arhitektura mira, novi sad, 09-13.11. - download/arhitektura...  iii novosadski susret...

Download ARHITEKTURA MIRA, Novi Sad, 09-13.11. - download/ARHITEKTURA...  III Novosadski susret studenata psihologije, novembar 2005. ARHITEKTURA MIRA 2 UVOD "Arhitektura mira" Problem etnikih

Post on 01-Feb-2018

242 views

Category:

Documents

10 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • III Novosadski susret studenata psihologije

    konferencija posveena iskustvima iz rata i mogunostima za izgradnju trajnog mira

    BILTEN

    Filozofski fakultet, Novi Sad 9-13. novembar 2005.

  • III Novosadski susret studenata psihologije, novembar 2005. ARHITEKTURA MIRA

    1

    SADRAJ

    UVOD 2

    PROGRAM 3

    SEMINARI 5

    PREDAVANJA 9

    ABSTRAKTI 13

    UESNICI 20

    STUDENTI 20 RADNE GRUPE 22 ORGANIZACIJE 25

    ORGANIZATORI 26

    ORGANIZACIONI TIM 29

    POKROVITELJI 30

    PRIJATELJI 31

  • III Novosadski susret studenata psihologije, novembar 2005. ARHITEKTURA MIRA

    2

    UVOD

    "Arhitektura mira"

    Problem etnikih barijera i negativnih stereotipija je jo uvek veoma izraen u naem drutvu, ega moemo, skoro svakodnevno biti svedoci. Nenasilno reavanje konflikata kroz formu dijaloga uz meusobno uvaavanje i potovanje svih strana u konfliktu potrebno je promovisati na svim podrujima zahvaenim ratnim sukobima, kako bi se izbegle nepotrebne ljudske patnje i stradanja.

    Psihologija kao humanistika nauka prevashodno je usmerena na ovekovo mentalno zdravlje i unapreivanje psihikog ivota uopte, kao i razvijanje i jaanje meuljudskih odnosa. Cilj treeg po redu Novosadskog susreta studenata psihologije je da se specifino koncipiranim programom doe do novih ideja o tome na koji nain e moi ubudue da se izbegnu ovakvi konflikti, nesporazumi, netolerancija i agresija. Naime, psihologija, pored toga to pretenduje da bude egzaktna nauka, predstavlja i jedan humanistiki pokret. Psiholozi irom sveta su, jo od nastanka psihologije kao nauke, bili pokretai i uesnici razliitih socijalnih programa, kreatori javnog mnjenja, advokati civilizacijskog napretka i humanistike orijentacije.

    Ovogodinji susret je pokuaj da se doe do novih naina za promociju pomirenja, napretka u komunikaciji, pomoi ugroenim slojevima drutva, kao i za afirmaciju svih navedenih humanistikih ciljeva. Odravanje ovakvog kongresa u naoj zemlji je odlina podloga za dalji razvoj ove vrste aktivnosti kod nas.

    Ova manifestacija je dobra prilika da se poveu studenti, budui psiholozi, iz regiona, da se premoste prepreke koje su postojale do sada i da se kroz druenje, kulturnu i nauno-strunu interakciju steknu prijateljstva, ostvare razni oblici saradnje i iskoriste iskustva drugih zemalja u buduem linom i profesionalnom ivotu uesnika susreta.

  • III Novosadski susret studenata psihologije, novembar 2005. ARHITEKTURA MIRA

    3

    PROGRAM

    III Novosadskog susreta studenata psihologije Sreda, 09.11.2005. 15.30-15.45 pozdravna re organizatora 16.00-17.00 radionice upoznavanja i team buildinga 19.00-21.00 zvanino otvaranje Susreta i koktel etvrtak, 10.11.2005. 10.00-12.45 seminari (1. deo)

    Egzistencijalistiki pogled na PTSP Vladan Beara, Centar za ratnu traumu, Novi Sad

    Nasilje i izgradnja mira Adnan Hasanbegovi, Tamara Smidling, Centar za nenasilnu akciju, Sarajevo

    Radioniarski rad sa traumatizovanom decom: osnovni principi i tehnike

    dr Marija Zotovi, Filozofski fakultet, Novi Sad

    Uloga NVO u procesu pomirenja Gordan Bodog i Goran Boievi, Miramida centar, Gronjan/ Zagreb 13.00-13.45 Prijem uesnika kod Pokrajinskog sekretara za nauku i tehnoloki razvoj, prof. dr Dragoslava Petrovia (Izvrno vee autonomne pokrajine Vojvodine) 15.00-15.45 uvodno predavanje: anse i prepreke za pomirenje meu narodima koji su ratovali na prostorima ex Yu, prof. dr Miklo Biro, prorektor za meunarodnu saradnju Univerziteta u Novom Sadu 16.00-18.45 projekcije kratkih dokumentarnih filmova, nakon projekcije diskusija moderirana od strane ratnih veterana: Marko Martini (Split, CRO) i Novica Kosti (Vlasotince, SCG) 16.00-18.45 seminari (2. deo)

    Egzistencijalistiki pogled na PTSP Vladan Beara, Centar za ratnu traumu, Novi Sad

    Nasilje i izgradnja mira Adnan Hasanbegovi, Tamara Smidling, Centar za nenasilnu akciju, Sarajevo

    Racionalno emotivni trening efikasnosti Milica Babi i Boris Popov, agencija TIM, Novi Sad

  • III Novosadski susret studenata psihologije, novembar 2005. ARHITEKTURA MIRA

    4

    Uloga NVO u procesu pomirenja Gordan Bodog i Goran Boievi, Miramida centar, Gronjan/ Zagreb 21.00-00.00 kulturno vee Petak, 11.11.2005. 10.30-12.30 tribina: Drutveni znaaj suenja za ratne zloine Bruno Vekari, Aleksandra Milenov, Jovan Nici i Ivan Jovanovi, Misija OEBS-a u SCG, Beograd 15.00-16.30 okrugli sto Doprinos ratnih veterana izgradnji stabilnog mira Gordan Bodog (Zagreb, CRO), Adnan Hasanbegovi (Sarajevo, BiH) i Novica Kosti (Vlasotince, SCG) 17.00-18.15 predavanje: Iz Nemake u Srbiju - putem ponornice ratne traume ili Zato se ba ja, Nemica, angaujem za rad na ratnoj traumi Ursula Renner, Ohne Rstung Leben, Stuttgart/Centar za ratnu traumu, Novi Sad 17.00-18.15 predavanje: Neurobioloki i psiholoki aspekti PTSP-a dr Predrag Miljanovi, Centar za ratnu traumu, Novi Sad Subota, 12.11.2005. 10.00-13.15 iskustveno upoznavanje grada 15.00-17.00 studentska sekcija Prezentacija studentskih naunih radova 15.00-16.00 promocija ideje Treeg puta ka istini i pomirenju mr Dragan Aimovi, Viktimoloko drutvo Srbije, Beograd 16.00-18.15 projekcija filma Tragovi (produkcija Centar za nenasilnu akciju), nakon filma diskusija moderirana od strane ratnih veterana: Nermin Karai (Sarajevo, BiH), Novica Kosti (Vlasotince, SCG) i Marko Martini, (Split, CRO) 17.00-18.15 predavanje: Nacionalizam i etniki stereotipi, Vladimir Mihi, Filozofski fakultet, Novi Sad 17.00-18.15 predavanje: (Zlo)upotreba religije u svrhu dehumanizacije protivnika Boris urovi, Centar za ratnu traumu, Novi Sad 21.00- .... urka Nedelja, 13.11.2005. 10.00-11.00 evaluacija III Novosadskog susreta (FF, S-2) 14.00-.... odlazak

  • III Novosadski susret studenata psihologije, novembar 2005. ARHITEKTURA MIRA

    5

    SEMINARI

    EGZISTENCIJALISTIKI POGLED NA POST TRAUMATSKI STRESNI

    POREMEAJ

    Vladan Beara Centar za ratnu traumu, Novi Sad

    ovek u svom ivotu susree se sa neizbenim aspektima realiteta oko sebe

    koje ne moe da promeni., jedino to moe je da ih prihvati ili da se neurotino brani od njih. Ti aspekti realiteta su Smrtnost ljudskog bia, Sopstvena i smrtnost svojih blinjih, Sloboda izbora i odgovornost za svoje izbore-svaki izbor nosi svoje posledice, Egzistencijalna usamljenost ljudskih bia-usamljenost oveka okruenog drugim ljudima, Smisao ili besmislenost ivota po sebi i potreba da se smisao iznova otkriva, Nekontrolabilnost realiteta i ogranienost ljudskih moi. Pri susretu sa ovim aspektima realiteta, u zavisnosti od naeg kognitivnog odnosa prema njima javlja se bol i patnja, pre svega u vidu destruktivnih emocija i neurotinog ponaanja.

    Sa ovim egzistencijalnim injenicama realiteta ovek se sree u svakodnevnom ivotu, meutim intenzitet tog suoavanja ni priblino nije isti kao u ratu. U miru se realitet uglavnom postepeno otvara oveku dok u ratu prosto eksplodira pred oima oveka. U ratu ovek je preplavljen egzistencijalnim otkriima, koji ga bombarduju iz trenutka u trenutak. Sve ovo zajedno sa ostalim neurotskim simptomima znaajno oteava reintegraciju u mirnodopsku sredinu. Ratno iskustvo menja traumatizovanog oveka u njegovim najdubljim ivotnim filosofijama.

    NASILJE I IZGRADNJA MIRA

    Adnan Hasanbegovi, Tamara midling Centar za nenasilnu akciju, Sarajevo

    Radionica je zamiljena kao pokuaj osveivanja razliitih formi nasilja koje postoje u drutvima u kojima ivimo. Osnovni cilj je analizirati razliite forme

  • III Novosadski susret studenata psihologije, novembar 2005. ARHITEKTURA MIRA

    6

    nasilja, njihove izvore i podravaoce, sa posebnim akcentom na njihov uticaj na procese izgradnje mira na prostoru bive Jugoslavije. Neka od pitanja koja elimo otvoriti su: - ta sve doivljavamo kao nasilje i zbog ega ? - Na koji nain odreena forma nasilja utie na proces izgradnje mira ? - Na koji nain moemo raditi na otklanjanju/redukciji nasilja u naim sredinama ?

    Teorijski osnov predstavlja teorija i kategorizacija nasilja koju je postavio norveki profesor Johan Galtung podelivi razliite forme nasilja u tri osnovne kategorije :

    1. direktno 2. strukturno 3. kulturno nasilje Polazei od Galtungove kategorizacije elimo raditi na osveivanju da je nasilje mnogo iri pojam od tue, ubistava i drugih vrsta fizikog nasilja, kao i problem koji se ne moe jednostavno objasniti sklonou odreenih pojedinaca ili grupa ka nasilnom ophoenju sa svetom