1

Apsolutno zdravlje

SAVRENO ZDRAVLJE I DUG IVOT

Kako da pomognemo sebi i drugima?

PREDGOVOR Zaista je zauujue koliko se fundamentalnih odgovora moe nai kada pokuavate da reite zagonetku dugog ivota i produene mladosti. Prilikom svojih istraivanja otkrio sam u svemu to je stvoreno jedan jednostavan plan kako se stvarno moe dostii taj naoko nedostini cilj. Mi ljudi se nalazimo u jednom zaista zavidnom poloaju. Mi stvarno moemo da ostanemo mladi veoma dugo i stvarno imamo i mogunost da se podmladimo. Na alost, tu mogunost prepoznaje i koristi veoma malo ljudi. Ovaj materijal treba zato da poslui svima koji se usuuju da zamisle taj cilj; koji se usuuju da sanjaju san o zdravlju i mladosti. Ona treba da poslui da jedan san postane stvarnost. Veoma potujem ljude koji se usuuju da bace pogled preko ivice svoga tanjira da bi videli da li se ono, to se svakome ini normalno i svakodnevno moe uskladiti s njihovim iskustvom i injenicama.Zar, onda, ne bi bilo dobro kada biste se i vi, dragi itaoci, duboko i ozbiljno zamislili nad temom dugotrajne mladosti i pitanjem kako bi se proces starenja stvarno mogao usporiti i ivot produiti.

2

Iako ljudi vrlo brzo proiruju podruje svoga znanja, zaista zauuje injenica da samo povrno, ali i sa tako malo stvarnog uspeha, razmiljaju upravo o ovoj temi. Meutim, kao da se ispod povrine nae prividne nezainteresovanosti ipak krije i neki strah, prikriveni strah od starenja i prestanka ivota. Zar nije istina da taj strah i s njime povezana beznadenost imaju i svoje opravdanje? Nomalno starenje nije naime ba tako normalno kao to emo videti. Samo zato to se to svakome dogaa i to niko ne uspeva da se toga oslobodi, nije i dokaz da to zaista tako mora da bude! Zato emo na stranicama ove knjige upoznati ljude i saznati njihove tajne, ljude koji su uprkos svojoj dubokoj starosti stvarno ostali mladi i koji e to jo dugo i ostati. Na temelju dananjeg stanja nauke jedna dugotrajna mladost je postala veoma dostina. Da li ste se ve zapitali zato se proces starenja tako istrajno, skoro nezapaeno i s tako zastraujuim automatizmom odvija? Ne? Zato ne? Verovatno zato to ste se na taj proces i sami ve navikli. Ali, postoji li neki opravdani razlog da se moramo naviknuti na neto tako neugodno i neprihvatljivo? Svakako da ne postoji ukoliko oveku stoji na raspolaganju neka alternativa, zar ne? Zato su samo retki uspeli da raskinu okove te opteusvojene navike u razmiljanju? Sasvim jednostavno, zato to niko ne moe uspeno sauvati mladost i snagu ukoliko ne prihvati i ne primenjuje odreena pravila i zakonitosti ovog naeg davno stvorenog sveta! Pred oima nam stoji istina, koju veina ljudi previa. To je istina o jednom posebnom sistemu ivota koji, ako se pravilno primeni, moe da dovede do stvarnosti jednog istinskog podmlaivanja. Kada nas je Bog u poetku stvorio, predvideo nam je veni ivot. Iako posle pada u greh nemamo vie pristup drvetu ivota, ipak moemo uz potovanje prirodnih zakona, koje je Bog proglasio, osigurati sebi jednu dugotrajnu mladost. U treem delu ovog materijala baviu se mnogo podrobnije pitanjem kako da svoje znanje sasvim jednostavno ugradimo u svoj ivot i kako da sve to smo saznali praktino primenimo.

3

Vano: pravo podmlaivanje, istinski antiaging, ne mora da prouzrokuje visoke trokove da bi bilo uspeno. Prirodno podmlaivanje trai samo malo razmljanja, usvajanja novih navika i iznad svega, spremnosti na uenje. Kako bi, onda, bilo kada biste i vi, bez obzira u kojim se godinama upravo nalazite, prihvatili priliku da sve do svog vrlo dalekog ivotnog cilja ostanete stvarno mladi i vrsti? Ili, naravno, da to ponovo postanete? Vi ete imati priliku da vidite kako se taj cilj moe zauujue uspeno istvariti. Zamislite samo sebi da nee biti ni teko ni nelogino da se ta zamisao korak po korak i ostvari. Prilikom istraivanja za ovaj materijal dodatno sam pregledao mnotvo spisa i informacija, ali sam ugradio svoja vlastita iskustva sa ovom temom. Naravno, izvestiu vas i o najnovijim, najsenzacionalnijim antiaging saznanjima savremene nauke. O spektakularnim gentehnikim utopijama i hormonskim manipulacijama i o tome koje nove vitamine, ivotne namirnice i vrste sportova predstavljaju trend u bulevardskim medijima da bi se sauvala mladost, govoriu takoe. Sve to je sada postalo jedno ogromno trite. ovek bi mogao da stekne utisak da se neki uspesi na podruju odravanja mladosti i zdravlja mogu postii jedino uz ulaganje velikih materijalnih sredstava. Zar ta sredstva zasta mogu da zaustave proces starenja? Ima dovoljno dobrih saveta i ima dovoljno pametnih rei, ali jednostavno nedovoljno informacija kako da se ova tema prirodno i praktino prenese u ivot. eleo bih ipak da naglasim da ivimo u jednom veoma zagaenom svetu i da smo izloeni velikom stresu tako da kod nekih ljudi uprkos najboljem nanu ivota mogu da se pojave poneke opasne bolesti. Time samo elim da naglasim da se ne moemo osloniti samo na svoja nastojanja, ve da nam je potrebno da gajimo duboko poverenje u Boga i u Njegovu mo da nam pomogne u borbi protiv bolesti i slabosti. Poto nas je Bog u Novom zavetu pozvao da uvamo svoje telo kao svojevrsni hram Svetoga Duha, treba taj poziv da shvatimo kao potvrdu da treba da usvojimo i nain ivota u skladu

4

s pravilima zdravog i moralnog sistema ponaanja. Zato elim da vam u ovoj knjizi prikaem kako da dostignemo taj apsolutno zdravi nain ivota i ponaanja. Prof. Dr. Valter Fajt (Walter Veith) nam je kao psiholog, geolog i zoolog putem svoje serije zdravstvenih predavanja Zadivljujua otkria , koja postoji i na disketama, u kojoj navodi savrene naune dokaze, prikazao koje su prednosti zdrave ishrane i koje mane ima uobiajena ishrana i pokrenuo me je da navedem i rezultate njegovih istraivanja koja nam mogu pruiti savrene smernice. Svakome bih preporuio ta predavanja, jer nam pruaju mogunost da saznamo mnoge vane podatke i nauna objanjenja, koja se ne mogu nai u naruenim i izmanipulisanim istraivanjima, koja u sadanje vreme preplavljuju trite. UVOD ovek prema starenju ima jedan veoma udan odnos. Kao dete eli da veoma brzo odraste i sazri, ali u poodmakloj dobi veina ljudi bi dala sve to ima da se vrati u godine mladosti ili ak detinjstva. Kako je s vama? Sada ste verovatno 30-40-50-60 godina stari. Moda se stekli i prve sede vlasi, moda vam se u koa polako oputa, ulo vida slabi, pa niste sprenni da se s time pomirite ili jednostavno elite da to due zadrite sveinu svoje mladosti. Zar nam nisu oduvek govorili da ve poetkom dvadesetih godina, dakle, kada smo tek potpuno odrasli, poinje nae starenje? Ali, zato mora da bude tako? Dobro pitanje! Ne postoji uistinu nijedan prirodni uzrok, osim masivnog nepoznavanja tog podruja, kojim bi se mogla opravdati ta pojava! Pod uslovom da prihvatimo odreena saznanja, sve ove pojave se mogu bez hemije i hirurkog noa vratiti na poetnu taku. To je nova poruka i saznanje koje vam nudi ova knjiga! Da, vae telo je sposobno za obnavljanje! Proces starenja je u stvari mogue preokrenuti! Postoje dokazani sluajevi ezdesetgodnjaka,

5

bez kose na glavi, kojima je kosa ponovo narasla, zahvaljujui podmlaivanju koe na glavi. Naizgled nemogue se dogodilo: skoro etrdeset godina stara ela bila je korak po korak popunjena novom kosom. To u stvari dokazuje samo jedno, naime, da se ta stara koa na glavi vratila u stanje koje je imala u dvadesetim godinama ivota, da se podmladila! Da se vratila u doba kada je to nezadrivo ispadanje kose i zapoelo! Vi ete u ovom materijalu doiveti i stvari koje e uiniti da se promeni vaa slika sveta, koju ste godinama stvarali. I to i jeste moja namera! U najmanju ruku mora se reformisati potpuna slika procesa starenja koji ste sebi zamislili. Dosta ve s nepotrvenim naklapanjima o starenju i bolestima! Istina o tome nas podmlauje i upravo ono to stvarno deluje i podmlauje u krajnjoj liniji je ono to i treba uzimati u obzir. to ranije zaponete primenjivati metodu (trei deo), to ste neoptereeniji u tom trenutku, to ete bre postii uspehe i to e vam biti potrebno manje strpljenja. Ve prema tome koliko ste sebe prisilili da se upustite u ovaj proces podmlaivanja, bie vam potrebno vie li manje istrajnosti i volje da sebe zadrite na putu novog naina ivota i sticanja nove mladosti. Ako ovek duboko pronikne u ovu temu, brzo e ustanoviti da je uprkos mnogostukim podrujima na koja se ona odnosi, ona genijalno jednostavna, iako zahteva prelaenje kroz mnogobrojne uzastopne faze. Upravo zato je ovaj materijal zbog preglednosti podeljen na tri potpuno odeljena dela i nivoa. Prvi deo obrauje problem starenja i sam njegov proces. To je deo koji razjanjava i degenerativni karakter savremenog naina ivota. Drugi deo prilazi temi s mentalne strane, ali prikazuje i prirodne zakone mladosti. Ovaj deo e vam pomoi da istrajete u prouavanju i da sauvate zdravu motivaciju.

6

Trei deo se posveuje praktinoj primeni. To je deo koji nam je najpotrebniji i o kojemu u stvari i najradije piem. Ovde knjiga menja i svoj karakter, od knjige koja razjanjava postaje praktino uputstvo koje vas vodi napred korak po korak. Drugim reima, prvi deo se obraa mozgu, drugi je namenjen srcu, a trei sjedinjuje oba prethodna u praksu proseca podmlaivanja. Posle itanja celog materijala dobijate u ruke sva ljudima dostupna sredstva da postignete svoj cilj. Upoznaete povezanosti i ne samo da ete ih upoznati, ve ete imati u rukama podatke kako da na najlaki nain sve to ste saznati prenesete u svoj praktini ivot. Informacije dovode stvari u eljeni oblik. Ova infomacija dovodi i vas u va idealni oblik i u idealnu sliku. Mogu da vam obeam da e se tu nai poneto za svaki tip oveka, za svaki eljeni rezultat i svaku eljenu brzinu. eleo bih jo jednom da naglasim da je unutranje zdravlje ije se izraavanje vidi spolja na telu, najvanije i da ovek te spoljanje manifestacije treba da koristi jedino zato da nadgleda i da proverava svoje telesno zdravlje. Dogovor Jedan dogovor ipak moram da postignem sa svakim od vas. To je u izvesnom smislu, ipak neka vrsta uslova: Poneto od onoga to ete itati bie vam novo i nepoznato, strano. Upravo zato vam pozivam da ono to sledi, propustite kroz filtere svog zdravog razuma. Moda e biti neophodno da neto od onoga to znate odbacite, da prepoznate nove slojeve znanja koji su se daleko bolje pokazali u praktinom ivotu. Nema u stvarnom smslu te rei nita stvarno novo da se naui. Morate samo prepoznati kao staro ono to vam se prua kao novo, jer sve to zaista morate da nauite i nije stvarno novo. Na alost, ove nove- stare istine se esto potiskuju ili ismejavaju, jer mi iznad sebe imamo podruja moi koja se iz svojih vlastitih interesa

7

trude da oveanstvo sazna to je mogue manje o zakonima zdravlja da se ne bi tako brzo umnoavalo i da bi krugovi kojima pripada farmaceutska industrija mogli da umnoavaju svoja bogatstva. Zato njihovi medikamenti priguuju neke simptome, ali zato stvaraju nove bolesti , tako da farmaceutska industrija moe da prouzvodi sve nove nove lekove i stvara sve vei dohodak. U ovoj knjizi radi se samo o tome da se ljudima pomogne da pravilnim nainom ivota postignu ili sauvaju zdravlje i da naue na ive u okviru zdravog sistema ivota. OBJANJENJE: TA ZNAI STARENJE? Mladost se sama odrava ukoliko joj sam ovek ne stavlja na put nikakve prepreke! ovek je uspeo u skoro svemu to je sebi postavio kao cilj, samo jedno nije uspeo da rei: problem starenja koji ga titi. Taj jedan jedini oajniki teret i jedino strahovanje ljudskog roda. Zato teret? Zato to su starost i njegove posledice tako neugodne! Jedno, na alost, nismo ni u koli uspeli da nauimo: sveopti zakon uzroka i posledice. Taj jedan jedini zakon ini da ljudi stare, jer to ovek seje to mora na kraju i da poanje. Na alost mnogi ne znaju ta e ponjeti, jer ne znaju ni ta seju. Sa druge strane, upravo taj zakon, kada se pravilno primeni, moe nas i podmladiti. Stariji ljudi slabije vide, slabije uju, ulo mirisa poputa, sve je nekako maglovitije oko nas, ak se ini da je i naa drutvena vrednost u opadanju. Kao da ljudi oveka vie ne uzimaju tako ozbiljno kao nekada. Osim toga, nekako kao da nas sve boli. Svakako da to nisu nikakvi privlani izgledi. Nismo tako ni planirali da bude. Star i lomljiv da bude, nije nikakva ala prirode, ne, to je krenje prirodnih zdravstvenih zakona! Nesvesno i nenamerno

8

krenje! Sve to ivi u skladu s prirodom ne doivljava probleme starenja i propadanja u takvoj meri i na takav nain! Sva stvorenja u slobodnoj divljoj prirodi ive sve do kraja svog ivota kao sposobna i zdrava bia, u stvari niko nje u stanju da prepozna starost mnogih divljih ivotinja jednostavno zato to se ona i ne primeuje. Ponekad se pomaemo time da im brojimo zube ili neto slino. Ili, da li ste ve videli neku irafu koja hoda sa tapom ili elavog lava koji nosi naoare? Da li sre videli gorilu koji pati od hemoroida i medveda koji ima astmu? Ne, bolesne ivotinje se mogu videti samo u zoolokom vrtu ili tamo gde zajedno sa ovekom dele istu ivotnu sredinu. Kada ivotinje dostignu svoju najdublju starost, tada sve se sve dogaa vrlo brzo i one odlaze. Samo jedno ne ine: ne propadaju polako kao ovek. Kod njih to ide brzo, jer ive u skladu s redom stvaranja, koji se veoma razlikuje od sistema po kojem ive takozvani civilizovani ljudi. ovek je dodir sa zdravljem i poznavanje zdravlja rtvovao svom intelektu umesto da ivi u savrenom skladu s njegovim zakonima. ivot je postao polagano samoubistvo. Kako je to mogue i otkada se do dogaa? Objanjenje ta je starenje? ta se tu stvarno dogaa? ta se stvarno s nama dogodilo? Mi smo se jednostavno samo civilizovali i ta civilizacija nam je postala pravo prokletstvo. Ona je uinila da smo iskljuili sve svoje prirodne instinkte. Instinkt je u stvari isto to i zdrava intuicija, prepoznavanje svega to je prirodno i u skladu s prirodom. Civilizacija je sa svoje strane vetaka i strana prirodi, skoro uvek suprotna prirodi. Prirodne potrebe su zamenjene vetakim potrebama, koje kao posledicu imaju trajno samounitavanje. To je jedna vrsta kolektivnog samoubistva.

9

U meuvremenu ljudi su otkrili da je sve to jedna vrsta bolesti. Tu bolest strunjaci pravilno nazivaju civilatoza. Civilatoza je stvarno opis jedne savremene bolesti, bolesti koju su ljudi sami nesvesno i nenamerno izazvali, bolesti koja spreava ljude da dostignu svoj cilj da ive kao zdrava i mladolika bia. Civilatoza je jedan opti pojam za oko 250 raznih smrtonosnih bolesti od kojih ljudi umiru. Meutim, moe se navesti oko etrdeset hiljada raznih bolesti od kojih ljudi mogu da obole, ali od kojih ne umiru. Divlje ivotinje i divlji ljudi poznaju samo pet bolesti. Meutim, kasnije emo vie o tome govoriti. PRVI DEO Civilizacija nije nita drugo nego jedan tanki nanos boje, koji prva kia moe da spere! (August Rodin, francuski umetnik) Pre nego to se pozabavimo prirodnim, biolokim i pravim programom antiaginga, vano je da shvatimo kako stvarno izgleda proces starenja. Zapravo nam posmatranje samog problema nee mnogo pomoi, ali nam je neophodno da bismo shvatili njegovu problematiku. Mi u stvari tragamo da reenjem problema starenja, al moramo zapoeti svoje istraivanje na pravom mestu. Kakav je to proces koji nas od ivahnog mladia i devojke pretvara u oronulog starca i nemonu starcu? Prvo da navedemo simptome te bolesti, da je tako nazovemo, jer sve to se u procesu starenja odigrava veoma slino simptomima neke bolesti. Evo jednog malog prikaza: Arterioskleroza, tromboza, alergija, rak, reumatizam, djabetes, artroza, prostatitis, hemoroidi, parkinson, alchajmer, gljivina oboljenja, paraziti, smetnje u krvotoku, ispadanje zuba, ispadanje kose, seda kosa, bore, visok krvni pritisak, osteoporoza, krivljenje

10

kime, problemi sa meuprljenovima, karijes, proirene vene, lomljivi nokti, umanjeni libido .... Nema nikakvog smisla sve te probleme navoditi po imenu, poto ja i vi nikada neemo doi u dodir s njima ukoliko budemo potovali naela koja e biti predstavljena u ovoj knjizi. Za nas e sve postati vrlo jednostavno, jer emo nauiti da sve posmatramo potpuno drugim oima. Simptomi starenja su, dakle, isti kao i simptomi ovih bolesti. Slabosti se jednostavno gomilaju jedna na drugu. A onda, kada telo vie ne moe da izdri, kada iscrpi sve svoje izvore, struja se jednostavno iskljuuje. Zato? Zato to neko nije platio raun! Kakav raun? Ne znamo ni za kakve raune! Bore, jetrene mrlje, opadanje kose, loi zubi, sve je to predstavljalo znake upozorenja. Da bi sve te raune mogao da plati, ovek mora da zna kako da se unapred pripremi i osigura. Veoma je vano znati kako ovek treba da se ponaa, koje zakontosti se iza svega kriju. Onaj koji bez znanja i bezbrino prolazi kroz ivot, vrlo brzo e isprazniti svoj ivotni konto. Meutim, onaj koj eli da postane zdravstveni milionar mora na vreme, unapred, da svoje ivotne godine uloi uz velike kamate. Uprkos svem napretku nauke starenje je postalo bre, iako se proseno oekivanje ivota povealo. Meutim, takav dui ivot i nije neko naroito dostgnue, jer znai samo due i polaganije propadanje i slabljenje u toku vetaki odravanog ivota. Takvo vetako odravanje ivota u nekom pretrpanom starakom domu i s njime povezano mazohistiko posmatranje svakodnevnog vlastitog starenja svakako da nije neto emu bismo se mogli radovati. Iz godine u godinu sve vie milijardi gotovog novca se ulae u medikamente, samo da bi se taj proces obuzdao. Meutim, time se uklanjaju, bar prividno, samo simptomi, a ne i njihovi dublji uzroci. Samo kada se prepoznaju i proue uzroci neto e se stvarno moi uiniti. Ali, kakve veze sve to ima s naom temom? Tano uzevi, sve to ne osigurava totalno zdravlje i blistavu mladost predstavlja samo

11

odugovlaenje i produavanje procesa starenja. ovek se raa zdrav i ist, ali samo onda ako je majka u toku trudnoe ivela na odgovarajui nain. U toku daljeg toka ivota, ovek se truje svakim zalogajem, udisajem vazduha, ali i svakom zatrovanom milju. Zato? Zato to ga niko nije obavestio ta treba da ini i kako da se ponaa! Na televiziji se reklamiraju proizvodi, a ne zdravlje. Apoteke ive od toga isto onako kao i lekari. Veina ljudi nema ni pojma ta se s njima vrlo sporo dogaa i upravo to je tragino. A sve zajedno je u naelu tako jednostavno i lako shvatljivo. Svako bi mogao da bude savreno zdrav. Sve poinje, kao i sve ostalo u ivotu, pravilnim razmiljanjem. Na temelju pravilnog razmiljanja usvajaju se nove navike. Na temelju navika odreuje se sudbina. Jer sve to se ikada uini ima svoj poetak u mislima. I upravo to je tematika drugog dela ove knjige. Dananja medicina ini sve to je u njenoj moi, ali to jednostavno nije dovoljno. Ona mora suvie esto da doivljava neuspehe i poraze, zato to suvie komplikuje ono to je samo po sebi tako jednostavno (nazvano kolska medicina). Medicina je tehniki raskona, ali neto vie od ograniavanja tete beli mantil na alost esto ne moe da postigne. Lekari pokuavaju da neto konzerviraju, ali ne mogu da mu uliju ivot. Trebalo bi da i oni uzmu u svoje ruke svoj telesni ivot i da ga zdravim sistemom ponaanja i uz Boju pomo spasu od propasti. Bilo bi savreno kada bi ovek iveo gledajui dovoljno unapred da nikada ne mora da zatrai lekarsku pomo. Kao to je ve bilo reeno, nai lekari troe bezbrojne prekobrojne sate na svoje pacijente. Oni sami spadaju u grupu koja ima najmanje ivotno oekivanje (proseno 58 godina) i na alost esto ne mogu da pomognu. Osim toga, alosno je to se samo bolesti prouavaju, iako bi bilo loginije da se izuava i istrauje zdravlje. Naravno da morate potraiti pomo lekara kada doe do telesnih problema. Ali, niste obavezni da mu sve poverujete. Posluite se jednostavno svojim zdravim razumom!

12

Naravno da i lekari imaju svoje asno mesto u naem svetu. ta biste inae inili posle nekog tekog saobraajnog udesa bez hirurga? Ipak, ovek mora da kae da medicinari, iako raspolau jednim visokim akademskim obrazovanjem i irokim znanjem, nisu stekli u toku kolovanja i sposobnost da prepoznaju ta je dobro za nae srednjerono i dugorono zdravlje. kolska medcina, na mnogim podrujima potpuno zastarela, polazi od pretpostavke da je prirodno da ovek bude bolestan i da je u samoj njegovoj prirodi da stari. Meutim, moram da kaem da je prirodno i normalno da ovek bude potpuno zdrav i u blistavom mladalakom obliku. Postavite se jednom na neku raskrsnicu i posmatrajte ljude koji prolaze. Tekim koracima i uronjeni u svoju alosnu ogranienost idu svojim putem. A reenje naih telesnih problema uopte ne bi bilo teko kada tu odgovornost ne bismo tako olako prebacivali na ve preopretereene lekare umesto da se sami potrudimo da steknemo neophodno znanje. Nita ne donosi i dalje iveti normalno i civilizovano. Vi i ja se moramo postarati da sve bude dobro, moramo preduzeti neto sa svoje strane. Mi se moramo postarati za nove uzroke koji e dovesti do novih posledica, naime, da izgledamo mladi da dugo ivimo. To je pravi proces antaginga. Vae telo je jedna udesne i prekrasna maina, koja je potpuno obnovljiva koja sama sebe podmlauje sama sebi pomae. Samo treba znati kako i koje poluge treba pokrenuti da bi se to dogodilo. Tee postaje samo u sluaju kada su organi neopozivo uniteni, ali ak i tada esto moe doi do poboljanja. Sluajte sada paljvo ono to e vas intuitivno pokrenuti i uiniti da u praksi primenite ono to ste nauili. Eksperment

13

Pre nekoliko godina u dravi Arizona u Americi proveden je jedan nauni eksperiment. U eksperment su bila ukljuena tri brana para. Dve godine su iveli u jednoj vrsti biosfere, koja se savreno sama obnavljala. Udisali su proieni, jonizovani vazduh i hranili se samo biljkama koje su sami sadili. Sve je bilo savreno regulisano, pa su imali mogunost da ive onako kako je to Bog od samog poetka predvideo. Gerontolozi, strunjaci za prouavanje starenja, medicinskog fakulteta u Los Angelesu su nakon toga pregledali sva tri para i ustanovili da bi imali ivotno oekivanje od najmanje 160 godina kada bi nastavili da ive u ovoj istoj biosferi (dr Jack Stockwell). Od stvaranja na dalje nema ni jednog jedinog razloga zato bi ovek posle izvesnog broja godina morao da ostari telesno i duhovno. Samo pad u greh i uskraivanje pristupa drvetu ivota su uinili da nam je trenutno veni ivot nedostupan. Bog eli da nam tu mogunost ponovo stavi na raspolaganje i to e se i dogoditi prilikom Hristovog drugog dolaska onima koji su se u sva protekla vremena odluili da stanu na Njegovu stranu. Meutim, ni sada smrt ne mora da doe tako brzo, kao to se to mnogima sada dogaa. Ako sada ve odmahujete glavom, mislim da ete jo mnogo puta i jo odlunije to isto initi dok budete itali sledee stranice. Ve je 1915. godine nosilac Nobelove nagrade dr Alexis Carrel dokazao da je sama elija izvorno nanjena da veno postoji. Samo se tenost u kojoj pliva degenerie. Ovaj genijalni istraiva odravao je jedno kokoije srce 28 godina u ivotu tako to mu je svakoga dana menjao hranljivu otopinu u kojoj se srce nalazilo. Ova otopina je imala skoro isti mineralni sastav kao i krv. Srce se savreno hranilo i rezultati razmene materija su svakoga dana savreno uklanjani. Tek kada je dr Carrel prestao da otopinu redovno menja srce je uginulo.

14

Ovo otkrie zaista ima veliko znaenje. Jer ono znai: kada se neka elija savreno hrani i kada se rezultati razmene materija i otrovi potpuno uklanjaju, elija ima izgleda na veoma dug ivot: Ne samo 67 godina kao kod mukarca i 76 godina kao kod ena u zapadnoj Evropi. Ovde se nalazi klju problema i ova jedna reenica me oduevljava: Savreno ishranjene elije i savreno uklonjeni otrovi i otpadne materije znae veoma dug ivot! I ljudske elije su u stvari bile besmrtne, kao to je objanjeno u smislu pada u greh. Meutim, bez otpadnih materija i otrova i celo ljudsko telo moe veoma dugo da ivi! Poznato je da su nae matine i polne elije praktino besmrtne. Kako dolazi do toga? Jednostavno tako to telo ono to mu je najvanije najpaljivije titi od otrova. Kada bi i ostale elije bile na isti nain tiene, i one bi ivele nezamislivo dugo. ovek koji se na savren i svojoj vrsti primeren nain hrani, svakako da bi imao mogunost (naravno ne u potpunosti, jer se mora uzeti u obzir genetsko naslee i zagaena okolina) da doivi biblijsku starost. Kada bismo imali mogunost i kada bismo zaista uspeli da sve taloge koje smo u toku godina nakupili uklonimo iz tela, bili bismo ponovo mladi. Samo kako da to postgnemo? Hajde da idemo dalje i da svoje oduevljenje bar za trenutak malo priguimo! Svaka bolest ostavlja oveka u bar neto dubljoj starosti, u stvari ini da ovek stari. Lake se moe razumeti ta je bolest i kako nastaje u odnosu na proces starenja, ako bacimo pogled na ono to se dogaa bljkama.

15

Biljke rastu brzo i prirodno ako imaju na raspolaganju dobru zemlju, mnogo svetlosti i dovoljno vode. Kvalitet ova tri faktora ima neposredan uticaj na zdravlje i robusnost biljke. To su tri esencijalna ivotna sredstva biljke, koja joj se moraju osigurati. Isto je tako s nama ljudima. Telo je jedna visokorazvijena maina kojoj je potrebno visokorazvijeno gorivo. Samo ne u tom smislu da ovek mora da tri u apoteku i da kupuje veliku kolinu vitamina i drugih dodataka. Tako neto nee nam doneti mnogo uspeha, ve i zato to resorpcija tih materija zahteva postojanje zdravih creva. A njih u stvarnosti malo ko od nas ima. Prvo se celi sistem mora osloboditi tetnih naslaga. Normalni ovek je esto jo od roenja tako zagaen otrovima i drugim tetnim naslagama, drugim reima tako je pun ljake da vie nije u stanju da je se oslobodi. ta je to ljaka? ljaka su hemijski spojevi nastali od nekada kiselih, a sada neutralizovanih soli, koji su se nataloili u telu i u njemu obavljaju svoj tetni posao. To znai, kada bilo ta unesete u sebe to nije predvieno kao ljudska hrana, telo mora da uloi napor da se na bilo koji nain oslobodi otpadnih materija. To je u prvom redu zadatak bubrega i jetre. Meutim, ako ima suvie kiselina i otrova, tada su i tkiva ugroena nagrianjem. Kao zatita od toga postoji u telu takozvana ph-blokada, koja proputa samo kiseline od maksimalno 4,4. do 5,8 ph. Nai organi za izluivanje nisu u stanju da prerade otpadne materije zakiseljene preko tog stepena. Nepreraene kiseline moraju zato smesta da budu uinjene nekodljvima. One moraju da budu neutralizovane, jer bi inae nagrizle tkiva (otkazivanje bubrega). Telo mora u tu svrhu da rtvuje bazine minerale, odnosno osnovne telesne materije, koje izvlai iz raznih tkiva. Poznato je da se dogaaju snane hemijske reakcije kada se meaju kiseline i alkalno-bazine luine. Tada dolazi do nastajanja mehuria i kljuanja, a na kraju reakcije dobijamo razliite soli, u skladu sa

16

poetnom kiselinom i bazom. Naravno da takve materije nemaju ta da trae u naem telu. ta se onda dogaa? Ovaj otrovni mulj oteuje elije. Svakako da se seate gore spomenutih dugovenih, nezagaenih elija. teta se izraava tako to te elije izumiru i to se javljaju nove putem elijskog deljenja. Taj proces se zove mitoza. Naravno, do sada je sve jo bilo u redu. Kada bi to predstavljalo kraj prie, moglo bi se podneti. Jedna elija umire i druga dolazi na njeno mesto. Meutim, problem je u tome to se elije ne mogu bezgranino mnogo puta deliti i to se ee dele to je celi proces polaganiji i obnova tee sporije. Kada se onda elija vie ne moe deliti ili se deli suvie polako tako da se novi dotok zagaenja u celularnu tenost vie ne moe podneti, tada je zauvek izgubljena. Ukratko reeno, starenje je sasvim jednostravno hemijsko zaguenje. Hemisko zaguenje na temelju zanemarenog, nesvesnog trovanja, koje se pokazuje u obliku nebrojenih bolesti. Svaka takozvana bolest (potencijal starenja) je kriza trovanjem (toksinemija); to znai da su se u krvi nakupili toksini, otrovi, iznad prihvatljive granice; a kriza, takozvana bolest (lokalno starenje) zamenjuje izluivanje. Prehlada se pretvara u hronini katar; gripa dovodi do zapaljenja plua, a zapaljenje plua moe dovesti do opasnog kraja, ako se izluivanje zakoi putem medikamenata: (dr I. H. Tilden) Na koji nain ovi otrovi izazivaju troenje elija i kako one stare? Koji su to u stvari otrovi? Telomeri - tapin smrti Usmerimo prvo svoj pogled na tehniko-fiziki proces starenja.

17

U unutranjosti elije postoji mehanzam, takozvani telomeri, koji se zbog uticaja toksina vremenom troe i tako pretvaraju u tehniko-genetske faktore starenja. Telomeri (grki telos kraj i meras deo) su male zatitne kapice na poetku i na kraju hromozomskog lanca. Ovi telomeri se nalaze u svakoj eliji unutar elijskog jezgra i tite nasledno dobro. Posebno je vana, strunjaci su to tek nedavno otkrli, funkcja ovih malih kapica. Oni su slini tapinu ili upaljau na nekoj bombi i u toku godina se zbog istroenosti skrauju. On tako postaju tapini starenja i smrti. Telomeri su delovi koji uvaju eliju od izroavanja, izopaavanja. Meutm, svaki put kada se elija zbog ljake ili istroenosti mora deliti, telomeri se skrauju. U nekom izvesnom trenutku bomba eksplodira i elija umire. I ljaka skrauje telomere. to su kapice telomera krae, to je krai i ivot elije, a time i ivot celog organizma, celog tela. Svi mi smo u onoj meri zdravi i mladi koliko su zdrave mlade nae elije. Ovaj proces se najbolje moe uporediti s radom aparata za kopiranje. Kada elite da kopirate neki dokument, sa svakim novim primerkom kopija postaje sve blea i neitkija, sve manje lii na original. Nasledne informacije u eliji isto tako postaju sve neitkije i loije sa svakim novim deljenjem elije i mladost prolazi. Mlade elije se mnogo ee i bre dele od starijih, a one su sa svoje strane ipak bre od vrlo starih zagaenih elija. Meutim, na sreu postoji u naem telu i jedan enzim koji se zove telomeraza. To je upravo enzim koji prilikom svakog deljenja elije ponovo izgrauje kapice telomera i ini da one ponovo rastu. Telomeraza je ujedno enzim koji ini da elije raka i polne elije postaju dugovene. Dodavanjem telomeraze se moe postii da se ivotni vek jednoelijskih organizama skoro udvostrui. Meutim, to nije tako senzacionalno, jer se dogaa samo u laboratoriji i to jedino kod crva

18

Meutim, elim da kaem da se biopostojea telomeraza, dakle, telomeraza koja se proizvodi u jednom zdravom telu koje ivi u skladu sa zakonima prirode, stalno umnoava i ima je dovoljno za blistavu mladost organizma. Samo vlastita, prirodna telomeraza moe nas na tom putu odrati mladima i sveima. Ovde se odigrava jedna meuigra koju telo po svojoj mudrosti igra samo sa sobom i koja se ne moe vetaki i isto tehniki imitirati. Meutim, moemo ipak unaprediti zalihe i proizvodnju telomeraze u telu na sasvim prirodan nain. Telo slobodno od ljake proizvodi vie telomeraze i tako unapreuje svoju mladost. ta spreava proces podmlaivanja? Gentehnika, hormoni rastenja (HGH), melationin i antioksidanti koji nisu prirodnog porekla ne predstavljaju stvarne izvore mladosti. Oni mogu samo neto osveiti fasadu, ali zaista nas ne mogu iznutra podmladiti na elijskom nivou. Prema tome, ne moemo se osloniti na tehniku i na nauku. One ne mogu da spee prolaznost mladosti. Jedini raspoloivi put je da se osvestimo i da svoje telo oistimo i odrimo istim. Zajedno s produenim ivotnim vekom oveka dolazi i do civilizacijski uslovljenih sve veih oteenja i strukturalnih promena najvanijih biomolekula:

peroksidacija masnoa oksidacija aminokiselina

umreavanje proteina (krstasto povezivanje)

Stvaranje eerno-proteinskih spojeva (saharizacija)

19

Umanjivanje aktivnosti enzima

Umanjivanje elijskog kapaciteta za uklanjanje otrova

Nagomilavanje elijskog mulja

Poveavanje oteenja DNA

Smanjena aktivnost reparaturnog DNA enzima telomeraze

Smetnje u sintezi proteina

Poveano stvaranje auto-antitela.

DNA u elijama trpi svakoga dana oko 55 hiljada pojedinanih kidanja lanca, koji se moraju ponovo popravljati. Telomerasa veoma uspeno titi nae DNA. Metodom koja se objanjava u ovoj knjizi sada je mogue ponovo veoma uspeno zaustaviti propadanje elija. ta sada moemo uiniti da svakoga dana sve vie i vie stranih materija ne ugroavaju nae zdravlje? Kako bi se moglo spreiti zagaivanje elija naeg organizma? Dokle god se budemo hranili i dokle god budemo disali onako kako to sada inimo iie i dalje onako kako sada ide! Ili, da se tanije izrazimo: sve dok ovek i dalje bude u tolikoj meri uzimao neprirodnu hranu i dokle god bude nepravilno udisao zagaeni vazduh, sve e i dalje ii kao to sada ide! ljake nastaju tako to ovek uzima u sebe i ono to bi bolje bilo da uote ne uzima. Poneke ivotne namirnice su toliko dobitno orijentisane, toliko usklaene s obiajima potroakog drutva da vie ni same bakterije ne ele da imaju posla s njima. A to sigurno neto znai. Pre nekog vremena sam proitao neto veoma udno i neobino o problemima s kojima se suoavaju

20

pogrebnici. Naime, posle pogreba se nekada moralo ekati dvadesetak godina da bi se u isti grob mogao jo neko sahraniti. Godinama s time nije bilo nkakvih problema. Danas vie nije tako jednostavno, jer oni koji su nekada bili sahranjeni ne vraaju se vie tako brzo u prah iz kojega su izali. Treba da prou mnoge i mnoge godine dok se prah zaista vrati prahu i zemlja zemlji. Razlog se krije u injenici da ni same bakterije ne pokazuju vie nikakvog interesovanja prema telima koja su u tolikoj meri zagaena otrovima, hemijom i medikamentima. Telo je svakodnevnim uzimanjem otrova postalo iznenaujue dugotrajno odrivo, skoro mumificirano. Zdravstvena svest prosenog potroaa, otrovna ljaka, u prvom redu nastala kao posledica uzimanja medikamenata i otrova u namirnicama kao da ponitavaju rad tih mikroskopskih delatnika i to ak i u zemljama za koje smatramo da spadaju u zdravije. Mislim da nas to mora pokrenuti na razmiljanje. Osim toga, veina ljudi jede suvie mnogo i suvie gurmanski, to ponovo namee problem poveane proizvodnje loih proizvoda razmene materija. Ljudi znaju na temelju eksperimenata s pacovima, koji su morali da poste ili da manje jedu, da su oni zbog smanjene proizvodnje proizvoda razmene materija i otrova koji su s njome povezani iveli skoro dvostruko due od proseka ili od onih koji su se obilato hranili. ovek je stvarno putem reklama ili potroake groznice koju podgrejavaju mediji postao duboko osvedoen da mu je potrebno mnogo da bi mogao mnogo da stekne, ali nije tako u stvarnosti! Sasvm suprotno tome. Onome koji se pravilno hrani, potrebno je manje i ima mnogo mnogo, mnogo manje problema s time. Da bismo to jo jednom pregledno objasnili: bez ljake i konzumnih otrova nema ni neprirodnog starenja. I sasvim usputno, mi smo zaista za neto mnogo vie stvoreni nego to je kratkotrajna potronja! Sada je vano za nas da prepoznamo kako da uspeno spreimo zub vremena da nam ne izgricka duinu naeg ivota.

21

Protivnik mladosti Protivnici te toliko eljene mladosti se brzo mogu pronai. To su materije u naoj ishrani koje su neprilagoene naim ljudskim potrebama, otrovne materije koje imaju ili mogu da imaju negativno delovanje na elije naeg organizma. To mogu da budu, na primer, i otrovne materije u nekoj biljci. Mi ih znamo, poevi od oksalne kiseline (troi i neutralizuje kalcijum, ali je u presnom stanju dobra za peristaltiku creva) u rabarbari i u cvekli (bolje je umereno troiti) pa sve do otrovne cijanidne kiseline u gorkim bademima i u manioku. Jedan mali primer delovanja cijanidne kiseline: cijanidna kiselina se u telu asimlacijom i vezivanjem s kalijumom pretvara u soni cijanid, tanije u kalijumcijanid, u trgovini pozmat pod imenom cijankalijum. To je samo jedna od sonih ljaka, koju inae nikako ne podnosimo. Ipak, biljni svet sainjava jedan mnogo bolji deo ishrane od svih drugih takozvanih ivotnih namirnica. Osim toga imamo i ve spomenute proizvode razmene materija i otrove nastale razmenom materija, koji u telu stvaraju neeljene naslage ljake kiselihsoli. ljake nastaju civilizovanim i pogrenim navikama u ishrani. Svaki od nas se s njima suoava, na primer, u naim supermarketima s njihovom preobilnom ponudom robe svake vrste. To su totalna iskuenja za nae jadno ulo ukusa, zar ne? Naa sredstva masovne komunkacije stalno pokuavaju da nam putem reklame nametnu svoja pravila o tome ta treba da jedemo i ta da pijemo. I ponovo iskuenje za nae ulo ukusa! I upravo zahvaljujui reklami jezik vie stvarno ne zna ta je pravilna ishrana i ta nije. Mozak se skoro hipnotiki hvata za reklamne predloge industrije i trgovine i ruke kupuju ne razmiljajui. I ta preostaje osim nekontrolisanog uzimanja velikih koliina hrane i istovremenog izgladnjivanja kraj punih lonaca! alosno, zar ne? Da se slobodno izrazimo, ovek se prejeda do smrti (stari) dok istovremeno pati od velikih nedostataka u ishrani! Osea veliki nedostatak ivotno vanih materija, nastalih i zbog zakiseljanja tla, iz kojega biljke vie nisu u stanju da izvuku hranljive materije u neophodnoj koliini. Hranljive materije, koje su, osim toga, prilikom uzimanja zagaene svim otpacima razmene materija u ljudskom telu. Osim toga, ljudska koa

22

u toku starenja postaje suvlja i tanja, slina papiru, zato to anorganske (kisele) materije u vodi iz vodovoda, iz loe mneralne vode i lanih dodataka mineralnih materija ne uspevaju da vodu unesu i veu uz vezivno tkivo u organizmu. Obratimo se sada jo jednom ukratko dobrim organskim materijama koje sniavaju nivo kiselosti u organizmu. Organske, bioloke mineralne materije su samo materije izvuene iz biljnih izvora. Anorganski minerali kao to su fosfor, hlor, fluor i sumpor podiu kiselost organizma, dok organski minerali kao to su kalijum, natrijum i kalcijum podu bazinost tela. Telu je potrebno i jedno i drugo, ali putem sadanjeg naina ivota teite potronje se nedvosmisleno prebacilo na najizrazitiji oblik podizanja kiselosti. Posebno u biljkama minerali se pojavljuju u organskom i koloidalnom, odnosno u monoatomalnom obliku. Dakle, u bioprihvatljivom obliku! Mi, na primer, vidimo da se samo dobri minerali mogu potpuno rastvoriti u vodi, dok se mrtvi minerali taloe na dnu posude. Uzmite au soka od povra ili voa i ostavite je da stoji. On e i posle dugo vremena ostati ravnomerno rasporeen. Oni imaju i jedan elektriki, ivi, jonizirajui naboj, a on polarizuje ono to je kolodialno. Meutim, rastopite neki mineralni dodatak kao to je, na primer, umea tableta magnezijuma, u ai punoj vode. ta se dogaa? S gornje strane, umi zapenueno, a s donje se bioloki neprihvatljiv sloj taloi na dnu ae. Tano to isto se dogaa i u telu. Mineral stoji neupotrebljen negde u tkivima. Kada se neki viak anorganskih minerala deponuje u telu, tada se popujavaju mesta na kojima bi se mogli deponovati ivotno vani minerali. Ali to nije i jedini problem. Navodim vam sada jednu drugu sliku da bismo osvetlili problematku denaturizacije. Prilikom jedne male etnje sreo sam se na ulici s nekom starom gospoom. Imala je neto preko 70 godina i ispriala mi je neto to mi je ponovo potvrdilo da postoji ova nezgoda. Ispriala mi je da je jo pre 30 godina, dok je vodila u etnju svoje pse, primetila da kukuruz na njivama ima samo po jedan klip. Sada je veoma uznemiruje injenica da danas svaka biljka ima po dva li ak po tri klipa. Osim toga, razmak izmeu dve biljke je sada smanjen

23

skoro na polovinu. Kada mi je jo kazala da je na mnogim klipovima primetila izrasline sline raku, i ja sam bio uznemiren. Biljka koja boluje od raka? Svakako da se nije moglo raditi o pravom raku, od kojega se razbolevaju ljudi, ali je sigurno pokazivalo u kakvom stanju se nalazi danas naa civilizacija. Biljke se vetaki ubre i preubruju da bi se dobilo vie roda na manjem prostoru. Posledica je da biljke postaju izloene parazitima. injenica je da biljkama nje potrebna skoro nikakva hemijska zatita kada se gaje na prirodnom, zdravom tlu, koje je bogato prirodnim mineralima. Umesto toga, uvodi se genska tehnika i na taj nain stvaraju novi, veoma teki problemi; igra se surova, nepotedna igra s prirodom koja mora da ima svoje teke, dugotrajne posledice. I sam ovek se hrani praznim namirnicama i zato postaje na isti nain osetljiv prema bolestima. Osoba koja uiva prirodno zdrave namirnice je mnogo otpornija od nenih izdanaka nae prenapregnute civilizacije. Ona je sposobnja da postigne uspehe u radu, ona je budnija, psihiki i fiziki stablnija. Koju starost bi ovek stvarno mogao da postigne? Na poetku Biblije stoje napisane u 1. Mojsijevoj 6,3 esto pogreno shvaene rei da oveku stoji na raspolaganju samo sto dvadeset godina ivota. Meutim, prilikom paljivijeg razmatranja vrlo se brzo moe ustanoviti da je to bila samo jedna gorka Boja konstatacija. Bila je to samo jedno s ljubavlju izreeno upozorenje da danas tako sveopte prhvaeni nain ivota moe doneti samo skraivanje duine ivota. Trebalo je, naime, tako kae Biblija, da ljudi toga vremena ive do hiljadu godina. Biblija kao napisana Boja Re ne stoji s tim tvrenjem usamljena i nepotvrena. U skoro svim poznatim starim spisima nalazimo izvetaje da je postojalo jedno vreme kada su ljudi dugo, veoma dugo iveli. I to zato, izmeu ostaloga, to nisu bili u toj meri svatojedi kao

24

mi danas, ve su iveli u skladu s prirodom. Ti ljudi su bili u daleko veoj meri povezani s Bogom i s prirodom nego mi danas, to im je i donelo tako dobre rezultate. To je bilo, tako kau stare knjige, zlatno doba oveanstva. Uprkos svemu i danas ima ljudi koji ive u skladu s prirodom i zajedno s prirodom. I to utie sasvim jasno i odreeno na duinu njihovog ivota. Postoje i celi narodi koji u svom jeziku nemaju nijednu re kojom bi oznaavali starost, jer svi njegovi pripadnici, bez obzira na starost, izgledaju mladi i svei. Oni jednostavno ne pokazuju nikakve karakteristike starenja. Nijedno stvorenje na zemlji nije tako alosno bolesno kao savremenii ovek. I nijedno stvorenje ne kri toliko zakone svoje vlastite prirode kao civilizovani ovek. I stvarno, poznajemo mnoge kulture u istoriji overanstva koje su dostizale normalnu, zdravu starost od minimalno stotinjak godina do 240 godina, na primer, Rusi u Gruziji, neke plemenske grupe u Azerbejdanu, pleme Aksarka na severnom Uralu, mali narod Hunza na istoku Pakistana, ili poneki ljudi na planini Himalaja i u Tibetu, jedno indijansko pleme u Ekvadoru, jedno malo selo na Siciliji, Titikake u junom, Peruu, stanovnici ostrva Okinava i naravno Jermeni. Jednog slubeno najstarijeg oveka otkrili su istraivai na jermenskom Kavkazu. irali Muslimov je prema svojim dokumentima, rodnom listu, krtenici, vojnoj knjiici i rodnim listovima njegove dece bio 167 godina star. Umro je u 168. godini ivota. Jedan drugi dobro dokumentovani sluaj je bio i sluaj dr Lee, koji je roen 1677. godine na kineskoj strani planine Karakorum. Kada je napunio 150 godina dobio je dokument od kineske vlade, kojim mu je ona estitala na tako dubokoj starosti. Kada je dostigao dve stotine godina ivota, dobio je jo jednu estitku. Posle toga je iveo jo novih 56 godina. O njegovoj smrti 1933. godine izvestile su sve svetske novine, meu njima i londonski Tajms i njujorki Tajms. Na planini Himalaja, tanije u Tibetu, ima monaha koji svi izgledaju kao mladii od 25 godina, bez obzira na svoju stvarnu starost.

25

Meutim, to se sigurno ne moe pripisati njihovoj religiji, ve pre svega injenici da ive na jedan poseban nain, da jedu malo, ali pravilno, da sami uzgajaju svoje namirnice, i da znaju tajnu ivotne snage. U pravilu, dorukuju kau od itarica, ruaju zrelo voe i veeraju neto malo povra. Ne meaju meusobno razne namirnice, ve sve jedu posebno. Izgleda da im sve to veoma dobro prija. Od vas niko ne trai sada neto to vam se na kraju krajeva nee dopasti. Nadam se da sve to treba da uinite nee biti teko. Pravila igre zaista nee biti teka. Svakako da ulo ukusa nee biti niim uskraeno. Osim toga, oseaete se vrlo brzo mnogo bolje u svom telu. Meutim, ni nain ivota ovih prirodnih naroda nije potpuno savren. Ipak su ili su bili beskrajno blie pravom cilju od takozvanih civilizovanih naroda. To se moe videti i po injenici da ne poznaju takve pojave kao to je, na primer, opadanje kose. Opadanje kose i elava glava zapaa se samo u savremenoj civilizaciji. Prema tome, uopte nije istina kao to se tvrdi da se takozvane nasledne bolesti mogu naslediti. Nasleuje se samo sklonost prema stvaranju otrovnih nataloenih slojeva u telu. Indijanci, Kinezi i svi ostali narodi poznaju ili nasleuju ove karakteristike starenja samo zajednikim ivljenjem s belim ljudima u naoj grandioznoj civilizaciji. Ljudi koji ive prirodnim nainom ivota nemaju ove i sline probleme. ljake u telu, sada to ve znamo, su stabilne nataloene neutralne soli, koje nastaju prilikom razmene materija od odreenih prehrambenih sredstava. Ove nekadanje kiseline moraju pre toga da budu neutralizovane alkalnim mineralima iz kostiju, zuba i tako dalje. Odreene kiseline, koje nastaju od odreenih prehrambenih materija, kao to su, na primer, sona kiselina, neutraliu se preko kalcijuma u kostima i zubima, to kao posledicu moe da ima osteoporozu i oteenje zuba. Odreene kiseline gutaju sada jednostavno cink ili bakar tako da moe da se pojavi elavost.

26

Ako jo uzmemo u obzir da se ljudsko telo od 30 do 35% sastoji od najsitnijih minerala u koloidalnom obliku (atoma), onda se moe shvatiti koliki je ovde potencijal neprimeen koji bi mogao da uestvuje u nautralizovanju ljake. Ali, to jo ne znai da one mogu da poslue samo kao dobra zatita od kiselina, ve i da se dragoceni depoi minerala stalno izmova zamenjuju depoima ljake, koji ine da telo postaje staro i ukoeno. Ovaj proces se odvija skoro nezapaeno. Tek kada se posuda prepuni, ili na takozvanoj taki bufurkacije, nastaje iznenada primetljiva bolest. To je takozvana toksika kriza, drugi naziv za polaganu smrt, za bolest i starenje. Odreene mineralne naslage bivaju tada unitene i to mpostaje vidljivo u obliku negativnih simptoma. Dva faktora odreuju te simptome, to jest, lokano odvijanje procesa starenja:

stepen nastalih naslaga ljake razliit sastav ljake

Bolest je lokalno starenje. Time je ona i super jasan dokaz starenja ali i veoma znaajan faktor starenja. Zato se ljudi ale na tako razliite smetnje, ve prema organu koji je napadnut, i koje se mogu ukloniti samo u skladu s veliinom naslednih svojstava i debljinom naslaga ljake. Sve to dovodi do takozvanog oteenja elija. Ja sam ustanovio da, kada se govori o naslednim bolestima, da se uopte ili veoma malo govori o nasleenim svojstvima od roditelja ili ak daljih predaka. Nasleene bolesti su u stvari nasleene sklonosti da se toksini i ljake lageruju u odreenbim podrujima tela. Na tim podrujima nastaje onda jedno hemijsko oteenje, bolest. Ili, bolje reeno, jedan lokalni proces starenja. Bazine naslage ili spremita minerala su:

27

koa kosa krvni sudovi nokti tetive hrskavica zglobne kapsule kosti zubi

Nestajanje mineralnih spremita je jedan drugi naziv za nestajanje mladosti. Drski (za sada) slobodni radikali Slobodni ragikali su izuzetno opasni proizvodi razmene materija u organizmu, sposobni da brzo reaguju na prisutnost drugih materija i da se spajaju s njima. Oni ubrzavaju proces starenja i propadanja organizma. Imaju potencijal da nasledne osobine veoma oteuju tako to direktno presecaju veze baza u DNK lancima. Ovaj radikalni oblik kiseonika naziva se hiperoksid ili hidroksil. On ima sklonost da privlai druge molekule i atomske elektrone. Ovaj proces je slian ranju automobila. To dovodi do drugih problema i do preranog umiranja. Kratko reeno, ove pojave su, osim ljaka, stvarni protivnici mladosti i mogu oveku zaista da zagore ivot, ako nije stanju da neto preduzme protiv njih. Meutim, mi smo sada zaista u mogunosti da neto preduzmemo!

28

U obinim sluajevima se za reenje problema slobodnih radikala preporuuju lovci slobodnih radikala kao to su vitamin E (i OPC, vitamin B17). I to je dobro. Meutim, dolaze li te materije u poslednje vreme tamo gde su poslane ili se gube u dungli civilatoze negde na drugom mestu u telu? Koji su to, dakle, faktori koji ine da prehrambene materije zaista postaju u pravoj meri upotrebljive i korisne, dakle, bioraspoloive? Neko moe da guta velike koliine vetakih vitamina, ali e oni najveim delom biti kao neupotrebljeni ponovo izbaeni iz tela. Uz to, neki od njih mogu usputno delovati i kao kancerogeni elementi u telu umesto kao lek. ivotinje u slobodi nemaju potrebe za njima. Amerikanci imaju najviu konzumaciju vetakih vitamina u svetu. Ipak, stoje tek na 25 mestu naroda s najviim oekivanim ivotnim vekom. Istovremeno, pojaavaju slobodni radikali i kisele ljake oksidativno jedni druge i tako nastaje zaista snaan potencijal starenja. Oba faktora starenja nastaju u odreenom smislu odvojeno jedan od drugoga, ali se meusobno pojaavaju. Oni se ne zbiraju meusobno, ve umnoavaju. Kada se onda i teki metali pojave na pozornici, postaje opasno. Naravno, sada nam se postavlja i pitanje kako bi ovek najbolje, ali ne i najskuplje, svakoga dana nabavljao dovoljno idealnih i prirodnih lovaca na slobodne radikale, i kako da se pre toga oslobodi ljaka i otrova, tako da ti prehrambeni proizvodi postignu najbolje rezultate? Kiseli? Da li ste kiseli? Tako pitaju nekoga koji izgleda obeshrabren. I zaista prezakiseljenost organizma veoma snano deluje na raspoloenje i na psihu. Prezakiseljeni ljudi su esto depresivni i suvie ozbiljni. Moda je upravo to i razlog da junjaci i ljudi koji se preteno hrane bazama izgledaju veselije i vedrije od veine severnjaka.

29

I vi svakako znate razliku izmeu nekog smirenog i ozbiljnog severnoevropljanina i jednog temperamentnog junjaka, to se tie slobodno izraene ivotne radosti, iako bismo samo mogli da preporuimo disciplinu i red severnjaka. U svakom sluaju, ozbiljno i natmureno lice ini oveka bar optiki starijim. Onaj koji se vie smeje, jednostavno je zdraviji i ostaje due mlad. Kiselina ini starim i natmurenim, to je dokazano. Sama re acidoza, bolesna prezakiseljenost organizma, dolazi od latinske rei acidus kiseo. Osim toga, elim da naglasim da kiseline u stvari ne smatram u svakom sluaju tetnima (na primer, desno obrtanu mlenu kiselinu). Meutim, one se u naem nainu ivota preesto pojavljuju, na ta stavljam odluujui naglasak. Oko 85% nae hrane treba da deluje bazino na nae telo, tako da bi se uspeno odrao mladalaki izgled. Meutim, ipak se na naim tanjirima nae skoro 90% hrane koja deluje kiselo. Odakle da znam da li sam i ja prezakiseljen u prepunjen ljake? Postoji jedna brza i jednostavna metoda da bi se to ustanovilo. Izbrojte svoje udisaje, koliko puta u jednom minutu udahnete i izdahnete. Ako je u mirnom stanju ee od od 5 do 12 puta u minuti (idealna vrednost), onda ste verovatno veoma civilizovani. To sve zavisi od toga to telo ugljendioksid upotrebljava za regulisanje pH-vrednosti. Kada je telo prezakiseljeno, onda mozak zapoveda bre disanje, tako da se kiseli ugljendioksid bre izbaci iz plua, poto upravo kod prezakiseljenosti i ukusnih obroka, bogatih ugljenim hidratima, dolazi do njegovog poveanog pojavljivanja. To je, osim toga, i jedan od dodatnih faktora zato se kod bavljenja sportom bre die. Telu je neophodno vie kiseonika (i azota) i zato mora istovremeno bre disati da bi se reilo toksinog ugljendioksida. Dalji znaci su: sve, to se ne oseamo kao apsolutnu lepotu, istou, sposobnost i mladost. Na isti nain i preesto pojavljivanje garavice moe da nam poslui kao znak. U stvari, najvei broj takozvanih

30

telesnih neredovnosti moe se povezati s prezakiseljenou celokupnog organizma. Prezakiseljenost ima, na temelju svih posmatranja, sve generacije i sve drutvene slojeve u svojoj vlasti. S izuzetkom nekih naroda! Ve dugo se zna da stanovnici ostrva Krita, Okinave i June Italije stoje na elu liste bazinih naroda. Na Kritu se ljudi u takvoj meri hrane uravnoteeno i u skladu sa svojom vrstom, da skoro uopte ne doivljavaju sluajeve modanog udara, sranih bolesti i raka. To i nije toliko zadivljujue, jer ti isti mudri Kriani, kao i ve spomenuti Japanci i Italijani, hrane se skoro iskljuivo namirnicama koje grade baze, uz dodatak veoma malo onih koji stvaraju kiseline. Veoma primerno, zar ne? Kiseline nastaju zbog:

upotrebe eera upotrebe kafe jedenja mesa (pomama za belanevinama) upotrebe opojnih sredstava nadimanja zbog truljenja i vrenja nedovoljnog vakanja i natapanja pljuvakom proizvoda od belog brana stresa nemira zbog straha, ljutine, vike, depresije, neraspoloenja pogreno primenjenog sporta industijski rafinirane soli brze hrane pritiska

Ukratko: zbog udaljavanja od prirode! Pozitivni uzronici nastajanja baza su:

uzimanje povra (osim prokolice)

31

uzimanje zrelog voa uzimanje presne hrane uzimanjhe salata biljne belanevine ajevi biljni, ne crni ili zeleni biljni sokovi semenje i oraasti plodovi ivopt bez urbe umereno, pravilno bavljenje sportom, kretanje ljubav svei vazduh i svetlost prirodni dodaci hrani

Ukratko: prirodnost vraanje prirodi! Kiseline pojedinano:

mokrana kiselina nastaje uzimanjem ivotinjskih belanevina i propadanjem elija

azotna kiselina uzimanjem sira i turije Siretnba kiselina nastaje uzimanjem slatkia i loih masnoa Sumporna kiselina nastaje uzimanjem svinjskog mesa Taninska kiselina i hlorogena kiselina uzimanjem crnog aja i

kafe Acetilsalicilna kiselina nastaje uzimanjem lekova protiv bolova Oksalna kiselina nastaje uzimanjem rabarbare, spanaa

(umerena koliina bezopasna), kakaoa Mlena kiselina nastaje telesnim prenaprezanjem Sona kiselina nastaje zbog ljutine, straha, briga i stresa

Otrovi pojedinano:

nikotin

32

kofein boje sredstva za ienje kozmetika vetake arome sredstva za konzervisanje zubni otrovi, amalgam teki metali razreivai insekticidi, herbicidi, pesticidi, fungicidi ukupno ovek dolazi u dodir sa preko 40 hiljada otrova

Ono to bubrezi i beika ne uspeju da izlue, to mora crevo da izlui, Ono to oni ne mogu da izlue, moraju plua da izlue, Ono to plua ne mogu da izlue, mora da izae preko koe, Ono to koa ne uspe da izlui, vodi u smrt. (Iz kineske medicine) Razmislite o tome da konana acidoza, odnosno prezakieljenje, znai unitavanje elija i time i polagano izumiranje mladosti. Dovoljan razlog za nastojanje da se taj proces uspeno zaustavi i da se preokrene. Mora se jo napomenuti zbog jasnoe da nije ni svaka baza zdrava. Cijankalijum je veoma bazian, ali i veoma otrovan. Isto tako nisu ni sve kiseline loe; neke vone kiseline i desnoobrtana mlena kiselina su veoma vane. udesna sredstva Postoji li zaista neko udesno sredstvo? Zar ne bi bilo lepo kada bi zaista postojala neka udesna vodica koja bi mogla da rei sve te probleme! Moda stvarno i postoji tako neto, ovo ili ono prirodno sredstvo. Upravo to emo i uzeti u razmatranje. Stalno se pojavljuju novi zdravi sokovi i ajevi, a oni koji su stvarno zdravi imaju jedno zajedniko: svi su bazni i deluju nasuprot

33

prezakiseljenju. Slino kao i bakina starodrevna domaa apoteka, sa oblozima, kupusnim listovima i tinkturama. Te stvari su bogate mineralima, bazine, esto bogate enzimima, i izvlae iz tela uz pomo osmoze kiseline i daju zauzvrat upotrebljive minerale. Na taj nain te dragocene stvari oslobaaju telo ljake. Meutim, to traje ponekad suvie dugo, zato to je stanje akutno, i zato treba za proces podmlaivanja upotrebiti bolje usmerena sredstva koja imaju vie probojne snage. Pravo podmlaivanje deluje samo zajedno sa pravilnom sistematikom i uzrono-posledinom vezom. Lako je shvatiti da vitamini, enzimi i retki elementi, pored minerala i sekundarnih biljnih materija, nalaze svoje mesto u telu jedino kada je to mesto ve unapred pripremljeno za odgovarajue ienje, oslobaanje od ljake. To je isto kao i kod preuzimanja kue. Ako stari, stanari ne oslobode mesto, ne moe se niko novi useliti u kuu, odnosno u telo. Zato je izuzetno vano, da se telo prvo temeljito oslobodi ljake, jer e inae veliki deo vaih skupo plaenih dodataka ishrani zavriti u toaletu umesto u vaim telesnim spremitima. Sa druge strane, potpomau te lekarije, ali samo kada su nainjene u skladu s prirodom, prirodno oslobaanje od ljake. Ipak danas i ja vidim da se one nainom na koji se reklamiraju na tritu suvie jednostrano hvale. Moramo biti veoma paljivi da te dragocene lekarije ne uzimamo samo zato da zaepimo pukotine u staroj tali. Mnogo je uspenije, kada se pre toga naini jedno temeljito proleno spremanje i ienje. Tada i prehrambene materije mnogo bolje dolaze do izraaja. Uzmite, na primer, kou, koja u normalnom sluaju, to bivamo zreliji i stariji, postaje suvlja, odmaenija, i na povrini grublja i ispucanija. Debljina koe se smanjuje i elastini sudovi degeneriu, a naboranost koe postaje sve vea. Vezivno tkivo izgleda kao da se oputa. Dvostruki podbradak, oputena koa i visei uglovi usana. Zamislite sada sledee! Uzmete gips i meate ga s mnogo vode, tako da lepo ostane tean. Uzmite sada jednu elastinu krpu i namoite je u teni gips. Priekajte da se osui. ta se dogodilo? Krpa vie nije

34

posebno elastina. Da li je tako? Ali to nije nikakav problem kada se radi o koi. Uzmete jednostavno neto preskupe antiaging kreme koja se reklamira, namaete kou i priekate da deluje. Uskoro sve izgleda mnogo glatkije. Ima u kremi dovoljno glicerina (on isprva ini kou glatkijom, ali onda i suvljom i zavisnom od kreme) da ak i suvu etiopsku zemlju izgladi. U najboljem sluaju sve te kreme ine glatkijom povrinu koe, dok njena osnova ostaje suva kao barut. Jedino to puca malo manje. Bolje je da temeljito operete kou i da je oistite od grube neistoe. Tek tada mogu nekoliko kapi hranljive rastopine da stignu na svoje pravo mesto i da uine da sve postane zaista glatko i mekano. Onako kako i treba da izgleda. Hranljiva tenost ne bi mnogo mogla da postigne da je bila primenjena pre pranja i ienja koe. Mladalaka lepota dolazi i iznutra i spolja Naravno da ja nemam nita protiv prirodnih biljnih vitaminskih preparata i krema. Sve to ima svoje pravo opravdanje. Meutim, vrlo esto se dogaa da svi oni udaraju samo u zidine tvrdih blokada ljake. Prvo se moraju ukloniti blokade ljake, tako da se istinska lepota iznutra moe pokazati i na povrini. Sve to je bilo poznato jo starim Grcima i Rimljanimaq, Egipanima, u stvari svim starim narodima hiljadama godina. Upravo zato su se oni negovali iskljuivo baznim preparatima za negu koe, a ne kao danas kiselim preparatima. Sredstva za negovanje, koja su u stanju da izjedu nerajui elik na posudi za sapun, i te kako mogu da nakode i koi. Mi emo kasnije malo tanije istraiti zato je pravilna spoljna nega tako vana u procesu podmlaivanja iznutra. Nefretete, Kleopatra i najlepe ene antike prale su kosu sokovima bobiastog voa i zemlje za pranje. Nisu upotrebljavale nikakve kreme, jer im nisu ni bile potrebne. Te ene nisu imale nikakvog drugog posla osim da izgledaju lepo i negovano. To im je izgleda veoma uspevalo, ako se veruje njihovim savremenicima.

35

Celokupna nega tela bila je orijentisana na baze i prema tome prirodna i u skladu s prirodom. ak i ve spomenuti sokovi bobiastog voa: naime, njihove organske kiseline su se pretvarale u baze izvan tela i u telu. Kao primer: limunov sok je u ustima neverovatno kiseo, ali u telu deluje visoko bazino, jer je bogat mineralima i raspolae prirodnim, organskim vonim kiselinama. Sve te prekrasne i udesne materije su ve tada spolja pomagale da se telo oslobodi ljake, tako da postrane mnogo spremnije da prihvati tu pravu lepotu koja dolazi iznutra. Jedna savremena telesna nega sa losionom za tuiranje i amponom sadri uglavnom sodijum-lauret-sulfat (to je obino sredstvo za ienje podova garaa iz 6o-tih godina devetnaestog veka). Danas ono ima uglavnom kiselu pH-vrednost od 5,8. ponekad i manje od 5,0 i potiskuje kisele telesne izluevine natrag u telo, umesto da ih uklanja. To nije nikakva prava telesna nega. Osim toga, ovek se mora mnogo ee tuirati i kupati, jer jednostavno nije u stanju da se pravilno i prirodno opere. U prvom trenutku, takvo sredstvo ini da koa spolja izgleda ista, ali da u daljem toku postaje zavisna od takvih proizvoda. Da li je to sluajno? Osim toga, i toliko esto spominjani zatitni kiseli telesni sloj je samo zaostatak iz nenaunih izvora. Roen neposredno iz bubnjanja reklamne mainerije koja eli da nam proda svoje nepotrebne i nekorisne proizvode. Taj toliko hvaljeni kiseli zatitni sloj uopte ne postoji. Ova pojava ima jednostavno svoj temelj u tome da telo pokuava da se rei kiselina preko koe. Jadno telo uopte ne pokuava da se preko kiselog sloja zatiti od uticaja svoje okoline. U stvarnosti eli samo da se oslobodi kiselog otpada. To je samo njegov pokuaj da se na svoj nain oslobodi onoga to mu smeta. Telo upada u paniku zbog prezakiseljenosti, eli da sprei nagrizanje tkiva, a sve to industrija ima da mu ponudi je da svojim sredstvima za negovanje koe ponovo natera kiseline natrag u telo, umesto da pomogne telu da se oslobodi kiselog otpada.

36

Da li ste znali da sve ide tako daleko da se prilikom izrade sapuna iz sapunske luine vadi prirodni glicerin da bi se kasnije upotrebio u kozmetici i u industriji. Sapunu se onda dodaje vetaki, denaturisani glicerin koji je u stanju da kou uasno osui. Ako to nije glupo, ta je onda? to se tie opasne kozmetike, treba ozbiljno upozoriti na upotrebu mineralnih ulja iz nafte u obliku parafina, parabena i vazelina (petrolatum) prilikom izrade krema. Sve se to moe saznati na temelju itanja liste sastojaka. Oni su neverovatno nezdravi i utiskuju se duboko u donje slojeve koe, tako i posle mnogo godina posle upotrebe ostaju u telu. Ove hemikalije ine da koa postane suva i oputena, unitavaju enzime, veoma su otrovni i nagomilavaju se u jetri, koja zbog toga trpi osetna oteenja. Osim toga, izazivai bolesti i gljivice uivaju neizrecivo u civilizovanoj, kiseloj sredini savremenog potroakog drutva. Bebe nemaju nikakav kiseli zatitni sloj i priroda ve zna zato. To je i razlog zato naoare, satovi i nakit bivaju oteeni kiselinama koje izlaze na kou, ve prema tome koliko se u neijem telu nagomilalo ljake i otrova. Pravilna nega je uvek bazino orijentisana. Samo takva prirodna nega ini da koa postaje lepa, mlada i zategnuta. Ljudi antike nisu bili glupi. Danas vie niko nije u stanju da piramide sagradi na isti nain. Ja bih ak rekao da je ovek u ta davna vremena daleko vie znao ta je zaista dobro za oveka pojedinca, u najmanju ruku u smislu ishrane. Danas, meutim, obavetavaju nas nesebini mediji ta treba da jedemo i pijemo, kako treba da se negujemo, i to sve prema uputstvima proizvoaa koji su pre svega zainteresovani za profit. I to sve na nau tetu! Zatim, ovek se ne nalazi u procesu razvitka, evolucije, ve izrazite degeneracije. Kada onda u telu neto ne stigne tamo gde je trebalo da doe, zato to se ve u tom delu tela nagomilao sloj otpada i

37

ljake, ili kada se ono to je telu neophodno nije ni unelo putem ishrane, nastaje manjak, nedostatak. Ako nedostaje bakra, ili ako on ne moe zbog ljake da se probije do svog mesta, nastaju sede kose i bolovi u zglobovima. Ako nedostaje cinka ili on ne uspava da se probije do svog mesta, ispada kosa, umanjuje se libido i sposobnost zaea (sklonost koja se vrlo pojaava). Cink osim toga ima vanu ulogu u deljenju celija, nastajanju DNA lanaca i u proizvodnji preko 300 enzima. Ako nedostaju fosfor, kalcijum i silicijum, stradaju u odreenim okolnostima gustina kostiju i vezivna tkiva. Ako nedostaje gvoa ili ono ne uspeva da se probije, tada moe doi do malokrvnosti i slino. Meutim, kada se telo na odgovarajui nain oslobodi kiselina i ljake, potrebna nam je jedna mnogo manja koliina tih prehrambenih elemenata da bismo se snabdeli. To znai, to se telo bolje oslobodilo ljake i to je istije, to se manje namirnica mora doturati spolja da bi ovek ostao zdrav. To ujedno znai da e se sve manje tetnih i otrovnih materija unositi u organizam putem hrane. Tada bismo mogli da jedemo manje i da s tim u vezi uivamo u mnogo boljim i primerenijim namirnicama boljeg kvaliteta. Bolje je nasititi se manjom koliinom bolje hrane nego se hvaliti obiljem pogrene i manje kvalitetne. Haos u preporuivanju prehrambene vrednosti namirnica Preporuke o prehrambenoj vrednosti koju sadanja nauka daje za vitamine, retke elemente i minerale veoma se razlikuju, ponekad uz faktor 120 u onome to svaki ovek navodno treba da uzima svakoga dana. Svakodnevno neophodna koliina vitamina C je, na primer, jednom propisana kao 75 miligrama, dok je drugi strunjaci podiu ak i na 1000 ili vie miligrama. Razlog je u tome to uopte nije lako odrediti pravu koliinu, jer je svaki ovek fizioloki toliko razliit i upravo zato toliko razliito reaguje da je svako odreivanje prave dnevne doze stvarno nemogue. Nemogue zbog razliitog stanja tkiva i popunjenosti spremita hranljivih materija. Isto tako nemogue i zbog stepena zasienosti ljakom svakog organa i svake pojedinane lezde. Vidimo, dakle, da nam preporuka ne moe

38

mnogo pomoi kada se trudimo da otkrijemo kakve su nae potrebe. Meutim, kada budemo uzimali dovoljno onoga to nam priroda nudi, neemo vie biti primorani da sebi postavljamo to pitanje. Priroda je prebogato nama na raspolaganju i ona svakome od nas prua pravo obilje hranljivih namirnica, tako da ne moramo uopte pitati koliko i ega btreba da uzimamo. Jo neto: ukoliko je neka od naih lezda prezasiena ljakom, dolazi do manjka hormona i pogrenog delovanja organa. Kada je, na primer, pankreas zbog nedostatka hormona ometen u svojoj funkciji, verovatno e vrlo brzo doi do pojave dijabetesa ili starakog dijabetesa. To se moe dogoditi sa i svakom drugom lezdom sa unutranjim luenjem. Takvim ljudima je potrebna jedna sasvim druga mera i jedna sasvim druga preporuka dnevne koliine vitamina i minerala newgo zdravim osobama. I upravo zato su te preporuke nesigurne i prema mom miljenju potpuno nepotrebne, posebno kada se uzme u obzir da nam se u rukama nalazi pravo sredstvo, a to je znanje kako da uspostavimo pravu ravnoteu razmene materija u svom organizmu. DALJI FAKTORI Otrovi koji razaraju elije Kiseline i njihove ljake su najgori otrovi koji unitavaju elije. Otrovi, kao to su teki metali i petrohemijski rastvarai unitavaju enzime, koji su nam neophodni da bismo uopte mogli da preraujemo vitamine. Bez enzima nema ni upotrebljivih vitamina i hranljivih materija. Osim toga, vetaka svetlost unitava dragocene hranljive materije na isti nain kao i elektrosmog, zraenje mobilnog telefona, mikrotalasnih pei i stotine drugih aparata. Meutim, zdravo, isto telo prepauje sve to vrlo dobro. Prema tome, ne treba troiti mnogo vremena na razmiljanju o svim tim faktorima iz nae ivotne sredine. Upravo zato to je takvo razmiljanje nepotrebno, nije ni predmet prouavanja ove knjige.

39

Uopte ne bi bilo teko da se sve ovo provede u delo u ovo nae moderno vreme. Meutim, problem je u tome to nam suvie malo pravih informacija stoji na raspolaganju. Znaenje koloidalnih rastopina za bioloki sistem Da li ste znali da velika veina preparata koje kupujete u apotekama nema nikakvog stvarnog delovanja? To se dogaa zato to organizam u koji se ponaa prema prirodnim zakovima moe da prihvati i preradi samo minerale organsko-biljnog porekla i to samo u koloidalnom obliku. Koloidalno znai da nam materije stoje na raspolaganju u veliini atoma ili atomskog grozda i da imaju elektriki aktivan naboj. Samo u tom obliku su zaista biopodnoljivi i bioupotrebljivi. Koloidi u ivim tenostima su nerastopljive najmanje estice minerala i metala ili sloenijih molekula, koje se zbog svojih negativnih elektrinih naboja meusobno odbijaju i koje se zato ne mogu nagomilavati u vee delie. to su sitniji ti delii koloidi to je vea delatna povrina (povezana s veliinom delia-koloida) i u njima sadrana energija. Sredina u kojoj se odvija ivot naziva se koloidalna sredina. Danas ve znamo da su svi ivi organizmi sastavljeni od visokostruktuisanih koloida ili tekuih kristala i da je to temelj jednog snanog koloidalnog biokompjutera. Tako nastale strukture tekuih kristala ureuju elijsku tenost, to znai da suavaju entropiju raspadanje elijske tenosti i da oslobaaju i uvaju energiju. Nauka o koloidima je mlada i malo se zna o tim molekulima koji su nabijeni energijom. Kod svakog zdravog bia su pojedinani korpuskularni delii krvi odvojeni. Oni se ne lepe ni meusobno ni na zidove arterija i krvnih sudova. Ako se ugrozi stabilnost tog sistema, odnosno, ako se umanji naboj tih koloidalnih elemenata, nastaje opasnost po celokupni sistem. Ako nestabilnost potraje, nastaju razliite bolesti.

40

Stabilnost sistema se naruava ishranom, uzimanjem mineralnih soli i raznim vrstama stresa, na primer, izlaganjem elektromagnetskim poljima svetiljki, televizora, kompjutera i tako dalje. Anorganski minerali u otopljenom stanju pojavljuju se u tekoj vodi za pie. Telo ne moe da upotrebi minerale u tom obliku i oni se najveim delom ponovo izbacuju. Ostatak se ipak skladiti i akumulira u telu. Zakreavanje u uznapredovanom stepenu je posledica tog procesa. Proseni ovek uzima u toku svog ivota dovoljno anorganskih minerala da bi se od njih mogla podii njegova kamena statua u originalnoj veliini. (P. Flanagan) Za mnoge telesne funkcije vani minerali moraju se, dakle, uzimati u organskom, koloidalnom obliku, najbolje iz sveeg voa i povra. Kratko objanjenje pojmova:

makroestini minerali su minerali u esticama koje su vee od koloida. Oni se taloe u vodi ili zamuuju vodu kada se ona uzburka. elije ih ne mogu upotrebiti bez nekog velikog napora, jer su suvie velike. One su anorganske tj. nisu bioupotrebljive.

Organski upotrebljivi minerali su rastopljeni ili koloidalni minerali.

Rastvoreni minerali su pojedinani ioni ili atomi, koji su rastopljeni u vodi i koji se kao delii ne vide. Oni mogu da budu anorganski ili organski.

Koloidalni minerali su veoma sitni delii materije s prenikom manjim od jednog desetmilionitog dela milimetra. Koloidalni delii se ne nagomilavaju u grozdove i rastapaju se u pojedinane atome ili molekule sve dok su stabilni.

TonkaHighlight

41

Naa tkiva (70-90% od vode, kod starijih ljudi jo samo 50-55% vode) sastoje se zajedno s belanevinama od sledeih minerala: kalijuma, silicijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, i fosfora. To su materije od kojih se satroji nae elije u tkivima, enzimi i hormoni. Osim toga, tu su i elementi u tragovima: hrom, mangan, cink, gvoe, jod, sumpor, molibden i selen. Razlika izmeu minerala i elemenata u tragovima je samo u tome to su ovi drugi potrebni relu samo u malim koliinama. Sve ove materije moraju biti u bioupotrebljivom obliku, u pravilnoj konstelaciji i nastale prirodnim putem. Isto se to dogaa i sa vetaki izolovanim vitaminskim preparatima. Oni ne mogu da deluju onako kako bi trebalo, jer u tim komercijalnim proizvodima sekundarne biljne materije, flavonoidi, vitaminoidi, enzimi i druge nisu sadrane. Oni nisu potpuni i zato nemaju snage. Verovatno imaju i ti proizvodi u sebi potencijal za stvaranje ljake. Jedna jabuka sadri u sebi vie od 400 vitalnih materija. Naa civilizacija sa svojom najveim delom prodanom naukom, nije u stanju da naini nita to bi bar liilo na prirodni plod. Druge naune studije su ustanovile da davanje spomenutih vetakih materija vie pogoduje nastanku raka nego to se bori protiv njega. U stvarnosti to ovako izgleda: ako telo vie nije u stanju da samo sebi pomogne, dozvoljava parazitima, gljivicama i raku da te stvari obaviju kapsulama ili da ih prerade u toku razmene materija putem stranih organizama, tako da postanu potroljive ili bar nekodljive. Normalne, zdrave elije koje iznenada ni zbog ega polude i ponu se nekontrolisano deliti, postoje stvarno samo u bajkama. Da znate, upravo sam prodrmao jedno nauno osinje gnezdo kada sam izjavio da rak jednostavno nije jedna ni iz ega nastala nekontrolisana izraslina. Na alost, upravo tako glasi pogreno miljenje dananje patoloke kolske medicine. Njime se ljudi iz oiglednih i finansijskih razloga dre u strahu i neznanju. Neto za vae lino ohrabrenje:

42

Rak nigde i nikada ne moe nastati u jednoj telesnoj sredini koja ima pH- vrednost veu od 6,5. Ukoliko budemo potovali ove zdravstvene predloge ova tema nee biti vredna razmatranja. Rak je uvek jedna od opcija tela kada ono vie nije u stanju da se izbori s otrovima i kiselou. To je jednostavno poziv u pomo. Danas znamo da je tkivo raka uvek kiselo. ak i vie od toga. Naunici su ustanovili da se odreene bakterije, virusi i gljivice na tim mestima razmnoavaju i time prouzrokuju izrasline raka. Rak, prema tome, kao svoj prvi uzrok ima prezakiseljenje. Ono onda lokalno izaziva toksinu krizu, koja dovodi do bakterijskog napada i onda dalje do nama ve poznate izrasline koju nazivamo rak. Rak je samo deponija otpadaka. Ako nema prezakiseljnosti nema ni raka! Neeljeni podstanari Ljudi jedva da u to veruju, ali nisu samo nae domae ivotinje podlone napadima parazita. I sam gospodar dovoljno esto i redovno dobija jedan broj parazita. Nisu to samo dosadne ui u kosi, koje su se nekada pojavljivale u mnogim dejim vrtiima. Paraziti se u ljudskom telu najee pojavljuju u crevima i ostaju dugo neprimeeni. Dramatino je ovo stanje samo zato to je crevo tako vano po nae zdravlje. Ukoliko je crevo optereeno ljakom, imaemo skoro uvek potencijalni problem s parazitima. Najvei broj parazita u crevima opstaje samo u kiseloj sredini. Naglaavamo da je tanko crevo lako bazino i da je debelo crevo lako kiselo. Ako je crevna flora uglavnom suvie kisela, dolazi do problema s parazitina, gljivicama, loim crevnim bakterijama i ponekad s crvima. To se dogaa mnogo ee nego to se misli (oko 50-80% stanovnitva je izloeno bar najezdi gljivica). Ovi podstanari ine da u crevima dolazi do jakog vrenja. Tako nastaju manje ili vee povrede, koje ni najmanje ne unapreuju zdravlje iako se i to ponekad uje. Objasniu zato se to tako odvija.

TonkaHighlight

43

Kada nastaju gasovi i kada se dugo vremena zadravaju, tada se mogu u vlanoj sredini creva vrlo brzo pretvoriti u nagrizajuce kiseline. To smo jo u koli nauili. Gasovi plus pritisak plus vlaga jednako kiselina. Osim toga, ostavljaju te gljivice (Candida albicans) svoje gadne otrove kao proizvod svoje razmene materija. Acetaldehid i aflatoksini nastaju neposredno u ljudskom crevu. I tako se ti toksini ubrajaju u vae vlastite prirodne otrove nastale razmnenom materija, osim onih koji nastaju delovanjem miliona i miliona gljivica. Zaista mi je ao, ako ete veeras loe spavati. Ali, im budete proitali ovu knjiicu, im budete imali na raspolaganju jednostavna sredstva i im ih budete primenili, tada ete mnogo bolje i mirnije spavati nego ikada pre toga. Tada ete znati da se sve to vie nikada nee vama dogaati. Lepo, zar ne! Prezakiseljenost izaziva nedostatak minerala, to sa svoje strane ponovo podupire prezakiseljenost, koja dovodi do pojave parazita, i do otrovnih proizvoda razmene materija, kojima se telo posle toga jo jae prezakiseljuje i truje. ivotno vane enzimske reakcije su na temelju svega toga ugroene i prekinute. Svaka pojedinana taka se pojaava pod delovanjem drugih, i sve to nije nita drugo ve trajno i nezaustavljivo starenje. Moglo bi se zato kazati da se civilizacijski faktori na mnogo naina meusobno pojaavaju. Isto to vredi i za bakterije i viruse. Bakterije i virusi nikada nisu u stanju da napadnu zdrava tkiva. One se mogu umnoavati samo u bolesnim tkivima. Ovi najmanji od svih strvojeda mogu da nau svoju hranu iskljuivo u bolesnom, ostarelom i ljakom zagaenom tkivu. Medicinari Paster i Bernard su upravo zbog toga jo u devetnaestom stoleu vodili otre bitke, koje su dugo vremena ostajale nereene. Paster je bio osvedoen da su klice odgovorne za nastajanje bolesti. Meutim, Bernard je mislio da su odgovorna prema bolestima neotporna tkiva. Sukob ove dvojice medicinara se produavao godinama i tek je na svojoj samrtnikoj postelji Paster priznao da je Bernard u pravu.

44

Na alost na tom podruju medicina i dalje sledi Pastera, iako je i on sam priznao svoju veliku zabludu. Gde se u telu okupljaju ti razbojnici? Naravno da za ljake postoje omiljena podruja na kojima se nagomilavaju i taloe. Mesta na kojima se te materije taloe i nagomilavaju su vrlo razliita i zavise od nasleenih sklonosti roditelja i drugih predaka. Da jo jednom ponovimo: nasledne bolesti su nasleene sklonosti da se u odreenim delovima tela nagomilavaju toksini. Upravo zato lie slike bolesti potomaka vrlo esto na slike njihovih dedova i roditelja. To je i razlog to ljudi danas na kolskomedicinski nain pokuavaju da unapred predvide i izraunaju bolesti u porodici tako to e prouavati bolesti otaca. To se klasino pokuava, na primer, kod raka. Jedan drugi primer! Deda je imao velianstvenu elu, koja je zapoela da se pojavljuje jo u prvim dvadesetim godinama njegovog ivota. Ista ta sklonost pokazala se jednu generaciju dalje kod oca. Meutim, da je oatac imao bar malo sree morao se taj simptom s majine strane genetski promeniti ili bar oslabiti, prebaciti na sledeu generaciju ili ak pojaati. U takvom sluaju mogao se sin ili unuk ve unapred radovati ranom opadanju kose. Svi to znamo. Bilo koja telesna karakteristika se dalje moe naslediti. Mama onda kae da su slatke ui naslee od bake, a okice od tate. Meutim, ne nasleuju se samo spoljanje karakteristike, ve i one unutranje. Na temelju toga nastaju onda sklonosti prema odreenim simptomima. Simptomima kao to su opadanje kose, loi zubi, slaba i oputena vezivna tkiva, alergije i mnogo toga. Osim toga, to se moe pripisati i injenici da se, osim opteproirene sklonosti prema nainu ivota koji pogoduje nastajanju acidoze, u porodicama s generaciju na generaciju prenosi i sklonost prema

TonkaHighlight

45

odreenim prehrambenim artiklima i nainu kuvanja koji postaje prava porodina tradicija pothranjenosti, nedostajanja nekih prehrambenih materija. To je sigurno jo jedan faktor u nastajanju odreenih naslednih sklonosti. Mnogo je ipak vanija gentehnika mustra nasleena od predaka, naime, sklonost prema lokalnom nastajanju naslaga kisele ljake. U samim genima ne postoji program nekog unapred oblikovanog procesa starenja, ve mu je uvek neophodan neki podsticaj spolja. (dr Hartmuth Heine) Mukarac i ena se veoma razlikuju u svom metabolizmu kiselih materija. Osim toga, ove treba dodati i injenicu da se mukarci uopte bitno loije, muki, hrane. Kod mukaraca je esto jo od malih nogu usaeno shvatanje kako treba da izgleda ishrana, svojstvena mukarcu. Radi se o namirnicima koje, tako se misli, daju mnogo snage. Meutim, upravo je to pogreno! Snagu daje ono to prilikom varenja ne troi mnogo energije, ve proizvodi i dodaje novu energiju. Mi emo se u treem delu ove knjige posvetiti tim pravim, snanim i podmlaujuim hranljivim materijama. Ali, da se vratimo razlikama u stvaranju naslaga ljake kod mukaraca i kod ena! Mukarac po jednoj odreenoj shemi skladiti otpad razmene materija tamo gde se nalaze najvei bazini mineralni potencijali. To su na alost esto njegovo vlasite na glavi ili vezivna tkiva, ve prema nasleenom tipu ljake. Zatim, u unutranje organe, pa u krvne sudove i naravno, veoma esto u crevo. Onda dolazi do ispadanja kose, do smetnji u sranom krvotoku, do debelih kobasiastih prstiju, do podbuhlosti. I natekline su uvek siguran znak kisele zatrovanosti. Telo panino pokuava da otrove u tkivima razvodni nagomilavanjem tenosti. Na taj nain nastaju edemi, natekline. Neki ljudi prerauju ljake potpuno nevidljivo u unutranjosti tela u kamenje u organima (kamen u bubrezima i u ui), u bolove u krstima (demineralizacija meuprljenova) i tako dalje.

46

Kamenac u zubima je jedna tvrda i spolja vidljiva ljaka bazine pljuvake i kiselog jela. Sluajno sam posmatranjem ustanovio da se odreeni tipovi ljake kod mukarca posle 25 godine ivota mogu ovako podeliti: Tip 1 ima snanu kosu, najee manju kosmatost tela, sklonost prema debelim prstima i manje nenim vezivnim tkivima, kao i veu debljinu koe. Tip 2 se prepoznaje po opadanju kose i jasnijim i otrijim konturama koe. Tip 3 ima manje primetljive spoljanje karakteristike, meutim, prerauje nevidljivo svoje ljake u unutranjosti tela u bolove u krstima, u probleme s krvnim sudovima, u kamenje i tako dalje. Ova podela nije uvek potpuno jasna, jer ima i mnogo meovitih tipova, ali je skoro uvek vidljiva. Ja sam je nazvao tipovima civilatoze kod mukaraca. Kod ene, kod, dakle, lepeg pola, ova podela ne funkcionie tako jednostavno zbog njenog stalnog izbacivanja kiselina putem mesenog ciklusa. Treba dodati da neki mukarci pate od esto nekontrolisane, nagonske sklonost prema ejakulaciji, od takozvane prerane ejakulacije. I mukarac se, dakle, oslobaa otrova, iako u manjoj meri, putem elakulacije. Pri kraju treeg dela ove knjige ponovo emo se pozabaviti raznim tipovima ljake i njihovim odlaganjem. Razliitosti u procesu starenja kod mukaraca i ena Polovi imaju neto vremenski razliit proces starenja, pa emo ga neto blie razmotriti.

47

Dok mukarac mora permanentno da izbacuje kiseline i da viak skladiti, ena ima prednost da jednom meseno putem mesenog ciklusa izbacuje ljake koje su se u meuvremenu nakupile u materici. Upravo zato, bar statistiki, ene ive devet godina due od mukaraca. Upravo je to i razlog da kod nekih ena dolazi do velikih kiselih menstruacionih problema. ene su sklone da kiseline skladite u svojoj mineralima veoma bogatoj sluzokoi materice. Ovaj kiseli bol moe da bude veoma neugodan i predstavlja poziv u pomo eninog tela. Zato treba biti veoma paljiv kada menstruacije postanu neredovne, duge ili obilne. Telo time eli da upozori da su njegovi zatitni kapaciteti iscrpljeni. Inae je sasvim prirodno da vezivna tkiva slue kao meuskladita kiselina. Jedna od posledica je celulit. Celulit nije nita drugo nego maleno neugodno skladite ljake koje ovek ni sportom, iako se to esto pogreno tvrdi, nikako ne moe ukloniti. ak ta vie, ako se suvie i na pogrean nain bavite sportom, nastaje velika koliina mlene kiseline koja jo vie zakiseljuje telo i pogorava stanje. Ipak postoji jedna vrlo uspena mogunost kako se moemo suprotstaviti tom problemu, naime, takozvanim bazinim kupkama. U treem delu knjige emo videti kako se to ini. Zgrene vene se ne mogu izleiti, tako se bar govori. Meutim, i to su civilizacijski uslovljene estetske mane, koje se mogu veoma brzo savladati i to bez potpuno nepotrebnog i opasnog hirurkog noa. Govorili smo o sluzokoi materice kao o zatiti od kiselina i kao o skladitu kiselina. Moda se ovde moe potraiti objanjenje za mnoge male i velike bolesti novoroenadi i dece, koje su oigledno dobili ve prilikom roenja? Kod oba pola se moe zapaziti jedna oigledna zajednika hijerarhija taloenja mineralnog otpada. Ono poinje u krvi, zatim u masnim tkivima, zatim slede vezivna tkiva, hrskavica, zatim miii, zidovi krvnih sudova, i na poslednjem mestu unutranji organi, kod kojih srce i mozak poslednji dolaze na red. To se dogaa paralelno s otapanjem i pranjenjem skladita hranljivih materija i minerala zbog neutralizacije kiselina u vlasitu, vilicama, hrskavici i kostima.

TonkaHighlight

48

CIVILATOZA Posledice svega toga se zovu jednim imenom civilatoza. To je pokuaj dananje opte zdravstvene nauke da zlu koje smo sami sebi prouzrokovali da neko ime. U ovoj shemi se veoma lako zapaa hijerarhija u procesu taloenja ljake u tkivima. Setite se samo kiselih kia koje padaju na drvee u naim umama. Potpuno isto to se dogaa i u elijama ljudskog organizma, koje dobijaju suvie namirnica iz kojih nastaju kiseline. Kisela kia spira mineralne soli iz tla i neutralizuje ih. Stabla u umi ostaju bez donjih grana i umiru. To je isto tako vetako meanje u savreno delo stvaranja kao i starenje elija. Dozvolite nam da ovaj proces unitavanja ivotne sredine vratimo unazad. NASLEENO ZLO Upravo smo se zapitali zato se u celom svetu raa sve vie beba s neurodermitisom, ekcemima, alergijama i oslabljenim organima. Svako tree dete se danas u industrijski razvijenim zemljama raa obolelo od neurodermitisa. Bolesti, kao to smo ve videli, ne nastaju jednostavno ni iz ega. One najveim deloim imaju svoje uzroke u nekom prethodnom dogaanju i u civilizacijski prouzrokovanom tovljenju. Meutim, kako bi jedna neduna beba mogla da tako neto uasno donese sa sobom? Kada jedna ena zatrudni, tada se oploeno jajace ugnezdi u sluzokoi materice. Ali, ta se dogaa kada je sluzokoa materice zbog upotrebe sasvim normalnih namirnica potpuno zagaena ljakom i dete koje raste u majinoj utrobi mora devet meseci da raste u tako zagaenoj sredini? Embrion, odnosno beba mora da strada zbog toga. Ne postoji nikakva takozvana barijera placente. Otrovi se jednostavno s majke prenose na dete. Nema protiv toga nikakve zatite, jer u prirodi takvi sluajevi

49

industrijskog zagaenja ne postoje pa zato nema ni bilo kakvog prirodnog izluivanja otrova ni zatitnog mehanizma. Jedna ena je u mladim godinama, sve do svoje dvadesete, bolovala od zapaljenja bubrega. Lekar, koji ju je leio, doao je zakljuka da e sve tekoe nestati zajedno s prvim detetom koje e dobiti. I tako je i bilo. Meutim, dete koje je donela na svet, sve do svoje 21. godine ivota imalo je problema s mokrenjem, a kasnije su se tekoe neto umanjile. Ta patnja, veroivatno posledica nekog toksinog procesa taloenja ljake, verovatno se prenela nasleem. esto ujem da neka ena ne dozvoljava sebi da u toku trudnoe pije alkohol ili da pui i9 to je dobro. Meutim, smee od 20,30, ili vie godina upotrebe ivotnih namirnica budue dete e preuzeti usput, nesvesno onoga to ini. To svakako da nijedna majka ne eli. Ali, ko e joj to ispriati, ko e je obavestiti!? Oigledno niko .... Kada elite da dobijete decu, ureite sebi u seanje sve to stoji u ovoj knjizi. Ne moete svojim potomcima nita bolje ostaviti nego poruku da svoj ivot provedu onako zdravi i neoptereeni koliko je to god vie mogue! Ako decu ve imate, svakako da e vam biti jo mnogo lake da svojim tienicima ostavite u naslee veoma uspenu kuru za mravljenje, kuru za podmlaivanje. To bi bila kola za ivot, a deca bi usput nauila da ne moraju da ine sve to drugi ine. Lozinka: izgradnja karaktera. I to nazivam pravom roditeljskom ljubavlju. Ovde se krije i razlog zato je trudnoa u neto vioj starosti pomalo rizina. to je ena starija, to postoji i vie prenosivog nataloenog otrovnog materijala koji bi majka mogla da prenese na svoje neroeno dete. Meutim, uz pravilnu ishranu i nain ivota ona moe sigurno ak i u mnogo kasnijoj starosti da bez opasnosti donese svoje dete na svet.

TonkaHighlight

50

Zanimljivo je gledati da dete u majinoj utrobi (plodna voda) i dugo posle raanja ima pH- vrednost od 8-8,5. ivot, dakle, nastaje u bazinoj sredini. BRZA HRANA PRAZNA HRANA Kada ujete re brza hrana svakako da odmah pomislite na hamburger i prene krompirie. U toku jedne godine normalni ovek pojede 60 kilograma eera, 30 kilograma masnoe, 50 kilograma belog brana, 8 kilograma rie, 12 kilograma krompira, 2,5 kilograma sladoleda. Sve to ovek pojede, ostavlja tragove ljake u njegovom telu. Pre svega ako se normalno hrani. Domaica ulae svaki mogui trud da skuva neto ukusno za celu porodicu. Svakako da je to pohvalno nastojanje. Ipak, ne elim da tu privlanu sliku o njoj na bilo koji nain naruim. Meutim, veoma je sigurno da se tu krije mnotvo onoga to nije nameravala da uini ili da prui svojim ukuanima. Svakako da svaka domaica priprema hranu da bi njena porodica bila pravilno i dobro nahranjena i zdrava. Ali, ta se dogaa kada dobra kuharica nema pojma o skrivenim otrovima u svakodnevnom hlebu? Hoete li stvarno da saznate ta e se dogoditi? Nalazite se u opasnosti da ustanovite da neto od te hrane neete eleti da uzimate zato da biste osigurali sebi zdraviji, mladalakiji ivot. Zato nam sada prestoji posao objanjavanja i otkrivanja. ovek je jedino bie na ovoj planeti koje svoju hranu prvo ubije kuhanjem ili peenjem, zatim je soli i tek onda jede. Jedino bie koje, iako je odraslo, i dalje pije mleko. Kada ovek tako ivi nasuprot svome zdravlju, nije nikakvo udo da umire pre vremena. Osim toga, ima meu nama onih koji fanatino ele da utede neto vremena, koji zato samo raspakuju gotovu hranu i ukljue mikrotalasnu penicu. To nije nikakvo stvarno uvanje vremena, jer e vas na kraju krajeva sigurno kotati jednog dela vaeg ivota. Ima sigurno jo mnotvo varijacija ovog istog procesa. Meutim, sve to sigurno ve znate zahvaljui reklamama na televiziji, zar ne? Ali, da li

TonkaHighlight

TonkaHighlight

51

vam je ve neko pokazao ta se dogaa sa sasvim obinim namirnicama i njihovim sastojcima poto smo ih pripremili? Hrana za pse je bolja! Deca s uroenim telesnim nedostacima se danas jedva mogu prebrojati. Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko godinba izdala jednu studiju o 33 industrijski najrazvijenijih zemalja u svetu i o nekoliko zadravstvenih kategorija. to se tie duine oekivanog ivota Sjedinujene Amerike Drave su zauzele 25 mesto. U 24 zemlje na svetu ljudi, dakle, ive due nego u Sjedinjenim Dravama. to se tie procenra dece koja su preivela prvu godinu ivota, Amerika se nalazi na 23. mestu. Dvadeset i dve zemlje na svetu omoguuju svojim novoroenim bebama bolje mogunosti