Program Razvoja umarstva faza III

Primena GIS tehnologije u Planiranju gazdovanja umama- Radna verzija -

ore Cvetkovi, dipl.ing. Dragan Borota, dipl.ing. Vladimir Ajdukovi, student saradnik Ivica Milojevi, student saradnik Katedra Planiranja gazdovanja umama Beograd, 2007-2008.

ArcMap

1. Sadraj: UvodPodeavanje izgleda radnog prostora (okruenja) Ploice sa komandama 3 5 10 12 13 16 18 19 24 24 25 31 47 49 54 62 63 68 71 86 86

GeoreferenciranjeUvlaenje karte Definisanje koordinatnog sistema Jedinice mere Postavljanje kontrolnih taaka

DigitalizacijaSlojevi Pravljenje Shapefile-ova Digitalizacija proces Digitalizacija - put Oznaavanje

Formiranje GISOdsek-aFormiranje GISOdsek-a u Osnova programu (Acces baza) Pridruivanje baze Osnove sloju odsek

Dodavanje oznaka (Label-ovanje) Simbologija Izrada tematske karte Kreireanje izgleda (layout) karteElementi karte

2

ArcMap

UvodArcGIS predstavlja niz softvera koji ukljuuje ArcMap, ArcCatalog i ArcToolbox, kao i jo neke module. ArcCatalog se koristi za upravljanje podacima; ArcMap se primarno koristi za prikazivanje i rad sa podacima, a ArcToolbox za menjanje i manipulaciju podataka. U ArcCatalog-u korisnici mogu praviti, pregledati, brisati, i td. podatke i karakteristike podataka. ArcCatalog prikazuje informacije kao to su format, izvor, prikaz karte (tabelarno i prostorno) i projekciju. ArcCatalog je va manager podataka za ArcGIS. Pomou ArcMap-a, korisnici mogu prikazivati podatke, praviti ih, odabirati i menjati, kao i njihove karakteristike, praviti analize i jo mnogo toga. ArcToolbox omoguava pretvaranje, prostorne analize i statistike kao i druge produbljenije poslove koji se tiu podataka. Nakon inastaliranja programa ne moete pronai ikonicu na vaem desktopu jer ArcGis ne ostavlja ikonicu posle instaliranja. Da bi ste startovali program neophodno je da klinete na:

Start\Programs\ArcGIS\ArcMap

Kada se ArcMap pokrene prvi put kao i kad se otvara novi dokument, softver preko svog radnog okruenja otvara izborni prozor u kome se moete opredeliti kako ete poeti. Opcije su:

3

ArcMap

1. da zaponete novi dokument. 2. da otvorite ablonski dokument.(koristi se kada se dokument moe iskoristiti vie puta) 3. da uitate projekat koji ste ve ranije zapoeli (ukoliko ste u prolosti radili vie projekata onda e se u dijalog kutiji pojaviti svi projekti koje ste radili, izaberite klikom onaj koji hoete da nastavite). Takoe u okviru ovog prozora, ekiranjem polja, moemo da definiemo kako da se program ponaa pri sledeem startovanju, pa prema tome treba ekirati sledea polja: - kada elimo da se automatski uita projekat koji mi elimo - kada elimo da se ovaj prozor ne pojavljuje vie pri startovanju programa - kada elimo da uitamo poslednji projekat koji smo radili Mi emo izabrati opciju A new empty map i na taj nain otvaramo potpuno nov dokument, tada se izborni prozor zatvara i mi se nalazimo u radnom prostoru. Poto je program tek instaliran neophodno je radni prostor prilagoditi naim potrebama. Naravno u zavisnosti od toga ta emo raditi na buduem projektu opredeljujemo se za alate koji e nam pomagati pa prema tome njih i izbacujemo u prvi plan u vidu ploica sa alatkama. U ovom trenutku se u okviru radnog prostora nalaze samo osnovni menii a to su Main Menu i Standard.

4

ArcMap

Podeavanje izgleda radnog prostoraDa bi smo podesili okruenje radnog prostora svojim potrebama moramo da postavimo kursor mia na sivu podlogu kako je prikazano na slici. U tom trenutku desnim klikom mia otvaramo padajui meni u kome biramo koje od ploica emo izbaciti na radnu povrinu.

Pored menia koji su ve prisutni ( Main Menu i Standard) ubaciemo jo i menie Tools, Editor, Georeferencing i Layout. Nakon izabiranja jedne od ploica svaki put moramo ponoviti proces za sledeu ploicu koju hoemo da ubacimo, dakle, kursor postavljamo na sivi deo radnog prostora i desnim klikom izabiramo neku od ploica. Da bi smo se kretali po padajuem meniu dovoljno je da postavimo kursor mia na strelicu koja se nalazi na vrhu i dnu padajueg menia u zavisnosti u kom pravcu elimo da se kreemo.

5

ArcMap Odabiranje ploice sa komandama Tools

Strelica za kretanje po meniu

Odabiranje ploice sa komandama Editor

Ploica sa komandama Editor

6

ArcMap Odabiranje ploice sa komandama Georeferencing

Ploica sa komandama Georeferencing

Odabiranje ploice sa komandama Layout

Ploica sa komandama Layout

7

ArcMap Da bi smo skratili vreme koje provedemo u odabiranju ploica sa komandama a pri tome znamo ta hoemo da izvuemo moemo se posluiti opcijom Customize.

Ona se odabira na isti nain kao i predhodni alati i nalazi se na samom dnu padajueg menia. Klikom na komandu Customize otvara se prozor u kome se nalazi kutija za odabiranje ploica.

8

ArcMap ekiranjem (tikliranjem) kvadratia opredeljujemo se za alate koje elimo da odaberemo. Kada samo sigurni da smo ekirali sva polja koja smo eleli preostaje nam samo da zatvorimo ovaj prozor klikom na komandu Close (u donjem desnom uglu prozora) i nakon toga e se u radnom prostoru pojaviti sve ploice koje smo ovom prilikom odabrali.

Tools Georeferencing Standard Editor Layout

Posle ubacivanja ploica sa eljenim alatkama te iste ploice moemo postaviti bilo gde u radnom prostoru u zavisnosti od toga kako nama najbolje odgovara, to emo uraditi tako to emo kursor mia postaviti u poloaj koji je prikazan na slici (dakle na ovu malu zamiljenu izboinu koju svaka ploica sa komandama ima) pa kliknuti i zadrati prst na levom kliku miu,

u tom trenutku e se oko ploice sa komandama pojaviti crni okvir koji e se kako pomeramo mia i on kretati, a zatim tako drei povlaiti mi u eljeni poloaj bilo gde u radnom prostoru (pokuati ovaj postupak i videti kako funkcionie).

Meutim postoji mala razlika u izgledu ploica sa komandama u zavisnosti gde se nalaze. Pa tako kada se nalaze na sivoj podlozi onda se njihovo pomeranje vidi u obliku malopreanjeg crnog okvira dok je izgled ploica sa komandama kada se nalazi na beloj pozadini u vidu prozora kao to je prikazano na sledeoj slici pa se njihovo pomeranje vri kao i za svaki drugi prozor u Windows operativnom sistemu stim to se umesto prozora pomera samo neto deblji ram od predhodnog.

9

ArcMap

Prikaz pomeranja ploice sa komandama (prozora) po radnom prostoru.

Ploice sa komandamaStandardbar

- Novi dokument - Otvori dokument - Snimi dokument - tampaj - Dodaj podatak - Ukljui ploicu sa alatkam Editor

- ArcToolbox - ta je ovo - ArcCatalog

10

ArcMap Toolbar

- Uveliaj - Umanji - Fiksirano umanji - Fiksirano uveliaj - Uhvati i pomeri - Cela slika Layout

- Odaberi element - Identifikuj - Pronai - Idi na koordinate - Izmeri

- Uveliaj na 100% - Fiksirano uveliaj - Fiksirano umanji - Umanji - Uhvati i pomeri - Promeni pregled

- Uveliaj - Kontrola uveliavanja - Uveliaj celu stranu -

11

ArcMap

GeoreferenciranjeRaster podaci su obino napravljeni od skeniranih karata, aero-foto ili satelitskih slika. Skenirane karte obino ne sadre podatke koji govore o tome gde je oblast koja je predstavljena na karti postavljena na zemljinoj povrini, podaci dobijeni sa aerofotografije i satelita su esto neadekvatani za vrenje analiza ili prikazivanja u odgovarajuem formatu sa drugim podacima. Da bi smo koristili ove tipove raster podatakaka u vezi sa drugim prostranim podacima, esto je potrebno poravnati ih ili georeferencirati u kartu koja ima koordinatni sistem. Kada georeferencirate raster, vi odreujete kako su podaci rasporedeni na koordinatama na karti. Ovaj proces obuhvatita i odreivanje koordinatnog sistema koji odreuje specifican poloaj podataka na zemlji. Georeferencirani raster podaci mogu se pregledavati, menjati i analizirati kao i kombinovati sa drugim geografskim podacima. Da bi se koristile stare karte one se moraju predhono skenirati i eksportovati u neke od formata koje ArcMap podrava (preporuuje se da to bude format TIF, rezolucije 300 dpi ili vie, ali dolaze u obzir i GIF, JPG, BMP).

Za Georeferenciranje emo koristit ploicu sa alatkama Georeferencing koja izgleda ovako:

12

ArcMap

Uvlaenje karteGeoreferenciranje zapoinje uvlaenjem karte koju elimo da digitalizujemo u radno okruenje, kartu predhodno moramo smestiti u folder Karte. Pritiskom na ikonicu Add Data (dodaj podatke) koja se nalazi u alatkama Standard, otvara se aplikacija (prozor) Add Data, navigacijom u okviru ovog prozora pronai folder Karte

Folderi se mogu otvarati duplim klikom ili prvo markirati kursorom ta elimo otvoriti pa zatim kliknuti Add.

13

ArcMap

Ovako izgleda ikonica

Na kraju kada doemo do traene karte, selektujemo je, kliknemo na komandu Add, prozor se zatvara a mi smo na taj nain uneli sliku u radno okruenje. U prozoru Add Data se nalaze jo neke ikonice: - se koristi da se prilikom navigacije moemo vratiti za jedan nivo u nazad, - se koristi kada hoemo da ArcMap zapamti poziciju naeg radnog foldera i svaki put kada otvorimo prozor Add Data otvorie se na radni folder. Koristi se tako to se prvo selektuje folder koji hoemo da zapamti i onda kliknemo na ikonicu. - se koristi za pravljenje novog foldera. - se koriste za prikazivanje podataka u folderu na 3 razliita naina, kao listu, sa detaljima ili kao ikonice. Nakon zavretka uvlaenja karte radni prostor bi trebao da izgleda ovako:

14

ArcMap

X=0, Y=0

Iznad, na slici, vidite skeniranu kartu Gazdinske jedinice Golubac gde je plavom maskom ozaena veliina karte. Kada se karta ubaci prvi put, u status ploici se pojavljuju koordinate koje su bliske X=0 i Y=0, ovo se deava zato to jo uvek karta nema geografskih podataka koji utvruju njen poloaj i karta dobija koordinate X=0, Y=0 sa centrom koordinatnog sistema u donjem levom uglu karte. Za optimalan pogled na kartu se moe koristiti komanda Fit To Disply koja se nalazi u georeferencing padajuem meniju, treba imati u vidu da se ova promena primenjuje na sloj koji je izabran kao ciljni sloj u Georeferencing ploici sa alatkama.

15

ArcMap

Definisanje koordinatnog sistemaSledee to treba uiniti, nakon unoenja karte, je definisanje koordinatnog sistema. Mi emo koristiti koordinatni sistem TMYUG7, iji smo fajl predhono smestili (prekopirali) u folder c:\Program Files\ArcGIS\Coordinate Systems. Ovaj projekcioni fajl (koordinatni sistem) je prilagoen za uslove Srbije.

Sada taj isti koordinatni sistem moramo i aktivirati, a to emo uiniti tako to emo kliknuti na padajui meni View a zatim izabrati komandu Data Frame Properties. Nakon aktiviranja komande e se otvoriti prozor sa istim nazivom. Ako sa odmah po aktiviranju ovog prozora ne nalazite na listiu Coordinate System jednostavno samo kliknite na njega i uiete u eljeni prostor. U okviru donje dijalog kutije, Select a coordinate system, nalazi se nekoliko foldera, jednim klikom na folder Predefined otvorie se dva podfoldera i fajl TMYUG7 koordinatnog sistema. Koordinatni sistem je Gauss-Kruger-ov za 7. zonu . Ako su svi podaci koje elite prikazati na vaoj karti definisani istim koordinatnim sistemom - na primer, ako upotrebljavate bazu podataka vae firme moi ete dodati podatke bez bojazni da li e se slojevi preklapati kako treba, hoe. Ako, meutim, pokuate da ubacite podatke iz drugih izvora, moraete da proverite koji koordinatni sistem svaki podatak koristi i na taj nain osigurati da e ArcMap moi prikazati sve njih zajedno.

16

ArcMap

Nakon odabiranja koordinatnog sistema dijalog kutije bi trebalo da izgledaju ovako:

Komandom Add To Favorites (unosenje u favorite) nakon izabiranja koordinatnog sistema obezbeujemo da nam se sledei put koordinatni sistem nalazi na poetnom prozoru u folderu Favorites.

17

ArcMap

Jedinice mere metriNakon definisanja koordinatnog sistema a pre samog procesa georeferenciranja moramo podesiti jo i merne jedinice. Kada se pokrene novi dokument prvi put, u status baru se moe oitati da su jedinice mere nepoznate. Ova procedura se radi u istom prozoru kao i za koordinatni sistem: Tabla Of Containt Nakon definisanja koordinatnog sistema u istom prozoru odabiramo listi General. U polje Name umesto postojee rei Layer, radi lakeg snalaenja, unesemo re Slojevi, promena e se videti u prostoru Table of Containt. Klikom na padajui meni Display pojavljuju se serija razliitih vrsta mernih jedinica od kojih se mi opredeljujemo za metre, markiranjem ovog polja smo se opredelili za metre i jo preostaje da sve promene potvrdimo klikom na OK.

U ovom polju moete dati kratak opis projekta

Table of containta

Kliknuti ovde

18

ArcMap

Postavljanje kontrolnih taakaPostupak georeferenciranja karte moe da pone. Obzirom da smo uneli samo jednu kartu u radni prostor, u padajuem meniju Slojevi (Layers) se nalazi samo jedan ciljni sloj pa e ga ArcMap automacki selektovati. U sluaju kada imamo vie karata moramo se uveriti da nam se u tom prostoru nalazi ona karta koju hoemo da georeferenciramo.

Na ploici Alatke (Toolbar) kliknemo na ikonicu , u tom trenutku kursor menja oblik i dobija oblik ikonice (lupa). Ovu alatku emo koristiti da bi smo uveliali povrinu na kojoj hoemo da postavimo kontrolnu taku. Kontrolna taka se postavlja u centar presecanja dve poznate koordinate na karti. Kako bi smo uprostili dalji rad bilo bi dobro da pre nego ponemo da postavljamo kontrolne take, na karti pronadjemo gde se nalaze take koje imaju upisane koordinate pored njih, dakle poznate vrednosti. Da bi smo to uinili kursor postavljamo u poziciju malo iznad prostora koji treba uveliati, kliknemo levim klikom i drei dugme povlaimo mi dijagonalno od take gde smo prvo postavili kursor. Kada napravimo eljeni kvadrat putamo dugme mia i eljeno polje e se tog trenutka uveliati. Ukoliko nismo zadovoljni dobijenom rezolucijom ponavljamo postupak dok se ne dobije traena rezolucija. Traena rezolucija je ona kada se georeferentna taka vidi u krupnom planu.

Kliknuti ovde

Ovde se nalaze upisane vrednosti za XiY koordinate

Taka koju uveliavamo

Klikom na ikonicu Add Control Point koja se nalazi na ploici Georeferencing zapoinjemo georeferenciranje karte. Kursor sada menja oblik i postaje crni krsti. Krsti postavljamo u poziciju gde mislimo da se koordinate poznatih vrednosti (X i Y) presecaju. Kada smo sigurni da smo ga postavili na tano mesto kliknemo levim klikom na miu. U tom trenutku 19

ArcMap e se crni krsti pretvoriti u zeleni, neto vei, krsti koji ostaje nepomian u taki u kojoj smo kliknuli miem a kursor moemo i Kursor (crni krsti) Pozicija kursora kada treba kliknuti miem

dalje pomerati. U tom trenutku smo odredili taku kojoj emo sada dodeliti vrednosti X i Y koordinate koje se nalaze upisane na karti koju georeferenciramo. Sada sa par klikova na ikonicu Fixed Zoom Out , koja se nalazi u ploici sa alatkama, smanjujemo rezoluciju (odzumiramo) karte do trenutka kada jasno na karti oitavamo vrednosti koordinata.

Spremni smo sada da unesemo vrednosti koordinata a to emo uraditi tako to kliknemo desnim klikom mia kada je kursor u blizini kontrolne take i u tom trenutku se pojavljuje aplikacija sa dve opcije.

20

ArcMap

Opcija Cancel Point se koristi kada nismo zadovoljni gde smo postavili taku i elimo da je izbriemo i ponovimo postupak. Input X and Y je opcija koju emo odabrati ako smo zadovoljni kako smo postavili taku, a zatim uneti koordinate. Levim klikom mia na Input X and Y se otvara aplikacija Enter Coordinates sa praznim poljima predvienim da se unesu vrednosti koordinata. Kada smo uneli odgovarajue vrednosti za X i Y koordinate, koje smo proitali sa karte ostaje nam samo da potvrdimo unos sa jednim klikom na OK. Prozor nestaje i na mestu gde je naa taka se pojavljuje crveni krsti. Na ovaj nain smo odredili prvu taku u procesu georeferenciranja. Nekada se deava da nakon postavljanja prve take bestane karta iz radnog prostora tada samo treba kliknuti na ikonicu koja se nalazi na ploici Alatke i tada e se karta vratiti ali u poetnoj rezolucijiDa bi georferenciranje bilo zavreno, na ovaj nain se moraju odrediti jo minimum 3 take, ali se preporuuje da ih bude vie, pa se po istom postupku odruje jo nekoliko taaka. Treba napomenuti da kontrolne take moraju biti ravnomerno rasporeene po celoj povrini Gazdinske jedinice, naravno u zavisnosti od toga da li je to mogue jer se esto deava da se usled loijeg crtanja karte, estog fotokopiranja i kvaliteta skeniranja na takama ne moe sa tanou odrediti centar ili se ne mogu oitati vrednosti koordinata. Nakon 4. odreene take dobijamo mogunost da proverimo greku georeferenciranih taaka. Naravno, usled gore navedenih razloga pri izradi karte, nemogue je postaviti kontrolne take na mesto gde one zaista pripadaju pa prema tome postoji izvesna greka u odnosu na njihov pravi poloaj u prirodi. Ali mi moramo teiti da ta greka bude to je mogue manja. Kada georeferenciramo taku na skeniranoj karti ArcMap ostavlja dva krstia, jedan je zelene boje koji obeleava taku koju smo mi odredili a drugi je crvene boje koji softver sam dodeljuje i ona predstavlja stvarnu poziciju take u odnosu na koordinatni sistem ArcMapa, krstii su povezani plavom linijom. 21

ArcMap

Na gornjij slici se vide rasporeene take nakon georeferenciranja Da bi smo proverili koliko je odstupanje (greka) koristiemo ikonicu View Link Table koja se takoe nalazi u ploici georeferencing. Klikom na nju otvara se prozor Link Table u ijoj dijalog kutiji se nalaze do tog trenutka definisane take. U koloni Link su redni brojevi taaka po redu kojim ste radili, dakle 7. taka je poslednja taka koja je definisana. Kolone X i Y Source predstavljaju koordinate definisinih taaka u odnosu na koordinatni sistem same karte (sa centrom u donjem levom uglu skenirane karte) dok su kolone X i Y Map koordinate u odnosu na koordinatni sistem TMYUG7. U koloni Residual se moe oitati razlika (greka) izmeu pozicija definisanih taaka i stvarnih taaka, tj. izmeu crvenog i zelenog krstia. Ukupna greka georeferenciranja se vidi u polju Total RMS Error a ona ne sme prei 5 metara.

22

ArcMap U sluajevima kada greka prelazi 5 metara neophodno je korigovati greku tako to emo obrisati taku koja ima najveu greku i na drugom mestu ponovo odrediti poziciju kontrolne take. Taku emo obrisati tako to emo je prvo selektovati miem a onda kliknuti na ikonicu Delete Control Point (nalazi se u gornjem desnom uglu predhonog prozora). Ovu proceduru ponavljati dokle god ne dobijemo optimalan broj kontrolnih taaka a da je ukupna greka pri tom ispod 5 metara. Kada smo sigurni da smo definisali dovoljan broj kontrolnih taaka i da su u granicama dozvoljene greke ostaje nam samo da zapamtimo (usvojimo) odraeno. To emo uiniti tako to kliknemo na ploicu Georeferencing a zatim kliknemo na Update Georeferencing, zatim ponovo Georeferencing pa Update Display i na kraju isti proces a onda Delete Control Points.

Nakon ovoga bi na karti trebalo da se izgube krstii i u status ploici bi takoe trebalo doi do promena. Iz lokalnih koordinata ( ) u status ploici se pojavljuju koordinate po Gauss-Kruger-ovoj projekciji ( ) koje smo predhonim postupkom definisali (status bar se nalazi u donjem desnom uglu radnog okruenja).

23

ArcMap

DigitalizacijaSve to smo do sada uradili zapravo je bila samo priprema za ono to sledi a to je pravljenje objekata. Ako ste do sada imali neka iskustva sa programima kao to su Photoshop ili Flash (programi na CAD osnovi) objanjenje koje sledi ete lako shvatiti. Dakle, cilj nam je da predstavimo odreene elemente koji se koriste u umarstvu (odseci, odeljenja, vodeni tokovi, putevi, ) tako da dobijemo detaljnu sliku o situaciji na terenu. Da bi smo mogli da vidimo sve ove elemente u isto vreme neophodno je da svaki od elemenata smestimo u jedan sloj.

SlojeviU veini GIS softvera podaci su organizovani po slojevima. Ovakav pristup omoguava da se razliite vrste podataka unose kao zasebni elementi i preklapaju po elji analitiara koji sa njima radi.

Pokuaemo da zamislimo jedan sloj kao providnu foliju na koju ucrtavamo neki objekat (poligon ili liniju), a to mogu biti put, odsek, odeljenje, izohipse, enklva, i td. Preklapanjem folija sa razliitim elementima na njima dobijamo sliku celokupne situacije na terenu, ak i 3D model terena. Ovaj koncept je odavno poznat kartografima (obe slike)

Reni tokovi Putna mrea umovitost Izohipse Tako napravljene slojeve moemo da dodajemo, izbacujemo, menjamo, 24

ArcMap

Pravljenje shapefile-ovaU ArcCatalog-u moemo kreirati shapefile-ove i dBASE tabele. Prilikom kreiranja novog shapefile, moramo definisati tip podataka koji e shapefile sadrati, da li e oni predstavljati puteve (m-vrednsti), ili e biti trodimenzijalnog oblika (z-vrednosti). Ove osobine ne mogu biti menjana poto smo napravili shapefile. Takoe moramo definisati i koordinatni sistem koji e shapefile koristiti. Ako se pak odluimo da koordinatni sistem definiemo kasnije, on e do tada biti klasifikovan kao nepoznat. Shapefile-ovi su jednostavan, netopoloki format za skladitenje geometrijskih lokacija i atributa geografskih karakteristika.

Dobro bi bilo, a pre poetka rada u ArcCatalog-u, napraviti nekoliko foldera na Vaem raunaru radi bolje organizacije podataka. Ti folderi bi bili Polilinije, Poligoni i Take. Ovi folderi bi opet trebalo da budu u folderu Shapefiles. Kada smo napravili predloene foldere (Recimo E/ArcGis/Projekat/Shapefiles/Poligoni) otvoriemo ArcCatalog. ArcCatalog otvaramo klikom na ikonicu koja se nalazi u ploici sa komandama Standard.

Sada emo u ArcCatalog-u ui u napravljeni folder Poligoni koji smo napravili. To moemo uraditi u navigacionom stablu ili u prostoru Containt. Kada smo stigli na eljenu poziciju zapoeemo pravljenje Shapefile-ova ili buduih slojeva. Na praznoj beloj povrini u folderu Shapefiles desnim klikom na mi e 25

ArcMap

Navigacija do foldera Poligoni

se otvoriti osnovni meni u kome izabiramo (postavljamo kursor na) opciju New a zatim u New meniju koji se tada bude otvorio biramo opciju Shapefile. Zatim se otvara prozor Create New Shapefile. Kao to smo ve napomenuli svaki Shapefile ima odreene karakteristike (osobine) pa emo tako morati da definiemo traene karakteristike za svaki Shapefile. Prvo to emo uraditi je imenovanje Shapefile-a. Ve smo rekli da emo sve objekte istih karakteristika digitalizovati na jedanom sloju (sloj odeljenja, sloj putevi, ...). Dakle treba uoiti na karti ta od objekata sve postoji, putevi, reke, gazdinska jedinica, odseci, ..., a onda shodno tome napraviti shapepefile-ove za svaki od ovih objekata. Mi emo znai sada napraviti Shapefile (sloj) odeljenja.

26

ArcMap U polje Name unosimo budue ime shapefilea i nazvaemo ga odeljenje_p. Donja crta i slovo posle imena shapefilea oznaavaju kojoj vrsti objekata taj shapefile pripada, pa poto e odeljenja biti skup poligona onda piemo _p (polygon), slojevi koji su sastavljeni od linija imae zavretak _l (polylinija) a slojevi sa takama _d (point = dot). U polju Feature Type klikom na strelicu biramo iz padajueg menia jednu od opcija koja e karakterisati budui sloj, za odeljenja emo naravno odabrati opciju Polygon. Sledee to treba da uradimo je da izaberemo koordinatni sistem koji e shapefile koristiti.

U polju koje se odnosi na koordinatni sistem se nalazi poruka da je koordinatni sistem koji e ovaj shapefile da koristi za sada nepoznat, definisaemo ga levim klikom mia na komandu Edit kada se otvara novi prozor Spatial Reference Properties. U ovoj aplikaciji imamo nekoliko opcija koje definiu koordinatni sistem, kao to su odabiranje ve postojeeg koordinatnog sistema, unoenje koordinatnog sistema koristei drugi izvor podataka kao i definisanje novog, koordinatnog sistema po sopstvenim potrebama.

27

ArcMap

Mi emo koristiti postojei prilagoeni TMYUG7.prj koordinatni sistem, naravno isti koordinatni sistem koji smo koristili prilikom georeferenciranja karte, koji emo pronai klikom na komandu Select, na istom mestu gde smo ga kopirali pre georeferenciranja, kada e se otvoriti aplikacija Brows for Coordinate System. Duplim klikom ili markiranjem fajla koordinatnog sistema pa zatim klikom na komandu Add odabiramo koordinatni sistem. Tada e se zatvoriti aplikacija u kojoj smo izabrali koordinatni sistem a u polju aplikacije Spatial Reference Properties koja prikazuje detalje vezane za izabrani koordinatni sistem e se pojaviti osobine naeg koordinatnog sistema. Jo ostaje da potvrdimo operaciju klikom na komandu OK. Ovom procedurom smo napravili prvi shapefile, a na isti nain emo napraviti i ostale shapefileove koji su nam poterbni.

28

ArcMap Kada smo zavrili pravljenje shapefileov-a prostor u kome se oni nalaze, to jest folder, bi trebao da izgleda kao to je prikazano na slici.

Ikonice Shapefile-ova

Kao to smo napomenuli na poetku ArcMap i ArcCatalog su dva zasebna programa. ArcCatalog slui korisnicima GIS-a pruajui im celokupan i jedinstven pregled svih podataka, baza podataka kao i ArcGIS dokumenata namenjenih korisnicima ArcGIS. U ArcMap-u, geografski podaci su predstavljeni u slojevima. Postoji nekoliko razliitih tipova slojeva, ali oni koji nas najvie zanimaju su:

Objektni sloj Rasterski sloj

Objektni sloj moe predstavljati karakteristike predstavljene poligonima kao to su tip zemljita ili korienje zemljita, linearne karakteristike kao to su putne mree, ili karakteristike vezane za take kao to su primerni krugovi. Rasterski slo moe predstavljati satelitski snimak, skeniranu kartu ili mreu koja predstavlja tipove. Da bi smo imali na emu da nastavimo rad (digitalizujemo) moramo u program ArcMap da uvuemo slojeve na kojima emo raditi. Oni nisu nita drugo do shapefile-ova koje smo maloas pravili i same karte koju smo ve uvukli na poetku. Slojeve emo da uvuemo tako to emo kliknuti na ikonicu Add Data . Za poetak nije loe

29

ArcMap izabrati samo jedan sloj koji elimo da radimo, to je obino na poetku Gazdinska jedinica. Nakon klika na ikonicu Add Data otvara se aplikacija pod istim imenom. Navigacijom emo pronai mesto gde smo malopre napravili foldere i u njima shapefil-

ove, otvaramo folder Poligoni duplim klikom mia a zatim odabiramo shapefile GJ_p.

Da smo operaciju uradili kako treba videemo u prostoru Table of Containt gde bi trebalo da se pojavi sloj GJ_p. 30

ArcMap

Ovim smo zavrili sve pripreme pre poetka digitalizacije

DigitalizacijaOno to sledi predstavlja primer kako upotrebiti ArcMap i ploicu sa komandama Editor da bi smo predstavili objekte sa karata u digitalnoj formi. Nakon to smo paljivo georeferencirali kartu i napravili i uvukli shapefil-ove moemo poeti sa digitalizacijom karte. Pre nego to ponemo sa digitalizacijom na kratko emo se upoznati sa ploicom Editor.

Alatka Edit: Omoguava nam da izaberemo neku od ocija koje se nalaze u meniju.

Padajui meni Tool: Koristimo ga kada hoemo da napravimo objekat za odabir alatke kojom emo se posluiti.

Padajui meni Current Task: U ovom meniju odabiramo zadatak koji hoemo da izvrimo i direktno je vezan za slojeve.

Padajui meni Target layer: U njemu se nalazi ime sloja koji renutno koristimo. Prilikom digitalizacije treba voditi rauna da nam se u ovom polju nalazi uvek onaj sloj koji elimo da radimo da ih ne bi smo pomeali.

Ske

Objekat (poligon)

ta je ske i ta se sa njime radi? Ske predstavlja oblik koji mi crtamo (skup taaka) i koji nam omoguava izvravanje razliitih zadataka prilikom digitalizacije, kao to su dodavanje drugih elemenata, menjanje elemenata i preoblikovanje objekata. Da bi smo digitalizovali neki objekat moramo prvo napraviti ske. Zadaci koje moemo izvravati su izlistani u padajuem meniju Current Task. Na primer, opcija Create New Feature koristi ske kako bi napravio novi objekat. 31

ArcMap Kada digitalizujemo u ArcMap, onda digitalizujemo grupu istih objekata koji su prikazani na karti. Sloj zapravo predstavlja grupu objekata istih osobina, na primer, grupa taaka (krugovi) ili grupa poligona (odeljenja).

Proces zapoinjemo otvaranjem padajueg menija Editor a zatim se opredeljujemo za komandu Start Editing. U tom trenutku e se otkljuati komande vezane za editovanje (digitalizaciju). Digitalizaciju moemo zapoeti od bilo kojeg objekta ali emo mi krenuti od Gazdinske jedinice. Razloge za to emo objasniti kasnije. Takoe to moe biti bilo koji deo gazdinske jedinice koju digitalizujemo. Dobro bi bilo, pre poetka digitalizacije, uveliati (zumirati) kartu na poloaj koji nam odgovara a to e biti linija objekta koji hoemo da digitalizujemo. To emo uraditi pomou ikonice Zoom In (proces uveliavanja je ranije objanjen u poglavlju Georeferenciranje). Kada smo uveliali kartu do eljene rezolucije tako da liniju vidimo u razmeri kao to je prikazano na slici (naravno, zumiranje je subjektivna stvar i zavisi od Vaeg vienja) klikamo na alatku postavljanjem taaka. i moemo poeti sa

Kursor sada dobija novi oblik u vidu mete.

32

ArcMap Postavljanjem taaka du izabrane linije pravimo poligone. Crtanje skea treba shvatiti kao preslikavanje slike sa karte, dakle, pokuaemo da opiemo eljeni objekat postavljanjem taaka po liniji, postavljamo prvu taku na crte levim klikom mia i to na unutranju tanku punu liniju koja predstavlja granicu Gazdinske jedinice. Trudimo se da

se taka postavi na sredinu linije to je preciznije mogue. Ukoliko nismo zadovoljni preciznou jednostavno zumiramo sliku do te mere kada liniju vidimo dovoljno dobro da moemo da postavimo taku precizno. Nastavljamo dalje, postavljajui sledeu taku. Zeleni kvadratii u skeu predstavljaju ve postavljene take dok crveni predstavlja poslednju taku koju smo postavili. Nastavljamo dalje, treu, etvrtu, ... Prilikom rada postojae potreba da pomeramo kartu u prostoru. Postoji nekoliko naina kako moemo pomerati kartu u toku rada:

Pomou kursora na tastaturi Pomou alatke Pan Pomou klizaa sa donje i desne strane

33

ArcMap Kada smo opisali celu liniju Gadinske jedinice i doli ponovo pred poetnu tau ske emo zavriti tako to emo kursor postaviti na liniju Gj blizu prve take i dvaput

Poslednja taka

Poetka taka

Kursor

kliknuti levim klikom, na taj nain ske postaje poligon koji biva ispunjen bojom.

Obzirom da je poligon koji smo napravili prekrio celu kartu i ne moemo da vidimo ta se nalazi ispod poligona neophodno je promenimo procenat prozirnosti sloja (transparentnost).

34

ArcMap Da bi smo promenili procenat transparentnosti moramo prvo otvoriti aplikaciju Layer Properties a to emo uiniti kada u prostoru Table of Containt kursor mia postavimo na sloj koji hoemo da promenimo i kliknemo desnim klikom mia, otvara semeni koji nudi vie mogunosti, mi se opredeljujemo za poslednju mogunost a to je Properties a zatim se otvara traeni prozor.

Jeziak Display

Klikom na jeziak Display dolazimo na traenu poziciju u kojoj se nalazi polje Transparent. Kada prvi put posetimo ovu lokaciju u polju Transparent se nalazi broj 0 to nam govori da je sloj trenutno potpuno neproziran, meutim, sve vrednosti iznad 0 poveavaju prozirnost sloja, na vrednosti 100% sloj je potpuno proziran. Uneemo sada vrednost 30 i kliknuti OK a zatim proveriti da li nam odgovara ta vrednost. Sada moemo da uvuemo sloj Odeljenja_p na isti nain kao to smo predhodno to uinili sa Gazdinskom jedinicom.

35

ArcMap Takoe, da bi smo nastavili sa radom moramo obaviti jo jednu stvar. Naime, poto smo sada izdigitalizovali Gazdinsku jedinicu treba nastaviti dalje i izdigitalizovati sloj Odeljenja a tom prilikom emo koristiti delove poligona Gazdinske jedinice. Dakle esto emo imati potrebu da postavljamo take na ve postojee linije poligona. Tamo gde e se poligoni preklapati iskoristiemo istu liniju. Meutim kada postavimo kursor na liniju da bi smo od nje zapoeli pravljenje novog poligona ne moemo tano da ga postavimo bez obzira koliko precizni bili. Zato ArcMap ima opciju kojom je mogue

postaviti taku na liniju. Opcija Snapping nam to omoguava. Klikom na padajui meni Editor odabiramo predposlednju opciju, Snapping, a tada se otvara aplikacija Snapping Agent.

ekiranjem ponuenih polja obezbeujemo da nam u budunosti postavljanje taaka na liniju bude pojednostavljeno.

36

ArcMap Dovoljno je da privuemo kursor blizu linije i krug sa kursora e sam poskoiti na liniju i tada moemo da kliknemo a time i postavimo taku.

Pre nego to nastavimo dalje posluiemo se jo jednom alatkom a to je Select Features koja se nalazi u ploici Tool i koju emo iskoristiti da selektujemo (odaberemo, marakiramo) poligone. Dovoljno je kliknuti bilo gde unutar poligona i na taj nain e on biti selektovan, u to emo biti sigurni ako se oko njega pojavi plava linija.

Neselektovan poligon

Selektovan poligon

Takoe moemo selektovati vie poligona istovremeno bez obzira da li se dodiruju ili ne. Kada smo izabrali alatku za selektovanje dovoljno je da drimo stisnut taster Shift na tastaturi i klikati na poligone koje hoemo da selektujemo, oni e se selektovati jedan za drugim.

37

ArcMap Sada moemo poeti sa digitalizacijom odeljenja. Prvo to moramo da uradimo je da sloj Odeljenja postavimo za ciljani sloj klikom na padajui meni Target. To znai da e se sve promene primeniti samo na ovom sloju a drugi e ostati nepromenjeni, dok e se selektovanje odnositi na sve slojeve.

Dakle, poetnu taku moemo postaviti kao i kod GJ bilo gde na liniji ali sada emo je postaviti na mestu gde se spajaju granica GJ i granica Odeljenja. Naravno, poligon GJ mora biti selektovan da bi taka legla tano na liniju. A zatim postavljati sledee take po liniji koja oznaava granicu odeljenja.

Pratei liniju u jednom trenutku ponovo dolazimo do mesta gde se preklapaju granice GJ i odeljenja. Isto kao i na poetku, postaviemo taku koja sledi na mestu preklapanja granica.

38

ArcMap Privuemo mia liniji i kliknemo kada krui skoi na nju. Zatim emo se posluiti alatkom koja se zove Trace Tool ija se ikonica nalazi u ploici Editor. Klikom na strelicu otvara se Ske padajui meni i u donjem desnom uglu pronalazimo alatku. Kada smo uzeli alatku kursor postavljamo preko poslednje take koju smo postavili, ona je kao to smo rekli crvene boje i zatim kliknemo. Tada se po sredini liniji selektovanog poligona pojavljuje tanja linija, podseajui na ivu u termometru, koja se kree u smeru u kome mi pomeramo kursor i tako pratei liniju povlaimo ivu do prve take koju smo postavili a onda duplim klikom preko nje ili malo ispred nje zatvaramo poligon.

Trace Tool iva

Postavljanje take za alatku Trace Tool Na ovaj nain emo uraditi i sve druge poligone koji se tiu odeljenja, koristei linije granica koje smo predhodno definisali. Kada smo zavrili sloj bi trebao da izgleda kao to je prikazano na slici.

Trace Tool 39

Gotov poligon

ArcMap

Sada emo kroz primere prikazati kako se, naravno na isti nain kao i kod GJ i Odeljenja, digitalizuju i odseci. Prvo emo uvui shapefile Odseci_p, zatim emo za ciljni sloj postaviti sloj Odseci_p , a zatim izabrati alat za postavljanje taaka .

Poetka taka

Poslednja taka

Pre nego postavimo prvu taku selektovaemo sve okolne poligone ije emo linije granica iskoristiti za budui poligon. Zatim postavljamo prvu taku, naravno ona moe biti postavljena bilo gde, mi smo je postavili na mesto prikazano na slici, a nakon nje krenuemo du linije postavljajui take to preciznije mogue.

40

ArcMap

Ponovo dolazimo do linije selektovanog poligona a onda uzimamo alatku Trace Tool i sa njome upisujemo liniju du selektovane linije poligona i zatvaramo poligon na klikom na poetnu taku. Istom procedurom zavravamo sve ostale poligone u sloju Odseci_p.

41

ArcMap

42

ArcMap

Kada smo zavrili i poslednji poligon u ovom sloju, nastavljamo dalje i na isti nain digitalizujemo sve ostale slojeve koji su nam potrebni, istine, enklave, graevinske objekte,Po zavretku digitalizacije svih slojeva situacija bi trebala da bude kao to je prikazano na seriji sledeih slika.

Konacna forma sa uklonjenom kartom:

43

ArcMap Gazdinska jedinica

Odeljenja

Odseci

44

ArcMap

istine

Enklave Kada smo doli do kraja digitalizacije ili elimo da prestanemo sa digitalizacijom pre kraja potrebno je da snimimo dosadanji rad. To emo uiniti kada klikom na padajui meni Edit odaberemo opciju Save Edits a zatim ponovnim klikom na padajui meni Edit odaberemo opciju Stop Edits. 45

ArcMap

Digitalizacija polilinijaIako je pravilo da prva stvar koja se digitalizuje bude put, mi emo iz praktinih razloga tek sada objasniti digitalizaciju polilinija. Obzirom da putevi ne ulaze u povrinu odseka niti odeljenja ve samo u povrinu GJ to je i razlog zbog kojeg je neophodno da put bude prvi digitalizovan. Osim puteva, polilinije se koriste takoe i kada se digitalizju vodeni tokovi kao i za druge linearne objekte. Kao to smo ve rekli, da bi smo mogli digitalizovati neki objekat sa karte, neophodno je napraviti novi sloj, tj. shapefile, na kome emo crtati taj objekat. Shapefile na kome e se nalaziti polilinije pravimo na isti nain kao i za poligone osim jedne razlike a to je da se u polju Feature Type umesto opcije Polygon odabere opcija Polyline.

46

ArcMap Postoji vie naina za digitalizaciju linearnih objekata a nain za koji emo se mi opredeliti zavisi od naih potreba. Najjednostavniji nain je onaj kada sa Sketch Tool-om ( ) jednostavno crtamo liniju po sredini puta postavljajui taku po taku du tog puta.

Postoji vie naina za digitalizaciju linearnih objekata a nain za koji emo se mi opredeliti zavisi od naih potreba. Najjednostavniji nain je onaj kada sa Sketch Tool-om ( ) jednostavno crtamo liniju po sredini puta postavljajui taku po taku du tog puta. Kada smo doli do kraja duplim klikom zavravamo crtanje puta. Prilikom crtanja linija ArcMap ih predstavlja debljinom koja je po fabrikim podeavanjima programa. Svaki put ili vodotok ima neku svoju irinu pa je neophodno predstaviti put, ... na karti sa tom irinom. To emo uraditi ako nakon crtanja linije, dok je linija selektovana, kliknemo na padajui meni Edit a zatim izaberemo opciju Buffer. Tada e se otvoriti malena aplikacija Distance u koju emo uneti vrednost irine puta. Meutim, treba voditi rauna prilikom unosa vrednosti jer ArcMap kada se unese neka vrednost u aplikaciju Distance, proiri liniju sa obe njene strane za vrednost koju smo uneli. Dakle ako nam je irina puta 10 metara mi emo u polje aplikacije uneti vrednost 5 metara i tada e program proiriti liniju za po 5 metara sa obe strane.

47

ArcMap

Na ovaj nain smo digitalizovali trasu puta i sada moemo da nastavimo dalje.

Trasa puta

irina puta

48

ArcMap

OznaavanjeKada smo zavrili sa digitalizacijom objekata sa karte neophodno je obeleiti (imenovati) digitalizovane objekte. Na karti su obeleeni svi objekti koji su na njoj a na je zadatak da svaki od tih objekata imenujemo na naoj karti.

Desnim klikom na sloj Odseci otvara se padajui meni gde biramo opciju Open Attribute Table. Otvara se aplikacija koja u svom sadraju ima osnovne kolone FID, Shape i eventualno Id. Mi sada moramo napraviti nekoliko novih kolona i to emo uiniti ako u Atributnoj tabeli kliknemo na meni Options a u meniu izaberemo opciju Add Field.

49

ArcMap Otvara se aplikacija Add Field u kojoj emo odrediti karakteristike nove kolene koju pravimo. Ona obuhvata budue ime kolone, tip podataka koji e biti u njoj kao i broj karaktera koju e kolona podravati.

Prva kolona e nositi ime Gazdinska jedinica (krae GJ), tip podataka je tekst a broj karaktera nam program automatski dodeljuje 50 meutim za ovu kolonu nama ne treba vie od 4 karaktera pa prema tome moemo uneti broj 4 u polje Length.

I sada je napravljena kolona GJ i moramo je oznaiti.

50

ArcMap

Obzirom da GJ u kojoj radimo nosi oznaku 1606 onda emo za sada u celu kolonu uneti tu vrednost. To emo uiniti kada kursor postavimo na vrh kolone, gde se nalazi naziv i zatim levim klikom selektujemo celu kolonu GJ, a onda desnim klikom otvaramo padajui meni i u njemu odabiramo opciju Field Calculator.

U aplikaciji koja se tada otvori moramo uneti oznaku nae GJ.

51

ArcMap

U polje GJ = upisujemo oznaku Gazdinske jedinice a onda potvrujemo klikom na OK. I sada je kolona GJ popunjena sa oznakom Gazdinske jedinice.

52

ArcMap Sada emo na isti nain kao i kod GJ napraviti kolonu Odeljenja i oznaiti sloj. Da bi smo mogli videti kartu a samim tim i oznake na njoj moramo promeniti transparentnost (predhodno objanjeno). Koristei alatku Select Feature i klikom na bilo koji poligon iz sloja Odeljenja u atributnoj tabeli imamo odgovor u vidu selektovanog polja koje je vezano za taj poligon, dakle odgovarajue polje e biti markirano (selektovano). Duplim klikom na deo polja koje pripada koloni Odeljenja dobijamo mogunost da unesemo oznaku tog odeljenja. Mi smo proizvoljno selektovati 19. odeljenje a na isti nain popunjavamo celu kolonu sa oznakama koje odgovaraju odeljenjima sa karte.

Na isti nain emo uraditi i za kolonu tj. sloj Odseci. Napraviemo novu kolonu koju emo nazvati Odseci, zatim emo popunjavati polja te kolone na isti nain osim to emo za Odseke unositi slovne oznake za razliku od kolone Odeljenja gde su oznake brojne. istine emo takoe obeleavati u okviru kolone Odseci stim to emo istine obeleavati sa oznakom 01, 02,03, ... to e isto biti sluaj i sa poetnim oznakama sloja Odeljenja.

53

ArcMap

Formiranje GISOdsek-aDa bi smo formirali GisOdsek potrebno je da ako ve nije bude uitatan sloj na kome se nalaze osnovne informacije i to je sloj koji je nosilac informacija tj; sloj u kome su numerisana odeljenja i odseci. Nakon dodavanja shapefile-a u ArcMap projekat, desnim klikom na sloj otvorimo padajui meni a u njemu odabiramo opciju Open Attribute Table i zatim proverimo strukturu tabele. U strukturi tabele se vidi da polje GisOdsek ne postoji, ve samo zasebna polja GJ (gazdinska jedinica), Odeljenja, Odseci/istine.

Kolona FID predstavlja identifikacioni broj koji ArcMap dodeljuje poligonima automatski prilikom njihovog crtanja, bez obzira gde se taj poligon nalazi u prostoru ali po redosledu crtanja, dakle poligon koji ste nacrtali kao 12. po redu, e imati FID 12 i FID se ne moe obrisati. Id predstavlja identifikacioni broj koji mi dodeljujemo poligonima i on zavisi od naeg nahoenja (na slici se trenutno ne vidi kolona Id).

54

ArcMap

Klikom na komandu Option, odaberemo opciju Add Field da bi smo dodali novo polje u kojem emo formirati GisOdsek.

Nakon klika na taster Add Field otvorie se aplikacija sa istim imenom u kojoj emo definisati karakteristike nove kolone. Naravno, nazvaemo je GisOdsek, zatim, za tip polja emo odabrati opciju Text i za duinu teksta emo staviti da to bude 9 karaktera.

Klikom na OK polje je formirano. 55

ArcMap

Sada, desnim klikom na ime polja GisOdsek, odaberemo opciju Field Calculator a

esto se deava da smo prestali digitalizaciju i da nije aktiviran Edit mod pa e se iz tog razloga pojaviti novi prozor koji nas upozorava da operacuju koju elimo da obavimo radimo van ukljuenog Edit moda, to je bra varijanta, ali ako smo neto pogreili ne moemo vratiti na 56

ArcMap poetno pa onda moramo sve ispoetka. Mi emo bez obzira na to potvrditi akciju sa klikom na komandu Yes.

Tada e se otvoriti novi prozor u kome emo kreireati GisOdsek. Kao to se vidi, u ovoj aplikaciji se nalaze dva polja, u gornjem se nalaze svi slojevi koji su vezani za kartu.

Da bi smo kreirali GisOdsek moramo iz gornjeg polja prebaciti GJ, Odeljenje i na kraju Odsek u donje. To emo uiniti ako duplim klikom kliknemo na eljene slojeve i navedenim redom ih prebacimo u donje polje. Vrlo je bitan redosled.

57

ArcMap

Kada smo prebacili ta smo hteli akciju emo potvrditi sa komandom OK.

58

ArcMap

GisOdsek je sada napravljen i moemo videti kako izgleda u Tabeli Atributa.

Meutim ako je odsek obeleavan sa malim slovima, kao to je to u naem sluaju, potrebno ga je zameniti sa velikim slovima, kako bi GisOdsek u ArcGis tabeli i GisOdsek u bazi Osnova bili u potpunosti isti. Malim slovima obeleavamo oznake odseka kako bi ih prikazali na karti i na karti se prikazuju malim slovima. Za potrebe spajanja sa bazom Osnova potrebna su nam velika slova kako bi mogli da ih spojimo sa osnovom. Novije verzije Programa Osnova omoguavaju spajanje bez obzira da li su malim ili velikim slovima obeleeni odseci. Zbog toga je potrebno izvriti jo jedan preraun nad poljem GISodsek. Ponovo desnim klikom na ime GisOdsek izaberemo opciju Field calculator na postavljeno pitanje potvrdimo sa YES.

59

ArcMap

A zatim e se otvoriti malopreanja aplikacija.

Poto su u prozoru ostali podaci prethodnog prerauna, potrebno ih je prvo obrisati. Zatim emo ekirati opciju String, i u desnom polju Functions odaberemo funkciju Ucase(),

60

ArcMap

Pozcioniramo kursor izmeu zagrada a zatim kliknemo dva puta na sloj GISodsek, koji se potom pojavljuje izmeu zagrada. I naravno sve to potvrdimo sa OK.

U polju GISodsek se sada pojavljuju velika slova umesto malih. I ovakva tabela je spremna za povezivanje sa bazom podataka Osnova.

61

ArcMap

Formiranje GISodseka u Osnova programu - Accses bazaUkoliko to nismo uradili ranije, potrebno je da formiramo bazu podataka Osnova sa odgovarajuim poljem GISodsek, koje e kasnije posluiti kao veza izmeu karte i podataka. U programu Osnova, opcijom GisOdsek/Formiraj GisBazu sa GisOdsekom, otvara nam se dijalog prozor u kome treba da damo ime budue baze i da je lociramo.

62

ArcMap

Pridruivanje baze Osnove sloju odsekSloju odsek koji sadri polje GisOdsek, treba da pridruimo odgovarajuu bazu podataka Osnova. Desnim klikom na sloj Odsek, koji smo prethodno dodali u projekat, biramo opciju Join and Relates/Join.

Otvara nam se tada nova aplikacija pod nazivom Join data u kome emo vriti povezivanje poligona sa podacima iz osnove. U otvorenoj aplikaciji pod stavkom 1 kliknemo na strelicu padajueg menia i odabiramo opciju GisOdsek. U sledeem polju 2 kliknemo na ikonicu fascikla i u aplikaciji koja se tada otvori selektujemo bazu Osnova koja se u naem sluaju zove ezava 1 a onda markiramo tabelu osnova, koju smo kreirali iz programa Osnova i kliknemo na komandu Add.

63

ArcMap

Uverimo se da je u polju 2 izabrana tabela osnova. A zatim u polju 1 i 3 biramo opcije koja su veza, a to su opcije GisOdsek. Potom potvrdimo sa OK.

64

ArcMap Sada su podaci iz Baze ezava1 pridrueni svakom poligonu u samom sloju Odsek.

Da bismo proverili da je povezivanje proteklo uredu, desnim klikom na sloj otvaramo atributnu tabelu i proveravamo da li su svi podaci prisutni.

U nazivima kolona se vide imena linkovanih (povezanih) tabela (vidi strelicu). 65

ArcMap Obzirom da smo ovom procedurom obezbedili da ArcMap samo povlai podatke iz baze Osnova koja nije fiziki deo bilo kog sloja u ArcMapu nego se nalazi na nekoj drugoj lokaciji, moramo sada preslikati te podatke u sloj Odsek. Da bismo to uradili formiraemo novi shapefile u kome e se nalaziti podaci iz baze a da pritom nee biti deo baze. Desnim klikom na sloj Odsek i opcijom Data pa Export data, emo pridruiti podatke iz baze u novi shapefile sa novom atributnom tabelom, koja e imati polja ista kao u bazi ali nee biti povezana sa njom.

U aplikaciji koja se tada otvori dajemo ime novom shapefile-u i sauvamo ga u Radni folder koji smo napravili na samom poetku gde nam se nalaze ostali shapefile-ovi.

66

ArcMap Klikom na komandu Save se otvara aplikacija koja se pojavljivala i ranije a koja nas pita da li hoemo da koristimo isti koordinatni sistem kao i sloj sa koga vuemo podatke, potvrdiemo sa OK. Tada zapoinje proces eksportovanja i pravljenja novog shapefile-a.

Na kraju procesa pojavljuje se aplikacija u kojoj treba da se odluimo da li da eksportovani shapefile bude automatski dodat u projekat. Potvrdiemo sa Yes.

Ukoliko otvorimo atributnu tabelu, videemo da polja vie nisu linkovana, za razliku od tabele u prethodnom sloju. Nakon ovoga moemo da radimo pripremu slojeva za izradu Tematskih karata

67

ArcMap

Dodavanje oznaka (Label-ovanje)Dodavanjem oznaka poligonima uinie kartu itljiviju i razumljiviju. Oznake se mogu dodavati bilo kom sloju, to jest poligonima, polilinijama kao i takama i to se radi u Tabeli atributa, a oznake su predstavljene kao tekst ili broj na karti. Najbri nain za dodavanje oznaka na kartu je ako iz pomonog menija koji se otvara desnim klikom na eljeni sloj, ekiramo opciju Label Features. Prilikom dodavanja oznaka ArcMap e automatski odrediti font i veliinu slova koji e biti korien, poloaj oznake, kao i boju fonta.

Meitim, za detaljnije podeavanje svojstava oznaka, potrebno je otvoriti u Layer Properties, jeziak Labels. (desni klik na sloj i u pomonom meniju poslednja opcija, Properties).

68

ArcMap U okviru aplikacije Layer Properties klikom na opciju Expression(desno u sredini) se otvara podaplikacija Label Expression u kojoj moemo podesiti koja vrsta atributa e se videti na svakom sloju. U polju Label Fields se nalaze atributi vezani za slojeve, FID, Id, slojevi koji su dostupni. ArcMap nam dozvoljava da sami ureujemo kako e se videti oznake. Da bi oznake bile vidljive vrednosti iz Tabele atributa (FID, Id, GJ, istine,..) koji su dati u polju Label Fields moramo prebaciti u polje Expression. To emo uiniti ako miem selektujemo eljene vrednosti a zatim klikom na komandu Append (dodati, pridodati). Kada smo prebacili sve vrednosti koje smo eleli moemo proveriti da li smo to korektno uinili pomou komande Verify, a ako je sve u redu potvrdimo komandom OK.

Proverom potvrujemo da smo proceduru obavili korektno to ova aplikacija i pokazuje ali takoe pokazuje kako e ta oznaka izgledati na karti.

69

ArcMap

Pomou aplikacije Scale Range moemo odrediti pri kojoj razmeri e se oznake videti. ekiranjem prve opcije opredeljujemo se da vidljivost oznaka vezujemo za razmeru sloja kome oznake pripadaju dok druga opcija omoguava da se unesu najvea i najmanja razmera pri kojim e se oznake sloja videti.

U Placemant Properties aplikaciji podeavamo nain pojavljivanja oznaka: Uvek horizontalno Uvek uspravno Probaj prvo horizontalno, onda vertikalno

esto se deava da se grekom oznake dupliraju, u polju Duplicate Labels moemo reiti i taj problem.

Na kartii e za sve oznake sada biti primenjen isti font, boja i veliina, poloaj i druge opcije. Meitim, ako se primeni metod definisanja razliitih klasa oznaka, onda e na osnovu odreenih parametara oznake biti razliito prikazane na karti. 70

ArcMap

Izrada tematske karteU ovom Poglavlju bie predstavljen nain kreiranja nekih od tematskih karata u programskom paketeu ArcGIS 9.2. Sadanje tematske karte koje se koriste u umarstvu su veoma stare i u veini sluajeva pohabane i kao takve su skoro neupotrebljive, takoe, napredak savremenih informacionih sistema namee potrebu za korienje savremenih programskih paketa za pravljenje karata. Osnovna svrha jeste da se naprave tematske karte koje e biti jednostavnije i praktinije za krajnje korisnike . Prema Pravilniku o sadrini osnova (sl.gl. RS br 122/03), uz posebne osnove gazdovanja umama izrauju se sledee karte: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) osnovna karta, u razmeri 1:5.000 ili 1:10.000, pregledna karta gazdinskih klasa, R 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000, pregledna sastojinska karta, R 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000, pregledna karta namene povrina, R 1:10.000, 1:20.000, 1:25.000 ili 1:50.000, pregledna karta tipova uma, R 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000, pregledna karta premera uma, R 1:5.000, 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000, privredna karta, R 1:5.000, 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000

Pored prethodno pobrojanih karata, po potrebi se izrauju i ostale pregledne karte: geoloko pedoloka karta, karta zateene i potencijalne vegetacije, karta stepena ouvanosti uma i karta zdravstvenog stanja uma.

Kada smo izdigitalizovali sve elemente koje jedna karta treba da sadri , a to su Granice Gazdinske jedinice Odeljenja Odseka Enklave (istine) Puteve i dr

pristupa se formiranju GisOdsek-a kao jedinstvenog polja koji ce nam sluziti za povezivanje baze podataka Osnova sa svakim od izdigitalizovaih poligona i tek tada moemo pristupiti izradi tematskih karata. Prvo to treba proveriti da li su poligoni korektno izdigitalizovani i meusobno spojeni. Potrebno je proveriti da li postoje odreene rupe izmeu poligona, da li se neki poligoni preklapaju jedan preko drugoga i da suma povrina poligona ne bude vea od ukupne povrine Gazdinske jedinice.

71

ArcMap

Kada utvrdimo da je sve u redu, tada pristupamo proveri atributa iz baze sa kojom smo povezivali postojee podatke i da li su atributi iz Baze podataka Osnova korektno povezani i da li svaki poligon na karti koji je digitalizovan odgovara podacima u bazi podataka. Ukoliko postoje odredjeni nedostatci potrebno ih je ispraviti. Da bismo proverili da li je povezivanje proteklo uredu, desnim klikom na sloj otvaramo Open atribut table i proveravamo da li su svi podaci prisutni.

U nazivima polja se vide imena polja povezanih iz baze Osnova i poligona 72

ArcMap

Vidimo da su informacije koje se nalaze u poligonima indenticne podacima koji se nalaze u Bazi podataka Osnova.

73

ArcMap

Uverili smo se da su podaci korektni i sad moemo poeti sa kreiranjem tematskih karata odnosno slojeva za tematske karte. U daljem tekstu e biti prikazano kreiranje odgovarajuih tematskih karata u programu ArcMap. Desnim klikom na sloj Odsek otvara se poznati padajui meni u kome zatim biramo opciju Properties.

74

ArcMap Zatim e nam se otvoriti nova aplikacija u kojoj emo izabrati jeziak Symbology a u oviru ovog sloja se u prostoru Show opredljujemo za opciju Categoies.

Nakon odabira opcije Categoies sadraj prozora e se promeniti i klikom na strelicu padajueg menia Value field imamo mogunost da vidimo sve atribute sa kojima moemo da pravimo tematske karte.

Da bi smo recimo napravili preglednu sastojinsku kartu potrebno je odabrati u padajuem meniu Value Field opciju SAST_PRIP 75

ArcMap

Zatim kliknemo na komandu Add All Values kako bi se uitale ostale vrednosti vezane za Sastojinsku pripadnost.

Nakon uitavanja potrebno je podesiti i odreenu simbologiju za odreene kategorije tako to emo kliknuti na Color Ramp i odabrati odgovarajuu gradaciju boja. Ovim postupkom emo definisati izgled naih poligona odnosno budue karte. 76

ArcMap

Nakon odabira boje za tematsku kartu potrebno je u polju Label definisati vrednosti, odnosno znaenja samih kodova kako bi se pojavila u simbologiji o kojoj e biti kasnije rei.

Zatim potvrdimo sve promene klikom na komande na OK

77

ArcMap

Nakon potvrivanja sa OK vidimo da su nai poligoni promenili boju.

Sada emo exportovati (prebaciti, preslikati) sloj odsek u novi sloj i nazvaemo ga Sastojinska pripadnost, ovo emo uraditi da bi izvorni fajl ostao ne promenjen i zadrao sve predhodne karakteristike i kako bi smo mogli da pravimo druge pregledne tematske karte u budunosti. To emo uiniti klikom sa desnim tasterom mia na sloj Odsek i u padajuem meniju postavljamo kursor na opciju Data kada se otvara podmeni u kome biramo opciju Export Data.

78

ArcMap

Tada e se otvoriti nova aplikacija u kojoj emo definisati ime novog sloja i lokaciju gde emo smestiti novokreirani Shapefile Sastojinska pripadnost.shp

Levim klikom na ikonicu za izbor, Browse, se otvara prozor u kome emo izabrati mesto gde emo smestiti Shapefile i gde emo ga imenovati.

79

ArcMap Nazvaemo ga Sastojinska pripadnost i klikom na komandu Save.

Nakon komande Save pojavie nam se stari prozor u kome nas program pita da li elimo da koristimo isti koordinatni sistem kao to ga koristi originalni sloj. Mi emo potvrditi tu opciju klikom na komandu OK i na taj nain smo potvrdili i operaciju exportovanja.

80

ArcMap

Nakon ove operacije, ArcMap e nas pitati hoemo li da eksportovani podatak dodamo ostalim slojevima karte. Potvrdiemo pitanje komandom Nakon ove operacije, ArcMap e nas pitati hoemo li da eksportovani podatak dodamo ostalim slojevima karte. Potvrdno emo odgovoriti na pitanje komandom Yes. Prikazaemo dalji postupak kreiranja nove pregledne karte Namene povrina. Procedura je u potpunosti ista. Postojei sloj Odsek u kome se nalaze sve osnovne informacije odnosno atributi za svaki odsek emo prethodno exportovati na gore navedeni nain i nazvati emo ga Namena povrina.

81

ArcMap Nakon klika na Export data pojavie se novi prozor gde emo odabrati lokaciju za smetanje novog shapefile-a.

Nazvaemo ga Namena povrina i kliknemo na Save potvrditi promene.

Pojavie se prozor vezan za ubacivanje novog sloja na kartu, potvrujemo sa Yes.

82

ArcMap Novoformirani sloj bie tada uitan na kartu.

Na postojeem sloju Namena povrina uradiemo simbologiju za buduu tematsku kartu.

Desnim kliko mia na sloj Namena povrina otvara se meni gde biramo opciju Properties. 83

ArcMap Tada e se otvoriti aplikacija Layer Properties u kojoj emo da odaberemo opciju Categories a zatim i podopcije Unique values. Klikom na strelicu padajueg menia Value Field biramo opciju nam_osn.

Zatim emo uitati vrednosti za namenu povrina klikom na Add All Values a na Color Ramp izaberemo gradaciju boja i simbologiju. Sve to potvrdimo sa OK i dobili smo simbologiju za tematsku kartu.

84

ArcMap

Ovde su prikazani naini pravljenja simbologije za tematske karte u umarstvu. Svaka sledea karta koja je po zakonu obavezna da se uradi radi se na apsolutno isti nain.

85

ArcMap

Kreireanje izgleda (layout) karteIzborom naina na koji emo prikazati podatke na karti moe biti jedan od najvanijih odluka koje emo doneti u toku rada. Na nekim kartama, recimo, elimo samo da prikaemo osnovne podatke. Na drugim opet elemente bazirane na atributima ili karakterisikama koje ih oslikavaju. Layout je jedan od dva naina pregleda karte i on se koristi za kreiranje izgleda gotove karte za tampu. Kad se kreira izgled karte, araniraju se razni elementi karte, kako geografski podaci, tako i razne informacije kao to su naziv, legenda, razmera itd.

Layout pogled se odabira u Select Layout view u View padajuem meniju ili na ikonicu u dnu ArcMap radnog prostora . Date view Layout view Refresh view Pause drawing

Poto smo prebacili pogled na Layout view prei emo na ubacivanje elemenata karte kao to su vrednost razmere, legenda, razmernik, naziv karte, oznake za orijentaciju,

Elementi karteElementi karte predstavljaju dodatne informacije vezane za kartu. Cilj dodavanja elemenata karte je da ona bude atraktivnija i itljivija za korisnika. Meutim, treba voditi rauna da previe elemenata moe opteretiti kartu. Elementi karte su u sutini grafiki objekti. Naslovi i tekstovi su obini tekstualni simboli, dok legende, razmera i oznaka za orijentaciju zavise od geografskih podataka.

86

ArcMap Kao to smo rekli, sve ove opcije imaju mogunost promene u toku rada i prilagoavanje naim eljama i potrebama, mogu se pomerati i menjati oblik i veliinu. Da bi smo mogli da izmenimo neki od ovih elemenata dovoljno je da kliknemo duplim klikom preko njih i zatim e se otvoriti prozor u kome, u zavisnosti od elementa, moemo izmeniti odreene aspekte. Takoe, prilikom rada u ovom modu emo se posluiti i ploicom sa alatkama Layout Toolbar (da bi ste videli ta koja ikonica predstavlja drei taster Ctrl kliknite na Link)

Pomeranjem objekata sa alatkom

koja se nalazi u ploici sa alatkama Tools, e se

pomerati samo karta u okviru rama. Meutim sa komandom , se pomera ceo ram i sav sadraj u njemu. Isto vai i za ostale alatke u okviru ove ploice sa alatkama. Treba napomenuti da sve izmene koje napravimo u jednom od dva naina pregleda e se odraziti u drugome. Klikom na padajui meni Insert dobijamo mogunost da ubacimo sve navedene elemente karte.

Dodaj novi ram Dodaj naslov Dodaj tekst Dodaj boju pozadine iza karte Dodaj legendu Dodaj oznaku za orijentacije Dodaj razmernik Dodaj vrednost razmere Dodaj sliku Dodaj objekat Da bi smo dodali naslov i tekst izabraemo opcije Title i Text i oni e se tada pojaviti na karti spremni da se popuni pojle sa eljenim tekstom. Ali kada se duplim klikom klikne na ovaj objekat otvara se aplikacija u kojoj dobijamo mogunost da formatiramo tekst koji e se nalaziti u naslovu ili u pomonom tekstu. Moemo menjati boju teksta, veliinu, poziciju, font, simbole, ...

87

ArcMap

U ovom polju se takoe moe uneti tekst

Dodavanje legende se vri biranjem opcije Legend. Prilikom dodavanja legende, pojavie se Wizard (arobnjak, u svetu raunara predstavlja seriju aplikacija pomou kojih se podeavaju razni parametri) za kreiranje legende, gde e se definisati izgled legende i koji e slojevi biti ukljueni u legendu. U prvoj aplikaciji Legend Wizard-a dobijamo mogunost da izaberemo koji emo od slojeva prikazati na legendi i karti tako to emo u levom polju selektovati slojeve koji su nam potrebni a onda klikom na strelicu > prebaciti na desnu stranu, polje. Ali ako elimo da prebacimo sve slojeve odjednom onda emo bez selektovanja kliknuti na duplu strelicu >>. Ako pak elimo da izbacimo neki sloj sa legende uradiemo sve isto ali emo ovog puta koristiti strelice u kontra smeru