Atomska Banja osnovana je 1955. godine i od tada do danas uspeno opsluuje banjske resurse.Atomska Banja Gornja Trepa se nalazi u jugozapadnoj umadiji, u severnom delu aanske kotline, na obroncima planina Vujani Bukovik, u uskoj kotlini reice Banje, na nadmorskoj visini od 460m. Moglo bi se rei da je smetena u trouglu izmeu gradova aka, G.Milanovca i Kraljeva.Iako dobro povezana sa vanim putnim pravcima, Banja je potpuno izolovana od vreve okolnih gradovai velikih saobraajnica.

KLIMA I PEJZA

Sama Banja smetena je u uzanoj kotlini reice Banje, vie izgradjena na levoj nego na njenoj desnoj obali.

Sa desne se obale, u otrom nagibu penje planina Vujan, dok je leva obala ipak neto prostranija i planinski venac ima blagi nagib. Planinski obronci obrasli su gustom umom bresta, bukve, hrasta, belog jasena, cera, graba, lipe, kao i sa 5 hektara etinarske ume koja itavom predelu daje nezaboravan izgled.Bogati biljni prekriva, pored neosporne turistike atrakcije, predstavlja i sigurnu zatitu mineralnih izvora od spoljnih uticaja, kao i zatitu samog mesta od hladnih severnih vetrova.umski pejzai mestimino su ispresecani proplancima koji su u prolee iIi leto prekriveni raznobojnim cvetnim ilimima.Vazduh je ovde, ist, planinski, a tiina i mir velianstveni.Klima je izuzetno blaga, umereno-kontinentalna. Temperatura vazduha je bez veih dnevnih i godinjih kolebanja. U vrelim letnjim mesecima, kada u ravniarskim predelima vladaju velike ege, ovde je temperatura nia za nekoliko stepeni, a noi su vrlo prijatnei svee. I vazduna strujanja su umerena, zbog ve opisane zaklonjenosti Banje planinskim vencima i bogatim biljnim pokrivaem, ali to ne znai da nema dovoljno sunca i sunanih dana.

Uzevi u obzir povoljne klimatske inioce i netaknutu prirodu u kojoj je Banja smetena, moze se reci da je idealno mesto za boravak svakog oveka svakodnevno izloenog stresu i tetnim uticajima iz vazduha, vode, hrane. Povratak prirodi je iskonska tenja sve veeg broja ljudi, a ovaj ekoloki biser, prua mogunost njenog ostvarenja.OKOLINA

Okolina Banje obiluje prirodnim atrakcijama, kulturno istorijskim spomenicima i bogatom etnolokom batinom. Od prirodnih atrakcija u svakom slucaju na prvom mestu je planina Rudnik, najvia planina umadije sa svojim vrhovima Veliki turac (1169m) i Mali turac (1159m), koja krasi celu umadiju.

Sa Rudnika se pruaju etiri planinska venca, a onaj koji ide na jug preko Belog Polja ka Zapadnoj Moravi najznaajniji je za ovaj kraj. Ovaj venac ima nekoliko vrhova: Belo Polje, Zbegoviste, Crni vrh, Vujan, Bukovik, Kotlenik. Kuriozitet Rudnika predstavlja Ostrovica, najbolje ouvana vulkanska kupa u naoj zemlji, sa ostacima istoimenog srednjevekovnog grada (1325.g.) prestonicom velikog upana Nikole Altomanovia. Rudnik privlai mnogobrojne turiste i izletnike, a sa njega se prua nezaboravan pogled na celu umadiju.

ISTORIJAT NASELJA

Smatra se da su se prva srpsko-slovenska plemena doselila u ove krajeve krajem VIII veka i naselila obe obale Zapadne Morave. Poto su se u to vreme plemena esto selila predpostavlja se da se ni ova nisu dugo zadrala na ovim prostorima. U poetku su sela Gornjai Donja Trepa bila jedno selo koje se prualo od kose Lipar pa na jug ka selu Mojsinje. Dolaskom Turaka na ove prostore poinju prvi popisi radi zavoenja preza.U detaljnom popisu smederevskog sandaka iz 1476.godine zabeleeno jei selo Trepa sa 25 domova. Interesantno je da se iz ovog popisa vidi da je u selu ziveoi pop, pa se da pretpostaviti da jei tada tu postojala ili crkva ili eventualno neka kapela. Po prvi put 1525.godine pominju se Gornjai Donja Trepa kao dva odvojena sela, koja su verovatno zbog velikog prostranstva na kome su se nalazila, bila podeljena.Tada je u Gornjoj Trepi bilo 9 domovai 6 mlinova, a vec 1528.godine 18 domova. Zbog estih ratova izmeu Turskei Austro-Ugarske u narednim decenijama, na ovim prostorima, ovi su krajevi potpuno opusteli. Smatra se da su preci dananjih stanovnika Trepe u ove krajeve doli polovinom ili krajem XVIII vekai da su se doselili iz Crne Gore od plemena Trepani po emu je mesto I dobilo ime. O dugom boravku Turaka svedoei do dana dananjih zadrani nazivi za pojedine zaseoke;Tursko brdo ili Turski grobovi.U knjaz Miloevoj Srbiji popisi su se redovno obavljali tako da ima puno pisanih dokumenata o selimai njihovim stanovnicima, iz tog doba. Srbija je bila podeljena na nahije a nahije na kneine. Gornja Trepa je pripadala Rudnikoj nahiji, kneini Moravskoj.

ISTORIJAT LEILISTA

Kada su termomineralni izvori Gornje Trepe poeli da se koriste za leenje, nije poznato. Smatra se da su njena lekovita svojstva koriena jos od davnina.Kada su u aku otkrivene rimske terme iz III veka nae ere, njihova veliinai nain gradnje, ukazivale su na postojanje velikog rimskog naselja. Moe se pretpostaviti da sui rimski legionari lek za svoje oronulo zdravlje nalazili u izvorima Gornje Trepe. Pria se da sui uesnici kosovskog boja, junaci I I II srpskog ustanka vidali svoje rane u banjskoj vodi. Ima puno legendi o Banji Trepi, a jedna kae; Jedan srpski junak, vraajui se sa kosovskog boja, ostavi svoga bolesnogi iznemoglog konja, na mestu dananje Banje, da tu ugine. Konj se danima valjao po blatu u blizini izvorita. Kada posle nekoliko dana tuda naioe monasi oblinjeg manastira Vujan videe konja kako poskakujere. Od tada se proula pria o lekovitosti vode koja je tu izvirala.Oni je nazvae Svetinjai pocee da se u njoj kupajui piju je.

Ono to sa sigurnou danas znamo je da je krajem XIX veka Tanasije Nikitovi, iz Gornje Trepe, posmatraoi prouavao vodu na izvoritui poto se uverio u njenu lekovitost, odlui da sagradi jedan bazen za kupanje. Ozidao ga je od kamena koji se nalazio oko izvora, u duini od dvai visini od pola metra, bez krova.To je bilo 1890.godine, a tada je Tanasije postavioi spomen kamen, pored bazena, svom bratu Aleksi Nikitoviu, poginulom u ratu sa Turcima na umatovcu 1876.godine.Poetkom XX veka uprava manastira dogradila je kupatila, a 1934.godine podigla je zgradu sa deset sobai jednu kafanu, i njima upravljala sve do 1945., kada je Zakonom o agrarnoj reformi, manastiru oduzeta zemlja, ukljuujuii onu gde su bili izvorii objekti oko njih.

Vrei fiziko-hemijska istraivanja termomineralne vode u Trepi, 1904.godine, dr M.Nikolii dr A.Zege opisali sui banjsko mesto. Zapazili su da postoje etiri brvnare u koje se moe smestiti 50 do 60 bolesnika, jedna seoskai jedna manastirska mehana, prostor za kupanje koji je neureen. Sezona traje od juna do septembra. Putevi su loii neprohodni. Teko pokretnii nepokretni pacijenti nose se na rukama do kupalita.

Prvi upravnik trepanske banje koga je Oblasni odbor umadijske oblasti iz Kragujevca, 13.07.1928.godine, postavio, dr Mihaila Mladenovia, lekara iz aka.

Zna se da je 1947.godine primarijus Svetozar Zari, ef Internog odeljenja bolnice u aku, dao svoje miljenje o lekovitosti vode u Gornjoj Trepi, jer je dejstva ove vode na pacijente koje je slao u Banju Trepu prouavao jo od 1927. Po njegovom kazivanju, u to vreme u aanskoj bolnici nije bilo dovoljno mesta za smetaj pacijenata, ai leenje u to vreme je bilo skupo. Zbog toga je on siromane, one za koje je smatrao da im Trepa moe pomoi, slao tamo na leenje.Svi su se vraali sa poboljanim zdravstvenim stanjem. Mahom su to bili pacijenti sa reumatinim bolestima, iijasom, neurozamaDo kraja svog radnog veka dr Zari je poslao veliki broj pacijenata u Gornju Trepu. Izmeu ostalih, injegovo struno miljenje uticalo je da se 1955.godine osnuje Narodno Kupatilo Gornja Trepa. Za prvog upravnika je postavljen Ostoja Urosevi iz Gornje Trepe.

ezdesetih godina prolog veka banja je kaoi svih prethodnih decenija imala lokalni karakter, to se vidi kroz posetilaki promet, koji se precizno vodi od 1956.godine. Proseno je u Banju dolazilo 730 gostiju godinje. Ali krajem ezdesetih taj broj poinje vrtoglavo da raste, tako da 1969.godine Banja belezi broj od 3500 posetilaca. Taj trend rasta nastavljen jei poetkom sedamdesetih. Prema broju posetilaca, 1973. Banja se nala na devetom a 1974.godine na petom mestu, meu banjama Srbije. Najvei broj posetilaca registrovan je 1988.godine, 17857 gostiju. Poetkom devedesetih, krizai ratovi koji su voeni na tlu bive Jugoslavije, bitno su uticali na pad posetilakog prometa.

Poetkom ezdesetih godina poeli su u trepanskom leilitu da razmiljaju o poboljanju prilaznog puta, podstaknuti onim bolesnicima koji su u Banju dolazili na rukama rodbine a vraali se peice vijugavim puteljcima preko Vujnai Bukovika. Samo vrsta reenost metanai njihovog gortakog duha omoguila im je da istraju u sedmogodinjem radu na prosecanju puta dolinom reke Banje. I ako je to bio makadamski drum, put od aka do Gornje Trepe je bio dosta skraen. U julu mesecu 1968., ozareni metanii bolesni gosti zajedno su doekali dolazak prvog autobusa.

Vrtoglavi porast broja posetilaca krajem ezdesetih neizostavno je morala da pratii izgradnja odgovarajucih objekata za smetaji leenje pacijenata. Banja je postala veliko gradiliste. Pored postojecih,postavljeno je 50 novih kamp kucica.Prosireni su kupalisni kapaciteti za 12 kada I dva bazena, izgraeni su restorani, prodavnice, kiosci. U roku od tri godine, u privatnom smetaju, ponuda se sa 300 poveala na 3000 postelja. Krajem 1975.godine zavren je stacionar u ijem sastavu su bili bazeni, kade za kupanje, lekarske ordinacije, laboratorija, sobe za smetaj. Kasnije je stacionar renoviran.

Danas Leilite poseduje sve objekte potrebne za smetaji leenje pacijenata. Stacionar, restoran, hidroterapijski blok sa kadama za hidromasau, upravnu zgradu sa lekarskim ordinacijama, kinezisalom, salama za elektroterapiju, recepcijom. U prijatnoj hladovini etinarske ume, na breuljku sa koga se prua pogled na celu Banju, nalaze se komforni bungalovi, opremljeni za smetaj pacijenata.

Osobine i sastav vode

Voda Atomske Banje GornjaTrepa je slabo alkalna, hidrokarbonatna, oligo mineralna, akratoterma.

Analize koje je 1990. godine radio Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Beogradu pokazuje da voda ima selena.

Istraivanje vode vri svake 3 godine Institut za rehabilitaciju Beograd-Sokobanjska 17.

Zbog svojih specifinih fizikih i hemijskih karakteristika mineralne vode, koje su ispitane na teritoriji Gornje Trepe, mogu se koristiti za medicinsku rehabilitaciju obolelih od neurolokih i reumatskih bolesti.

Indikacije za leenje:

REUMATSKE BOLESTI

Hronini inflamatorni reumatizam

-

Bahterevljeva bolest,

-

reumatoidni artritis,

Degenerativni reumatizam

-

artroze zglobova;

-

spondiloze i spondilatroze;

-

diskopatije.

Ekstraartikularni reumatizam

-

miofibrozitis;

fibrozitis, panikulitis tendinitis burzitis i psihogeni reumatizam.

NEUROPSIHIJATRIJSKE BOLESTI

-

Multipla skleroza,

-

Stanje posle prelezanog mijelitisa i encefalomijelitisa,

-

Adhezivni spinalni arahnitis,

-

Postraumatske mijelopatije,

-

Cerebralna paraliza, mono i polineuritisi,

-

Neuroze, neurastenije, distonije i depresivna stanja.

BOLESTI GASTROINTENSTINALNOG TRAKTA

-

hronicni gastritis i duodenitisi,

-

Ulkusna bolest zeluca i duodenuma bez komplikacija,

-

Funkcionalne bolesti zeluca i duodenuma.

OBOLJENJA PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA

-

Hronina oboljenja arterijskog perifernog krvotoka,

-

Hronini edemi venskog porekla.

Termomineralni izvori Trepanske banje spadaju u najbolje prouavane u naoj zemlji.

Prvo ispitivanje fiziko-hemijskih svojstava vode izvrili su 1904. godine dr M. Nikoli i dr A. Zege. Mineralni izvori Trepanske banje vezani su za duboku rasednu liniju i javljaju se u duini od nepunih 100 metara, na desnoj obali klisuraste doline Besnog potoka, u podnoju umovitih ogranaka planina Vujna i Bukovika.

Izvori su dosta jaki i po sastavu vrlo slini. Temperatura vode je 29,8C.

Trepanska banja sadri retke mikroelemente koji su poznati po aktivnom biolokom dejstvu na oveiji organizam. Gornja Trepa se nalazi u irem podruju koje obiluje najpoznatijim banjama (Vrnjaka, Mataruka, Bogutovaka, Ovar banja, i dr.) ne samo u naoj zemlji nego i u Evropi. Velika komparativna prednost Gornje Trepe je to mali broj termomineralnih izvora u Srbiji ima radioaktivna svojstva, a to e, najverovatnije biti presudno za dalji razvoj banje.

Utvreno je da je voda mineralnih izvora Gornje Trepe blago radio-aktivna, jer pored uobiajenih minerala kalijuma (K), kalcijuma (Ca), natrijuma (Na), hlora (Cl), barijuma (Ba), gvoa (Fe), srebra (Ag), mangana (Mn), aluminijuma (Al), olova (Pb), hroma (Cr), nikla (Ni), bakra (Cu), sumpora (S) i drugih, sadri i veoma retkih, gotovo nepoznatih elemenata kao to su: Cezijum, rubidijum, stroncijum, litijum, kobalt, vanadijum, titan, uran, radon i radijum.

Zahvaljujui sadraju nabrojanih retkih elemenata Gornja Trepa je i dobila naziv Atomska banja. U njoj je prvi put u termalnim vodama otkriven cezijum.

Veoma je srena okolnost da su odnosi elemenata u termalnim izvorima vrlo povoljni i da je radioaktivnost mala (visoko radioaktivne vode su tetne za ljudski organizam).

Maksimalan sadraj radona iznosi od 3,3 do 7,7 Manheovih jedinica. Verovatno da se u povoljnom odnosu elemenata u termomineralnim vodama i krije tajna ozdravljenja mnogobrojnih bolesnika.

Iz literature je poznato da cezijum doprinosi leenju nervnog sistema, epilepsije i regulie krvni pritisak. Litijum, rubidijum i stroncijum deluju na nervni sistem, ali i na reumatina oboljenja. Stroncijum je neophodan sastojak za sraivanje kostiju posle preloma. Veliku ulogu ima u rastu kotanog tkiva, naroito u poslednjem stadijumu razvia ploda. Kod rahitinih bolesnika utvren je nedostatak stroncijuma u kotanom tkivu.

U odnosu na termalnu vodu humusi, gline i stene sadre vie litijuma za oko 2000 puta, rubidijuma 4000 puta, stroncijuma oko 3000 puta i cezijuma 150 puta.

Posle ovog otkria u Gornjoj Trepi za leenje, pored termomineralne vode, na osnovu preporuke medicinskih strunjaka, koriste se i peloidi lekovito mineralno blato, koje se spravlja meanjem humusa i termomineralne vode. Bolesnici se u Gornjoj Trepi kupaju dva puta dnevno, izuzetak predstavljaju samo oni pacijenti kojima lekar odredi jedno kupanje na dan, usled kontraindikacija.

Strunjaci Instituta za nuklearne sirovine, na osnovu analize sadraja H2S komponente u termalnim vodama Gornje Trepe, utvrdili su da se one ne mogu svrstati u slabo sumporovite, kako je to ranije uvek injeno, ve da pripadaju tipu hidrokarbonatnih zemno-alkalnih voda.

Vrednost PH kree se izmeu 7,4 7,5 te se radi o vodama slabo alkalnog karaktera.

Termomineralna voda je juvenilna, to znai da ne postoji opasnost da se vremenom iscrpi. Temperatura vode i njen sastav su konstantni, to obezbeuje permanentnu lekovitost, jer voda prolazi radioaktivne stene.

Geohemijski sastav mineralne vode u Gornjoj Trepi prilikom flairanja i transporta ostaje trajan i meusobni odnosi elemenata se ne menjaju. Naravno, radioaktivnost vremenom opada, kao i u svim drugim sluajevima.

Indikacije

Balneoklimatoterapija spada meu najstarije medicinske discipline, ali je tek polovinom XIX veka stavljena na naune osnove. Uprkos brojnim empirijskim konstatacijamai nauno proverenim podacima o medicinskoj vrednosti balneoklimatoterapije, ona jo uvek na neki nain predstavlja diskreditovanu oblast u savremenoj medicini. To se moe pripisati loim istorijskim nasleem arhaine medicine, kaoi time to lekari koji se ne bave ovim domenom, nisu upoznati sa sadanjim koncepcijama balneoklimatoterapije. Ova oblast se razvija u korak sa ostalim podrujima medicine, a danas se vre i egzaktna prouavanja biolokih efekata spoljanje sredine. U sutini balneoklimatoterapija, je dobila mesto terapijske discipline u kojoj se vie faktora spoljanje sredine koristi organizovano sa ostalim metodamai postupcima leenja.

Osnovna savremena naela balneoklimatoterapije su:

Kompletan medicinski tretman, ukljuujui i prirodna sredstva

Leenje sprovoditi struno, na nivou specijalistikog

Prirodne faktore primenjivati aktivnoi dozirati ih

Bolesnika tretirati kompleksno, ne samo bolest, ve itavu linost, kao psihofiziku celinu.

Ova oblast predstavlja podruje sa velikim mogunostima u prevenciji, kurativii rehabilitaciji itreba da bude most izmeu bolnikog leenjai ponovnog ukljuivanja pacijenta u drutveni ivot. Bez obzira na rastuu ulogu u rehabilitacionoj, savremena balneoklimatoterapija ima sve vee mestoi u preventivnoj medicini, to je svetski trend u medicini uopte. Sve je vei broj ljudi iscrpljenih radomi nainom ivota, kojima je potreban odmor uz odreeni stepen medicinskog tretmana, kaoi rekreacija u povoljnim klimatskim uslovima.

Ve smo govorili o tome da su jo ljudi u staro vreme zapazili lekovitost termomineralnih izvora u Gornjoj Trepi ida su prvi strunjaci koji su ispitivali hemijske osobine vode davali svoje miljenje o njenoj lekovitosti. Uglavnom su se ona odnosila na reumatske bolesti tako da jei prva analiza Instituta za fizikalnu medicinui rehabilitaciju iz 1970.godine,potvrdila da se ove vode mogu koristiti za leenje:

1. Zapaljenski reumatizam Reumatoidni artritis

Spondiloartropatije

2. Degenerativni reumatizam Artrozei spondilartroze

3.Ekstraartikularni reumatizam Miofibrozitis

Tendinitis

Meutim, sa razvojem zdravstvene slube u leilistu, sa poveanjem broja posetilaca i sa iskustvimai jednihi drugih dolo se do saznanja da su indikacije mnogo ire, to su potvrdilai istraivanja eminentnih strunjaka iz ove oblasti (balneologije).

Ve je napomenuto da je dr Svetislav Zari dugo pratio pacijente koji su odlazili u Trepu na leenje. Kasnije, krajem ezdesetihi tokom sedamdesetih godina u Banji su radili lekari iz aka: dr M.Ratkovi, dr K.Petkovi, dr G.Lukaevi, dr T.Jovanevi, dr B.Antonijevi. Njihova iskustva u leenju banjskih pacijenata, doprinela su da indikacije za leenje budu proirene.

Danas su indikacije za leenje uAtomskoj Banji podeljene u est grupa.

I REUMATSKE BOLESTI1.Hronini inflamatorni reumatizam Reumatoidni artritis Spondiloartropatije

2.Degenerativni reumatizamArtroze

Spondiloze, diskopatije

3.Ekstraartikularni reumatizam Mioziti

Fibroziti

Panikuliti

4.Metabolicka oboljenja zglobovaGiht

II BOLESTI NERVNOG SISTEMA1.Centralnog nervnog sistemaMultipla skleroza

Stanja posle prelezanog mijelitisai encefalomijelitisa

Adhezivni spinalni arahnitis

Posttraumatske mijelopatije

Hemiplegijei hemipareze

Insuficijencija vazorum cerebri

Cerebralna paraliza

2.Perifernog nervnog sistema Mononeuritisi i polineuritisi

Traumatska osteenja nerava

III BOLESTI ORGANA ZA VARENJEUlcus ventriculii ulkus duodeni

Hronicni gastritisi hronini enteritis

Colon iritabile

IV BOLESTI PERIFERNOG KRVOTOKAArteritisi

Varikozni sindromi

Limfni edemi

SCLEROSIS MULTIPLEX

Multipla skleroza je progresivna bolest koju karakteriu plakovi demijelinizacije mozgai kimene modine. Bolest karakteriu este remisijei egzacerbacije. U osnovi to je autoimuna bolest, a za njen nastanak vanost imajui genetski, kaoi klimatski inioci, prevalencija od ekvatora idui ka severu raste. Kod veine pacijenata bolest poinje postupno (60%), dok se kod ostalih javlja naglo. Prvi simptomi su obino parestezije, zatim spastina slabost miia i poremeaj dubokog senzibiliteta. Kod nekih bolest poinje retrobulbarnim neuritisom. Kasnije se javljaju dvoslike, nistagmus, vertigo, intencijski tremor, skandirajui govor, cerebelarna ataksija. Poremeaji mokrenja, delimina retencija urina ili povremena inkontinencija, kod nekih pacijenata javljaju se od poetka bolesti, a kod nekih tek u kasnijim fazama. Psihiki poremeaji obino su karakteristini za kasnije faze bolesti. Dijagnoza se danas postavlja brzo, posle uraene magnetne rezonance. Meutim, terapija nije napredovala tako brzo kao dijagnostika. Leenje kortikosteroidima, imunosupresivima, interferonomi mnogim drugim lekovima, nije do sada dalo eljene rezultate. Bitan deo leenja ovih pacijenata predstavlja fizikalna terapijai rehabilitacija.

U parku, ispred stacionara leilista, nalazi se jedan kamen na kome je uklesan natpis: Ovde poiva Sclerosis multiplex, A.V.uitelj iz Kragujevca. Nekom neupuenom ovo e izgledati u najmanju ruku udno, ali hiljadama obolelih od ove bolesti, svima onima koji su posle leenja u ovoj Banji bacili svoje tapove, take, invalidska kolica, ovaj je kamen i natpis na njemu simbol pobedei novog ivota. Za njih je Trepa nada, za njih je Trepa traak Sunca u iznenadnoj tami, ona je za njih drugi dom.

Decenijama unazad, poevi od kraja ezdesetih, oboleli od ove bolesti dolaze u Trepu. Ovo je jedino mesto na zemaljskoj kugli u kome je leenje multiple scleroze tako uspeno. U njemu su boravili pacijenti iz celog svetai ba zahvaljujui njima za Trepu se ulo daleko izvan granica nae zemlje.

REUMATSKE BOLESTI

Postoji veliki broj bolesti koje se mogu svrstati u ovu grupu oboljenja, a najee ih delimo u tri podgrupe:

-zapaljenjske,

-degenerativne,

-vanzglobni reumatizam.

Bolesti lokomotornog aparata imaju malu smrtnost, ali daju dugotrajno bolovanjei znatnu invalidnost. Obzirom da primarna prevencija nije mogua, rano otkrivanje bolesti, adekvatno leenjei rehabilitacija omoguavaju due odravanje sposobnosti za radi umanjuju invalidnost. Svrha rehabilitacionog tretmana je da se odri ili vrati pokretljivost zglobovimai kimenom stubu, kaoi da se odri ili povrati miina snaga. Rehabilitacioni tretman koji nudi Atomska Banja, kompletan balneo-fizikalni tretman, ovoj grupi bolesnika u mnogome olakava tegobei omoguava bolji kvalitet ivotai rada, dugi niz godina, po oboljevanju.

Medicinski tretman

Specijalna bolnica za rehabilitaciju raspolaze savremenom opremom i dobro obucenim kadrom i pruza pacijentima kompletan balneo-fizikalni tretman.Po dolasku u banju pacijent prvo odlazi na lekarski pregled posle koga mu se propisuje tretman adekvatan njegovom zdravstvenom stanju.Inace pacijentu su na raspolaganju lekari specijalisti iz samog lecilista kao i konsultanti iz nekoliko medicinskih oblasti. Za sve vreme boravka pacijent je pod stalnim lekarskim nadzorom.

Sam balneo-fizikalni tretman obuhvata;1.Balneoterapija Kupanje u bazenu

. Kupanje u kadi

. Hidromasaza

. Biserna kupka

2.Fizikalna terapija . Kineziterapija

. Manuelna masaza

. Elektroterapija

1. laserterapija

2. magnetoterapija

3. interferentne struje

4. dijadinamicne struje

5. elektroforeza

6. ultrazvucna masaza

7. subakvalni ultrazvuk

8. KTD

9. TENS

10. svetlosna terapija

11. vaskulator

Balneo-fizikalni tretman pored pobrojanog podrazumevai internu upotrebu vode(pijenjem),preporucuje se 1,5 l vode dnevno,podeljeno u tri doze,pre obroka na pola sata do sat.

Kao sastavni deo tretmana u Gornjoj Trepci preporucuju se obavezne setnje Stazom zdravlja, koja vodi kroz prelepe sumske predelei zelene proplanke raznobojnih livada.Cist planinski vazduhi specificno magnetno polje ovog mesta blagotvorno deluju na sve pacijente koji ovde dolaze.

Duzina boravka zavisi od mnogih cinilaca; vrsta bolesti, starost, opste stanje pacijenta, broj prethodnih dolazakai dr.Uzevsi sve u obzir optimalno je da pacijent provede na rehabilitacionom tretmanu 21 dan,dva puta u toku godine.

Niz cinilaca koji udruzeno deluju( mineralna voda,umerena klima,cist planinski vazduh,povoljno magnetno polje, povoljni rezim ishrane,sna,odmorai razonode),medjusobno se dopunjujuci, u Atomskoj banji, omogucavaju jacanjei oporavak organizma iscrpljenog dugotrajnom bolescui rehabilitaciju odredjenih kategorija bolesnika sa ciljem da se osposobe za sto aktivnijii samostalniji zivot.

Vec smo rekli da lekar ordinira terapije svakom pacijentu u skladu sa njegovom bolescu. Navescemo terapije koje se preporucuju za pojedina oboljenja.

Terapije za obolele od sclerosis multiplex: Hidromasaza . Pasivno kupanje

. Kineziterapija

Manuelna masaza

Terapije za obolele od varikoznog sindroma:. Pasivno kupanje u kadi ili bazenu dva puta dnevno

Terapije za pacijente sa parezamai plegijama: . Hidromasaza

. Pasivno kupanje

. Kineziterapija

. Elektroforeza

. Manuelna masaza

Terapije za obolele od degenerativnih oboljenja kostano-zglobnog aparata: . Hidromasaza

. Pasivno kupanje . Laserterapija

. Magnetoterapija

. Interferentne struje

. Ultrazvucna masaza

. KTD

Balneo terapija se obavlja dva puta dnevno,i u kadama,i u bazenima.Fizikalne terapije se obavljaju jednom na dan.Posle kupanja obavezno je mirovanje u postelji od sat vremena.

Smetajni kapaciteti

Specijalna bolnica za rehabilitaciju pored vrhunskih zdravstvenih usluga svojim gostima nudi vrlo kvalitetan smetaj. Poev od 1976 godine od kada su registrovani podaci o posetilakom prometu do zakljuno sa 2001. godinom registrovano je 314.011 gostiju odnosno 4.151.313 noenja.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gornja Trepa" raspolae sledeim smetajnim kapacitetima:

-Stacionar sa 104 postelja u jednokrevetnim,dvokrevetnim, visekrevetnim sobama i apartmanima

-bungalovi sa 45 postelja -wellness bloksa apartmanima i kompletnim wellness programom.Ljubaznom uslugom ugostiteljskih radnika biete uslueni ukusnim specijalitetima iz domae kuhinje restorana koji raspolae salom sa 160 mesta i terasom od 60 mesta.

Uz uzuzetnu ljubaznost i gostoprimstvo Atomska Banja posreduje u smetaju gostiju u objekte privatnog smetaja koji raspolau sa ukupno 3000 leaja, i koji se nalaze u neposrednoj blizini izvora.

Turistika ponuda

CRKVA PRESVETE BOGORODICE U G. TREPI

Nalazi se iznad samih izvora, u samom podnoju izmeu planina Vujani Bukovik, na desnoj strani male reice Besni potok. Okolina crkve je gusto poumljena ali plato na kome se ona nalazi je gotovo ist. Vreme njene gradnje ne zna se sa sigurnou. Predpostavlja se da je napravljena u drugoj polovini XVIII veka, u Mustaf-pasino doba. On je dao najvie odobrenja Srbima za izgradnju crkvenih institucija. Po nekim drugim teorijama potie jo iz XIV ili XV veka o emu svedoe uzidani fragmenti u prozor apside, koji po stilskim obelejima pripadaju moravskoj koli, tog doba. Poto je bila od slabe drvene konstrukcije, sluila je samo do poetka XIX veka. Pouzdano se zna da je obnovljena 1824.godine. 24. avgusta 1823., tri kmeta iz Gornje Trepe: Nikit Milenkovi, Vaso Milenkovii Ilija Gojkovi uputili su molbu knjazu Srpskom, gospodar Milou Obrenoviu, da odobri obnovu crkve. Obnovu je izvodio Toma Josifovi a pored kmetova izgradnju su pomoglii ostali stanovnici Trepe. Kada je renovirana, crkva je dobilai svog paroha, Vasa Popovia, koji je tu ostao dosmrti, 1849.godine .Kao parohijalna prvi put se pominje u popisu kneevine Srbije iz 1839.godine, a u popisu iz 1851.godine vidi se da je toj parohiji pripadalo i selo Donja Trepa. 1894.godine ponovo je rekonstruisana a neimar je bio Kosta Prvulovi. Meutim priprata koja je tada sazidana brzo se sruila pa je novu napravio 1935. arhimandrit Viktor Gizdavi, stareina manastira Vujan, uz pomoc gornjotrepana.

Sama crkva je jednobrodna graevina, zasvedena poluobliastim svodom koji je poduhvaen jednim ojaavajuim lukom. Oltar ima dve pravougaone nie. Zidana je od tesanog kamena-trahita, a pokrivena eramidom. Priprata koja je dozidana, od opeke je, presvedena je plitkim, segmentnim svodom. Pokrivena je crepom. Crkva nema kube, ima tri krsta na sljemenu. Nikit Milenkovi je sahranjen u crkvi sa desne strane.

Unutrasnjost crkve pored fresaka krasei stare ikone koje potiu iz manastira Vujna a delo su slikara Jeremije Mihailovia, nastale dvadesetih godina XIX veka. Oko crkve se nalazi nekoliko spomenika-krajputaa.

MANASTIR VUJAN

Manastir je posveen svetom Arhangelu Mihailu, a kao izuzetno vredan kulturno-istorijski spomenik pod zatitom je drave. Predpostavlja se da je napravljen u XIV veku. Pria se da je neki isposnik na padinama Vujna uvao stokui da mu se dopao isposniki ivot, pa je podigao sebi bogomolju. Smatra se da njegove kosti poivaju u dananjem manastiru. Manastir se u prvo vreme zvao Obrovin, jer se i planina Vujan tako zvala.a o tom nazivu svedoii jedan kamen naen u blizini dananjeg manastira. Vie je puta podizani ruen. Posle ruenja 1597.godine, potpuno je opusteo. Posle vie od dva veka, 1805.ponovo je obnovljen. dobroinstvom poznatog Srpskog junaka Nikole Lunjevice. Oprena su miljenja ko je rukovodio obnovom; jerej Radisav Radisavljevi iz Prislonice (zabelezio Joakim Vuji prilikom posete manastiru na Vavedenje 1826.godine) ili jeromonah Nikolaj Lazovi o ijem ueu u obnovi svedoi natpis iz 1943.godine. U izgradnji ikonostasa 1808.godine pored Lunjevice uestvovao je ilegendarni Lazar Mutap. Oba ova junaka sahranjena su u manastiru Vujan, Nikola Lunjevica u mukoj a Lazar Mutap u enskoj priprati. Inae manastir se nalazi u ataru sela Prislonica, u neposrednoj blizini banje, izmeu Malog I Velikog Vujna, u jednoj udolini, okruen gustom umom.

Sazidan je od lomljenog kamena. Jednobrodna je graevina, sa odvojenim naosom od narteksa. Naos ima tri uzana traveja, apsida je polukrunai spoljai iznutra. iznad narteksa uzdie se osmostrani, zidani zvonik. Ispred priprate se nalazi mali drveni trem sa jednovodnim krovom. Crkva je pokrivena dvovodnim krovom.

ivopisi su uraeni 1939.i 1943.godine u temperii predstavlja reminiscencu srednjevekovnog ivopisa, iz 1805.godine. Ikonostas su radili zografi Stojani Jeremija, 1808.godine. Na spoljnjoj fasadi su nekada bili prtreti srpskih junaka: Nikole Lunjevice, Lazara Mutapai boraca sa brda Ljubica, ali su oni prekreenii uniteni.

U manastirskoj porti se nalazi veliki konak izgraen 1853.godine za vreme vladavine srpskog kneza Aleksandra Karaorevia. Konak je skoro renoviran a dograeni sui neki novi objakti.

ETNOGRAFSKO BLAGO

Najvanije etnografsko blago ovog mesta su stare vodenicei seosko groblje.

Groblje se nalazi u zaseoku Gojkovii,i predpostavlja se da slui jos iz vremena prvih stanovnika Trepe,i dosta je zbijeno. Ono predstavlja pravi muzej pod vedrim nebom zbog svoje etnografske, kulturno-istorijske, umetnike vrednosti. Paljivim prouavanjem moe se mnogo saznati o bivim stanovnicima Gornje Trepe, o njihovim obiajima, zanimanjima, naklonostimaLikovna obrada ovih spomenika govori o velikim sposobnostima majstora-kamenorezaca koji su ih klesali. Boja je uglavnom sprana, zbog izloenosti zubu vremena, ali patina koju sada poseduju daje ima neobinu lepotu. Neretka je pojava da se danas ovi spomenici uklanjaju nebili ustupili mesto novim ili se na njih ubacuju ploe od granita. to se u svakom sluaju moe smatrati neoprostivim zloinom nad kulturnim nasleemi tradicijom.

Nekada je podruje Gornje Trepe imalo mnogo vodenica-potoara, koje su danas naputenei neaktivne. Nekoliko njih je odolelo vremenui mogle bi biti restaurirane.To su polubrvnare-poluatmare, sa jednom malom sobom za vodeniara. Pokrivene su eramidom a podzid je od kamena. Strunjaci smatraju da ove vodenice ne bi trebalo pretvarati u muzejske objekte, vec bi im trebalo omoguiti ponovni rad.

Stara arhitektura banje sa mnogobrojnim kuama polubrvnarama-poluatmarama, vajatima, kacarama, mlekarima, ambarima kaoi brojnim vodenicama, polako uzmie pod pritiskom nove arhitekture modernih vila, motela, restorana. Ipak, jo uvek postoje sauvani ovakvi objekti koje bi u narednom periodu trebalo restaurirati I napraviti svojevrsan muzej-Srpsko selo.

Najpoznatije atrakcije aka su: rimske terme iz III veka nae ere;

konak gospodara Jovana Obrenovia;

umetnika galerija Nadede Petrovi;

spomenik poznatoj slikarki Nadedi Petrovi, rad uvenog vajara Ivana Metrovia;

spomenik srpskom ustaniku Tanasku Rajiu na brdu Ljubiu kod aka;

Blizina Ovar banje sa tri vetaka jezera omoguava turistima bavljenje ribolovom, skijanjem na vodi, plivanjem, veslanjem.

Obilazak 10 manastira Ovarsko-Kablarske klisure pravi je uzitak za sve ljude koji cene istoriju i duhovnost.

Gornji Milanovac ima mnogo kulturno-istorijskih spomenikai mesta vezanih za slavnu srpsku prolost.U njegovoj okolini nalazi se istorijsko Takovo gde je podignut II srpski ustanak protiv Turaka, na Cveti, 1815.godine, crkva na Savincu gde je sahranjena Mina, ki Vuka Karadia, manastir Vraevnica iz 1431.godine zadubina vojvode Radia Postupovia, spomenik jugoslovenskim internircima u Norvekoj,na Brdu mira

MANIFESTACIJE, IZLETI I REKREACIJA Svoj boravak u Banji gosti mogu obogatiti prisustvom na manifestaciji Dani zdravlja, 21. septembra kada se slavi Mala Gospojina Roenje Presvete Bogorodice, taj dan je Dan slave - Atomske Banje i crkve Presvete Bogorodice u Gornjoj Trepi, sa raznovrsnim sadrajima koji afirmiu i podiu nivo leenja, kvalitet usluga i sadraje kulturno-zabavnih dogaaja. U okviru organizacije "Dani zdravlja" u Gornjoj Trepi svake godine u porti crkve Presvete Bogorodice vri se prezentacija i izbor najbolje ljivove prepeenice "umadijska kraljica".

U Banji se organizuju "Letnji dani kulture". Tokom letnjih meseci ovde nastupaju brojna kulturno-umetnika drutva, muziari, knjievnici, pesnici, glumci ...

U Banji moete prisustvovati likovnim kolonijama i drugim manifestacijama u aku, Gui, Prislonici, Mrajevcima...

U neposrednoj blizini Banje nalazi se bogat lovni rezervat kao i poznata ergela "Preljina" koja organizuje kolu jahanja.

Dva puta nedeljno organizujemo izlete, gde gosti nae Banje mogu obiiznaajne i zanimljive kulturno-istorijske spomenike, uivati u prelepoj prirodi i istom vazduhu.

Na sredini puta izmedju Gornjeg Milanovca i aka, na umovitoj padini pod vrhom planine Vujan, nalazi se istoimeni manastir, izuzetno vredan kulturno-istorijski spomenik pod zatitom drave. Nedaleko od njega,na junim obroncima planine Rudnik nalazi se i manastir Vraevnica koji sa svojom riznicom uva vredne tragove nae prolosti.

Svojom lepotom posebno se istie Ovarsko-kablarska klisura, predeo u kome je priroda bila vrlo izdana u svojim darovima. Jedan od bisera ovog predela svakako su izvori iste pijae vode, kao i deset manastira i dva sveta mesta. Zbog velike brojnosti manastira, ovaj predeo je u narodu poznat i pod nazivom Srpska Sveta Gora.

Brojna turistika ponuda, udoban prevoz i prijatni turistiki vodici uinie va boravak veoma zanimljivim.

Rezultati ankete

Anketni list za 2009 godinuPRVI PUT U BANJINIJE PRVI PUT U BANJILEILISTEPRIVATNI SMETAJLEILISTEPRIVATNI SMETAJ12345123451234512345USLOVI SMETAJA21101162162174142441141428USLUGE RECEPCIJE24116811526261663214736MEDICINSKE USLUGE159692424113156412739RESTORANSKE USLUGE235753413877314827USLUGE ODRAVANJA2122522217262721514