»asopis za duhovni preporod umesto uvoda dogmatika ogledi...

»asopis za duhovni preporod

Umesto uvodaDogmatikaOgledi iz kanonskog icrkvenog pravaCrkvena prosvetaUmetnost i istorijaDuhovni putokaziBesedeAktuelene temeHronika

Godina peta / Prizren 1997 ‡ Br. 1[17]

S blagoslovom Wegovog Preosve„tenstvaEpiskopa ra„koprizrenskog dr Artemija

Izdaje: EPARHIJA RA'KOPRIZRENSKA

Glavni i odgovorni urednik:jerej Branislav Peranoviæ

UreðivaŁki odbor:arhimandrit Jovan (Radosavqeviæ)

protojerej stavrofor Milutin (Timotijeviæ)protojerej Zoran Grujiæ

jeromonah Simeon (Vilovski)jeromonah Sava (Jawiæ)

jeroðakon Justin (Jezdiæ)

TehniŁki urednik:Vojislav JoviŁiæ

Dizajn koricaRadomir LevajacGordana Virovkiæ

Tira¾: 1000 primeraka

äsopis izlazi Łetiri puta godi„we.

Adresa izdavaŁa: EPARHIJA RA'KOPRIZRENSKA38400 PRIZREN, tel. 029/25426

'tampa: Novi dani, Beograd, Vojvode Brane 13

GLAS OTACA

P O S TSveti Vasilije Veliki

Post je mnogoceni dar Bo¾ji. Ustanova prastara, koja se oŁu-vala kao otaŁko nasleðe i stigla do na„ih dana.

Primite ga (post) dakle sa rado„æu. Primite siroma„ni svo-ga drugara. Primite sluge va„ odmor. Primite bogati wega kojivas spasava od opasnosti prejedawa i koji Łini ukusnim ono „to odstalne upotrebe postaje bezukusno.

Bolesnici primite majku zdravqa. Zdravi ‡ osigurawe va„egzdravqa. Upitajte lekare, i reæi æe vam kako ni„ta nije tolikosumwivo i nesigurno kao zdravqe. Zbog toga savesni pomoæu postanastoje da saŁuvaju svoje zdravqe i da se izbave od razru„avajuæete¾ine ugojenosti tela.

Ne tvrdi kako ne mo¾e„ da posti„, navodeæi kao izgovor bo-lest ili telesnu nemoæ, po„to, s druge strane, celog ¾ivota svogamuŁi„ telo svoje sa pro¾drqivo„æu. Znam vrlo dobro kako lekarimnogo Łe„æe nala¾u bolesnicima oskudnu dijetu i post negoraznovrsnost i obilnost hrane.

Uostalom, „ta je lak„e za telo, da provede noæ sa jednom la-kom veŁerom ili da legne u krevet optereæeno mnogojedewem? Mo-e li tako da se odmori ili æe se svu noæ okretati pretovareno inamuŁeno? Kojim brodom jedan kapetan mo¾e lak„e da upravqa i daga spasi u morskoj buri, onim koji je pretovaren ili onim koji nosinormalan teret? Onaj pretovareni neæe li potopiti i sasvim malabura? Tako i tela, kada se muŁe od mnogo hrane, lako podle¾u bole-stima. Dok kada se hrane lako, odr¾avaju svoje dobro zdravqe.

***

Pratimo meðutim istorijski pitawe posta, da vidimo kako jepo„tovan od strane Svetiteqa i kolika je dobra doneo.

UMESTO UVODA

Bogovidac Mojsije posle posta od Łetrdeset dana usudio se dase popewe na vrh gore Sinaja i da primi od Boga ploŁe sa deset za-povesti. Ne bi imao tu smelost da se pribli¾i vrhu, koji se dimiood bo¾anskog prisustva, da se nije bio naoru¾ao postom. Postio je,i tako je mogao da razgovara sa Bogom.

Prorok Samuilo bio je plod posta. Wegova majka Ana, po„toje postila, pomolila se Bogu: „Gospode silâ, pomiluj me i podarimi dete, pa æu ga posvetiti Tebi“.

Kod velikog junaka Sampsona, „ta je bilo ono „to ga je Łini-lo nepobedivim? Post! Preko posta je zaŁet u utrobi matere svoje.Post ga je rodio. Post ga je odojio. Post ga je odhranio. Onaj postkojeg je odredio anðeo: „Dete koje æe„ roditi, ne treba da okusini„ta od plodova vinograda. Neæe piti vina niti bilo koje drugoopojno piæe“. Dok je Sampson ¾iveo sa postom, pobeðivao je i ubi-jao na hiqade Filistejaca, ru„io vrata utvrðenih gradova, zadaviorukama lava. Meðutim, kad je napusto post i Dalida ga navela napijanstvo i u blud, bio je zarobqen, oslepqen i ismejan od svojihneprijateqa.

Post raða proroke. OjaŁava moæne. Umudruje zakonodavce.Naoru¾ava junake. Ve¾ba borce. Odbija isku„ewa. Stanuje zajednosa trezveno„æu i Łistotom. U ratovima Łini podvige a u vrememira uŁi tihovawu. Osveæuje posveæene i usavr„ava sve„tenike.Niko ne mo¾e da se pribli¾i firtveniku i da zavr„i bo¾anskuLiturgiju, a da prethodno nije postio.

Posle posta od Łetrdeset dana udostojio se prorok Ilija da sesretne sa Gospodom licem u lice. Posle posta vaskrsao je umrlodete i pokazao se jaŁim od smrti. Posle posta zatvorio je nebo dane pada ki„a za tri i po godine. To je uŁinio da bi omek„ao tvr-dokornost srca Izraiqaca koji su se bili predali razvratu i beza-kowu. Tako je izazvao prinudni post u celom narodu, dok se ne poka-ju i isprave svoje grehe, koji su proistekli od udobnog i razne¾e-nog ¾ivota.

Prorok Danilo, koji za dvadeset godina nije okusio hleba, ni-ti pio vode, pouŁio je Łak i lavove da poste. Gladni lavovi nisu garastrgli, kao da je imao telo od kamena ili bakra ili nekog drugogtvrdog materijala. Post je ojaŁao telo Proroka i uŁinio ganepovredivim za zube zveri, kao „to boja Łini gvo¾ðe nepovredi-vim za rðu.

***

Post pojaŁava molitvu. Postaje krilo weno na putu ka nebu.Post je majka zdravqa, vaspitaŁ omladine, ukras staraca. On jesaputnik putnika i sigurnost onih koji ¾ive zajedno.

4 SVETI KNEZ LAZAR

Mu¾ nimalo ne sumwa u supru¾ansku vernost svoje ¾ene, kadje vidi da druguje sa postom. fiena ne kopni od qubomore, kada vidisvoga mu¾a da posti.

Ko je ikada pretrpeo „tetu od posta? ProraŁunaj ekonomskistawe kuæe svoje za jedan dan posta. A izraŁunaj i za jedan obiŁandan. Tako æe„ se lako uveriti, koliko veliku dobit ima„ od posta.

Pomisli da i poreznici ostave poreske obveznike da malovremena ¾ive mirni i ne ometani. Neka dozvoli dakle i telo jedanmali predah ustima. Neka uŁini jedno malo primirje ono, koje kadase najede, mudruje ne„to oko uzdr¾awa, a kad gladuje, zaboravqaono „to je ranije primilo.

Onaj koji posti nema potrebe za pozajmicom. Niti je prinuðenda plaæa kamatu. Post postaje razlog da se Łovek veseli. Jer kao„to ¾eð Łini slatkim piæe i glad prijatnom trpezu, tako i postŁini jela ukusnim.

Ako hoæe„, dakle, da ti trpeza bude prijatna, prihvati prome-nu koju donosi post. Ako si pak uvek okru¾en bogatim jelima, Łi-ni„ nepravdu sebi, jer uni„tava„ prijatnost neumerenim u¾iva-wem.

Ni„ta nema, „to ne dosadi stalnom upotrebom. Dok, nasu-prot, Łesto ¾elimo ona jela, koja retko oku„amo. Stoga nam je i Tvo-rac na„ izmislio raznovrsnost u na„em ¾ivotu, tako da bi smoosetili prijatnost od svih blaga Wegovih. Pogledaj „ta se dogaðau prirodi: Sunce zar nije svetlije posle noæi? San zar nije slaðiposle bdewa? Zdravqe zar nije vi„e po¾eqno posle stradawa odbolesti? Tako i trpeza biva prijatnija posle posta. Ovo dabomeva¾i za sve. I za bogate, koji imaju obiqe jela, i za siromahe, kojiraspola¾u oskudnijom hranom.

***

Da se seæa„ i da se boji„ primera onog bogata„a iz jevan-ðelske priŁe. Stalna u¾ivawa odvela su ga u veŁni ogaw. Ovaj boga-ta„ nije bio osuðen za bilo kakvu nepravdu. Meðutim, zbog komfo-ra i razne¾enosti koju je u¾ivao, kao i zbog wegove indiferen-tnosti za siroma„tvo Lazara, ka¾wen je tako te„ko. Nasuprottome, post i trpqewe u stradawu zar nisu bili, ono „to je darova-lo pokoj Lazru? PriŁa ne govori za wegove (neke) druge vrline, dosamo za one navedene. One (post i trpqewe) uzdigle su ga i uspoko-jile u naruŁju Avraama.

Pazi dakle i ti, mo¾da, dok sada pije„ razliŁita piæa i od-vraæa„ se od vode, kasnije æe„ za¾aliti jednu kap wenu, kao onajbogata„. Nikome ni„ta nije bilo „to je pio vodu. Niko se nijeopio. Niko nije osetio glavoboqu i vrtoglavicu. Dok, nasuprot,

GLAS OTACA 5

lo„e varewe, koje nu¾no prati neumerene i luksuzne veŁere, stva-ra stra„ne bole„tine.

***

fiivot äsnog PreteŁe bio je jedan neprekidni post. Nijeimao ni kreveta, ni trpeze, ni imawa, ni stoke, ni magacine hrane,niti bilo „ta drugo od onoga „to se smatra neophodno za ¾ivot.No upravo zbog toga Gospod je posvedoŁio da je on „najveæi od ro-ðenih od ¾ene“.

Post je podigao do treæeg neba i apostola Pavla. Wega Łakubraja u nevoqe i stradawa koja je podneo u svome misionarskomradu za slavu Bo¾iju i spasewe qudi.

Meðutim za sve vrline, za vrhunski primer i obrazac imamosamoga Gospoda. Gospod Isus Hristos, dakle, posle Łetrdeseto-dnevnog posta poŁeo je svoje delo na zemqi. Prvo je utvrdio i nao-ru¾ao telo, koje je primio nas radi, postom, a zatim dopustio ku„a-wa od strane ðavola. SliŁno i mi, postom da se pripremimo i uve¾-bamo u na„oj borbi protiv duhovnih neprijateqa.

U jednom sumwivom ratniŁkom sukobu, prisustvo nekogsaveznika uz stranu jednoga, dovodi do poraza drugoga. Dakle, duh itelo nalaze se u stawu (stalnog) sukoba. Kome æe„ biti saveznik?Ako si saveznik telu, oslabiæe„ duh. Dok, ako si saveznik duhu,podŁiniæe„ telo. Ukoliko ¾eli„ da ojaŁa„ svoj duh, kroti telopostom. Apostol Pavle pi„e: „Ukoliko se na„ spoqa„wi Łovek(dakle telo) raspada, toliko se unutra„wi (dakle duh) obnavqa“.

Mojsije da bi po drugi put primio tablice zakona, morao jeponovo da posti.

Ninevqani, da nisu postili i oni sami i wihova stoka, ne biizbegli katastrofu.

Ali i Isav, „ta je bilo ono „to ga je unizilo i uŁinilo slu-gom brata wegova? Nije li to bilo jedno jelo? Za wega samo i pro-dao je svoje prvena„tvo!

Koji su, opet, ostavili svoje le„eve po pustiwi? Nisu li ihostavili oni koji su tra¾ili meso da jedu i udobni ¾ivot Egipta?Dok su dakle Izraiqci bili zadovoqni samo sa mânom, pobeðivalisu svoje neprijateqe i niko se od wih nije razboleo. Meðutim, kadasu se setili lonaca sa mesom i po¾eleli ponovo ropstvo egipatsko,ka¾weni su. Pomrli su u pustiwi i nisu se udostojili da videzemqu obeæanu.

Zar se ne boji„ i ti toga primera? Zar ne misli„ da æe„ mo-¾da zbog mnogojedewa ostati ispred zakquŁanih vrata nebeskezemqe obeæane?

Prorok Danilo ne bi video bo¾anska viðewa, da nije oŁistiodu„u svoju postom. U¾ivawe obilne i mrsne hrane stvara u du„i

6 SVETI KNEZ LAZAR

isparewa, koja, kao neki gusti oblak dima, smetaju umu da vidisijawe Presvetoga Duha.

Post je moæno oru¾je protiv demona. „Ovaj rod (demonski) neizgoni se niŁim drugim, do samo molitvom i postom“, rekao je Go-spod povodom ðavoimanog mladiæa.

Nasladom, pijanstvom i raznim spremawima zapaquje se isvaka vrsta raskala„nosti. Trka za u¾ivawima pretvara qude u„pastuve“. Pijanstvo izaziva i stra„ne izopaŁenosti, postajeuzrokom da razvratnici tra¾e ¾enu kod mu„karca i mu„karca kod¾ene (tj. da padaju u mu¾elo„tvo i lezbejstvo).

Post reguli„e i braŁni ¾ivot. SpreŁava raspusnost i nameæeusagla„eno uzdr¾awe, da bi se supru¾nici posvetili molitivi.

***

Ne ograniŁavaj, meðutim, vrlinu posta samo na ishranu. Isti-nski post nije samo odricawe od razliŁite hrane, nego odricawe od

strasti i grehova. Da nikome ne uŁini„ nepravdu. Da oprosti„bli¾wemu svome za uvredu koju ti je naneo, za zlo „to ti je uŁinio,za dug „to ti je du¾an. InaŁe, ne jede„ meso, ali jede„ samoga bratasvoga. Ne pije„ piæe, ali uni¾ava„ drugoga Łoveka.

GLAS OTACA 7

Sveti Vasilije Veliki, rad Veronike V. —ukanoviæ

Sveto Pismo navodi: „Te„ko onima koji se opijaju bez vina“.Takvo pijanstvo je, primera radi, gwev, koji navodi du„u daprezire. I strah takoðe, koji parali„e razum. Uop„te, svakastrast koja pomraŁuje um, jeste neko pijanstvo. Gnevqiv Łovek seopija svojom stra„æu. Ne misli koga ima ispred sebe. Kao da sebori u noæi, grabi „to stigne, spotiŁe se o svakoga. Ne zna „ta go-vori, psuje, udara, preti, prokliwe, viŁe...

Ako dakle hoæe„ da stvarno posti„, treba da izbegava„ svakustrast.

Pazi i jo„ ne„to: Da sutra„wi post ne bude povod za banŁewedanas. Ne uni„tavaj dana„wom raspusno„æu sutra„we uzdr¾awe.Niko, kada ¾eli da se o¾eni zakonitom i Łednom ¾enom, ne primanajpre usvoju kuæu lica sumwive moralnosti. Jer Łedna i po„tena ¾e-na ne pristaje da stanuje zajedno sa osobama izopaŁenim inemoralnim.

Tako dakle i ti. Sa oŁekivawem posta, ne primaj razvratnopijanstvo, koje je majka bestidnosti, prijateqica sramotnih „ala,spremna na svaku nemoralnost. Post i molitva neæe hteti da stanu-ju u du„i koja je uprqana banŁewem. Gospod prima u bo¾anskeobiteqi onoga koji posti. A gnu„a se pijanca kao bogohulnog igre„nog. Ako dakle sutra doðe„ ovde i zaudara„ na vino, kako dasmatram za post tvoje banŁewe? Gde da te postavim? Meðu pijanceili meðu uzdr¾qivce? BanŁewe koje je prethodilo, pokazuje te kaopijanicu, dok uzdr¾awe koje si poŁeo, kao postnika. Sa ostacimapijanstva, tvoj post biva beskoristan. A ako je poŁetak beskori-stan, u opasnosti je da se i ceo post zavr„i kao beskoristan.

Post ne vr„i uticaj samo na pojedince. UtiŁe i na celu zajed-nicu. Usagla„ava i umiruje brzo sve qude. Nameæe ti„inu nearti-kulisanim glasovima i vici, izgoni svaðe i prepirke, udaquje (odqudi) osuðivawe i ogovarawe.

Prisustvo kojeg uŁiteqa zaustavqa tako brzo nered i vikudece? ̈ im se pojavi post, svaki nemir u gradu automatski prestaje.

Ko mo¾e da nastavi lumperaj i zabavu u vreme posta?1 Komo¾e da spoji post i razvratne igre? NedoliŁan smeh, razbludnepesme i neuraŁunqive igre (kola, plesovi), udaquju se od grada, Łimstigne post kao neki strogi sudija.

Kada bi svi poslu„ali savete posta, vladao bi savr„eni miru Łitavom ŁoveŁanstvu. Ne bi ustajala jedna dr¾ava protiv druge.Ne bismo imali ratne sukobe niti proizvoðaŁe oru¾ja. Ne bi po-stojali sudovi niti zatvori. Pusta mesta ne bi dr¾ala zloŁinceniti gradovi klevetnike, niti mora gusare.

8 SVETI KNEZ LAZAR

1 Verovatno je to u vreme svetog Vasilija Velikog bilo nezamislivo. Danas,pak, bar „to se nas Srba tiŁe, lumperaj i zabava, dreŁeæa i nepodno„qiva muzikapo kafiæima i diskaæima, avaj pa Łesto i na domaæim „sveŁanostima“ (svadbe,ispraæaji u armiju, mladenci itd.) ne prestaju za sve vreme posta, pa Łak ni na Veli-ki Petak (Prim. Prev.).

Kada bi vladao post, na„ ¾ivot ne bi bio prepun uzdaha. Jeron bi nauŁio sve ne samo ograniŁewu rasipniŁkog ¾ivota, negouklawawu i od mnogo drugih zala. NauŁio bi ih potpunom izbe-gavawu i uklawawu od srebroqubqa i gramzivosti, slavoqubqa islastoqubqa. Ako se oslobodimo svega ovoga, ¾iveæemo u miru isvetiwi.

Ako nam dakle takva dobra daruje ova carica vrlina, primimoje bez ikakve namr„tenosti, bez ikakvog gunðawa. Svi vatrenoispo„tujmo duhovnu trpezu koju nam postavqa post, Łisteæi nas ipripremajuæi nas za veŁnu bo¾ansku radost u raju. Amin.

***

D O D A T A K

POSTOVI I RAZRE'EWA U CRKVI NA'OJ

Post je uzimawe „suve hrane“ (suhojedewe), bez uqa i vina,jedanput na dan, i to u 9-i Łas (oko 3 sata posle podne). Uzimawehrane, pa makar i samo hleba, vi„e od jedanput na dan zove se ubla-¾ewe posta. Ako jedemo i uqe i pijemo vino tada Łinimo razre-„ewe posta. Vrste razre„ewa posta su Łetiri: a) razre„ewe „nasve“, b) razre„ewe na jaja i mleŁne proizvode, v) razre„ewe „na ri-bu“ i g) razre„ewe „na vino i jelej“.

Treba ipak naglasiti da, pored ustanove odreðenih dana iperioda posta od strane na„e Crkve („akrivija ‡ taŁnost“), regu-lisawe toga pitawa za svakog hri„æanina posebno ostavqa se rasu-ivawu wegovog duhovnog oca, koji ponekad postupaju sa snisho-ewem („ikonomija ‡ prilagodqivost“) prema slabosti Łoveka, iprema meri svega na korist svake du„e.

A. „Zapovedni“ postovi su sledeæi:

1. Sredom i petkom: suhojedewe.2. Velika ¨etrdesetnica, od ïstog Ponedeqka do Lazareve

Subote: Suhojedewe (sem Subotom i Nedeqom, kada se dozvoqavauqe i vino).

3. Velika Sedmica: Suhojedewe.4. Post Svetih Apostola, od Ponedeqka posle Nedeqe Svih

Svetih pa do 28. Juna (po Starom Kalendaru). Uzdr¾avawe od mesa,jaja i mleŁnih proizvoda. Dozvoqava se riba (sem, naravno, Sredomi Petkom).

5. Post Gospojinski od 1. do 14. Avgusta (po Starom Kal.).Suhojedewe (sem Subotom i Nedeqom, kada se dozvoqava uqe i vi-no, i na Preobra¾ewe, kada se razre„ava na ribu).

GLAS OTACA 9

6. Bo¾iæni post od 15. Novembra do 24. Decembra (po StaromKal.).

a) Od 15. Novembra do 17. Decembra uzdr¾avamo se od mesa,mleŁnih proizvoda i jaja, dok razre„avamo na ribu (sem Srede iPetka).

b) Od 18. do 24. Decembra, biva razre„ewe samo na uqe i vino(uvek sem Srede i Petka).

Bele„ka: Navedeni gore postovi treba uvek da su povezani sadowom tabelom (B), gde se nalaze dani razre„ewa.

B. Razre„ewe posta (i Sredom i Petkom) dozvoqava se u sle-deæim sluŁajevima (svi datumi su po Starom Kalendaru).

1. Od 25. Decembra do 4. Januara (dvanaestodnevqe):„Na sve“.2. Prva sedmica Trioda (od Nedeqe Mitara i Fariseja do ne-

deqe o Bludnom sinu): „Na sve“.3. Treæa sedmica Trioda (od Ponedeqka Mesopusnog do Sirne

Nedeqe): Razre„ewe na ribu, mleŁne proizvode i jaja (meso nijedozvoqeno) svih dana.

4. Svetle Sedmice (od Vaskrsa ‡ Pashe do Tomine Nedeqe):„Na sve“.

5. Sedmica Svetoga Duha (od Duhova do Nedeqe Svih Svetih):„Na sve“.

6. U periodu Pedesetnice (od Tomine Nedeqe do Duhova),mo¾e, prema jednom tumaŁewu, da bude razre„ewe na uqe Sredom iPetkom. äk, dozvoqava se razre„ewe na „ribu“ u Sredu Prepolo-vqewa i u Sredu Odanija Pashe.

V. Tabela nepokretnih Praznika sa razre„ewima ili postom.(Datumi po Starom Kalendaru).

JANUAR: Razre„ewe:

1. Obrezawe I. Hrista i sv. Vas. Vel. ‡ Na sve5. Krstovdan uoŁi Bogojavqewa ‡ Post6. Sveto Bogojavqewe ‡ Na sve7. Sabor sv. Jovana PreteŁe ‡ Na ribu11. Prep. Teodosije ‡ Vino i uqe14. Sveti Sava srpski ‡ „16. Verige sv. ap. Petra ‡ „17. Antonije Veliki ‡ „18. Atan. i Kirilo Aleksandrijski ‡ „20. Eftimije Veliki ‡ „22. Apostol Timotej ‡ „25. Grigorije Bogoslov ‡ „27. Jovan Zlatoust ‡ prenos mo„tiju ‡ „30. Sveta Tri Jerarha ‡ „

10 SVETI KNEZ LAZAR

FEBRUAR:

2. Sretewe Gospodwe ‡ Na ribu8. Teodor Stratilat ‡ vino i uqe10. Sve„tenomuŁ. Haralampije ‡ „11. Sve„tenomuŁ. Vlasije ‡ „17. Teodor Tiron ‡ „24. I i II Obretewe glave sv. J. Pret. ‡ „

MART:

9. Sv. 40 MuŁ. ‡ Mladenci ‡ Na ribu25. Blagovesti Sv. Bogorodice ‡ vino i uqe26. Sabor Arh. Gavrila ‡ „

APRIL:

23. Sv. VelikomuŁ. Georgije ‡ „25. Sv. Jevanðelist Marko ‡ „30. Sv. apostol Jakov ‡ „

MAJ:

2. Sv. Atanasije Veliki ‡ „8. Sv. Jovan Bogoslov ‡ „21. Car Konst. i Jelena ‡ „25. III Obretewe glave Sv. J. Pret. ‡ „

JUNI:

8. Prenos mo„t. Teod. Stratilata ‡ „11. Sv. ap. Vartolomej i Varnava ‡ „24. Roð. Sv. Jov. PreteŁe ‡ Ivawdan ‡ Na ribu29. Ap. Petar i Pavle ‡ Petrovdan ‡ „30. Sabor 12 Apostola ‡ vino i uqe

JULI:

1. Sv. VraŁi Kozma i Damjan ‡ „2. Polagawe rize Pres. Bogorodice ‡ „17. Sv. Velikom. Marina ‡ „20. Sv. Prorok Ilija ‡ „22. Sv. Marija Magdalina ‡ „25. Uspewe Sv. Ane ‡ „26. Sv. Prepodobnom. Paraskeva ‡ „27. Sv. Velikom. Pantelejmon ‡ „

GLAS OTACA 11

AVGUST:

6. Preobra¾ewe Gospodwe ‡ Na ribu15. Uspenije Bogorodice ‡ „29. Usekovawe Sv. Jovana PreteŁe ‡ post31. Polagawe pojasa Bogorodice ‡ vino i uqe

SEPTEMBAR:

1. Crkvena Nova Godina ‡ „6. ̈ udo Arh. Mih. u Honi ‡ „8. Roðewe Pr. Bogorodice ‡ Na ribu9. Sv. Joakim i Ana ‡ vino i uqe13. Obnov. Hrama Vaskrsewa Hr. ‡ „14. Vozdvi¾ewe ¨asnoga Krsta ‡ post20. Sv. Velikom. Evstatije ‡ vino i uqe23. ZaŁeæe Sv. Jov. PreteŁe ‡ „26. Sv. Jovan Bogoslov ‡ „

OKTOBAR:

6. Sv. apostol Toma ‡ „18. Sv. ap. i jevanðelist Luka ‡ „23. Sv. ap. Jakov brat Gospodwi ‡ „26. Sv. VelikomuŁ. Dimitrije ‡ „

NOVEMBAR:

1. Sv. vraŁi Kozma i Damjan ‡ „8. Aranðelovdan ‡ „12. Sv. Jovan Milostivi ‡ „13. Sv. Jovan Zlatoust ‡ „14. Sv. ap. Filip ‡ „16. Sv. ap. i jevanð. Matej ‡ „21. Vavedewe Pr. Bogorodice ‡ Na ribu24. Sv. Velikom. Katarina ‡ vino i uqe30. Sv. ap. Andrej Prvozvani ‡ „

DECEMBAR:

4. Sv. VelikomuŁ. Varvara ‡ „5. Sv. Sava Osveæeni ‡ „6. Sv. Nikola ‡ Nikoqdan ‡ „9. ZaŁeæe sv. Ane ‡ „

12 SVETI KNEZ LAZAR

12. Sv. Spiridon Łudotvorac ‡ Na ribu15. Sve„tenomuŁ. Elevterije ‡ vino i uqe17. Sv. prorok Danilo ‡ „20. Sv. Igwatije Bogonosac ‡ „25. Ro ewe Hristovo ‡ Bo¾iæ ‡ Na sve26. Sabor Pr. Bogorodice ‡ „27. Sv. PrvomuŁenik Stefan ‡ „

***

Preveo sa grŁkogEpiskop ra„ko-prizrenski

+ Artemije

GLAS OTACA 13

14 SVETI KNEZ LAZAR

Sveta Ana sa Bogorodicom. Ikona u Kapeli Sv. Ane (1620à1630)

TAJNE I VRLINE KAOSREDSTVA I PUT USVOJEWA

S P A S E W AGLAVA DRUGA

(ARETOLOGIJA)

(Nastavak iz br. 16)

B. SLOBODNA SARADWA VOQE ¨OVEKOVE SABOfiANSKOM BLAGODA˘U U SPASEWU

Govoreæi o padu prvog Łoveka u prvom poglavqu na„ega rada,videli smo da se pad desio upravo preko one sile Łovekove prirode,preko koje je Łovek trebao da ostvari predveŁno naznaŁewe svoje, tj.preko slobodne voqe wegove.1 Otuda i pitawe liŁnog spasewa sva-kog Łoveka razre„ava se takoðe na nivou wegove slobodne voqe(Vidi: Lk. 9, 23; Mt. 19, 17‡21). To znaŁi da slobodna voqa Łovekanije uni„tena razorno„æu greha, no samo je te„ko povreðena, kao„to je veæ reŁeno.2 Ovakav stav predstavqa Łvrsto uŁewe Otacapravoslavne Crkve,3 koje verno prati i sveti Maksim. Po svetomMaksimu, koji po tom pitawu prati svetog Grigorija Niskog, Łovekje i posle pada mogao da se suprotstavi grehu. A ako to nije Łinio,

DOGMATIKA

1 Sveti Knez Lazar, ̈ asopis za duhovni preporod, god. III, Prizren 1995. g. Br.4 (12), str. 19.

2 Isto.3 „Skoro svi Oci Crkve i crkveni pisci imaju Łvrst princip samodovoqno-

sti, „to se bogoslovskim jezikom naziva „slobodna voqa“ (a

tome je kriva wegova nemarnost: „Neki govore da ne bi bilo zla ustvarima, ako ne bi bilo neke druge sile koja nas vuŁe k wemu. A tasila nije ni„ta drugo do nemar za prirodne delatnosti uma“.4

Ovo „to je reŁeno jasno pokazuje da su u Łoveku i posle padaostala semena dobra i da od wegove voqe zavisi da li æe pravilnokoristiti te svoje sile ili neæe, tj. da li æe Łiniti ili ne prirod-no dobro, izbegavajuæi strasti, ili æe im slu¾iti. TumaŁeæi ale-gorijski reŁi proroka Danila caru Navuhodonosoru „ali paw sa¾ilama ostavite mu u zemqi“ (Dan. 4, 15), sveti Maksim ka¾e da„prirodno seme dobra nije potpuno uni„teno prestupom, „to sve-doŁe sile dobra (u Łoveku), po kojima (priroda) æe ponovo uzrastii kroz vaskrsewe vratiti joj se prvobitna prirodna veliŁina ikrasota“.5 Prirodna semena dobra predstavqaju prve pokretaŁeŁoveka na dobro. Tako, na drugom mestu, ka¾e sveti Otac: „Postojetri uzroka koji nas pokreæu na dobro: prirodna semena dobra (unama), svete sile (Anðeli) i dobra voqa. Prirodna semena (dobra)pokreæu nas da „ono „to hoæemo da nama Łine qudi, i mi sliŁnoŁinimo wima“ (Lk. 6, 31), ili kao kada vidimo nekoga u nevoqi ilinu¾di i prirodno mu uka¾emo milost“.6

Sveti Maksim, kao i ostali sveti Oci, nikada se nisu udaqi-li od principa saradwe slobode Łovekove i bo¾anske blagodati,niti su ikada podcenili ulogu Łovekove slobode prema blagodati.7

16 SVETI KNEZ LAZAR

4 Per9 Ωg'phV B 82 (PG 90, 1009 C). Ulogu slobode kako u padu tako i u spasewuŁoveka kod svetog Maksima, jasno podvlaŁi i L. Thünberg u ranije pomenutom delusvome (str. 240‡241). Upor. uop„teno o toj temi: Ivan G. PanŁovski, Vina i isku-plenije, OtpeŁatok Godi„nik na duhovnata akademija „Sv. Kliment Ohridski“,Sofija, tom. VI 1956‡1957, str. 218‡279. (Posebno „to se same teme tiŁe, vidi od str.248 i daqe). Isto tako po svetom Makariju Egipatskom, u delu spasewa „bez prisut-nosti (na„e) voqe ni sam Bog ni„ta ne Łini, iako svemoæan po slobodnoj voqi (svo-joj). Delatnost, dakle, Duha le¾i u (slobodnoj) voqi Łoveka“ (Om. 37, 10 PG 34,757A). Vidi i: Kwnst. Skout†rh, Sun†peiai t¸V pt¶sewV ka9 loutr…n paliggenes7aV(’Ek t¸V Ωnqrwpolog7aV to? ≈g7ou Grhgor7ou NæsshV), ’Aq¸nai 1973. str. 61.

5 Talasiju 26 (PG 90, 349B). Upor. Kwnst. Papap†trou, Propatorik…n≈m≤rthma, ºn QHE, I, ’Aq¸nai 1966, kol. 618: „za Oce Crkve pad nije potpuna propast(katastrofa) ikone (Bo¾ije) nego pomraŁewe, izopaŁenost wena. Zbog toga Łovekpâda nije potpuno nesposoban da uŁini dobro“. Vidi i: Kwnst. Skout†rh, nav. delo,str. 60‡61.

6 Per7 Ωh≤phV B 32 (PG 90, 996).7 Takva poimawa nalazimo kod obojice Grigorija (vidi: Grigorije Bogoslov,

Sl. 37, 13 [PG 36, 297B. 300D]; Grigorije Niski, Kat. Sl. 36 [PG 45, 92D]), a posebnokod prepodobnog Makarija Egipatskog (V. Om. 15, 25 [PG 34, 592D]), po kome, u Łovekuje (i posle pada) ostala sloboda izbora (Om. 27, 22 [PG 34, 709A]), dok je um Łovekovravnosilan demonu u borbi (Om. 20, 7 [PG 34, 653CD]), i od voqe Łovekove zavisi verawegova (Om. 37, 10 [PG 34, 757A]). Otuda, postaje jasno da po svetom Makariju, bez slo-bodne voqe Łovekove Bog ne mo¾e da ga spase. Ali isto tako nikako ne previðablagodat koja, po wemu, jeste neophodna za potpuno iskorewivawe zla (Om. 27, 22 [PG34, 465 A]), a posebno za duhovno uzrastawe i obo¾ewe (Om. 10 i 44, 6 [PG 34, 460D.784A]). Tako, po wemu, bo¾anska blagodat i Łovekova slobodna voqa predstavqaju

Otuda, jasno je za„to, po svetom Maksimu, Łovekova voqa predsta-vqa neophodan preduslov spasewa, koliko u Hristologoji toliko iu Antropologiji. Jevanðelska je, apostolsko-otaŁka, crkvena isti-na, da se spasewe ostvaruje uvek slobodno, nikada prinudno: „Slo-bodna voqa je ne„to neophodno, a sila usinovqewa (blagodat), kaoorgan, oŁigledno ostaje nedejstvena, ako je slobodna voqa slobodnone upotrebi“.8

Iz ovakvog odnosa bo¾anske blagodati i Łovekove slobode udelu na„eg spasewa (gde blagodat izvr„ava spasewe, a voqa sara-ðuje blagodati), izlazi da tajinski (mistiŁki) preporod, koji zaosnov ima blagodat, treba da prati uvek moralni preporod, koji zaosnov ima voqu. „I tako, ako dakle i imamo Duh usinovqewa (Rim.8, 15), koji je seme, koje u roðenima proizvodi podobije Onoga kojiga je posejao, ali ne prila¾emo Wemu svoju voqu slobodnu odnaklonosti i raspolo¾ewa (ka grehu), to i biva razlog da i posleroðewa vodom i Duhom (tajinski preporod), gre„imo po svojoj¾eqi. A ako bismo mi svesno pripremili svoju voqu da prihvatidejstvo wihovo, mislim vode i Duha, tada bi tajinska voda na„imdelima izvr„ila oŁi„æewe na„e savesti, a ¾ivotvorni Duh ost-vario bi u nama nepromenqivo savr„enstvo dobra kroz opitnoznawe“. To upravo pokazuje da svakom daru bo¾anske blagodati, dabi se pokazao spasonosan za nas, neizostavno treba da odgovara pod-vig Łovekove voqe. Tako, primera radi, svetoj Tajni Kr„tewa, kojadaruje usinovqewe, treba da odgovara od strane Łoveka Łuvaweblagodati usinovqewa: „Blagodat usinovqewa darovana DuhomSvetim preko svetog kr„tewa, pokazuje (u Łoveku) kao posledicuhri„æanski ¾ivot“.9 Zbog toga, po svetom Maksimu, slobodna voqanaziva se izriŁito „Łuvarkom“ blagodati.10

Na taj naŁin, na razliŁite darove Duha, o kojima je ranijebilo govora, treba da odgovara sa strane Łoveka dr¾awe bo¾anskihzapovesti, zato „to se darovi Duha pokazuju samo po meri vere iispuwewa zapovesti. „Zato, dakle, ne budimo nemarni da se po merina„ih sila povinujemo Bogu, koji nas priziva u veŁni ¾ivot i bla-

ARETOLOGIJA 17

dva neophodna krila za ushoðewe na nebo (Om. 32, 6 [PG 34, 737B]). UŁewe svetogMakarija o saradwi blagodati i Łovekove voqe, vidi u delu Jerom. Justina Popovi-æa, Problem liŁnosti i poznawa po svetom Makariju Egipatskom, Atina 1926 (na gr-Łkom), str. 66‡72 (Prevedena na srpski jezik i „tampana kao: Put bogopoznawa, Beo-grad 1987). Upor. i: St. Go„eviæ, nav. delo, str. 66‡80.

8 Talasiju 6, shol. 3 (PG 90, 281D). Upor. E2V t\ P≤ter ßm•n (PG 90, 880B).9 Mistagogija 24 (PG 91, 712B). Upor. Talasiju 2 (PG 90, 273D), 59 (PG 90, 636C).10 „Usinovqewe predaje, darujuæe odozgo blagodaæu Duha nadprirodno roðewe,

koje Łuva i odr¾ava pomoæu bo¾anske sile slobodna voqa onih koji su roðeni. Ona(slobodna voqa) prima istinskim raspolo¾ewem blagodat koja im je data, aizvr„ewem zapovesti usrdno prosvetquje ukra„enu krasotu koja im je po blagodatidarovana“ (E2V t\ P≤ter ßm•n [PG 90, 877A]).

enom ciqu, kroz izvr„ewe wegovih bo¾anskih i spasonosnih za-povesti, da bismo primili milost i na„li blagodat za blagovre-menu pomoæ“.11

Na kraju, bo¾anskoj Evharistiji, treba da odgovara mistiŁko(tajinsko) obrazovawe Hrista u Łoveku12 pomoæu vrlina i znawa: „...I opet, telo Logosa je istinska vrlina; krv ‡ nepogre„ivo znawe;a kosti su ‡ neizrecivo bogoslovqe...“.13 Tako, u „dostojnima“ krozovakva dela prosijava bo¾anstvo Hristovo. Govoreæi odnosno sna-ge vere i dela, sveti Maksim ka¾e: „(Vera) opet i Łisti i prosla-vqa i obasjava i vodi u obo¾ewe one koji su se u woj (veri) pokaza-li iskusni kroz izvr„ewe zapovesti; imajuæi kao srebro Bo¾an-stvo Logosa, koje, koliko je to moguæe, sija u svima dostojnima“.14

Iz svega do sada reŁenoga pokazuje se da je u delu spasewanu¾an preduslov, ne samo bo¾anska blagodat koju Sveti Duh razde-quje vernima kroz svete Tajne Crkve, nego isto tako i slobodnavoqa Łoveka. Zato „to samo slobodnim prihvatawem i razvijawemblagodatnih darova, moguæe je da se projavi i poka¾e stvarnostnovog Łoveka, to jest novog ¾ivota, kojeg je Hristos doneo qudima.Dok je, dakle, put bo¾anskog snishoðewa i Łovekovog ushoðewazavr„en u Hristu, koji je „prvoroðeni svake tvari“, dotle se tajin-ski (mistiŁki) susret Boga i Łoveka izvr„ava u svakom vernomŁlanu Crkve Hristove po meri vere i podviga wegovog.

U uŁewu o podvigu (askezi) svetog Maksima jasno je izlo¾en istav da se spasewe Łoveka ostvaruje saradwom (di' t¸V sunerg7aV)slobodne voqe wegove i bo¾anske blagodati. Asketska teologijasvetog Oca uobliŁena je saglasno sa uŁewem o tri stupwa hri„æan-skog asketskog ¾ivota: delatnog, sozercateqnog i mistiŁkog. Ovopak u potpunosti odgovara osnovnom sveto-otaŁkom stavu o hri„æan-skom ¾ivotu, kao podvigu, koji te¾i postepenom ozdravqewu svih

18 SVETI KNEZ LAZAR

11 Mistagogija 24 (PG 90, 716B). Upor. Isto (PG 90, 712B). Talasiju 54 (PG 90,524C). Kef. Di≤fora B 87: „Vrlina je sila Bo¾ija koja uni„tava strasti. Ona je iŁuvar pobo¾nih pomisli, koje raða vr„ewe zapovesti, Łime se opet, protivne dobru,zle sile uni„tavaju uz pomoæ Bo¾iju, ili boqe reæi samom silom Bo¾ijom“ (PG 90,1253A).

12 „Kruna i vrhunac svih ranije pomenutih obrazovnih sredstava i celokupnogtajinskog (mistago„kog) ¾ivota Crkve jeste Bo¾ansko PriŁe„æe... Na sveti naŁinobavqeno bo¾ansko PriŁe„æe preobra¾ava Łoveka kako u vremenu pripreme zaWega, tako i posle samog PriŁe„æa“ (E

sila du„e.15 Govoreæi o podvi¾ni„tvu sveti Maksim strogo dr¾iustaqeni poredak. Po wemu, prvo biva ozdravqewe delatnih siladu„e (¾eqnog i afektivnog), zatim ‡ sozercateqnog (razuma) i nakraju ‡ mistiŁkih sila (uma) radi bogopoznawa i bogoop„tewa. Ta-

ko, imamo tri stepena duhovnog razvoja, koje sveti Maksim odreðujekao „oŁi„æewe ‡ prosveæewe ‡ savr„enstvo“.16 To odgovara op-„tem otaŁkom poimawu, koje je oformqeno pre svetog Maksima, otri kategorije onih koji se spasavaju, to jest, vernih ili poŁetni-ka, vrlinskih ili onih koji su uznapredovali, i znalaca ili savr-

ARETOLOGIJA 19

Bogorodica, Veliki Meteori, 14. vek

15 Vidi o tome detaqno: Pr…V ’Iw≤nnhn kouvikoul≤rion, ’Epistol¬ B (PG 91,393C‡396A). Upor. Grhgor7ou NæsshV, Per9 to? b7ou Mws†wV (PG 44, 353 CD,361D‡364A). E

„enih, odnosno: robova, najamnika i sinova.17 Ove, pak, tri kate-gorije spasavanih, odgovaraju opet, po svetom Maksimu, trima op-„tim hri„æanskim vrlinama: veri, nadi i qubavi, od kojih je svakaosnov za odgovarajuæe duhovno stawe. Tako, „Łini dakle, kako govo-re oni koji imaju iskustvo, savr„eno delo vrline, po „napredova-wu“ kao „to reŁe, prava vera i neizve„taŁen strah Bo¾ji: nepogre-„ivo prirodno sozercawe po „ushoðewu“ ‡ Łvrsta nada i nepovre-ðena savest; i obo¾ewe „vaznesewa“ ‡ savr„ena qubav i um koji je

20 SVETI KNEZ LAZAR

va u podvi¾niŁkom (asketskom) ¾ivotu Łoveka biva samo teoretski radi lak„egformulisawa i razumevawa istih. U stvarnosti ova tri stupwa se prepliæu meðu-sobno i nemoguæe je u praksi da se razdvoji jedan od drugog. Tako, primera radi, go-voreæi o sozercawu kao o vi„em stupwu duhovnog ¾ivota, sve„teni Otac smatra dase ono uvek koreni u delatnom qubomudriju (e1V t¬n praktik¬n filosof7an). „Udo-stojiv„i se bo¾anskih i uzvi„enih sozercawa, veoma se trudi u qubavi i uzdr¾awu,da bi, saŁuvav„i strastni deo du„e neuzburkanim, imao u du„i neprestajuæu svet-lost“.(Per7 Ωg≤phV D 79 [PG 90, 1068 BC]). Na drugom mestu jo„ jasnije govori: „Nitipostoji sigurno delawe bez sozercawa, niti istinsko sozercawe bez delawa“ (Kef.∑tera 142 [PG 90, 1433B]).

17 O ovome govori sveti Maksim pozivajuæi se na svetog Dionisija Areopagi-ta: „(Starac onaj) nazvao je tri vrste onih koji se spasavaju: verujuæe, vrlinske iznalce (koji su dostigli u puno bogopoznawe), koji se drukŁije nazivaju: oni koji seuvode (u veru), oni koji (u woj) napreduju i one koji su savr„eni; ili pak: robovima,najamnicima i sinovima. Jer robovi su verujuæi koji ispuwavaju zapovesti Gospod-we iz straha od kazne, i trude se u dobroj nameri da izvr„avaju ono „to im je pove-reno. Najamnici su oni koji iz Łe¾we za obeæanim dobrima trpeqivo podnose„dnevni trud i ¾egu“ (Mt. 20, 12), to jest, uroðenu i udru¾enu sa sada„wim ¾ivotom¾alost, zbog praroditeqske osude, i ¾ivotna isku„ewa kojima podle¾u radivrline; to su, dakle, oni koji mudro i dragovoqno mewaju ¾ivot za ¾ivot, ovajsada„wi za onaj buduæi. A sinovi su oni, koji niti iz straha od kazni, niti iz Łe¾weza obeæawima, nego zbog naŁina i svojstva dobrovoqne du„evne Łe¾we i naklonostiprema dobru, nikada se od Boga ne odvajaju, sliŁno onome sinu kome je reŁeno: „Sinemoj, ti si uvek sa mnom, i sve moje tvoje je“ (Lk. 15, 31)“ Mistagogija 24, 12 (PG 91,709D‡712A). Upor. Talasiju 10 (PG 90, 288 BC).Kef. di≤fora A 68 (PG 90, 1205 CD).Talasiju 36 (PG 90, 381B).Kl¥mentoV ’Alexandr†wV, Strwmate8V D, Z (BEPES 8, str.68). Vasile7ou to? Meg≤lou (PG 31, 988C).Grhgor7ou NæsshV, Per9 b7ou Mws†wV (PG44, 429C).M≤rkou ’Erhm7tou, Per9 metano7aV 7 (PG 65, 076C). Skoro istim ovim reŁi-ma izra¾ava ovu misao i sveti Grigorije Bogoslov, pi„uæi: „Znam za tri vrste onihkoji se spasavaju, ropstvo, najamni„tvo i sinovstvo. Ako si ti rob, boj se kazne; akosi najamnik, samo jedno imaj u vidu ‡ da dobije„ (platu). A ako stoji„ iznad roba inajamnika, dakle, ako si sin, stidi se Boga kao oca; Łini dobro, zato „to je dobropokoravati se ocu. Makar se ne nadao da bilo „ta dobije„, jer ugoditi ocu samo posebi je (najveæa) nagrada (L\g. 40, 13 [PG 36, 373 D]). Upor. i L\g. 4, 60 (PG 35,581C‡584A). Imajuæi u vidu ovo „to je unapred izneto od svetog Grigorija, sliŁnomi„qewe izla¾e i Avva Dorotej, govoreæi: „Tri su raspolo¾ewa, kao „to govorisveti Grigorije, kojima mo¾emo ugoditi Bogu. Jer ako se bojimo kazne, ugaðamo(Bogu) i nalazimo se u stawu roba; ako Łeznemo za nekom dobiti od plate, radi togadu¾ni smo da izvr„avamo ono „to nam je zapoveðeno, i po tome smo sliŁni najam-nicima; a ako (Bogu ugaðamo) zbog samog dobra, onda smo u stawu sina. Jer sin kadastigne u umnu zrelost, izvr„ava voqu oca svoga ne iz straha od batina, niti da bidobio platu od wega, nego iz qubavi prema wemu...“ (Pouka 4, 2 [PG 88, 1660 A]). Vidii pouku 14, 7 [PG 88, 1785A]).

po preimuæstvu potpuno oslepqen po svojoj voqi u odnosu nastvari“.18

Saglasno sa onim „to je do sada reŁeno, o trojnom duhovnomstepenovawu vernih, ili o tri kategorije onih koji se spasavaju, svaasketika svetog Maksima, odnosno uŁewe o liŁnom usvajawu spase-wa, deli se na tri osnovna dela:

I „PraktiŁnu (delatnu) filosofiju“ ili ‡ delawe,II „Prirodno sozercawe“ ili prosto ‡ sozercawe iIII „MistiŁko bogoslovqe“ ili prosto ‡ bogoslovqe.19Prvo, dakle, delawe Łisti Łoveka od strasti i ukra„ava ga

vrlinama; drugo ‡ sozercawe ‡ prosveæuje wegov um istinskim zna-wem; i treæe ‡ bogoslovqe ‡ kruni„e Łoveka najvi„im mistiŁkimiskustvom, koje sveti Otac naziva „ekstazom“. Ova tri dela pred-stavqaju osnovne stanice na putu liŁnog spasewa Łoveka (= usva-jawa spasewa), na putu ushoðewa wegovog prema Bogu i upodobqa-vawa Wemu, savr„enog sjediwewa sa Wim u obo¾ewu. „Iz ovih sepokazuje bo¾ansko podobije, od znawa, dakle, vrlina, u kojima do-stojni Łuvaju nepokolebqivu qubav prema Bogu, za koju (qubav) sebogodoliŁno daje dostojanstvo usinovqewa, „to opet usinovqenomdaruje da bude blizu i da neprestano predstoji Bogu, dajuæi bo¾an-sko podobije onome ko se usavr„io u molitvi“.20 Pomoæu ove tristanice izvr„ava se postupno ozdravqewe i oduhovqewe Łovekakroz osloboðewe od strasti, od zloupotrebe Łula i posebno odstrastnih pomisli. To upravo saŁiwava saraspiwawe na„e Hristu,kojim se Łovek pribli¾ava bezgraniŁnoj puŁini bo¾anskog biæa.21

Sav doprinos slobodne voqe Łovekove u delu spasewa, sled-stveno, sastoji se u osnovi u ispuwewu reŁi Psalmopevca: „Uklonise od zla i Łini dobro“ (Ps. 36, 27), na Łiji smisao se poziva i apo-

ARETOLOGIJA 21

18 Per9 diaf\rwn Ωpori•n (PG 91, 1241B). Upor. Kef. di≤fora E 93 (PG 90, 1388CD).

19 Vidi: Talasiju 58, shol. 17 (PG 90, 689 A). 65 (757A).Mustahçg7a D (PG 91, 672BC).Per9 diaf\rçn Ωporiªn (PG 91, 1240 AB, 1241 C).Per9 Ωg≤phV B 26, (90, 992 BC), G 2 (PG 90, 1017 B). Upor. E

stol Pavle pi„uæi: „Mrzeæi zlo dr¾ite se dobra“ (Rim. 12, 9). Obestrane ovoga dela zahtevaju naporan podvig Łoveka. Prvi deo je nega-tivna strana usvajawa dela spasewa (odbacivawe neŁega), a drugi ‡pozitivna (zadobijawe neŁega). Prva se zadobija oŁi„æewem (= oslo-boðewem) od strasti, a druga ‡ zadobijawem vrlina.22 Obadve ovestrane, po svetom Maksimu, predstavqaju hri„æanski podvig (=askezu). Po wemu, podvig nije privilegija, niti du¾nost samo monahai pustiwaka, nego va¾i za sve hri„æane, koji ¾ele da se spasu.23 Jer,kao „to se spasewe koje je izvr„io Isus Hristos daruje svima qudi-ma, a ne samo monasima (po„to je i priroda svih qudi po su„tinijedna i ista, jer smo svi deca Adamova), tako je i put spasewa jedan iisti za sve qude. A put spasewa je pokazan qudima u ¾ivotu Gospodai Spasa na„eg Isusa Hrista,24 i, po svetom Maksimu, nudi se svimaonima, koji ele da zadobiju veŁno spasewe i da postignu ciq, kojegaje Isus Hristos postavio pred sve qude: „Budite, dakle, vi savr„eni,kao „to je savr„en Otac va„ koji je na nebesima“ (Mt. 5, 48).

PoŁetak, dakle, hri„æanskog podviga na putu ushoðewa ka Bo-gu predstavqa „praktiŁna filosofija“ (delatno qubomudrije), ko-ja sama po sebi obuhvata dve vrste praktiŁnog podviga: s jedne stra-ne, Łi„æewe ili oslobaðawe od strasti, a Łiji je kraj ‡ bestra„æe;i s druge strane, zadobijawe vrlina, Łiji je kraj ‡ savr„ena qubav.One, pak, predstavqaju dve vrste projavqivawa delatnosti slo-bodne voqe Łovekove. Kako se, pak, primewuju te dve vrste prak-tiŁne filosofije, videæemo u daqem izlagawu.

Nastavak slediEpiskop Artemije

22 SVETI KNEZ LAZAR

22 Govoreæi o ovoj temi Avva Dorotej povodom reŁi Gospodwih (Lk. 11, 24‡26),ka¾e sledeæe: „Du„i nije moguæe da prebiva u jednom istom stawu, nego ona uveknapreduje ili ka boqem ili ka gorem. Zbog toga svako ko ¾eli da se spase treba nesamo da ne Łini zlo, nego i da dela dobro, kao „to se ka¾e u psalmu: „ukloni se odzla i Łini dobro“ (Ps. 34, 14 i: 36, 27). Nije reŁeno samo: „ukloni se od zla“, nego i:„Łini dobro“. Na primer, neko je navikao da Łini nepravdu. On je (onda) du¾an nesamo da ne Łini nikome nepravdu, nego i da Łini pravdu. Ili, ako je neko bio raz-vratan, treba ne samo da se ne predaje razvratu, nego i da se uzdr¾ava. Ako je biognevqiv, treba ne samo da se ne gwevi, nego i da stekne krotost... Jer svaka strastima sebi suprotnu vrlinu“ (Didaskal7a IB 13 [PG 88, 1757 AB]). I profesor A. Teodoru, govoreæi o usavr„avawu, spasewu, preobra¾ewu i obo¾ewu, pi„e: „Usvemu tome moguæe je uspeti na dva naŁina, to jest s jedne strane, iskorewivawem izdu„e svake ¾eqe i svake strasti i nepriliŁnih pomisli, i s druge strane,ukra„avawem du„e uzvodeæim na nebo vrlinama“ (A. Qeod¶rou, Swthriologik¬œrmhne7a t¸V qe7aV metamorf¶sewV to? Swt¸roV, ’Aq¸nai 1968, str. 10).

23 Sveti Maksim pozivajuæi se na reŁi Gospodwe: „Idite, dakle, i nauŁite svenarode krsteæi ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uŁeæi ih da dr¾e sve „to samvam zapovedio“ (Mt. 28, 19‡20), ka¾e: „Dakle, sve „to je zapoveðeno treba da dr¾isvaki Łovek kr„ten u ime ¾ivotvorne i bogonaŁalne Trojice“ (L\goV Ωskhtik\V [PG90, 913 A]). SliŁno i za svetog Vasilija, jedan je zakon, jedno Jevanðeqe va¾i za svequde: „Od svih qudi se zahteva poslu„nost prema Jevanðequ, kako od monaha tako iod onih koji su u supru¾anstvu“ (PG 31, 628 C).

24 Vidi: Grhgor7ou N'sshV, L\g. Kahc. 35 (PG 45, 88A).

SVETI SAVA U NEBESKOJLITURGIJI*

U Bo anskoj liturgiji koja se, po viziji Sv. Vladike Nikola-ja, slu¾i stalno na nebesima ima svoje mesto i Sv. Sava koji „ ezalpridr¾ava“. Po obiŁaju manastirskom koji je ustanovqen po obra-scu „nebeske skinije“ (Jevr. 8, 5) posle liturgije se prilazi nablagoslov Najstarijem po Łinu i slu¾ewu, tako i na nebu svi Svetipriðo„e Spasitequ na poklowewe i blagoslov i na kraju „naj-posledwi Svetitequ Savo, a sa Savom Srbi svetiteqi“. Krstolikorasprostrt, sa svima svetima iz svoga roda, Sveti Sava iskaza naj-dubqe po„tovawe ali i molbu svome Vladici i Gospodu. Majka Bo-¾ija, najveæa za„titnica roda qudskoga posle Boga, priðe SvetomSavi da ga podigne iz le¾eæeg stava. Uspela je, ka¾e se u viziji, daga podigne na kolena u kojoj je pozi ostao pred Hristom, „kleŁeæi“.Spasiteq upita Sv. Savu:

„'to si mi se tako rastu¾io,'to si mi se tako rasplakao,Nikad tako ti plakao nisi,..........................Kako stoji sada Srbadija,Kako stoji vera u Srbaqa,Jesu l’ Srbi kano „to su bili,Ili su se Savo, izmenili?“..........................Kazuj meni diŁni SvetitequSrpskog roda drugi spasitequ!Kakva ti je golema nevoqa,Te Ti roni„ suze niz obrazePesmu neba plaŁem zavr„ava„?

* ReŁ izgovorena 21. januara 1997. na otvarawu Svetosavske nedeqe uPri„tini.

Tad govori Svetitequ Savo:

„O Gospode veliki i silni,Pred kime se tresu Heruvimi,Ima l’ i„ta Tebi nepoznato?Ta Ti vidi„ srce u Łoveku,I poznaje„ najtajnije misli,..........................Ne mogu se od Tebe sakriti,Tamnih qudi tamna bezakowa,Zbog kojih si na Krstu visio,Ali qubav Tvoja sve pokriva,Iz qubavi neznanije javqa„,Iz qubavi Ti o znanom pita„,Da Ti ka¾em „to Ti boqe znade„!“

„I pre nego si me moj TvorŁe i Spasitequ, na molbu mojih ro-diteqa, pokrenuo iz nebiæa u biæe, dao mi du„u i satkao telo uutrobi moje matere narod je moj poverovao u Tebe i proslavqaoTvoje ime. Tebi su poznati svi podvizi naroda moga od primawahri„æanstva pa do vladavine moga roditeqa. Ceo narod je krozveru u Tebe u„ao u istoriju i vreme, u qudsko pamæewe, a mnogiodu„evqeni Tobom u svim slojevima narodnim uðo„e u Tvoje pam-æewe. I ja no„en istom verom jo„ od slovensko-moravskog KnezaRastislava, Łije ime dobih na Sv. Kr„tewu, ostavih svu lepotuovog sveta i zamenih je tihovawem u svetogorskim manastirima.Osladih lepotu mona„kog ¾ivqewa mojim roditeqima i oni sepredado„e manastirskim podvizima. Majka Ana, sa mona„kimimenom Anastasija, u manastiru Presvete Bogorodice u Kur„um-liji zavr„i svoj podvig, a otac, u mona„tvu Simeon, doðe k meni uSvetu Goru. Osnovasmo 1198. godine „Bjel Vilindar usred GoreSvete“ za sve Bogotra¾iteqe iz roda na„ega u kome je saŁuvanopisano blago naroda moga. Hilandar je kroz vekove bio duhovna ra-dionica za mnoge Srbe, koji sebe mnogim podvizima i uŁewem ospo-sobi„e za velika dela u narodu da mu budu voðe i uŁiteqi, episkopii patrijarsi a iznad svega Sveti Bo¾iji qudi koji sveto„æu svoga¾ivota postado„e pravi uŁiteqi narodni. Evo „ta o tome ka¾eveliki srpski uŁitej i profesor ava Justin ̆ elijski, koji je zajed-no sa Tobom Gospode proteran sa Univerziteta kada se bezbo¾navlast nametnu narodu mome: „Presveta je samo projekcija svet-losti, zraŁewe svetlosti, svetiteq svetli i time prosvetquje,prosveæuje. Prosveta je svim svojim biæem uslovqena sveto„æu,pravi prosvetiteq je u stvari samo svetiteq. Bez svetiteqa nemaprosvetiteqa, bez svetlosti nema prosvete, bez prosvetqewa nemaprosveæewa. Svetost je svetost bo¾anskom svetlo„æu. Istinska pro-

24 SVETI KNEZ LAZAR

sveæenost nije drugo do zraŁewe svetosti, samo su svetiteqi istin-ski prosveæeni. Oni su bo¾ansku svetlost razlili po celom biæusvom praktikujuæi evanðelske vrline i time potisli iz sebe svakimrak greha u tamu poroka. Evanðelska svetlost, evanðelska praved-nost i ¾ivi i di„e i zraŁi i dela svetlo„æu. Osveæujuæi, ona uisto vreme osvetquje i prosvetquje. To nam kazuje i sama etimolo-gija srpske reŁi: prosveta koja dolazi od crkvenoslovenke reŁi:prosve„tenije, a svjet znaŁi svetlost, te prosveta znaŁi prosvetqe-we.1 Eto tako ka¾e ava Justin, koji je svojim iskustvom osetioradost svetosti i moæ svetih evanðelskih vrlina: vere i qubavi,posta i molitve, krotosti i smernosti, milosrða i dobrote, nade itrpqewa, pravde i istine. Sveti Łovek, ka¾e ava Justin, „zna i pra-vi smisao sveta i pravi smisao ¾ivota i celokupnim svojim biæemradi na ostvarewu postavqenog ciqa u svima oblastima qudskedelatnosti. Satkan od svetih vrlina, on glavnom aorotom svogabiæa stalno crpi sve besmrtne sile iz veŁno ¾ivog BogoŁoveka.Zato se oseæa besmrtnim i veŁnim jo„ u ovome svetu; zato i u sva-kom drugom Łoveku vidi besmrtno i veŁno biæe. Evanðelske vrlinesu sprovodnici bo¾anske svetlosti, svaka od wih izvede u Łovekapo mlaz te svetlosti. Zato svetiteq zraŁi, svetli i prosvetquje.On nosi u sebi svetlost sveta, koja mu osvetquje sav svet i on vidiwegov veŁni smisao i wegovu veŁnu vrednost. „Svetlost sveta“ je uisto vreme i „Svetlost ¾ivota“ koja osvetquje put koji vodi Ło-veka u besmrtnost i ¾ivot veŁni. U na„em ŁoveŁanskom svetu svet-lost i ¾ivot su sinonimi, kao „to su opet tama i smrt sinonimi“,2

zavr„ava Sveti Ava.

Mene si Gospode izveo iz manastira Hilandara i vratio unarod moj da mu budem besmrtni „uŁiteq puta koji vodi u ¾ivot“ ka-ko pi„e u mom troparu... Iznad svega voleo sam svetogorsku ti„inuali po Tvojoj raŁi vratih se u srpsku zemqu i krenuh s Tvojompomoæi da oblikujem neoblikovano, podstaknem posustalo, pokre-nem umorno i sakupim rastureno. PoŁeh obnovom mona„kog ¾ivotau majci srpskih Crkava ‡ Studenici i drugim manastirima jerznaðah da su oni „so zemqi“ i budni Łuvari du„e narodne. U istovreme monasi su stalno zapaqene sveæe pred Tvojim prestolomGospode koji svojim molitvama danonoænim „tite Bo¾iji narod odsvih zala. Dokle god bude monaha u mom narodu biæe i nade za wego-vo spasewe i opstanak. OtaŁastvo svoje ukrasih svakim blagoveri-jem kao „to je nebo ukra„eno zvezdama. I poqa i doline i brdaukrasih svetim crkvama a gde ne stigoh da se crkva podigne tu Krst

SVETI SAVA U NEBESKOJ LITURGIJI 25

1 Arhimandrit Dr Justin Popoviæ, Pravoslavna crkva i ekumenizam, Solun1974, str. 163‡164.

2 Isto, str. 163.

26 SVETI KNEZ LAZAR

postavih da bi se na svakom mestu otaxbine moje proslavqalo imeTvoje, Spasitequ i Bo¾e moj.

Utvrdih veru pravoslavnu na Saboru u manastiru fiiŁi i poz-vah narod moj da ostavi obiŁaje iz mnogobo¾aŁkog nasleða i pred-rasude kao i sve jeresi. UŁih ih i nauŁih da se klawaju jednome Boguu Trojici i Tebi Gospode koji si Bog od veŁnosti ali u vremenu siuzeo telo qudsko od PreŁiste i Preblagoslovene Majke Tvoje ipostao Łovek nas radi. Ti ima„ dve prirode, bo¾ansku i ŁoveŁan-sku ali jednu liŁnost ‡ BogoŁoveka. NauŁih qude da po„tuju Oca,Sina i Duha Svetoga kojim svaka du„a ¾ivi i koji nam daje blagoda-tne energije da bi se spa„avali kroz Sv. Tajne i Sv. vrline. NauŁihqude moje da po„tuju Presvetu Bogorodicu i Woj posvetih i ja i

moji potomci mnogo hramova. Objavih da je divan Bog u svetima svo-jima. Ikonama Svetih ukrasih hramove i domove. Iznad svegapodigoh glavu narodu mome ka Tebi Bogu Spasitequ na„em nauŁiv-„i Łoveka da je pre svega liŁnost i slika Tvoja. Svaki Łovek jeneponovqiva liŁnost u svim svetovima vidqivim i nevidqivim.övek je liŁan i besmrtan koji svoje spasewe gradi u zajednici sasvima svetima ‡ u crkvi Boga fiivoga „koja je stub i tvrðava isti-ne“ (I Tim. 3, 15). Evo o tome „ta ka¾e Sv. Nikolaj, Vladika ¾iŁkii Ohridski: „LiŁnost je sve. Sve „to je okolo i pored i na liŁno-

Sveti Sava, rad Dragane —orðeviæ

sti sa veŁnog vidika niti se broji niti raŁuna: Carstva i dr¾ave,blaga i krune, naprave i kulture, Łasti i slave ‡ sve je podŁiwenoliŁnosti, u slu¾bi liŁnosti, ni„tavno prema liŁnosti. Svetite-qska liŁnost jeste Hristov karakter du„e, vi„e ili mawe ponov-qen u mnogima i mnogima. Svetiteqi su oŁi„æena ogledala u koji-ma se ogleda lepota i sila veliŁanstvene liŁnosti Hristove. Onisu rod na drvetu fiivota. Drvo je Hristos a rod su Svetiteqi. Drvose poznaje po rodu, jer „drvo dobro rodove dobre raða (Mt. 7, 17).Ili „to je sunce usred zvezda i car usred velika„a svojih to jeHristos usred svetiteqa. Ima dva puta i oba prava: od Hrista kasvetiteqima i od svetiteqa ka Hristu. Hristom se obja„wavajusvetiteqi, svetiteqima se dokazuje Hristos“.3

Dakle, taj plod duhovni dao je moj narod Gospode, reŁe Sveti-teq Sava, tako da je narodni genije o tome izrekao svoj sud naKosovu i o Kosovu „sve je sveto i Łestito bilo i milome Bogu pri-stupaŁno“.

Onda je narod moj podpao po Tvojim neskazanim sudbama u rop-stvo koje je bilo u¾asno. Bilo ono ropstvo dugo 500 godina ilidrugo 50 i vi„e godina ropstvo je ropstvo, jer stvara ropske, poda-niŁke karaktere. Sa gledi„ta veŁnosti fiziŁka sloboda i fizi-Łko ropstvo nisu nebitni ali ne sasvim bitni za sazrevawe qud-skih karaktera. Ako se usvoji makijavelistiŁki pristup ¾ivotu,kao „to ga je u veæini Zapad usvojio, onda dobijamo sve same nakazeod Łovekovih dela. Ako ciq opravdava sredstvo onda imamo religi-ju bez vere, umetnost bez lepote, politiku bez morala, psihologijubez du„e i Łoveka bez Boga. 'to je drugo Holbohovski Łovek tj.homo mahine, homo faber ili homo tehnikus ako ne obezbo¾en iobezdu„en Łovek ‡ robot. A robot, daqe veli ava Justin, to je naj-bedniji tip Łoveka. Ko ima oŁi da vidi mo¾e videti: na ovoj pla-neti nije bilo bednijeg, nakaznijeg i neŁoveŁnijeg Łoveka od robo-ta. Stid i sramota, veŁni stid i veŁna sramota tzv. novog Łoveka,Łoveka bez Boga i du„e, Łovek-robot, zakquŁuje ava Justin.4

A Sveti Vladika Łije mo„ti poŁivaju u Leliæu ka¾e: „Imameðu nama qudi koji pogre„no misle da je (fiziŁka) sloboda radikulture. Sloboda je radi vrline, radi karaktera a ne radi kulture.Milost je veæa od svake kulture, blagodarnost Bogu lep„a odnajlep„e kulture. Ako sloboda (fiziŁka) daje qude slabije karak-terom nego ropstvo onda je takva sloboda proka¾ena i mora pasti...Ako ste Sloveni tj. ako ste slovesni qudi vi se morate nauŁiti izpro„losti svoje, po kojoj je ispisana biblija Bo¾ijeg milovawa iBo¾ijeg karawa, molovawa slobodom a karawa robovawem.5


3 Ohridski prolog, Ni„, 1928, Pogovor I‡II.4 Arhim. Dr Justin: Pravoslavna crkva i ekumenizam, Solun 1974, str. 170.5 Ep. Nikolaj: Beseda u PanŁevu, Sarajevo bez godine, str. 11‡12.

Kao u istoriji starozavetnog Izraiqa o Łemu Łitamo u bib-liji. Zato Sv. Vladika Nikolaj daqe ka¾e: „Treba da se zadobijesloboda unutra„wa, moralna. Sama sloboda spoqa„wa ima i svojeopasnosti ne mawe od opasnosti u ropstvu. Ako je u ropstvu narod-no drvo bilo ugro¾eno od sekire tuðinske, u slobodi je onougro¾eno od crvi, poroka i nemorala. Ako je u ropstvu neprijateqlomio karaktere nasiqem, u slobodi poroci lome karaktere milo-vawem. Potrebno je jo„ jedno osloboðewe, unutarwe, moralno,osloboðewe od tiranije ropskih navika, osloboðewe od strasti igreha, od mr¾we, od zlobe, od lenosti, od sebiŁnosti, od gordostiod nemilosti i neblagodarnosti. Jednom reŁju treba zadobiti Hri-stovu slobodu, za koju apostol Pavle ka¾e: „Stojte u slobodi, kojomVas Hristos oslobodi“. (Gal. 5, 1) Samo i jedino od svetlosti KrstaHristova sloboda postaje zlatna. Otuda je u svesti narodnoj zlatnasloboda nerazdvojna od Krsta ̈ asnoga... kako se zadobija ova drago-cena unutra„wa sloboda tome vas je uŁila i uŁi vera pravoslav-na“,6 zakquŁuje svesrpski Vladika, patrijarh reŁi srpske.

Avaj meni moj premili Spase, „to se danas u zemqi OtaŁest-va moga de„ava. Pravoslavqe od Tebe darovano narodu mome, kogaukorenih u du„i narodnoj kao plodovitu maslinu odbacuju decamoja radi bezbo„tva, indijske nirvane, protestantskog sekta„ewaili Łak u¾asnog satanizma. A dr¾avu koju osnova Nemawa, otac moj,danas svetu veru Pravoslavnu proverenu u hiqadugodi„woj istori-ji izjednaŁuje sa novostvorenim sektama koje rastaŁu i upropa„æujusile biæa narodnoga. Odbaciju Tebe jedinog prijateqa qudi i jedi-nog Spasiteqa verujuæih. I mene opet u vidu nekih preporuka mi-nistarskih proteruju iz „kola. Opet odvajaju svetiteqstvo odprosvetiteqstva kao da se to mo¾e odvojiti. Ne dozvoqavaju jo„deci da se uŁe zakonu Tvome u „kolama koje osnovah radi proslav-qawa Imena Tvoga. Svaða i mr¾wa, pqaŁka i ubistva, pohota i raz-vrat obuhvati„e skoro sve qude u narodu. Jo„ su mnogi u svaði radipropalih ideologija. Izgibo„e quto a dr¾ava im se skrati. I sadau prividnom miru vi„e ih umire nego „to se raða. Majke srpskeprezre„e Tvoju zapovest o raðawu (I Moj. 1, 28). Mnogi zavise odopojnih piæa od akohola do droge. Uznemiren sam zbog buduænostinaroda moga. Da li æe doæi k sebi i kao zabludeli sin se pokajati iopstati meðu narodima u vremenu a u veŁnosti biti s Tobom, Bo¾emoj, zavr„i svoj vapaj Svetiteq Sava.

Dragi prijateqi, jo„ vizija Nebeske liturgije nije zavr„ena.Pogledajmo tamo, gore i videæemo:

Za sve Savo na koqena kleŁi,„Blijedo mu lice od u¾asa“

28 SVETI KNEZ LAZAR

6 Isto, str. 14.


Tada Svetiteq opet progovori Gospodu:

„Stid me jede i stid me izjeda,Zbog grijeha naroda mojega,'to i mene dr¾i„ blizu sebe,Zato plaŁem moj premili Spase,VeŁnost mi je kratka za plakaweVoleo bih ja u paklu bitiSamo Srbi Bogu da se vrate“.

Zato i ja, produ¾ava daqe Svetiteq, „kao nekada „to se Moj-sije prorok molio tra¾eæi da bude izbrisan iz Kwige ¾ivota (IIM. 32, 32) ili preveliki Apostol Pavle da bude odluŁen od Hrista(Rimq. 9, 3), tra¾im i ja da odem u tartar, geenu ogwenu samo da sevaspostavi karakter u liŁnostima naroda moga i to karakter vite-zova i svetaca, Łojstva i juna„tva, bratskog razumevawa i domaæin-ske mudrosti. Jednom reŁju karakter Svetih Bo¾ijih qudi koji seBoga boje i qudi stide. fielim i molim Gospode, jedini Spasitequi jedini prijatequ na„ da se moj narod u istini slo¾i, obo¾i iumno¾i!“

I Vizije nestade...! A mi evo ostadosmo u svojoj realnosti.Hoæemo li putem Sv. Save koji vodi u ¾ivot? Drugog puta nemamoako hoæemo da ¾ivi budemo. Ali svako od nas treba da se slobodnoopredeli.

Protojerej stavroforMilutin Timotijeviæ

30 SVETI KNEZ LAZAR

Ikona Majke Bo¾ije „Mlekopitateqnica“,nalazi se u Isposnici sv. Save u Kareji

ISPOVEST ‡ P R I ¨ E ' ˘ E

Kao i ostale, i svete tajne Pokajawa i Ispovesti, i PriŁe„-æa, jesu od fiivota, i okrenute su ¾ivotu. Ali, nalazimo da su upra-vo ove dve svete tajne u naroŁitom odnosu. Ovim nikako ne mislimoda individualizujemo pojedine svete tajne, kao da negiramo istinuda sve svete tajne, iako se pojavno razlikuju, predstavqaju i jesujedna jedinstvena punoæa Bo¾anske ikonomije spasewa Łovekovog uCrkvi. fielimo da upravo u toj i takvoj punoæi istaknemo osobitiznaŁaj i odnos svete tajne Pokajawa i Ispovesti, i svete tajnePriŁe„æa Telom i Krvqu Isusa Hrista, Boga na„ega.

„A Isus im reŁe: Zaista, zaista vam ka¾em: ako ne jedete ti-jela Sina ̈ ovjeŁijega i ne pijete krvi wegove, nemate ¾ivotau sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima ¾ivot vjeŁni,i ja æu ga vaskrsnuti u posqedwi dan.“ (Jovan 6. 53. i 54.)

U ovim reŁima nalazi se su„tina svete tajne PriŁe„æa, ali isu„tina na„eg palog polo¾aja i na„ega puta izbavqewa iz togapolo¾aja. Sami po sebi, bez najte„we zajednice sa Bogom, koju mo-¾emo kao tvorevina wegova da imamo, smrtni smo. Ili kako Gospodka¾e: „nemate ¾ivota u sebi“! Ali On nije do„ao samo zato da binam to otkrio. Kao Spasiteq na„, On zatim ka¾e: „ja æu ga vaskr-snuti u posqedwi dan“! Koga? Svakog onog1 koji se zatekne u taj danu sebi „ima ¾ivot vjeŁni“, a to æe imati tako „to æe jesti telo ipiti krv Isusa Hrista. Na taj jedinstveni naŁin, toliko tajnovit,da i sveti anðeli ne mogu prozreti tu tajnu, Łovek uspeva da Hri-stom pobeðenu silu greha savlada i uðe u zajednicu sa Bogom, krozkoju, i od koje, se ispuwava, blagodaæu Bo¾ijom, ¾ivotom veŁnim.

„A kad se ovo raspadqivo obuŁe u neraspadqivost, i ovo smrt-no obuŁe u besmrtnost, onda æe se ispuniti ona rijeŁ „to jenapisana: Pobijeda prozdrije smrt. Gdje ti je, smrti, ¾alac?

OGLEDI IZ KANONSKOG I CRKVENOG PRAVA

1 Ovde podrazumevamo vaskrsewe u ¾ivot veŁni, jer Gospod ka¾e: ...ima ¾ivotveŁni, i ja æu ga vaskrsnuti u posledwi dan; pa je jasno o kom vaskrsewu Gospodmisli.

Gdje ti je, pakle, pobjeda? A ¾alac smrti je grijeh...“ (I Kor. 15.54‡56.)

Apostol Pavle govori upravo o tom vaskrsnuæu u posqedwiŁas, kada æe se ukinuti posqedwi neprijateq ‡ smrt (I Kor. 15. 26.).Smrt postoji zbog greha, jer je greh „ alac smrti“. Tako greh imasilu da rastavqa Łoveka od zajednice sa Bogom, koje rastavqaweuzrokuje smrt. Bog je to unapred otkrio Adamu:

„...ali s drveta poznawa dobra i zla ne jedi, jer u koji danokusi„ s wega umreæe„.“ (Postawe 2. 17.)

Adam se ipak okliznu grehom okusiv„i s tog drveta. I grehzavlada svetom u„av„i u wega kroz Adama, Łime greh zacari smrt usvetu. Jer sav svet bi grehom odvojen od zajednice sa Bogom, buduæisav gre„an (v. Rimq. 5. glava cela).

„...a grijeh uŁiwen raða smrt.“ (Jakov 1. 15.)

Gospod govori (v. Jovan 6. 53 i 54.) o dva vremena. O vremenusada„wem, i o vremenu posledwega dana. Sada jo„ postoji smrt.Jo„ uvek smo u raspadqivosti, u smrtnosti. Ali sada je Hristompobeðen greh, tj. izvaðen je otrovni ¾alac greha, a to je wegova silakojom rastavqa Łoveka od Boga. I sada je jo„ otvoren put do zajed-nice Boga i Łoveka, put PriŁe„æa, kojim primamo veæ sada zalogveŁnog, neraspadqivog ¾ivota, tj. iako smo smrtni, primamo, ispu-wavamo se ¾ivotom veŁnim za posledwi dan. Vreme posledweg danaje vreme trijumfa ¾ivota u na„em obo¾ewu, ali i vreme iska-zivawa pune propasti, onih „to budu u taj dan vaskrsli u vaskrsewesuda buduæi u taj dan zateŁeni u zlim delima, bez veŁnog ¾ivota usebi (v. Jovan 5. 29).

Kako govorimo o pobedi nad grehom i ispuwewu veŁnim ¾ivo-tom, ako æe neki da vaskrsnu, ali ne u ¾ivot, nego u sud?

Zaista, postoji pobeda nad grehom, ali postoji i greh. U Łemuje pobeda nad grehom, ako nismo postali bezgre„ni?

„...I iziæi æe oni koji su Łinili dobro u vaskrsewe ¾ivota, aoni koji su Łinili zlo u vaskrsewe suda.“ (Jovan 5, 29.)

Koji Łine dobro, tj. koji ne gre„e, nego imaju dela svetih vr-lina, vaskrsnuæe u ¾ivot veŁni, naravno ako se jo„ budu priŁe„æi-vali Telom i Krvqu, kao „to smo veæ videli. Ali oni koji buduŁinili zlo, tj. koji budu gre„ili, makar i jeli Telo i pili Krv,vaskrsnuæe u sud. Po„to svi gre„imo, kako se mo¾emo spasti, kakomo¾emo mirne savesti izaæi i priŁestiti se? U Łemu je pobeda nadgrehom?

Greh postoji i daqe u svoj svojoj snazi, ali je pobeðen prvoPokajawem i Ispove„æu, a potom i PriŁe„æem. To su dve sile koje

32 SVETI KNEZ LAZAR

grehu oduzimaju silu da razdvaja Boga i Łoveka. Time je greh po-be en, i Łovek upuæen na put svetih vrlina i tajni.

„Onaj ko u pokajawu ispoveda svoje grehe, dobija opro„tajistih blagodaæu Isusa Hrista kroz sve„tenika.“ (Sveti Ata-nasije Veliki, Protiv novacijana.)

Opro„taj greha blagodaæu Hrista zbog pokajawa i ispovesti!

„Bla¾en je Łovek kome Gospod ne uraŁuna grijeh.“ (Rimq. 4. 8.)

Bla¾en je taj Łovek, jer greh ga ne rastavqa od zajednice sa Bo-gom. Sada, kroz svetu tajnu Pokajawa i Ispovesti, svi su bla¾eniukoliko pristupaju toj svetoj tajni.

„...jer je ispovedawe greha spasewe od greha.“ (Sveti JovanZlatousti, 7. beseda o pokajawu.)

Apostol Jovan u svom Jevanðequ, iskazujuæi put spasewa, prvoukazuje, u 5 glava, na Łiwewe dobra, i Łiwewe zla, te da svako Łiwe-we ima svoju eshatolo„ku posledicu. ¨iwewe dobra pribli¾avaŁoveka ostvarewu zajednice sa Bogom. ̈ iwewe zla ga udaqava od tezajednice. U zavisnosti od Łiwewa ili neŁiwewa dobra ili zla,Łovek izlazi u vaskrsewe ¾ivota, odnosno suda. No, kako je zlo, tj.greh, pobeðeno Pokajawem i Ispove„æu, to je istim svetim tajnamaomoguæeno Łoveku da i pored uŁiwenog greha (ako je isti pokaj-niŁki ispovedio) ne ostane u prokletstvu greha, nego da uðe u ivo-todavnu zajednicu sa Bogom. Daqe, u 6. glavi, Apostol ukazuje na putkojim se ta zajednica mo¾e ostvariti. To je zajedni„tvo u Krvi iTelu Hrista Boga, u Crkvi, kroz PriŁe„æe. Tome putu mo¾e priæisamo onaj, koji je veæ putem Pokajawa i Ispovesti, dakle, pobediorastavqajuæu silu greha, inaŁe, ako to nije uŁinio, greh jo„ uvekstoji izmeðu wega i Hrista Boga, i taj ostaje u zajednici suda onihkoji Łine zlo, koji nemaju ¾ivot u sebi, i wemu i samo PriŁe„æeide na sud, umesto na spasewe.

PriŁe„æe uvodi Łoveka u Hrista, i Hrista u Łoveka (v. Jovan15. 4. 5. 6. 7. 8), i kao loza sa Łokota, tako Łovek dobija ¾ivot odzajednice sa Hristom. Taj ¾ivot ispuwavajuæi Łoveka, koji se oslo-bodio sile greha Pokajawem i Ispove„æu, Łini da greh, ostav„iobesna¾en, potpuno nestane. To govori Sveti Vasilije Veliki ukomentaru na Isaijino proro„tvo:

„Ako mi otkrivamo greh na ispovesti, Łinimo ga da je kao suvatrska, dostojna da izgori u oŁistili„noj vatri.“

OŁistili„na vatra jeste PriŁe„æe, tj. ogaw veŁnog ¾ivota,koji sa¾i¾e neŁistotu. Time je PriŁe„æe potpuno. PotpunooŁi„æavajuæe i potpuno ¾ivotodavno, potpuno spasonosno. Alitek uz prethodno Pokajawe i Ispovest, Łime su i Pokajawe i Ispo-vest priŁasni, liturgiŁni i spasonosni.

ISPOVEST à PRI¨E'˘E 33

Apostol Pavle govori o pristupawu PriŁe„æu i ka¾e da nemo e svako da pristupi:

„Tako koji jede ovaj hqeb ili pije Ła„u Gospodwu nedostojno,bi e kriv tijelu i krvi Gospodwoj. Ali Łovjek neka ispitujesebe, i tako od hqeba neka jede i od Ła„e neka pije. Jer kojinedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuæitijela Gospodwega.“ (I Kor. 11. 27‡29.)

'ta Apostol razume kad ka¾e ‡ nedostojno. Ko je dostojan?UobiŁajilo se tvrditi ‡ niko! Obzirom na grehe koje svakodnevnoŁinimo, ta tvrdwa je taŁna. Ali, greh je Hristom pobeðen. Dakle,ima dostojnih. To su oni koje je Hristos udostojio, koji su krozPokajawe i Ispovest postali Wegovi sauŁesnici u pobedi nad gre-hom, i kojima Hristos kroz sve„tenika daje opro„taj od greha. Agde je opro„taj, tu se greh vi„e ne spomiwe. Takvi su dostojni. Anedostojni su oni koji uzimaju du„u svoju olako, i grehe svoje neispovedaju, ili ispovedaju ali bez pokajawa. Stoga Apostol i save-tuje: „Ispitujte sebe...“, ispitujte da li ste dostojni.1

Mnogi svojeumno, mimo predawa Svetih Otaca tumaŁe ove re-Łi. Oni misle da je savet Apostola u tome da svako sam za sebe, i usebi, sabira i okajava svoje grehe.

Ovo shvatawe uni„tava Pokajawe i Ispovest kao svetu tajnuCrkve, a time se odbacuje pobeda nad silom greha, „to dovodi upitawe i PriŁe„æe i spasewe.

Crkva je sabor, zajednica. U woj je sve takvo. U Crkvi nemasvete tajne, nema dara Hristove pobede, koji bi Łovek uzimao nasa-mo i natajno. Svete tajne jesu darovi javni meðu svima koji su uCrkvi. Nekada je sveta tajna Pokajawa i Ispovesti bila u punojmeri javna. Gresi su ispovedani na savrawu vernih.

„Ispovijedajte pak jedni drugima sagrije„ewa“... (Jakovqeva5. 16.)

Od ove revnosti se odustalo, ali ne u toj meri da se Ispovestgreha zapusti!

POKAJAWE BEZ ISPOVESTI?

ïme se zavr„ava Stari Zavet? Jovanom Krstiteqem, upravowegovom propovedu kr„tewa pokajawa za opra„tawe greha (Marko

34 SVETI KNEZ LAZAR

1 TumaŁeæi ovaj savet sledimo Svetome Anastasiju Antiohijskome i wegovomkanoniŁkom odgovoru. At. Sint. IV 388. Citirano mesto iz Prve poslanice Kor-inæanima sv. ap. Pavla na isti naŁin (u smislu neophodnosti ispovesti i pokajawa)tumaŁi i sv. Grigorije Palama u Besedi o sv. Tajni PriŁe„æa (vidi sv. Knez Lazarbr. 12, str. 156).

1, 4). Ali wegovo kr„tewe pokajawa nije imalo silu da oŁisti silugreha, jer Gospod jo„ nije pobedio greh. Stoga Jovan i krsti poka-jawem za poznawe Onoga, koji dolazi: „Ja vas krstih vodom, a on æevas krstiti Duhom Svetim (Marko 1, 8). Ovo pokajawe nije bilo usili, ali je bilo da bi se sila poznala. „Pokajte se, jer se prib-li¾ilo Carstvo nebesko.“ (Matej 3, 2).

„I izla¾a„e k wemu sva Judejska zemqa i Jerusalimqani; ikr„tava„e ih sve u rijeci Jordanu i ispovijedahu grijehesvoje.“ (Marko 1. 5.)

Da bi se pokajawem moglo samo i upozoriti na dolazeæeg Go-spoda, nije dovoqna sama priŁa, niti samo unutra„we kajawe!Potrebno je ispovedawe greha! Pa jo„ i kr„tavawe vodom, kaopeŁat proroka savesti Łoveka. Pokajawe koje je Jovan propovedaobilo je pripremno.

PoŁetak Novog Zaveta biva u istim reŁima: „Pokajte se, jer sepribli¾ilo Carstvo nebesko“ (Matej 4, 17), ali je ove reŁi govo-rio Gospod, koji ima „rijeŁi ¾ivota vjeŁnoga“ (Jovan 6, 68). TakvimreŁima Gospod je objavio: „Nisam do„ao da pozovem pravednike,nego grje„nike na pokajawe.“ (Luka 5, 32). Pozivajuæi gre„nike napokajawe, Gospod ih poziva da poznaju Wega i da uðu u zajednicu sWim. On ka¾e: „Ka¾em vam nego ako se ne pokajete svi æete takoizginuti.“ (Luka 13, 3. i 5.) Ove se reŁi moraju dovesti u vezu sareŁima „I iziæi æe oni koji su Łinili dobro u vaskrsewe ¾ivota,a oni koji su Łinili zlo u vaskrsewe suda.“ (Jovan 5, 29). Pokajawese ovde (Luka 13, 3. i 5) pojavquje kao izraz qubavi Hristove, kojomOn zove qude da se spasu od greha i wegove sile, da ne bi izginuli.A kada govori o Łiwewu dobra, ili zla, o vaskrsewu u ¾ivot ilisud (Jovan 5. 29), Gospod kazuje o praktiŁnome ¾ivqewu, u kome sesila zla mora pobediti, a to ‡ pokajawem. Jer bez pokajawa nemapristupa PriŁe„æu. „A poslu„aj Gospoda koji ka¾e: Koji se kaju,oni i pristupaju, a koji se ne priŁe„æuju, ti se i ne kaju.“ (JovanZlatousti Ad. Efes.) Nepokajani Łovek ostaje izvan Novoga Zave-ta. Wegovo praktiŁno ¾ivqewe, li„eno je moguænosti da neizgine, ili da ne vaskrsne u vaskrsewe suda.

Ovim se pokajawe pokazuje da ono izlazi iz samo moralnogkodeksa, ili iz neke emotivne gri¾e savesti. Ono je poŁetak (ali istalni pratilac) Bogopoznawa. Sveti Oci su za pokajawe kori-stili grŁki izraz ‡ Metanoja. To znaŁi ‡ Preumqewe. Da bi se ovoshvatilo osvrnimo se na reŁi Apostola Pavla:

„I ne saobra¾avajte se ovome vijeku, nego se preobra¾avajteobnovqewem uma svoga da iskustvom poznate „ta je dobra iugodna i savr„ena voqa Bo¾ija.“ (Rim. 12. 2.)

Pokajawe, ili metanoja, ili preumqewe, jeste ba„ to preo-bra¾avawe Łoveka u blagodati Hrista, kroz obnovqewe uma, da bi


se iskustvom, a ne samo teorijom ili umi„qewem, poznao Bog i we-gova milost i voqa.

Obnovqewe uma? Grehopadom Łoveka u svet je u„lo zlo. SvetiMaksim Ispovednik ovako obja„wava zlo:

„Zlo je, pogre„an sud pojmova, kojeg prati zloupotrebastvari“. (PG. T. 90. 989 AB.)

Preumqewe jeste upravo odbacivawe pogre„nog suda o poj-movima. To je poŁetak okretawa uma ka Logosu i logosnom poretkusve tvari. Sa tim odbacivawem mi i jesmo u moguænosti da izbeg-nemo zloupotrebu stvari, da vi„e ne Łinimo zlo veæ dobro (v. Jovan5. 29) i da se ispunimo ¾ivotom, kroz PriŁe„æe.

Ali Łovek sam po sebi ovo ne mo¾e da uŁini. Preumqewe jedar Hrista. Stoga ono i postoji u Crkvi kao sveta tajna. Pokajawese projavquje kroz Łiwewe. To je ono „to Jovan Krstiteq zahtevaod fariseja: „Rodite, dakle, rod dostojan pokajawa“. Da bi se Łovekudostojio dara pokajawa, preumqewa, mora se svojim trudom za istiotvoriti, a kad ga dobije, mora ga opet u Łistoti Łuvati, Łineæidobro.

Kako se Łovek mo¾e otvoriti za dar Bo¾iji u Crkvi, akoCrkva ne zna wegove grehe, i ne Łuje wegovo kajawe, jer on æuti. Neispoveda se. A upravo je Ispovest, ako je iskrena, kruna opirawauma gordosti, glavnome pogre„nom sudu. To je to otvarawe za darHristov, i za opro„tewe greha. Zato je pobeda nad silom greha, topojakawe, i moguæe uz Ispovest. Jovan Krstiteq je propovedajuæikr„tewe pokajawa za opro„tewe greha, primao ispovesti. Gospodu priŁi o bludnom sinu, takoðe, ne propu„ta da napomene da je sinpri povratku, ali pre nego „to je u„ao u kuæu, tj. u zajednicu,ispovedio: OŁe sagre„ih nebu i tebi, i vi„e nisam dostojan naz-vati se sinom tvojim... (Luka 15. 21.) Nije on ovim reŁima probudioqubav oca svoga, jer ga je otac jo„ pre tih reŁi zagrlio i poqubio(Luka 15. 20), ali je tek po ispovesti dobio odeæu, prsten i obuæu(Luka 15. 22), a potom tele ugojeno (Luka 15. 23), „to su sve odliŁjaopra„tawa i povratka u predgre„ni, i jo„ boqi (v. Luka 15. 29 i30) poredak. Uslov za pra„tawe greha zbog Pokajawa je Ispovest.A pra„tawe greha je uslov za PriŁe„æe.

Sveti Apostol Jakov upuæuje da se Ispovest ne zapu„ta (v.Jakovq. 5. 16). I Sveti Oci podvlaŁe znaŁaj ispovedawa greha. KadaSveti Atanasije Veliki u besedi protiv Novicijana ka¾e: „Onajko u pokajawu ispoveda svoje grehe,...“ zar ne govori o jedinstvuPokajawa i Ispovesti? Zar ne govori o su„tini ispovedawa, kadnapomiwe da je ono „u pokajawu“? I daqe kad ka¾e u produ¾etku: ...dobija opro„taj istih...“, zar ne govori da se opro„taj greha, tj.pobeda nad razdvajajuæom silom greha, dobija ne samim pokajawem,nego i ispovedawem? Pa opet, kada zavr„ava misao, jo„ dodaje:„...blagodaæu Isusa Hrista kroz sve„tenika“. Dakle, jeste Poka-

36 SVETI KNEZ LAZAR

jawe i Ispovest sveta tajna Crkve (a ne individualni Łin), jer seopro„taj greha dobija blagodaæu Boga (dakle ne kao automatskaposledica kajawa) i to kroz sve„tenika. U tome se ogledaliturgiŁnost, a time i autentiŁnost, ove svete tajne. IstiŁuæi daGospod Isus Hristos, Pobedilac zla, daje opro„taj kroz sve„teni-ka, Svetiteq opet ponavqa da je Ispovest nu¾na, jer kako æe Gos-pod dati opro„taj greha kroz Łoveka ‡ nosioca nasleða vlasti iblagodati Bo¾ije, ako ovaj ne Łuje za pokajawe, ako nema Ispovesti.

Pogledajmo „ta ka¾e Sveti Jovan Zlatousti u 7. besedi opokajawu:

„Po„to nema drugog (‡ ponovnog) kr„tewa, potrebne su na„esuze, pokajawe i ispovest“, pa nas savetuje da se oŁistimo „ispo-ve„æu i pokajawem“,jer je „ispovedawe greha spasewe od greha“.

Kr„tewe je sveta tajna koja oŁi„æava svaki greh. Ali ovasveta tajna se ne mo¾e ponoviti. A po slabosti Łovek upada i daqeu greh. Taj, poslekr„tewski greh i wegova sila, mo¾e se oŁistitisamo suzama, pokajawem i ispove„æu. Zanimqivo je da Svetiteq ubesedi o pokajawu konstatuje da je „ispovedawe greha spasewe odgreha“. Ovim on ne umawuje Pokajawe, nego istiŁe da se gresi mora-ju ispovediti.

To isto istiŁe i Sveti Vasilije Veliki u tumaŁawu reŁiIsaije:

„Ako mi otkrivamo greh na ispovesti, Łinimo ga da je kao suvatrska...“

Otkrivawem greha na ispovesti, mi svedoŁimo da ga se gnu„a-mo do te mere da ne marimo za to „to æe neko drugi saznati za na„uneŁistotu. Ispove„æu greha mi svedoŁimo da ¾elimo da okrenemooŁi ka izvoru svetlosti, od koga nas sila greha zaklawa. Stoga, kadblagodaæu Gospoda Isusa Hrista kroz sve„tenika dobijemo razre-„ewe greha, to je kao skidawe poveza sa oŁiju, kao skidawe okovagreha za idewe putem Bogopoznawa, svetih tajni i svetih vrlina.

Dakle, tra¾ewe pobede nad silom greha samo u kajawu, smatra-juæi Ispovest ni za „ta, vrlo je velika zabluda. Od ovoga treba raz-likovati sluŁaj, kad neko za du¾e vreme ne mo¾e da smogne snage daispovedi neki greh. Jer on ne napu„ta Ispovest nego „prema svojojsnazi“ raða plod dostojan pokajawa, i ne misli da se kroz tu samusvoju unutra„wu borbu oŁistio, jer bi tada veæ prestao i da se bori.

SUBJEKT PRIMAWA ISPOVESTI

Sveti Atanasije Veliki ka¾e da se blagodat Isusa Hrista,kojom se pobeðuje sila greha, daje na Ispovesti kroz sve„tenika.


To stoga „to sve„tenik jeste Łovek osveæen da bude „upraviteqtajni Bo¾ijih“ (I Kor. 4. 1), Łime on postaje nosilac „po na„qed-stvu darovane mu od Boga vlasti da vezuje i drije„i“ (10. Łl. Posl.Ist. pat.), „to se u pogledu greha (opra„tawa ili zadr¾avawa)iskazuje u vlasti wegovoj da dâ usmeno razre„ewe. Jer:

„A Isus im reŁe opet: Mir vam! Kao „to je Otac poslao mene,i ja „aqem vas. I ovo rekav„i dunu, i reŁe im: Primite DuhSveti! Kojima oprostite grehe, opra„taju im se; i kojimazadr¾ite, zadr¾ani su.“ (Jovan 20. 21‡23.)

Ova vlast u punoæi pripada episkopu. Da li Sveti Atanasijepod reŁju ‡ sve„tenik, podrazumeva samog episkopa, ili i wegovogprezvitera? Od ovoga zavisi ko je taj, koji prima ispovest, jer jesasvim jasno da onaj koji ima vlast da dâ usmeno razre„ewe greha,jedini ima vlast da primi ispovest.

U su„tini pitawa da li i prezviter ima vlast da primaispovest, i da daje usmeno razre„ewe, le¾i pitawe da li episkopima vlast da svoju nasleðenu kroz rukopolo¾ewe od Boga vlast dadaje usmeno opra„tawe, prenese na svog prezvitera. Jer, episkopima moguænost da neke atribute svoje vlasti, u izvesnoj meri, pre-nese na prezvitera, a neke nema.

U centru na„eg problema nalazi se greh. Greh je delovaweŁovekovog uma i voqe, putem pomisli, misli, reŁi ili dela, upravcu suprotnom od reda i poretka stvari u zajednici sa Bogom.Ovo delovawe je uzrokovano odsustvom zajednice voqa Boga i Łove-ka u nameri, tj. u prvom pokretu Łovekove voqe, i time dobija siludaqeg raskida zajednice Boga i Łoveka.

Odredbom 6. kanona Kartagenskog Sabora izra¾eno je daizmeðu ostalih atributa svoje vlasti episkop ne mo¾e da prenesena prezvitera vlast da „na sveopæoj liturgiji koga umilostivquje“.Naredni, 7. kanon Istoga Sabora dopu„ta i prezviteru da „ako seko naðe u opasnosti (‡ od smrti), i zamoli da umilostivqen budekod svetog oltara, a episkop je odsutan“, umilostivi dotiŁnoga, alipri tom „mora radi reda (‡ liturgijskog poretka vlasti) da zapitaepiskopa“ o tome, i tek „ tada uslijed wegove privole“ mo¾e, dakle,umilostiviti toga Łoveka. Napokon, 9. kanon istoga Sabora odre-ðuje da ako „prezviter primi u opæewe one, koji su zaslu¾no zbogsvojih prijestupa bili iskquŁeni iz Crkve, mora i on potpastionakoj istoj osudi, kao i oni, koji su odbjegli od kanonske osudesvoga episkopa“.

Umilostivqewe znaŁi primawe u punu, evharistijsku zajed-nicu, onih koji su sudom episkopa zbog greha (prestupa) od isteodluŁeni i stavqeni na kajawe. Iz navedenih odredbi se vidi da jesud, kao i umilostivqewe dotiŁnih Łvrsto u rukama, tj. u vlastiepiskopa. Ali vidimo i da se u razvoju Crkve u Kartageni s poŁet-ka petog veka nije pravila razlika u dovoqnoj meri, izmeðu suðewa

38 SVETI KNEZ LAZAR

i davawa usmenog razre„ewa na Ispovesti. Ovo nerazlikovawe jejo„ oŁiglednije u odredbi 43. kanona istoga Sabora:

„O onima koji se kaju. ‡ Onima koji se kaju, prema razlici gri-jehova, neka se episkopskim sudom odreðuje vrijeme kajawa; aprezviter bez znawa episkopa neka ne prima onoga, koji sekaje, osim sluŁaja da je prijeka potreba, a episkop je odsutan;i na svakoga, koji se kaje, ako je prijestup wegov bio javan isvuda razgla„en te uzmutio svu Crkvu, neka se ruka pola¾epred apsidom crkve.“

Iz odredbi se ne mo¾e zakquŁiti da li se radi o svetoj tajniPokajawa i Ispovesti, ili o suðewu za kanonske prestupe. Na poŁe-tku se govori o iskquŁivom episkopskom sudu prema razlici grije-ha, „to bi navodilo na misao da je reŁ o svetoj tajni Pokajawa iIspovesti, uz ogradu, da se pri istoj ne gleda toliko na sami grehkoliko na raspolo¾ewe du„e (102. kanon Trul. Sab.). Daqe, u slu-Łaju preke potrebe u odsustvu episkopa, umilostivqewe mo¾e datii sam prezviter, „to mo¾e biti shvaæeno kao dopuna 7. kanona is-toga Sabora, ali i kao signal da se radi o drugaŁijem sudu nego „topodrazumeva onaj (7) kanon. Na kraju reŁenice se govori o prestupu,koji je javan, „to upuæuje na to da se radi o suðewu za kanonskekrivice (prestupe).

Premda je u ovome mnogo interesantnih pitawa, neæemo nawih odgovarati, jer bi to zahtevalo obimnu raspravu, koja se ne bidirektno odnosila na na„u temu.

Razlika izmeðu suðewa i davawa usmenog razre„ewa na ispo-vesti je kako su„tinska, tako i pojavna. Spona izmeðu ovo dvojejeste greh. U krajwoj liniji greh je uvek necrkven akt, a time i pro-tivcrkven. Stoga se u poŁetku nije pravila razlika izmeðu grehakoji se ne ispoqavaju protiv Crkve, kao „to bi to bila jeres npr.i onih greha koji se ne ispoqavaju protiv Crkve, kao svaða npr.koja se prete¾no zadr¾ava na du„i dotiŁnoga, i koji se gresi nazi-vaju duhovnim. I duhovni i protivcrkveni gresi potpadali su uosnovi istom sudu, mada su neke formalne razlike postojale.

Danas je razlika suðewa protivcrkvenih greha (kanonskihprestupa) od davawa usmenog razre„ewa na ispovesti jasna. Su„-tina suðewa kanonskih prestupa se ogleda u za„titi Crkve kao te-la Hristova, i kao Bogom ustanovqene i ureðene zajednice vernih,od demonskog nastojawa da je oskvrni, obesna¾i ili raspoluti. Ovoje u prvom planu. Stoga se episkopska osuda i naziva u ovom sudu ‡kazna. Zbog svog znaŁaja u Crkvi kliricima se ovim sudom sudi i usluŁajevima kada se za iste grehe, svetovwacima daje epitimija naIspovesti:

„...Naravno je, da „to kod svjetovwaka zaslu¾uje ukor, to se ti-jem veæma mora osuditi kod klirika...“ (5. kanon Kart. Sab.)


Su„tinu davawa usmenog razre„ewa na Ispovesti iskazao jejo„ Tertulijan u svome delu „O pokajawu“:

„Potrebno je pretpostaviti da smo potpuno oŁi„æeni kadadobijemo usmeno razre„ewe.“

Su„tina usmenog razre„ewa na Ispovesti jeste oŁi„æewe, tj.pobeda nad razdvajajuæom silom greha. Ovo razre„ewe se daje, ilise ne daje, sa ili bez epitimija, da bi se iscelila duhovna bolestpoŁinioca. U rasuðivawu ispovednika je u prvom planu duhovnozdravqe, pobeda nad grehom, strastima, neŁistotom... Stoga wega izovu ‡ duhovnikom. On ne gleda na te¾inu greha (jer ne „titi Cr-kvu) toliko, koliko na voqu gre„nika:

„Pri nalagawu epitimija ne treba toliko gledati na koli-Łinu grijeha, koliko na voqu grije„nika, i to s toga da ne bi,u namjeri da za„ije„ „to je poderano, uŁinio rupu jo„ goru, ida, ¾eleæi da podigne„ „to je palo, ne bi se to jo„ vi„eporu„ilo; jer oni koji su bolesni i rasijani i u opæe odanisvjetskim neskladama, isto i oni koji mogu da se ponose svojimporijeklom i svojom moæi, tek æe malo po malo htjeti da misleo grijesima svojim i samo lagano æe moæi da se oslobode odnevoqa u koje su pali. Pa ko hoæe da ih od jedanput i stro-go„æu dovede na pravi put, mo¾e lako da ne postigne ni da sedjelomiŁno bar pokaju. Jer du„a, kad je dovedena do toga, danije vi„e osjetqiva, ona pada u oŁajawe, te veæ ne slu„a niblage rijeŁi, niti se prijetwe pla„i, niti se krijepidobroŁinstvom, nego postaje gorom od onoga grada, o kome pro-rok sa prezirom govori: Obraz ti je kao u bludnice i nema„stida u niŁemu. Radi toga pastir potrebuje mnogo znawa, da bimogao proniknuti sa sviju strana u te¾wu du„e. Jer „to mno-gi padaju u ludilo i oŁajavaju za svoje spasewe s toga, „to nemogo„e podnijeti gorkih lijekova, tako ima nekih, koji s toga„to nijesu bili podvrgnuti kazni prema mjeri grijeha, neosvræu se veæ na du„u, postaju jo„ gori i grije„e jo„ vi„e.Prema tome sve„teno lice mora da na sve ovo obraæa pa¾wu,i da razabrav„i sve marqivo, upotrebquje ono „to je nu¾no,kako ne bi nastojawe wegovo bilo uzaludno.“ (Jovan Zlatousti„Uputstvo duhovnicima“ At. Sint. IV 387.)

U su„tini osude za protivcrkvene grehe nalazi se za„titaCrkve, ali ona je prema dotiŁnome, takoðe i epitimija, tj. sredstvoda se on oŁisti od sile greha. Stoga i kazna mora biti, osim toga„to je mera za„tite Crkve, u funkciji Pokajawa, prilagoðenaduhovnom nastrojewu prekr„ioca (102. kanon Trul. Sab.).

Primawe u op„tewe ili umilostivqewe, prestupnika, zavisiod wegovog duhovnog stawa.

40 SVETI KNEZ LAZAR

„Ali ako koji, po„to je pao u kakav od spomenutih grijehova,pak ispovijedajuæi se postane dobar, u takvome sluŁaju onaj,kome je po Łovjekoqubqu Bo¾ijem povjereno drije„iti i ve-zivati, ako bude Łovjekoqubiviji prema onome, kod koga vidida se osobitim naŁinom kaje za grijeh i skrati mu vrijeme ka-zni, neæe zato biti dostojan osude...“ (74. kanon Vas. Vel.)

Zaista, ako se ko osobitim naŁinom trudi, a izmeðu tih naŁi-na Sveti Vasilije Veliki naroŁito istiŁe pristupawe Ispovesti,da pronaðe kajawe za uŁiweni prestup, tome je daqe izdr¾avawekazne suvi„no. Osim toga i Crkva je osudom prestupa veæ seza„titila, a dobrotoqubqem i trudom prekr„ioca, stekla je jo„jaŁi oslon u borbi protiv prestupa uop„te. No, postoji i suprotnasituacija.

„...jer, o ovakvim predmetima mi ne sudimo sve po vremenu,nego uzimamo u ozbir naŁin kajawa. Pak ako se neki te„koodbijaju od svojih obiŁaja i radiji su da slu¾e tjelesnimnasladama, nego Gospodu, i neæe da oporave svoj ¾ivot poEvangeliju, s takovima mi nikakvog opæeg posla nemamo...“ (84.kanon Vas. Vel.)

I ovde vidimo da nepokajano ¾ivqewe ne mo¾e dovesti doprimawa u op„tewe, ili do umilostivqewa, Łak i kad proðe vremekazne. Sveti Vasilije Veliki ka¾e: „s takovima mi nikavog opæegaposla nemamo“, tj. nemamo s takvim nepokajanim prestupnicima


Göreme Turska (Kapadokija)

crkvenu zajednicu, uprkos vremenu kazne. Ova odredba se odnosi nanepokajane, a osuðene prestupnike, ali ona ima nemerqive vredno-sti za duhovnike pri razabirawu na Ispovesti da li da daju usmenorazre„ewe ili ne.

Razlika izmeðu suðewa kanonskih prestupa i davawa usmenograzre„ewa na Ispovesti je i u formi.

Su ewe obuhvata postupak dokazivawa krivice, izricaweosuda od strane episkopa, izdr¾avawe kazne, i potom primawe u op-„tewe, tj. umilostivqewe. Davawe usmenog razre„ewa na Ispove-sti obuhvata samo ispovedawe, dakle bez dokazivawa, i prosuðiva-we duhovnika da li je, uzev„i sve u ozbir „to on zna i vidi, doti-Łni spreman da uðe u Evharistijsku zajednicu. Ova razlika, odluŁu-juæa za pitawe ko mo¾e dati usmeno razre„ewe, tj. ko prima is-povedawe, donekle je izra¾ena u 132. kanonu Kartagenskoga Sabora.

„O episkopu, koji odluŁuje od opæewa jednoga, koji mu je nasamo kakav svoj prijestup ispovjedio. ‡ Isto se tako ustanov-quje, da, kad episkop ka¾e, da mu je neko na samo svoj kakavprijestup ispovijedio, a taj neæe da to prizna; takav episkopneka ne prima, da mu je uvrijeda time nanesena, „to se wemujednome neæe da vjeruje, pak ni onda kad navede, da zbog smuæe-wa svoje savjesti neæe s takovima da opæi.“ (132. kanon Kart.Sab.)

Ispovest bilo kog greha ne mo¾e poslu¾iti kao osnova zasuðewe. Ona mo¾e biti samo osnova za davawe usmenog razre„ewa.Jer, sudi se na osnovu reŁi dva ili tri svedoka (Matej 18. 16), i akoovih nema, nema ni suðewa. Jo„ i to da istaknemo da je osuda uvekjavni glas Crkve o prestupu, a kako ispovedawe nije osnov suðewuto je otuda i Ispovest uvek, pri bilo kom grehu, tajni odnos povere-wa duhovnika i dotiŁnoga. Ukoliko episkop osudi na kakvu kaznuŁoveka zbog Ispovesti, razru„io je tajnost Ispovesti, koja je iustanovqena za vreme carigradskog patrijarha Luke (12. vek) naosnovu ovog kanona.

Odavde se vidi da je razlika suðewa kanonskih prestupa, idavawe usmenog razre„ewa na Ispovesti znatna.

Primawe u op„tewe, ili umilostivqewe prestupnika, jesteakt pomirewa dotiŁnoga s Crkvom, i ujedno akt kojim se dotiŁni,buduæi istim aktom oŁi„æen od greha, prima u zajednicu svihsvetih tajni, pa tako i PriŁe„æa. Dati usmeno razre„ewe greha,znaŁi oŁistiti Łoveka od greha, i primiti ga u zajednicu PriŁe-„ a. Kod usmenog razre„ewa nema potrebe za izmirewem s Crkvom.Jer u tom Łinu nema prethodeæe osude od strane Crkve kanonskogprestupa, koji je protivcrkven.

Suðewe je strogo u vlasti episkopa (v. npr. 23, kanon Ap. ili5. kanon I Vas. Sab.), pa otuda i umilostivqewe u principu strogopripada episkopu, kao dovr„etak te vlasti. Otuda i navedene odre-

42 SVETI KNEZ LAZAR

dbe 6, 7 i 9. kanona Kartagenskog Sabora. Ne mo¾e nikakav prezvi-ter da po svome nahoðewu ulazi u sud svog episkopa, Łijom vla„æustoji i slu¾i u Crkvi, i da umilostivquje prestupnika. Otuda ireŁ: „radi reda“ u 7. kanonu Kartagenskog Sabora. On kada u odsu-stvu svog episkopa, ali „uslijed wegove privole“ umilostivi koga,tad postupa kao neka vrsta egzarha svojega episkopa. Sve je ovoneophodno s toga razloga „to je u pitawu akt pomirewa prestupni-ka s Crkvom, a ova se ogla„ava jedino episkopskom vla„æu.

Meðutim, kada 43. kanon istog Sabora ne zahteva prethodnodopu„tewe episkopa, koji je odsutan tako da ga je obzirom na samr-tni Łas nemoguæe saŁekati radi dopu„tewa, za, kako je u kanonureŁeno, „primawe“ gre„nika, tada se u tom sluŁaju vr„i primawewegovo u zajednicu PriŁe„æa, samo zbog wegovog kajawa u Łasusmrtne opasnosti, radi spasewa wegove du„e. Tada se kroz samu sve-tu tajnu PriŁe„æa vr„i wegovo izmirewe s Crkvom, ali u aktuprimawa, u ovakvom izuzetnom sluŁaju, nema formalnog izmirewaprestupnika s Crkvom. Ovaj sluŁaj se vrlo pribli¾ava davawuusmenog razre„ewa na Ispovesti, jer prezviter pri tom ne ulazi uraniju osudu prestupnika od strane episkopa, veæ, kako rekosmo,samo prima u zajednicu PriŁe„æa „gre„nika“, kako se u tekstukanona ne sluŁajno ka¾e.

Za ovo imamo potporu u odredbi 13. kanona I Vaseqenskog Sa-bora:

„U pogledu onih, koji su pri smrti, Łuvaæe se stari i kano-niŁki zakon, po kome, onaj koji se sa ¾ivotom rastaje, ne mo¾ebiti li„en po„qedweg i najpotrebnijeg naputstva. Ali akose, kao veæ oplakan i udostojen PriŁe„æa, povrati opet meðu¾ive, neka se tada takav stavi sa onima, koji mogu samo da op-æewe molitava imaju...“

Onaj, koji je zbog prestupa odluŁen, a nalazi se na samrti,mora biti PriŁe„æen ali u odredbi po kojoj se za sluŁaj wegovogo ivqavawa, odreðuje da takav iako je bio udostojen PriŁe„æa,mora nastaviti sa kajawem (At. Sint. II 143‡144), nalazimo potvrduda je u Łinu „primawa“ izostavqeno pomirewe istoga s Crkvom.Ovo pomirewe daæe episkop po svojoj uviðavnosti (v. 74. i 84. kanonVas. Vel.) kroz umilostivqewe. Istina, kanon razmatra sluŁaj kadse odluŁeni nalazi na samrti u toku trajawa vremena odluŁewa, priŁemu je episkop prisutan. Stoga se u produ¾etku kano

»asopis za duhovni preporod umesto uvoda dogmatika ogledi...

Documents