arhitektura mira, novi sad, 09-13.11.2005transferns.webs.com/arh.mira - download/arhitektura... ·...

III Novosadski susret studenata psihologije

konferencija posvećena iskustvima iz rata i mogućnostima za izgradnju trajnog mira

BILTEN

Filozofski fakultet, Novi Sad 9-13. novembar 2005.

III Novosadski susret studenata psihologije, novembar 2005. ARHITEKTURA MIRA

1

SADRŽAJ

UVOD 2

PROGRAM 3

SEMINARI 5

PREDAVANJA 9

ABSTRAKTI 13

UČESNICI 20

STUDENTI 20

RADNE GRUPE 22

ORGANIZACIJE 25

ORGANIZATORI 26

ORGANIZACIONI TIM 29

POKROVITELJI 30

PRIJATELJI 31


2

UVOD

"Arhitektura mira"

Problem etničkih barijera i negativnih stereotipija je još uvek veoma izražen u našem društvu, čega možemo, skoro svakodnevno biti svedoci. Nenasilno rešavanje konflikata kroz formu dijaloga uz međusobno uvažavanje i poštovanje svih strana u konfliktu potrebno je promovisati na svim područjima zahvaćenim ratnim sukobima, kako bi se izbegle nepotrebne ljudske patnje i stradanja.

Psihologija kao humanistička nauka prevashodno je usmerena na čovekovo mentalno zdravlje i unapređivanje psihičkog života uopšte, kao i razvijanje i jačanje međuljudskih odnosa. Cilj trećeg po redu Novosadskog susreta studenata psihologije je da se specifično koncipiranim programom dođe do novih ideja o tome na koji način će moći ubuduće da se izbegnu ovakvi konflikti, nesporazumi, netolerancija i agresija. Naime, psihologija, pored toga što pretenduje da bude egzaktna nauka, predstavlja i jedan humanistički pokret. Psiholozi širom sveta su, još od nastanka psihologije kao nauke, bili pokretači i učesnici različitih socijalnih programa, kreatori javnog mnjenja, advokati civilizacijskog napretka i humanističke orijentacije.

Ovogodišnji susret je pokušaj da se dođe do novih načina za promociju pomirenja, napretka u komunikaciji, pomoći ugroženim slojevima društva, kao i za afirmaciju svih navedenih humanističkih ciljeva. Održavanje ovakvog kongresa u našoj zemlji je odlična podloga za dalji razvoj ove vrste aktivnosti kod nas.

Ova manifestacija je dobra prilika da se povežu studenti, budući psiholozi, iz regiona, da se premoste prepreke koje su postojale do sada i da se kroz druženje, kulturnu i naučno-stručnu interakciju steknu prijateljstva, ostvare razni oblici saradnje i iskoriste iskustva drugih zemalja u budućem ličnom i profesionalnom životu učesnika susreta.


3

PROGRAM

III Novosadskog susreta studenata psihologije Sreda, 09.11.2005. 15.30-15.45 – pozdravna reč organizatora 16.00-17.00 – radionice upoznavanja i team buildinga 19.00-21.00 – zvanično otvaranje Susreta i koktel Četvrtak, 10.11.2005. 10.00-12.45 – seminari (1. deo)

• Egzistencijalistički pogled na PTSP Vladan Beara, Centar za ratnu traumu, Novi Sad

• Nasilje i izgradnja mira Adnan Hasanbegović, Tamara Smidling, Centar za nenasilnu akciju, Sarajevo

• Radioničarski rad sa traumatizovanom decom: osnovni principi i tehnike

dr Marija Zotović, Filozofski fakultet, Novi Sad

• Uloga NVO u procesu pomirenja Gordan Bodog i Goran Božičević, Miramida centar, Grožnjan/ Zagreb 13.00-13.45 – Prijem učesnika kod Pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj, prof. dr Dragoslava Petrovića (Izvršno veće autonomne pokrajine Vojvodine) 15.00-15.45 – uvodno predavanje: Šanse i prepreke za pomirenje među narodima koji su ratovali na prostorima ex Yu, prof. dr Mikloš Biro, prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Novom Sadu 16.00-18.45 – projekcije kratkih dokumentarnih filmova, nakon projekcije diskusija moderirana od strane ratnih veterana: Marko Martinić (Split, CRO) i Novica Kostić (Vlasotince, SCG) 16.00-18.45 – seminari (2. deo)

• Egzistencijalistički pogled na PTSP Vladan Beara, Centar za ratnu traumu, Novi Sad

• Nasilje i izgradnja mira Adnan Hasanbegović, Tamara Smidling, Centar za nenasilnu akciju, Sarajevo

• Racionalno emotivni trening efikasnosti Milica Babić i Boris Popov, agencija «TIM», Novi Sad


4

• Uloga NVO u procesu pomirenja Gordan Bodog i Goran Božičević, Miramida centar, Grožnjan/ Zagreb 21.00-00.00 – kulturno veče Petak, 11.11.2005. 10.30-12.30 – tribina: Društveni značaj suđenja za ratne zločine – Bruno Vekarić, Aleksandra Milenov, Jovan Nicić i Ivan Jovanović, Misija

OEBS-a u SCG, Beograd 15.00-16.30 – okrugli sto Doprinos ratnih veterana izgradnji stabilnog mira Gordan Bodog (Zagreb, CRO), Adnan Hasanbegović (Sarajevo, BiH) i Novica Kostić (Vlasotince, SCG) 17.00-18.15 – predavanje: Iz Nemačke u Srbiju - putem ponornice ratne traume ili Zašto se baš ja, Nemica, angažujem za rad na ratnoj traumi – Ursula Renner, Ohne Rüstung Leben,

Stuttgart/Centar za ratnu traumu, Novi Sad 17.00-18.15 – predavanje: Neurobiološki i psihološki aspekti PTSP-a dr Predrag Miljanović, Centar za ratnu traumu, Novi Sad Subota, 12.11.2005. 10.00-13.15 – iskustveno upoznavanje grada 15.00-17.00 – studentska sekcija – Prezentacija studentskih naučnih radova 15.00-16.00 – promocija ideje Trećeg puta ka istini i pomirenju mr Dragan Aćimović, Viktimološko društvo Srbije, Beograd 16.00-18.15 – projekcija filma Tragovi (produkcija Centar za nenasilnu akciju), nakon filma diskusija moderirana od strane ratnih veterana: Nermin Karačić (Sarajevo, BiH), Novica Kostić (Vlasotince, SCG) i Marko Martinić, (Split, CRO) 17.00-18.15 – predavanje: Nacionalizam i etnički stereotipi, Vladimir Mihić, Filozofski fakultet, Novi Sad 17.00-18.15 – predavanje: (Zlo)upotreba religije u svrhu dehumanizacije protivnika Boris Đurović, Centar za ratnu traumu, Novi Sad 21.00- .... – žurka Nedelja, 13.11.2005. 10.00-11.00 – evaluacija III Novosadskog susreta (FF, S-2) 14.00-.... – odlazak


5

SEMINARI

EGZISTENCIJALISTIČKI POGLED NA POST TRAUMATSKI STRESNI

POREMEĆAJ

Vladan Beara Centar za ratnu traumu, Novi Sad

Čovek u svom životu susreće se sa neizbežnim aspektima realiteta oko sebe

koje ne može da promeni., jedino što može je da ih prihvati ili da se neurotično brani od njih. Ti aspekti realiteta su Smrtnost ljudskog bića, Sopstvena i smrtnost svojih bližnjih, Sloboda izbora i odgovornost za svoje izbore-svaki izbor nosi svoje posledice, Egzistencijalna usamljenost ljudskih bića-usamljenost čoveka okruženog drugim ljudima, Smisao ili besmislenost života po sebi i potreba da se smisao iznova otkriva, Nekontrolabilnost realiteta i ograničenost ljudskih moći. Pri susretu sa ovim aspektima realiteta, u zavisnosti od našeg kognitivnog odnosa prema njima javlja se bol i patnja, pre svega u vidu destruktivnih emocija i neurotičnog ponašanja.

Sa ovim egzistencijalnim činjenicama realiteta čovek se sreće u svakodnevnom životu, međutim intenzitet tog suočavanja ni približno nije isti kao u ratu. U miru se realitet uglavnom postepeno otvara čoveku dok u ratu prosto eksplodira pred očima čoveka. U ratu čovek je preplavljen egzistencijalnim otkrićima, koji ga „bombarduju“ iz trenutka u trenutak. Sve ovo zajedno sa ostalim neurotskim simptomima značajno otežava reintegraciju u mirnodopsku sredinu. Ratno iskustvo menja traumatizovanog čoveka u njegovim najdubljim životnim filosofijama.

NASILJE I IZGRADNJA MIRA

Adnan Hasanbegović, Tamara Šmidling Centar za nenasilnu akciju, Sarajevo

Radionica je zamišljena kao pokušaj osvešćivanja različitih formi nasilja koje postoje u društvima u kojima živimo. Osnovni cilj je analizirati različite forme


6

nasilja, njihove izvore i “podržavaoce”, sa posebnim akcentom na njihov uticaj na procese izgradnje mira na prostoru bivše Jugoslavije. Neka od pitanja koja želimo otvoriti su: - Šta sve doživljavamo kao nasilje i zbog čega ? - Na koji način određena forma nasilja utiče na proces izgradnje mira ? - Na koji način možemo raditi na otklanjanju/redukciji nasilja u našim sredinama ?

Teorijski osnov predstavlja teorija i kategorizacija nasilja koju je postavio norveški profesor Johan Galtung podelivši različite forme nasilja u tri osnovne kategorije :

1. direktno 2. strukturno 3. kulturno nasilje Polazeći od Galtungove kategorizacije želimo raditi na osvešćivanju da je nasilje mnogo širi pojam od «tuče, ubistava i drugih vrsta fizičkog nasilja», kao i problem koji se ne može jednostavno objasniti « sklonošću određenih pojedinaca ili grupa ka nasilnom ophođenju sa svetom oko sebe». Gde su izvori nasilja u našem društvu, na koji način države i institucije čine, podržavaju i petrifikuju nasilje oko nas, kako naša kultura predstavlja tle za bujanje nasilja i ko je odgovoran za sve to, zašto je bitno razumeti fenomen nasilja ukoliko želimo delovati u pravcu društvene promene – konkretne su teme o kojima će se na radionici razgovarati i to kroz interaktivni, radioničarski pristup bez predavanja, uz puno prostora za učesnike/ce da sami kreiraju sadržinski okvir radionice.

RADIONIČARSKI RAD SA TRAUMATIZOVANOM DECOM: OSNOVNI PRINCIPI I TEHNIKE

dr Marija Zotović

Filozofski fakultet, Novi Sad

U okviru seminara učesnici će se upoznati sa najčešćim posledicama koje

različita traumatska iskustva mogu imati na planu mentalnog zdravlja dece i adolescenata, kao što su posttraumatski stresni poremećaj, poremećaji prilagođavanja, separaciona anksioznost i dr. Biće izloženi i objašnjeni prinicipi


7

rada sa traumatizovanom decom, koji se zasnivaju na osnovnim elementima intervencije u krizi. Učesnici će biti upoznati i sa nekim konkretnim aktivnostima radioničarskog tipa, koje su u radu sa decom primenjivane i koje su se pokazale se kao efikasne. Pomenute aktivnosti uključuju: savladavanje veština identifikacije i ekspresije osećanja, podsticanje ekspresije emocija vezanih za doživljeno, obradu najstrašnijeg dogadjaja, pružanje mogućnosti «popravke» doživljenog (na imaginarnom planu) da bi se smanjilo osećanje bespomoćnosti kao rezultata pozicije žrtve u stresogenom događaju, sagledavanje elemenata pozitivnog u stresogenom iskustvu, pružanje podrške ličnim snagama za uspešan oporavak.

ULOGA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U PROCESU POMIRENJA ili kakva je to «uloga», tko ju je osmislio i zadao, kako funkcionira, kako se

nadgleda i provjerava… može li se bez nje?

Gordan Bodog i Goran Božičević Miramida centar, Grožnjan/Zagreb

Cilj radionice je prodiskutirati/ problematizirati značenje izraza 'pomirenje'

kao i 'nevladina organizacija'. Također, želimo na radionici interaktivno promišljati i sam pojam/naziv «izgradnja mira»: jedan od pristupa/uvida pojašnjavanju pojma kaže: premda je 'izgradnja mira ' jedna od najbrže rastućih novih industrija društvenog inženjeringa, od završetka blokovske podjele Svijeta, ona je većini građana post-YU zemalja potpuno nepoznat pojam.

Iako prvi puta uvedena u UN dokumente tek 1992, izgradnja mira je 'obavezna' za svaku međunarodnu organizaciju (koja iole drži do sebe i svog (ogromnog) proračuna); između golemog obrta novca te nedovoljno učinkovitog (možemo li reći: impotentnog?) UN-a, do mreža komunikacije, podrške i edukacija koje su u 90-ima na ovim prostorima uključivale desetke tisuća ljudi, uz mahom beznačajna financijska sredstva, a o kojima se uglavnom ne zna ništa, zbiva se polje međudjelovanja…

Koliko pojam 'nevladina organizacija' znači «bratstvo» (solidarnost s onima koji nemaju), «jednakost» (u pristupima resursima, informacijama, u načinima djelovanja) i «slobodu» (kretanja ali i kreiranja), te je sinonim otpora nedemokratskim režimima, a koliko se trebamo zamisliti kada general vojske SAD-a kaže da su «Nevladine organizacije naš prirodni saveznik» (u ratu u Iraku)!??

Forma je zamijenila sadržaj pa se kod nas smatra da je sam rad u NVO-ima, rad na izgradnji pravednijeg društva, a zaboravlja se da je NVO, samo forma koja


8

pomaže građanima da se samoorganiziraju i rade na zadovoljavanju svojih interesa i (poželjno) društvenih potreba.

Kroz radionicu će se sagledavati i mjesto psihologije u našim post-ratnim društvima. Težimo li društvu stručnjaka/inja koji pomažu/ saniraju/ stvaraju ili društvu građana koji koriste svoja (i stručna ) znanja da ukažu i ali i sami transformiraju stanja u društvu.

Voditelji će u vježbama koristiti svoje iskustvo iz dugogodišnjeg rada u podijeljenim, post-ratnim sredinama, s prognanicima, povratnicima, aktivistima, veteranima, brojnim međunarodnim akterima i lokalnim vlastima. Analizirat će se konkretni primjeri i sagledati (nevidljiv) kontekst globalnih mreža građanskog neposluha, aktivizma i podrške nenasilju.

RACIONALNO EMOTIVNI TRENING EFIKASNOSTI

Boris Popov, Milica Babić Agencija TIM, Novi Sad

U ovoj tročasovnoj radionici biće prikazani osnovni mehanizmi upravljanja osećanjima koristeći principe kognitivne teorije emocija (Lazarus) i Racionalno emotivno bihejvioralne terapije (Ellis). Ideja radionice je da pokažemo učesnicima na koje načine mogu da: prepoznaju zdrave i nezdrave emocije; otkriju konstruktivne i funkcionalne modele motivacije, izaberu način reagovanja koji im obezbeđuje maksimalno zadovoljstvo/minimalnu patnju u datim okolnostima, povise prag tolerancije na frustracije, ... Na taj način, pokazujemo kako možemo povisiti svoju efikasnost u svakodnevnom okruženju: porodici, poslu, partnerskim i prijateljskim odnosima, itd. Radionica može biti korisna svima, jer svako od nas može u sledećem momentu da funkcioniše konstruktivnije i zdravije nego što je to činio u prethodnom. Na taj način se briše, davno dovedena u pitanje, granica između zdravlja i bolesti i afirmiše tzv. razvojna psihoterapija kao alternativa tzv. popravljačkoj, koja dominira aktuelnom kliničkopsihološkom scenom.


9

PREDAVANJA

ŠANSE I PREPREKE ZA POMIRENJE MEĐU NARODIMA KOJI SU BILI U KONFLIKTU

Uvodno predavanje

prof. dr Mikloš Biro

prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Novom Sadu U radu se analiziraju raličiti nivoi pojma pomirenja: individualni kolektivni i državni. Prikazuju se i diskutuju rezultati dva istraživanja na terenu bivše Jugoslavije koji ukazuju na šanse i prepreke za pomirenje između Srba, Hrvata i Bošnjaka. Prema dobijenim rezultatima, najznačajniji prediktor spremnosti za pomirenje su ne-nacionalistički i ne-ksenofobični stavovi, zatim spremnost i sposobnost za objektivno procenjivanje pravde, te postojanje prijateljskih odnosa sa pripadnicima suprotstavljene nacije.

DRUŠTVENI ZNAČAJ SUĐENJA ZA RATNE ZLOČINE

Bruno Vekarić, portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine u SCG Ivan Jovanović, pravni savetnik Misije OEBS-a u SCG

Jovan Nicić, Fond za humanitarno pravo

Jedan od programa podrške Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori domaćim institucijama i civilnom društvu je usmeren na neke od najosetljivijih problema tranzicije društva u Srbiji, kao i u regionu, kao što su utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima počinjenim na tlu bivše Jugoslavije, prekid sa praksom (politikom) nekažnjavanja, odnosno privođenje počinilaca pravdi i njihovo procesuiranje pred domaćim pravosudnim organima, podizanje javne svesti o zlodelima počinjenim u ‘’ime naroda’’, i obezbeđivanje pravde za žrtve. Jedna od aktivnosti u okviru tog programa je podrška III susretu studenata psihologije i održavanje navedene tribine.

Važan i ohrabrujući korak u procesu suočavanja sa prošlošću je što se u domaćoj javnosti sve više otvoreno i nedvosmisleno govori o događajima iz prošlosti i potrebi preuzimanja odgovornosti za zločine koji su se dogodili u


10

ratovima tokom devedesetih godina. Kažnjavanje počinilaca najtežih zločina u postupcima pred domaćim sudovima, kao i saradnja sa Haškim tribunalom nije samo pravna obaveza i političko pitanje, već i moralna dužnost.

Proces suočavanja sa prošlošću je dug i mukotrpan. Očigledan je napredak i politička volja za stvaranje uslova za domaća suđenja za ratne zločine, kao i počeci pozitivne promene stava javnosti prema počinjenim zločinima i saosećanje sa patnjama drugih naroda.

Državne institucije i civilno društvo, uz podršku međunarodne zajednice, imaju ključnu ulogu u uspostavljanju vladavine prava, i predstavljaju glavne nosioce procesa pomirenja u regionu.

Veoma važan aspekt je i regionalna saradnja, kroz razmenu iskustava i uspostavljanje neposrednih kontakata između predstavnika pravosuđa, ali i drugih relevantnih aktera u suočavanju sa prošlošću. Regionalni susreti studenata psiholgije, generacije budućih stručnjaka od kojih će mnogima misija biti da pomažu ljudima da se izbore sa traumama rata, pravi su korak ka jačanju temelja za buduća društva pomirenja i tolerancije.

NEUROBIOLOŠKI I PSIHOLOŠKI ASPEKTI POSTRAUMATSKOG STRESNOG POREMEĆAJA

dr Predrag Miljanović

Centar za ratnu traumu, Novi Sad

Istraživanja na polju traumatskog stresa su znatno intenzivnija poslednjih 15-20 godina a osnovna razlika traumatskog stresa od stresa je što se proces dešava kasnije, po fizičkom prestanku stresa.

Sa biološkog aspekta, PTSD je dugotrajna posledica neuspeha organizma da se oporavi od traumatske situacije, odnosno od bioloških posledica sećanja na događaje koji se više ne dešavaju u realnom vremenu.

Posebna pažnja u istraživanjima je obraćena na neurokogniciju i funkcionalnu neuroanatomiju. Metode ispitivanja koje se u ovom segmentu koriste su neuropsihološka testiranja, somatosenzorni evocirani potencijali (SSEP), kognitivni odgovori (P-300), elektroencefalografija (EEG), polisomnografija, kompjuterizovana tomografija pojedinačnih fotona(SPECT), pozitronska emisiona tomografija (PET), funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI). Psihoneurobiološka istraživanja se mogu grubo podeliti u četiri oblasti: psihofiziološku, neuroendokrinološku, neuroradiološku i neuroimunološku.


11

Fokus je i dalje na dva biološka sistema i to: kateholaminergički sistem (hiperaktivaciju) i hipotalamo-pituitarno-adrenalna (HPA) osovina. Oba sistema su uključena u složenu kaskadnu interakciju neurotransmiterskih, neuroendokrinih i neuroimunoloških mehanizama.

Istraživanja pokazuju da ekstremni stres dovodi do fizičkih promena u hipokampusu i medijalnom prefrontalnom korteksu odgovornim za memoriju i emocionalni odgovor ali bez statistički signifikantnih promena na amigdalama i temporalnom lobusu, ali uvek je registrovan pad eksplicitne memorije.

PET i SPECT istraživanjima u više studija su registrovane promene intenziteta krvotoka i potrošnje i to porast u limbičkom regionu ( desnim amigdalama,insuli, orbitofrontalnom korteksu) a pad protoka u srednjem temporalnom i levom donjem frontalnom korteksu. Amigdala i hipokampus predstavljaju važnu strukturu emocionalno-memorijskog statusa.

Traumatska memorija izgleda drugačije od slučaja do slučaja ali je uvek prisutan problem dekodiranja, prevođenja u reči.

Bez obzira koja simptomatologija dominira, da li anksioznost ili depresivnost, da li disocijativni fenomeni ili flasch back, traumatizovan čovek ima aktivan stav prema simptomima što pomaže održavanju ili čak produbljivanju simptoma "problem oko problema". Simptom stres ili sekundarni ABC kod PTSD-a je dodatni otežavajući faktor koji odlaže a često i onemogućava uspostavljanje poremećene neurohumoralne ravnoteže.

Terapijski je, zavisno od težine simptoma, potrebna medikamentozna terapija a nekad je dovoljan samo psihoterapijski tretman.

Multidimenzionalne meta-analitičke studije publikovane između 1980. i 2005. godine sa praćenjem pacijenata u periodu dve godine posle završene terapije, pokazuju da CBT i EMDR uz psihosocijalni tretman dovode do značajne redukcije simptoma.

NACIONALIZAM I ETNIČKI STEREOTIPI

Vladimir Mihić Filozofski fakultet, Novi Sad

U periodu kada jedna zemlja nakon pedeset godina suzbijanja nacionalnih

identiteta i pokušaja stvaranja jednog novog, nadnacionalnog koji bi trebalo da prihvate svi njeni stanovnici, počinje svoj krvavi raspad, to je vreme kada na scenu stupaju ljudi koji ceo svoj život zasnivaju na takmičenju sa drugim nacijama i


12

njihovom nipodaštavanju. Ako još takvi ljudi imaju podršku svih strana u sukobu, nacionalizam počinje svoj krvavi pir.

Nasuprot uvreženom mišljenju koje se ovde provlači poslednjih 15-ak godina, nijedna ozbiljna studija nacionalizma ne poznaje «beningni nacionalizam» koji se na ovim prostorima često poistovećuje sa nacionalnim identitetom ili sa patrotizmom. Zapadno viđenje nacije ne prihvata takođe ni etničku bazu nacije već isključivo građansku. Na prostoru Jugoistočne Evrope, situacija je drugačija. Gotovo sve zemlje regiona zasnovane su na etničkim principima, a ne građanskim i ova činjenica dovodi do velikih i često nepremostivih razlika među stanovnicima iste države.

Kao posledica ovog stanja, predrasude, stereotipi i etnička distanca su pojmovi koji zaokupljaju pažnju većine socijalnih psihologa u poslednjoj deceniji 20. i prvoj deceniji 21. veka na Balkanu. Veza nacionalizma i etničkih stereotipa je čvrsta i često proveravana (i dokazivana) u istraživanjima u Srbiji, ali i u regionu. Ovo predavanje dotaći će se samo dela njih, i to onog koji je ostavio snažne uticaje na psihološku struku kod nas.

(ZLO)UPOTREBA RELIGIJE U SVRHU DEHUMANIZACIJE PROTIVNIKA

Boris Đurović Centar za ratnu traumu, Novi Sad

Tokom izlaganja i diskusije, pokušaćemo rasvetliti sledeće važne teme i ideje: - Individualni odnos čoveka i Boga i način na koji on utiče na naše odnose sa drugim ljudima i pripadnicima drugih naroda i veroispovesti. - Postoje li Hrišćanski ili Muslimanski narodi? - Formalna ili suštinska religioznost. - Rat vernika protiv nevernika. Kako da utvrdimo ko je ko? - Kom narodu ja pripadam? - Ako bi ukinuli pravedan rat, da li bi nam ostao još neki? - Lični ili globalni pristup životu: stavljamo li na leđa više nego što možemo poneti? „Jer ko izvrši volju Božiju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.“ JEVANJÐELJE PO MARKU GL.3.35


13

ABSTRAKTI

izloženih studentskih naučno-istraživačkih radova

F SKALA AUTORITARNOSTI I REVIZIJA U FORMI SKALE PRINUDNOG IZBORA: PSIHOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE I

KONKURENTNA VALIDACIJA

Dragan Rangelov, Ana Todorović, Jelena Zulević i Dragan Popadić Filozofski fakultet, Beograd kontakt: [email protected]

mentor: prof.dr Dragan Popadić

Konstrukcijom F skale, Adorno i saradnici su pokušali da ponude instrument koji pouzdano i valjano merio crtu autoritarnosti. Brojna kasnija istraživanja pokazala su da su principi konstrukcije F skale problematični. Jedan od osnovnih problema skale je nebalansiranost stavki. U ovom istraživanju, pokušali smo da konstruišemo skalu autoritarnih stavova kojom bismo ovaj problem rešili. Skala autoritatnosti prinudnog izbora (SAPI) je po sadržaju stavki vrlo bliska F skali. Svakoj od originalnih proautoritarnih stavki dodata je alternativa koja odražava neautoritarni stav. Ispitanici su odlučivali koja od alternativa više odgovara njihovim ubeđenjima. U cilju provere psihometrijskih karakteristika i konkurentne validnosti SAPI i F skale, studenti tri fakulteta Univerziteta u Beogradu (N=341; Filozofski, Pravni i Arhitektonski) popunjavali su obe skale. Analiza diskriminativnosti stavki pokazala je da su ajtemi heterogeni po kvalitetu. Medijana pouzdanosti F skale procenjenih po različitim modelima iznosi 0.85, a SAPI 0.86. Raspon koeficijenata pouzdanosti drugih revizija F skale je 0.77-0.95, sa medijanom u 0.83. Ovo govori da SAPI ima zadovoljavajuću pouzdanost. Korelacija F i SAPI skala iznosi 0.65. Konkurentna validnost drugih revizija F skale kreće se u rasponu 0.20-0.77, sa medijanom u 0.62. Može se oceniti da smo konstrukcijom SAPI dobili instrument podjednake valjanosti kao i većine drugih revizija. Ono čime se SAPI izdvaja od svih ostalih revizija je forma prinudnog izbora koja onemogućava ispoljavanje sklonosti nekritičkog slaganja sa ponuđenim odgovorima. Dodatni kvalitet SAPI je što je sadržinski najbliža originalnoj F skali u odnosu na druge revizije. Ključne reči: F skala, autoritarnost, nebalansiranost, skale prinudnog izbora.


14

F SKALA AUTORITARNOSTI I REVIZIJA U FORMI SKALE PRINUDNOG IZBORA: FAKTORSKA STRUKTURA SKALA

Dragan Rangelov, Ana Todorović, Jelena Zulević i Dragan Popadić

Filozofski fakultet, Beograd kontakt: [email protected]

mentor: prof.dr Dragan Popadić

F skala autoritarnosti, po mišljenju Adorna i saradnika, obuhvata devet različitih faktora: agresivnost, submisivnost, konvencionalizam itd. Ovi faktori, međutim, nisu dobijeni statističkim putem, već predstavljaju produkt logičke analize autora. Malobrojne provere faktorske strukture F skale pokazuju da empirijski faktori ne odgovaraju pretpostavljenim dimenzijama autoritarnosti. U našem istraživanju, 341 student Univerziteta u Beogradu je popunjavao originalnu F skalu i skalu autoritarnosti prinudnog izbora (SAPI). SAPI je konstruisana od originalnih proautoritarnih stavki F skale i dodatne alternative koja odražava neautoritarni stav, za svako pitanje. Ispitanici su odlučivali koja od alternativa više odgovara njihovim ubeđenjima. Primenom analize glavnih komponenti izolovano je četiri faktora F skale koji objašnjavaju 43% originalne varijanse. Dobijene faktore smo interpretirali kao hostilnost, intelektualnu rigidnost, patrijahalnost i katastrofične projekcije. Kod SAPI, identifikovano je tri faktora koji objašnjavaju 58% varijanse. Njih smo interpretirali kao konvencionalnost-liberalizam, hostilnost nasuprot toleranciji i submisivnost-proaktivnost. Hijerarhijska analiza izolovanih glavnih komponenti pokazala je da u obe skale postoji po jedan faktor drugog reda koji objašnjava 20% originalne varijanse (F skala), odnosno 25% varijanse (SAPI). Klaster analiza interkorelacija faktora prvog reda pokazuje da postoje izvesna preklapanja između struktura F i SAPI skale. S druge strane, predmet merenja F skale je širi od predmeta merenja SAPI skale (neki faktori nemaju svoj ekvivalent u SAPI). Kao i ranije analize dimenzija F skale, naši nalazi pokazuju da ne postoji jasno razdvajanje između komponenti autoritarnosti kako ih definišu Adorno i saradnici. Iako postoji deo varijanse F skale koji se ne može objasniti SAPI skalom, SAPI je homogenija po predmetu merenja. Ključne reči: autoritarnost, F skala, skala prinudnog izbora, faktorska struktura.


15

STAJALIŠTA PREMA OBITELJSKOM NASILJU I STRATEGIJAMA TRAŽENJA POMOĆI

Irena Bolko

Filozofski fakultet, Ljubljana kontakt: [email protected] mentor: znan. sod. dr Ljiljana Šprah

Interpersonalno nasilje javlja se u raznima oblicIma i okolnostima te

predstavlja jedan od glavnih uzroka smrti i povreda. Među oblicima nasilja izdvaja se obiteljsko nasilje, posebno ono nad ženama, koje je često prikriveno. Uz neposredno vidljive povrede, nasilje ostavlja dugotrajne, zdravstvene, socijalne i ekonomske posljedice. Kod problema takvih dimenzija, neminovne su reakcije na državnom nivou. U ispitivanje smo uključili 81 ženu i 78 muškaraca koji su ispunili set upitnika. Većina ispitanika navela je da je doživjela ili svedočila bar jednom od oblika nasilnog ponašanja (tjelesno, verbalno, emocionalno, spolno, indirektno nasilje), ali je samo četvrtina osoba prepoznala sebe ili svoje bližnje kao žrtve nasilja. Čak polovica ispitanika nije prepoznala žrtve nasilja, te je smatrala da je nasilje manje rasprostranjeno u usporedbi s procjenom koju su dale same žrtve. Zabrinjavajući je postotak ljudi koji bi bili spremni prijaviti eventualni nasilni događaj. Štaviše, rezultati pokazuju da je udio žrtvi koje to zaista i učine još niži. Osobe koje su bile žrtve nasilja, kao počinitelja su najčešće navodile oca, brata, supruga/partnera i majku. Kao razlog nasilnog ponašanja navode alkohol, nasljednu skolnost agresivnim postupcima, svakodnevne pritiske šire okoline i nerazumijevanje među članovima obitelji. Vjersko uvjerenje i mediji navodno imaju manju uticaj. Ispitanici koji su izvjestili o doživljanju nasilja, izražavaju više tjelesne i verbalne agresivnosti, ljutitosti i mržnje nego osobe koje nasilje ne doživljavaju. Prikupljeni podaci služe kao podrška daljem oblikovanju preventivnih i interventnih programa protiv obiteljskog nasilja u Sloveniji.


16

SOCIJALNA DISTANCA MERENA GRAFIČKOM FORMOM SEMANTIČKOG DIFERENCIJALA

Milica Mamić

Filozofski fakultet, Banja Luka mentor: dr Branko Milosavljević

Predmet istraživanja ovog rada jeste socijalna distanca, odnosno stepen izraženosti socijalne distance kod učenika koji pohađaju IV razred srednje škole prema određenim narodima. Istraživanjem je ispitano da li postoji statistički značajna razlika u stepenu ispoljavanja socijalne distance u zavisnosti od: pola ispitanika, pripadnosti ispitanika grupi domicilnih ili izbeglih/raseljenih lica, mesta življenja ispitanika i toga da li su ispitanici izgubili blisku osobu u toku rata ili ne.

Uzorak su predstavljali učenici IV razreda srednjih škola sa područja Banja Luke, njih 250.

Primenjena je modifikovana Bogardusova skala socijalne distance. Skala je petostepena, što znači da je za svaku od ponuđenih relacija dato pet različitih alternativa, reakcija raspoređenih duž kontinuuma slaganje-neslaganje:

1. – nikada ne bih to uradio/la 2. – ne slažem se sa tim 3. – delimično se slažem 4. – slažem se sa tim 5. – uvek bih se složio/la sa tim

Zadatak ispitanika bio je da procene svoj odnos prema sledećim narodima: Albancima, Austrijancima, Bošnjacima, Bugarima, Crnogorcima, Grcima, Hrvatima, Italijanima, Mađarima, Makedoncima, Romima, Rumunima, Slovencima, Srbima i Turcima.

Dobijeni rezultati su pokazali da postoji statistički značajna razlika u stepenu izražene socijalne distance prema Bošnnjacima i Hrvatima, u zavisnosti od pola ispitanika: ispitanici ženskog pola pokazuju veću socijalnu distancu prema ovim narodima. Izbegli/raseljeni ispitanici pokazuju veću socijalnu distancu prema Slovencima (?!), dok ne postoje druge značajne razlike u odnosu na domicilno stanovništvo. Ustanovljena je razlika u socijalnoj distanci prema Bošnjacima u zavisnosti od mesta življenja, tj. ispitanici koji žive u gradu pokazuju veću distancu prema pripadnicima ovog naroda. Konačno, nije utvrđena statistički značajna razlika u stepenu socijalne distance prema nabrojanim narodima između ispitanika koji su pretrpeli gubitak bliskih osoba u ratu i onih koji to nisu.

Ukupna socijalna distanca pokazuje da se najmanje prihvataju Albanci, Turci i Romi. Kada su u pitanju narodi bivše Jugoslavije, socijalna distanca je


17

najviše izražena prema Bošnjacima i Hrvatima, nešto manje prema Makedoncima i Slovencima, a najmanje je izražena prema Crnogorcima i Srbima.

ČINIOCI RIZIKA POREMEĆAJA ISHRANE KOD SLOVENAČKIH ADOLESCENATA

Darja Potočnik i Petra Štrus

Filozofski i Medicinski fakultet, Ljubljana kontakt: [email protected]

mentor: prof. dr. Martina Tomori, dr.med.

Poremećaji ishrane su definisani psihološkim i medicinskim kriterijumima (ICD-10). Obično dobiju pažnju kad je već kasno, a prepoznavanje činioca koji povećavaju rizik ovih poremećaja (bolesti) moglo bi smanjiti sekundarnu intervenciju. 782 adolescanta reprezentativno zastupljenih po polu i slovenačkim regijama je ispunjavalo upitnik samoopažanja SPA (1997), depresivnosti BDI-II (1996) i upitnik ocjena činioca rizika poremećaja ishrane EDE-Q4 (2005). Veći deo slovenačkih adolescenata ima pozitivno samoopažanje. Dečaci u srednoj školi imaju više samopoštovanja kao i cure. U razdoblju iz osnovne škole kod dečaka se ne menja opšte samoopažanje, a kod devojaka se statistički značajno snižava. 8.2% adolescenata ima klinički značajnu sliku depresije. U osnovnoj školi nema statistički značajne razlike po polu, a u srednoj školi se kod dečaka te vrednosti smanjuju a kod devojčica povećavaju. Veći deo ima normalnu telesnu težinu i 10% ima nisku telesnu težinu, koja može da ukazuje na poremećaje ishrane. Prekomerne telesne težine ima najviše kod dečaka u osnovnoj školi a onda taj procent pada. Kod 1% populacije bile su već dijagnostikovani poremećaji ishrane. Devojke pokazuju veću preokupaciju hranom i telom kao i dečaci već u ranoj (11- 15) adolescenciji. Ta preokupacija kod devojaka se ne menja kroz ceo period adolescencije, a kod dečaka opada tokom vremena. Izmedu opšteg samoopažanja i preokupacije hranom nađena je negativna korelacija, a isto tako i pozitivna korelacija između preokupacije hranom i depresivnosti kod oba pola. Najviša je kod devojaka koje idu u osnovnu školu. Zaključujemo, da kod određenog dela slovenačkih adolescenata nisko samoopažanje, nivo depresivnosti i preokupacija hranom i svojim telom korelira sa nezdravim načinima ponašanja u ishrani. Ovaj dio populacije trebao bi sistematičnu dijagnostiku i posebnu zdravstvenu i psihološku pomoć. Treba nam i efektivna preventiva, već u osnovnoj školi.


18

OPAŽANJE FORME U TAČKASTIM SKLOPOVIMA

Kristina Stojanović, Jelena Popov Filozofski fakultet, Niš

kontakt: [email protected] mentor: dr Slobodan Marković

U sklopovima tačaka moguće je opaziti konture različitih formi. Cilj ovog

istraživanja bio je da se utvrdi koji je minimalan broj tačaka potreban da bi se opazila određena forma. Oslanjajući se na geštaltističke ideje o primatu dobre forme u opažanju, pretpostavili smo da će se pravilne forme lakše opažati od nepravilnih, tj. da je za prepoznavanje pravilnih formi potreban manji broj elemenata. Izvedeno je istraživanje u kojem su ispitanicima bile izložene tri grupe tačkastih sklopova: kružni, kvadratni, trouglasti, nepravilni (ameboidni). Sve grupe sadržale su sklopove sa različitim brojem tacaka (4, 8, 12, 16, 20). Zadatak ispitanika bio je da odgovori da li u prikazanom sklopu opaža datu formu. Iz proporcija potvrdnih odgovora, primenom Spirmanovog sumacionog postupka, izračunate su vrednosti donjeg praga opažanja sve četiri forme (donji prag govori o tome koji je minimalan broj tačaka potreban da bi se forma opazila). T-testovi su pokazali da se pravilne forme opažaju u sklopovima tačaka sa značajno manjim brojem elemenata od nepravilne, ameboidne forme. Razlike među pravilnim formama nisu bile značajne, iako je i među njima postojala razlika u pravilnosti (npr. krug je pravilniji od kvadrata, a kvadrat od trougla). Ovi rezultati načelno potvrđuju pretpostavku da je za opažanje pravilnih formi potreban manji broj elemenata.

RAZVOJNO-PSIHOLOŠKE KARAKTERISTIKE BAJKI ZA DECU

Katja Mrak Filozofski fakultet, Ljubljana

kontakt: [email protected] mentor: prof. dr Ljubica Marjanovič Umek

Literatura koja je namjenjena detetu, morala bi uzimati u obzir posebnosti

njegovog razumijevanja svijeta i procese koji se odvijaju čitanjem ili slušanjem tog literarnog djela. Mišljenje dijeteta u periodu ranog dijetinstva, je u većoj mjeri egocentrično, ireverzibilno i ograničeno na konkretne predmete. Za mišljenje u toj


19

dobi značajni su animizam i objektivizam, zato se u diječjom svijetu mašta i realnost isprepliću. U svijet bajki dijete ulazi aktivno, kroz proces identifikacije s literarnim junakom/junakinjom i taj svijet sa svojom maštom dograđuje i nadopunuje. Tamo dijete na sebi siguran način, simbolički obrađuje svoje aktualne stiske i strahove. Bajke tako dijetetu nude i jedan od razvojnih poticaja. To se izražava u osobnom i socijalnom razvoju putem oponašanja literarnih junaka, sa kojima se dijete poistovjećuje. Zato bi iz vidika razvojne psihologije, u bajci vrijedilo analizirati: zbog čega dolazi do identifikacije sa određenim literarnim likom, kakva je situacija u kojoj se taj lik nalazi, kako se s njom součava i kako je riješava.


20

UČESNICI

III Novosadskog susreta studenata psihologije

STUDENTI

Aida Lepirica, Sarajevo, [email protected] Aleksandra Jovanović, Niš, [email protected] Ana Sambolek, Zagreb, [email protected] Ana Todorović, Beograd, [email protected] Andrea Kuzinkijević, Banja Luka, [email protected] Antonija Horvat, Zagreb, [email protected] Azra Pajazetović, Tuzla, [email protected] Bogdan Škorić, Novi Sad, [email protected] Bojan Lalić, Kosovska Mitrovica, [email protected] Bojana Dinić, Novi Sad, [email protected] Boris Telečki, Novi Sad, [email protected] Darja Potočnik, Ljubljana, [email protected] Dragan Žuljević, Novi Sad, [email protected] Dragana Jovanović, Kosovska Mitrovica Edin Tabaković, Sarajevo, [email protected] Emina Zoletić, Sarajevo, [email protected] Ester Brašnić, Osijek, [email protected] Franja Žišt, Ljubljana, [email protected] Hana Matejašić, Zagreb, [email protected] Irena Bolko, Ljubljana, [email protected] Iva Takšić, Zagreb, [email protected] Ivan Zaluški, Zagreb, [email protected] Ivana Barišić, Osijek, [email protected] Ivana Korom, Novi Sad, [email protected] Jasmina Karić, Tuzla, [email protected] Jelena Zulević, Beograd, [email protected] Jovana Arsić, Niš, [email protected] Kaja Damnjanović, Beograd, [email protected] Katja Mrak, Ljubljana, [email protected] Kristina Stojanović, Niš, [email protected] Lana Vučičević, Beograd, [email protected] Leila Osmanović, Tuzla, [email protected] Leonora Mihailović, Niš Maja Milovanović, Kosovska Mitrovica


21

Maja Škrljak, Zagreb, [email protected] Maja Varžić, Osijek, [email protected] Maja Vučković, Banja Luka, [email protected] Marija Šarić, Zagreb, [email protected] Marija Šulajkovski, Beograd, [email protected] Matija Marković, Zagreb, [email protected] Milena Dugalić, Kosovska Mitrovica Milica Dedić, Novi Sad, [email protected] Milica Đorđević, Kosovska Mitrovica Milica Jakšić, Novi Sad, [email protected] Milica Mamić, Banja Luka, [email protected] Miljana Veličković, Niš, [email protected] Momčilo Jovanov, Novi Sad, [email protected] Petra Avi, Osijek, [email protected] Radomir Milovac, Osijek, [email protected] Redžep Gutić, Sarajevo Romana Grđan, Zagreb, [email protected] Sandra Tolić, Zagreb, [email protected] Sanja Brundić, Zagreb, [email protected] Silvija Bunjac, Novi Sad, [email protected] Slađana Nedeljković, Novi Sad, [email protected] Sonja Miling, Osijek, [email protected] Šejla Hodžić, Tuzla, [email protected] Tamara Obradović, Banja Luka, [email protected] Tanja Vlahović, Zagreb Tatjana Turković, Osijek, [email protected] Tomislav Pučić, Osijek, [email protected] Vesna Jovanović, Niš, [email protected] Vid Vodušek, Ljubljana, [email protected] Vladimir Ribičić, Osijek, [email protected] Zoja Lakić, Banja Luka, [email protected]


22

RADNE GRUPE Seminar:

Egzistencijalistički pogled na post traumatski stresni poremećaj voditelj: Vladan Beara, Centar za ratnu traumu, Novi Sad

učesnici:

Marija Šulajkovski Dragan Žuljević Darja Potočnik

Franja Žišt Ivana Barišić

Dragana Jovanović Tomislav Pučić

Vesna Jovanović Katja Mrak Marija Šarić

Matija Marković Edin Tabaković Redžep Gutić

Milena Dugalić Milica Đorđević

Maja Milovanović Bojan Lalić

Leonora Mihailović Kristina Stojanović Dragica Jovišević

Dunja Drljača Zoran Rapajić


23

Seminar:

Nasilje i izgradnja mira voditelji: Adnan Hasanbegović i Tamara Smidling,

Centar za nenasilnu akciju, Sarajevo

učesnici: Vid Vodušek

Radomir Milovac Maja Varžić

Petra Avi Sandra Knežević Jovana Rastović

Milica Jakšić Kaja Damnjanović

Ana Todorović Miljana Veličković

Jovana Arsić Aleksandra Jovanović

Slađana Lučić Aida Lepirica Emina Zoletić

Slađana Nedeljković Jelena Zulević

Seminari:

1) Radioničarski rad sa traumatizovanom decom: osnovni principi i tehnike

voditelj: dr Marija Zotović, Filozofski fakultet, Novi Sad

2) Racionalno emotivni trening efikasnosti voditelji: Milica Babić i Boris Popov, Agencija TIM, Novi Sad

učesnici:

Tatjana Turković Azra Pajazetović

Šejla Hodžić


24

Leila Osmanović Andrea Kuzinkijević

Maja Vučković Zoja Lakić

Ester Brašnić Momčilo Jovanov

Romana Grđan Maja Škrljak

Ana Sambolek Antonija Horvat

Ivan Zaluški Hana Matejašić

Iva Takšić Sanja Brundić Sandra Tolić

Tanja Vlahović

Seminar:

Uloga NVO u procesu pomirenja voditelji: Gordan Bodog i Goran Božičević, MIRamiDA centar, Grožnjan/ Zagreb

učesnici:

Jasmina Karić Sonja Miling

Vladimir Ribičić Boris Telečki

Tamara Obradović Milica Mamić Tijana Kabić Sandra Gojić

Dušica Obradović Ana Petrovič Milica Dedić


25

ORGANIZACIJE

Društvo študentov psihologije Slovenije, Ljubljana www.drustvo-dsps.si

Klub studenata psihologije “Fenix”, Zagreb Udruženje studenata psihologije “PsihoN”, Niš

www.filfak.ni.ac.yu/studenti/psihon.htm Udruženje studenata psihologije “Stimulus”, Beograd

Klub studenata psihologije “Kosmopolit“, Kosovska Mitrovica Klub studenata psihologije “Psihos”, Osijek

http://psihos.blog.hr Fond za humanitarno pravo, Beograd

www.hlc.org.yu Centar za nenasilnu akciju, Beograd/Sarajevo

www.nenasilje.org MIRamiDA centar, Grožnjan/Zagreb

www.miramida.org IZMIR – Inicijativa izgradnje mira i suradnje, Zagreb

Altruist, Split [email protected]

Quaker Peace and Social Witness, Grožnjan [email protected]

Balkanska inicijativa – veterani za mir, Vranje Viktimološko društvo Srbije, Beograd

www.vds.org.yu


26

ORGANIZATORI


Klub studenata psihologije "traNSfer" Novi Sad Klub studenata psihologije «traNSfer» je studentska organizacija pri odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ideje nekoliko ambicioznih studenata o osnivanju ovakve organizavije ostvarile su se aprila 2001, kada je održana zvanična osnivačka skupština, usvojen Statut kluba i izabrani članovi glavnog odbora.

Od tada, sa misijom da postoji radi podizanja profesionalne i građanske svesti, aktivacije i povezivanja studenata psihologije i afirmacije psihološke prakse, čime doprinosi pozitivnim promenama u društvu, KSP «TraNSfer» svojim akcijama postiže zadate ciljeve:

1. poboljšanje kvaliteta rada na Katedri, kako obaveznih tako i fakultativnih aktivnosti;

2. uvođenje savremenih metoda i tehnika nastave; stručno usavršavanje i dopuna postojećeg obrazovnog programa kroz vannastavne aktivnosti - tribine, višednevne stručne seminare, stručne ekskurzije, učešća na naučnim skupovima

3. povezivanje i saradnja sa drugim organizacijama slične orijentacije, kao i intenziviranje rada na razmeni studenata i

4. poboljšanje kvaliteta života u lokalnoj zajednici putem direktnog uključivanja studenata u postavljanje i rešavanje problema i

5. borba za bolji status studenata psihologije, psihologa i psihologije kao nauke u društvu.

TraNSfer je do sada organizovao niz aktivnosti, od kojih su najznačajnije:

• Organizovanje I Susreta studenata psihologije sa područja ex-Yu, decembar 2001. i II Susreta studenata psihologije sa područja ex-Yu, decembar 2002.; EFPSA je traNSferove Susrete studenata psihologije proglasila drugim po veličini okupljanjima studenata psihologije u Evropi;

• Formiranje Saveza udruženja studenata psihologije Srbije i Crne Gore – SUSP, u saradnji sa USP Stimulus-Beograd, USP PsihoN-Niš, KSP Kosmopolit-Kosovska Mitrovica, septembar 2003.;


27

• U okviru projekta Mentalno zdravlje i mi, koji je imao za cilj zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja građana, obrađeno je 10 tema iz oblasti mentalnog zdravlja putem uličnih akcija i tribina: Depresija, Samoubistvo, Rezilijentna ličnost, Mentalno zdravlje mladih, Veštine komunikacije, Očuvanje mentalnog zdravlja porodice, Zavisnost od interneta, Sindrom sagorevanja. Izvodjači

projekta bili su KSP TraNSfer, Panonski postpesimisti i PSIHOFON, 2003.;

• Učešće u organizovanju najveće evropske smotre studenata psihologije XVIII EFPSA Kongres (European Federation of Pshychology Students' Associations), maja 2004. na Kopaoniku. Organizacija je bila poverena upravo Savezu udruženja studenata psihologije Srbije i Crne Gore;

• Projekat Hoću da ti kažem – Škola gestovnog govora, u saradnji sa NSUSH, tokom 2003. i 2004., uz mogućnost nastavka u budućnosti kao odgovora na veliko interesovanje studenata;

• Volonterski projekat Za dečji osmeh sa ciljem pružanja psihosocijalne pomoći i podrške hospitalizovanoj deci, februar-jul 2004. i 2005. godine, a čiji se nastavak takođe očekuje u budućnosti.

Dosadašnji projekti su ostvareni uz finansijsku podršku Univerziteta u Novom Sadu, CLIPSEE – DAAD (Stability pact for South-Eastern Europe podrška), Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu, Izvršnog Odbora Skupštine grada Novi Sad i Ekumenske humanitarne organizacije – EHO.

www.transfer.org.yu

Društvo za zaštitu mentalnog zdravlja ratnih veterana i žrtava ratova 1991.-1999. godine Novi Sad

"Društvo za zaštitu mentalnog zdravlja ratnih veterana i žrtava ratova 1991-1999. god." osnovano je 1999. godine, od strane psihijatara i psihologa, kao


28

nevladino, nestranačko i neprofitno udruženje. Društvo je pokrenuto sa idejom: učesnici rata kao graditelji mira. Polja rada Društva su: - Pomoć i podrška žrtvama ratova (psihoterapeutska, pravna) - Individualni i grupni rad sa ratnim veteranima na pripremi grupa za samopomoć - Obrazovanje i usavršavanje stručnjaka za terapeutski rad sa traumatizovanima u ratovima - Senzibilisanje javnosti za problem ratne traume i njene posledice na pojedinca i društvo.

Od male, volonterske organizacije iz Novog Sada, Društvo je stiglo do mreže savetovališta za ratnu traumu u Srbiji. U tome nam je u mnogome pomoglo partnerstvo sa nevladinom organizacijom "Živeti bez oružja - ORL" iz Štutgarta. Do sada smo:

• Formirali " Centar za traumu " u Novom Sadu (sa 6 individualnih savetnika-terapeuta, 2 supervizora i SOS telefonom) i 3 savetovališta za traumu na jugu Srbije u Vranju, Leskovcu i Bujanovcu (sa 8 individualnih savetnika-terapeuta). U ovim savetovalištima samo u 2004. godini pomoć je dobilo više od 500 korisnika, od čega je oko 40% bivših vojnika, a ostalo su ili članovi porodica ili traumatizovani tokom NATO bombardovanja 1999. godine.

• Organizovali 10 seminara za uspostavljanje grupa za samopomoć, za srpske i albanske veterane sa juga Srbije i iz Vojvodine Održali 5 seminara kako sa srpskim ratnim veteranima tako i sa albanskim veteranima, borcima UĆK i UĆPMB. U albanskoj grupi smo imali 4 lokalna albanska komadanta

• Održali multietnički seminar u Bugarskoj, na kome su učestvovali traumatizovani srpski ratni veterani i albanski veterani-lekari UĆK, u vreme multietničkih sukoba na Kosovu u martu 2004.

• Održali 22 predavanja za psihijatre i psihologe iz psihijatrijskih bolnica i domova zdravlja na jugu Srbije i u Vojvodini

• Održali brojna predavanja o ratnoj traumi i našem radu (Ministarstvo Spoljnih Poslova Nemačke Berlin, Humboldt Universitet Berlin- institut za sociološka istraživanja, Konstantz Universitet-Institut za Neuro-bihevioralne nauke, Univerzitet u Hamburgu-Institut proučavanje mira, Berghof Institut Berlin, Remsmann Institut Berlin, Bonn Institut for Conversion, Civilna Mirovna Služba Bonn, Akademiji Kopnenih snaga Bundeswer-a u Koblencu, Ambasada Nemačke Beograd, Ambasada Švajcarske u Beogradu i u Skoplju, ORL u Štutgartu, Srpsko lekarsko društvo, VMA Beograd, Vojna bolnica Novi Sad, Filozofski fakulteti Novi Sad, Komanda Novosadskog korpusa VJ, Udruženje Boraca Vranje...).

Dosadašnje projekte ostvarili smo zahvaljujući finansijskoj pomoći Ministarstva inostranih poslova SR Nemačke i Ministarstva inostranih poslova Švajcarske.

www.wartrauma.org.yu


29

ORGANIZACIONI TIM

Koordinator projekta: Ana Petrovič, [email protected], KSP Transfer

Pomoćnik koordinatora:

Boris Popov, [email protected], Centar za ratnu traumu

Org.Com:

Dejan Radeka, [email protected], KSP Transfer Dušica Obradović, [email protected], KSP Transfer Jovana Rastović, [email protected], KSP Transfer

Marko Gaić, [email protected], KSP Transfer Radovan Cicmil, [email protected], KSP Transfer

Sandra Gojić, [email protected], KSP Transfer Sandra Knežević, [email protected], KSP Transfer

Tijana Kabić, [email protected], KSP Transfer

Miloš Antić, [email protected], Centar za ratnu traumu

Volonteri:

Anđela Milošević Branka Nenezić

Dragica Jovišević Nemanja Saveljić Momčilo Jovanov

Milica Dedić Đorđe Ognjenović

Dunja Drljača Marina Krnjetin Bogdan Škorić

Veljko Jovanović Snežana Radojčin


30

POKROVITELJI


Univerzitet u Novom Sadu www.ns.ac.yu

Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori www.osce.org/sam

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj

www.apv-nauka.ns.ac.yu

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu

www.sio.vojvodina.sr.gov.yu

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu

www.psok.org.yu

Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

www.psihologija.edu.yu


31

PRIJATELJI


prof.dr Radmila Marinković – Nedučin prof.dr Mikloš Biro

prof.dr Dragoslav Petrović Vladimir Kozbašić

Ivan Jovanović Branislav Nišić Goran Lelović

Angela Milanović Željko Tekić

Ursula Renner dr Slobodan Stamenković

Vladimir Mihić Marko Martinić Nermin Karačić Novica Kostić Ana Papuga

Brana i Dragana Ivana Korom

muzički sastav “MILA ĆOPEZO”

Agencija TIM, Novi Sad REBT Praxis centar, Novi Sad

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Turističko-informativni centar Novog Sada

CityFocus, Novi Sad, ...

... i svi ostali koji su verovali u nas i ideju Susreta.


32

arhitektura mira, novi sad, 09-13.11.2005transferns.webs.com/arh.mira - download/arhitektura... ·...

Documents