I. TeG! g4 2. Tee7 Te8 3. Tg7+ Kh8 4. T : g4 Td8 S. Tg5 ! Crn i predaie (Kotov­Lisie in. SSSR, 1944).

Br. 117. Korislec i sc otvorenim centrom bel i preduz ima cnergican na­pad f igurama na crnog kralja: I. Dd61 Sed7 2. Tfd I Tad8 3. Dg3 g6 4. Dg5! Kh85. Sd6 Kg7 G. e41 Sg8 7. Td3 f6 B. Sf5+ Kh8 9. 0 : g6! (9 ... hg 10. Th3#)­(Alieh in - Lasker. Cir ih . 1934).

Br. 118. Pravil an plan igre belog sastoji se u stvaranju pesaclwg cen t r~ putem I. Sh4 . zalim f2-f3 i o2- e4. Crn! ce se lorna sup rotstav iti taka Mo ce pavuei skakaca f6 i za tim igra ti f7-f5.

Sr. 11 9. erni lak tickom igrom ko­risti rdj av polozaj lovca e3 i skakaca e3 : I. .. e51 2. cd cd 3 . de S : <61 i erni ie dobio (Horberg - Kotov , Stokholm. 1959).

Br. 120. Beli je cnergicilo i Jepo iskor istio nepovoljan polofaj peativ­ni"k ih figura: I. Le2 DdG 2. Sa2 e6 3. 0-0 h6 4. Te l f5 5 . Se3 Kh7 6. Tfd I fe 7. S : e4 Db4 B. De2 0: a4 9. b3 Da3 10. Sh41 De7 II . S : g611 K : g6 12. Lh5+ 11 Crni predaie (Bot­vinik - Judov ic. sampionat SSSR. 1933).

Br. 121. I. Thgl Mogu~ne su ove varijanle: A. I. .. e2 2. Tf6 Tg8 3. T : f7

T : g l+ 4. Ko2 U 5+ 5. T : f5 elO G. TfB+ T : IB 7. 0 : IB+ TgB B. Df6+ Tg7 9. So3l i beli dobiia.

B. 1. . . 02 2. 2. Tf6 elO+3. T: e l Dg7 4. 0: g7 K : g7 5. h6+ Kh8 6. T : e5 i bel i dobiia.

C. I. . . U 5 2. Tg7 TgB 3. d7 1 i beli dobiia.

D. I. . . TgB 2. SfG 02 3. Kd2 03+ 4. be Da2+ 5. Ko3 i beli dobiia .

Br. 122. Crni se ovako spasava: I. e8D Td2+1 (nikako ne I. . . T : e8?

214

2. [) : g7+ ! L : g7 3. T : eB+ DfB 'I. l: 18#) 2. Kg l (s laho ie 2. Kf3 Df5# il i 2. 0: d2 T: . B 3. T : e8 De6+ iii 2. Kh3 Df5+ 3. g4 Of l+ 4. Kh4 T: h2+ 5. Kg5 Te5+ 6. De5 DfG#) 2 . .. Td l+ s remi iem.

Ur. 123. e rn; dobija pomoc.u kom­bi naC'i je cijc ,.stablo" predstav lja "stub": I. .. Da5! 2. K: 02 De3+ 3. Kb I L : d3+ 4. cd 0 : d3+ 5. Kb2 [)c3+ 6. Ka3 (G. Kb I d3! i dob iia) G ... De5+ 7. b4 (i i i 7. Ka4 b5+ 8. Ka5 DbG+ 9. Kb4 a5+ 10. Ka3 Dc5+ ) 7 ... Do3+ 8. Ka4 b5+ 9. K : b5 (na 9. Ka5 odlucu­ie 9 . . . De6 s malom) 9 . . . e5!1 10. De l TbB+ II. KoG 0: b4 12. Dc7 TbG+ s malom (Rudakov - Ko tov, Tula , 1930).

Br. 124. Na po lez I. .. Df3 beli ima na izboru s l ed~e mogucne potc­ze - kand ida le: 2. Sa5. 2. Se5, 2. Sc I. 2. Ob i, 2. h4.

U svakom od tih pet slucajeva erni dob ija . Na pov lacenje skakaca odlucuie 2 .. . So3! 3. Ie L : e3+ . Posle 2. Db I pobedi takodie vod i 2 . .. Se31 3. fe L : 03+ 4. Kh2 Lf2 i erni forsi­rano da je mat. I(onacno. ni 2. 114 (sto je i igrano u partiji) takodjc ne spasa­va belog: 2 ... Le31 3. Dg2 L : f2+ 4. D : £2 D : b3 i ern; ima izrazito nad­moeniju pozieiju . Beli je predao par­ti ju bez nastavka (Korcnoj - I(arpov. Visa liga . 1974).

Dr. 125. Beli je dobio posle uvod­nih poteza: I. U 61 TicB 2. De5! Mogllc­ne su varijante:

A. 2 ... 0: e4 3. DgS KfB 4. D:g7+ Ke8 5. DgB+ Kd7 6. Se5+ Ke7 7. 0 : f7+ i 8. S : e4.

B. 2 . . . T : e4 3. Dg5 Tg4 4. 0 : g4 g6 5. 0 : a4

C. 2 . .. gf 3. Tg4+ i mat u dva po­teza

D. 2 .. . Te5 3. Dg31 g6 4. T: a4 i dobiia (Aliehin- Sterk, Budimpes­ta, 192 1).

Dr. 126. I. Kd5 K. 7 2. Dg7+ Kd8 3. Kd6 iii I... Ke7 2. Da7+ Kd8 3. KdG.

Br. 127. !. Dg2! Kh7 2. KhS Kh8 3. Kg6 KgB 4. Da8 # (V. Spekman, 1964) .

Br. 128. I. Kf7 Kh6 2. TaS iii I. . . KhB 2. Kg6.

Br. 129. I. Kf6 Kh6 2. KI7 ill I. .. KgB 2. Th5.

Br. 130. I. Kf4 1(g6 2. I(g4 I(h6 3. KI5 Kg7 4. Kg5 I(h7 5. KfG Kg8 6. Th2.

Dr. 131. I. "e6+ Kb8 2. LaG l(aB 3. Kb6 KbB 4. Le5+ KaB 5. L b7:l:1:.

i!r. 132. I. Se3 KaB 2. Ke7 K07 3. Le8 Ka8 4. Lb7+ Ka7 5. Sb5# (J . Berger, 1904) .

Dr. 133. I. Lf3 Kh3 2. Kf2 Kh4 3. Le2 Kh3 4. Lg5 Kh2 5. Lf I Kh I 6. Lg2+ Kh2 7. Lf4# (V. Pali li. 19 19) .

Br. 134. Pogresno ie I. b6+ ? zbog I. . . KaB. Ispravno ie I. Ke7 KaB 2. Kb6 KbB 3. Ka6 KaB 4. b6 KbB 5. b7.

Dr. 135. I. Kb I! a3 2. b31 Br. 136. I. KI2 h4 2. l(g l ! Br. 137. I. d6! cd 2. Kb3. Remi. Br. 138. Saglasna polja su: c3-

e3, 02- f4 , b2-13, poliu b3 lakodie je saglasno polje f3. Zato, rescnje ie: I . Ke21 Kf4 2. Kb2 ! Kf3 3. Kb31 I(f4 4. Ke2! Ke5 (4 ... Kf3 5. Kd2 I(f4 6. Ko2 it d.) 5. Kd I I Kd5 6. Ke2 Kd4 7. Kd2 l(e5 B. Ko3 i dohiia (N. Gri roriev, 1920).

Br. 139. Druga ]in ija saglasnih polia ie: e6-a6. e7- a7, e8- aB: t roCa li niia ie: fG- b6, f7-b7. fB- b8. Pol ia e5 i f5 saglasna su sa poljem a5. Rese· nie ie iasno: I. Kf51 KbG (I. .. Ka6 2. KeG) 2. Kf6! Kb7 3. Kf71 KbB 4. Ke61 (3 ... Kb6 4. Ke8) 4 . . . Kb7 5. Kd7 Kb6 6. Ke81 (F. Zakman. 19 13).

Br. 140. I. I(d41 Ke6 2. Ke5 Kc5 3. 141 Ii i I. . . Kb4 2. f41 (I. Dobia s, 1926).

Br. 14 1. Ke81 Ke6 2. KbB I Kb5 3. Kb71 K : as 4. KeG i pel ak ie zad rian (L . Prokes, 1947) .

Br. 142. MOle. Evo tipske varijan­te: I. Ke4 1(g4 2. h4 Kh5 3. Kf4 Kh6 4. g4 Kg6 5. hS+ KhG 6. Ke4 Kg5 7. Kf3 Kh6 B. Kf4 Kh7 9. g5 Kg7. Bez narocitih tcskoca beli je uspeo da dovede svoje pesake na petu hor izon­la lu. Sada. pak, on s toi i pred dile­mom: koieg ce pesaka pokrenuli dalie?

10. g61 (J ed ini put koii vodi do ci lia . Posle 10. h6+ Kh7 II. Kg4 Kg6

erni postil. rem i.) 10 . . . 1(h6 II. Kg4 Kg7 12. 1(g5! d3 13. h6+ KfB 14. Kf6 d2 15. h7+ KhB IG. Kf7 d iD 17. g7+ I mat u dva poteza (B. Harvie i I. Kling. IB51).

Br. 143. Posle pr irodnog I. Ke4 e5 2. Kd3 KeB 3. Ke4 Kd7 beli ne posli· ie ni kakav naprcdak. Do pobede vodi: I. KI31 e6 2. Ki41 c5 3. Ke4 Ke8 4. Kd5 Kd7 5. Ke4 Ke8 6. K : e51 d3 7. Kd6 Kf7 B. Kd7 (J . Betins' 1894) .

Br. 144 . Dovoljno jet Na primer: 2 . .. KgB 3. Kd2 Kh7 4. Ke3 f6 (izg leda opasno, ali se to opovrgava) 5. fg K : h6 6. KI4 1 Kh7 (iii 6 ... gS+ 7. Kf5 g4 B. KeG g3 9. f7 i bel i dob iia) 7. KgS Kh8! B. KhG! KgB 9. K : g6 Kf8 10. f7 (L. Prokes. 1946).

Br. 145. Niie. Posle I. . . hg 2. fg g4! 3. h4 e5 4. Ke2 Kh7 5. Kd3 Kh6 beli ne maze pojaca ti svoju pozieiju . ier 6. Ke4 gll bi zbog 6 . .. f51 7. ef 041 8. e3 a5 9. K : e5 e3 ild . (Aronin ­Smislov, Moskva. 1951) .

Br. 146. Mal e. I. b6 i zavisno od toga kuda ce se up utiti skakac beli odahira svoj patez kraljem. Na pr imer: I. . . So3 2. Ka6! Sd5 3. b7 Se7+ 4. K.5. il i I. . . Sf4 2. Ke8! Sd5 3. b7 SbG+ 4. KdB (F. Prokop. 1925).

Dr. 147. Moci ce. I. Sf7! h3 2. Sg5 h2 3. So4+ i zav isno od odgovora cenog skakac CC z8uzeti odgova raj u~e polic. Na primer: 3 . .. Kd3 4. Sg3! ii i 3 .. . Kd4 4. Sf2! i remi ( . . Grigo­riev, 1932).

Br. 148. Beli forsirano osvaja peSa­ka i poslize remi: I. Se61 g4 2. Sg71 14 (2 .. . g3 3. S : f5 g2 4. So3+ ) 3. Sh51 f3 4. Sf61 g3 5. Se4 g2 6. Sd2+ i 7. S: f3 (V. Cehover. 1955).

Dr. 149. Posle I. Ko2 a3 2. So3l Kb7 3. Sg4 Ke6 4. S. 5+ isposlavlia se da ern i kralj ne maze stupili na .. d" linii u. Na pnmer: 4 ... Kd5 5. Sf3 g4 6. Sh2 g3 7. Sfl g2 B. So3+ i 9. S : g2. Is la dolazi i posle 4 . .. Kc5 5. Kb I Kb5 6. Ke2 Kb4 7. Sg4 Ke4 B. SeS+ ild. ev. Koroli kov, 1946).

Dr. 150. Mellja Sada heli dobi · ja. Na primer - ako je erni na pote­zu : I. .. Kh 7 2. KiB Kh6 3. Kg8 Kg5 4. Kg7 Kf5 5. Sd7 SgG 6. f7 Kg5 7. Se5 Sf4 B. KgB Se6 9. Sf3+ i 10. Sd4.

215

Aka je. pak. na palezu beli. on Igra I. KoS i dalje kaa u prvaj varijanli.

Br. 15 1. Mole. Beli dobija na sIc­d~i nacin: I. Sd2 Kg7 2. Sc4 Sb I (2 ... Se23. bS Sc i 4. b6 Sd3+ S. KbS ild.) 3. Kd41 Kfi 4. bS Ke7 S. b6 Kd7 6. Kc5 Se3 7. Sc5+ KeS S. Ke6 i dob ija (A. Pongrac).

Br. 152. Beli dobija: I. Kf7 Sh6+ 2. KfS SgS 3. Sg4 h6 (3 . . . Sh6 4. SeS!) 4. Kf7 Kh7 S. SeS KhS (Beli treba da red vucenja potcza "preda" prot ivniku. ali sam skakac taj zadatak nc moie da izvrsi. Zato beli sprovodi sl ede~ i originalni plan: prebacuje skakaea na c8 kako bi erne figure drtao "pod ka­tancern". a za ti m pravi kraljcm "trau· gao" ako polja e7) 6. Se4! Kh7 7 . Sd6 KhS S. ScS I Kh7 9. KeG! KhS 10. Kcl 6! Kh i II. Kdi! KhS 12. KeG (Tempo je dob ijen . Kral j se moie vra ti ti.) 12 ... Kh7 13. Kf i KhS 14 . Se7 Kh7 IS. SeG KhS 16. SfS (Y . Bron. 1945).

Br. 153. Ovde belome uspeva da astvari od lucuju6 prodor: I. fS! gS (I. .. gf 2. gf ef 3. Sf4) 2. Sb4 as 3. e6! Kd6 4. fel 5 : eG (4 . . . ab S. e7 K : e7 6. ei) S. 5 : e6 K : eG 6. e4 ! de 7. dS+ Kd6 S. Ke3 i dobija (p ilsber i - Gun· sberg. Hes tings. IS9S).

Br. 154. Moie I. Kf41 LdS 2. Kc5 U 3 3. hS i jedan od peSaka n~e se miX i zaustavili (R . Reti t zavrSclak s lud ije. (922).

Sr. 155. Uza jamno dejst vo lovca i kralja pasti!c SI! na slcdeci na e- in: I. Kg7 (h7) g4 2. KhG! g3 3 . KhS! g2 4. Lc5 Kf4 S. Kh4 Kf3 6. Kh3 e4 7. Kb2 i rerni .

Sr. 156. Da. Crn i kra!j prodirc na hI! a pr imer: I. . . Ke4 2. Lh2 KfS 3. Kf2 Kg4 4. Lg l Kh3 S. Ke l Kg3 6. Lf2+ Kh2 i erni dobija (A. Seron. (926).

Br. 157. Beli dob ija: I. Ke4 LdS 2. b61 Ka6 (2 .. . L : b6 3. h7. iii 2 ... K : bG 3. /(fSI i peSak se n. moie za· uslav iti) 3. KeS! LgS 4. h7 Let S. KdG L : b2 6. Ke7 Lc5+ 7. Ke6 Ld4 S. b7 Ka7 9. Ke7 itd . (Y . Levit . t933) .

Br. 158. Treba igra ti I. .. KfSI da bi sc kralj izvLlkao iz opasne zone. Na primer: 2. d7 LdS 3. U G LaS 4. Lh4

216

Lb6 5. KdG Kf7 6. Ke6 LaS 7. Kb7 KeG S. KeS KdS i rerni.

Br. 159. Beli dabija posle: I. Lg8+ KhS 2. LeG! Le8 (II i 2 ... Ld3 3. Kf4 LbS 4. KcS LeS 5. KdG Kh7 6. Ke7 Kg6 7. Ld7 U7 S. US+ ) .1. KfS Kh7 4. LdS KhG (na 4 ... Ld7+ 5. Kc5 KgG s led i G. f7 Kg7 7. Kcl6 i S. Ke7) 5. KeG KgS 6. Ke7 LhS 7. 1.£7 Ld I S. LeB Lb3 9. Ld7 Kf4 10. LeG ild. (B . Harv ie. (880).

Dr. 160. Dovoljno je, ali se nc sme igrati I. Le7+ KeS 2. L : f6 Le3 3. Lh4 Ld4 i remi. vee najp re I. Kf71 Posle I. .. Kd7 2. Le7 Le3 3. L : f6 Le i 4. Lg5 Le3 S. KgGI ern i ne mo!e spreeit i ma;-J eva r Lh6-g7 i kasnije fS-fG-17. Kada beli kr.l j stignc na gB a crlli kralj 113 g6, di jagona la £8-h6 bite isuviSe kra lka za zadriavanje pcsa ka.

Sr. 161. U ovoj studiji beli nc doz­volj.1\Ia protivnickom kra lju da prodjc prc.ma pc.saku i time post ignc lIspeh. I. b6 U 2 2. b7 La7 3. Lg i LbB 4. Lf2! Lh2 (na 4 . . . Kg4 s ledi 5. Kg2 Kf:; G. Lg3 ! La7 7. Kf3 KeG 8. Ke4 Kd79. KdS KdB 10. KrG i dab ija) 5. Lei! LbB G. Kg I Kg4 7. Kg2 /( f5 B. Lg3 La7 9. Kf3 KeG 10. Ke4 Kd7 I I. Kd5 I(dS 12. KeG ild . (N. Grigorjev . 193 1).

Sr. 162. Pozicija jz partijc Pelro­sjan - Zejnali (Lenjillgrad . 1946). Bel i dobija. I. a6! ba (I. .. b6 2 . • 4 i dal je 3. eb+ i 4. as) 2. Ka5 I<b7 (>Iabije je 2 .. . Lc8 3. h4 Ld7 4. L : a6 LoS 5. Lc8 Lf7 6. Ld7 Kb7 7. a4 Ke7 B. KaGI K : d7 9. Kb7 i "a" pes,1k se ne moze z3 11stavi l i. islo kao i u part iji) 3. L : aG+ Kc7! 4. Le4 Kb,l 5. h4 Ke7 G. Ka6 LeS+ 7. Ka7 Lel7 8. a4 LeB 9. as Ld7 10. LaG LoS I I. LeR !! K : eS 12. Kb6 KbS 13. a6 KaB (ii i 13 ... Ld7 14 . a7+ KaB 15. Ke7 LeB 16. KdB U7 17. Ke7 LgS IS. KfS i beli. osvojivsi lovca . bri c preobraca pesaka u damu) 14. Ke7 Ka7 15 . KdB Lf7 IG. Ke7 LgB 17. K.d7 (to jc jcdnostavni jc nego juriti za loveeln) 17 . .. U 7 lB. K : rG LeS+ 19. KdG K : a6 20. cG Kb6 2 1. c7 Kb7 22. Ke7 itd .

Br. 163. Pozicij a iz partijc Aver­bah - Veresov (Moskva . 1947). Beli dabija: I . U 3 Kf5 2. Le21 Ke5 3. Ld3! KdS (3 . .. Ld7 4. LgG KdS 5. L : h5

Ke4 G. Le2+ K : b4 7. h5 U S S. Ld3 LeG 9 . h6 LgS 10. Kd4 ild.) 4. Kf4 I(d4 5. Le2 Kc3 6. L : hSi L: hS 7. bS.

Br. 164. Poz ici ja iz par tijc Tajlt­man - Marsal (San Sebas tija n. 191 1) . Crni je odigraa I. .. U7+ i pasle 2. Kd3 Kf4 3. U II Kg3 4. Ke3 pad ija hi sc uz. tacnu odbranu belog marala zavdili remijem. Bilo je isp ravno I. .. Lb ll Na primer: 2. Lf l Kf4 3. Kd4 f5 4. KdS Ke3 S. KeG Kf2 6. Le4 /( : g2 7. Kf6 K : h3 S. K : g5 Kg3 i IIh" peSak ide 1I damu.

Br. 165. Bel i dob ija . I. Le2 Lg6 (I. . . LoS 2. Ld3 LgG 3. Lc2 Lh7 4. Lb3 LgS 5. Ld II Lf7 6. Lf3) 2. Ld3 Lh7 3. Lc2 LgG 4. Lb l !1 Na dijagonali bl-It7 beli ima tri polja a crni sarno dva. Zato beli , manevri su~i na toj dijagonali, izaz iva remcecnje saglasnih polja u svoju koris! 4 .. . Lh7 5. Ld31 LgG G. Lc2 Lh7 7. Lb31 LgS B. Ld l U7 9. Lf3 i sad je na polezu crni .

Br. 166. l. Berger (IB99) je sma!· rao da je OVa pozicija dohijena - ako je na polezu beli. Medjut im. 1937. godine I. Rabinov it je dokazao da crn i lIZ aktivnu odb ranu posli-fc remi. a primer: I. Lg5 U S 2. c7 Lh3 3. e6 (3. KeG Lg2+ i na 4. Kb6 - Kd7) 3 ... LeS 4. Kc5 Kf71 S. Kb6 KeGl G. Ka7 Kd51 7. KbS LaG itd .

Br. 167. Crn i dab ija prabi j aj u~ i se kraJjem preko daminog krila. Na pr imer: I. .. Kf4 2. Ld4 Lh3 3. LeS Ke5 4. Ke3 U I (4 . . .121 5. Ld4+) 5. La7 KdG G. Kd2 Ke67. Ke3 KbS S. Kb3 Le4+ 9. Ke3 (iii 9. Ka3 La21 10. K: a2 Ke4 I I. Kb2 d4) 9 ... Ka4 10. LeS La6 II. Lg i Ka3 12. Kd4 Le4 13. Ke3 Ka2 14. Ld4 Kb l 15. Kd2 Lb5 16. Kd l LeG 17. Kd2 La4 18. Ke3 Kcl 19. Lg i Kd I 20. Kd4 Ke2 2 1. K : d5 e3 22. Kd 4 f2 ltd . (A. Sera n. 1952).

Br. 168. Pozicija iz parli je Pol· ner - Cigorin (Peterburg . 188 1). Crni dobija st va raju~i jos jednog sJobodnog pesaka: I. . . bSI 2. ab ab 3. eb e41 4. La2 e3 S. Lb l Kd7 i ern i kralj ide da prufi podrsku "c" pesaku.

Br. 169. Mole. Crn i dobi ja isto kao i u partij i Eve - Janovski. I. . . Kb4 2. KI2 Ld4+ 3. Kfl Kg3 4. LgS h5 5. U 7 g5 6. LeG e6 7. Lc4 g4 B. hi

hg 9. fg K : g4 10. Le6+ /(g3 I I. lq ~f21 .12. LeG 13 13. gf K: f3 14. Lg1 Ke3 , ~OS l e 15 . . . Lh4 erni kralj dol. · Zl na b_.

Br: 170. I graju~i prvi. beli maie dov~esli . crnog u iznudicu: J. Le51 Kd, 2. l\b6 Ke4 (2 . . . Sa7 3. e7 &S+ 4. Kb7 Se7 S. U6 SfS 6. KbS Sd6 7 Le7 i dob ija) 3. UG Kb4 4. Lh4 Ke4 (4 . .. Se3 5. Le i) 5. Le l l Sd6 G. c7 i dobija. Medjutim. ako je na pole:zu CCnI , on uspeva da preslroji svoje sna­ge: I. .. SdG+! 2. Ke7 SbS+ 3. Kd7 KdS 4. Lc l KeS 5 L<3+ Kd5 6. Lf2 Kc5 7. KeS KdS S. Kb7 Sd6+ 9. Ke7 Se41 i remi.

Br. 171. Bel i dab ija. I. Kc5 Sc7 2. /(d6SeB+3. Ke71 (na 3. Kd7 sledi 3 . .. Sg7 4. Lg6 KgS 5. /(e7 KhS 6. Kf7 Sf5' i rem i) 3 . . . Sg7 (3 ... Sc7 4. KI7 Sd5 5. gG i dobija) 4. LgG KgB 5. Lf7+ Kh7 6. Ki6 Kh8 7. Kc5 (7. Kg6 Se61) 7 ... /(h7 S. /(e4 ! KhB 9. Ki4 Kb7 10. KJz4 KbS II. g6 i skakac je izgubljen (la. hodjakin. 19311.

Br. 172. Mo!e. I. Sc6 U I 2. b6 La6 3. Kd6 Lb7 4. Ke7 La8 S. 5 .5 Ke3 6. Sb7 /(d4 7. KbS itd . (prem. V. /(oseku. 1910).

Br. 173. Beli se spasava: I. Ld71 h2 2. LeG+ Kg I 3. Lh I Sg2+ 4. Ke2 K : h i 5. Kf I (S. LOjd . 1860).

Sr. 174. Pozicija iz partije Nim­cavie - J anovski (Karlsbad. 1907). Beli je avaka dobio: I. Ki3 Ke7 2. Ke3 fG 3. Kd4 Kd6 4. Ld l Sb6 S. Lf3 SeB 6. 1t4 Se7 7. Le4 gS (iii 7 . . .15 S. Lf3 SeB 9. LdS Se7 10. Lf7 lid.) 8. fg fg 9. hg hg 10. b6 g4 I I. bi Ke7 12. Ke5 g3 13. Ki4 SgB 14. K : g3 ild.

Br. 175. Od l u~uje sledeti maneV3r skakaca : I. Se4+ Ke6 2. Kc5! Kb5 (2 . .. Ld3 3. Sd6 Lb I 4. 5: f5 Kb5 5. Sd6+ K: b4 6. S : b7 Ld3 7. f5 i dab ija) 3. Sa3+ /( : b4 4. S : c2+K : .5 5. K: f5 K.4 6. Ke4 Kb3 7. Kd3 b5 8. fS as 9. 16 i beli peSak r.nije ~e pr ... i u damu.

Br. 176. Pobedi vadi : I. .. a5 2. Kg3 b4 3. Kf2 a4 4. Ke3 L: a2! 5. KdJ (5. S : a2 b3 G. Se3 a3) 5 . .. Lbl+ 6. Ke4 b3 7. Ke3 f5 8. Kb2 Lc2 9. el ef 10. f4 Le4 II. gJ Ig 12. gl Lg-2 13. h4 Lf l (J udovic - Averbah . Moskva. 1949).

217

Br. 117. Beli dob ija : I. gS (olva ra pul kralju) I. .. Kg7 2. KI3 KI7 3 . Kg4 Le7 4. KIS US S. SI6 h6 6. gh L : h6 7. So4 U S S. h6 L : h6 (iIi S ... Le7 9. h7 Kg7 10. Ke6 U S II . hSO+ K : hS 12. K(7) 9. S: d6+ Ke7 10. Se4 Le3 II. d6+ Kd7 12. K:.S (Averbah­Panov. Moskva. 19S0).

Br. 17S. Moze. I. Kd61 g4 (na is lo 50 vod i i I. .. Ke4 2. Tg7 KI4 3. Kd5 g4 4. Kd4 KI3 5. Kd3 g3 6. TI7+ Kg2 7. Ko2 ild.) 2. KdS KI4 3. Kd4 KI3 4. Kd3 g3 5. Tf7+ Kg2 6. Ko2 i dobi ja (M. Eve, 1934).

Br. 179. Beli dobija. I. T17+ Kg3 (U slueaju I. . . Ke4 2. Tg7 KIS. sled i 3. Kf7 g4 4. Tg8 KI4 5. Kg61 g3 6. KhS il d.) 2. Ke7 g4 3. Ke61 Kh2 4. Kf5 g3 S. Kg4 g2 6. Th7+ Kg l 7. Kg3 KI I 8. Tf7+ Kg I 9. TIS Khl 10. ThS+ Kg I II . Th2 (I. Kopajev. (954).

Br. 180. Remiju vod i: I. KI41 Kg2 ( I. .. b2 2. Tb I. iii I. . . a2 2. Ta I) 2. Tb ll (slabo je 2. Ta l b2 3. Tb l Kl2 4. Ke4 Ke2 5. Kd 4 Kd2 6. Ke4 Kc2 i ern i dobi ja) 2 ... a2 (2 . . . b2 3. Ko3 l Kg3 4. Tg l+ Kh3 S. K13. iii 4 . . . Kh2 S. Tbl!) 3. Ta l K12 4. Ke4 Ke25. Kd4 Kd2 6. Ke4 Kc2 7. Kb4 Kb2 S. Th I a ID (S. Sa lvioli. 1887).

Br. 181. Pobedi vodi I. Tb II Ka2 2. Te l as 3. Ke7 Kb34. Kd6! (4 . T : o3+ ? Kb4! 5. Kd6 a4 6. To4+ Kb51 i remil 4 . .. a4 S. Kc5 a3 G. T : 03+ Ko4 7. Ke4 82 S. Te l Ko3 9. Ke3 (V. Sokov, 1940).

Br. IS2. Beli na polezu dobija . I. KIS! TaS+ 2. TeS Ta6 3. 17 Ta7 4. TdS Tb7 5. KeS Ako je ern i no po· teLU - spasava se: I. . . Ta8 1 2. TeS T.7+ 3. Ke6 Ta6+ 4. KI5 Ta5+ 5. Te5 Ta I 6. Ke6 KgS.

Br. IS3. ~loZe. I. . . Tb7+ 2. Kd6 Tb6+ 3. Kd7 Tb7+ 4. KdS (ako 4. KeG. sledi 4 ... Tb21 S. Tf l Ta2 1) 4 .. . TbS+ 5 . Ke7 Tb2 6. Tf! Ta21 (Yeama je vaf no da prili kom napada sa kri la odslojanje izmedju pesaka i top a bude najmanje t ri verUka le) 7. e7 Ta7+ B. Kd6 Ta6+ 9. Kd5 TaS+ 10. KeG Ta6+ i remi.

Br. 184. Ovde je napad sa kri la ma­nje efikasan i zalo beli postife pobedu. Na primer: I. .. Ta7+ 2. KeB T8B+ 3. Kb7 Tal 4. To2l Tb l+ 5. Ke7 Te l+

21B

6. I(dB Te3 7. d7 i izgradivs i mos t bcli tc spro\lcs ti svog pd nka u da· mu.

Br. 185. Nije. Pos le I. TbS Ta l 2. Kb7 Tb l+ 3. KeB Te l+ (3 . .. Ta l? 4. Tb6+ Ke5 5 . Kb7 Th I 6. TeG+ I(bS 7. a7) 4. I(dS Th II 5. Tb6+ l(e5 6. Te6 Th8 + 7. Kd7 Th7+ ernl posUfe rem i.

Br. IB6. Od lueuje menevar lopa , posle cega sledi napredovanjc pcsaka. I. Te ll TgB 2. Te6 Ka6 3. Kg5 Kb7 4. h4 Ka6 5 . hS Kb7 6. g4 Ka6 7. Kh4 Kb7 B. h6 gh 9. T : h6 Tg7 10. KhS Ka6 I I. TeG Te7 12. Te7 Te5+ 13. g5 K : b6 14. T : h7 itd. (Bolvin ik - Boleslavs­ki . 194 1).

Br. 187. Oa l - I. KeS I TeS+ 2. Kb6 TeS 3. Ke61 (3. Kb7 Te7+ 4. KeG T : a7 i remi) 3 . .. KII 4. Kb7 Te7+ 5. Kb6 TeB 6. Tc21 Kg2 7. Kb7 Te7+ B. KbSI TeS+ 9. TeS (Ala toreev ­Cehover . Tbilis i. 1932).

Br. 188. ~10Ze. Posle I. 151 el 2. 061 Ie 3. K : g6 Kb5 4. Ta l 14 S. hS e5 6. Te ll Ke4 (i ii 6 . .. a4 7. T : e5+ KeG B. Te4 a3 9. T : 14 a2 10. Tf l) 7. T : e5 Kd3 B. h6 13 9. h7 T : h7 10. K: h7 12 II. TfS Ke3 12. TfS a4 13. Te8+ KI3 14. TfB+ Kg2 15. TgS+ Kh~ 16. TfB beli postife rem i (iz parl ije Las­ker - LevenliS, Moskva. 1925) .

Br. 189. Remiju vod i I. . . Ta21 2. K: 15 T : 12+ 3. K : g4 Ta2.

Br. 190. Beli dobijo . I. Ta21 Tb3 2. a6 TbB 3. 07 T08 4. Ta6 ! 16 S. KI3 Kg6 6. Ke4 e4 7. Kd4 KI5 B. K: e4 Kg4 (B • .• K : 14 9. T : 16+ Ke5 10. Ta6 il d.). 9. KbS IS 10. T04 T : a7 II. T : a7 I( : 14 12. Ke4 ild.

Br. 19 1. Remi! Na primer: I. Ko3 Ke5 2. Tc21 c3 3. Kd31 TdB+ 4. Ke3 Td4 S. T: c3 T : 04+ 6. 1(13 T : h4 7. Te6 T14+ B. Ke3 To4+ 9. KI3 KIS 10. T16+ K : g5 II . T : g6+ (Bot­viJlik - Eve, Groningcn, 1946) .

Br. 192. Beli dobija. I. T05! Tb6 2. d4 Tb3+ 3. KI4 Tb4 4. dS Tb6 5. Te51 Tb4 6. Te7+ KIS 7. T07 (Aljehin -Aleksander. Marget, 1937) .

Br. 193. Beli dob ijo . I. Kb7 Tb2+ 2. K.7 Tc2 3. Th5+ Ka4 4. Kb7 Tb2+ 5. KoG Te2 6. Th4+ 1(03 7. Kb6 Tb2+ S. K.5 Tc2 9. Th3+ Ka2 10. T : h21 T : h2 II. eSO (Em. Lasker. IS90).

!

Br. 1U4.

Bell jc na pol ezu Isprckidann lini ja odre:djllje zonu

u kojoj sc morn nalaziti bel; kra lj da bi beli magna dobit i parliju.

Br. 195.

Bel i jc 11 <1 polezu I sprekidana Ii nija odrcdj ujc zonll

u kojoj treba da se nalazi bcli kra lj pa da se partjn maze dobit i.

Br. 196. Bcli dobija . I. KeG! K.3! 2. Oc3+ (2. Od l bi D! 3. 0 : b l -pa ll) 2 . . . Ka2 3. 0 c2 03 4. Kb5 Ka l

5. De3 Ka2 6. 1(.4 1 b i~ 7. 0: a3# . IIi I. . . Ka l 2. Od4 a3 3. Kb5 Ka2 4. Dd2 Ka I S. Oe3 Ka2 6. Ka 4.

Br. 197. Beli dobija pr<>finjen im manevrom: I. Oc4+ Ke l 2. De4+ Kd2 3. 0 13 Ke l 4. 0 e3+ KII 5. Oe41 Kg l 6. Og4+ Kh2 7. 0 131 Kg I S. Og3+ KI I 9. Kb3 Ke2 10. 0 g2 Ke l II. Dc4+ Kd2 12. DI3 Kcl 13. Oc3+ KII 14. Oe4! KgI IS. Og4+ Kh2 16. DI3 Kg I 17. Og3+ KI I lB. Kc3 (Y. Cehovcr. 1936).

Hr. 198. Koristcc i ncpovoljan po­lo!aj prot ivn ickog kralja. beli dobija efektno ma ncvri su~i svojim kra ljem. I. DeG Od3+ 2. Kc71 D.13+ 3. Kf6! Ob2+ 4. Kg6 Ob l+ 5. Kh6 i Sahova vise nema .

Br. 199. Posle I. KaG DIS beli prinrema bel(stvo kralja slede6m rna­nevrom dame: 2. Oh5+ Kg2 3. 0 e5! Da3+ 4. Kb5 Db3+ 5. Ke6 0 c2+ 6. Kd6 DgG+ 7. Ke7 Dh7+ S. KIS! 0 : b7 9. 0~7+ it,1.

Nesta jc otporn ijc 5 .. . Dc4+ 6. KdG 0 1> 4+ 7. Kd7 Og4+ B. Kc7 Oh4+ 9. KI7 Oe4+ 10. Kg7 Dg4+ I I. Kh6! Dh4+ ( I I. .. Oh3+ 12. Kg5) 12. Kg6 ild .

Br. 200. Beli doblj . : I. Oe·l+ Ob·1 2. 0 c6+ Ob5 3. 0 : e4 - Ob4 4. Oel31 g6 5. Od7+ Db5 6. Od4+ Ob4 7. Od3! g5 S. Dd7+ Ob5 9. Od4+ Db4 10. Od3 ~·I II. Dd7+ OhS 12. 0 : g l+ OM 13. Od7+ Ob5 14. Od4 + Ob4 15. Od3! (L. ProkeS. I 94B).

Sr. 20 1. Pobed i vodi i rtva pdaka: I. Dc2! D : hS (a ko I. . . Dc7. slcdi 2. Dc4. zalim 3. Kg2 i damn prodire no d7) 2. Oc4! 0 15+ (2 .. . Dh2+ 3. KI3 Dh I '~ 4. K(4) 3. Kg2 DeB 4. c7 a4 5. DeG a3 6. OdG! Obi + 7. Kh2 .2 S. D18+ Kh7 9. D15+ (8 ogoljubov­Slaiberg. Kemeri . 1933).

RECN IK SAHISTE

cBesna» fl gura - nebranjcna figura. koja permanentno proganja protivnickog kralja (ponckada i neku drugu riguru) iskor iScavaju~ i to, slo nc moze hiti uzeta zbog pata .

Blokada - tlsporavanje kretanja protivnicki h pdaka. Su; t ina blokade SI! sastoji u tome. ~lo se figura iii pcsak postav lja ispred pro livnickog pesaka i na faj natin ga blokira. Blokada je vaian nac in borbe protiv pesacke nadmoci.

810kiranl pdak - pesak. kame je oduzeta pokretljivost. Varljanla - serija mcdjusohno logicki povczanih polCla. U zavisnosti ad pro.

tivnikovih odgovora varijanta moze imati raztiCtte ogrankc. Sposobnost za brzo j tacno racunanje varijanata jc izvanredno vazno svojstvo sahiste.

Veza"1 pesad - su peSaci , koji se "a laze ]cdan pored drugog 11 (:1 susednim vertikalama.

cViseci pcsacl. - dva pe~aka koji se nalaze na istoj horizonta li a nisu podriana vlastitim pesacima. Nose u sebi i slabost i snagu - traie zas titu, ali se mogu ko· ristiti i kao sredstvo za razvoj napada.

Gambit - naziv otvaranja 1I kojem jcdna st rana u interesu sto brieg razvoja figura , osvajanja centra , usporavanja razvoja protivnitkih snaga iii sa rno u svrhu zaostravanja igre zrtvu je materi jal (ob icno pesaka . ali nekada i figuru) . Naziv ,.gam­bit" dolaz i od "dare il gambetlo" - padmet nu ti nagu. Pos toje sledece vrstc gambita primljcni (irlva je primljena), adb ijen i (irtva nije primljena) i protivgambii- kada umesto primanja 7.rlve protivnik i rtvu je sam.

DvoJnl udar - napadanje jcdnom figurom iii jednim pdakom dve protivnicke figure (dva pdaka) . Poseban slutaj dvojnog udarn su tzv. "rnakazc" ("ra slje", "ga­bu'a") pesakom iii skakacem.

Demarkaciona IInlJa - usvojeni naziv za Iiniju izmedju cetvrte i pete horizon­tale na sahovskoj tabli. kaja deli tablu na dva jednaka dela.

Zaoslali pdak - je pda k koji nc moie zauzeti mesto pored pesaka njegove boje koji su smesteni l1a susednim vertikalama.

Iznudica - pozicija u kojoj jedna strana nema korisnih potez3 i sva ki njen patez pogorSava jaj poziciju. U slucaju, kada obe strane nemaju korisnih potcza nastaje poz icija uzajamne iznudice.

lzolovanl pdak - je pesak, 11a fijim suscdl1im vcrtikalama nema peSaka isle

boje.

220

I

.1

to

InlclJattva (od latinske reci initium) - pobuda, paeetak - manif~tovanje

aktivnosli koja jc IIsmcrena na stvaranje prei nj i protivniku. na stcinjavanjc njego\'e pOlicijc. na ogranicavanjc pokretljivosti njegovih figura. To je jedan od vaznijih tinilaca borbe. lnicijativa moie biti slalna i privremena (kada protivnik poste­peno liSp eva da inicijalivu neutrali Se. ugusi).

Islupanje - pravo prvog poteza. U poeelnoj pozi6ji pravo istupanja pripada bclom.

Klopka - manevar iii potez, sracunal na protivnikovu gresku. na 10, da pro­tivnik necc primetiti da situacija koja naslaje nije u njegovom inleresu .•

Kljucna polja - poljn u poziciji, cije kontrolisanje vodi do pestiz.anja odredjcnog cilja.

KombtnaciJa - forsi rana varijanta 5..1 zrtvom (definicija M. Botvinikal. koja vodi do postizanja odredjene korisli, odrcdjcnog cilja. Za komhinaciju karakteris­tican jc cstetski efekat.

Komblnacloni vld - sposobnost da se unapred predvidi mogllcnost kom­binacije, sio jc vaino svojstvo sahisle.

KompenzaclJa - postizanje odrcdjenih kor isti uz ccnu nckih uslupaka. Korn· pcnzacija maze biti matc.rijalna i poziciona.

KonsolidaclJa - jacanje pozidjc, ujedinj.wanjc napora razdvojemh figura. Krltnt pelacki Illajori tct - na odredjcnom kritu vO<!i broj polak. nego lto ih

ima protivnik. «Losa fi gura» - jc figura cija je pokrc.tljivost i udarna snaga ogranicena.

Mancvar - nekoIiko poleza figurama iii figurom radi postizanja odredjenog cilja.

Odgovarajuca palja - polja preko kojih manevrislI figure prilikom borbe 1.2

kljucna potja. Opoztcija - suprotstav ljanje kraljeva u barbi za kljucna polja . Otvorena IInlja - vertikala na kojoj se ne nalazc pesaci . Vladanje otvorenom

Iinijom jc jedan od fak tora prerna koj ima se ocenjujc pozicija. Ocena poztcijc - izna laienje specificnosti i mogu~nosti poziclje. Sposobnost

za ocenj iv~lOje pozicije u velikoj mcri odrcdjujc snagu sahiste. Pesackl lanac - pdaci koji su sme5teni dijagonalno i koji se brane. PoJacana odbrana - pojam, koji je u praksu uveo A. I imcovic. Njena bit se

sastoji u odbran i pozicije sopstvenim figurama "sa re-lcrvom" (kada je broj figura kojc su angazovane u odbrani veti od broja figura koje napadaju) vaine tacke u pozicij i.

Prenoscnjc rcdoslcda vucenJa poteza na protlvnlka - je nacin. na koji jedna str.ma prcnosi pravo vuc.enja potcza na drugu stranu .

Priccknl patez - je potez, posle koga sc pazicija u biti ne menja. ali na potczu jc protivnicka slrana.

Protlvlgra - protivakcija koja dolazi kao odgavor na protivnikave akth'ne operacijc.

Siabo polJe - jt polje u pozidji jednc strane koje moie biti zaposednulo pro-

221

livnickam figuram i sa kajeg ta fi gura iii nc maze bili pralera na iii moze bitJ prate­rana ali sarno po cenu slabljcnj a pozicije. Siaba polje za jednu stfilnu jeste jaka

palje za drugu stranu. Siobodni pc.sak - je pesak ispred kajega nema protivnick ih pesaka niti na ver­

tikali nn kojoj sc on nnlnzi, niti nn susedn im vcrtika lama . Tempo - je ocena vremenskog faktara u sah LI. Dobiti tempo znac i biti bri l

ad protivnika za jedan potez. Tehni ka - je poznavanjc metodologije vodjenja borbe u tipskim pazicijama . Tehnika rea li zovanJa prcdnos tl - ves tina da sc precizna iskor isti postignu ta

prednast. sto je vaian fnkta r za aecou snage sahiste. Tlh l potcz - je potel bez saha i bez uocljivih pretnji na prvi pogled. Trougao - jedan ad nacilla manevr isanja kra lja u cil ju prenoscnja prava

vucenja poteza nil prativnika. Udaljcni slobodni pcsak - je slobod ni pesak koji se nalazi daleka ad prot iv­

nickog halja. Udarna snaga fi gurc"- broj polja. koja mogu biti napadnuta daticllom

fjgurom. Uzajamno dc lovanjc rlgura - smis ljeni raspared fi gura, koji jc podredjen

jedinslvenom planu , jed instvenoj koncepci ji. To je jedan ad najvazn ij ih nacina vodjenja .sahovske barbe.

Fijankc tiranjc (ad ittllijanskag fianch etto - deminutiv od fi anco, ! lo znaci krilo. bok) - bocni ralvoj lovaca putem b2-b3 i Lc l-b2 iii g2-g3 i UI -g2, a islo tako la crnoga - b7-b6 i Lc8-b7, g7-g6 i L[8-g7. Fija nketirati - waci razviti lovca na krilu.

Fl ks irati - ajaca ti, adrcdili . Fiksirani pesak - ukoeeni pcsak. Fil{si rana pozicija - pozicijn sa vee odredjenam pc.sackom struk turam.

Forsi rana varij anta - varijanta obavczna za jednoga protivllii<a, a panekada i za oboj icu.

Fors ira tl - iznudlti. Centar - central na polja table su c4, d4, e5 , d5. Postoji i pajam pras ircnag

centra u koji scm pomcnutih polja spada ju suscdna polja u kvadratu c3-c6-f6-f3. Razlikujcmo otvorcni centar - to je sluca j kada centralna pa lja n isu zaposednula peSacima. Fiks irani cen lar - to je centar u kome sc nal azi po jedan fiks irani pesak. Z It\'orcni centar - je kada se peSackom laneu u centru oduzmc pokretl jivost.

Ccnt ralizovanje - raspored figura u blizini ccntra , pri ccmu se, po pravi lu, pavecava njihova udarna snaga i njihove manevarske moguc llosti.

t :: i ~.

i ~~