Aslan Mahmuti

Senke pojava

Pesme

2003

za Hanu i Darijana

U toku godina brojim vo{tane minute. most muzike u daljini. tihi koraci u pustinji. topli vetar. bela vatra. mila sestro. vo{tana ve~nost izme|u dva susreta. kapaju zvezde u more. javlja se u snu njegov lik. brani{ se nejako. dugo. `uti makovi iza tvojih golih ramena. prolazi{ kroz moje budne snove kao morski konjic nad koralnim gnezdom. sjaje morske zvezde. nebo i more spajaju vla`ne usne. lete delfini. maestral nosi tihi {apat. milujem tvoje kose blagim dlanom du{e. kapaju vo{tani dani. nasmejani. daleki. sami.

Ne znam za kraj visi u tami mesec iznad mora. pije vodu ve~ne mladosti. visim ja. oko mene stubovi dima. oko mene bezlisni cvetovi. ne`no mi ste`e vrat u`e za ve{anje. li{en sposobnosti htenja gledam gde se prote`e zaliv ve~ne no}i. smrtni strah kroz kosti se probija. `iveo sam u spartanskoj stezi. bio sam majstor ve~nog po~injanja. polako padam u sveti zanos. bele no}i dodiruju mi usne grudima ve~nog neba. prise}am se lakih koraka. bilo je lepo imati svoju volju. vezuju mi o~i. krv se ledi. sneno padam i ne znam za kraj.

Crvene cipele brod na jezeru. pramac kroti du{e mrtvih pesnika. obalom rasuta mesta osame. u plavim o~ima izraz pomame. lepa si. ose}am prazninu. belo obilje pokre}e nebo. propinju se oblaci i talasi. svet na pola puta staje. ko{uta na ~istini br`a od planinske reke i ti{a od stidljivog pogleda pase. izmedju neba i zemlje mir. spomen na poslednje stvari, dok na{e igre rastu kao deca.

Renaissance o tebe se oslanja moje bi}e tri no}i. gledam kako spava{, slu{am kako di{e{. mesec mi preti ve~itim ledom. jutrima se obra}amo stvarnom `ivotu. greje{ me toplom snagom uma. o~ima boje kestena voli{ decu plavooku. du{u ~uva{ od mra~nih komora. ukus ti je medan. lepo slu{am tvoje pri~e o detinjstvu. vetar pomera plave zavese u snu. sunce nudi razre{enje zakletve. sunce mi preti ve~nom vatrom. grejem ti dlanove u vozu. ~eka te kraljevsko ostrvo. preti mi vetar. vetar se igra sa tvojom kosom. vetar preti mesecu i ovaj be`i. vetar udaljuje sunce od zemlje. vetar me kida, uni{tava vidno. tri no}i ponavljam: trinaest godina. hodamo po snegu. rastanak je brz. vetar mi donosi ki{u. vetar me ni{ti. vetar me ni{ti i potiskuje. trinaest godina. tri no}i moje bi}e nalazi oslonac u ve~nom. vetar besni iznad nas. sunce i mesec u nama.

With love sedim i ne znam za sebe. odgovaram kao sprava. pitanja te{ka kao prostor izme|u nas oduzimaju ti vreme. donosi{ ~a{u vode. on pita i gleda moje mile o~i. u njima lete leptiri. njima letim ja ka tebi i ti me prima{ ljupko i mirno. kasnije kora~amo bez re~i. (volim kada mi se sve ka`e). dodirujem tvoje pramenove. nosim u ruci tvoj dlan kao mladu pticu. on otvara vrata. prelazi{ preko praga. ka`em: prag. kasnije pri~a{ o pragu. mnogo kasnije sti`u tvoje slike. na pole|ini prve: with love. ostale dve bez re~i. ja sam u zanosu. beli se grad u daljini – detinjstvo.

Tri neba majke se mole za nas. majke u crkvama. majke strepe bez nas - no}ima, danima. na{a deca rastu kroz ratove. na{a deca i nas dvoje – bez susreta. ispod tri neba na{a sudbina ne zna za spajanja. sada cveta{ jo{ jednom posle glavnog cvetanja. pod severnim nebom tra`i{ milost – nalazi{ stradanja.

Polupoema prva u dnu ~a{e vidim tri glave. ne pamtim prvi susret s njima. prebirem po snovima. hodam obalom. ~etiri dana dodirujem tvoje laktove. peti dan gubim svest. budi me ljubi~asto svetlo. na ostrvu preska~em kolone mrava. na ostrvu dodirujem usnama tvoje obale. pokaza}e{ mi sazve`|e. uda}e{ se u crkvi. odzvanja}e zvona gornjim gradom. oseti}e{ erupciju boja i za~eti. rodi}e{. pribli`iti se. ona }e dugo ~ekati. ona }e hodati niz reku. ona }e voleti ne`no. ona }e biti i ostati tiha. ona }e sanjati plave zastore. ona }e ~ekati skromno. ja }u biti tu. mene grize zub vremena. mene grize savest. ja sam tu za vas. ja sam tu bez vas. moje re~i su jedine. moje su re~i moji snovi. one su moje. moja deca nisu moja. ja nemam ni{ta. zvezde namiguju. no}i su gorke. ja sam kralj no}i. ja sam pasiji trn. nema do vas mene. rekla si da. rekla si ne. oti{la. pribli`ila se. posr}em jutrima. prijatelji prolaze kroz koridor ljubavi. slu{am njihove strepnje. ve~ne teme. ne znam odgovor. ne znam. molim te budi prisutna. kada sve}a dogori - budi prisutna. poseti samnom grob mog oca. pro|imo kroz crkve u ti{ini.

onda se vrati svom nebu na tren. neka te slikaju u `utim patikama pred brodom. neka te slikaju pod gr~kim borom. neka budu prema tebi dobri. neka budu ljudi. ali ljudi jesu. ali ljudi jesu bitni za nas. ti za njih stvara{. ti za njih ra|a{. ja nemam odgovor na tvoje pitanje. ja hodam obalom i divim se mravu. galeb odnosi morskog je`a u nebo, otvara kljun i je` pada na kamen. galeb jede crveno meso. ti me ljubi{ na reci. ona na kanalu. ona na obali severnog mora. ja nisam niko. ja sam bezazlen pred vama. ne otimajte se. vatra se merom pali i gasi. reka brzo proti~e. `ivot je razgoli}ena tajna. no} nije na na{oj strani. ne{to nas zbli`ava. veruj mi, ja trajem i mrem u hotelskim sobama. postavljam mno{tvo pitanja. ne vladam znanjem. ja ne vladam. neko je milostiv prema meni. sedma no} spajanja. a ti si mila daleko od zagrljaja. iza tre}e zemlje do~ekuje{ san. spajamo se u moru ti i ja. tri nedelje gorimo no}ima. stopala nam vla`na. drhti{ na mojim prstima. ja lelujam na tvojim usnama. u no}i `estokog mraka dodirujem njene usne. oprosti. u sne`nom danu dodirujem njen obraz. oprosti. pod tre}im nebom dodirujem njenu kosu. oprosti. kako treba `iveti. popio bih sokratov otrov. umro bih smr}u seneke. pisao sam ti pisma. pisao sam ti. pisao usnama po ko`i. {aputao. vodio te kroz no}. ne`no milovao. pokazao ti okean. pokrivao te talasima. dodirivao usnama tvoje grudi.

prebirao po strunama tvog `ivota. zidao u pesku i crtao u peni. dao vam svoj `ivot, koji ste vi dale meni. ~ekao da se rode re~i. do~ekao ra|anje dve zvezde. rekla si: da. rekao sam: ha. i tako se zbilo. podigao na dlanovima sunce jedne aprilske no}i. dan posle hodao gradom novoro|en. padale su pahulje ve}e od mog uma. padale zvezde, ponavljam, padale zvezde. rodila si dva ~oveka i oti{la bez re~i. bio sam kivan. bio sam ranjen. sam. onda si rodila novog ~oveka u meni. sazrevao u senci i pod nebom juga. ranjenog me negovala ona. plavooka. zatim ona – oka kestenjaste boje. i ona re~ita i mudra, a ranjena. ba~en me|u ruske du{e patio mesecima i godinama. sunovra}en me|u pale - ~itao psalme. ostao veran svakoj ljubavi. ostao sam veran. ostao sam ja. tra`ila si slabu ta~ku. na{la si me celog i slabog. ja sam bosonogi bednik, ubogi stranac. ja sam niko. neraspoznatljiv. ja jesam dok volim. moja `udnja spaja ju`no sa severnim morem. moja ljubav je vodena stihija. ona me nosi, uzdi`e, ubija. ja jesam. ja jesam sam. ti si bri`na. ti jesi. okean u no}i obe}ava sudbinu burnu. `elim tvoje prisustvo. zakrili me krilom sna i ~uvaj plamen pretposlednji. budi mi naklonjena. hodaj uz mene danima. pri~aj mi o detinjstvu. ljubi me u staroj biblioteci i parku. neka pobednik vidi {ta gubi. neka ve~nost vidi da je mrtva. o`ivi me usnama tvojim. probudi u meni sok ve~nosti. vetar povija palme. mesec ne zna za sebe. ti stoji{ u vrtu. o tome

svedo~i slika. godinama tra`im re~i za nju. re~i mi okre}u le|a. ona je nestala bez glasa. bila je ranjena u rebro za vreme rata. usnama sam dodirnuo njen obraz. davno je to bilo. postojala je dijana u mom snu budnom. mogu da nabrojim i druga imena. ona ne stoje u vezi sa apetitom. imena su ja~a od mene. od mene su ja~e `ene koje volim. ja sam ba~en u prostor ~istog neba. ja vodim urbani `ivot. ja `ivim ranjenim bi}em. ja sam zverski nanosio rane. moj otac je bio jak kao granit. iza njenih le|a stub od granita. ja sam izbledeo od sna. ja sam nekada bio dete. ~itao sam njegovu apokalipsu i odrastao. on me je vodio stazama slovesnog `ivota. dugujem ti mnogo, star~e. prihvatio si me kao sina. gurnuo u praskozorje novog veka jednog mladunca `ednog ve~ne vatre. rekao da je kardinalni san spajanje istoka i zapada. pri~ao si o savi i nemanji, o paralelnom apostolstvu, o filozofskoj {etnji, o poetskom snu, vodio me kroz crkve i budio mudrom vodom. u singidunumu si ispunjavao svaku moju `elju. uzvratio sam ti }utanjem - kao ocu. pamtim tvoju pri~u o `enskim i mu{kim hramovima. pamtim na{e {etnje dunavom i u{}em. bio si mi naklonjen neko vreme. onda se izme|u nas stvorio gle~er. zatim je re~iti starac kupio svojoj novoj `eni konja. on vodi glavnu re~. njemu veruju mladunci sneni i pospani, `eljni mira. ja sam nemiran, nepostojan. u dubini mora gubim se za tren. tamo je moj beli grad. u njemu `ivim plavim snom.

izme|u dva talasa ugledam se u tvojim slikama. obukao si me u plavu ko{ulju i dao mi mrtvi mir. hvala ti. njen {apat me budi. iz jezera uzdi`e se mrtvi zvonik. odzvanja u nama zvuk novog vremena. odzvanja u nama poziv. vi{eglasje.

Mese~ina u Berlinu sanja{. vidi{ me u snu. govori{: budi{ se usled bolesnih duhovnih predstava. luna pulsira kao opna mo`dana. sa doglavnicima pije{ vino iz zlatnih posuda. promi~e ti tajanstvena opomena. uskoro }e{ disati samo u uspravnom stavu. uskoro ne}e{ disati. nisi postavio sredi{te na pravilnom mestu. nisi pesmom o~arao potoke. polako gubi{ tvorne }elije ko{tanog tkiva. gubi{ se u ljubavi prema mnogima. odlazi{ na pragu novog vremena. prati te bela berlinska mese~ina. na zemlji ostaje{ bez tragova. u grudnom ko{u ti gnezdo krtica. iz ~ela ti raste jar~ev cvet. ka`em: zalivam ga u no}i punog meseca.

Zmijin zub zaustavljamo svet na sedam minuta. `elimo dobro jutro palim an|elima. iz zemlje pitomih dopire muzika srca. vr{imo izbor najvi{e mo}i. ~ini{ meni milosti i muke. vlada{ plavim mrakom. hrani{ me sve`im vo}em. prolom leda budno pamtim za vreme tre}eg pada. sanjam da me nosi bela kamila u kraj. sunce se ra|a iz jutarnjeg krvoproli}a. usmerava pritisak na moje teme. tiho je u vi{em spokoju. posle |avolje trave svet li~i na opis. bli`i se lako znameniti trenutak trajanja. razvezuje{ kosu kestenjastu niz ramena. otkriva{ bele bokove. ljubi te u usta slepa zmija. ljubi te i pra{ta u vreme spajanja.

Zbir pameti od starine odr`avamo vatru budnom. led se u komorama otapa. lekovite su usne tvoje ove no}i. odvaja{ me od lepog privida. plamen pali estetsku doktrinu. bezdan guta svet. stojim pred srcem u snegu. nosim pukotinu u sebi. mrtve du{e spavaju ispod barskog korenja. raste kosa iz dnevne smrti - pokriva telo mudrosti. bacam se u sneg. pucaju ko`e }elija. ve} pripadam ve~nosti.

Suza u paklu dopiru do nas kletve i molitve sa ju`ne sirske obale. pesak iz pergamenta otkucava na dlanu. slomljeni narodi podani rvanju dr`e se za podlanicu smrti. pale ih u pustinji. ru{e im gradove. nije im pomoglo ve{to kovarstvo. pe{a~imo kroz davno nave{tene uspomene. ne `ivimo. krivo nas dr`e za pesnike. mi ponavljamo stara proro{tva. kamenuju nas usred ishitrenog ludila. govori{ da su pesme znak jakosti. delo ruku je vremenito i jadno. usne dodiruju ve~no vi{e plavo nebo.

U primorskom gradu `ivim u progonu. oko mene zbijeni dusi osvetnici. zaborav. o ~emu govori stara pri~a on zna. brada mu duga do pupka. hoda kroz maslinjake. laste mu sle}u na ramena. hodam opasan prega~om. krv mi curi iz rane. nad temenom ni{ani beli jastreb. rade u nama magneti. seti}e se svojih severnih slogova. molim za obnavljanje du{e. bol se opet ponavlja. odvra}am o~i od bele mese~ine. pori~em dodir mira.

Razvaljene obale gledali smo ven~anje reka. sunce je kao zlatno zrno utonulo u polja. mesec se uzdizao bled od bolesti sna. starci su odredili: iz potaje }e te ubiti. dugoseni gnomi nisu govorili beskrajne govore. bili su tihi kao usred straha. ~arolije su im podmukle i varke lukavo skovane. hrani ih potajno umorstvo. dugim veslima grebemo ka pro{lom. tvoju smrt prati sedam godina prokletstva. `ivi vas gledaju s prevarom u pogledu. na{e re~i pokrivaju naslage soli.

Dani u tu|ini o~i im gasnu u i{~ekivanju dobre vesti. zamire muzika pastirskih svirala. pi{u da su u blagovali{tu. zaklanjaju ih trskovi klasovi. ko veruje prvom dojmu. ko veruje ljudima. dostojanstvo tek naoko biva u zemlji bez gladi. gde je prava veli~ina. u {akama izbrazdanim od zidanja - suze. misli se lede u pameti. kuda odlaze poznate re~i. koja su ovo ridanja. da li vas nebo razume. da li deca pamte va{e savete. pogledi lutaju u daljini. misli svet da ja znam.

\avolje igre na izvoru u hladu bacaju se kocke od gle`njeva gazele. sudbina navodno odre|uje ishodi{te vojske. sunce dr`i polo`aj sredi{nji. mesec sav proziran u opoziciji. primi~e se mrkli mrak i zemlja }uti. u odsustvu solarnog oka koje pamti - smrt uzdi`e srpasto koplje nad razbaru{ene glave. nelepi i mali u prvom redu stiskaju {akom tanka dr`ala sa `eleznim {iljkom. uskoro }e vojske biti potu~ene. prvom odapetom strelom zapo~inje boj. sa neba o~ima ma~ke neko prati sudare smrtne. na juri{ se uzima sedmo brdo. kome su mile ove `rtve. ima i onih koji broje mrtve i pamte umesto sunca. po~inje velika su{a. velikani umiru od `e|i za slavom u tihoj ta{tini.

Zidovi u glavi neupu}en u ve{tinu gra|enja podi`em kamene bedeme. ja se ogra|ujem. uzdi`em kamen na kamen. ludost mi ugrabila pamet. oslanjam se o prirodni red. njegov temelj je ljudskom rukom odavno podriven. gleda iz budu}eg jutra adski komornik. ne razume tlocrt moje agonije. misli da napredujem u veri. ja tra`im blagodat mirnog sna. ne dobijam je u {ake. on me `eli mrtva na odar podi}i. rukom bri{e pra{inu sa plo~e. pokazuje sigurne znakove smrti. u~ini me nepristupa~nim kletvama. u~i me zidanju u najve}oj tajnosti.

Te`inska terapija vreme opakih bolesti. u gradu sitnih ljudi le~i{ me telom. ja sam no}ima u zanosu, danima bez potpore. gubi mi se trag. ti si plavi plamen koji pratim. ja sam stena na dnu morskom. mirujem satima uz gorke kafe. pogledom pratim parove. te{ke su mi spoznaje. sale}u me glave hermesove. tiho zuje kao p~ele - pozivaju na svetkovine letnje. odbijam. nosim svoje tovare boli u slede}e jutro. jutra bez `ivota. nebo mi prepisuje tvoje bi}e tri puta godi{nje. malo od `ivota.

More lutam u piktogramu sveta. greju mi slepoo~nice tvoji dlanovi. kroz mene magi~na toplina proti~e. gr~im se i ulazim u stvarno telo. dosta je lutanja du{o. bolesni smo od ve~nog vra}anja. vreme je sveop{te plodnosti. k}eri ognjene klju~eve svemira ~uvaju. ~uvaj me usnulog u vremenu. ozna~i moju mladu sudbinu sre}om.

Hajde `ivimo bez spajanja. trag ostavljaju godine u na{im o~ima. izme|u nas hiljadu imena. morsko svetili{te uzima od mene zakletvu. ~itam klinasto pismo sa alhemijskog oltara. sanjam tvoj odgovor. u sredi{tu sveta izgovaram zlatne stihove. ~itam iz knjige izlazaka. povedi me kroz osnovna sazvu~ja. budi me u zlatnu zoru. poka`i mi izvor ve~ne prirode. u ispovednom prostoru obelodani polarno poreklo. zasijaj nadnaravnim sjajem novom bi}u bez prokletstva promene.

Crno vetar je pokidao razapeta jedra. nebo prisvaja more. trgaju od zemlje i brane nepravdom ste~eno dobro razuzdani orkani. zacarilo sa zlo. rasuti po evropskim stepama razmenjujemo tajne vrednosti. zalud tra`i{ sliku tvog polo`aja u prostoru. izgubila se ta~ka ravnote`e. praskaju osnovne ~estice postojanja na ven~anju neba i pakla. nastupa novo ledeno doba. o~ekivano zimomorna napu{ta{ zajedni~ki plan. nad na{im glavama grobnica koja i mrtvoga tereti. zeleni led pokriva zlatna merila. u sudnji dan se mesec raspada na staklena zrnca. manastirski konak skriva gramatiku plazme. tamo se ukr{taju rebra svoda. gaze nas trula vremena jezde}i u progres. nadnaravno sijanje otkriva nam misterije. crni san.

Uzorci propasti u nastupu manije kre}emo se u krug. grle nas obestelovljeni duhovi. novu sudbinu kazuju znakovi na pokojniku. bojimo kovine `itkim svetlom. ~uvaju nas mrtve stra`e. padaju senke podzemnog sveta preko nebnog lica. najavljuju vreme poslednje selekcije. ku`na pastor~ad o{tri instrumente uni{tenja. name}u nam dvorsku ljubav. iza postupka mra~enja jede se preostalo meso `rtvenih `ivotinja. slede jalova spajanja. slepi pastiri zakopavaju amulete u tre}e nebo. besanog me susti`e mala smrt. sada jasno vidim budu}e strepnje pitomog ~oveka. bude ga tajna ukr{tanja. belo sijanje u dnu neba menja svet. zadr`avam dah u velikoj vatri. gde ~eka prelazak u plemenitu prirodu. ko~e nas bolesti srca i besni nagon ka zverstvu. upisane nam u greh gadne stvari. kru`e mrtvo `ivi {estari.

Pitko zlato tri meseca hladimo pitko zlato. izvan granica obi~nog ~uvamo objavu. o~ekujemo pojavu duha u stvaranju. opsedaju nas nebeske nimfe. bez osvrta na prvi greh oplemenjujemo divlju ljubav. potop me ostavlja za sobom. ostajem vatreni kamen sa iskrom nebeske vatre. oni tra`e zrno sveta. oni sabiraju seme uranovo rasuto po moru. rodili bi se iz morske pene da bi dosegli tvoju lepotu. kroz tebe pulsiraju nezadr`ive sile plodnosti. na pe~enoj zemlji urezano obe}anje brojnog potomstva. oslobo|ena uobi~ajane te`ine ima{ nadljudsku spretnost. vra~a{ plesom. ostvaruje{ mitsko kretanje. prolazim kroz pripremna ka|enja za trans. gorim u ekstazi tela. ulazim u drugu smrt. ulazim u jezero koje gori ognjem i sumporom. klju~ sveta pada na dno. moje srce krvari i sija. ne uskrsava sudbina mlada. ona zri u spremi{tu `ivota. usvaja drevnu mudrost. ipak besmisleno koristi slobodu. munjama dodiruje smrt. u pet napada osvaja kriti~nu ravnote`u. algama olak{ava porode. gubi iz vida trnovite biljke. svet nalazi jedino u pokretu. vreme je da istrajemo u samozaboravu. na povratku u prazninu.

@rtveni dim pevaju dok se di`e i vije `rtveni dim. nau~ili su da nema uspeha bez nebeskog posredovanja. udes tuma~e kao gre{ku u duhovnoj pripremi. kupaju se u svetim rekama. pose}uju mesta ~uda i znamenja. prolaze kroz stupnjeve svetlosti. u~e iz svetih mitova kako se `ivi zajedno. tra`e znakove uzvi{enog odobravanja. obnavljaju se dnevnim molitvama. krv pu{taju na krug kostiju oko ognji{ta. u pe}ini pokopavaju mrkog medveda. pred kamenim krstom uzdi{u zbog deobe svemira. tra`e spas u pravom obredu i klanjaju se pernatoj zmiji. bude ose}aj za sveto u `ari{tima vere. zakopavaju bronzane demone pod prag. krv devica sakupljaju u kamenom koritu. ~uvaju u zdencu svetu vodu od dodira sa vanjskim svetlom. slave ro|endan novog sunca i menjaju srce u naj~i{}e zlato. piju sa lekovitog izvora da osve`e i pro~iste snage. savetuju se s proro~anstvima i dodiruju dlanovima kipove plodnosti. `ive i stradaju ljuto. i{~ekuju novu svetlost.

Misti~ki `ar svode me na ni{tavilo virovi ti{ine. jedni poni{tavaju sve stvari, drugi dele duhovne darove. izabiram mitske snove, pi{em sveti tekst. vidim viziju bla`enstva u svetu stvorenih du{a. ti pitomi{ ~oveka slogovima i izlivom krvi u mozak. zna{ nas od po~etka vremena, iz doba nemog zanosa. dao si mi da pijem iz pehara su{tine, bacio me u `arki oganj. okretao sam `rvanj mudrosti i slu{ao vatrene vapaje palih. pisao sam po povratku iz stanja ekstaze, lutao spr`enim prostranstvima bez susreta. ubijala me mu~na `e| u samotnoj pustinji. slu{aju}i srce nalazio sam uzroke bitnog samstva. gledao sam kako po trgovima `ene zlostavljaju sopstvena tela. nehajno sam lutao raznim putevima. no}as u`ivam sjaj uzvi{enog spokoja u te{koj sredini su{tinski turobnog sveta (najgoreg od svih mogu}ih). ~ujem kako se zvezde mno`e i svodim san na o~i – bez uspeha. u meni kru`i mati~na struja, po meni sija beli prah. vrat mi ste`e sveti venac dok uranjam iz jedne praznine u drugu. bli`i se kraj mese~ine. oslu{kujem satanin {apat. pod krilom jutra – dogorevam.

Suton tra`im te u praznim zagrljajima. dugokos odolevam najlju}oj zimi. sa gradskih visova pu{tam pogled u okrajak ravnice. dve reke me{aju svoje virove. na najvi{em pragu do~ekujem po~etak sumra~ja. usesre|ujem du{u svoju na tebe. u`ivam najve}e od svih bla`enstava. u poletnom u`ivanju prolazim kroz slapove prolaznosti. pogled klizi preko unutra{njih skica `ivota. u igri nalazim jasno radovanje. u igri odrastam. za{to sam bez tebe. stojim nerasvetljen suncem u vreme budnih sanjanja. padam no`u na o{tricu i ostajem bez grobnih darova.

K}eri jutarnje zvezde ljube me u blizini slanih izvora. sviraju violon~ela. osloba|aju me jednozna~nosti. vidaju mi svest nesre}nu. slavi se slatko obnavljanje krvi i druga mila priklju~enija. nedaleko od dvora nebeskih razbijene lake ~ete tra`e zlatni zametak. nalaze krajnji kraj posle `estokog progona. nemarna stra`a ~uva mu{ki porod i popis dr`avnih dugova. u lepi izgled utonula du{a moja. kre}em se kroz svetlosne bleske. ljubav resko broji dane pri povratku u prazninu. one se ven~aju i traju.

Zebnja ja sam pismeno bi}e koje sanja. uvodi{ me u kult slika. prima{ me u samo sredi{te svog bi}a. on je taj koji bri{e i poni{tava sve stvari. izgovara re~i prekora. podi`e polo`aj pod samo nebo. ljubi{ me. tvoj jezik ima ukus kosmosa. postavlja{ me u novo sredi{te svih sila. ostajem bez senke i te`ine. gledam u donje svetove i vatre koje u njima gore. divljaju po zemlji crna kopita. on miruje. cedi na usne tvoje nektar. meni daje povoljne snove i klju~ne re~i – stari svat.

Me{anje prolazim kroz uska vrata - ulazim sasvim unutra. u tami najcrnjoj ple{e{ u beloj ko{ulji. {iri{ lake ruke kao da }e{ sunce ognjeno u nedra primiti. umesto meseca grli{ mrtve seni. u~io si me da me{am vino i vodu. dao si mi sa~uvani kamen umerenosti. toplim pogledom tiho si svedo~io o ponosu. podstakao si povratak moj ve~noj ku}i. sazrevam uz rub mora. slu{am tvoj tu`ni krik. pijem vodu koja jezik pali i ku{am ljuto opstajanje.

U pe}ini srca ljubite me dok nije presuda pukla. otvorite pojaseve. propustite me. uznesite me do nesigurnog neba. dosta je bilo raskala{nog `ivljenja. uzmite mi s lica masku pesnika. dajte da svetkujemo opstajanje. razve`ite smejanje. neka na{a igra ima zna~enje sveta. budite pitome i zanimljive. ljubite me na uzvi{enom rubu `rtvenika. op~inite me usred vesele razuzdanosti. odstranite koren greha. neka nas preplavi slatka jeza. uvedite me u krug op~injavanja. ljupkim usnama dirajte mi `ilu kucavicu. u pevanjima sjedinite seme i dah. iza male smrti rasipajte u no} i u rajske reke moj beli prah.

Korenje u ognji{tu

»rastvori, beli grade, dveri svoje, i nek pojede vepar ~eda tvoja«

{akabenta u nebeskoj prilici – beli sjaj. rakovi osloba|aju moj kostur: jedu masno meso, izlivaju moju krv u mrtvo jutro. sanjam za sve. sale}u me vodi~i zvezda, odvode na samotna mesta. lutam po vrlo prostranim daljinama i stupam na razli~ite nebeske razine. sti`em do velike zavale i provodim sedmu no} me|u planinskim lavovima. ko me vra}a u neplodno polje? neokrepljen hranom spavam uz kova~ki panj. u polusnu slu{am ~uvene pri~e. nisam jedini. bezvremeno slu{ali{te pro`ima jeza. nepokopani mrtvi bude u meni sumra~ne snage. zasenjen oblacima vidim unutra{nja privi|enja. pijem `rtveno vino i padam do neba nebesa. na sun~evoj barci u`ivam ~ist vidik. more niti nadolazi, niti opada sedam godina. pod prisilom tra`im i vra}am odbegle du{e. za koju platu radim? u gradove svoje `ivi me ne primaju. tumaram bez re~i. nosim od bedema do bedema u slamu zamotane kosti, u srcu zabravljenu kletvu. u vrletnom kraju uspokojavam pesmom roditelje mrtvih.

Lice pod maskom meseca nad mrtvim vodama, iznad devet neba vrhori ognjeno sunce. pe{a~im kozijom stazom do podno`ja planine. zazivam duhove i tra`im posve}enje. da li kasnim na otkrivanje misterija? pripremam se u samo}i, u~im tajne ovog zanata. dolinama sevaju uko~eni pogledi, odjekuju jadikovke preostalih. ne nalazim u nizijama `ive govore. uz kosmi~ko stablo uspinjem se do sredi{ta sveta gde su drevni pesnici, u~itelji sna. oni mi tuma~e klju~ne delove vaseljene. brzopleto bele`im njihova kazivanja orlovim perom. pri povratku me|u `ive razvijam mastiljavi svitak. mladi primaju tajna znanja i hitro hodaju za nesre}om. umoran od promene spavam pod pitomim `irom. nad mojom glavom devet ureza. sanjam da mi nebo pru`a lestve sa sedam pre~ki za uspon u smrt. tu ostavljam kosti bele i letim da vidim, kuda vrane mrtve odnose moje vreme. luna me veselo prima u srebrnu legiju.

Lilit vini se sa pe{~anog dna okeana. otrgni se od riba prozra~nih tela. uzleti sve do magijskog pozori{ta paunice divna, starija od prvog greha. na ovoj zemlji od koje si sazdana ra|aj pustinjske fantome, ra|aj demone stra{nije od ljudi (ako takvih biti mo`e). neka ne jenjavaju sva|e me|u bra}om, neka njihov spor bude krvav. ne daj mira rodu mu{kom. gospodari crvenokosa nimfo `estokom igrom. neka ti u brdima grade hram znojenja. neka buncaju slu|eni tvojim likom jezikom kojota. neka ti donose vodu iz tri izvora. daj im razloge nepobitne za odlazak sa ovoga sveta. daj mi iz grudi tvojih otrovno mleko snova da se i ja vinem do predvorja raja.

Bol ako probije rebra moja nemir ovaj i preleti sedam mora i tu stane i poraste vi{e sveta. ako baci senku mrtvu na moj `ivot. ako mi krv pretvori u so. ti }e{ no}ima glagolati mirne molitve da `ivima dobro bude i da mrtvi na|u pravi put do praha pustog? ti }e{ milovati kose ovoj deci i usnama upijati njihove tople suze kada ti poka`u ogrebana kolena? ti? a ko si ti? nemir mi ka`e da si svetlija od devetog neba i da ti o~i zra~e najdivnijom du{om. nemir mi ka`e: da, to si ti. on te je prepoznao pri ulasku u more iz koga isplivali nismo. on te je upoznavao i tro{io, lomio bolno i obnavljao pod luninim pla{tom. ti jesi. daje{ svetu novo vreme – ono posle mene.

Bledi obrazi u snu razbijen o obale havane budim se poput ~ista~a cipela sa an|eoskim glasom i pevam. zmijski car grize me zubima bele nevolje. zelene zmije ve{aju mi se o ruke i gmi`u uz ramena da mi jezicima zapalacaju uz uho. {irim plu}na krila i pozivam: daj mi malo od velikog `ivota. talasa me nevolja ljuto i tragi~no. o~i mi kljuju bele vrane dok u novom snu sanjam o vlastitoj mrtvoj deci. gle gde iz jutarnjeg pupoljka neba prolistava mlado sunce. ~upam iz oblaka ne`ne breze. prebrojavam i imenujem kosti. uzimam od duha krasnog meseca. iz razbijene amfore jutra pijem mle~no svetlo sredi{nje trijade. klizim niz modru nizbrdicu do kupole vaseljene. tamo sabirem dlanove u molitvu i crnom pastom bledim tragove nebnog hodo~a{}a.

u toku godina 1 ne znam za kraj 2 crvene cipele 3 renaissance 4 tri neba 5 polupoema prva 6 mese~ina u berlinu 7 zmijin zub 8 zbir pameti 9 suza u paklu 10 u primorskom gradu 11 razvaljene obale 12 dani u tu|ini 13 |avolje igre 14 zidovi u glavi 15 te`inska terapija 16 more 17 hajde 18 crno 19 uzorci propasti 20 pitko zlato 21 `rtveni dim 22 misti~ki `ar 23 suton 24 k}eri jutarnje zvezde 25 zebnja 26 me{anje 27 u pe}ini srca 28 korenje u ognji{tu 29 lice pod maskom meseca 30 lilit 31 bol 32 bledi obrazi 33

O autoru

Aslan Mahmuti (1971, Beograd) prevodi knji`evnost na nema~ki jezik, pre svega poeziju (Miodrag Pavlovi}, Milutin Petrovi}, Jovan Zivlak, Radmila Lazi}, Ana Ristovi}, Stevan Tonti}, Zoran Bognar i dr.). »Senke pojava« njegova je ~etvrta zbirka pesama. Radi kao website-koordinator jedne od vode}ih evropskih brokerskih ku}a. @ivi u Nirnbergu, Nema~koj. Kontakt

Aslan Mahmuti Moltkestrasse 7 D – 90429 Nuernberg Tel.: + 49 172 744 62 92 aslan.mahmuti@poezija.net http://www.poezija.net