automatski mjenjac

7/25/2019 automatski mjenjac

1/21

AUTOMATSKIMENJA-UVOD


2/21

Istorijat automatskog menjaa

Prvi automatski menja Hydra Matic predstavio je ameriki proizvoaOldsmobile davne 1939 !odine" kao revolucionarni proizvod #rlo brzo su!a pri$vatili vozai %irom &merike" tako da je do 19'( !odine ve)inaautomobila bila opremljena upravo automatskim menjaem

*ada je automatika bila namenjena pre sve!a kom+ornijoj vo,nji" i u ranoj+azi su ti menjai imali samo dve brzine" tek kasnije se pojavio menja sa trii etiri brzine

Meutim u -vropi se takav tip prenosa nalazio samo u luksuznimlimuzinama" pa ak i tamo retko -vropski voza je bio razoaran ve)ompotro%njom" ali i manjom sna!om" te se automatika na starom kontinentu alii u ostatku sveta sporo probijala

Posebno su lo%e rezultate davale kombinacije poput benzinski$ motora malekubika,e sa automatskim menjaem .a+tna kriza /(0ti$ i velike cenebenzina su dobrano udaljile kupce od automatike" koja je tada postala praviluksuz


3/21

o skora se o automatskim menjaimamislilo kako su2 rastro%ni" i da u toj meriubijaju ,ivost motoru da o sportskimper+omansama nema ni !ovora

u!o se mislilo da zauzvrat ne pru,aju!otovo ni%ta Meutim danas je automatskatransmisija u toj meri unapreena daneznatno pove)ava potro%nju odautomatsko! menjaa koristi se umestovrste me$anike veze" hiroinamiki

!ret"ara okretnog momenta 4 pretvarau je sme%teno ko#o !um!e koje !ogoni motor$ a ona !utem u#ja

!reaje energiju ko#u tur%ine i tako ga okre&e Od kola turbine sna!a se prenosi dopojedini$ specijalni$ prenosnika" uz pomo) koji$ se ostvaruju razliiti prenosniodnosi

Ovim je voza ne samo li%en pritiskanja kvaila i biranjem brzine ruicom menjaa"

ve) su i udarna optere)enja mno!o manja Osim to!a zbo! speci+ine konstrukcije"za$vata se istovremeno vi%e zupanika" tako da zub zupanika trpi manja optere)enja"pa je mo!u)e prenositi ve)e okretne momente

od motora veliki$ zapremina i kod novi$ turbo dizel a!re!ata obrtni moment jeesto i preko 5(( .m" ali to je veliko optere)enje za manuelni menja 6uni menjaikoji prenose o!romne obrtne momente" kao %to je sluaj kod recimo od!e #ipera

7tano 885 .m su o!romni$ dimenzija" te je moderan automatski menja boljere%enje

file:///C:/Privremeni/AutoMARKET-Svetautomobilizma_files/automatic.!"


4/21

Ono %to je najvi%e nedostajalo starim automatskim menjaima je sponaza premo%)avanje pretvaraa" odnosno vrsta veza pumpe i turbinekoja omo!u)ava prenos sna!e bez klizanja" a time i manje !ubitkeobrtno! momenta

.aravno" o elektronici tada nije bilo ni rei" pa mo,ete misliti kolikosu dana%nji menjai napredniji

:avremeni automatski menjai komuniciraju sa !lavnim procesorom umotoru" te nje!ov rad prila!oavaju stilu vo,nje *e tako kada se vozi

opu%teno" bez na!li$ promena brzine kretanja" automatika maksimalno%tedi i !orivo i motor" dok kada2 se neprestano na!lo ubrzava" motorzajedno sa menjaem rea!uje znatno br,e

Pri tome je zabava vo,nje ak i ve)a" jer je voza svo vremekoncetrisan samo na vo,nju i slede)u krivinu" da ne !ovorimo oudobnosti i zamoru" koji stvara neprestano pritiskanje i pu%tanjekvaila" i konstatnom upotrebom desne ruke kako bi se prona%la %toadekvatnija brzina


5/21

anas automatika nudi mno!o vi%e.ekada ste se jednostavno moralipomiriti sa injenicom da menja trza"tako da su se promene stepena prenosajasno ose)ale O sportskoj vo,nji nije

bilo ni !ovora" jer ni prebacivanjemenjaa u kickdo;n nije bitno menjalostvari

*rebalo mu je u proseku nekolikosekundi da bi menja s$vatio da ,elitea!resivno ubrzati Ponekad su se

ubrzanja inila beskrajno du!im" recimokada bi na auto putu pri nekoj prosenojbrzini od 1o%

ako vam navedemo podatak da se tada"dakle /(0ti$ samo najluksuznijiMercedesi nueni sa automatikom uzpaprenu doplatu za istu

.i danas doplata za takav menja

7dodu%e neuporedivo savremenijinije je+tina" ali je cena od oko1


6/21

Osmocilindrini motori su za$valjuju)i svojoj radnoj zapremini idinamici posebno po!odni za automatske menjae

*ako da recimo Mercedesima : '((" - '(( ili :@ '(( 7svi

osmocilindra%i mno!o bolje le,i automatika &ko po,elite" brzine mo,ete menjati i sami" la!anim dodirom menjaa"

a kvailo je de+initivno istorija" bar u ovom sluaju Pri tome jeinteresantno da sa ovim menjaima Mercedesi imaju dobru ekonomiju"odnosno potro%nju" naravno uzev%i u obzir sna!u i te,inu vozila

ako bi dokazali da automatski menja mo,e izvu)i maksimum izmotora nemaki in,enjeri su konstruisali novi automatski menja saak / stepeni prenosa" i nosi oznaku A/&/((

*o je novo Mercedesovo te$nolo%ko udo i predstavlja maksimumkoja ku)a iz Btut!arta mo,e da pru,i u ovom trenutku 4 tom novom

menjau je i o!romno iskustvo na osnovu 11 miliona proizvedeni$automatski$ menjaa" te sa ne malom tradicijom koraaju u istoriju sanovim s$vatanjem automatsko! menjaa


7/21

Pitate se da li je / stepeni previ%e i %ta sedobilo time?

Pa verovali ili ne mno!o to!a

*ime se ostvaruje ve)i ukupni prenosniraspon akle a!resivnije ubrzanje" jer jeprva brzina jo% kra)a" i manje optere)ujemotor na auto putu jer je sedma brzinadu,a od pete Pri tome je potro%nja ni,a"

kao i nivo buke u putnikom prostoru Motor radi jo% u!laenije jer su skokovi

obrtaja motora manji kod ukljuivanjapojedini$ stepeni prenosa" pa !otovo dapostoji odreeni prenos za svaku situacijuu vo,nji

.ave%)emo vam i podatak da jeodnos izmeu najkra)e! i najdu,e!stepena prenosa 7peta brzina oko5"'" dok je kod ovo! novo!

Mercedesovo! sedmostepeno! tajodnos ak 8

4 praksi to iz!leda ovako" boljeubrzanje do 1(( km=$ za ("3 s" %to inije veliki napredak" ali je kod

meuubrzanja od recimo C( do 1


8/21

akle mi bismo zakljuili" automatski menja danas nudi vi%e ne!oikad

Mno!i proizvoai automobila ve) danas nude mo!u)nost runo!prebacivanja brzina na svojim automatskim menjaima

&ko jedan &l+a 6omeo nudi svoj sistem :elespid" ili DMA :teptronic"i to na izuzetnim sportskim automobilima" za%to onda sumnjati unji$ovu e+ikasnost

>er %ta mislite koji se menjai nalaze u dana%njoj Eormuli 1" kadavozai menjaju stepene prenosa na volanu?

Oni retki sretnici koji ve) imaju automobil sa automatskim menjaemitekako znaju da cene nje!ove prednosti" po!otovo u !radskoj vo,nji"za nas ostale ostaje da kod kupovine novo! automobila doplatimo za

onaj bolji" automatski menja


9/21

'ID(AU)INA S*OJNI+A% Ko& automats#i' mena(a ne !ostoi #va(ilo u #abini vozila. )a bi

ta#va vo*na+ s automats#im menanem ste!ena !renosa+ bilamo"u,a+ automobili s automats#im mena(ima o!remleni su'i&rauli(nim #va(ilom.

% snovni &elovi 'i&rauli(no" #va(ila su &va rotora+ o& #oi' rotor!um!e !o#re,e motor+ a rotor turbine nalazi se sa strane mena(a.va &va rotora o#re,u se nezavisno e&an o& &ru"o"a unutar #u(ita

na!uneno" ulem. z to+ rotori su o&voeni malim me0u!rostoromta#o &a ni"&e nisu u #onta#tu.

% Ka&a motor zavrti rotor !um!e+ centrifu"alna sila !o#re,e ule !remalo!aticama rotora turbine. )o&avanem "asa ubrzava se o#retanerotora !um!e (ime se !ove,avau inercialne sile ula #oe #ru*i unutarzatvoreno" #u,ita. Ka&a ove sile savla&au ot!or rotora turbine+ on se!o(ine o#retati+ !renose,i ta#o sna"u motora !rema mena(u. 1z ovo"

e o!isa vi&livo &a !renos sna"e unutar 'i&rauli(ne s!onice zavisi o&brzine ra&a motora.

% 2ato su 'i&rauli(ne s!onice automobila o!remleni' automats#immena(ima !rora(unate ta#o &a !ri nani*im broevima obrtaa 3!razni'o&4 me0u rotorima &eluu male sile. Rezultat e mirovane rotoraturbine+ a time i mena(a te samo" automobila. !ra#si se ovi sastavi

izvo&e s malo !ove,anim &elovanem sila na rotor turbine+ !a (estovi&imo &a voza(i automobila s automats#im mena(em stalno &r*e


10/21

,./012

34245.

6782


11/21

6.94:2.2; 5/.415< 7579142 =>0?.2@0;12 85B10C2


12/21

678FGIJKJ LGGI NQJ RJ G SJITUVWX FVLF

379. .542C0B9

YZ[J T\TQJ V]J


13/21

^]J FGIJKJ XGFTSJ 4./019" GR RJ FGZJ_ \ I\LT\TRGL


14/21

34245.ZIK V]J \ VI`TJ FVLFV


15/21

% Postoe tri +aze rada $idraulino! kvailaau praznom hodu inercijalne su sile premale da bi zavrtele rotorturbine

%pri srednjem broju o/min motora kvailo kao da "proklizava" -rotor pumpe se jo uvek okree znatno bre od rotora turbinepri visokim se brojevima obrtaja motora javljaju velike sile unutarkuita kvaila. Inercija ulja tada je dovoljno visoka da pokrene rotor

turbine istom brzinom kao i rotor pumpe

4lo!a kvaila je u prekidanje prenosa sna!e s motora na menja.aravno" ovaj je prekid neop$odan kako bi se omo!u)ilo menjanje

brzina" a da pri tome ne sameljemo unutra%njost menjaa


16/21

*#anetarni sistem

Glavni sastavni deo automatskog menjaa je

planetarni mehanizam. Sastavljen je od

unutranjeg, takozvanog sunanog zupanika

(sunca) i vie planetarnih zupanika (planeta),

nosaa planetarnih zupanika i prstenastog

zupanika (s unutranjim ozubljenjem).

Planetarni zupanici (najmanje dva, a obinotri) su postavljeni na svom nosau i u stalnom

su zahvatu sa sunanim zupanikom. osa

planeta je upljim vratilom ule!ajen na osovini

sunca.

"ad se nosa planeta okre#e, planete seokre#u oko sunca. Planete su u stalnom

zahvatu i s unutranjim ozubljenjem

prstenastog zupanika.


17/21

$ %azliiti stepeni prenosa uplanetarijumu dobiju sezaustavljanjem sad ovog sad onogelementa& zavisno o razliitimveliinama pojedinih zupanika koji u

odre'enom trenutku prenose snagu,imamo na raspolaganju vieprenosnih odnosa.

$ ko npr. zaustavite sunanizupanik, planete se oslone nanjega i pokrenu prstenasti zupanik.

$ ada planete i prstenasti zupanikimaju isti smer okretanja, ali razliitibroj okreta.

$ ko zaustavite planete, odnosno akosunce i prstenasti zupanik imaju istismer okretanja i isti broj okreta, celi

#e se planiterijum okretati s jednakimbrojem okreta.

$ ko zaustavite nosa planeta isunce postane pogonski zupanik,planete deluju kao me'uzupanicikoji okrenu smer okretanjaprstenastog zupanika.


18/21

$ li, ako zaustavite prstenastizupanik dok se nosa planeta idalje okre#e, planete se kotrljaju poprstenastom zupaniku i pokre#usunce.

$ ada #e planete i sunce imati istismer okretanja, ali razliiti brojokreta.

$ ko ugradite jedan za drugim vietakvih planetarijuma, mo!ete posti#imnogo razliitih stepena prenosa. *

svakom planetarijumu neki sulanovi me'u sobom u stalnomzahvatu, a druge ponekad zaustavepojasne konice ili spojke ili ihpove!u jedne s drugim.

$ o ukljuivanje se zbiva hidraulinim

putem pomo#u klipnih zapora.$ "onice i spojke ukljuuje pritisak

ulja iz vlastite pumpe za ulje.

$ %uicom za biranje stepenaprenosa voza mo!e uticati nazapore.

$ ko je automatski menja ukljuen

za vo!nju napred, onda rad zapora

zavisi od polo!aja koji zauzima leptir

u rasprivau, i od brzine vo!nje.

$ "ad je leptir vrlo otvoren, to znaipritisak u usisnoj cevi mali, menja

ne ukljuuje stepen navie.

$ "ad automobil postigne odre'enu

brzinu, centri+ugalni regulator usmeri

strujanje ulja sa podpritiska na

pritisak pumpe i menja ukljui viistepen prenosa.


19/21


20/21


21/21

automatski mjenjac

Documents