arhitektura kao dogadaj spektakla

Arhitektura kao dogaaj spektakla | Arhitektura.rs | Projekti Kuca, Enterijer, Studije, Konkursi

Vesti dana

Informacije

Forum

Reklamiranje na sajtu

Kontakt

Slanje priloga i radova

O nama

Mapa sajta

Home Projekti Arhitekti Kuce Enterijer Studije arhitekture Konstrukcije Razvoj arhitekture Gradovi Umetnost i dizajn Pejzazna arhitektura CAD/Modelovanje Literatura Konkursi Linkovi

LoginKorisniko ime

Arhitektura kao dogaaj spektaklaOcena korisnika: /5 Loe Najbolje Napisao Dragan Markovi etvrtak, 10 jun 2010 09:40 Rezime Ovaj tekst se neposredno bavi temom ulne predoivosti drutvene moi, identiteta i kapitala putem manifestacije arhitektonskog objekta, kao artefakta koji je sadri sve ne-materijalne pretpostavke koje su uslovile njegovu egzistenciju. Na poetku teksta se ukazuje na kulturoloku determinisanost artificijalne produkcije, sa naglaskom na pokaznost moi drutvene hijerarhije putem oblija spektakla. Potom se konkretno govori o fenomenu spektakla i ta se sve putem ovog pojma podrazumeva. Zatim se ukazuje na savremenu kontekstualnu pozadini drutvene produkcije u supermodernom dobu. Primer arhitekture kao dogaaja spektakla analiziran je na primeru muzeja savremene umetnosti u Bilbau, kojim se ukazuje daGlasaj

Lozinka

Upamti mePrijava

Zaboravili ste lozinku? Zaboravili ste korisniko ime? Napravi nalog

Google Search

Google Search

http://www.arhitektura.rs/razvoj-arhitekture/72/728-arhitektura-kao-dogaaj-spektakla (1 of 6) [7/22/2010 3:25:19 PM]


Pretragatrai...

se muzejsko iskustvo postavlja kao potroako iskustvo posmatranja. Na kraju teksta se zakljuuje da u supermodernom dobu dolazi do destrukcije smislenog stanita, dok znaaj protoka ljudi, ideja, kapitala i mas-medija raste, to za posledicu ima totalnu destrukciju grada. Ne-materijalne pretpostavke artefakta Neku pojedinanu stvar moemo razumeti jedino ako je stavimo u iri kontekst, ako je pozicioniramo i odredimo gde je u odnosu na druge stvari. Tako na primer, Nikezi definie graenu sredinu kao artefakt, odnosno kao materijalnu (artificijalnu) manifestaciju kulture koja ga je stvorila, podrazumevajui da on u sebi sadri sve ne-materijalne pretpostavke koje su uslovile njegovu egzistenciju. (Nikezi, 2007) Rosi pak konkretizuje znaenjski fokus grada kao artefakta. Pratei preobraaj politike ekonomije, ujedno posmatrajui grad kao otelotvorenje moi, on istie da je istorija arhitekture zapravo istorija vladajue klase. (Rosi, 2007) Ova artikulacija politike i ekonomske moi hijerarhijske strukture drutvenih odnosa postaje ulno uoljiva kroz oblilje spektakla. Spektakl nastaje kada drutveni/ dravni aparati, politike partije, kapitalistike trite institucije ili kulturne formacije dostignu vidljivi stupanj akumulacije, te zahtevaju i nameu javnu ulnu pokaznost. (uvakovi, 2010) Fenomen spektakla Spektaklom se, prema uvakoviu, u najoptijem smislu imenuje ospoljavanje ili prezentovanje, odnosno, pokaznost, poulnjavanje ili vizuelizacije drutvene moi, identiteta ili kapitala, odnosno, ljudskog drutvenog ivota u javnom polju ulnosti, kako Gi Debor (Guy Debord) izjavljuje: Spektakli je kapital u stupnju akumulacije u kojem je on postaje slika. (uvakovi, 2010, 485) Odnosno, kada u jednom drutvu mo, identitet i identiteti, kapital ili bilo koji drugi segment, odnosno, celina drutvenog ivota postane ulno prepoznatljiva i pokazana, tj. moe se javno uti, videti, dodirnuti ili telesno oprisnuti, `dogaa` se spektakl. (uvakovi, 2010) Spektakl se moe objasniti kao predoivi i opaeni dogaaj u kome akumulacija ekonomske i/ili politike moi postaju ulno prezentovane u organizaciji i izvoenju javnog i pivatgnog, radnog i slobodnog ivota graana u kapitalistikom drutvu. Pri, tome, uvakovi napominje: ulna predoivost ili vidljivost moi, identiteta i kapitala ili bilo kog segmenta drutvenosti nije direktna, doslovna ili jednoznaan in opaanja. (uvakovi, 2010) Spektakl se suoava sa paradoksalnom injenicom da spektakl zapravo nema definisani i uoblieni mediji i medijsku praksu, odnosno, umetniku ili kulturnu disciplinu. Spektal se moe otkriti u bilo kom medijskom podruju ili kulturalnoj praksi popularne kulture. Spektakl nastaje iz funkcionalne atmosfere ili pokaznih

Novo na ForumuMaster studije u Inostranstvu za dizajn rasvete uBooky 16.7.2010 15:17

Odg: tipske,termo,kuce po projektu,izgradnja z...Slozi kucu 15.7.2010 6:15

idealno resenje krova_pomocmagy 2.7.2010 12:08

Odg: plan kuce - molim pomocmarijaj 1.7.2010 4:33

plan kuce - molim pomoccipi1810 30.6.2010 10:45

More...

Najnovije

Enterijer - od haosa do modernog dizajna Pravoslavna crkvena porta Sremskokarlovaka Arheoloki park "Pontes" kod Kladova Enterijer dvosobnog stana Konkurs za izlagaku sezonu 2011. godine

Novi Komentari

Enterijer dvosobnog ... U kom programu je radjeno? Svidja mi se prezent...



Popularno

Enterijer stana od 24 m2 Kuca na selu 4-0007 Enterijer sprata jenoporodine kue Kuca za petoclanu porodicu u Podgorici

drutvenih odnosa kojima se delo postavlja u drutvu na nain da se drutvo prepozna i identifikuje kao sutinska ljudska neprirodna priroda u ostvarivanju bilo kojih zamislivih interesa na javan i vidljiv nain. (uvakovi, 2010) Supermoderno doba Urbani multipleks je postao, vie nego ikad ranije, fragmentisani kaleodoskop naoko povezanih prostora i mesta, kola i arenilo slika, znakova, funkcija i aktivnosti koje su globalno povezan na bezbroj naina. Kolhas (Rem Koolhaas) svojim esejom Generiki grad (Generic City) na jedan manifestacioni nain, opisuje obrise nadolazeeg doba, istovremeno ukazujui na njegove osnovne karakteristike, poput: efemernosti, brzine, kompresije prostor/vremena, bezkrajnosti, netotalitarnosti, ekstenzije i populizma. Diferencijacija i fregmentacija, kao najznaajnije karakteristike ovog grada, produkt su internacionalizacije, globalizacije, i nametanja totalizirajue potroake kulture. Drugim reima, Generiki grad nema granicu, niti ima formu. On je amofan u onom obliku i smislu koliko mi sami moemo da ga zamislimo amorfnim, a njegovo nastajanje voeno je istom logikom profita per se, ali na taj nain da je sve u ovom gradu kratkotrajno od identiteta do konzumacije. Zapravo, re je o nadolazeoj epohi u kojoj savremeni ovek poinje da se suoava sa posledicama kapitalistike ideologije konstruisanja vetake realnosti naspram direktnog iskustva i mita o direktnom iskustvu poznavanja i ivljenja u prirodi. (uvakovi, 2010) Prema esto citiranom francuskom antropologu Mark Oeu, u savrenim gradovima stvara se vei broj Nemesta, anonimnih i meusobno zamenljivih lokacija na kojima su ljudi tek prolaznici. Re je o prostorima bez organsek povezanosti, u kojima ne postoji mogunost poiumanja ni ta je to identitet, niti ta je to drutvena relacije, niti kakva bi mogla biti veza izmeu njih. Fragmentacija iznutra i integracija izvan u globalni prostor ekonomije, ine Generiki grad stvarnim i metafizikim jezgrom iz kojeg tela ulaze u cyberspace onoga to Manuel Kastels (Manesel Castells) definie kao novi `informatiki` svet, koji je generisan pomou modela koji su bez porekla ili izvora u stvarnosti. Spektakl se tako kao sistem/praksa ljudskih drutvenih odnosa deava, ne samo na nivou ponude ulnih stimulusa ili tek znaenja smisla, ve i na razini konkretne artikulacije ljudskog tela kao subjekta u obeanom prostoru i vremenskom intervalu. (uvakovi, 2010) Grad Spektakla, u kojem telo tek pasivni korisnik a ne protagonista, jeste grad pretvoren u razdvojeno iskustvo u kojem neki vode igru, drugi jadikuju zbog nestanka svih sigurnosti, dok veina zapravo pokuava preiveti u vrtlogu pokrenutim dominacijom nestputanih sila slobodnog trita. Uz ideju svakodnovnog, i izraz generiki se poeo pojavljivati u raznim raspravama na temu savremenog urbanog prostora. Tako umesto zumiranja jedinstvenih

Enterijer - od haosa... svaka cast Enterijer dvosobnog ... Svaka cast za rad u programu. slazem se sa Zoranom

Korisni Linkovi

Prijatelji

Art Galerija



elemenata, puput istorisjkih spomenika ili geografskih karakteristika, koje upotpunjuju identitet prostora, strunjaci za urbanistiko planiranje poeli su puno vie panje posveivati generikim elementima. Kolhas se u svom radu u velikoj meri slae da je savremeni urbani pejza u velikoj meri postao generiki. On povezuje odlike savremenog grada sa fenomenom poveanja mobilnosti, njegov esej Generiki grad poinje retorikim pitanjem ne lii li savremeni grad sve vie savremenom aerodromu. (Koolhaas, 1995) Zbog ovakvog stanja stvari, po Kolhasovom miljenju, ne trebamo biti zabrinuti. tavie, tek je generiki grad uspeo da skine okove istorijskog identiteta. Arhitektura kao dogaaj spektakla uvakovi istie da je mogue j ukazati i na arhitekturu kao dogaaj spektakla. (uvakovi, 2010) Muzej savremene umetnosti u Bilbaou, arhitekte Frenk Gerija (Frank Gary), smetan u komplesku zamiljenom kao rastue arite globalno povezanog i rastueg grada, jo jedan je primer pokuaj stvaranja grada kao slike neeg to bi trebalo biti kulturni spetakl. Zgrada predstavlja olije idntiteta prema kojem se jedna regija i njena zajednica ele oblikovati. Grad-muezj pretvoren u robu iroke potronje koji se koristi kako bi potstakao urbanu ekonomiju ne predstavlja nita drugo do veto proraunatu prostitutku koja slui kao pozornica da se muzejsko iskustvo postavi kao potroako iskustvo posmatranja, mislei se pri tom na artificijalni i arbitrarni poredak produkcije unutar odnosa popularne i visoke umetnosti. Sama ta potronja uspostavlja bitni ureujui odnos izmeu radnog i slobodnog vremena korisnika, reguliui uslove i okolnosti ivota graana. Ovaj objekat uvakovi opisuje kao jezgro sloenog drutvenog spektakla: ulnog predoavanja i bihevioralne telesnosti u kome se suoavaju lokalno i globalno politikom, turizmog, kulturom, umetnou i konstuisanjem izuzetne, hiperestetizovane, svakodnevnice ivljenja. Drutveno telo se oblikuje u spektakularnosti izvoenjem svakodnevnice sredstvima decentriranja odnosa javnog i privatnog, politikog, kulturnog i umetnikog. Drugim reima, muzej nije samo zbirka gde se sakuplja i klasifikuju umetnika dela i kulturni artefakti. Muzej je instrument kulturne industrije koja uestvuje o restrukturaciji i regulaciji svakodnevnog ivenja lokalnog stanovnitva i pokretnih tela-drugih. (uvakovi, 2010) Zakljuak Utopljen u neoliberlni utopijski san, spektakl kao potroaka kultura postao je potpun. Fragmentacijom iznutra i integracijom izvan u globalni prostor, urbani multipleks, vie nego ikad ranije, postao je razdeljeni skup naoko povezanih pojedinanih prostora i mesta. U supermodernom dobu, u simbolikom, istorijsko i relacionom smislu dolazi do destrukcije smislenog stanita genius loci-a, onohttp://www.arhitektura.rs/razvoj-arhitekture/72/728-arhitektura-kao-dogaaj-spektakla (4 of 6) [7/22/2010 3:25:19 PM]


postaje manje bitano, dok znaaj protoka ljudi, ideja, kapitala i mas-medija raste. Posledica ovakve promene je duboki oseaj gubitka i nostalgije za svetom koji smo izgubili. Oe apeluje da je individualna produkcija smisla u savremenim metropolama neophodna vie nego ikad. U sveoptoj indiferentnosti i apatiji, apel ostaje jedino na nivou verbalne izjave. Progresija totalne destrukcije grada je, ini se, sve to je preostalo da se vidi i doivi. Literatura: Elin, N. (2002). Postmoderni urbanizam. Beograd: Orion Art. Koolhaas, R. (1995). The Generic City, u Small, Medium, Large, Extra-Large, Office for Metropolitan Architecture, Rem Koolhaas i Bruce Mau, ed. Jennifer Sigler. Rotterdam: OIO Publishers, str. 123964. Nikezi, Z. (2006). Graena sredina i arhitektura. Beograd: Arhitektonski fakultet. Oe, M. (2005). Ne-mesta: uvod u antropologiju nadmodernosti. Beograd: Krug. Rosi, A. (2008). Arhitektura grada. Beograd: Graevinska knjiga. uvakovi, M. (2010). Diskurzivna analiza. Beograd: Orion Art. Komentari (0)

Dodaj Novi Pretraga RSS

Dodaj komentarYour Contact Details:Ime: Email: Websajt:

bez obavetenja

Komentar:Naslov: UBBCode:

-boja-

-veliina-



Message:

Security Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.Poalji

Joomla components by Compojoom

2000 - 2009 Arhimedia Network. Sva prava zadrana. | Joomla Templates | Besplatne Igre | Svi tekstovi i slike poslati su od strane lanova sajta. Ne odgovaramo za sadraj niti za tanost informacija. Politika privatnosti


arhitektura kao dogadaj spektakla

Documents